P. 1
KPP praktikum

KPP praktikum

|Views: 468|Likes:
Published by Emilija Novak

More info:

Published by: Emilija Novak on Nov 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/21/2015

pdf

text

original

PRAKTIKUM

KRIVICNO PROCESNO PRAVO


I. UVOD
1. Pojam krivicnog procesnog prava i krivicnog postupka ....... 11
2. Izvori krivicnog procesnog prava .......................................... 12
1 OSNOVNA NACELA KRIVICNOG POSTUPKA
3. O nacelima krivicnog postupka uopste .................................. 14
4. Nacelo legaliteta ........................................ . ........................ 14
5. Optuzno, istrazno i mesovito nacelo ......................................17
6. Nacelo kontradiktornosti.................................................. . . .18
7. Nacelo javnosti ............................................... . ....................19
8. Nacelo zbornosti ................................................................... 21
9. Nacelo neposrednosti ........................................................... 23
10. Nacelo istrazivanja materijalne istine .................................. 24
11. Nacelo odbrane ................................................................... 25
12. Nacelo usmenosti ................................................................ 26
13. Nacelo slobodne ocene dokaza .............................. ............. 27
14. Nacelo in dubio pro reo ....................................................... 28
15. Nacelo ne bis in idem .......................................................... 29
16. Nacelo oIicijelnosti ............................................................. 3
I
~
17. Nacelo procesne ekonomije ................................................... 3
1

iH. Vrste procesnih subjekata .................................................... 32
A) SUD .......................................................................................... 32
11). Pojam i vrste krivicnih sudova ........................................... 32
:~(). Stvarna nadleznost............................................................. 33
21. Mesna nadleznost ................................................................ 35
I`unkcIonalna nadleznost .................................................... 36
23. Prenosenje mesne nadleznosti (delegirana nadleznost) ........ 37
24. Sukob nadleznosti ............................................................... 38
25. Posledice nenadleznosti (tacnije: Ocena nadleznosti) .......... 39
26. Spajanje i razdvajanje postupka .......................................... 40
27. Objektivnostsudija ................................................................ 41
28. Izuzece sudija: pojam, vrste i razlozi................................... 42
29. Postupak izuzeca ................................................................ 43
15) TUZILAC ...................................... . ................ ......... . ......... 44
30. Pojam i vrste tuzilaca u krivicnom postupku ....................... 44
31. Javni tuzilac ........................................................................ 45
32. Osteceni kao tuzilac (ili supsidijarni tuzilac) ....................... 46
33. Postupakostvarivanjasupsidijarnetuzbe ............................... 48
34. Privatni tuzilac ................................................................... 49
C) OKRIVLJENII NJEGOVA ODBRANA ..................................... 51
35. Okrivljeni ............................................................................. 51
36. Pravo okrivljenog na odbranu ............................................. 53
37. Materijalna i Iormalna odbrana ........................................... 53
38. Obavezna i Iakultativna odbrana
(i odbrana siromasnih)............................... ......................... 54
39. Pravo okrivljenog na pravicno sudenje .... .......................... 55
40. Garancija prezumpcije nevinosti ................................. ......... 57
41. Branilac okrivljenog ........................................................... 59
42. Prava i duznosti branioca .................................................... 60
1 PROCESNE RADNJE
A) MERE (RADNJE) ZA OBEZBEDENJE PRISUSTVA LICA I PRIBAVLJANJE
STVARI .........................................................................................62
18. Pojam i vrste procesnih mera obezbedenja ................ ......... 62
19. Pozivanje ........................................................................... 63
20. Dovodenje ............................... .......................................... 64
46. Zabrana napustanja stana ili mesta boravista ......... ............. 65
47. Jemstvo ............................................................................... 66
48. Pritvor: pojam, vrste i osnovi ....... ..................................... 69
49. Odredivanje, trajanje, kontrola i ukidanje pritvora ............... 70
50. Pretresanje stana i lica ......................................................... 73
51. Privremeno oduzimanje predmeta ......................................... 75
52. Postupanje sa sumnjivim stvarima....................................... 76
B) RADNJE DOKAZIVANJA .......................................................... 77
53. Saslusanje okrivljenog................................................. ........ 77
54. Ispitivanje svedoka .............................................................. 80
55. Ispitivanje osetljivih i zasticenih svedoka ........................... 84
56. Uvidaj ................................................................................. 85
57. Vestacenje ........................ . ................................................ 87
58. Isprave i indicije.................................................................. 90
21.VREME PROCESNIH RADNJI .................................................. 91
21. Rokovi: pojam, vrste i racunanje ........................................... 91
21. Povracaj u predasnje stanje ................................................. 93
V. SPOREDNI PREDMETI KRIVICNOG POSTUPKA
21. Troskovi krivicnog postupka: pojam i vrste ......................... 94
21. Oslobodenje od troskova postupka i druge odluke
o troskovima postupka ....................... . ............................... 95
21. Imovinskopravni zahtev: pojam, vrste i odlucivanje
o zahtevu ............................................................................. 97
21. Prejudicijalna pitanja ........................................................... 98
VI. TOK KRIVTCNOG POSTUPKA
21.PRETKRIVICNI POSTUPAK .................................................... 99
21. Otkrivanje i prijavljivanje krivicnih dela .............................. 99
21. Ovlascenja organa unutrasnjih poslova
u pretkrivicnom postupku .................................................... 101
21. Krivicna prijava i postupakjavnog tuzioca
sa krivicnom prijavom ........................................................ 105
B)ISTRAGA ................................................................................. 107
68. Pojam i glavna obelezja istrage .......................................... 107
69. Pokretanje, svrha, obim, tok i sadrzina istrage .................... 109
3. OPTUZNICA I PRIGOVOR PROTIV OPTUZNICE ................. 113
22. Pojam i sadrzina optuznice .................................................. 113
23. Prigovor protiv optuznice .................................................... 114
24. Postupak po prigovoru protiv optuznice .............................. 115
25. Sporazum o priznavanju krivice .......................................... 116
25.GLAVNI POSTUPAK ............................................................... 117
26. Pripreme za glavni pretres ..................................... . ........... 117
27. Gladni pretres i pretpostavke za odrzavanje glavnog pretresa. . 119
28. Tok glavnog pretresa ........................................................... 121
29. Rukovodenje glavnim pretresom ......................................... 125
30. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa............................. 126
31. Izmena i prosirenje optuzbe na glavnom pretresu .............. 128
32. Izricanje presude ............................................................... 129
33. Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje presude ........... 131
34. Vrste presuda ...................................................................... 132
C)REDOVNI PRAVNI LEKOVI ................................................. 134
68. Zalba na presudu prvostepenog suda ................................. 134
69. Osnovi pobijanja presude (tj. osnovi zalbe) ....................... 134
70. Devolutivno i suspenzivno (i ekstenzivno)
dejstvo zalbe ..................................................................... 138
71. Postupak po zalbi .............................................................. 138
72. Granice ispitivanja prvostepene presude .............................. 141
73. Odluke drugostepenog suda o zalbi ................................... 142
74. Zalba na presudu drugostepenog suda:
pojam i osnovi pobijanja ................................................... 144
75. Zalba protiv resenja ............................. ............................. 145
D)VANREDNI PRAVNI LEKOVI...................................... .......... 145
91. Pojam i vrste vanrednih pravnih lekova ............................... 145
92. Ponavljanje krivicnog postupka ....... ................ ............... 146
93. Nepravo ponavljanje krivicnog postupka ........................... 148
94. Zahtev za zastitu zakonitosti.............................................. 150
1 POSEBNI KRIVICNI POSTUPCI
95. Skraceni postupak: pojam i osnovna obelezja ...................... 151
96. Postupci za izricanje krivicnih sankcija
bez glavnog pretresa ............................................................ 154
97. Postupak za izricanje sudske opomene: pojam,
resenje o sudskoj opomeni i osnovi pobijanja resenja ......... 157
23. Postupak prema maloletnicima: pojam i lica na koja se primenjuju odredbe o
postupku
prema maloletnicima........................................................... 159
24. Pokretanje, tok i osobenosti postupka
prema maloletnicima.......................................................... j6o
25. Postupak za dela organizovanog kriminala, korupcije
i druga izuzetno teska krivicna dela.................................... 163
26. Postupak za ratne zlocine ................................................... l6/,
VIII. POSEBNI NEKRIVICNI POSTUPCI
27. Postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za
opozivanje uslovne osude
i za pustanje osudenog na uslovni otpust ............................ 166
28. Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude i
mera bezbednosti ............................................................... i6·)
29. Postupci za pruzanje medunarodne pravne pomoci u krivicnopravnim stvarima 170
30. Postupak za izdavanje okrivljenih i osudenih lica (ekstradicija) 17
31. Postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i ostvarivanje drugih prava lica neosnovano
osudenih i neosnovano
lisenih slobode ..................................................................... 17/)
32. Postupak za izdavanje poternice i objave ............................. 17(1
SPISAK PROPISA I OBJASNJENJE SKRACENICA
46. PROPISI REPUBLIKE SRBIJE ................................................. 177
47. MEDUNARODNI PROPISI ....................................... ................ 17«)


I. UVOD
l. Pojam krivicnog procesnog prava i krivicnog postupka`
1

Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa o krivicnom postupku. Dakle, predmet
krivicnog procesnog prava je krivicni postupak i zbog toga treba odrediti i njegov pojam.
Dve su deIinicije krivicnog postupka posebno znacajne: realisticku I pravna.
B) Krivicni postupak je skup krivicnih procesnopravnih radnfi koji u odredenom cilju
preduzimaju krivicni procesnopravni subfekti. Dak* le, procesne radnje ¹ procesni subjekti
÷ krivicni postupak. DeIinicija g, naziva realistickom jer objasnjava krivicni postupak kao
Iizicki Ienomen posmatran u njegovoj spoljasnjoj maniIestaciji. Krivicni postupak se zaistB
sastoji od mnogobrojnih i raznovrsnih procesnopravnih radnji (podnosenj® optuzbe,
odredivanje pritvora, saslusavanje okrivljenog, ispitivanje svedoka, izricanje presude i td.)
koje preduzimaju odredeni procesni subjekti (sud, tuzilac, okrivljeni i dr.) da bi se utvrdilo
da li je u odredenom slucaju izvrseno krivicno delo, da li ga je izvrsio okrivljeni, da li je on
kriv i da U postoje uslovi za primenu krivicnih sankcija, tj. da bi se primenilo materijalno
krivicno pravo.
C) Pravno deIinisan, krivicni postupak je krivicni procesnopravni odnos koji se zasniva,
tece i okoncava izmedu krivicnih procesnopravnih subfekata (suda i stranaka). Taj pravni
odnos predstavlja skup koordiniranih prava i duznosti procesnih subjekata i ima cilj da se
utvrdi da li postoji materijalnopravni odnos izmedu pretpostavljenog ucinioca krivicnog dela
i drzave kojoj u tom slucaju pripada pravo i duznost kaznjavanja (iui puniendi). U tom
pravnom odnosu svaki procesni subjekt ima odredeni, Iond prava i duznosti kojima
odgovaraju duznosti i prava drugih procesnih
1
Za znacenje zvezdica koje se javljaju uz pojedina pitanja, vidi objasnjenja dato u
predgovoru prvom izdanju Prirucnika.
subjekata (v. prava okrivljenog navedena u clanu 4. stav 1. i odgovarajuce duznosti suda
predvidene u stavu 2. istoga clana). DeIinicija se naziva pravnom jer objasnjava unutrasnju
pravnu (juridicku) sustinu krivicnog postupka.
. Izvori krivicnog procesnog prava`
Osnovno pravo o krivicnom postupku je sadrzano u Zakoniku o krivicnom postupku
(koji je, K
a
« propis bivse SRJ, bio donet 26. decembra 2001. godine - "Si. list SRJ",
70/2001) i Zakonu o izmenama i dopunama toga Zakonika od 16. decembI
a
2002. godine
(kojim su unete odredbe o posebnom postupku za dela organizovanog kriminala, cl. 5043-
504*1 i neke manje ispravke u pojedinim odredbama - "Si. list SRJ", 68/2002). Posle
donosenja Ustavne povelje drzavne zajednice Srbije i Crne Gore (2003), Zakonik o
krivicnom postupK
u
~ do tada u iskljucivoj nadleznosti savezne drzave, postao je republicki
propis. Srbija je taj Zakonik preuzela kao svoj, uz izvesne izmene i dopune izvrsene
zakonima od 28. maja 2004. godine ("SI. glasnik, RS", 58/2004), 6- oktobra 2005. ("SI.
glasnik" RS, 85/2005), 28. decembra 2005. ("SI. glasnik, RS", 115/2005), 29. maja 2007.
("SI. glasnik, RS", 49/2007), 18. marta 2009. ("SI. glasnik, RS", 20/2009. - clan 102. ZMPP)
i 3. septembra 2009. ("Si. glasnik, RS", 72/2009). Izmene i dopune Zakonika iz 2009. godine
bile su najobimnije. Iako je bilo planirano da se ogranice na usaglasavanje Zakonika sa
novim Ustavom (2006) i novim Krivicnim zakonikom (2005), one su donele i mnoge druge
novine: unete su odredbe o procesnoj zastiti svedoka; uveden je i jedan nov slucaj
preinacenja pravnosnazne presude bez ponavljanja krivicnog postupka (da bi se ublazila
kazna izrecena pravnosnaznom presudom clanu kriminalne organizacije koji je naknadno
pristao da bude svedok saradnik) i iz- menjeno vise odredaba 0 postupku za dela
organizovanog kriminala, medu kojima su najznacajnije izmene koje se ticu samog pojma tih
krivicnih dela; ukinut je jedan vanredui pravni lek (zahtev za ispitivanje zakonitosti
pravnosnazne presude), a va`redno ublazavanje kazne je iz grupe vanred- nih pravnih lekova
preveden« u slucaj preinacenja pravnosnazne presude bez ponavljanja krivicnog postupka;
uvedeni novi izuzeci od principa neposrednosti i zatvorska kazn` za krsenje procesne
discipline i td. Neke od tih izmena ne mogu se oceniIl pozitivno.
Pocetkom oktobra 2005. godine donet je poseban Zakon 0 maloletnim uciniocima krivicnih
dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica (dalje ZM - "SI. glasnik" RS, 85/2005), kojim je
stavljena van snage glava XXIX ZKP (cl. 464 do 504) sa posebnim odredbama za krivicni
postupak prema maloletnicima (clan 168. toga Zakona). Odredbe o krivicnom postupku
prema maloletnicima, zajedno sa
m
aterijalno-pravnim, izvrsno-pravnim i organi- zaciono-
pravnim odredbama, nalaze se od tada u tom posebnom zakonu. U martu 2009. god. donet je
i poseban Zakon o medunarodnoj pravnoj pomoci u krivicnim stvarima ("SI. glasnik, RS",
20/2009), pa su od tada prestale da vaze odredbe glave XXXII o postupku za pruzanje
medunarodne pravne pomoci i izvrsenju medunarodnih ugovora u krivicnim stvarima (clan
530- 538) i glave XXXIII o postupku za izdavanje okrivljenih i osudenih lica (cl. 539-555)
Zakonika.
U maju 2006. godine bio je donet novi Zakonik o krivicnom postupku koji je, izmedu
ostalog, predvideo da se vodenje krivicne istrage poveri javnom tuzilastvu i policiji, umesto
istraznom sudiji koji je sada vodi. U clanu 555. toga Zakonika bilo je predvideno da se on
pocne pri- menjivati od 1. juna 2007, ali je naknadno posebnim zakonom (,SI. glasnik RS",
49/2007) taj rok produzen do 31. decembra 2008. god. Odlaganje primene Zakonika
obrazlozeno je nepripremljenoscu kadrovskih, tehnickih, Iinansijskih i drugih uslova za
njegovo sprovodenje u zivot. Desetak clanova toga Zakonika prema.pomenutom clanu 555.
primenji- vani su od ,dana stupanja na snagu zakonika". Taj Zakonik je u celini stavljen van
snage Zakonom o izmenama i dopunama ZKP od 3. septembra 2009. god. ("SI. glasnik, RS",
72/200) - clan 149. toga Zakona. U Ministarstvu pravde je u toku rad na pripremi nacrta
novog Zakonika kojim bi umesto danasnje sudske istrage bio uveden novi model prethodnog
krivicnog postupka.
Zakonik ne sadrzi sve norme o krivicnom postupku, vec je u njemu dato samo osnovno
krivicno procesno pravo. Pojedini krivicni postupci uredeni su posebnim zakonima
(postupak prema maloletnicima Zakonom o maloletnim uciniocima krivicnih dela i
krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica; postupak za utvrdivanje odgovornosti pravnih lica
Zakonom o odgovornosti pravnih lica za krivicna dela), koji cineposebno krivicno procesno
pravo, a pojedina pitanja krivicnog postupka posebnim propisima dopunskog krivicnog
procesnog prava (npr. pravilnici o kaznenoj evidenciji, o uslovima za obavljanje vestacenja,
o naknadi troskova krivicnog postupka i td.) i propisima sporednog krivicnog procesnog
prava koji ureduju druge oblasti pravnih odnosa, ali sadrze i pojedine odredbe o krivicnom
postupku (kao sto su npr. pojedine odredbe ustava, zakona o uredenju sudova, javnom
tuzilastvu, advokaturi, unutrasnjim poslovima i dr.). Izvor krivicnog procesnog prava su i
ratiIikovani medunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medunarodnog prava, jer su i oni
sastavni deo unutrasnjeg pravnog poretka i neposredno se primenjuju (clan 16. stav 2.
Ustava).
Evropska konvencifa o :astiti lfudskih prava i osnovnih sloboda od 4. septembra 1950.
godine ratiIikovana je 26. decembra 2003. godine zajedno sa protokolima br. 4, 6, 7, 11, 12.
i 13. ("SI. list SCG - Medunarodni ugovori", 9/2003). Za krivicni postupak su posebno vazne
odredbe clana 6. te Konvencije, kojima je ustanovljeno pravo gradana na pravicno sudenje, i
odredbe clana 5. koje se odnose na zastitu prava na slobodu i bezbednost. Protokolom br. 7.
iz 1984. godine garantovana je i zastita prava na zalbu, na naknadu stete zbog pogresne
osude i pravilo
ne
bis in idem.
II. OSNOVNA NACELA KRIVICNOG POSTUPKA
. O nacelima krivicnog postupka uopste
Nacela (maksime ili principi) krivicnog postupka su ona procesna nravila koja se odnose
na najvise procesne pojmove ili bica (subjekte ili radnje) i odreduju karakter ili tip krivicnog
postupka. Nacela sluze ostvarivanju ciljeva postupka i proizvod su politickih, kulturnih,
ekonomskih, istorijskih i dr. prilika odredene drustvene zajednice ili pravno-tehnickog i
strucnog iskustva o tome kako treba voditi krivicni postupak. Njih ne treba shvatiti kao
dogme od kojih nema odstupanja, vec kao zive ustanove koje se menjaju i prilagodavaju
uslovima zivota, u skladu sa promettama
u
drustvu i novim potrebama postupka. Procesna
nacela nemaju apsolutnu snagu i znacaj, jer se svako pojedino sukobljava sa drugim, isto
tako vaznim ili jos vaznijim nacelima, zbog cega se javlja potreba za njihovom
koordinacijom i ogranicavanjem, da bi svako dobilo onoliko mesta koliko stvarno zasluzuje.
Zbog toga od svakog procesnog principa uvek postoji odredeni broj izuzetaka.
Procesna nacela su nekad izricito Iormulisana u Ustavu ili zakonu (npr- nacelo javnosti
u clanu 142. stav 3. i clanu 32. stav 1. i 3. Ustava Srbije, nacelo legaliteta u clanu 20. ZKP),
a nekad se izvode iz duha i smisla Ustava ili zakona, sinteticki kao rezultat naucne obrade
pravnih normi (
na
P
r
-
na
celo neposrednosti). Kada su data kao pravne norme, nacela
m
ogu biti
ustavna ili :akonska, prema rangu pravnih propisa u kojima su predvidena. Kad je procesno
nacelo ustanovljeno ustavnom normom, zakonodavac od njega moze da predvidi odstupanja
samo ako ih ustav dopusta i samo u cilju i u obimu koji je ustav predvideo (clan 20. stav 1.
Ustava). Procesna nacela se odnose ili na procesne radnfe ili na procesne subfekte. U nauci
Krivicnog procesnog prava jos nije odreden pojam procesnih nacela, niti ima saglasnosti u
pogledu njihovog broja, klasiIikacije i nacina izlaganja.
. Nacelo legaliteta
Nacelo legaliteta ustanovljava obave:u javnog tuzioca da u slucajevima krivicnih dela za koja
se ucinioci gone po sluzbenoj duznosti preduzme krivicno gonjenje uvek kad se za to ispune
u zakonu predvideni stvarni i pravni uslovi. Krivicno gonjenje nastupa ex lege, nezavisno od
volje javnog tuzioca i njegove ocene celishodnosti gonjenja.
Ovo je nacelo deIinisano u clanu 20. ZKP: "Ako ovim zakonikom nije drugacije odredeno,
javni tuzilac je duzan da preduzme krivicno gonjenje kad postoji osnovana sumnja da je .
odredeno lice ucinilo krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj duznosti". Dakle, duznost
javnog tuzioca da preduzme krivicno gonjenje nastupa ako postoje dokazi iz kojih proizlazi
osnovana sumnja da je odredeno lice ucinilo krivicno delo (jer se krivicni postupak ne moze
otvoriti i voditi pre nego sto je osumnjiceni individualno odreden). Odredba o nacelu
legaliteta mora da bude u skladu sa odredbama Zakonika o uslovima pod kojima sud otvara
krivicni postupak (vidi clan 241. stav 1. i clan 242. stav 3).
Principu legaliteta suprotan je princip oportuniteta. Prema tom nacelu, javni tuzilac je
ovlascen da procenjuje celishodnost (oportunitet) krivicnog gonjenja, pa moze da gonjenje
ne preduzme i kad su svi zakonski uslovi za pokretanje krivicnog postupka ispunjeni, ako
nade daje to iz nekog razumnog razloga celishodno (obziri prema uciniocu, mali znacaj
krivicnog dela, odsustvo stetnih posledica, izmirenje stete i si.). Princip oportuniteta je
posebno nuzan u procesnim pravima onih krivicno-pravnih sistema koji u KZ pojam
krivicnog dela odreduju samo Iormalno (kao protivpravno i 11 zakonu predvideno delo
krivca), a ne i materijalno (kao drustveno opasno delo). U tim sistemima nema ustanove
neznatne drustvene opasnosti, pa se u procesnom pravu mora dati ovlascenje javnom tuziocu
da ne predu- zima krivicno gonjenje za krivicna dela koja su malog znacaja ili nemaju stetnu
posledicu, ili im je posledica neznatna.
Najkrupnija odstupanja od principa legaliteta u domacem krivicnom procesnom pravu su
predvidena u postupku prema maloletnicima, zatim u mogucnosti javnog tuzioca da izostavi
krivicno gonjenje premu osumnjicenom koji je ispunio odredenu obavezu ili je sprecio
nastupanje stete ili je vec nastalu stetu u potpunosti nadoknadio (cl. 236. i 237) i, na kraju, u
ustanovi odobrenja za krivicno gonjenje.
a) Javni tuzilac moze odluciti da prema maloletniku ne preduzme krivicno gonjenje, i pored
toga sto postoje svi zakonski uslovi za pokre tanje krivicnog postupka, ako nade da s
obzirom na prirodu krivicnog deln i okolnosti pod kojima je ucinjeno, raniji zivot
maloletnika i njegova licnu svojstva, sprovodenje krivicnog postupka ne bi bilo celishodno, a
radi se o krivicnom delu za koje je predvidena kazna zatvora do pet godina ili novcana kazna
(clan 58. stav 1. ZM). Isto tako, javni tuzilac moze odlucili da ne zahteva pokretanje
krivicnog postupka prema maloletniku za novo krivicno delo, ako je za neko ranije
presudeno krivicno delo prema nje mu jos u toku izvrsenje vaspitne mere ili kazne
maloletnickog zatvora, 11 s obzirom na sankciju koja se izvrsava i tezinu novog krivicnog
dela ne 1)1 imalo svrhe voditi krivicni postupak i izricati novu sankciju, jer se stro?." mera
odnosno kazna od one koja je vec izrecena ne moze izreci (clan 58. s tav 3. ZM). Kontrolu
ispravnosti postupka javnog tuzioca koji se poziva na oportunitet vrse osteceni i organ
starateljstva. Ako se ne slazu sa odlukom javnog tuzioca, oni se u odredenom roku mogu
obratiti Vecu za maloletnike neposredno viseg suda (clan 58. stav 4. ZM), koje moze odluciti
da se pred sudijom za maloletnike postupak pokrene, s tim sto javni tuzilac za maloletnike u
tom postupku mora ucestvovati (clan 59. ZM).
b) Prema clanu 236. Zakonika, javni tuzilac moze odbaciti osnovanu krivicni} prijavu za
krivicno delo za koje je predvidena novcana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a po
odobrenju vanraspravnog veca i za krivicna dela za koja je predvidena kazna do pet godina,
pod uslovom da osumnjiceni u roku do sest meseci izvrsi jednu ili vise obaveza koje mu on
(javni tuzilac) odredi: (1) da otkloni stetnu posledicu nastalu izvrsenjem krivicnog dela ili da
nadoknadi stetu, (2) da uplati odredeni iznos humanitarnoj organizaciji, Iondu ili javnoj
ustanovi, (3) da obavi neki drustveno korisni ili humanitarni rad, (4) da ispuni dospele
obaveze izdrzavanja, (5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga, (6) da se
podvrgne psihosocijalnoj terapiji, (7) da izvrsi obavezu, odnosno da postuje ogranicenja
utvrdena pravnosnaznom sudskom odlukom, (8) da polozi vozacki ispit, obavi dodatnu
vozacku obuku ili zavrsi neki drugi kurs. Ako osumnjiceni prihvati odredenu obavezu, javni
tuzilac ce do isteka roka za njeno ispunjenje odloziti krivicno gonjenje, a potom odbaciti
krivicnu prijavu ili preduzeti gonjenje, zavisno od toga da lije osumnjiceni obavezu ispunio.
Osteceni nema pravo na supsidijarnu tuzbu, ali se zato trazi njegova saglasnost za
odredivanje obaveza pod 2. i 3. - U slucaju pomenutih krivicnih dela javni tuzilac je ovlascen
i da u toku glavnog pretresa odustane od krivicnog gonjenja ako okrivljeni u meduvremenu
ispuni odredenu obavezu, ali uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni pretres, odnosno
vanraspravnog veca (za teza krivicna dela). Za mu saglasnost u skladu sa nacelom
mutabiliteta inace ne bi bila potrebna, ali je ovde predvidena jer osteceni tada gubi pravo na
preuzimanje postupka u svojstvu tuzioca.
Isto tako, javni tuzilac je prema clanu 237. ovlascen da odbaci krivicnu prijavu ako je
osumnjiceni usled stvarnog kajanja sprecio nastupanje stete ili je stetu u potpunosti
nadoknadio, a iz okolnosti slucaja proizlazi da izricanje sankcije ne bi bilo pravicno.
Osteceni ne moze preuzeti gonjenje kao supsidijarni tuzilac.
v) U slucaju nekih krivicnih dela (npr. za krivicno delo povrede ugleda strane drzave ili
medunarodne organizacije iz clana 175. KZ gonjenje se prema clanu 177. stav 3. KZ
preduzima po odobrenju Republickog javnog tuzioca) ili nekih ucinilaca (seI drzave,
poslanici, predsednik vlade, ministri, sudije i dr.) ovlasceni tuzilac ne moze zahtevati
pokretanje krivicnog postupka bez prethodnog odobrenja odredenog drzavnog organa. Odo-
brenje se najcesce veze za licnost ucinioca krivicnog dela koji po nekom ustavnopravnom
osnovu uziva krivicno-procesni imunitet. Ako se ucinilac pozove na imunitet, a tuzilac ne
dobije odobrenje za krivicno gonjenje, krivicni postupak se ne moze pokrenuti i voditi sve
dok imunitet traje. Bez odobrenja se moze narediti samo pritvor, ako je ucinilac sa procesnim
imunitetom zatecen u vrsenju krivicnog dela za koje je predvidena kazna zatvora u trajanju
preko pet godina (clan 103. stav 4. Ustava). Krivicni postupak moze biti pokrenut i
sproveden i bez odobrenja ako se okrivljeni ne pozove na imunitet, ali odredeni drzavni
organ moze odluciti da imunitetsko pravo takvom licu ocuva i da tako spreci gonjenje, ako je
to potrebno radi vrsenja drzavne Iunkcije. Okrivljeni se moze pozvati na svoje imunitetsko
pravo do pocetka glavnog pretresa. Kad se gonjenje preduzima po privatnoj tuzbi ili po
zahtevu ostecenog kao tuzioca odobrenje pribavlja sud (clan 214. stav 2).
. Optuzno, istrazno i mesovito nacelo
Ova nacela ureduju polozaj glavnih procesnih subjekata u krivicnom postupku.
Optuzno (akuzatorsko) nacelo se sastoji u razdeobi osnovnih procesnih Iunkcija
(sudenje, optuzenje i odbrana) na tri izmedu sebe odvojena i nezavisna procesna subjekta
(sud, tuzilac i okrivljeni), tako da tuzilac iznosi spor pred sud i snosi teret dokazivanja,
okrivljeni se brani, a sud presuduje na osnovu materijala koji proizade iz kontradiktorne
rasprave stranaka u koju se on ne mesa. Postupak zasnovan na tom principu predstavlja spor
koji pred sudom vode dve potpuno ravnopravne stranke. Funkcija sudenja se sastoji u
arbitriranju i bitno se razlikuje od savremenog znacenja te reci, koja danas podrazumeva i
inicijativu u oblasti utvrdivanja cinjenica i prikupljanja dokaza. Ovaj postupak je javan,
usmen, neposredan i kontradiktoran. Optuzni postupak je dominantna procesna Iorma sve do
kraja XIII veka kad je poceo da se zamenjuje inkvizitorskim postupkom. U Engleskoj se
ocuvao trajno. Postupak zasnovan na ovom nacelu naziva se i adversarnipostupak (od
engleske reci adversary - protivnik).
Istrazno (inkvizitorsko) nacelo se sastoji u spajanju osnovnih procesnih Iunkcija (sudenje,
gonjenje i odbrana) i njihovom poveravanju sudu, koji je u postupku jedini procesni subjekt.
Optuzbu vise ne vrsi osteceni, vec sud u javnom interesu. Okrivljeni je objekat istrazivanja, a
ne subjekt postupka kome pripadaju prava odbrane. O njegovoj odbrani stara se sud.
Postupak je imao cilj da postigne potpunu i eIikasnu zastitu drustvene zajednice od kriminala
i malo je vodio racuna o individualnim pravima okrivljenog. Kumulacija inkompatibilnih
procesnih Iunkcija u rukama jednog procesnog subjekta i briga o javnom interesu potiskivale
su odbranu okrivljenog u drugi plan. Saznanje da bi okrivljeni mogao da bude najpotpuniji
izvor dokaza opredeljivalo je zakonodavca i sudiju da svim sredstvima naNln,i' poslici
njegovo priznanje. Kako okrivljeni, po pravilu, nije spreman tlu dobrovoljno saraduje sa
sudom i da prizna izvrsenje krivicnog dela, (ttciIbno kad je nevin, zakonom je bila
ustanovljena tortura kao poseban procesnopravni mehanizam za postizanje priznanja.
Postupak je bio tajan, pismen i posredan. Kontradiktornosti nije bilo, jer ni stranke nisu
postojale. Tekovina postupka zasnovanog na inkvizitorskom nacelu je u tome sto je doprineo
deIinitivnom sazrevanju svesti o opstoj drustvenoj opasnosti krivicnog dela i shvatanju da su
zbog toga drzava i njeni organi, a ne sam osteceni, dtIzni da vode brigu o suzbijanju
kriminala.
Mesovito (savremeno ili optuzno-istrazno) nacelo je u osnovi savre- menih krivicnih
postupaka evropskih kontinentalnih drzava. Prvi procesni zakon zasnovan na tome nacelu je
Irancuski Zakonik o krivicnom postupku iz 1808. godine, a na tom principu se zasniva i nas
danasnji krivicni postupak. Krivicni postupci uredeni prema mesovitom nacelu predstavljaju
kombinaciju ustanova akuzatorskog postupka (pretezno) i dobrih strana istraznog postupka.
Tim se postupkom istovremeno obezbeduju prava stranaka, posebno okrivljenog i eIikasno
suzbijanje kriminala, kao javnog interesa.
Savremeni krivicni postupak zasnovan na mesovitom nacelu preuzeo je glavnu
karakteristiku akuzatorskog postupka: odvojenost procesnih Iunkcija i procesnih subjekata.
Postupak se pokrece samo po zahte- vu ovlascenog tuzioca koji odreduje predmet i obim
sudenja. Okrivljeni ima odredeni Iond prava koja mu omogucuju da se brani od optuzbe, a
sud vrsi Iunkciju sudenja. Najvazniji elementi istraznog nacela u savre- menom postupku su
u istrazi (odsustvo kontradiktornosti i javnosti), ali i u dokaznom postupku na glavnom
pretresu u kome sud ima ovlascenje da prikuplja dokaze i utvrduje cinjenicno stanje po
sluzbenoj duznosti, nezavisno od inicijative stranaka, jer mora da istrazuje materijalnu istinu
i da svoje odluke zasnuje na pravom stanju stvari. Princip sudske odgovornosti za utvrdeno
cinjenicno stanje zahteva aktivnog sudiju, za razliku od sudije u akuzatorskom postupku u
kojem ga je princip odgovornosti stranaka za dokaze pretvarao u arbitra, potpuno pasivnog u
toku dokaznog postupka.
6. Nacelo kontradiktornosti
Kontradiktornost podrazumeva mogucnost stranaka da u postupku izloze svoje stavove o
pitanjima koja se raspravljaju i da pobijaju stanovista suprotne stranke. Cilj je nacela da
olaksa ustanovljavanje istine o predmetu sudenja i da obezbedi ravnopravnost stranaka. Iz
cistog optuznog postupka, u kome je kontradiktornost osnovno svojstvo, nacelo je preuzeto u
mesoviti postupak, ali ne do kraja, jer ne iskljucuje aktivnost suda i ne oslobada sud duznosti
da utvrduje cinjenice i izvodi dokaze koje stranke ne predlazu i da nastavi utvrdivanje
cinjenica za presudu i pored saglasnosti stranaka o njihovom znacenju, niti saglasnost
stranaka obavezuje sud.
Kontradiktornost se postize davanjem strankama prava da stavljaju predloge, da o tim
predlozima raspravljaju, daju kriticku ocenu radnji pre- duzetih u dokaznom postupku,
postavljaju pitanja, iznose svoja misljenja i zakljucke, narocito u zavrsnoj reci na glavnom
pretresu i u svojim pravnim lekovima. Da bi omogucio kontradiktornost, zakonik garantuje
Iizicko prisustvo stranaka sudenju, njihovo blagovremeno upoznavanje sa materijalom
postupka i vremenom preduzimanja procesnih radnji, kao i mogucnost da daju izjave i
podnose predloge u svakom stadijumu postupka.
Nacelo se najlakse i najpotpunije ostvaruje na usmenom glavnom pretresu, ali je
kontradiktornost moguca i u istrazi (Clan 251. stav 7), kao i u Iazama krivicnog postupka
koje su u potpunosti u pismenoj Iormi (odlucivanje o prigovoru protiv optuznice, postupak
po zalbi u sedni- ci veca). Kontradiktornost postoji uvek kad se jednoj strani omoguci da
pobija navode druge strane (prigovorom protiv optuznice, odgovorom na zalbu i si.), bez
obzira na Iormu postupka.
7. Nacelo javnosti
Javnost krivicnog postupka podrazumeva pravo gradana (ne samo stranaka, vec i za ishod
postupka nezainteresovanih lica) da budu obavesteni o toku krivicnog postupka i radnjama
koje se u njemu predu- zimaju putem sredstava javnog inIormisanja, neposrednim
prisustvom, razgledanjem sudskih spisa ili na drugi nacin. Javnost moze biti neposredna
(Iizicka), koja se sastoji u prisustvovanju procesnim radnjama, ili posredna (tehnicka), koja
se ostvaruje sredstvima publiciteta. Neposredna javnost moze biti stranacka (ogranicena na
procesne stranke) ili opsta koja obuhvata i publiku. Javnost sluzi opstem interesu, jer
doprinosi dobrom vrseriju pravosuda, podize kvalitet sudskih odluka, sprecava greske i
zloupotrebe drzavnih organa, ucvrscuje poverenje gradana u sud, razvija osecaj pravne
sigurnosti i td. Javnost koristi i procesnim strankama, posebno okrivljenom, kao mocno
sredstvo odbrane. Zbog svega toga je javnost predvidena kao jedno od osnovnih prava
gradana u svakom sudskom postupku (vidi clan 6. stav 1. EKLJP). Treba, medutim, imati u
vidu da javnost ima i svoje rdave strane, narocito kad se maniIestuje u agresivnom i
senzacionalistickom publicitetu. Potpuna i nekontrolisana javnost, narocito u pocetnim
Iazama krivicnog postupka ometa eIikasan rad pravosudnih sluzbi, ugrozava sudsku
nezavisnost i pogada interese stranaka, posebno okrivljenog, koji se cesto i pre presude
prikazuje kao krivac, uprkos prezumpciji nevinosti, koja je isto tako jedno od osnovnih prava
gradana osumnjicenih u krivicnom postupku (clan 6. stav 2. EKLJP). Zbog toga se ni princip
javnosti ne moze sprovesti u krivicnom postupku potpuno dosledno, do kraja i bez izuzetaka,
niti jednako u svim vrstama postupaka i u svim stadijumima postupka jedne vrste. U nasem
Zakoniku postoje potpuno razlicite odredbe o javnosti opsteg postupka i javnosti postupka
prema maloletnicima, kao i razlicite odredbe o javnosti u prethodnom postupku i javnosti u
glavnom postupku.
U prethodnom postupku postoji samo stranacka javnost, ali ni ona nije potpuna. U clanu
251. Zakonik sadrzi spisak istraznih radnji kojima stranke mogu da prisustvuju i uslova pod
kojima one tim radnjama mogu da prisustvuje. Tako: a) Saslusanfu okrivlfenog mogu da
prisustvuju samo ovlasceni tuzilac, branilac okrivljenog, saokrivljeni koji je saslusan i njegov
branilac, s tim sto javni tuzilac toj istraznoj radnji mora da prisustvuje ako se postupak vodi
po njegovom zahtevu; b) Uvidafu i saslusanfu vestaka mogu da prisustvuju tuzilac, osteceni,
okrivljeni i branilac okrivljenog; c) Saslusanfu svedoka mogu da prisustvuju obe stranke,
branilac okrivljenog i osteceni; d) Pretresanfu stana mogu da prisustvuju samo tuzilac i
branilac, a okrivljeni samo ako je drzalac stana (clan 251. stav 3. i clan 79. stav 1); e)
Pretresanfu lica stranke ne mogu da prisustvuju. Stranacku javnost u istrazi ogranicava i
odredba prema kojoj istrazne radnje kojima stranke imaju pravo da prisustvuju mogu biti
preduzete i bez stranaka i njihovog prethodnog obavestavanja kad postoji opasnost od
odlaganja (clan 251. stav 5), ali okrivljenom i njegovom braniocu ne moze biti uskraceno
pravo da prisustvuju izvodenju pojedinih istraznih radnji iz razloga odbrane ili bez- bednosti
zemlje ili slicnih razloga. O vremenu i mestu izvodenja istraznih radnji kojima stranke pod
datim uslovima imaju pravo da prisustvuju, istrazni sudija je duzan da ih blagovremeno i na
prikladan nacin obave- sti, osim kad postoji opasnost od odlaganja. Nedolazak obavestenih
lica ne sprecava obavljanje istrazne radnje, osim kad na rociste za saslusanje okrivljenog ne
dode javni tuzilac, kada se saslusanje odlaze (osim ako bi istekao rok iz clana 228. stav 2).
Prisutna lica mogu predlagati istraznom sudiji da postavi odredena pitanja okrivljenom,
svedoku i vestaku, a po dozvoli istraznog sudije mogu ta pitanja da postavljaju i neposredno.
Opsta javnost u prethodnom postupku ne postoji. Obavestenja javnosti o toku prethodnog
postupka moze davati samo istrazni sudija u meri koja postupku ne nanosi stetu.
, gl,;nom pretresu princip javnosti dolazi do punog izrazaja. Pravilo je da je glavni pretres
javan. Kad je u pitanju stranacka javnost, od tog pravila nema izuzetaka. Opsta javnost
glavnog pretresa moze biti iskljucena izuzetno, u slucajevima predvidenim zakonom. Prema
ZM javnost je uvek iskljucena u postupku prema maloletnicima (clan 75. stav 1. ZM). U
opstem postupku ona moze biti iskljucena samo ako je to potrebno radi: a) zastite morala, b)
zastite javnog poretka, c) zastite nacionalne bez- bednosti, d) zastite maloletnika, e) zastite
privatnog zivota ucesnika postupka ili I) ako je to, po proceni suda, neophodno zbog
posebnih okolnosti u kojima bi javnost mogla da povredi interese pravde (clan 292). Ove
odredbe Zakonika odgovaraju clanu 6. stav 1. EKLJP. U Zakoniku je posebno propisano da
se javnost moze iskljuciti i kad se kao svedok na glavnom pretresu saslusava dete mlade od
cetrnaest godina (clan 328«. stav 5). Do iskljucenja javnosti moze doci po sluzbenoj duznosti
veca ili na predlog stranaka. Pre donosenja odluke stranke moraju biti saslusane. Javnost
moze biti iskljucena za ceo glavni pretres ili za njegov deo. Odluka je u Iormi obrazlozenog
resenja koje se objavljuje javno. To se resenje moze pobijati, ali ne samostalnom zalbom, vec
samo u zalbi na presudu (clan 294). Po objavljivanju resenja, publika se udaljuje iz
zasedanja, a vece moze dozvoliti da u sudnici, pored stranaka, ostecenog, njihovih zastup-
nika, branioca i clanova sudskog veca, u ciji sastav ulazi i zapisnicar, ostanu pojedina
sluzbena lica i naucni radnici, a na zahtev optuzenog i njegov bracni drug i bliski srodnici.
U postupku donosenj, sudskh odluk, nema nikakve javnosti, ni stranacke, ni opste,
ali objavljivanje presude je uvek javno, pa i onda kad je sa glavnog pretresa javnost bila
iskljucena (clan 357. stav 2). Ako je javnost sa pretresa bila iskljucena, izreka presude se cita
javno, ali se razlozi presude ne moraju javno objaviti (clan 357. stav 4). Pretres pred
drugostepenm sudom je javan kao i prvostepeni glavni pretres (clan 379). I sedn., ;ec,
drugostepenog sud, je javna za stranke i publiku. Stranacka javnost se ne moze iskljuciti, a
opsta samo pod uslovima koji vaze za prvostepeni glavni pretres (clan 375. stav 5).
. Nacelo zbornosti
Sud sudi u vecu, a zakonom se moze predvideti da u odredenim stvarima sudi sudija
pojedinac (clan 142. stav 6. Ustava Srbije). Ovom ustavnom odredbom ustanovljeno je
nacelo zbornog sudenja, iako je u savremenom zakonodavstvu (ne samo nasem)
prisutna tendencija sirenja nadleznosti sudije pojedinca i potiskivanja zbornog sudenja.
Za zborno sudenje se navode mnogobrojni i raznovrsni razlozi: kolegijum sudija
smanjuje mogucnost gresaka, pa su mu odluke sigurnije i pravilnije, jer je u njemu
udruzeno vise znanja i zivotnog iskustva pojedinaca, koji se dopunjuju, uzajamno ispra-
vljaju i jedan drugog kontrolisu. Tako sastavljen sud je manje podlozan pojedinacnim
predrasudama, manje korumpiran, slobodniji i nezavisniji. Sudija pojedinac se hvali
uglavnom zbog ekonomicnosti, racionalnosti i eIikasnosti, sto se tesko postize u
zbornom sudu. U prilikama savremenog drustva, koje su bitno drugacije od vremena
kad je iz krivicnog postupka istiskivan, sve je manje mesta nepoverenju i podozrenju
prema sudiji pojedincu. Povecana strucnost sudija, porast pravne svesti i opste kulture
gradana i usavrsavanje procesnopravnih sredstava za borbu protiv nepravilnih i
nezakonitih sudskih odluka (odbrana i pravni lekovi), eliminisali su neraspolozenje
prema sudiji pojedincu i doveli u pitanje princip zbornog sudenja.
Prema clanu 24. stav 1. ZKP sudija pojedinac sudi u prvostepenom sudu uvek kad
se primenjuju posebne odredbe o skracenom postupku. Te se odredbe primenjuju u
postupku za krivicna dela za koja je propisana novcana kazna kao glavna kazna ili
kazna zatvora do pet godine (clan 433. stav 1). Sudija pojedinac postoji kod svakog
prvostepenog suda opste nadleznosti, kako opstinskog (osnovnog), tako i okruznog
(viseg), ako u svojoj stvarnoj nadleznosti taj sud ima krivicna dela za koja su propisane
pom`nute kazne. Osim toga, sudija pojedinac postoji kao istrazni sudija u svim
prvostepenim sudovima, kao i sudija za pripremni postupak prema maloletnicima, a
njemu pripadaju i posebne Iunkcije koje obavlja samostalno ili kao clan kolektivnog
organa (delegirani sudija, sudija izvestilac, sastavljac presude i td.).
Zakonik odreduje broj sudija koji ulaze u sastav veca, a za mesovita veca jos i brojni odnos
izmedu sudija po pozivu i sudija porotnika. Broj sudija u vecu ne moze biti ni manji ni veci
od propisanog. Greska u tom pogledu predstavlja apsolutnu povredu postupka. U sudovima
postoje razlicite vrste veca i razlicit broj veca iste vrste, zavisno od Iunkcionalne nadleznosti
suda, obima posla i broja sudija u sudu, tako da svi sudovi nemaju jednake vrste i isti broj
veca. Vrste i brojni sastav veca odredeni su u clanu 24. ZKP na sledeci nacin: a) Vece za
prvostepeno sudenje na glavnom pretresu sastavljeno je od tri (malo vece) ili pet sudija
(veliko vece). Ta su veca mesovita. Kad su u pitanju krivicna dela za koja se prema zakonu
moze izreci kazna zatvora u trajanju od petnaest godina ili teza kazna, vece je sastavljeno od
dvoje sudija i tri porotnika, a u slucaju krivicnih dela za koja je propisana blaza kazna, od
jednog sudije i dva porotnika. b) Sastav veca za drugostepeni postupak uvek je isti, tako da
ne zavisi bd tezine krivicnog dela i Iorme zalbenog postupka: U drugom stepenu sudi vece
sastavljeno od troje sudija po pozivu, kako kad sudi u sednici, tako i kad sudi na pretresu
(clan 24. stav 2). U tome vecu nema porotnika. c) Vece za sudenje u trecem stepenu je
sastavljeno od pet sudija po pozivu (clan 24. stav 3). d) Vece za pojedina odlucivanja u toku
prvostepenog postupka izvan glavnog pretresa (tzv. vanraspravno vece) je sastavljeno od
troje sudija po pozivu (clan 24. stav 6). e) Vece za maloletnike prvostepenog (okruznog)
suda je sastavljeno od jednog sudije za maloletnike i dva porotnika, a u drugom stepenu od
trojice sudija po pozivu (clan 42. i 43. ZM). I) U Vrhovnom ka- sacionom sudu postoji jos i
vece za sudenje o zahtevu za zastitu zakonitosti i ono je sastavljeno od pet, odnosno sedam
sudija (kad odlucuje o zahtevu protiv odluke veca toga suda) - clan 24. st. 7. - g) Kad je to
zakonom (ovim ili nekim drugim) posebno predvideno, vece za glavni pretres prvostepenog
suda je sastavljeno od trojice sudija po pozivu (clan 24. stav 1). U prvostepenom postupku za
dela organizovanog kriminala uvek sudi vece sastavljeno od troje sudija po pozivu (clan
504g). Tako su sastavljena i posebna veca okruznog suda za ratne zlocine i za
visokotehnoloski kriminal.
. Nacelo neposrednosti
Nacelo neposrednosti postoji kad se radnje potrebne za Iormiranje sudske odluke moraju
izvesti pred sudijom koji ce doneti odluku. Ovo nacelo uspostavlja vezu izmedu radnji
dokazivanja i radnji odlucivanja preko istog sudije. Princip neposrednosti obavezuje sudeci
sud da sam stice utiske o materijalu za odluku, sopstvenim zapazanjem, a ne na osnovu spisa
koji su Iormirani pri izvodenju dokaza pred drugim sudijom u istom ili drugom postupku.
Sam sudeci sud treba da cuje iskaze okrivljenog, svedoka i vestaka, zavrsne govore stranaka i
njihovu ocenu dokaznog materijala, da opazi vazne cinjenice, vidi optuzenog i td. Obrnuto,
postupak je posredan ako je sudecem sudu dopusteno da svoju odluku zasnuje na tudim
opazanjima, tj. da sudi na osnovu spisa. Nacelo se opravdava u prvom redu razlozima dobrog
sudenja. Sud bolje sudi kad vidi i cuje stranke, svedoke, vestake i druge ucesnike postupka,
jer tada moze da oceni i njihovo drzanje, pokrete, odlucnost, nesigurnost, intonaciju i drugo,
sto se ne vidi iz spisa, a moze da bude vazno isto koliko i izgovorena rec. Nacelo dolazi do
punog izraza tek na glavnom pretresu, a u prethodnom postupku ga nema, ili ima izuzetno.
Neposrednost glavnog pretresa se obezbeduje sa vise razlicitih pravila i procesnih ustanova:
1) Dokazi za presudu se po pravilu izvode neposredno na glavnom pretresu, pa i ako su pre
toga izvodeni, jer se presuda ne moze zasnovati na dokazu koji nije izveden na glavnom
pretresu (clan 352. stav 1). Od ovog pravila moguca su odstupanja: Zapisnici o iskazima
svedoka, saokrivljenih ili vec osudenih lica, kao i nalaz i misljenje vestaka mogu se na
pretresu procitati ako su ispitana lica u meduvremenu umrla, dusevno obolela ili se ne mogu
pronaci, ili je njihov dolazak pred sud nemoguc ili znatno otezan zbog starosti, bolesti ili
drugog vaznog uzroka, ili ako svedo- ci odnosno vestaci bez zakonskog razloga nece da daju
iskaz na glavnom pretresu (clan 337. stav 1). Pod odredenim uslovima citanje zapisnika o
ranijem saslusanju svedoka i vestaka moguce je na glavnom pretresu i u nekim drugim
slucajevima: uz saglasnost stranaka vece moze odluciti da se ti zapisnici procitaju cak i ako
svedok ili vestak nije bio pozvan na glavni pretres (v. clan 337. stav 2). - 2) Sudenje na
glavnom pretresu po pravilu nije moguce u odsustvu stranaka, posebno bez okrivljenog.
Prisustvo stranaka zahtevaju i druga procesna nacela, posebno nacelo kontradiktornosti, ali
ono sluzi i ostvarivanju principa neposrednosti. Da bi sudio na osnovu sopstvenog culnog
utiska, sudija mora da upozna stranke i da vidi, ako ne i da cuje, okrivljenog. Prisustvo
okrivljenog je neophodno i zbog individualizacije krivicnih sankcija, a korisno je i za
realizaciju prava na odbranu. Od ovog pravila ZKP predvida dva izuzetka u pogledu
okrivljenog, tako daje moguce sudenje u odsustvu odbeglog okrivljenog (clan 304. stav 3) i
sudenje u odsustvu nedosavseg okrivljenog (clan 445. stav 3). O tome vidi izlaganja o
glavnom pretresu. - 3) Sudije su u toku glavnog pretresa i u postupku donosenja presude
nezamenljive. Neposrednost nalaze da se ceo glavni pretres odrzi pred sudijom koji ce na
kraju odluciti o predmetu postupka. Zbog toga se sudije u toku pretresa i u postupku
donosenja odluke ne mogu menjati (clan 295. stav 1). Ako nuzda natera da sudija mora biti
zamenjen (usled bolesti, smrti, penzionisanja i tsl.), glavni pretres se mora vratiti na pocetak.
U slucaju nastavljanja postupka, sudija koji je dosao u zamenu odlucivao bi i na osnovu
dokaznog materijala koji pred njim nije izveden, oslanjajuci se na spise i saznanja stecena na
drugi nacin, dakle, posredno. Zamena je izuzetno moguca ako su unapred odredene dopunske
sudije, koje sve vreme prisustvuju glavnom pretresu, da bi dosli na mesto nekog od clanova
veca u slucaju njegove sprecenosti (clan 287). - 4). Procesne radnje se moraju izvoditi u
kontinuitetu i koncentrisano, tj. tako da jedna drugoj sleduje bez vecih i nepotrebnih razmaka
i povezano, i da se presuda izrice neposredno posle pretresa ili u sto kracim rokovima (konti-
nuitet), te da se odredena radnja mora obaviti bas u zakonom predvidenom stadijumu
postupka, a ne u nekom drugom (koncentracija): Ova pravila imaju veze sa nacelom
neposrednosti, jer diskontinuitet i dekoncentracija procesnih radnji potiru neposredan utisak
sudije o izvedenim dokazima, tako da se prilikom odlucivanja on mora oslanjati na pamcenje
i podsecanje iz spisa. Protek vremena cini kao da je te radnje umesto njega preduzeo neko
drugi. Ova pravila traze da se pretres ne odlaze i ne prekida, odnosno da u slucaju prekidanja
i odlaganja uvek zapocinje iznova. Razlozi ekonomicnosti i sve slozenija struktura sudskih
predmeta, to danas ipak ne dozvoljavaju, tako da su morala biti predvidena odredena
odstupanja. Ona se prema ZKP sastoje u mogucnosti prekidanja (clan 310) i odlaganja (clan
309) glavnog pretresa, pod strogo propisanim uslovima koji, ako se ispune, ustanovljavaju
pretpostavku da je neposrednost ocuvana. Nova redakcija clana 309. (posle izmena Zakonika
iz 2009. god.) o tim zahtevima uopste nije vodila racuna. Vidi o tome izlaganja o glavnom
pretresu.
10. Nacelo istrazivanja materijalne istine
Nacelo je ustanovljeno u odredbi clana 17. ZKP u kojoj je propisana duznost suda i svih
drugih drzavnih organa koji ucestvuju u krivicnom postupku da istinito i potpuno utvrduju
cinjenice koje su vazne za donosenje zakonite odluke i da sa jednakom paznjom ispituju i
utvrduju, kako cinjenice koje terete okrivljenog, tako i cinjenice koje mu idu u korist. Smatra
se da je ovo najvazniji princip krivicnog postupka i da sva ostala procesna nacela i mnoge
procesne ustanove sluze njegovom ozivotvorenju. Istina koja se u krivicnom postupku
utvrduje mora biti materifalna. Taj atribut odgovara zakonskoj naredbi da se krivicna presuda
mora zasnovati na potpuno utvrdenim cinjenicama, sto se u istoriji nije uvek trazilo u
krivicnom postupku (npr. u cistom optuznom), niti se danas trazi u svakom sudskom
postupku (npr. u parnicnom, koji se zadovoljava Iormalnom istinom). Istrazivanje materijalne
istine pretpostavlfa eliminaciju dokaznih zabrana ili njihovo svodenje na najmanju mogucu
meru, mogucnosti dokazivanja pomocu prezumpcija i Iikcija i zasnivanja presude na
priznanju okrivljenog koje nije provereno drugim dokazima. Istina koja se utvrduje u
krivicnom postupku je, osim toga, relativna (ne apsolutna, jer se moze pobijati pravnim
lekovima) i subfektivna (ne objektivna, jer je utvrduje sudija, a i dokazna sredstva su mahom
personalna, pa u izvesnoj meri zavisi od licnosti davaoca iskaza).
Najvaznije posledice principa istrazivanja materijalne istine su: a) U dokaznom postupku
sud nije vezan predlozima stranaka, niti se samo na te predloge moze osloniti, vec mora da
sakuplja i izvodi dokaze i po sluzbenoj duznosti. Za utvrdeno cinjenicno stanje odgovornost
snosi sud, a ne stranke, b) Sud nije vezan priznanjem okrivljenog, vec ga mora pro- veriti
izvodenjem drugih dokaza, i prihvatiti samo ako ga ubeduje i slaze se sa drugim dokazima.
Okrivljeni koji je priznao moze biti osloboden, isto kao sto i onaj koji porice optuzbu moze
biti osuden, c) Dokazi se mogu podnositi u svakom stadijumu postupka, cak i u pravnim
lekovima, pa i posle pravnosnaznosti presude, d) Okrivljenom se posebno mora omoguciti da
stavljanjem dokaznih predloga i iznosenjem odbrane pobija tuzbu, d) Dokazi se cene po
slobodnom uverenju sudije, a ne po Iormalnim zakonskim pravilima.
Ni ovo nacelo, medutim, nije apsolutno i bez granica. Procesne ustanove koje
ogranicavaju njegovo dejstvo su: pravnosnaznost sudskih odluka, zabrana preinacenja na
gore, prava okrivljenog da cuti i da ne iskazuje istinu itd.
11. Nacelo odbrane
Ovo nacelo krivicnog postupka, koje predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava,
deIinisano je i u Ustavu. Prema clanu 33. Ustava: "Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima
pravo da u najkracem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude
obavesten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv
njega" (stav 1). "Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima pravo na odbranu i pravo da
uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opsti i da dobije primereno vreme i
odgovarajuce uslove za pripremu obrane" (stav 2). "Okrivljeni koji ne moze da snosi
troskove branioca ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravicnosti, u
skladu sa zakonom" (stav 3). "Svako ko je okrivljen za krivicno delo, a dostupan je sudu, ima
pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moze biti kaznjen ako mu nije omoguceno da
bude saslusan i da se brani" (stav 4). "Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da sam
ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist" (stav 5). A prema clanu 32. stav 2. Ustava:
"Svakome se jemci pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je
u sluzbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaca, ako je slep, gluv ili nem".
Iz ovih odredaba izvode se sledeci zakljucci: 1) Ustav priznaje dve vrste odbrane: licnu
(svako ima pravo da se brani) i formalnu (da uzme branioca). Licna odbrana je deo tzv.
materifalne odbrane, koja osim prava gradanina da se sam brani, podrazumeva jos i zakonom
ustanovljeno pravo trecih lica i duznost suda i drugih drzavnih organa da u krivicnom
postupku preduzimaju radnje u korist okrivljenog. Formalna je ona odbrana koju pruza
advokat. 2) Pravo na odbranu nema samo okrivljeni u krivicnom postupku, vec ono prema
clanu 33. stav 8. Ustava pripada i svakom drugom licu protiv koga se vodi postupak za neko
drugo kaznjivo delo, tim pre i osumnjicenom za krivicno delo u policijskom
(kriminalistickom) postupku koji prethodi sudskom krivicnom postupku. 3) Svakom
saslusanju okrivljenog ima pravo da prisustvuje branilac koga izabere okrivljeni koji se
saslusava. To podjednako vazi za okrivljenog koji se saslusava u krivicnom postupku, kao i
za osumnjicenog koji se saslusava pre krivicnog postupka od strane istraznog sudije ili
organa unutrasnjih poslova izuzetno. 4) Od vise posebnih prava koja proizlaze iz opsteg
prava na odbranu, Ustav posebno spominje pravo na neometano opstenje sa braniocem i
pravo na dovoljno vremena i uslova za pripremanje odbrane. Buduci da su garan- tovana
konstitucionim aktom, ta se prava ne mogu naknadno zakonom ograniciti, jer takva
mogucnost u Ustavu nije predvidena. Posebna prava odbrane koja Ustav ne pominje su npr.
da se uzme vise branilaca, razmatranje spisa, razgledanje dokaznih predmeta i td. 5). Ustav
predvida tzv. odbranu siromasnih (clan 33. stav 3), koja do sada nije bila predvidena kao
ustavno, vec samo kao zakonsko pravo okrivljenog, a ne pominje obaveznu odbranu, koja je
isto tako vazna vrsta Iormalne odbrane i koju su raniji ustavi pominjali. - Nacelo odbrane i
pojedina prava koja po tom osnovu pripadaju okrivljenom i osumnjicenom predvidena su u
clanu 4. ZKP. Lice liseno slobode ima dodatna prava predvidena u clanu 5. ZKP. O zakon-
skom uredenju prava na materijalnu i Iormalnu odbranu, vidi izlaganja o okrivljenom i
njegovoj odbrani.
1. Nacelo usmenosti
Nacelo usmenosti postoji kad stranke i drugi ucesnici postupka svoje izjave i dokaznu gradu
daju sudu usmeno i kad se presuda moze zasnovati samo na onom materijalu koji je pred
sudom iznet usmeno. Suprotno, nacelo pismenosti postoji kad sud gradu za svoju presudu
crpi iz spisa. Ono sto nije u spisima nema nikakav znacaj (quod non est in actis, non est in
mundo).
Glavni pretres se u nasem postupku zasniva na nacelu usmenosti: dokazna grada za
presudu, izjave i predlozi stranaka moraju biti izneti usmeno, a sud u presudi van toga u
nacelu nista drugo ne sme da uzme u obzir. Dokazi za presudu se mogu izvoditi i iz spisa, ali
samo ako su prethodno, pod zakonikom odredenim uslovima, na glavnom pretresu procitani
(v. clan 337), tj. ako je njihov sadrzaj sudu i strankama usmeno saopsten. Citanje spisa na
glavnom pretresu i uzimanje toga materijala za presudu nije odstupanje od nacela usmenosti,
vec od nacela neposrednosti. Nacelo usmenosti omogucuje lakse i bolje sprovodenje nekih
drugih procesnih principa, narocito neposrednosti, kontradiktornosti, javnosti i istrazivanja
materijalne istine. U drugim Iazama krivicnog postupka vazi suprotno nacelo pismenosti. U
postupku stavljanja pod optuzbu i zalbenom postupku u sednici veca sud donosi odluku na
osnovu spisa, po pravilu bez prisustva stranaka.
13. Nacelo slobodne ocene dokaza
Nacelo ocene dokaza po slobodnom uverenju sudije postoji ako se izvedeni dokazi ne cene
po pravilima utvrdenim u zakonu, vec od strane sudije, na osnovu njegove sopstvene analize
njihove vrednosti, uz obavezu da o tome kako je cenio dokaze polozi racun u obrazlozenju
svoje odluke. Nacelo je deIinisano u clanu 18. stav 1. ZKP, prema kome: "Izvedene dokaze
koji su od znacaja za donosenje odluke sud ocenjuje po slobodnom su- dijskom uverenju."
Zakonik ne sadrzi nijednu normu koja predvida uslove koje bi jedno dokazno sredstvo
trebalo da ispuni da bi se njime utvrdivana cinjenica mogla smatrati dokazanom. Zakljucak o
dokazanosti cinjenica izvedenim dokazima zavisi od uverenja sudije koje je stekao u toku
njihovog izvodenja. U zakoniku postoje samo odredbe o zabrani upotrebe odredenih dokaza
(clan 18. stav 2) i odredbe o prikupljanju i izvodenju dokaza, ali ne i odredbe o oceni dokaza.
Svoje uverenje o vrednosti dokaza, sudija ne Iormira oslanjajuci se na pravne norme, vec na
svoje znanje, inteligenciju, zivotno iskustvo, logiku i poznavanje psihologije ljudi. Ocena
dokaza je slobodna, ne zato sto moze biti proizvoljna, vec zbog toga sto nije diktirana
zakonskim propisima. Ona mora da bude u skladu sa zakonima ljudskog misljenja, razlozna i
razumna. Da je sudija ne bi mogao koristiti kao sredstvo za prikrivanje svoje samovolje,
neophodno je da bude podvrgnuta kontroli viseg suda i stranaka. Ta se kontrola omogucuje
ustanovljavanjem duznosti sudije da u obrazlozenju svoje odluke izlozi kako je cenio
izvedene dokaze i Iormirao svoje unutrasnje uverenje o njihovoj vrednosti. Obrazlozenje se u
presudi i pise u prvom redu zbog toga. Tako stranke pravnim lekovima mogu da pobijaju
valjanost sudijine ocene dokaza i da od viseg suda traze da odluku ispita.
Odredba clana 18. stav 1. sadrzi jos jednu recenicu, koja glasi: ,Presudu ili resenje koje
odgovara presudi sud moze zasnovati samo na cinjenicama u ciju je izvesnost potpuno
uveren". Potpuna uverenost ili izvesnost postoji kad svi razlozi govore da odredeno
cinjenicno stanje postoji ili ne postoji i kad nema nijednog razloga iz koga proizlazi suprotan
zakljucak. Takav oblik uverenja sudije je neophodan pri donosenju presude, ali ne i za
donosenje drugih procesnih odluka, kod kojih je dovoljna osnovana sumnja (npr. za
donosenje resenja o odredivanju pritvora), ili verovatnoca (npr. za izdavanje naredbe o
pretresanju).
Nacelo suprotno oceni dokaza po slobodnom uverenju sudije je nacelo zakonske ocene
dokaza. Ono danas pripada istoriji. Prema tom nacelu, zakon je odredivao vrstu, kolicinu i
kvalitet dokaznih sredstava koja su potrebna da bi se odredena relevantna cinjenica mogla
smatrati dokazanom. Ako ne skupi propisanu vrstu i kolicinu dokaza odredenog kvaliteta,
sudija nije mogao uzeti daje cinjenica dokazana, bez obzira na njegovo suprotno uverenje
steceno na drugi nacin, i obrnuto, kad se stekne ono sto zakon predvida, cinjenica se morala
smatrati dokazanom, uprkos uverenju sudije da to ne odgovara stvarnom stanju stvari.
1. Nacelo in dubio pro reo`
U savremenom krivicnom postupku tezi se izjednacavanju polozaja procesnih stranaka. S
obzirom na to da tuzilac ima niz Iaktickih prednosti u odnosu na okrivljenog, zakonik
okrivljenom daje mnoga preimucstva koja mu inace ne bi pripadala, da bi popravio njegovu
poziciju u postupku. Skup tih pogodnosti se naziva favor defensionis (prednost odbrane). Jed-
na od tih pogodnosti sadrzi se u nacelu in dubio pro reo (u slucaju sumnje presuditi u korist
okrivljenog). Pravilo nalaze da sudija, kad se u pogledu pitanja, da li postoji cinjenica koja
ide na stetu okrivljenog nade u sumnji, mora uzeti da ona nije utvrdena, i obrnuto, za slucaj
sumnje u pogledu cinjenice koja ide u korist okrivljenog, mora da uzme da je utvrdena. U
svakom slucaju, kad se ne mogu utvrditi sa obelezjem izVesnosti, cinjenice vazne za
donosenje odluke tumace se u korist okrivljenog (ali ne i u slucaju odluke koja se po
zakoniku donosi sa nekim nizim stupnjem uverenja, npr. resenje o pritvoru). Pravilo je
suprotno logici, jer se uzima daje dokazano ono sto nije dokazano.
U clanu 18. stav 3. ovo nacelo je deIinisano na sledeci nacin: "Kada postoji sumnja u
pogledu odlucnih cinjenica koje cine obelezje krivicnog dela ili od kojih zavisi primena neke
druge odredbe Krivicnog zakonika, sud ce u presudi ili resenju koje odgovara presudi
odluciti u korist okrivljenog".
. Pravilo in dubio pro reo prvo je nastalo u sudskoj praksi, pa ga je potom prihvatila
procesna teorija. U nasim procesnim zakonima ono do skoro nije bilo izricito deIinisano.
Ipak, neke odredbe ZKP pocivale su i ranije na principu in dubio pro reo. Tako, prema clanu
355. tacka 2. sud izrice oslobadajucu presudu i ako ,nije dokazano da je ©optuzeni ucinio
delo za koje se optuzuje". Dakle, oslobadajuca presuda se ne donosi samo onda kad je
izvesno utvrdeno da optuzeni nije ucinio krivicno delo, vec i onda kad sud ostane u sumnji da
li je optuzeni delo ucinio. Tu se jedna neutvrdena cinjenica prema samom zakoniku tumaci
kao utvrdena u korist okrivljenog (optuzeni je mozda i ucinio krivicno delo, ali za to nema
dokaza). Na ovom pravilu pociva i odredba clana 155. stav 3. tacka 2. u kojoj je predvideno
da se u slucaju kad se kod glasanja u vecu glasovi sudija podele tako da se nikako ne moze
postici apsolutna vecina, odluka donosi na taj nacin sto se glas koji je za okrivljenog
najnepovoljniji pribira glasu koji je od njega manje nepovoljan, sve dok se ne postigne
potrebna vecina. Uzima se da ono sto je za okrivljenog najnepovoljnije ne stoji, vec da stoji
ono sto je za njega manje nepovoljno, jer je vece kao kolektivni sudija u sumnji i u pogledu
jednoga i u pogledu drugoga.
1. Nacelo ne bis in idem`
Odredbom clana 34. stav 4. Ustava Srbije utvrdeno je nacelo kaznenih postupaka koje
zabranjuje da se paralelno ili sukcesivno, jednom istom licu za isto delo sudi dva ili vise puta.
Odredba Ustava glasi: "Niko ne moze biti gonjen i kaznjen za krivicno delo za koje je
pravnosnaznom presudom osloboden ili osuden ili za koje je optuzba pravnosnazno odbijena
ili postupak pravnosnazno obustavljen, niti sudska odluka moze biti izmenjena na stetu
okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku". U stavu 2. toga clana Ustava stoji da
je ponavljanje postupka izuzetno ipak dopusteno ako se naknadno otkriju dokazi o novim
cinjenicama koje su mogle bitno da uticu na ishod sudenja ili ako je u ranijem postupku doslo
do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. Radi se o pravu coveka na sigurnost
koje priznaju i Pakt i Evropska Konvencija (cesto pod nazivom "zabrana dvostruke
ugrozenosti"). U clanu 4. Protokola 7. Evropske konvencije to je pravo deIinisano na sledeci
nacin: "(1) Nikome nece biti ponovo sudeno, niti ce biti ponovo kaznjen u krivicnom
postupku pod jurisdikcijom iste drzave za delo zbog koga je bio vec pravnosnazno osloboden
ili osuden u skladu sa zakonom i krivicnim postupkom te drzave; (2) Odredbe iz prethodnog
paragraIa ne sprecavaju ponovno pokretanje postupka u skladu sa zakonom i krivicnim
postupkom doticne drzave, ako postoje dokazi o novim ili novootkrivenim cinjenicama, ili
ako je u prethodnom postupku doslo do bitne povrede koja je mogla da utice na njegov
ishod." Medunarodni pakt ima slicnu, ali manje razvijenu odredbu.
Napred navedena odredba Ustava Srbije (kao i odredbe ranijih ustava), bez ikakvog
razloga, ide preko ovih medunarodnih pravnih standarda, obuhvatajuci zabranom ponovnog
sudenja i postupke koji su pravnosnazno obustavljeni ili okoncani Iormalnom odlukom o
odbijanju optuzbe. Prema Konvenciji, smisao zabrane ne bis in idem je da spreci vodenje no-
vog postupka posle sudenja koje je zavrseno pravnosnaznom osudom ili pravnosnaznim
oslobodenjem optuzenog u istoj stvari. Prosirenje zabrane izazvalo je broje teskoce u
postupku usaglasavanja zakonodavstva o krivicnim postupku sa normama Ustava. Vezan
odredbom Ustava, ZKP je morao da uvede nove odluke o obustavi postupka i odbijanju
optuzbe iz procesnih razloga (resenje o prekidanju istrage i resenje o odbacivanju optuzbe pre
glavnog pretresa i na glavnom pretresu), da u sluciaju Iormalnih i prolaznih smetnji ne bi
nastupila zabrana pokretanja novog postupka, a tako isto, moralo se, odlaganjem nastupanja
pravnosnaznosti u slucaju odluka o obustavi postupka i odbijanju optuzbe, pronaci resenje
koje ce ocuvati pravo ostecenog na supsidijarnu tuzbu i pravo privatnog tuzioca i ostecenog
na podnosenje molbe za povracaj u predasnje stanje. Ponavljanje postupka na stetu
optuzenog, koje je svojevremeno moralo biti ukinuto, jer Ustav SRJ iz 1992. god. nije
dozvoljavao nikakav izuzetak, prema novom Ustavu Srbije postalo je moguce, u skladu sa
napred navedenom odredbom Protokola 7. Evropske konvencije, koja takve izuzetke
dozvoljava. Zakonik je i pored toga u tom pitanju ostao neizmenjen, tako daje ponavljanje
pravnosnazno okoncanog postupka i dalje moguce samo u korist okrivljenog.
16. Nacelo oficijelnosti`
Nacelo oIicijelnosti ustanovljava pravo nadleznog javnog tuzioca da preduzme krivicno
gonjenje bez obzira na stav ostecenog o tome, pa i kad se osteceni krivicnom gonjenju
izvrsiocakrivicnog dela izricito protivi. Obrnuto, krivicni postupak je neoIicijelan (ili
dispozitivan) ako njegovo pokretanje zavisi od volje ostecenog. Prema nacelu oIicijelnosti
javni tuzilac je dominus litis i jedini subjekt od kojeg moze poteci inicijativa za krivicno
gonjenje, potpuno slobodna, osim kad je ogranicena zakonom. No, ima shvatanja da se
princip oIicijelnosti ne tice samo inicijative za krivicno gonjenje, vec se rasprostire na citav
krivicni pbstupak, koji se pokrece po zahtevu ovlascenog tuzioca, a dalje do kraja sprovodi
ex officio od strane suda. Suprotno nacelu oIicijelnosti je nacelo dispozitivnosti, prema kojem
se pravo krivicnog gonjenja prepusta nahodenju ostecenog. Na ovom principu je bio
zasnovan cisti optuzni krivicni postupak.
Najkrupniji izuzeci od nacela oIicijelnosti krivicnog gonjenja postoje kad krivicni zakon iz
odredenih kriminalnopolitickih razloga odredi da je za gonjenje pojedinih krivicnih dela, koja
su inace u nadleznosti javnog tuzioca, potrebna prethodna saglasnost ostecenog. Tada u
krivicnom procesnom pravu postoji ustanova koja se zove predlog ostecenog :a krivicno
gonfenfe. Predlog ostecenog za krivicno gonjenje ponovo je uveden u nase krivicno procesno
pravo Zakonikom iz 2001. god. (clan 53. stav 1. i dr.). U cl. 153. i 186. KZ odredena su
krivicna dela koja se gone po pre- dlogu ostecenog: neovlasceno otkrivanje pozivne tajne iz
clana 141. KZ, sprecavanje stampanja i rasturanja stampanih stvari i emitovanja radio i
televizijskog programa iz clana 149. st. l. i 2. KZ, silovanje iz clana 178. KZ i obljuba nad
nemocnim licem iz clana 179. KZ ako su ta krivicna dela izvrsena prema bracnom drugu i dr.
Predlog, dakle, sadrzi saglasnost ostecenog da javni tuzilac preduzme i vrsi krivicno gonjenje
za krivicna dela odredena u krivicnom zakonu i bez tog akta javni tuzilac ne moze zahtevati
od suda otvaranje krivicnog postupka. Do krivicnog gonjenja za ta krivicna dela ne moze
doci ako osteceni to ne zeli, ali javni tuzilac odlucuje da li Ce pokrenuti postupak, tj. zelja
ostecenog da gonjenja bude podvrgava se oceni javnog tuzioca. Krivicna dela za koja se
gonjenje preduzima po pre- dlogu ostecenog i pored toga ostaju u grupi krivicnih dela za koja
se goni po sluzbenoj duznosti. Pitanja lica ovlascenih na podnosenje predloga, roka u kome
se predlog mora podneti, organa kome se podnosi, Iorme i nacina podnosenja, jedinstva i
deljivosti predloga, odricanja i odustanka od predloga i procesnopravnih posledica kad se
utvrdi da je postupak voden bez predloga ostecenog, - resena su u Zakoniku na isti nacin kao
kod privatne tuzbe (vidi izlaganja o privatnoj tuzbi).
17. Nacelo procesne ekonomije
Prema clanu 16. stav 1. ZKP, sud je duzan da postupak sprovede bez odugovlacenja. Toj
duznosti suda odgovara pravo okrivljenog da u najkracem mogucem roku bude izveden pred
sud i da mu bude sudeno u razumnom roku (clan 4. stav 1. tac. 4). Iz ovih odredaba se izvodi
nacelo procesne ekonomije. Ono nalaze da se krivicni postupak u celini i pojedine procesne
radnje posebno, preduzmu bez nepotrebnog rasipanja vremena, ali i sa sto manje troskova i
napora procesnih subjekata. Procesna ekonomicnost se, dakle, ne svodi samo na ustedu u
vremenu, vec podrazumeva i racionalno koriscenje pravosudnih kadrova i Iinansijskih
sredstava namenjenih vrsenju pravosuda. Ekonomicnost postupka nije samo u interesu
budzeta, vec i u interesu stranaka. Sudenje bez nepotrebnog odugovlacenja, odnosno u
razumnom roku, predvideno je i kao osnovno ljudsko pravo okrivljenog (Clan 14. stav 2c.
Medunarodnog pakta o gradanskim i politickim pravima i clan 6. stav 1. Evropske
Konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda). U slucaju povrede prava na sudenje
u razumnom roku okrivljeni moze izjaviti ustavnu zalbu Ustavnom sudu (clan 82. stav 2.
Zakona o Ustavnom sudu).
Nacelo procesne ekonomije ne podrazumeva rad na stetu kvaliteta sudskih odluka i ne
srne da ide na ustrb istrazivanja materijalne istine.
III. PROCESNI SUB1EKTI
1. Vrste procesnih subjekata
U krivicnom postupku postoje dve vrste subjekata: glavni i sporedni. Glavni procesni
subfekti su: sud, ovlasceni tuzilac (javni, supsidijarni i privatni) i okrivljeni. Najvazniji
sporedni procesni subfekt fe osteceni, a to procesno svojstvo imaju jos organ starateljstva (u
postupku prema maloletnicima) i lice (pravno ili Iizicko) kome treba izreci meru oduzimanja
imovinske koristi potekle iz krivicnog dela okrivljenog. Razlika izmedu glavnih i sporednih
procesnih subjekata je u tome sto se bez prvih (glavnih) uopste ne moze zasnovati procesno-
pravni odnos, a drugi (sporedni) su samo moguci, ne i obavezni u tome pravnom odnosu. Sva
ostala lica ukljucena u krivicni postupak (zakonski zastupnici i punomocnici stranaka,
svedoci, vestaci, branilac okrivljenog, organi unutrasnjih poslova, tumaci, publika i dr.) nisu
procesni subjekti, vec prosto ucesnici krivicnog postupka.
A) SUD
1. Pojam i vrste krivicnih sudova
* Sud je samostalan i nezavisan drzavni organ koji vrsi sudsku vlasl, Vrsenje sudske vlasti u
krivicnim stvarima podrazumeva pravo istrazivanja, raspravljanja i presudivanja, ukljucujuci
i pravo izricanja krivicnih sankcija krivicno odgovornim uciniocima krivicnih dela. Kod nas
ne postoje posebni krivicni sudovi, koji bi vrsili samo sudsku Iunkciju u krivicnim stvarima,
vec je sud jedinstven i sudi za sve stvari koje po zakonu spadaju u sudsku nadleznost
(krivicne, parnicne i druge). Sudije se ne biraju za odredenu vrstu sudenja, vec za sud, a koje
ce stvari suditi zavisi od internog rasporeda rada u sudu. Zbog toga je izraz "krivicni sud"
samo oznaka za deo jedinstvenog suda koji se bavi vrsenjem krivicnog pravosuda. Sud se
sastoji od sudija pojedinaca i veca, kojima pripada razlicita Iunkcionalna nadleznost u
konkretnom postupku. Sudije i veca za istu vrstu sporova cine sudsko odelfenfe, koje ne sudi
u pojedinim krivicnim predmetima, vec vrsi druge poslove predvidene zakonom i sudskim
poslovnikom (zauzima zajednicke stavove o odredenim pitanjima primene prava). Sudska
odeljenja postoje u sudovima u kojima vise veca ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj
oblasti (clan 35. ZUS). U takvim sudovima obrazuje se krivicno i gradansko odeljenje, a
mogu se obrazovati i druga (vanparnicno, izvrsno, za radne sporove i td.). U svim visim i
apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivicna dela protiv privrede; u apelacionim
sudovima odeljenja za hitno postupanje u zalbenim postupcima; u beogradskom Okruznom
(visem) sudu posebno odeljenje za dela organizovanog kriminala, vece za ratne zlocine i
vece za visokotehnoloSki kriminal, a u okruznim (visim) sudovima u Beogradu, Novom
Sadu i Nisu i posebna odeljenja za vojne predmete. U sudovima se odrzavaju sednice
odelfenfa i sednice svih sudifa, a u Vrhovnom kasacionom sudu opste sednice. Na tim
sednicama se ne sudi, vec razmatraju pitanja znacajna za rad odeljenja, odnosno celog suda,
zauzimaju nacelni stavovi i misljenja o pojedinim pravnim pitanjima i obavljaju drugi
poslovi predvideni Zakonom o uredenju sudova.
ttJopste posmatrano, sudovi se dele naredovne i vanredne, a redovntt ,a
smmWsTemm`zimm`mImmm°. Svi "krivicni" sudovi u SrbijI su redovni i opste
nadleznosti.tPisem`anguMnstanci, sudovi `se dele`n-a sudove niíeg i viseg ranga i sudove
niíeg i viseg stepena (instanc($. Pode- la sudova prema rangu je vezana za prvostepenu
nadleznost i postoji kad je prvostepeno sudenje podeljeno izmedu dva ili vise sudova.
Odredbama o stvarnoj nadleznosti je tada predvideno da u prvom stepenu sudovi nizeg ranga
sude laksa, a sudovi viseg ranga teza krivicna dela. U nasem sistemu sudova osnovni sud je
prvostepeni sud nizeg ranga, a visi sud prvostepeni sud viseg ranga. Sud nize instance je
prvostepeni sud, a sudovi vise instance (druge ili trece) su sudovi pravnih lekova.
Organizacija sudova je uredena posebnim zakonom .MP r em a Zakonu'® uredenju
sudova Srbije iz 2008. god. postoje: osnovni sudovi, visi sudovi* apelacioni sudovi i
Vrhovni kasacioni sudi Osnovni i visi sudovi sude u prvom stepenu za krivicna dela iz svoje
stvarne nadleznosti, a apelacioni (ili zalbeni) sudovi odlucuju o zalbama protiv prvostepenih
odluka visih sudova i odluka osnovnih sudova ako za odlucivanje o zalbi nije nadlezan visi
sud. Sedista apelacionih sudova su u Beogradu, Nisu, Kragujevcu i Novom Sadu (clan 6.
Zakona o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastava - ZSPSJT). Posle uvodenja
apelacionih sudova (od 1. jan. 20x0) Vrhovni kasacioni sud bice nadlezan da odlucuje u
trecem stepenu o zalbama protiv drugostepenih presuda apelacionih sudova (kad su takve
zalbe prema clanu 395. ZKP izuzetno dozvoljene) i o vanrednom pravnom leku zastite
zakonitosti.
0. Stvarna nadleznost
Stvarna nadleznost je pravo i duznost jednog suda prvog stepena da presudi odredenu
krivicnu stvar, s obzirom na tezinu krivicnog dela koja je izrazena u kazni predvidenoj u
zakonu, ili s obzirom na druge osobine krivicnog dela ili svojstva njegovog ucinioca.
Problem stvarne nadleznosti se javlja samo kad se za prvostepena sudenja obrazuje vise
sudova, od kojih su jedni viseg, a drugi nizeg ranga, odnosno jedni opste, a drugi posebne
nadleznosti (kod nas, visi i osnovni sudovi).vKriterijumi za odredivanje stvarne nadleznosti
su deliktni (tezina ili vrsta krivicnog dela), ili statusni (svojstvo okrivljenog), ili mesoviti
(priroda dela i svojstvo ucinioca)? Stvarna nadleznost osnovnih i visih sudova se odreduje
prema deliktnom, a za vojna odeljenja okruznih sudova prema mesovitom kriterijumu.
c/dredbe o stvarnoj nadleznosti sudova se ne nalaze u ZKP, vec u Zakonu o uredenju
sudova, jer je svojevremeno (u vreme kad je ZKP bio savezni propis) protumaceno da je to
pitanje organizacionog (a ne procesnog) prava koje spada u zakonodavnu nadleznost
republika. Prema Zakonu o uredenju sudova Srbije iz 2008 god. u stvarnu nadleznost
osnovnog suda spada: a) da u prvom stepenu sudi za krivicna dela za koja je zajonom
predvidena novcana kazna jIao glavna kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina,
ako za pojedina Od tih dela nije propisana nadleznost drugog suda i b) da odlucuje o molbi
za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude kad su u pitanju krivicna dela iz
stvarne nadleznosti toga suda (clan 22. stav 1). Jisi sud je nadlezan da u prvom stepenu sudi:
a) za krivicna dela za koja je predvidena kazna zatvora preko deset godina, b) za jedan broj
krivicnih dela nabrojanih u clanu 23. stav 1. tacka 2. Zakona o uredenju sudova koja bi inace
prema zaprecenoj kazni spadala u nadleznost osnovnog suda, c) za krivicna dela maloletnika
(clan 23. stav 1. tac. 3. ZUS i clanu 42. stav 1. ZM) i d) o molbi za prestanak mere bezbe-
dnosti ili pravne posledice osude kad su u pitanju krivicna dela iz stvarne nadleznosti toga
suda i o zahtevima za rehabilitaciju (clan 23; stav 1. tac. 4. i 5). U drugom stepenu visi sud
odlucuje o zalbama na odluke osnovnim sudova o odredivanju mera za obezbedenje
prisustva okrivljenog (pritvor i dr.) i protiv odluka koje je taj sud doneo u skracenom
postupku (clan 23. stav 2. tac. 1). Taj sud je nadlezan i za postupak ekstradicije i izvrsenje
krivicne presude inostranog suda (clan 23. stav 3).
Prema Zakonu o preuzimanju nadleznosti vojnih sudova za prvostepena krivicna sudenja
vojnih predmeta nadlezni su visi sudovi, ali ne svi, vec samo visi sudovi u Beogradu,
Novom Sadu i Nisu. U tim sudovima se obrazuju vojna odeljenja. U vojne krivicne
predmete spadaju: a) krivicna dela protiv Vojske Srbije; b) krivicna dela terorizma,
diverzije, sabotaze, spijunaze i odavanja drzavne tajne, ako su usmerena protiv vojnih
objekata i vojnih lica i ako se podaci odnose na odbranu zemlje; c) krivicna dela
udruzivanja radi neprijateljske delatnosti ako se udruzivanje odnosi na podrivanje vojne i
odbrambene moci, vojnih objekata i vojnih lica; d) krivicna dela protiv sluzbene duznosti
ucinjena u vezi sa vrsenjem sluzbe u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane; e) krivicna dela u
kojima su njihov predmet borbena sredstva, oruzje, municija i eksploziv koji sluzi
potrebama odbrane; f) krivicna dela koja ucine pripadnici Vojske Srbije u sastavu mirovnih
misija u inostranstvu; g) krivicna dela koja ucine ratni zarobljenici ako zakonom nije
odredena nadleznost drugog suda.
1. Mesna nadleznost
Mesna (ili teritorijalna) nadleznost je pravo i duznost stvarno nadleznog suda da presudi
odredeno krivicno delo na osnovu teritorijalne veza koja postoji izmedu suda i krivicnog
dela odnosno njegovog izvrsioca. Kriterijumi za odredivanje mesne nadleznosti su dati u
ZKP, i to tako stoje predviden jedan, kao osnovni i glavni i nekoliko dopunskih ili
pomocnih, cija je primena dopustena tek ako se ova nadleznost ne moze odrediti pomocu
osnovnog kriterijuma.
4
Glavni kriterijum za odredivanje mesne nadleznosti je mesto i:vrsen ' krivicnog dela
(forum delicti commissi). Prema clanu 27. stav 1. mesno nadlezan je po pravilu sud na cijem
podrucju je krivicno delo izvrseno ili pokusano. Pojam mesta izvrsenja krivicnog dela je
odreden u clanu 17. KZ: pod mestom izvrsenja krivicnog dela razume se, kako mesto u
kome je ucinilac preduzeo radnju krivicnog dela ili je bio duzan da preduzme odredenu
radnju, tako i mesto u kome je, u celini ili delimicno, posledica krivicnog dela nastupila. U
slucaju pokusaja, pod mestom izvrsenja se razume kako mesto gde je ucinilac radio, tako i
mesto gde je prema njegovom umisljaju posledica dela imala ili mogla da nastupi. U slucaju
krivicnih dela kod kojih se radnja i posledica vremenski i prostorno odvajaju tako da padaju
u mesta koja pripadaju podrucjima razlicitih sudova, mesna nadleznost pripada i sudu
prema mestu radnje i sudu prema mestu posledice, a krivicni postupak ce sprovesti onaj od
tih sudova koji je po zahtevu £ ovlascenog tuzioca prvi zapoceo postupak, a ako postupak
nije zapocet, sudu kojem je prvo podnet zahtev za pokretanje postupka. To je nadleznost po
redu prvenstva ili forum paeventionis (clan 27. stav 3). Ako se desi da je postupak kod oba
suda zapocet istovremeno, nadleznost pripada sudu koji je sa postupkom otisao dalje. Ako
je delo ucinjeno na domacem brodu ili vazduhoplovu koji se ne nalazi u domacem
pristanistu odnosno aerodromu, nadlezan je sud na cijem se podrucju nalazi maticna luka
broda odnosno vazduhoplova ili (konkurentno) sud domaceg pristanista ili aerodroma u
kome se brod odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi (clan 28). Kod produzenog krivicnog
dela, mesno je nadlezan svaki sud na cijem je podrucju ucinjeno neko od dela koje ulaze u
sastav produzenog krivicnog dela. Kad je u pitanju trajno krivicno delo, mesno je nadlezan
svaki sud na cijem je podrucju posledica krivicnog dela trajala. Koji ce sud suditi od vise
mogucih, odreduje se i u ovim slucajevima po pravilu prvenstva. Kako se odreduje mesna
nadleznost suda u slucaju krivicnih dela izvrsenih stampom, radij om ili televizijom, vidi
clan 29.
Ako mesto izvrsenja krivicnog dela nije poznato ili se ono nalazi van teritorij e Srbije,
mesna nadleznost se odreduje prema prebivalistu ili boravistu okrivljenog (forum domicilii).
Ovaj pomocni kriterijum, predviden je kao glavni za odredivanje mesne nadleznosti u
postupku prema maloletnicima. Prebivaliste je mesto u kome se okrivljeni nastanio da bi u
njemu stalno ziveo, a boraviste mesto izvan prebivalista u kome se nalazi privremeno, radi
letovanja, sluzbenog puta, sezonskog posla, skolovanja i si. Kad se mesna nadleznost ne
moze odrediti po mestu izvrsenja krivicnog dela, a okrivljeni Srbiji nema ni prebivaliste ni
boraviste, mesna nadleznost se odreduje prema mestu u kome se okrivljeni uhvati ili se sam
prijavi (forum deprehensionis). To je drugi pomocni kriterijum za odredivanje mesne
nadleznosti.
. Funkcionalna nadleznost "
Funkcionalna nadleznost je pravo i duznost jednog sudskog organa ili suda da sprovede
odredeni deo krivicnog postupka, s tim sto ce druge delove istog krivicnog postupka obaviti
drugi sudski organi u okviru istoga suda odnosno drugi sudovi. To je raspodela poslova u
postupku (zato se naziva jos i poslovnom nadleznoscu) na vise razlicitih sudskih organa
odnosno sudova, izazvana slozenoscu krivicnog postupka koji u celini ne moze da obavi
jedan sud i jedan sudski organ. Krivicni postupak se deli na dva stadijuma (prethodni i glavni
postupak), a svaki stadijum dalje na Iaze (istraga i stavljanje pod optuzbu, u prethodnom
postupku, i pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i donosenje presude, u glavnom
postupku) koje spadaju u Iunkcionalnu nadleznost razlicitih organa prvostepenog suda
(istragu vodi istrazni sudija, o prigovoru protiv optuznice odlucuje vanraspravno vece, na
glavnom pretresu sudi vece za glavni pretres ili sudija pojedinac i td.). To je Iunkcionalna
nadleznost po stadijumima ili Iazama postupka. Osim toga, krivicni postupak se deli na
prvostepeni, koji spada u Iunkcionalnu nadleznost prvostepenog suda, i postupak pred sudom
pravnog leka, koji je u Iunkcionalnoj nadleznosti visih sudova. To je Iunkcionalna nadleznost
po stepenima (ili instancama) postupka. Znacaj je Iunkcionalne nadleznosti sto omogucuje
podelu rada u postupku i specijalizaciju sudskih organa. Ona obezbeduje kvalitetnije sudenje
i zbog toga je slicna stvarnoj nadleznosti, tako daje zakon o sudovima u kome je regulisana i
ne odvaja od stvarne nadleznosti.
Tako npr. u Iunkcionalnu nadleznost viseg suda spada: da sudi u prvom stepenu i da sprovodi
istragu za krivicna dela iz svoje stvarne nadleznosti, da odlucuje o prigovoru protiv
optuznice, da u drugom stepenu odlucuje o zalbama izjavljenim protiv odluka osnovnih
sudova donetih u skracenom postupku i odlukia o odredivanju mera obezbedenja prisustva
okrivljenog, da vodi postupak za izdavanje okrivljenih i osudenih lica, da izvrsava krivicnu
presudu inostranog suda, da odlucuje o molbama za prestanak mera bezbednosti ili pravnih
posledica osude za krivicna dela iz svoje nadleznosti i da vrsi druge poslove odredene
zakonom (clan 23. ZUS). Za Iunkcionalnu nadleznost osnovnih i apelacionih sudova i
Vrhovnog kasacionog suda, vidi odgovarajuce odredbe Zakona o uredenju sudova (cl. 22, 24.
i 30).
3. Prenosenje mesne nadleznosti (delegirana nadleznost)
Delegirana ili prenesena mesna nadleznost je jedna vrsta vanredne nadleznosti. Osim
delegacijom mesne nadleznosti, nadleznost (i stvarna i mesna) se na vanredan nacin odreduje
i u slucaju koneksiteta (ili medusobne veze) krivicnih stvari spojenih u jedinstveni postupak
(v. clan 33) i posebnom odlukom Vrhovnog suda Srbije (v. clan 32).
Delegiranje mesne nadleznosti se sastoji u prenosenju sudenja po jednom krivicnom
predmetu od jednog, po zakonu mesno nadleznog suda, na drugi, po zakonu mesno
nenadlezan sud. Delegacijom se ne moze menjati stvarna, vec samo mesna nadleznost suda.
Odredbe o prenosenju mesne nadleznosti su u cl. 35. i 36. ZKP.
Prema razlogu za prenosenje mesne nadleznosti, ZKP poznaje tri vrste delegirane
nadleznosti: 1) Nuíno delegiranfe, koje se vrsi kad je po zakonu mesno nadlezan sud sprecen
da postupa u konkretnom slucaju iz nekog stvarnog razloga (npr. zbog posledica elementarne
katastroIe) ili iz nekog pravnog razloga (npr. kad pojedinacnim zahtevima za izuzece stranke
postignu da se u sudu ne moze obrazovati vece za sudenje u konkretnom slucaju);
2)Delegiranfe i: ra:loga procesne celishodnosti se vrsi ako je ocigledno da ce se pred
drugim, a ne po zakonu mesno nadleznim sudom (odredenim prema mestu izvrsenja dela),
lakse sprovesti krivicni postupak (npr. krivicno delo izvrseno u grupi ucesnika ekskurzije koji
su svi iz mesta udaljenog od mesta izvrsenja krivicnog dela); 3) Do delegiranja mesne
nadleznosti moze doci i "i: drugih vaínih ra:loga" (clan 36. stav 1), ali te razloge Zakonik ni
primera radi ne odreduje. Razlog za ovo delegiranje mesne nadleznosti moze da bude
opasnost od nemira i nereda za vreme sudenja pred nadleznim sudom zbog prevelikog
uzbudenja mesnog stanovnistva ili neki drugi razlog koji dovodi u pitanje uslove za normalno
sudenje (npr. ako se postupak vodi protiv sudije mesno nadleznog suda, njegovog bracnog
druga ili bliskog srodnika) i tome si.
Postupak prenosenfa mesne nadleínosti zavisi od vrste razloga koji je izazvao delegiranje, a)
Ako je u pitanju nuíno delegiranfe, sud koji je sprecen da postupa je duzan da o tome
obavesti neposredno visi sud, koji ce resenjem odrediti jedan sud iste stvarne nadleznosti sa
svoga podrucja da sprovede postupak. Protiv toga resenja, zalba nije dozvoljena, b) Kad se
delegiranje trazi i: ra:loga celishodnosti ili drugih vaínih ra:loga, postupak se pokrece
predlogom istraznog sudije, sudije pojedinca, predsed- nika veca ili nadleznog javnog
tuzioca kod Vrhovnog kasacionog suda koji o tome donosi odluku (clan 36. ZKP i clan 30.
stav 2. ZUS).
. Sukob nadleznosti
Sukob nadleznosti je spor u pogledu stvarne ili mesne nadleznosti izmedu sudova istog
ili razlicitog ranga. Do njega dolazi ili zbog razlika u misljenju o kvaliIikaciji krivicnog dela,
od koje zavisi visina kazne relevantne za odredivanje stvarne nadleznosti, ili zbog
nejednakog tumacenja kriterijuma za odredivanje mesne nadleznosti. Osnovni problem u
slucaju sukoba nadleznosti je u tome da se odredi jedan sudski organ koji bi stajao izvan
sudova u sukobu i bio ovlascen da spor o nadleznosti resi, tako da to obavezuje sudove u
sukobu. Sukob moze biti po:itivan (kad vise sudova smatraju sebe nadleznim, osporavajuci
nadleznost drugih) ili negativan (kad se vise sudova oglasi nenadleznim). ZKP sadrzi
odredbe o resavanju negativnog sukoba nadleznosti.
Kad po sopstvenoj inicijativi ili po prigovoru stranaka sud utvrdi da nije nadlezan,
oglasice se resenjem nenadleznim. Protiv tog resenja stranke se mogu zaliti. Kad resenje
postane pravnosnazno, predmet ce biti upucen sudu za koji je prema misljenju toga suda
nadlezan. Kad taj sud primi resenje i spise duzan je da oceni da li je nadlezan, pa i on moze
da dode do zakljucka da nije nadlezan, tj. da je za sudenje nadlezan sud koji mu je predmet
ustupio ili neki drugi sud. Zakon, medutim, ne dopusta da se i ovaj drugi sud oglasi
nenadleznim, vec ga obavezuje da umesto toga pokrene postupak za resavanje sukoba
nadleznosti (clan 38. stav 1). U slucaju da je vec u zalbenom postupku povodom resenja
prvog suda bila utvrdena nadleznost suda kome je predmet ustupljen, taj je sud vezan tom
odlukom ako je drugostepeni sud u isto vreme nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti
izmedu tih sudova (clan 38. stav 2). Sukob nadleznosti izmedu sudova resava njihov prvi
zajednicki neposredno visi sud (clan 39. stav 1). Koji je to sud, Iakticko je pitanje. Nikada
nije osnovni, jer on nije sud viseg ranga, a moze biti visi (za osnovne sudove sa svoga
podrucja), ili vrhovni (za sudove u Republici, izuzev osnovnih koji se nalaze na teritoriji
istog viseg suda). Sukob nadleznosti izmedu sudova i drugih drzavnih organa resava Ustavni
sud (clan 167. stav 2. tac. 1. Ustava).
Sud ovlascen da odluci o sukobu nadleznosti, pre nego sto donese resenje, mora da zatrazi
misljenje javnog tuzioca koji postupa pred tim sudom, ako se krivicni postupak vodi po
zahtevu javnog tuzioca (clan 39. stav 2). Dok postupak za resavanje sukoba nadleznosti traje,
sudovi u sukobu su duzni da preduzimaju radnje koje je opasno odlagati jer se kasnije ne bi
mogle obaviti ili se ne bi mogle uspesno obaviti. Sukoba mesne nadleznosti nema kad
optuznica stupi na pravnu snagu, a sukoba stvarne nadleznosti, nakon presude kojom se
optuzba odbija zbog stvarne nenadleznosti (ocena nadleznosti se tada pobija zalbom protiv
presude).
. Posledice nenadleznosti (tacnije: Ocena nadleznosti)
Radi se u stvari o oceni nadleznosti, a ne o posledicama nenadleznosti, i tako sada glasi
ispravljeni naslov iznad clana 37. ZKP. Sud je duzan da pazi na svoju stvarnu i mesnu
nadleznost i cim primeti da nije nadlezan, da se oglasi nenadleznim i da posle
pravnosnaznosti resenja predmet uputi nadleznom sudu. Stranke imaju pravo da izjavljuju
prigovor nenadleznosti i da tako izazivaju ocenu i odluku suda o tom pitanju.
Duznost suda da ocenjuje svoju nadleznost nije jednaka za obe vrste
n`S`Sj`alc`arugijpi`gznpst sud ceni u celom toku postupka (posle- dnji put pre no sto
pristupi izricanju presude). Duznost suda da pazi na svoju mesnu nadleznost traje do stupanja
optuznice na pravnu snagu, a ni stranke ne mogu isticati prigovor mesne nadleznosti posle
pravnosnaznosti optuznice (clan 37. stav 3). U skracenom postupku, stranke mogu pobijati
mesnu nadleznost do pocetka glavnog pretresa (clan 444. stav 1), a sud je po sluzbenoj
duznosti ispituje do zakazivanja glavnog pretresa (clan 440. stav 2).
Forma odluke kojom se sud oglasava nenadleznim zavisi od stadiju- ma postupka u kojoj
se donosi. Pre glavnog pretresa odluka kojom se sud oglasava stvarno ili mesno nenadleznim
je u Iormi resenja. Ako se sud oglasava stvarno nenadleznim tek na glavnom pretresu (rok za
odbijanje mesne nadleznosti je tada protekao), odbacice optuzbu resenjem, koje ovlasceni
tuzilac moze pobijati zalbom ili odmah podneti tuzbu stvarno nadleznom sudu.
U ZKP su predvidena odredena odstupanja od stvarne nadleznosti u korist suda viseg ranga,
tako da visi sud moze suditi stvari iz nadleznosti osnovnog suda u sledecim slucajevima: a)
Ako u toku glavnog pretresa visi sud ustanovi da je za sudenje nadlezan nizi sud (osnovni),
nece dostaviti predmet tom sudu, nego ce sam sprovesti postupak i doneti odluku (clan 37.
stav 2). - b) U slucaju subjektivnog koneksiteta, sva krivicna dela okrivljenog se po pravilu
sude u jedinstvenom postupku, bez obzira na to sto su iz stvarne nadleznosti nizeg i viseg
suda. Postupak se vodi pred sudom koji je nadlezan za najteze krivicno delo, tj. pred visim
sudom (clan 33). - c) Ako optuzeni ili drugo lice na glavnom pretresu pred visim sudom
izvrsi krivicno delo ili sud otkrije novo krivicno delo optuzenog iz nadleznosti osnovnog
suda, to ce krivicno delo presuditi visi sud pred kojim je delo izvrseno ili otkriveno, iako
prema opstim odredbama taj sud ne bi bio stvarno nadlezan. - d) Prema odredbi clana 42.
Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica
prvostepeni krivicni postupak prema maloletnicima se vodi pred sudijom i vecem za
maloletnike viseg suda. Osnovni sudovi u tim predmetima nemaju nikakvu nadleznost. - e)
Koncentracija stvarne i mesne nadleznosti predvidena je i posebnim zakonima za pojedine
vrste krivicnih dela. Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju
organizovanog kriminala je odredeno da ce za sva krivicna dela organizovanog kriminala u
prvom stepenu suditi posebno odeljenje beogradskog Viseg suda, a u drugom stepenu
posebno odeljenje beogradskog Apelacionog suda. Isto tako, Zakon o organizaciji i
nadleznosti drzavnih organa u postupku za ratne zlocine je predvideo da u predmetima ratnih
zlocina u Srbiji postupa posebno Vece za ratne zlocine Viseg suda u Beogradu, a u drugom
stepenu neposredno visi sud. - I) Zakonom o preuzimanju nadleznosti vojnih sudova, vojnih
tuzilastava i vojnog pravobranilastva odredeno je da ce nadleznost bivsih prvostepenih
vojnih sudova preuzeti posebna vojna odeljenja visih sudova u Beogradu, Novom Sadu i
Nisu (cl. 3. i 4. stav 1), a Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa za borbu
protiv visokotehnoloskog kriminala, da je za krivicna dela te vrste, izvrsena u Srbiji, stvarno
i mesno nadlezan Visi sud u Beogradu (clan 10. toga zakona).
Sud koji je ocenio da nije nadlezan i o tome doneo odluku, duzan je da preduzme one
radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja (clan 37. stav 4). Povreda odredaba
o stvarnoj nadleznosti predvidena je kao apsolutna povreda krivicnog postupka (clan 368.
stav 1. tacka 6), cije se postojanje u zalbenom postupku ispituje i po sluzbenoj duznosti
drugostepenog suda (clan 380. stav 1. tacka 1).
6. Spajanje i razdvajanje postupka
Sa redovnom sudskom nadleznoscu (stvarnom i mesnom) stoje u vezi pitanja spajanja
krivicnih stvari u jedinstveni postupak i razdvajanja krivicnih stvari u posebne postupke.
Spafanfe krivicnih stvari moze, izmedu ostalog, da utice i na odredivanje sudske nadleznosti,
jer se u jedinstvenom postupku mogu naci krivicna dela iz stvarne i mesne nadleznosti
razlicitih sudova. U slucaju subfektivnog koneksiteta (kad jedan okrivljeni odgovara za vise
krivicnih dela) jedinstveni postupak sprovodi sud stvarno nadlezan za najteze krivicno delo,
tj. visi sud, ako je ma i jedno delo iz njegove nadleznosti. Mesna nadleznost u slucaju
subjektivnog koneksiteta pripada sudu koji je prvi otpoceo postupak, a ako postupak nije
zapocet, sudu kojem je prvo po- dnet zahtevza pokretanje postupka. Kod obfektivnog
koneksiteta (kad vise saokrivljenih kao saizvrsioci ili saucesnici odgovaraju za zajednicko
delo), problem vanredne stvarne nadleznosti se ne postavlja, jer je delo jedno, a mesna
nadleznost zavisi od prirode odnosa izmedu saokrivljenih. Ako su oni saizvrsioci, a radnje su
preduzeli na podrucjima vise sudova, mesna nadleznost se odreduje po kriterijumu prvenstva,
a ako su jedni izvrsioci a drugi saucesnici u uzem smislu, svima ce suditi sud nadlezan za
izvrsioca (clan 33. stav 4).
Nacelni je stav ZKP da spajanje nije obavezno, vec Iakultativno i da se po pravilu vrsi po
slobodnoj oceni suda. Od ovog pravila postoji samo jedan izuzetak: privatna tuzba i
protivtuzba za uvrede ucinjene istom prilikom moraju biti resene u jedinstvenom postupku
(clan 53. stav 2). Prema ZKP: a) Spajanje krivicnih stvari se vrsi po pravilu (dakle, ne
obavezno) u slucaju obfektivnog koneksiteta i kad je osteceni istovremeno i:vrsio krivicno
delo prema okrivlfenom, osim u slucaju krivicnog dela Uvrede, jer je tada spajanje obavezno.
Ovde spada i slucaj prosirenja optuzbe na krivicno delo optuzenog koje je otkriveno ili
izvrseno na glavnom pretresu (clan 342). - b) Spajanje predmeta je moguce, dakle, ne samo
sto nije obavezno, vec se ne vrsi ni po pravilu kao u prethodnoj grupi slucajeva, kad je u
pitanju mesoviti koneksitet, tj. kad je vise lica okrivljeno za vise krivicnih dela, ali samo ako
izmedu izvrsenih dela postoji medusobna veza i isti dokazi (clan 33. stav 6). Spojiti se mogu
i predmeti po kojima se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog lica za vise
krivicnih dela ili protiv vise lica za isto krivicno delo (clan 33. stav 7).
O spajanju odlucuje sud nadlezan za sprovodenje jedinstvenog postupka. Odluka je u
Iormi resenja koje se donosi po sluzbenoj duznosti ili na predlog stranaka u istrazi ili kasnije
u prethodnom postupku (clan 277. stav 2), ili do kraja glavnog pretresa (clan 53. stav 2. i
392). Protiv resenja kojim je odredeno ili odbijeno spajanje, zalba nije dozvoljena. U
jedinstvenom postupku pred okruznim sudom primenjuju se pravila opsteg postupka i na
krivicna dela koja bi se inace sudila u skracenom postupku (za ta dela se vodi istraga, podize
optuznica, podnosi prigovor protiv optuznice i td.).
Ra:dvafanfe krivicnih stvari je ustanova suprotna spajanju. Sud koji je odredio spajanje
moze iz vaznih razloga ili iz razloga celishodnosti odluciti da se postupak za pojedina
krivicna dela ili protiv pojedinih okrivljenih razdvoji (clan 34). Resenje o razdvajanju moze
da bude doneto u svakoj Iazi postupka do kraja glavnog pretresa. U resenju se mora odluciti,
da li ce razdvojenu stvar, ako je ona iz redovne nadleznosti drugog suda, naknadno dovrsiti
sud koji je naredio razdvajanje ili ce je predati nadleznom sudu.
7. Objektivnost sudija
Pored nezavisnosti i strucnosti, sudiji je za sudenje neophodna i objektivnost, tj.
nepristrasnost, koja je treca vazna pretpostavka zakonitog sudenja. Objektivnost znaci da
postupak sudije i njegova odluka u jednoj stvari treba da budu takvi, da bi ostali isti i kad bi u
toj stvari postupao i odlucivao drugi sudija, a polozaj stranaka imala druga lica. Od sudije se
trazi da u sporu izmedu stranaka bude trece lice koje nema nikakav licni interes za ishod
postupka. Zbog toga ne sme da postoji nikakva veza izmedu njega i stranaka ili predmeta
sudenja. Ako takva veza postoji, pretpostavlja se daje objektivnost sudije iskljucena ili daje u
opasnosti. Tada se jedan, inace apstraktno sposoban sudija za konkretan slucaj sudenja
pokazuje nesposobnim i treba ga iz sudenja te stvari odstraniti. To se postize procesnom
ustanovom izuzeca sudija.
2.8. Izuzece sudija: pojam, vrste i razlozi t
"Izuzece je odstranjivanje sudije iz postupka zbog sumnje u njegovu nepristrasnosI koju
izaziva odredena veza sto postoji izmedu sudije i pre` dmeta sudenja ili pojedinih ucesnika
postupka. Veza sudije sa predmetom sudenja ili ucesnicima postupka predstavlja osnov (ili
razlog.) izuzeca. Ta veza mora da bude konkretna, neposredna i odredena. Zbog toga nema
izuzeca sudije koji se samo apstraktno moze dovesti u vezu sa predmetom sudenja ili
ucesnicima postupka (npr. zbog javno ispoljenog misljenja sudije o jednoj vrsti krivicnih dela
ili ucinilaca). Iz istog razloga, moze se traziti i dobiti samo izuzece poimenicno odredenog
sudije (clan 42. stav 5), ne i izuzece svih sudija jednoga suda ili svih sudova na jednom
podrucju. Sumnja u strucnost i nezavisnost sudije nije razlog za izuzece, jer predstavlja
pitanje apstraktne, a ne konkretne sposobnosti sudije.
Dve su vrste izuzeca: a) Isklfucenfe sudife, ciji su osnovi precizno i potpuno odredeni u
zakoniku, a takvi su da vec sami po sebi izazivaju sumnju u nepristrasnost sudije i nalazu da
obave:no bude zamenjen drugim sudijom. b) I:u:ece u sirem smislu (odstranjenje,
Iakultativno izuzece), ciji su osnovi relativno manjeg znacaja, ne pogadaju javni interes
koliko interes stranaka i nisu nabrojani u zakoniku, vec dati pausalno. Sudija kod koga se
takav osnov stekao moze ostati u postupku, ako stranke ne traze njegovo izuzece.
Osnovi iskljucenja su predvideni u clanu 40. tac. 1-5. U tim odredbama taksativno su
navedene okolnosti zbog kojih se sudija mora obavezno izuzeti i vec sam po sluzbenoj
duznosti uzdrzati od sudenja, ne cekajuci zahtev stranaka. Ti osnovi su sledeci: 1) ako je
sudija ostecen krivicnim delom koje je predmet postupka (ne nekim drugim krivicnim delom
okrivljenog); - 2) ako mu je okrivljeni, njegov branilac, tuzilac, osteceni, njihov zakonski
zastupnik ili punomocnik, bracni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u
pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, a po taz- bini do drugog stepena. Dalji stepeni ili druge
vrste Srodstva (po krstenju, mleku ili kumstvu) mogu biti razlog za izuzece u sirem smislu,
ne i za iskljucenje; - 3) ako je sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuziocem ili ostecenim u
odnosu staratelja, staranika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika; - 4) ako je u
istom krivicnom predmetu obavljao istrazne radnje ili je sudelovao u postupku kao tuzilac,
branilac, zakonski zastupnik ili punomocnik ostecenog odnosno tuzioca ili je saslusan kao
svedok ili kao vestak; - 5) ako je u istom predmetu sudelovao u donosenju odluke nizeg suda
ili ako je u istom sudu sudelovao u donosenju odluke koja se pobija zalbom.
Razloge za izuzece u sirem smislu (odstranjenje) Zakonik ne navodi taksativno, vec
samo kaze, da sudija ne moze da sudi ni "ako postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u
njegovu nepristrasnost" (clan 40. tacka 6). U obzir dolazi svaka okolnost koja kod razumnog
coveka izaziva sumnju u objektivnost sudije (imovinski ili licni interesi koji ne predstavljaju
razloge za iskljucenje, veliko prijateljstvo, verenistvo, davanje saveta o predmetu sudenja
izvan vrsenja sudske Iunkcije, duznicki ili poverilacki odnosi i td.).
. Postupak izuzeca
Pitanje izuzeca mogu pokrenuti sam sudija i stranke. Sudija (ili sudija porotnik), cim
sazna da postoji neki razlog za njegovo iskljucenje (clan 40. tac. 1-5) duzan je da prekine
svaki rad na predmetu i da o tome obave- sti predsednika suda, koji ce mu odrediti zamenu,
ako nade da osnov za izuzece postoji. Osim sudije u pitanju, i predsednik veca koji rukovodi
glavnim pretresom ima duznost da na pocetku glavnog pretresa utvrdi da li postoje razlozi
zbog kojih se neki od clanova veca moraju izuzeti (clan 295. stav 2). Ako sudija smatra da
postoji neki razlog za njegovo odstranjenje (clan 40. tacka 6), takode ce o tome obavestiti
predsednika suda, s tim sto tada moze i dalje da preduzima procesne radnje koje ne trpe
odlaganje (clan 41. stav 2. i clan 44). U ovim slucajevima, postupka izuzeca u pravom smislu
i nema, vec je u pitanju samo nova raspodela rada u sudu i zbog toga predsednik suda ne
donosi resenje o izuzecu, vec odreduje zamenu sudiji internim aktom.
Pravi postupak izuzeca pocinje na inicijativu stranaka. Prema ZKP zahtev za izuzece
sudije mogu podneti samo stranke (clan 42. stav 1), tj. ovlasceni tuzilac i okrivljeni
(samostalno ili preko svog branica). Osteceni ne moze da trazi izuzece, jer nije stranka.
Stranka je duzna da u svom zahtevu navede okolnosti koje predstavljaju zakonski osnov
izuzeca. U zahtevu se ne mogu ponavljati razlozi koji su vec isticani u ranije odbijenom
zahtevu za izuzece (clan 42. stav 5).
Zahtev za izuzece sudije stranke mogu podnositi do pocetka glavnog pretresa, ali i posle
toga, pod uslovom da za razlog izuzeca nisu znale ranije i da je zahtev podnet odmah nakon
saznanja (clan 42. stav 2). Isto vazi i za izuzece predsednika suda, ali samo kad je u pitanju
razlog za njegovo iskljucenje. Inace (kad je u pitanju odstranjenje), njegovo izuzece se moze
traziti u roku od pet dana od dana prijema poziva za glavni pretres (clan 42. stav 3). Pod tim
uslovima stranke mogu isticati daje postojao osnov za iskljucenje sudije i u zalbi na presudu
(clan 381). Zahtev za izuzece sudije viseg suda stranka moze istaci u zalbi ili u odgovoru na
zalbu (clan 42. stav 3). Sudija moze pokretati pitanje svoga izuzeca nevezano za rok.
O zahtevu za izuzece odlucuje predsednik suda. Ako se trazi izuzece predsednika suda ili
izuzece sudije i predsednika suda istovremeno, odluku donosi predsednik neposredno viseg
suda, a ako se trazi izuzece predsednika Vrhovnog kasacionog suda, odluku donosi opsta
sednica toga suda (clan 43. stay 1. i 2). Pre odlucivanja o zahtevu pribavlja se izjava sudije
odnosno predsednika cije se izuzece trazi, a po potrebi sprovode se i drugi izvidaji (clan 43.
stav 3). Odluka o zahtevu je u Iormi resenja kojim se zahtev moze odbaciti (ako je izjavljen
od neovlascenog lica, ako je neblagovremen, ako se ne odnosi na poimenicno odredenog
sudiju, ako ne sadrzi osnov izuzeca ili se zasniva na razlozima koji su vec bili odbijeni - clan
42. st. 1, 2, 4. i 5), odbiti (ako je neosnovan) ili usvofiti (ako je osnovan). Odluku kojom se
zahtev odbacuje na glavnom pretresu, moze doneti i vece u kojem sudeluje i sudija cije se
izuzece trazi. Stete od toga nema, jer je odluka Iormalna i ne upusta se u ispitivanje
osnovanosti zahteva. Protiv resenja kojim se zahtev odbacuje ili usvaja zalba nije dozvoljena,
a resenje kojim se zahtev odbija moze se pobijati posebnom zalbom ako je doneto pre
podignute optuzbe, a posle toga samo u zalbi na presudu (clan 43. st. 4- i 5)-
Ako je na glavnom pretresu ucestvovao sudija koji je morao biti iskljucen, postoji
apsolutna povreda krivicnog postupka (clan 368. stav 1. tacka 2). Na tu povredu zalilac se
moze pozvati samo ako na nju nije mogao ukazati u toku glavnog pretresa ili ako je sud nije
uzeo u obzir iako je zalilac na nju ukazivao (clan 381).
A) 1AVNi TUZILAC
30. Pojam i vrste tuzilaca u krivicnom postupku
`Tuzilac je procesni subjekt koji od suda zahteva da otvori krivicni postupak i da u njemu
utvrdi postojanje kazneno-pravnog zahteva koji zastupa, pa da zavisno od rezultata
sprovedenog postupka prema okrivljenom primeni odgovarajuce mere krivicnog zakona* U
nasem krivicnom postupku postoje tri vrste tuzi|cfavni tuíilad(koji vrsi javnu tuzbu),
ostecenih kao- tuíilam ili supsidijarni tuzilac (koji pod odredenim uslovima dolazi na mesto
javnog tuzioca da bi vrsio krivicno gonjenje koje se inace preduzima po sluzbenoj duznosti
javnog tuzioca) i privatni tuíilac (k©ji vrsi privatnu tuzbu*). Nekada je osteceni bio jedini
tuzilac u krivicnom postupku, ali je tu procesnu Iunkciju vremenom sve vise gubio, tako da
ga danas u nekim postupcima u svojstvu tuzioca vise uopste nema (npr. u Bosni i
Hercegovini vise nema ni privatne, ni supsidijarne tuzbe).
31. 1avni tuzilac
uJavni tuzilac je u krivicnom postupku stranka, u principu izjednacen sa okrivljeiiimj'ali
u isto vreme i samostalni drzavni organ koji ima pravo i duznost da u opstem interesu vrsi
gonjenje ucinilaca krivicnih dela. To mu je osnovna i tradicionalna Iunkcija, ali ima i druge:
goni i ucinioce drugih kaznjivih dela (kaznene delikte pravnih lica i prekrsaje), da stiti
zakonitost u sudskim postupcima i izvan sudskih postupaka, pokrece postupke pred ustavnim
sudovima za ocenu ustavnosti i zakonitosti i td. U vrsenju Iunkcije krivicnog gonjenja, on
ima pravo da od suda trazi sprovodenje istrage, da podize optuzbu (optuznicu ili optuzni
predlog), da u. toku krivicnog postupka zastupa optuzbu i da ulaze pravne lekove protiv su-
dskih odluka. Njegova duznost da vrsi krivicno gonjenje daje mu pravo da rukovodi
pretkrivicnim postupkom (clan 46. stav 2. tacka l). To je njegova vanprocesna Iunkcija koja
podrazumeva, kako samostalno preduzimanje potrebnih mera u vezi sa otkrivanjem krivicnih
dela i njihovih ucinilaca, tako i koordinaciju delatnosti raznovrsnih drzavnih organa
(ministarstva unutrasnjih poslova, raznih inspekcija i drugih drzavnih sluzbi) koji su po
zakonu duzni da otkrivaju kaznjiva dela i njihove ucinioce. Javni tuzilac nije sudski organ,
ali ni prost upravni organ, vec poseban upravno-pravo- sudni drzavni organ, samostalan
prema ostalim organima drzavne uprave i sudu sa kojim saraduje na istom poslu.
Javni tuzilac je u krivicnom postupku stranka, ali u isto vreme i drzavni organ. Zbog
toga sto je stranka, okrivljeni, kao druga procesna stranka, sa njim je u nacelu ravnopravan;
javni tuzilac prema njemu nema nikakvih pravnih ovlascenja, jos manje prema sudu; njegove
odluke ne vezu ni sud, ni okrivljenog, vec samo njega samog. Njemu ne pripada pravo da
sprovodi istragu (iako bi to bilo moguce) i ostale procesne radnje, niti da ucestvuje u
postupku izricanja sudskih odluka. Iz cinjenice da je i dríavni organ, nastupa jedna vazna
posledica: javni tuzilac je obavezan da radi u opstem interesu i da se u postupku zalaze za
donosenje pravilne i zakonite sudske odluke, bez obzira na to da li ona ide na stetu ili u korist
okrivljenom. Zbog toga on u postupku mora da radi objektivno, moze da bude izuzet kad se
javi sumnja u njegovu nepristrasnost (clan 45), ima pravo da trazi pravnu pomoc od drugih
drzavnih organa, krivicno gonjenje mora da vrsi u skladu sa nacelom legaliteta, ne snosi
troskove krivicnog postupka bez obzira na ishod postupka i td.
Organizacija javnog tuzilastva u Srbiji je regulisana Zakonom o javnom tuzilastvu od 22.
decembra 2008. godine koji se prema njegovom clanu 140. primenjuje od 1. januara 2010.
god. Prema tom zakonu, Srbija ima osnovna, visa, apelaciona (u sedistima apelacionih
sudova) i Republicko javno tuzilastvo, kojima rukovode javni tuzioci odgovarajuceg ranga
(osnovni, visi, apelacioni i Republicki javni tuzilac). Osim njih postoje i dva javna tuzilastva
posebne nadleznosti: Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zlocine, koja
se osnivaju za teritoriju Republike i imaju sediste u Beogradu (clan 13. st. 3. i 4. ZJT).
O izboru, razresenju i drugim pitanjima unutrasnje i spoljasnje organizacije javnog
tuzilastva, vidi izlaganja u prirucniku koji se odnosi na organizaciji pravosuda. Za krivicni
postupak posebno je vazan princip hijerarhijske organizacije javnog tuzilastva. Svaki visi
javni tuzilac je ovlascen da na osnovu svog obrazlozenog resenja preuzme radnje i poslove iz
nadleznosti nizeg javnog tuzioca (devolucija ili avokacija) - clan 19. stav 1. ZJT. On ima
pravo da obrazlozenim resenjem ovlasti nizeg javnog tuzioca da postupa u predmetu nizeg
javnog tuzioca, ali samo ako je nadlezni javni tuzilac iz stvarnih ili pravnih razloga sprecen
da postupa u tom predmetu (supstitucija ili delegacija - clan 20. stav 1. ZJT). I na kraju, visi
javni tuzilac ima pravo da nizem javnom tuziocu izdaje obavezna uputstva za rad opsteg
karaktera (samo Republicki javni tuzilac - clan 15. ZJT) ili za postupanje u pojedinom
slucaju (i visi i apelacioni javni tuzilac) ako "postoji sumnja u eIikasnost i zakonitost
njegovog postupanja" - clan 18. stav 1. ZJT. Osim toga, u okviru svakog pojedinog tuzilastva
postoje unutrasnji hijerarhijski odnosi izmedu javnog tuzioca i njegovih zamenika. Javni
tuzilac je staresina ustanove, ima disciplinsku vlast i pravo da svojim zamenicima daje
obavezna uputstva (monokratsko uredenje javnog tuzilastva) clan 23. stav 1. i clan 24.
ZJT.
3. Osteceni kao tuzilac (ili supsidijarni tuzilac)
Mada je krivicno gonjenje zasnovano na nacelu legaliteta, javni tuzilac je ovlascen da u
svakom pojedinom slucaju procenjuje da li su ispunjene stvarne i pravne pretpostavke za
pokretanje krivicnog postupka, tako da od njega ipak zavisi da li ce gonjenja biti i da li ce
ono biti vrseno do kraja. Ovo zahteva kontrolu rada javnog tuzioca, jer postoji rizik da
gonjenje izostane, ili zbog pogresne procene javnog tuzioca da ne postoje uslovi za po-
kretanje krivicnog postupka, ili zbog toga sto iz nekog razloga on nece da vrsi svoju
duznost. To bi vredalo opsti interes, interes ostecenog i nacelo jednakosti gradana pred
zakonom. Jedan od nacina kontrole rada javnog tuzioca i korektiv njegove eventualno
pogresne i nezakonite ocene uslova za vrsenje krivicnog gonjenja sastoji se U ustanovi
supsidijarne tuzbe, koja omogucuje ostecenom da dode na mesto javnog tuzioca uvek kad
on nece da vrsi krivicno gonjenje, i da sam od suda zatrazi pokretanje ili nastavljanje
krivicnog postupka za krivicno delo koje se redovno goni po sluzbenoj duznosti javnog
tuzioca. Osteceni, inace sporedni procesni subjekt, javlja se tada kao glavni procesni
subjekt odnosno stranka u postupku u svojstvu supsidijarnog tuzioca ili ostecenog kao
tuzioca.
Prema ZKP supsidijarna tuzba moze da nastupi u sledecim slucajevima:
6.Kad javni tuzilac odbaci krivicnu prijavu i time pokaze da nece traziti pokretanje
krivicnog postupka za krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti. Javni tuzilac je
duzan da u roku od osam dana obavesti ostecenog daje odbacio krivicnu prijavu, da navede
razloge kojima se rukovodio (clan 235. stav 1) i da ga uputi da moze sam preuzeti gonjenje
(clan 61. stav 1).
7. Kad javni tuzilac u postupku koji je pokrenut po njegovom zahtevu odustane od
daljeg gonjenja (u toku istrage; posle sprovedene istrage, a pre podignute optuznice; posle
podignute optuznice, a pre glavnog pretresa; na glavnom pretresu ili na pretresu pred
drugostepenim sudom). O odu- stanku javnog tuzioca ostecenog obavestava istrazni sudija
odnosno predsednik veca, ali kad je do odustanka doslo na glavnom pretresu, osteceni se
ne obavestava, vec mora odmah, a najkasnije u roku od osam dana, dati izjavu da li
gonjenje nastavlja, a ako nije prisutan, a uredno je pozvan, smatra se da ne zeli nastaviti
krivicno gonjenje (clan 62. stav 1).
8. Kad protiv resenja veca da istragu ne treba otvoriti, donetog povodom neslaganja
istraznog sudije sa zahtevom javnog tuzioca o otvaranju istrage, zalbu izjavi samo osteceni,
a ne i javni tuzilac, pa zalba ostecenog bude usvojena, smatra se da je javni tuzilac odustao
od gonjenja (pretpostavljeni odustanak) i daje izjavljivanjem zalbe osteceni preuzeo
gonjenje (clan 243. st. 7. i 8). - Isto tako, kad vece obustavi istragu protiv volje javnog
tuzioca po clanu 254, a na resenje o obustavi istrage se zali samo osteceni, pa njegova
zalba bude uvazena, smatra se da je podnosenjem zalbe osteceni preuzeo krivicno gonjenje
(clan 254. stav 4).
9. Supsidijarna.tuzba moze da nastupi i u slucaju kad javni tuzilac preduzme ili
nastavi krivicno gonjenje "protiv
nekog od okrivljenih sjmcesnika" (clan 61. stav 1). Osteceni se tada moze javiti kao tuzilac
prema saucesniku koga ne goni javni tuzilac, dok ce ostale saucesnike u istom postupku
goniti i dalje javni tuzilac.
10.Kad osteceni podnese krivicnu prijavu u skracenom postupku, moze preuzeti
gonjenje ako javni tuzilac u roku od mesec dana po prijemu krivicne prijave ne podnese
optuzni predlog niti obavesti ostecenog da je odbacio prijavu (clan 437. stav 1). Cilj
supsidijarne tuzbe u ovom slucaju nije u kontroli javnog tuzioca koji nece da vrsi gonjenje,
vec u zastiti ostecenog od njegovez neaktivnosti i sporosti.
Supsidijarna tuzbd'nije moguca: da bi osteceni zastupao drugu kvaliIikaciju krivicnog
dela, ili da bi gonio drugo lice umesto onog koje goni javni tuzilac, ili da bi izjavio pravni
lek umesto javnog tuzioca kad on to ne cini. Supsidijarne tuzbe nema u postupku prema
maloletnicima.
33. Postupak ostvarivanja supsidijarne tuzbe
Najvaznija pitanfa postupka sa supsidifarnom tuíbom su sledeca:
23. Svofstvo supsidifarnog tuíioca moíe steci osteceni. Ostecenim se smatra lice kome fe
kakvo licno ili imovinsko pravo krivicnim delom povredeno ili ugroíeno (clan 221. tacka 6).
Svofstvo supsidifarnog tuíioca mogu steci i odredena lica bliska ostecenom, ako on umre u
toku roka :a preu:imanfe gonfenfa ili u toku postupka po nfegovom :ahtevu. Nfegov bracni
drug, deca, roditelfi, usvofenici, usvofioci, braca i sestre mogu u roku od tri meseca od smrti
ostecenog preu:eti gonfenfe odnosno dati i:favu da nastavlfafu postupak (clan 61 stav 6).
24. Rok :a preu:imanfe gonfenfa i:nosi osam dana od prifema obavestenfa nadleínog
organa da fe favni tuíilac odbacio krivicnu prifavu, odnosno dafe sud obustavio krivicni
postupak usled odustanka favnog tuíioca od gonfenfa (subfektivni rok - clan 61 stav 2), a ako
osteceni o postupku favnog tuíioca nife obavesten, rok :a preu:imanfe gonfenfa i:nosi tri
meseca od dana kad fe favni tuíilac odbacio krivicnu prifavu odnosno od kad fe doneto
resenfe o obustavi postupka (obfektivni rok - clan 61. stav 4). Istekom obfektivnog roka gasi
se pravo na supsidifarnu tuíbu, pa i kad subfektivni rok, kofi fe u meduvremenu poceo da
tece, fos nife istekao. Ako do odustanka favnog tuíioca od optuínice dode na glavnom
pretresu, osteceni fe duían da se odmah, a nafkasnife u roku od osam dana i:fasni da li hoce
da produíi gonfenfe (clan 62. stav 1). Rok fe u ovom slucafu kratak (odmah, a nafduíe osam
dana), i to bi trebalo da sluíi ubr:anfu postupka. Ako osteceni ne prisustvufe glavnom
pretresu, a uredno fe po:van, smatra se da nece da produíi gonfenfe, pa se postupak
:avrsava presudom kofom se optuíba odbifa. Ta presuda, medutim, stice pravnosnaínost kad
isteknu rokovi :a podnosenfe molbe :a povracaf u predasnfe stanfe (clan 62. stav 3), fer
osteceni kofi fe sa glavnog pretresa i:ostao beí svofe krivice ima pravo da traíi povracaf u
predasnfe stanfe (clan 62. stav 2). Na ove po- sledice osteceni se upo:orava u po:ivu :a
glavni pretres (clan 28. stav 4).
Nacin preu:imanfa gonfenfa Osteceni preu:ima gonfenfe ili tako sto u propisanom roku dafe
i:favu sudu u tome smislu, ili podnosi odgovarafuci optuíni akt, primereno stadifumu
postupka u kome nastupa supsidifarna tuíba. Ako fe favni tuíilac odustao od pravnosnaíne
optuínice (pre glavnog pretresa ili na glavnom pretresu) dovolfno fe da osteceni u
odredenom roku i:favi sudu da preu:ima gonfenfe i da prihvata optuínicu favnog tuíioca.
Inace, osteceni mora u propisanom roku ili u roku kofi mu odredi sud (clan 341. stav 3), u:
i:favu da preu:ima gonfenfe, podne- ti :ahtev :a pokretanfe ili dopunu istrage, odnosno novu
optuínicu. Ali, podnosenfem tih akata osteceni ne postafe tuíilac automatski, nego tek kad
akt kofim se obratio sudu prode sudsku kontrolu i ako tu kontrolu i:dríi. Npr. posle odbacafa
krivicne prifave, osteceni podnosi :ahtev :a otvaranfe istrage istraznom sudiji, koji trazi
odluku veca, ako se sa tim zahtevom ne slozi. Istrazni sudija odnosno vece ceni da li se
podnosilac zahteva moze smatrati ostecenim, da li je zahtev blagovremen i da li postoje
zakonski uslovi za vodenje postupka. Ako je osteceni prihvatio optuznicu javnog tuzioca koja
nije stupila na pravnu snagu ili je na osnovu rezultata istrage sprovedene po zahtevu javnog
tuzioca podneo svoju optuznicu, kontrola se vrsi u postupku po prigovoru protiv optuznice.
Osteceni preuzima gonjenje automatski, prostom izjavom i bez ikakve prethodne sudske
kontrole, samo ako prihvati vec pravnosnaznu optuznicu javnog tuzioca koji je odustao od
daljeg gonjenja u pripremanju glavnog pretresa ili na samom glavnom pretresu. Tada sud
ispituje samo svojstvo-ostecenog i blagovremenost izjave o preuzimanju gonjenja.
d) Prava i duínosti ostecenog kao tuíioca Osteceni kao tuzilac dolazi na mesto javnog
tuzioca i u postupku mu pripadaju ista prava kao javnom tuziocu, osim onih koja javni tuzilac
ima kao drzavni organ (clan 64. stav 1). On nema duznost da vrsi krivicno gonjenje, tj. ne
vezuje ga princip legaliteta kao javnog tuzioca, niti obavezu da bude objektivan, da se brine o
materijalnoj odbrani okrivljenog, da ulaze pravne lekove u korist okrivljenog i tome si. Kada
se postupak vodi za krivicno delo za koje se moze izreci kazna zatvora preko pet godina, on
moze traziti da mu se na teret budzeta postavi punomocnik po sluzbenoj duznosti, ako je to u
interesu postupka i ako prema imovnom stanju ne bi mogao da snosi troskove takvog za-
stupanja (tzv. punomocnik siromasnog supsidijarnog tuzioca). Kao i javni tuzilac, on ne placa
troskove krivicnog postupka, osim one koje je svojim postupcima skrivio (clan 195. stav 1).
Javni tuzilac ima pravo da se do zavrsetka glavnog pretresa, u postupku koji se vodi po
zahtevu ostecenog kao tuzioca, ponovo vrati u postupak i preuzme gonjenje (clan 64. stav 2).
Supsidijarni tuzilac tada ponovo postaje samo osteceni sa svojstvom sporednog procesnog
subjekta. U tom slucaju osteceni ima po zakoniku pravo zalbe protiv presude po svim
osnovima po kojima se presuda zalbom moze pobijati, sto ostecenom kao sporednom
procesnom subjektu inace ne pripada (clan 364. stav 4).
3. Privatni tuzilac
Privatni tuzilac je lice ovlasceno da podigne krivicnu tuzbu protiv moguceg ucinioca
krivicnog dela koje se prema krivicnom zakonu goni po privatnoj tuzbi. Koja se krivicna dela
gone po privatnoj tuzbi propisano je izricito uz odnosnu inkriminaciju u posebnom delu
krivicnog zakona. Kad uz odredenu inkriminaciju u krivicnom zakonu u pogledu ovlascenja
za preduzimanje krivicnog gonjenja nije nista posebno propisano, podrazumeva se da se
krivicno delo goni po sluzbenoj duznosti, i to je neoboriva zakonska pretpostavka. Broj
krivicnih dela koja se gone po privatnoj tuzbi, inace u savremenom pravu dosta ogranicen,
kod nas je u poslednje vreme znacajno povecan, narocito posle ukidanja predloga ostecenog
za krivicno gonjenje (1977-god.).
Kad zakonom nije drugacije odredeno, privatnim tuziocem se smatra lice (Iizicko ili
pravno) koje je osteceno krivicnim delom. Zakoni nekad posebno odreduju lica ovlascena ria
podnosenje privatne tuzbe. Tako, ako krivicno delo uvrede, klevete i iznosenja licnih i
porodicnih prilika bude ucinjeno prema umrlom licu, ovlascenje na podnosenje privatne
tuzbe pripada bracnom ili vanbracnom drugu, srodnicima u pravoj liniji, usvojiocu,
usvojeniku, bratu i sestri umrlog lica (clan 177. stav 2. KZ). Prema ZKP ta lica (kao jos i
drugo lice koje je sa ostecenim zivelo u trajnoj zajednici, usvojenik i usvojitelj), mogu postati
privatni tuzioci i u slucaju ma kog drugog krivicnog dela koje se goni po privatnoj tuzbi
posle smrti privatnog tuzioca (ostecenog) cije se pravo na privatnu tuzbu jos nije ugasilo, 1j.
ako rok za podnosenje privatne tuzbe jos nije istekao ili je postupak po tuzbi jos u toku. Ta
lica mogu podneti privatnu tuzbu ili nastaviti postupak u roku od tri meseca od smrti
privatnog tuzioca (clan 56).
Privatni tuzilac podize i vrsi svoju tuzbu nezavisno od javnog tuzioca. Javna i privatna
tuzba su potpuno odvojene i autonomne. Privatna tuzba se moze podneti u roku od tri meseca
od dana kad je privatni tuzilac saznao za krivicno delo i za ucinioca (clan 53. stav 1).
Saznanje za delo nije dovoljno, jer se postupak ne moze pokrenuti protiv nepoznatog
ucinioca. Ovaj rok je ogranicen rokom zastarelosti krivicnog gonjenja, cijim se istekom gasi
pravo na privatnu tuzbu, pa i kad tromesecni procesni rok za podnosenje privatne tuzbe jos
nije istekao. Osim ovog opsteg roka, zakonik je u nekoliko slucajeva predvideo i posebne
rokove za podnosenje privatne tuzbe. Napred navedeni srodnici privatnog tuzioca koji je
umro u toku roka za privatnu tuzbu ili u toku postupka po privatnoj tuzbi, mogu podneti
privatnu tuzbu odnosno dati izjavu da nastavljaju postupak u roku od tri meseca od smrti
privatnog tuzioca (clan 56). Jedan takav rok je predviden i za podnosenje protivtuzbe, koja je
moguca samo u slucaju povracene uvrede. Ako je podignuta privatna tuzba za uvredu,
okrivljeni moze do :avrsetka glavnog pretresa da podnese tuzbu protiv tuzioca koji mu je
uvredu naneo istom prilikom, dakle i po isteku opsteg tromesecnog roka od saznanja za delo
i ucinioca (clan 53. stav 2). Obe se tuzbe spajaju u jedan postupak u kome svaka strana ima
ulogu i privatnog tuzioca i okrivljenog.
Desava se u praksi da se privatna tuzba od strane njenog podnosioca pomesa sa krivicnom
prijavom, i pored velikih razlika koje postoje izmedu ta dva akta (prijava je vanprocesni akt
obavestavanja javnog tuzioca daje izvrseno krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj
duznosti, a privatna tuzba optuzni procesni akt usmeren na pokretanje postupka za delo koje
se goni po privatnoj tuzbi). Osteceni zbog toga katkad pogresno podnosi krivicnu prijavu,
umesto privatne tuzbe, i obrnuto. Zato je zakonodavac predvideo da ce se krivicna prijava
podneta u roku za privatnu tuzbu smatrati kao blagovremena privatna tuzba, ako se u toku
postupka utvrdi da se radi o krivicnom delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tuzbi
(clan 54. stav 2). Obrnuto, ako se utvrdi daje rec o krivicnom delu za koje se goni po
sluzbenoj duznosti, pogresno podneta privatna tuzba tretirace se kao krivicna prijava
ostecenog, koju sud, posle odbijanja privatne tuzbe, dostavlja nadleznom javnom tuziocu, da
bi mogao da trazi pokretanje krivicnog postupka.
Odricanfe od prava na privatnu tuzbu, tj. izjava potencijalnog privatnog tuzioca, data pre
ili posle izvrsenja krivicnog dela, da privatnu tuzbu nece podneti, u nasem pravu nema
nikakav pravni znacaj, osim precutnog odricanja, do koga dolazi propustanjem roka za
podnosenje privatne tuzbe. Moguc je samo odustanak (izrican ili precutan) od privatne tuzbe,
koji predstavlja povlacenje privatnog tuzioca iz postupka koji je poveden po njegovom
zahtevu (v. cl. 58, 59. stav 1, clan 259. stav 3. i clan 303. stav 2). Odustanak je moguc do
kraja glavnog pretresa.
Privatnu tuzbu u postupku vrsi privatni tuzilac, pod uslovom da osim stranacke ima i
procesnu sposobnost. Ako tu sposobnost nema, tuzbu u njegovo ime i za njegov racun podizu
i zastupaju njegovi zakonski zastupnici (za maloletnike i lica lisena poslovene sposobnosti, to
su roditelji odnosno staratelji, a za pravna lica njihovi predstavnici). Procesno sposoban
privatni tuzilac moze svoju tuzbu da vrsi preko punomocnika (clan 66. stav 1), a na licno
ucesce u postupku obavezan je samo ako je pozvan radi ispitivanja u svojstvu svedoka (clan
96. st. 2. i 3). Privatni tuzilac ima prava u krivicnom postupku kao i javni tuzilac, osim onih
koja javnom tuziocu pripadaju kao drzavnom organu (v. clan 60). Privatna tuzba je iskljucena
u postupku prema maloletnicima.
A) OKRIVLJENI I NJEGOVA ODBRANA
3. Okrivljeni
Okrivljeni je subjekt krivicnog postupka, predstavljen u Iizickom licu koje je ovlasceni
tuzilac izveo pred sud, da bi se utvrdilo da li je to lice izvrsilo krivicno delo, ako ga je
izvrsilo, da li je krivo, i ako jeste, da li postoje uslovi da mu bude izrecena krivicna sankcija
predvidena u krivicnom zakonu. Za okrivljenog, koji se tako uopsteno naziva u toku celog
krivicnog postupka, zakonik koristi i druge terminoloske oznake, s obzirom na to da li je
krivicni postupak zapocet ili se tek priprema, i s obzirom na stadijum u kojem se zapoceti
postupak nalazi. Pre otvaranja postupka, buduceg okrivljenog zakonik naziva osumnficenim
to je lice prema kome je pre pokretanja krivicnog postupka nadlezni drzavni organ preduzeo
neku radnju zbog postojanja osnova sumnje daje izvrsilo krivicno delo (clan 221. tacka i). Od
otvaranja istrage ili podnosenja neposredne optuznice odnosno drugog optuznog akta, to lice
se naziva okrivlfenim (u uzem smislu) - clan 221 tacka 2, a od stupanja optuznice na pravnu
snagu, optuíenim (clan 221. tacka 3). Kad pravnosnaznom presudom ili pravnosnaznim
resenjem
11. kaznjavanju bude utvrdeno da je kriv za krivicno delo koje je predmet optuzbe,
optuzeni postaje osudeni (clan 221. tacka 4), odnosno oslobodeni, ako bude izrecena
oslobadajuca presuda.
Stranacka sposobnost okrivljenog u krivicnom postupku uslovljena je stavom
materijalnog krivicnog prava: okrivljeni je samo ono lice koje prema KZ moze biti krivicno
odgovorno. Zbog toga okrivljeni moze biti samo zivo (izuzetak v. u clanu 408. stav 1) Iizicko
bice, podrazumeva se ljudsko. Od donosenja Zakona o odgovornosti pravnih lica za krivicna
dela (,,S1. glasnik RS", 97/2008), umesto ranijeg Zakona o privrednim prestupima, krivicne
sankcije se mogu izreci i pravnim licima, ali ne u krivicnom postupku, vec u posebnom
postupku koji je predviden tim zakonom. Pravno lice u tom postupku ima svojstvo
okrivljenog i njegova se odgovornost zasniva na krivici odgovornog lica. Ali, sva Iizicka lica
ne Odgovaraju krivicno, pa sva ne mogu biti ni okrivljeni u krivicnom postupku. Svojstvo
okrivljenog prestaje kad se utvrdi da se radi: a) o licu koje je po ustavu, zakonu ili
medunarodnom pravu izuzeto od sudske vlasti (lica sa unutrasnjim i medunarodnim
imunitetima), b) o licu koje je posle izvrsenja krivicnog dela obolelo od kakvog dusevnog
oboljenja dok oboljenje traje i c) o detetu do 14 godina zivota, koje nije krivicno odgovorno.
U savremenom krivicnom postupku okrivljeni je samostalan procesni subjekt koji je
istovremeno i procesna stranka, u principu ravnopravan sa tuziocem koji je druga procesna
stranka. Njemu pripadaju odredena prava i duznosti, koordinirana sa pravima i duznostima
ostalih procesnih subjekata. Kolika i kakva ce prava okrivljeni imati u postupku, nije samo
proce- sno-pravno, vec i izrazito politicko pitanje, koje danas sluzi kao pokazatelj opsteg
polozaja coveka u drustvu i kao merilo civilizacije i demokraticnosti odnosne drustvene
zajednice. Prava okrivljenog u nasem krivicnom postupku mogu se podeliti na po:itivna (da
se sam brani, da uzme branioca, da mu u zakonom odredenim slucajevima branilac bude
postavljen po sluzbenoj duznosti na teret budzeta ako nije u mogucnosti da ga sam plati, da
bude saslusan u prisustvu branioca koga izabere, da bude obavesten o delu za koje se tereti i
o osnovama optuzbe, da prikuplja i podnosi dokaze za svoju odbranu, da razmatra spise i
razgleda dokazne predmete, da upotrebljava svoj jezik, da u pritvoru moze slobodno
razgovarati i dopisivati se sa svojim braniocem, da ima dovoljno vremena i uslova za
pripremanje odbrane, da mu se postuje ljudska licnost i da ima tretman dostojan coveka i td.)
negativna (da odbife davanfe iska:a u celini ili na pofedina pitanfa i da neiskazuje istinu).
Duínosti okrivljenog su: da se upusti u krivicni postupak, da se odazove pozivu suda i da
dopusti da bude predmet dokazivanja.
36.Pravo okrivljenog na odbranu
Odbrana se deIinise kao procesna delatnost usmerena na pobijanje optuzbe, u celini ili
delimicno. Ona je nuzna posledica polozaja okrivljenog u krivicnom postupku, koji je izlozen
napadu tuzioca, pa mora imati pravno sredstvo da taj napad od sebe odbije jer moze biti
potpuno ili delimicno neosnovan. Potreba odbrane okrivljenog i njeno opravdanje (pravno,
eticko, politicko i logicko) su ocigledni. Ona je garant pravilnosti i zakonitosti sudskih
odluka. Odbrana nije ustanovljena samo u interesu okrivljenog, vec i u interesu drustvene
zajednice, koja nema bas nikakvog razloga da nevini bude osuden, a da pravi krivac izbegne
krivicnu odgovornost i zasluzenu kaznu. Odbrana je potrebna ne samo u slucajevima u
kojima treba tek utvrditi da li je okrivljeni stvarni ucinilac krivicnog dela, vec i kad je to od
samog pocetka postupka izvesno (okrivljeni zatecen u izvrsenju dela), jer i tada treba ispitati
da li postoji njegova odgovornost (svaki ucinilac krivicnog dela nije krivicno odgovoran) i
spreciti primenu teze krivicne sankcije od one koju za dati slucaj zakon predvida. Odbrana
pruza zastitu okrivljenom, ne samo od napada tuzioca, vec i od eventualno pogresne i
nezakonite odluke suda.
Vidi i izlaganja o nacelu odbrane u odeljku o principima krivicnog postupka.
37.Materijalna i formalna odbrana
Odbrana se deli na materijalnu i Iormalnu. Prema clanu 4. stav 1. tac. 2. Zakonika
okrivljeni ima pravo da se brani sam i uz strucnu pomoc branioca koga sam izabere iz reda
advokata.
aterifalnu odbranu vrsi sam okrivlfeni (licna odbrana), koristeci prava koja u postupku po
zakoniku ima. Duznost vrsenja ove odbrane ima i sud i drugi dríavni organi (narocito javni
tuzilac), koji imaju obavezu da istinito i potpuno utvrde cinjenice vazne za donosenje
pravilne i zakonite odluke i da sa jednakom paznjom ispitaju kako cinjenice koje terete
okrivljenog, tako i one koje mu idu u korist (clan 17. stav 2). Kad ti drzavni organi utvrduju
cinjenice u korist okrivljenog, oni vrse njegovu materijalnu odbranu. I na kraju, materijalnu
odbranu okrivljenog vrse i treca lica, koja su po zakoniku ovlascena da u njegovu korist
preduzimaju odredene odbrambene radnje. Tako na primer, bracni drug okrivljenog, srodnik
po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice sa kojim okrivljeni
zivi u vanbracnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici mogu izjaviti zalbu u korist optuzenog
(clan 364. stav 2), uzeti mu branioca (clan 68. stav2), podneti zahtev za ponavljanje
krivicnog postupka u korist osudenog posle njegove smrti (clan 408. stav 1) i td.
Materijalna odbrana okrivljenog nije dovoljna. Da bi u postupku bio stranka
ravnopravna sa tuziocem, okrivljeni mora da ima pravo i na Iormalnu odbranu. Formalna je
ona odbrana koju za okrivljenog u postupku vrsi strucno lice koje se naziva branilac.
Pruzanje Iormalne odbrane prepusta se advokaturi kao nezavisnoj i samostalnoj javnoj sluzbi
cija se organizacija i delatnost odreduju posebnim zakonom. r
3. Obavezna i fakultativna odbrana (i odbrana
siromasnih`)
Formalna odbrana moze biti obave:na, fakultativna i odbrana siromasnih.
46. Ima slucajeva krivicnih dela koji su toliko teski i okrivljenih koji su toliko
bespomocni i nesposobni da se sami brane, da zakonik u nekim od tih slucajeva odstupa od
osnovnog pravila prema kome je realizacija prava na Iormalnu odbranu mogucnost kojom se
okrivljeni slobodno moze koristiti ili ne koristiti, i propisuje da u postupku mora obavezno
da ima branioca, nezavisno od svoje volje, a ukoliko ga sam ne uzme, da je sud obavezan da
mu ga postavi po sluzbenoj duznosti. To je obave:na Iormalna odbrana. Prema ZKP
slucajevi obavezne odbrane su sledeci: a) Ako je okrivljeni nem, gluv ili iz nekog drugog
razloga nesposoban da se sam brani, ili ako se postupak vodi zbog krivicnog dela za koje se
moze izreci kazna zatvora preko deset godina (clan 71. stav 1). Okrivljeni u ovom slucaju
mora da ima branioca vec prilikom prvog saslusavanfa (i pre Iormalno otvorene istrage). - b)
Ako se krivicni postupak vodi protiv okrivljenog koji je stavljen u pritvor (clan 71. stav 2),
bez Obzira na tezinu krivicnog dela i njegova licna svojstva. Odbrana je po ovom osnovu
obavezna dok je okrivljeni u pritvoru. - c) Ako se okrivljenom sudi u odsustvu (clan 71. stav
3). Formalna odbrana je obavezna od dana donetog resenja o sudenju u odsustvu. - d) Kad se
sudi maloletniku branilac je obavezan prilikom prvog saslusanja i tokom citavog postupka
(clan 49. stav 1. ZM). - Ako je odbrana obavezna, a okrivljeni sam ne uzme branioca, niti mu
ga uzmu lica koja su na to zakonikom ovlascena, branioca ce mu postaviti po sluzbenoj
duznosti predsednik suda po redosledu sa spiska advokata koji mu dostavlja advo- katska
komora (clan 71. stav 5).
47. U svim ostalim slucajevima odbrana je fakultativna. Ona se okrivljenom ne namece,
vec predstavlja njegovo pravo da slobodno odluci da li ce uzeti branioca ili ga nece uzeti.
Okrivljeni moze imati branioca u toku celog krivicnog postupka (clan 68. stav 1). O pravu da
uzme branioca, okrivljeni odnosno osumnjiceni mora biti poucen pre prvog saslusanja (clan
68. stav 2).




3) Jedna posebna vrsta Iormalne odbrane, tzv. odbrana siromasnih predvidena je u clanu
72. Zakonika. Ako odbrana nije obavezna, a postupak se vodi za krivicno delo za koje je
propisana kazna zatvora preko tri godine, ili ako u slucaju krivicnog dela za koje je
predvidena blaza kazna to zahtevaju razlozi pravicnosti, okrivljenom ce se, na njegov zahtev,
postaviti branilac po sluzbenoj duznosti, ako prema svom imovnom stanju ne moze da snosi
troskove odbrane. Za ovu odbranu potrebno je da se ispune tri uslova: da je okrivljeni
zahteva, da odgovara za delo odredene tezine ili da postoje razlozi pravicnosti i da branioca
ne moze da plati. Po ovom osnovu branilac se moze dobiti i u prethodnom postupku.
3. Pravo okrivljenog na pravicno sudenje`
U poslednje vreme i kod nas se govori o ljudskom pravu "na pravicno sudenje".
Medutim, pojam pravicnog sudenja, preuzet iz americkog prava, u evropskom pravu,
zakonodavstvu i pravnoj nauci jos nije uspesno i precizno odreden. Saglasnost postoji u
tome, daje taj pojam slozen i da se sastoji od vise pravosudno-organizacionih i procesno-
pravnih nacela i/ili prava svojstvenih pravu savremene pravne drzave i njenom odnosu prema
pojedincu. Saglasnosti, medutim, nema u pogledu pitanja, koja nacela odnosno prava cine
ovaj pojam. Stanje u tom pogledu moze da se uporedi sa problemom odredivanja pojma
prava na odbranu: iz opsteg prava odbrane izvodi se veliki broj posebnih prava okrivljenog
da u postupku preduzima odredene odbrambene radnje. Isto tako, iz opsteg prava na pravicno
sudenje izvode se brojna prava okrivljenog da mu se posteno sudi, sto se ne svodi samo na
pravo da se brani od optuzbe koja je podignuta protiv njega.
Prema clanu 6. Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda pojam
pravicnog sudenja se sastoji iz dve grupe principa, od kojih se jedna odnosi na sve postupke
koji se prema gradanima vode pred sudovima i drugim drzavnim organima, ne samo na
krivicni postupak, vec i na gradanski i upravni, a druga se tice samo krivicnog postupka.
Neki od tih principa su organizacioni, drugi procesni. Pravican postupak podrazu- meva:
B) javnu raspravu, koja mora da bude odrzana u razumnom roku, pred nezavisnim i
nepristrasnim sudom koji je obrazovan zakonom. Javnost se moze iskljuciti sa celog ili dela
sudenja kad to nalazu interesi morala, javnog reda i nacionalne bezbednosti u demokratskom
drustvu, ili kad to zahtevaju interesi maloletnika ili zastita privatnog zivota stranaka, ili kad
je to prema misljenju suda neophodno da javnost ne bi naskodila interesima postupka;
C) prezumpciju nevinosti;
v) da optuzeni u krivicnom postupku ima sledeca minimalna prava: da podrobno i na jeziku
koji razume u najkracem mogucom roku bude obavesten o prirodi i razlozima za optuzbu
protiv njega; - da ima dovoljno vremena i mogucnosti za pripremanje odbrane; - da se brani
licno ili putem branioca koga sam izabere, a ako nema dovoljno sredstava da branioca dobije
besplatno kad to interesi pravde zahtevaju; - da ispituje svedoke koji su dali iskaze protiv
njega ili da postigne da se oni ispitaju i da se obez- bedi prisustvo i saslusanje svedoka u
njegovu korist pod istim uslovima koji vaze za one koji svedoce protiv njega; - da dobije
besplatnu pomoc prevodioca ako ne razume ili ne govori jezik koji se upotrebljava na sudu.
Mislimo- da u pojam pravicnog sudenja spadaju i druga prava koja Konvencija garantuje,
iako nisu svrstana medu odredbe koje se odnose na pravicno sudenje, vec izlozena na drugim
mestima (npr. kaznjavanje samo na osnovu zakona - clan 7. Konvencije i prava iz Protokola
br. 7: pravo na zalbu, pravo na naknadu zbog pogresne osude i pravo da se ne bude gonjen i
kaznjen dvaput u istoj stvari). Isto tako, u ovo pravo treba ubrojati i sva druga prava odbrane
koja u Konvenciji nisu posebno pomenuta, ali koja okrivljeni mora da ima da bi mogao
ostvariti ona prava koja su u njoj pomenuta, npr. pravo na javnu raspravu podrazumeva i
pravo stranaka da prisustvuju radnjama u postupku i da budu saslusane pre donosenja
presude (audiatur et altera pars), pravo da stranka u postupku preduzme sve radnje koja
moze da preduzme njen protivnik (tzv. jednakost oruzja), duznost suda da obrazlozi svoju
odluku itd.
O pravu na pravicno sudenje Ustav ima odredbe u clanu 32. (sa naslovom Pravo na
pravicno sudenje), clanu 33. (Posebna prava okrivljenog) i clanu 34. stav 3. (koji sadrzi
prezumpciju nevinosti: "Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom vec
ustanovljen sud, pravicno i u razumnom roku, javno raspravi i odluci o njegovim pravima i
obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o
optuzbama protiv njega" (clan 32. stav 1). "Svakome se jemci pravo na besplatnog
prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu i pravo na
besplatnog tumaca, ako je slep, gluv ili nem" (clan 32. stav 2). "Javnost se moze iskljuciti
tokom citavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zastite
interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drustvu, kao i radi
zastite interesa maloletnika ili privatnosti ucesnika postupka, u skladu sa zakonom" (clan 32.
stav 3). "Svako koje okrivljen za krivicno delo ima pravo da u najkracem roku, u skladu sa
zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavesten o prirodi i razlozima dela za
koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega" (clan 33. stav 1). "Svako koje
okrivljen za krivicno delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru,
da s njim nesmetano opsti i da dobije primereno vreme i odgovarajuce uslove za pripremu
odbrane" (clan 33. stav 2). "Okrivljeni koji ne moze da snosi troskove branioca ima pravo na
besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravicnosti, u skladu sa zakonom" (clan 33. Stav
3). "Svako ko je okrivljen za krivicno delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u
njegovom prisustvu i ne moze biti kaznjen ako mu nije omoguceno da bude saslusan i da se
brani" (clan 33. stav 4). "Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da sam ili preko
branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optuzbe i da zahteva da se pod istim
uslovi- ma kao svedoci optuzbe i u njegovom prisustvu ispitaju i svedoci odbrane" (clan 33.
stav 5). "Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlacenja"
(clan 33. stav 6). "Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivicno delo nije duzno da daje
iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu" (clan 33. stav 7). "Svako
se smatra nevinim za krivicno delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnaznom odlukom
suda" (clan 34. stav 3). O drugim pravima optuzenog u krivicnom postupku, Ustav kao i
Konvencija govori na drugim mestima: o pravu na zalbu (u clanu 36. stav 2), o zabrani
retroaktivnosti i kaznjavanju samo na osnovu zakona (u clanu 34. stav 1), o pravilu ne bis in
idem (u clanu 34. stav 4), o pravu na rehabilitaciju i naknadu stete za neosnovanu osudu i
neosnovano lisenje slobode (u clanu 35. stav 1).
Moze se uociti da je pravo na pravicno sudenje sastavljeno od jednog broja drugih prava
i nacela koja su odavno prihvacena u krivicnom pravosudu i krivicnom postupku evropskih
pravnih drzava, medu njima i u Srbiji (o tim pravima vidi detaljno na odgovarajucim mestima
u ovoj knjizi). Medutim, vaznost konstrukcije o pravu na pravicno sudenje ipak se ne moze
poreci. Njen znacaj se sastoji u tome sto je u savremeni krivicni postupak unet jedan opsti
medunarodni pravni standard koji obavezuje nacionalnog zakonodavca i predstavlja model
"idealnog" krivicnog pravosuda. Pravicno sudenje je standard koji se u prvom redu odnosi na
zakonodavca, koji drzavno pravo kaznjavanja mora dovesti u sklad sa pravima i slobodama
gradana, ali i na sudiju, koji tu ravnotezu mora postici i u postupku primene prava.
0. Garancija prezumpcije nevinosti`
Veoma vazna garancija prava okrivljenog u krivicnom postupku nalazi se u prezumpciji
nevinosti, prema kojoj se optuzeni ima smatrati nevinim sve dok se njegova krivica ne utvrdi
pravnosnaznom sudskom odlukom, dalde tokom citavog krivicnog postupka. Odredba clana
6. stav 2. Evropske konvencije za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda glasi: Svako ko je
optuzen za krivicno delo smatrace se nevinim sve dok se ne dokaze njegova krivica na
osnovu zakona. Slicno stoji i u clanu 11. stav 1. Opste deklaracije o pravima coveka UN od
10. decembra 1948. godine i u clanu 14. stav 2. MPGPP.
Sve do skoro nasi ustavi nisu govorili o prezumpciji nevinosti, vec o prezumpciji nekrivice:
Niko ne moze biti smatran krivim za krivicno delo dok to ne bude utvrdeno pravnosnaznom
odlukom suda (clan 27. stav 3. Ustava iz 1990. god.). Tako je ova prezupcija delinisana i u
ustavima nekih drugih drzava (npr. Italije). U nasem pravu promenu je doneo Ustav iz 2006.
godine koji je prezumpciju nekrivice pretvorio u prezumpciju nevinosti (clan 34. stav 3). Jos
pre Ustava, Zakonom o izmenama i dopunama ZKP od 28. maja 2004. godine bio je
izmenjen stav 1. clana 3. ZKP, tako da glasi: "Svako se smatrati nevinim dok se njegova
krivica ne utvrdi pravnosnaznom odlukom nadleznog suda."
Dakle, umesto o prezumpciji nevinosti (,smatra se nevinim"), neki Ustavi i zakoni
govore o prezumpciji nekrivice (,ne smatra se krivim"). Izmedu te dve Iormulacije ne postoji
velika i sustinska razlika. Obe prezumpcije imaju u sustini isti cilj i iste pravne posledice:
obezbeduju da okrivljeni pre presude ne bude tretiran kao krivac, oslobadaju ga tereta da
dokazuje da nije kriv i obavezuju sud da ga oslobodi u svakom slucaju kad ne moze da utvrdi
njegovu krivicu.
Moglo bi se samo reci, da prezumpcija nekrivice vise odgovara logici i stvarnom
polozaju okrivljenog u postupku nego prezumpcija nevinosti: ,Sa gledista logike i stvarnog
polozaja okrivljenog ne moze se objasniti kako okrivljeni koji se ,smatra nevinim' snosi niz
trpljenja i ogranicenja u postupku koja se prema nevinom coveku nesumnjivo ne mogu
predu- zeti (privodenje, pritvor koji moze trajati mesecima, telesni pregled, licni pretres i
druge mere), sa nizom posledica van krivicnog postupka (suspenzija vrsenja Iunkcija,
obustava toka prinadleznosti i si.). Kad je ustanovio prezumpciju nekrivice umesto nevinosti
zakonodavac je dobro shvatio stvar i dobro je dao izraza svojoj zamisli: predstavlja
podjednako stetno prejudiciranje smatrati u toku postupka okrivljenog krivim ili ga smatrati
nevinim, jer je to stvar koja ce se videti tek na.kraju postupka, a sve dotle okrivljeni nije ni
jedno ni drago, vec lice u jednom speciIicnom polozaju kome je u zakonu dat i poseban naziv
(osumnjiceni) i odredena pravna situacija" (T. Vasiljevic). Zaista je tesko objasniti zasto se
prema nevinom uopste vodi krivicni postupak i kako se moze smatrati nevinim onaj koji je
zatecen pri izvrsenju krivicnog dela. Ni oslobadajuca presuda nije konstatacija nevinosti, a
pre donosenja presude jos se manje moze tvrditi da je okrivljeni nevin. Za zastitu ljudskih
prava vazno je da se pre donosenja pravnosnazne osudujuce presude okrivljeni ne smatra
krivim, a nema nikakve stvarne potrebe da se uz to smatra jos i nevinim. On se u toku
postupka privremeno nalazi u poziciji sumnfivog koja se razlikuje od pozicija i krivog i
nevinog, od kojih ce jednu zauzeti po deIinitivnom zavrsetku krivicnog postupka.
Od ovog logickog aspekta, mnogo je vaznije pitanje kako ostvariti cilj koji ova pretpostavka
podrazumeva, bilo daje deIinisana na jedan ili drugi nacin, pozitivno ili negativno. ZKP je u
clanu 3. stav 2. predvideo obavezu drzavnih organa (clanova vlada i skupstina, sudija,
porotnika, tuzilaca, policije i dr.), sredstava javnog obavestavanja, udruzenja gradana, javnih
licnosti i drugih lica da se u toku krivicnog postupka pridrzavaju prezum- pcije nevinosti.
Uvodenje posebnih sankcija za prekrsaj, u propise koji se odnose na rad i organizaciju
navedenih drzavnih organa i drustvenih sluzbi (skupstinske poslovnike, zakon o javnom
inIormisanju, statute nevladinih organizacija i td.), vise bi doprinelo realizaciji ovog prava od
rasprave o ispravnosti jedne ili druge deIinicije ove prezumpcije.
Prema clanu 202. stav 4. Ustava odstupanje od prezumpcije nevinosti nije dozvoljeno ni
u vanrednom ili ratnom stanju.
1. Branilac okrivljenog
Branilac okrivljenog u krivicnom postupku po pravilu moze biti samo advokat. Od
ovoga pravila moguci su izuzeci, ali samo ako su zakonikom predvideni. Advokatski
pripravnik ne moze biti uzet za branioca, ali moze da zameni advokata kod koga obavlja
pripravnicku vezbu, u postupku za krivicna dela za koje se moze izreci kazna zatvora do pet
godina (clan 68. stav 4). U postupku prema maloletnicima branilac moze biti samo advokat
(Clan 49. stav 3. ZM), a isto tako i u postupku pred Vrhovnim kasacionim sudom (clan 68.
stav 4). Branilac maloletnika mora da ima posebna znanja iz oblasti prava deteta i
prestupnistva mladih, tako da ne moze biti ni svaki advokat.
Advokati su clanovi advokatskog reda koji se zove advokatura. Sluzba je uredena
Zakonom o advokaturi (,,S1. list SRJ", 24/98, 26/98, 11/2002. i 72/2002).
Branilac okrivljenog ne moze biti: a) osteceni, bracni drug ostecenog ili tuzioca, njihov
srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena ili po
tazbini do drugog stepena (clan 70. stav 1), - b) lice koje je na glavni pretres pozvano kao
svedok, osim ako je oslobodeno duznosti svedocenja i izjavilo da nece da svedoci (clan 98) -
clan 69. stav 2. i c) lice koje je u istom predmetu vrsilo Iunkciju sudije ili javnog tuzioca ili
preduzimalo radnje u pretkrivicnom postupku (clan 70. stav 3).
Osim kod odbrane siromasnih (clan 72), u svim ostalim slucajevima Iormalne odbrane
(obavezne ili Iakultativne) okrivljeni ima pravo da branioca i:abere potpuno slobodno iz reda
raspolozivih advokata. Okrivljenom branioca mogu izabrati i njegovi zakonski zastupnici,
bracni drug, srodnici po krvi u pravoj liniji, usvojilac, usvojenik, brat, sestra, hranilac i lice
sa kojim zivi u vanbracnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici (clan 68. stav 3). Prilikom
izbora braniocu se izdaje pismeno punomocje koje on podnosi sudu. Ako drugacije nije
predvideno, ono vazi za ceo postupak. Branilac se postavlfa po sluíbenof duínosti u slucaju
odbrane siromasnih (clan 72) i u slucaju obavezne odbrane ako okrivljeni sam ne uzme
branioca, a ne uzmu mu ga ni lica koja su na to po zakoniku ovlascena. Branioca po
sluzbenoj duznosti postavlja predsednik suda redosledom sa spiska koji mu dostavlja
advokatska komora. Postavljeni branilac je duzan da se prihvati odbrane, a okrivljeni ga uvek
moze zameniti izabranim braniocem, osim u slucaju odbrane siromasnih. Postavljeni branilac
se tada razresava resenjem istraznog sudije odnosno predsednika veca. Troskove branioca
postavljenog po sluzbenoj duznosti kod obavezne odbrane podmiruje okrivljeni kao da gaje
sama izabrao, a kod odbrane siromasnih padaju na teret budzeta. ·~
Okrivljeni moze da ima vise branilaca (visestruka Iormalna odbrana), kao sto i vise
okrivljenih mogu da imaju jednog branioca (:afednicka Iormalna odbrana) - clan 69. st. 1. i
2. Broj branilaca u slucaju visestruke odbrane je ogranicen na pet, a Zakonik i drugim
merama sprecava da se pravo na vise branilaca ne pretvori u sredstvo za razvlacenje i
komplikovanje postupka (izlaganja branilaca u zavrsnoj reci se ne smeju ponavljati - clan
347. stav 3; dovoljno je da se pismeno dostavi samo jednom od njih - clan 162. stav 5. i td.).
Zajednicka odbrana je moguca samo pod uslovom da nije u suprotnosti sa interesima
odbrane okrivljenih. Opasnost od sukoba interesa, kad se u postupku pojavi, otklanja se
odustankom samog branioca od odbrane pojedinih okrivljenih, ili otkazom okrivljenog
braniocu, ili intervencijom suda koji na sukob interesa moze ukazati braniocu ili okrivljenom
i pozvati ih da pitanje dalje odbrane rese sami ili da u krajnjem slucaju zajednickom braniocu
uskrati odbranu pojedinih okrivljenih, a njih pozove da izaberu novog branioca.
Branilac nije ni stranka, ni subjekt postupka, ni punomocnik okrivljenog, vec njegov
strucni pomagac cija se prava u postupku izvode iz prava okrivljenog na odbranu. Prema
sudu i ciljevima krivicnog postupka branilac mora da bude lojalan, tj. postizanje tih ciljeva
ne sme da sprecava i ometa, ali nije duzan da sa sudom saraduje i da pomaze u utvrdivanju
materijalne istine. Njegova aktivnost u postupku ne sme ici na stetu okrivljenog, jer bi se
inace od branioca pretvorio u tuzioca.
. Prava i duznosti branioca
Najvaznija prava branioca su sledeca: 1) Da ra:matra spise i ra:gleda predmete kofi sluíe
kao doka:i (clan 74). To pravo ima i okrivljeni samostalno (clan 170. stav 5). Branilac ima
ovo pravo posle donosenja resenja o sprovodenju istrage ili posle neposrednog podnosenja
optuznice, a i pre toga ako je lice koje brani ispitano u svojstvu okrivljenog. Izlazi da je
koriscenje ovoga prava redovno uslovljeno ispitivanjem okrivljenog, jer se okrivljeni po
pravilu ispituje pre donosenja resenja o sprovodenju istrage, a u svakom slucaju pre
podnosenja neposredne optuznice. Neposredno pre prvog saslusanja osumnjicenog, branilac
ima samo pravo da procita krivicnu prijavu, zapisnik o uvidaju, nalaz i misljenje vestaka i
zahtev za sprovodenje istrage (clan 74. stav 2). Braniocu se ni privremeno ne moze uskratiti
razmatranje spisa ili razgledanje predmeta, ni u istrazi ni u daljem toku postupka, pa ni kad bi
to zahtevali vrlo vazni posebni razlozi (npr. odbrane ili bezbednosti zemlje).
1. Da pismeno i usmeno opsti sa okrivlfenim kofi fe pritvoren (clan 7. stav 1). Branilac
ima pravo na poverlfiJ ra:govor sa osumnficenim kofi fe lisen slobode i pre nego sto fe on
saslusan, kao i sa okrivlfenim kofi fe u pritvoru. Kontrola ra:govora pre prvog saslusanfa
dopustena fe samo posmatranfem, ali ne i slusanfem (clan 7. stav 2). Branilac se ne moíe
dogovarati sa okrivlfenim kako da odgovara na pitanfa kofa su mu vec postavlfena. -
Korespondencifa se vodi sa :nanfem i pod nad:orom istraínog sudife. Istraíni sudifa moíe
pritvoreniku :abraniti da se dopisufe sa licima van :atvora ako fe to stetno :a vodenfe
postupka, ali se ta :abrana ne odnosi na prepisku sa braniocem, ako :akonikom nife drukcife
propisano (clan 1. st, 4. i ).
2. Da prisustvufe saslusanfu okrivlfenog (clan 4. stav 1. tac. 3). Ovo pravo se ne moíe
isklfuciti ili ograniciti :akonom, pa ni u slucafu vaínih ra:loga kao sto su odbrana i
be:bednost :emlfe, fer fe utvrdeno kao ustavno pravo :a kofe nife predvidena nikakva
mogucnost ogranicavanfa. Pravo se odnosi na svako saslusanfe okrivlfenog, ne samo prvo, a
pripada i osumnficenom kad se u pretkrivicnom postupku saslusava kao okrivlfeni.
3. Da prisustvufe i:vodenfu pofedinih istraínih radnfi (clan 21). Osim saslusanfu
okrivlfenog, branilac ima pravo da u istra:i prisustvufe uvidafu, saslusanfu saokrivlfenog,
ispitivanfu vestaka, pretresanfu stana i ispitivanfu svedoka. Istraíni sudifa fe duían da o
vremenu i mestu predu- :imanfa ovih istraínih radnfi na pogodan nacin obavesti branioca,
osim kad postofi opasnost od odlaganfa. Ako okrivlfeni ima branioca, o predu:i- manfu ovih
istraínih radnfi obavestava se po pravilu samo branilac.
4. Da u svimfa:ama postupka prikuplfa doka:e :a odbranu okrivlfenog i da predlaíe
sudu nfihovo i:vodenfe.
. Da prisustvufe glavnom pretresu, gde nfegova aktivnost nafvise dola:i do i:raíafa,
narocito u doka:nom postupku i :avrsnof reci.
6. Da u korist optuíenog ulaíe pravne lekove protiv odluka kofe sud donosi u toku i na
krafu postupka.
7. Da :ahteva nagradu :a svof rad i naknadu troskova kofe fe u ve:i sa odbranom
okrivlfenog imao. Advokatski pripravnik kofi :amenfufe branioca nema pravo na nagradu,
vec samo na naknadu nuínih i:dataka (clan 198. stav 2).
Duínosti branica su: 1) Da se primi odbrane, ako je postavljen po sluzbenoj duznosti, a u
nacelu i u slucaju slobodnog izbora od strane okrivljenog. Slucajevi u kojima advokat moze
odbiti da se primi odbrane okrivljenog, predvideni su u ZA. - 2) Da okrivlfenom pruíi
strucnu pomoc, ali ne samo pravnu u uskom smislu reci, vec i svaku drugu, koja je potrebna
okrivljenom prema situaciji u postupku, narocito u prikupljanju dokaznog materijala i kad je
okrivljeni u pritvoru.
IV. PROCESNE RADN1E
Procesne radnje su delatnosti procesnih subjekata koje oni predu- ziIhaju na osnovu svog
zakonskog ovlascenja ili svoje zakonske obaveze, pod zakonom utvrdenim uslovima, u
propisanoj Iormi i sa odredenom sadrzinom, sa ciljem da uticu na zasnivanje, tok ili
okoncanje krivicnog postupka. Procesne radnje su mnogobrojne i raznovrsne. S obzirom na
procesne subjekte koji ih preduzimaju, one se dele na radnje suda i radnje stranaka. Procesne
radnje suda su: a) radnfe doka:ivanfa, b) radnfe procesne prinude (ili mere za obezbedenje
prisustva lica i pribavljanje potrebnih stvari), c) radnfe odlucivanfa, d) radnfe rukovodenfa
postupkom, e) radnfe dostavlfanfa i td. Prema stadijumu postupka u kojem se preduzimaju,
procesne radnje se dele na istraíne (predsudece), koje se radi ispitivanja uslova za optuzenje
preduzimaju u prethodnom postupku, i sudece, koje se obavljaju u glavnom postupku sa
ciljem donosenja sudske odluke. U pogledu sadrzine, izmedu istraznih i sudecih radnji nema
bitnih razlika (okrivljeni se saslusavaju, a svedoci i vestaci ispituju na isti nacin u istrazi i na
glavnom pretresu).
Osim odredaba o vrstama i sadrzini, zakonik sadrzi i odredbe o drugim pitanjima
procesnih radnji, medu kojima su posebno znacajni propisi o Iormi i vremenu njihovog
preduzimanja.
A) MERE (RADNJE) ZA OBEZBEDENJE PRISUSTVA LICA I PRIBAVLJANJE
STVARI
43. Pojam i vrste procesnih mera obezbedenja
Osnovna deoba ovih procesnih radnji je na mere prinude prema licima i mere prinude
prema stvarima. Radnje procesne prinude prema licima pogadaju okrivljenog u prvom redu,
ali i druge ucesnike postupka (svedoke, vestake, tumace i dr.). One se sastoje u razlicitim
oblicima ogranicavanja licne slobode, od kojih su lisenje slobode bez zatvaranja (dovodenje)
i sa zatvaranjem (pritvor) najteze. ZKP je propisao potpunu listu prinudnih mera prema
okrivljenom kojima se obezbeduje njegovo prisustvo u krivicnom postupku. Te mere su:
poziv, dovodenje, zabrana napustanja boravista, jemstvo i pritvor (clan 133. stav 1). Mere
prinude prema stvarima su pretresanje i privremeno oduzimanje predmeta.
Osim sto je limitativno odredio mere prinude za obezbedenje prisustva okrivljenog,
Zakonik je propisao jos i nekoliko veoma znacajnih nacelnih pravila za njihovu primenu: a)
prilikom odlucivanja koju ce od navedenih mera primeniti, nadlezni organ se mora drzati
uslova predvidenih u zakoniku za svaku pojedinu meru posebno, b) teza mera se nece
primeniti ako se ista svrha moze postici primenom blaze mere - clan 133. stav 2. i c) svaka je
mera uslovljena posebnom Iaktickom situacijom koju mora da prati, tako da se ukida po
sluzbenoj duznosti kad prestanu razlozi koji su je izazvali, odnosno zamenjuje se drugom
blazom merom kad se za to steknu uslovi (clan 133. stav 3).
Mere prinude se primenjuju ako se ispune dva opsta uslova: a) da postoji osnovana
sumnfa da je lice prema kome se primenjuje prinuda izvrsilac krivicnog dela odnosno
verovatnoca da poseduje stvar koja je potrebna za postupak i b) da postoji opasnost koju
primenom procesne prinude treba otkloniti i koja prinudnu meru opravdava (npr. da ce
okrivljeni pobeci ili ometati istragu).
44. Pozivanje
Pozivanje je procesna radnja suda kojom se odredenom licu nalaze da u odredeni dan i
sat dobrovoljno dode na odredeno mesto radi preduzi- manja procesne radnje, pod pretnjom
sankcije ili druge stetne posledice za slucaj nedolaska. Pozivanje je opsta i osnovna mera za
obezbedenje prisustva lica u krivicnom postupku. Ono se vrsi pismenom naredbom suda koja
se naziva poziv. Izuzetno, pozivanje se moze obaviti i usmeno, ako se lice koje se poziva na
naredno rociste nalazi pred sudom. Tada se pozvani upozorava na posledice nedolaska,
potpisuje zapisnik u kome je zabelezeno da je izvrseno pozivanje na ovaj nacin, i smatra se
daje time poziv punovazno dostavljen (clan 159. stav 2). Protiv poziva, kao i protiv svake
druge su dske naredbe, zalba nije dopustena. Sankcija za neopravdano neodazi vanje pozivu
prema okrivljenom, svedoku i vestaku sastoji se u prime mera koje sadrze veci stepen
prinude (dovodenje, novcano kaznjavanje i pritvaranje), ili u nekoj drugoj stetnoj posledici,
ako je poziv bio upuce braniocu, tuziocu, ostecenom koji nije svedok, zakonskom zastupniku
i punomocniku (npr. osuda na naknadu troskova izazvanih odgadanje istrazne radnje ili
glavnog pretresa - clan 195. stav 1; obustava postupk na osnovu prezumpcije da je na glavni
pretres nedosavsi privatni tuzila odustao od gonjenja - clan 59. stav 1. i td.). Od pozivanja
treba razlikova obavestavanfe stranaka o preduzimanju procesnih radnji (npr. u istrazi i o
sednici veca drugostepenog suda), koje nije prinudna mera, ne povla duznost dolaska pred
sud, ni stetne posledice u slucaju izostanka.
Pozivanje okrivljenog se obavlja dostavljanjem zatvorenog pismeno, poziva koji sadrzi:
naziv suda koji poziva, ime i prezime okrivljenog, nazikrivicnog dela koje mu se stavlja na
teret, mesto gde ima da dode, dan i cas kad treba da dode, naznaku da se poziva u svojstvu
okrivljenog, upozorenje da ce u slucaju nedolaska biti prinudno doveden, sluzbeni pecat i
potpis sudije (clan 134. stav 2). Kad se okrivljeni prvi put poziva, poucice se u pozivu o
pravu da uzme branioca i da branilac moze da prisustvuje njegovom saslusanju (clan 134.
stav 3). Poziv za prvo saslusanje i poziv za glavni pretres se dostavljaju okrivljenom licno
(clan 162. stav 1), a u ostalim slucajevima dostavljanje moze biti i posredno (clan 161).
Pozivanje u prethodnom postupku mora biti obavljeno tako da se okrivljenom ostavi
dovoljno vremena za dolazak pred sud, a kad je u pitanju poziv za glavni pretres, vreme
izmedu njegovog dostavljanja i dana glavnog pretresa mora da iznosi najmanje osam dana (u
skracenom postupku tri dana). U slucaju bolesti ili neke druge neotklonjive sprecenosti,
okrivljeni svoj nedolazak moze blagovremeno da opravda. Neodazivanje okrivljenog na
uredan poziv (sa propisanom sadrzinom i propisno dostavljen) povlaci prinudno dovodenje
(clan 135. stav 1. i clan 304. stav 1). Ako uredno pozvani okrivljeni ocigledno izbegava da
dode na glavni pretres, vece ga moze pritvoriti, i taj pritvor moze da traje do objavljivanja
presude, ali najduze mesec dana (clan 142. stav 2. tacka 4. i stav 3). Okrivljeni je duzan da
obavestava sud o svakoj promeni adrese i o nameri da promeni boraviste (clan 134. stav 4).
Ako to ne ucini, pa mu se zbog toga poziv ne moze dostaviti, nastupaju posledice kao da se
nije odazvao na uredno dostavljeni poziv.
O pozivanju svedoka vidi cl. 101, 108, 307, 101. stav 2, a o pozivanju vestaka cl. 115. i
307. Poziv vojnom licu, zatvorskom strazaru i radniku zaposlenom u saobracaju dostavlja se
preko vojne komande odnosno neposrednog staresine, a licu lisenom slobode preko uprave
ustanove u kojoj je smesten (clan 166. st. 1. i 2).
. Dovodenje
Dovodenje je Iisenje slobode lica koje se bez opravdanog razloga nije odazvalo pozivu
suda i njegovo sprovodenje organu koji je naredio dovodenje. Ono predstavlja -sankciju za
neuspelo pozivanje okrivljenog, svedoka i vestaka. Za razliku od pritvora Iisenje slobode kod
dovodenja nije praceno zatvaranjem. Dovodenje moze narediti samo sud, a odluku suda, koja
ima Iormu naredbe, izvrsava policija.
Naredba za dovodenje okrivljenog se moze izdati: a) ako se, mada uredno pozvan, ne
odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda, b) ako mu se poziv nije mogao dostaviti zbog
toga sto ocigledno izbegava da ga primi i c) ako je doneto resenje o pritvoru (clan 135. stav
1). Dovodenje je obavezno samo kad se okrivljeni bez opravdanja ne odazove urednom
pozivu za glavni pretres (clan 304. stav 2), a u ostalim slucajevima neodazivanja pozivu,
dovodenje je samo mogucnost, umesto koje moze da usledi ponovno pozivanje. Naredbi za
dovodenje okrivljenog ne prethodi pozivanje samo kad se izdaje uz resenje o pritvoru.
Naredba za dovodenje se izdaje pismeno. Ona sadrzi: ime i prezime okrivljenog koji se
ima dovesti, naziv krivicnog dela koje mu se stavlja na teret, razlog dovodenja, sluzbeni pecat
i potpis sudije koji je naredbu izdao (clan 135. stav 3). Sluzbeno lice organa unutrasnjih
poslova kome je po- vereno izvrsenja dovodenja, predaje naredbu okrivljenom i poziva ga da
sa njim pode dobrovoljno, a ako okrivljeni to odbije, dovodi se prinudno (clan 135. stav 4).
Organ unutrasnjih poslova je ovlascen da i bez posebne naredbe ude u tudi stan ili druge
prostorije i da izvrsi pretresanje ako se u njima nalazi okrivljeni koga treba dovesti (clan 81.
stav l), a prema odredbama Zakona o policiji moze upotrebiti i Iizicku silu i ostala sredstva
prinude, ukljucujuci i vatreno oruzje, da bi savladao otpor lica koje treba dovesti. Prema
svedocima i vestacima naredba za dovodenje se moze izdati kad se bez opravdanja ne
odazovu pozivu; svejedno da li je rec o prethodnom postupku ili glavnom pretresu i da li se
radi o prvom ili ponovljenom pozivanju.
6. Zabrana napustanja stana ili mesta boravista
U clanu 136. Zakonik je predvideo mogucnost da sud okrivljenom zabrani da bez
odobrenja napusti svoj stan ili mesto boravista (osnovna mera), a uz to jos i da mu zabrani da
posecuje odredena mesta, ili da se sastaje sa odredenim licima, ili da prilazi odredenim
licima, ili da mu nalozi da se povremeno javlja odredenom drzavnom organu, ili da mu oduz-
me putnu ispravu ili vozacku dozvolu (dopunske mere), cime se zabrana napustanja boravista
cini sigurnijom. Uz osnovnu meru moze se izreci jedna ili vise dopunskih. Dopunske mere iz
ovog clana se po ovom osnovu ne mogu primeniti ako nije izrecena osnovna mera, a zabrana
napustanja stana ili mesta boravista (osnovna mera) ne mora biti pracena ni jednom
dopunskom merom. Jedino se oduzimanje vozacke dozvole moze izreci i samostalno (clan
136. stav 9).
Mera zabrane napustanja stana ili mesta boravista se odreduje kad nema uslova za
odredivanje pritvora ili je pritvor necelishodan, ili kad se okrivljeni vise ne moze drzati u
pritvoru (npr. zbog isteka roka najduzeg trajanja pritvora), a postoji bojazan da bi ipak mogao
pobeci, sakriti se, otici u nepoznato mesto ili inostranstvo. Zabrana napustanja stana
predstavlja kucni pritvor. U pitanju je mera koja stoji izmedu slobode i pritvora.
Ovim merama (osnovnom i dopunskim) ne moze se ograniciti pravo okrivljenog da zivi u
svom stanu i da se nesmetano vida sa svojim braniocem, clanovima svoje porodice i bliskim
srodnicima osim ako mu je zabranjeno da im prilazi. Uz bilo koju od ovih mera ili vise njih
izrecenih zajedno, sud moze naloziti primenu elektronskog nadzora, kao jos jedne mere
obezbedenja. Logicno bi bilo da ta mera, kao i ostale mere obezbedenja, ide samo uz glavnu
meru iz stava i. clana 136. (zabranu napustanja stana ili mesta boravista), a ne i uz dopunske
mere koje i same predstavljaju mere obezbedenja glavne mere. Mera je vrlo problematicna sa
gledista ljudskih prava, posebno prezumpcije okrivljenikove nevinosti. Uredaj za lociranje
stavlja se na zglob(?) ruke ili noge okrivljenom, da bi se pratilo njegovo ,kretanje i polozaj u
prostoru" iz nekog policijskog centra (clan 136. stav 10). Ovim, zakonodavac uvodi neku
vrstu davno odbacenog okivanja ucinilaca krivicnih dela, s tim sto su srednjevekovni okovi
stavljani osudenicima po osnovu izrecene sudske presude, a ovi moderni okrivljenom pre
nego sto je njegova krivica utvrdena. Zbog svoje izrazite nehumanosti i tehnicke slozenosti,
verovatno se ova mera obezbedenja u praksi nece primenjivati. Ona je i neracionalna, jer je
izgleda mnogo skuplja od pritvora.
Mere se odreduju po sluzbenoj duznosti suda ili na predlog javnog tuzioca, resenjem
istraznog sudije odnosno predsednika veca ili veca. Mere traju dok postoji potreba, a najduze
do pravnosnaznosti presude. Sud koji je meru odredio duzan je da svaka dva meseca ispita da
li je jos potrebna. Protiv resenja kojim se mera odreduje, produzava ili ukida stranke mogu da
izjave zalbu, a javni tuzilac i protiv resenja kojim je njegov predlog za primenu mere odbijen.
Ove mere postoje u nasem krivicnom postupku od 2001. godine i uvedene su u Zakonik
umesto do tada postojece i potpuno neeIikasne mere "obecanja okrivljenog da nece napustiti
mesto boravista". ,,0ki- vanje" je uvedeno naknadno, Zakonom o izmenama i dopunama
Zakonika iz 2009. god.
7. 1emstvo
Jemstvo se sastoji u polaganfu odredene sume novaca (stvarno jemstvo) ili u obecanfu
isplate odredenog novcanog iznosa (verbalno ili licno jemstvo) kao zaloge da okrivljeni, koji
se ima staviti ili je vec stavljen u pritvor samo zbog bojazni da ce pobeci ili sto ocigledno
izbegava dolazak na glavni pretres, do kraja krivicnog postupka nece pobeci, da bi tako ostao
ili bio pusten na slobodu, uz obecanje samog okrivljenog da se nece kriti i da bez odobrenja
nece napustati boraviste (clan 137). Kod stvarnog jemstva, predmet jemstva se unapred
polaze, a kod verbalnog tek u slucaju bekstva okrivljenog. Stvarno jemstvo moze dati
okrivljeni ili druga lica umesto njega ili okrivljeni i druga lica zajedno. Verbalno jemstvo se
ne prima od okrivljenog, vec samo od drugih lica (jednog ili vise koji odgovaraju solidarno).
Jemstvo je mera kojom se zamenjuje Iakultativni pritvor koji je nareden ili bi trebalo da bude
nareden po osnovu opasnosti od bekstva okrivljenog. Ako nema osnova za odredivanje toga
pritvora, ne moze se odrediti ni jemstvo. Jemstvom se ne moze zameniti obavezni pritvor
(ako postoji), niti Iakultativni koji treba da bude odreden ili je odreden po drugom osnovu.
Ali, i kad mu ima mesta, jemstvo nije obavezno, vec se odreduje po oceni suda, zavisno od
okolnosti slucaja (zakonik kaze, "moíe se ostaviti na slobodi odnosno moíe se pustiti na
slobodu").
Svako jemstvo glasi na utvrdeni novcani iznos koji odreduje sud po slobodnoj oceni, s
obzirom na tezinu krivicnog dela, licne i porodicne prilike okrivljenog i imovno stanje jemca
(clan 138. stav 1). Ali, iako uvek glasi na novac, jemstvo se ne mora dati u novcu. Pored
gotovog novca, predmet jemstva mogu biti i hartije od vrednosti, dragocenosti, pokretne
stvari vece vrednosti koje se lako mogu unovciti ili hipoteka na nepokretnim stvarima jemca.
ZKP je demokratizovao ustanovu jemstva, jer ono tako prestaje da bude privilegija bogatih
koji raspolazu gotovim novcem, vec ga moze koristiti skoro svaki okrivljeni.
Jemstvo se moze traziti i dobiti u svakom stadijumu postupka, pa i posle izricanja
prvostepene presude. Inicijativa nikad ne potice od drzavnih organa, vec od okrivljenog i
drugih lica koja su, uz saglasnost okrivljenog, spremna da poloze jemstvo. Jemstvo se trazi
molbom koja se podnosi kao pismeni podnesak ili usmeno na zapisnik. Pre donosenja odluke
sud mora da pribavi misljenje javnog tuzioca, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu
(clan 140. stav 2), i da uzme od okrivljenog obecanje da se nece kriti i bez odobrenja
napustati mesto boravista. U istrazi resenje o jemstvu donosi istrazni sudija, a posle
podizanja optuznice vece. Protiv resenja o jemstvu stranke mogu da izjave zalbu u skladu sa
svojim konkretnim pravnim interesom (clan 398. stav 1).
Jemstvo prestaje na dva nacina: propascu jemstva ili oslobodenjem od jemstva. 1) Jemstvo
propada, ako okrivljeni u toku postupka pobegne (clan 138. stav 3), ne i ako se samo krije ili
se ne odazove pozivu za glavni pretres (tada se zamenjuje pritvorom). U slucaju propasti sud
donosi resenje u kojem odreduje da iznos jemstva pripada pravosudnom budzetu. Resenje se
dostavlja braniocu odbeglog okrivljenog, a ako on nema branioca, resenje se istice na oglasnu
tablu suda, i smatra se da je punovazno dostavljeno protekom osam dana od dana isticanja
(clan 162. stav 3). Cim ovo resenje postane pravnosnazno, pristupa se njegovom izvrsenju,
po pravilima izvrsnog postupka. 2) Jemstvo postafe slobodno, tj. ukida se u sledecim
slucajevima: a) ako se prema okrivlfenom odredi pritvor (kad se ne odazove na uredan poziv
suda, a svoj izostanak ne opravda, ako se utvrdi da se sprema na bekstvo ili ako se pojavi
kakav drugi osnov za odredivanje pritvora - clan 139. st, 1. i 2), - b) ako se krivicni postupak
pravnosnaíno okonca resenfem o obustavi ili presudom kofom nife i:recena ka:na :atvora.
Kad je izrecena kazna zatvora, jemstvo se ukida tek kad osudeni pocne sa izdrzavanjem
kazne (clan 139. st. 3. i 4), - c) kad prestanu ra:lo:i :a pritvor koji je jemstvom zamenjen, a i
kad se zameni blazom merom zabrane napustanja boravista (clan 136. u vezi sa clanom 133.
stav 3) i d) kad jemac, ukljucujuci i samog okrivljenog, odustane od datog jemstva. Jemstvo
je u ovom slucaju slobodno, kad okrivljeni bude stavljen u pritvor.
Izmene Zakonika iz 2009. god. donele su i u odredbama o jemstvu jednu izmenu koja se
tesko moze opravdati. U clanu 137. dodat je novi stav 2. koji glasi: "Jemstvo se moze
odrediti kao mera obezbedenja postovanja ogranicenja iz clana 136. st. 2. i 10. ovog
zakonika". Osim izrazito rdavog jezika i rogobatnog stila kojim je napisana, ova odredba
izaziva i druge ozbiljne nedoumice. Jemstvo se prema njoj sada moze odrediti i uz zabrane,
odnosno obaveze predvidene u odredbama clana 136. (zabrana posecivanja odredenih mesta,
sastajanja sa odredenim licima, prilazenja odredenim licima, obaveza povremenog javljanja
odredenom organu i dr.). Nije jasno zasto ovom odredbom nije obuhvacena glavna mera iz
stava 1. (zabrana napustanja stana ili mesta boravista), gde bi jemstvo imalo mnogo vise smi-
sla, a sa druge strane, zasto se u njoj spominje stav 10. u kome je predviden elektronski
nadzor mera iz stava l. i 2. clana 136. Pored toga, nova odredba ima i druge, jos ozbiljnije
nedostatke. Prvo, ona nije u skladu sa pojmom i prirodom jemstva. Prema tezini, jemstvo je
mera za obezbedenje prisustva okrivljenog koja stoji izmedu zabrane napustanja stana ili
mesta boravista, na jednoj strani, i pritvora, na drugoj strani. Jemstvo je laksa mera od pri-
tvora, a teza od zabrane napustanje boravista. Kumulacija tih mera koju Zakonik sada uvodi
nije u skladu prirodom jemstva, koje se primenjuje subsidijarno, umesto neke druge prinude,
a ne kumulativno, zajedno sa drugom prinudom, niti je u skladu sa odredbom clana 133. st.
3, prema kojoj se teza mera ne primenjuje ako se ista svrha moze postici blazom me- rom.
Suprotno tome, zakonodavac, ne samo sto je dopustio odstupanje od toga pravila, vec je
omogucio primenu teze mere radi obezbedenja lakse. Cilj jemstva je da zameni Iakultativni
pritvor koji bi trebalo odrediti ili je vec odreden zbog opasnosti od bekstva okrivljenog. Toj
Iunkciji jemstva zakonodavac je sad dodao jos jednu: da osigura mere nadzora iz clana 136.
stav 2. koje se i po samom Zakoniku, a i po prirodi stvari, osiguravaju na drugi nacin
(elektronskim pracenjem, obaveznim javljanjem, policijskom prismotrom i td.). Drugo,
zakonodavac svoju ideju nije dosledno i do kraja sproveo: iz ostalih odredaba o jemstvu, koje
su ostale nepromenjene, iako su ovu izmenu morale da uzmu u obzir, ne vidi se sta biva sa
ovim jem- stvom nakon sto je odredeno, dokle ono moze da traje, kako prestaje, kad
propada, kad se jemac oslobada obaveze i td. Do sada je jemstvo propadalo samo ako
okrivljeni pobegne, inace se on stavlja u pritvor, a jemstvo vraca i jemac postaje slobodan.
Prema clanu 139. stav 2. okrivljeni za koga je dato jemstvo zbog toga sto izbegava dolazak
na glavni pretres stavlja se u pritvor ako na prvi naredni uredni poziv na glavni pretres ne
dode, a izostanak ne opravda. Jemstvo se tada vraca (clan 139. stav 3). Sta ce biti sa okri-
vljenim koji npr. prekrsi zabranu posecivanja odredenog mesta ili duznost javljanja
odredenom organu? U pritvor se ne moze staviti, jer to nigde ne pise, a pritvorski osnov mora
biti zakonom predviden. Da li jemstvo tada propada? Ni to ne dolazi u obzir, jer je u clanu
138. stav 3. predvideno da jemstvo propada samo ako okrivljeni pobegne ili ako ponovo ne
dode na glavni pretres iako je uredno pozvan. Dakle, nova odredba clana 137. nema
nikakvog smisla, a jemstvo koje bi po tom osnovu eventualno bilo odredeno ne bi moglo
nikako da bude okoncano na zakonit nacin.
. Pritvor: pojam, vrste i osnovi
Pritvor je preventivno lisenje slobode uz zatvaranje okrivljenog, odredeno odlukom
nadleznog suda, radi postizanja odredenog procesnog cilja i pod uslovom da postoji barem
jedan od zakonikom predvidenih osnova za njegovo odredivanje.
Moguce su dve vrste pritvora: obavezni i Iakultativni. Obave:an je onaj pritvor koji
nastupa ex lege, tako da ga sud mora odrediti u zakonom predvidenim slucajevima. Pritvor fe
fakultativan (moguc) kad se ne odreduje po sili zakona, vec na osnovu slobodne sudske
ocene dokaza o postojanju okolnosti koje zakonik predvida za osnove pritvora. Pritvor je
Iakultativan samo u tome smislu sto sud moze da nade da zakonikom predvideni osnov za
njegovo odredivanje u konkretnom slucaju postoji ili da ne postoji, ne i da pritvor ne odredi
kad nade da zakonikom predvideni osnov postoji. Tada je i ovaj pritvor obavezan u pravom
smislu reci. Za odredivanje ovoga pritvora potrebno je da se pored osnovane sumnje da je
odredeno lice izvrsilo krivicno delo (opsti uslov) utvrdi postojanje jos i nekog od posebnih
osnova za odredivanje pritvora (posebni uslov), limita- tivno navedenih u clanu 142. stav 1.
Prema ZKP danas vise nema obaveznog pritvora, vec je on uvek Iakultativan. Posebni
osnovi za odredivanje Iakultativnog pritvora su sledeci:
12.Ako postoje okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva okrivljenog (tj. "ako se
krije, ako nije moguce utvrditi njegov identitet ili ako druge okolnosti ukazuju na opasnost
da ce pobeci) - clan 142. stav 1. tacka 1. Pritvor odreden po ovome osnovu ima procesni cilj,
da obezbedi prisustvo okrivljenog u krivicnom postupku, ali se opravdava jos i razlozima
obezbedenja izvrsenja presude. Ako je pritvor odreden samo zbog toga sto se nije mogao
utvrditi identitet okrivljenog, mora biti ukinut kad se njegov identitet utvrdi (clan 142. stav
2). Ovaj pritvor moze trajati tokom celog krivicnog postupka.
Ako postoje okolnosti koje ukazuju da ce okrivljeni unistiti, sakriti, izmeniti ili IalsiIikovati
dokaze ili tragove krivicnog dela, ili osobite okolnosti koje ukazuju da ce ometati postupak
uticanjem na svedoke, saucesnike ili prikrivace (tzv. koluzioni pritvor) - clan 142. stav 1.
tacka 2. Ovaj pritvor zakonik ne ogranicava na istragu, tako da se on, zavisno od okolnosti
slucaja, moze odrediti i posle zavrsene istrage, sve do izricanja presude, ali se mora ukinuti
cim se obezbede dokazi zbog kojih je odreden (clan 142. stav 2). Posle izricanja prvostepene
presude pritvor po ovom osnovu se ne moze odrediti, a ako je ranije bio odreden, mora biti
ukinut. Cilj je i ovog pritvora procesni: zastita dokaza potrebnih za postupak.
1. Ako osobite okolnosti ukazuju da ce okrivljeni ponoviti krivicno delo ili da ce
dovrsiti pokusano krivicno delo ili da ce uciniti krivicno delo kojim preti (clan 142. stav 1.
tacka 3). Pritvor po ovom osnovu je moguc tokom celog postupka.
2. Ako optuzeni koji je uredno pozvan ocigledno izbegava da dode na glavnI pretres, a
ne postoji neki drugi osnov za odredivanje pritvora (clan 142. stav 1. tacka 4). Ovaj pritvor
moze odrediti samo vece na glavnom pretresu. On moze trajati do objavljivanja presude (clan
142. stav 2).
3. Ako je za krivicno delo koje se okrivljenom stavlja na teret propisana kazna zatvora
preko deset godina i ako je to opravdano zbog posebno teskih okolnosti krivicnog dela (clan
142. stav 1. tacka 5). Najteza zatvorska kazna od od 30 do 40 godina obuhvacena je "kaznom
zatvora preko deset godina" iz ove tacke.
4. Ako je optuzenom koji se ne nalazi u pritvoru presudom prvostepenog suda izrecena
kazna zatvora od pet godina ili teza kazna, a njegovo pritvaranje je opravdano zbog posebno
teskih okolnosti krivicnog dela (clan 142. stav l. tacka 6). Dok se u slucaju pod 5) pritvor
moze odrediti od samog pocetka postupka za izuzetno tesko krivicno delo, ovde se on
odreduje tek posle izricanja prvostepene osudujuce presude na tesku zatvorsku kaznu. Kako
je u oba slucaja odredivanje pritvora zakonik vezao za okolnosti cije postojanje treba da
utvrdi sud, to se ne radi o obaveznom pritvoru koji nastupa po sili zakona.
. Odredivanje, trajanje, kontrola i ukidanje pritvora
1) Pritvor se odreduje resenjem nadleznog suda (istraznog sudije ili veca), po sluzbenoj
duznosti ili na obrazlozeni predlog ovlascenog tuzioca. Ako povodom predloga javnog
tuzioca istrazni sudija nade da pritvor ne treba odrediti, on predlog ne moze odbiti, vec mora
zatraziti da o njemu odluci vece. Vece moze odbiti predlog javnog tuzioca ili svojim
resenjem odrediti pritvor. Protiv toga resenja obe stranke imaju pravo zalbe visem sudu. -
Posle podizanja optuznice pa do zavrsetka glavnog pretresa, pritvor se moze odrediti samo
resenjem veca za glavni pretres. Posle izricanja osudujuce presude, pritvor posebnim
resenjem odreduje vece koje je izreklo presudu (clan 358. stav 3). - Pre donosenja resenja o
odredivanju pritvora istrazni sudija ili vece mora saslusati okrivljenog, osim ako mu poziv za
saslusanje nije mogao biti urucen ili ako postoji opasnost od odlaganja (clan 142a st. 1, i 5).
Rocistu za saslusanje mogu da prisustvuju javni tuzilac i branilac okrivljenog (ne vidimo
razloga zasto ne i drugi ovlasceni tuzilac), koji se o vremenu i mestu toga rocista
obavestavaju na pogodan nacin. Nedolazak obavestenih lica ne sprecava saslusanje
okrivljenog, kao sto i nedolazak okrivljenog ne sprecava donosenje resenja o pritvoru (clan
142a st. 2, 3. i 5). Ali, ako je resenje o pritvoru doneto bez saslusanja okrivljenog sud ce ga
saslusati u roku od 48 sati od casa lisenja slobode, uz prethodno obavestavanje javnog
tuzioca i branioca. - Resenje o pritvoru sadrzi: ime i prezime lica koje se pritvara, krivicno
delo za koje se okrivljuje, zakonski osnov pritvora, vreme na koje je odreden pritvor, vreme
lisenja slobode, pouku o pravu na zalbu, obrazlozenje razloga za odredivanje pritvora,
sluzbeni pecat i potpis sudije koji je odredio pritvor (clan 143. stav 2). Resenje se predaje
licu na koje se odnosi u momentu lisenja slobode, a ako je Iisenje slobode prethodilo
donosenju resenja, ono se ima predali pritvorenom najkasnije 12 casova od lisenja slobode,
odnosno privodenju istraznom sudiji (clan 143. stav 3). Dan i cas lisenja slobode i predajo
resenja oznacuju se u spisima. Protiv resenja o odredivanju pritvora mozo se zaliti i
pritvoreni i ovlasceni tuzilac. Poseban rok za zalbu nije predviden, pa se racuna opsti rok za
zalbu protiv resenja iz clana 399. stav 2. Zalba no zadrzava izvrsenje resenja. Zalba se sa
spisima odmah dostavlja vecu, koje je duzno da o njoj odluci i svoju odluku dostavi u roku
od 48 casova (clan 143. st. 4. i 6).
2) Na osnovu resenja istraznog sudije (ili veca koje je odredilo pritvor povodom
neslaganja istraznog sudije sa predlogom javnog tuzioca), pritvor moze trajati najduze mesec
dana, racunajuci od dana lisenja slobode. Po isteku toga roka okrivljeni moze biti zadrzan u
pritvoru samo po osnovu resenja o produzenju pritvora (clan 144. stav 1). Resenje o
produzenju pritvora za jos najduze dva meseca moze doneti vece iz clana 24. stav 6. Pritvor
se moze produziti najvise jos za tri meseca resenjem veca neposredno viseg suda, ali samo
ako se postupak vodi za krivicno delo za koje se moze izreci kazna zatvora preko pet godina
ili teza kazna i ako produzenje zahtevaju vazni razlozi (clan 144. stav 3).
Dakle, pritvor u prethodnom postupku do podizanja optuznice moze da traje najduze sest
meseci, odnosno tri meseca (za krivicna dela za koja je predvidena kazna zatvora od pet
godina ili blaza kazna). Svako resenje o produzenju pritvora se donosi na obrazlozeni predlog
istraznog sudije ili javnog tuzioca. Protiv resenja o produzenju pritvora veca osnovnog ili
viseg suda, stranka koja za to ima interes, moze izjaviti zalbu neposredno visem sudu, bez
obzira da li je produzenje dozvoljeno ili odbijeno. Zalba ne zadrzava izvrsenje resenja, i zbog
toga se okrivljeni, ako je zahtev odbijen, pusta na slobodu odmah kad redovni rok pritvora
istekne, bez obzira na zalbu, odnosno zadrzava se u pritvoru, ako je predlog za produzenje
usvojen. Rokovi najduzeg trajanja pritvora vrede za prethodni postupak do podizanja
optuznice. Ako se do njihovog isteka optuznica ne podigne, pritvor mora biti ukinut, bez
obzira na to sto istraga nije zavrsena, po kome je osnovu pritvor odreden i sto osnov po
kojima je pritvor odreden jos stoji (clan 144. stav 4).
Ogranicenje trajanja pritvora posle podignute optuínice bilo je uvedeno Zakonikom
2001. godine. Do tada pritvor, kako onaj odreden u istrazi cije najduze trajanje pre podizanja
optuznice nije isteklo, tako i onaj odreden posle podizanja optuznice, mogao je trajati onoliko
koliko traje postupak, odnosno dok ne nastupi neki od razloga za njegovo ukidanje. Novi
Zakonik je odredio da od podizanja optuznice do izricanja prvostepene presude`pritvor moze
da traje najduze dve godine, odnosno cetiri godine ako je optuznica podignuta za krivicno
delo za koje je propisana kazna od cetrdeset godina zatvora ili za delo organizovanog
kriminala za koje je zaprecena kazna od deset godina zatvora ili teza kazna. Od izricanja
prvostepene presude do izricanja presude drugostepenog suda, dakle, u zalbenom postupku,
ako bude pokrenut, pritvor je mogao trajati jos najduze godinu dana. Ako se postupak pred
drugostepenim sudom zavrsi odlukom kojom se prvostepena presuda ukida (stvar se tada po
pravilu vraca prvostepenom sudu na novi glavni pretres), pritvor moze da traje jos najduze
godinu dana od izricanja odluke drugostepenog suda. Ovi rokovi su ukinuti Zakonom o
izmenama i dopunama ZKP od 29. maja 2007. godine ("SI. glasnik RS", 49/2007), tako da
pritvor posle podignute optuznice opet moze da traje nevezano za rok, sve dok ne nastupi
neki osnov za njegovo ukidanje.
23. I pored prava stranaka da predlazu ukidanje pritvora, Zakonik je predvideo jos i
obave:nu periodicnu kontrolu potrebe njegovog daljeg trajanja po sluzbenoj duznosti suda,
posle podignute optuznice, pre i posle stupanja optuznice na pravnu snagu. Po isteku svakih
trideset dana do stupanja optuznice na pravnu snagu, a po isteku svaka dva meseca od
pravnosnaznosti optuznice, vece je duzno da i bez predloga stranaka ispita da li razlozi za
pritvor jos stoje, i da donese resenje o ukidanju ili produzenju pritvora (clan 146. stav 2). Kad
je pritvor odreden jos u istrazi, a u podignutoj optuznici nije predlozeno pustanje okrivljenog
na slobodu, vece je duzno da kontrolu opravdanosti daljeg trajanja pritvora obavi po
sluzbenoj duznosti u roku od tri dana od predaje optuznice. Vece tada ispituje, da li jos stoje
razlozi za pritvor i donosi resenje o produzenju ili ukidanju pritvora (clan 269. stav 2).
Periodicnu kontrolu pritvora vrsi van- raspravno vece (clan 24. stav 6) ili vece za glavni
pretres, prema tome u kojoj je Iazi krivicni postupak. Zalba protiv resenja veca je dozvoljena,
ali ne zadrzava njegovo izvrsenje (clan 146. stav 5). U skracenom postupku kontrola pritvora
se vrsi svakih mesec dana (clan 436. stav 3).
24. Pritvor se ukida u svakom stadijumu postupka kad se utvrdi da su prestali uslovi za
njegovo odredivanje, ili ako isteknu rokovi njegovog najduzeg trajanja, ili ako je optuzenom
izrecena oslobadajuca presuda, ili presuda kojom se oglasava krivim a oslobada od kazne ili
se osuduje samo
13. na novcanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu ili kaznu oduzimanja vozacke
dozvole ili mu je izrecena uslovna osuda ili sudska opomena, ili kad je optuzeni, zbog
uracunavanja pritvora, izrecenu kaznu vec izdrzao, ili ako je presudom optuzba odbijena,
osim zbog stvarne nenadleznosti (clan 358. stav 2). Osim toga, pritvor se ukida kad zapocne
izvrsenje kazne. O ukidanju pritvora se mora doneti resenje, bez obzira po kom se osnovu
ukida. Pritvor moze biti ukinut na predlog stranaka ili po sluzbenoj duznosti suda. Istrazni
sudija moze ukinuti pritvor samo uz saglasnost ovlascenog tuzioca. Saglasnost nije potrebna
samo ako se pritvor ukida zbog isteka zakonskog roka u kome moze trajati. Ako izmedu
istraznog sudije i ovlascenog tuzioca nema saglasnosti, istrazni sudija mora da zatrazi odluku
veca. Vece je duzno da svoju odluku donese u roku od 48 casova (clan 145)- Posle predaje
optuznice do zavrsetka glavnog pretresa odluka o ukidanju pritvora donosi se u sednici veca,
a tako isto, ako se pritvor ukida posle objavljivanja presude do njene pravnosnaznosti (clan
358. stav 4). Kad se istrazni sudija ne slozi sa predlogom okrivljenog za ukidanje pritvora,
resenje o tome se ne donosi, niti trazi odluka veca. Protiv resenja veca kojim je odbijen
predlog za ukidanje pritvora zalba nije dozvoljena (clan 146. stav 4).
0. Pretresanje stana i lica
14. Pretresanje je materijalno istrazivanje nad licima ili stvarima, koje se preduzima u
cilju pronalazenja tragova krivicnog dela ili predmeta vaznih za postupak (uldjucujuci tu i
les), ili u cilju hvatanja okrivljenog. Objekat pretresanja moze biti lice (licni pretres) ili stan i
druge prostorije (clan 77). Pretresanje se moze vrsiti u bilo kom stadijumu postupka, ali u
istrazi ono ima najvise smisla i opravdanja. Licni pretres se vrsi istrazivanjem na telu, ili u
telu, ili na odeci, ili na onome sto lice koje se pretresa nosi sa sobom, pregledanjem,
mehanickim ispitivanjem telesnih supljina, rentgenosko- pijom i tome si. Pretresanje stana i
pretresanje lica se moze preduzeti kad postoji uerovatnoca da ce se pronaci tragovi krivicnog
dela i vazni predmeti ili uhvatiti okrivljeni (clan 77. st. 1. i 3). Zakonik ima posebne odredbe
o pretresanju advokatske kancelarije (clan 77. stav 2. i clan 79. stav 5).
Stanom se smatra svaka prostorija u kojoj se trajno ili privremeno, stalno ili povremeno
boravi ili moze da boravi. Ostale prostorije u kojima se moze vrsiti pretresanje mogu biti
gradevine uz stan (supe, podrumi, garaze, tavani i dr.), ili objekti koji nemaju veze sa
stanovanjem (vinogradarske kolibe, torovi, poslovne prostorije, ucionice i si.). Ustav
razlikuje pojam pretresanja i pojam ulaska u stan, jer pretresanje ne mora da bude jedini cilj
ulazenja u stan, niti se svako ulazenjeutudi stan zavrsava pretresanjem. ZKP medutim, sadrzi
samo odredbe o pretresanju i ulazenju u tudi stan radi pi-etresanja, ne i odredbe o
slucajevima ulaska u tudi stan radi vrsenja drugih procesnih radnji (uvidaja, saslusanja
nemocnih svedoka, rekonstrukcije dogadaja, vestacenja i si.).
Postupak pretresanja obuhvata i:davanfe naredbe i i:vrsenfe naredbe o pretresanju, i)
Pretresanje se moze vrsiti, po pravilu, samo na osnovu pisane i obrazlozene naredbe suda
(clan 78. stav 1) Od toga pravila vec je Ustav predvideo izuzetke: Ulazak u tudi stan ili druge
prostorije ili njihov pretresanje bez odluke suda dozvoljeni su samo: a) ako je to neophodno
radi neposrednog hapsenja ucinioca krivicnog dela ili b) radi otklanjanja neposredne i
ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu (clan 40. stav 3. Ustava). Ove su odredbe
konkretizovane u clanu 81. stav 1. ZKP tako sto je ovlascenje za ulazenje u tudi stan bez
naredbe suda i protiv volje drzaoca dato sluzbenim licima organa unutrasnjih poslova i sto je
odredeno da se pod "neposrednim hvatanjem ucinioca krivicnog dela" razume: izvrsenje
sudske odluke o pritvaranju ili dovodenju okrivljenog i lisenje slobode ucinioca krivicnog
dela. Ulazenje u tudi stan i pretresanje bez sudske naredbe prema toj odredbi ZKP moguci su
i kad drzalac stana to trazi, ili ako neko zove u pomoc, ili radi otklanjanja neposredne i
ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu. Protiv naredbe o pretresanju zalba nije dozvoljena,
kao ni protiv svake druge sudske naredbe. - Licni pretres bez naredbe suda organi unutrasnjih
poslova mogu obaviti prilikom izvrsenja resenja o privodenju ili prilikom lisavanja slobode,
ako postoji sumnja da lice u pitanju poseduje oruzje ili orude za napad ili da ce odbaciti,
sakriti ili unistiti predmete koje treba oduzeti da bi posluzili kao dokazi u postupku (clan 81.
stav 4).
2) Naredbu o pretresanfu i:vrsava sudija koji ju je izdao, ali on izvrsenje moze da poveri
istraznom sudiji onog suda na cijem podrucju treba preduzeti pretresanje ili organu
unutrasnjih poslova (clan 246. st. 1. i 3). Pretresanje se vrsi danju, a nocu samo ako je to
posebno odredeno sudskom naredbom, ako je danju zapoceto, pa nije dovrseno ili kad
postoje razlozi iz clana 81. za pretresanje bez sudske naredbe (clan 78. stav 4). Naredba se
pre pocetka pretresanja predaje licu na koje se odnosi, pa se zatim ono poziva da dobrovoljno
izda lice ili predmet koji se trazi. To lice se mora pouciti da ima pravo da uzme advokata
odnosno branioca koji moze da prisustvuje pretresanju. Ako se zahteva prisustvo advokata,
pocetak pretresanja ce se odloziti do njegovog dolaska, a najduze za tri sata (clan 78. stav 2).
Pretresanju se moze pristupiti i bez predaje naredbe i bez poziva na dobrovoljno izdavanje
lica i predmeta i bez pouke o pravu na advokata, ako se pretpostavlja oruzani otpor ili neka
druga vrsta nasilja, ili ako je potrebno da se spreci unistavanje tragova krivicnog dela ili
predmeta vaznih za krivicni postupak kad je ocigledno da se ono priprema ili je otpocelo
(clan 78. stav 3). - Drzalac stana se poziva da prisustvuje pretresanju, a ako je odsutan,
poziva se njegov zastupnik, neko od odraslih ukucana ili suse- da (clan 79. stav 1).
Pretresanju prisustvuju dva punoletna gradanina kao svedoci. Lice koje obavlja pretresanje i
prisutni svedoci moraju biti isto ga pola kao i lice koje se pretresa. Pretresanje se mora
obavljati obazrivi), uz postovanje licnog dostojanstva i prava na intimnost i bez nepotrebnog
remecenja kucnog reda (clan 79. stav 7). Zakljucane prostorije, pokucstvo ili druge stvari
otvaraju se silom samo ako njihov drzalac nije prisutan ili nece da ih otvori dobrovoljno.
Prilikom otvaranja moraju se izbegavall nepotrebna ostecenja (clan 79. stav 2). O svakom
pretresanju se sastavlja zapisnik koji potpisuju lice kod koga se vrsi pretresanje odnosno koje
so pretresa i lica cije je prisustvo pretresanju obavezno. Privremeno se oduzimaju samo oni
predmeti i isprave koji su u vezi sa svrhom pretresanju, Oni se tacno naznacuju u zapisnik o
pretresanju, a licu od kojeg su oduzeti izdaje se potvrda (clan 79. stav 8). Tok pretresanja se
moze snimati, a pronadeni predmeti i posebno IotograIisati. Snimci se prilazu zapisniku 0
pretresanju (clan 79. stav 9).
1. Privremeno oduzimanje predmeta
Privremeno oduzimanje predmeta je jedan oblik ogranicenja prava raspolaganja
svojinom, tj. neka vrsta pritvora prema imovini. Privremeno se oduzimaju stvari koje treba
da posluze kao dokazi u postupku i stvari koje se imaju oduzeti po krivicnom zakonu da bi se
obezbedilo izvrsenje mere bezbednosti trajnog oduzimanja predmeta, ako ona u postupku
bude izrecena (clan 82. stav 1). ZKP propisuje opstu duznost za svakog ko takvo predmete
drzi da ih preda na zahtev suda. Nevrsenje ove duznosti povlaci primenu prinude: Lice koje
odbije da na poziv suda preda odredene predmete moze se kazniti novcano (do 100.000
dinara), a u slucaju daljeg odbijanja, moze se jos jednom kazniti istom kaznom (clan 82. stav
3), Obavezi izdavanja stvari podlezu i lica oslobodena od duznosti svedocenja, ali ne i
okrivljeni, jer nije duzan da podnosi dokaze protiv sebe. Stvari so mogu oduzeti i bez
prethodnog poziva za dobrovoljno izdavanje u slucaju pretresanja stana i lica (uzapcenje
stvari). Naredba o pretresanju sadrzi u sebi istovremeno i naredbu za uzapcenje stvari. Od
okrivljenog koji stvar nece da preda dobrovoljno, ona se oduzima pretresanjem i uzapcenjem.
Stvari oduzete da posluze kao dokazi, uvek. se vracaju njihovom drzaocu kad se dokazni
postupak zavrsi, a u slucaju stvari koje se oduzimaju da bi se obezbedilo izvrsenje mere
bezbednosti oduzimanja predmeta, stvari se na kraju postupka vracaju, ako mera bezbednosti
ne bude izrecena, a ako bude izrecena, oduzimanje je trajno, a sa stvarima se postupa kao sto
je predvideno u krivicnom zakoniku.
Predmet oduzimanja moze biti svaka stvar koja ima veze sa krivicnim delom, osim onih
stvari koje su zakonikom izricito izuzete. To mogu biti pokretne ili nepokretne stvari, telesne
ili bestelesne (npr. teleIonski razgovori), stvari u privatnoj, kolektivnoj ili drzavnoj svojini, u
svojini okrivljenog ili treceg lica. U predmete koji se mogu oduzeti spadaju i uredaji za
automatsku obradu podataka i oprema na kojoj se cuvaju ili se mogu cuvati elektronski zapisi
(clana 82. stav 2). Predmet oduzimanja ne mogu biti: a) spisi i isprave koje se nalaze kod
branioca ako ih je primio radi vrsenja branilacke duznosti, osim ako su corpora delicti i b)
spisi i druge isprave koje se nalaze kod drzavnog organa koji smatra da bi objavljivanje
njihove sadrzine bilo stetno za opsti interes. Odbijanje drzavnog organa da izda svoje spise i
isprave vredi dok vece (clan 24. stav 6) konacno ne odluci drugacije (clan 83. stav l).
U clanu `85. predviden je jedan poseban slucaj privremenog oduzimanja stvari:
zadrzavanje pisama, telegrama i drugih posiljki koje su upucene okrivljenom ili koje on salje.
Istrazni sudija, sam ili na predlog javnog tuzioca, moze narediti da postanske i druge
saobracajne organizacije zadrze i njemu predaju pisma i druge posiljke koje su upucene
Okrivljenom ili koje on salje, ako se prema okolnostima slucaja moze osnovano ocekivati da
ce moci da posluze kao dokazi u postupku. Posiljke otvara istrazni sudija u prisustvu dva
svedoka i o tome sastavlja zapisnik. Uzapcenje pisama, telegrama i drugih posiljki o
kojima je rec u clanu 85. ne obuhvata prisluskivanje teleIonskih razgovora, o cemu zakonik
ima posebne odredbe (clan 504e-504z). *
Oduzimanje predmeta nareduje sud (clan 82. stav 3) ili organ unutrasnjih poslova na
osnovu ovlascenja iz cl. 225. i 238. ili kad izvrsava nalog suda (clan 82. stav 5). O oduzetim
predmetima se izdaje potvrda i sastavlja zapisnik u kome se ti predmeti opisuju i naznacuje
gde su pronadeni. Utvrdivanje istovetnosti predmeta obezbeduje se, po potrebi i na drugi
nacin (npr. etiketiranjem). O rukovanju i cuvanju oduzetih predmeta postoje posebne odredbe
u sudskim poslovnicima. Ako se radi o oduzimanju spisa, oni se moraju popisati, a ako to
nije moguce, stavice se u omot i zapecatiti. Vlasnik spisa moze na omot staviti i svoj pecat.
Lice od kojeg su spisi oduzeti mora se pozvati da prisustvuje otvaranju omota, ali njegovo
odsustvo ne sprecava otvaranje i pregledanje spisa (clan 84).
. Postupanje sa sumnjivim stvarima
Kad se kod okrivljenog, prilikom pretresanja ili inace, nade tuda stvar, a ne zna se cija je,
oduzece se, opisati i opis objaviti na oglasnoj tabli skupstine opstine na cijem podrucju
okrivljeni zivi i na cijem je podrucju ucinjeno krivicno delo (clan 87). U tom oglasu vlasnik
se poziva da se javi u roku od jedne godine od objavljivanja oglasa i upozorava da ce se po
isteku toga roka stvar prodati. Ako se radi o stvarima vece vrednosti, objavljivanje se moze
izvrsiti i u dnevnoj stampi. Kad je u pitanju stvar podlozna kvaru ili je njeno cuvanje skupo,
ona ce se odmah prodati, a novac predati na cuvanje u sudski depozit.
Ako se u roku od jedne godine niko ne javi za stvari odnosno novac, donece se resenje
da stvar postaje drzavna svojina, odnosno da se novac unese u pravosudni budzet. Vlasnik
koji se naknadno javi ima pravo da u parnicnom postupku trazi povracaj stvari ili novca koji
je dobijen od njene prodaje, do isteka roka zastarelosti potrazivanja koji pocinje da tece od
dana objavljivanja oglasa (clan 88).
A) RADNJE DOKAZIVANJA
Radnje dokazivanja su procesne radnje koje sud preduzima da bi Iormirao svoje
ubedenje o postojanju ili nepostojanju cinjenica koje su bitne za njegovu odluku. Cinjenice
koje su predmet doka:ivanfa utvrduju se u krivicnom postupku koriscenjem odredenih
doka:nih sredstava (iskaz okrivljenog, iskaz svedoka, vestacenje, uvidaj, isprave i indicije).
3. Saslusanje okrivljenog
Saslusanje okrivljenog je nacin za postizanje njegovog iskaza, koji se u krivicnom
postupku koristi kao dokazno sredstvo, a u isto"vreme sluzi i kao sredstvo odbrane
okrivljenog. Iskaz okrivljenog je svaka izjava koju on daje u tom "svojstvu o krivicnom delu
za koje je optuzen i drugim pitanjima slucaja koji je predmet sudenja. Okrivljeni moze
svojim iskazom da opovrgava ili da prihvata navode optuzbe. Kad svojim iskazom u celini ili
delimicno prihvata optuzbu, njegov iskaz sadrzi priznanje.
ZKP sadrzi niz propisa kojima ureduje nacin saslusavanja okrivljenog i obezbeduje njegova
prava prilikom izvodenja te procesne radnje (cl. 89. do 95, cl. 320. do 325. i dr.). Predmet
saslusavanja su j)Ildacijieophodni za utvi'divarijeidentiteta okrbd-j.enog~(i me i prezime,
nadimak alco ga ima, ime i prezime roditelja, mesto stanovanja, zanimanje i dr. - clan 89.
stav 1), zatim podaci potrebni za upoznavanje njegove licnosti (skolska sprema, ranija
osudivanost i td.) i podaci o samom optuzenju. Okrivljeni se u postupku ispituje vise puta.
Prvo ispitivanje pada redovno u vreme jos pre Iormalno zapocetog postupka i predstavlja
zakonski uslov za otvaranje istrage, osim ako postoji opasnost od odlaganja (clan 243. stav
2). To je, u stvari, saslusanje osumnjicenog (jer postupak jos nije zapocet) na koje se
primenjuju propisi ZKP o saslusavanju okrivljenog u krivicnom postupku (clan 243. stav 4).
Organi unutrasnjih poslova, cija je delatnost neIormalna i vanprocesna, po pravilu ne
saslusavaju okrivljenog, vec od gradana, medu njima i od osumnjicenih, imaju pravo da
prikupljaju obavestenja neophodna za podnosenje krivicne prijave. Prikupljanje tih
policijskih obavestenja ne tece u Iormu saslusavanja ili ispitivanja. Samo izuzetno, pod
uslovima iz clana 226. stav 9, saslusanje osumnjicenog u pretlcrivicnom postupku mogu da
obave i organi unutrasnjih poslova. Oni tada saslusavaju osumnjicenog po odredbama ZKP
koje vaze za saslusanje okrivljenog u istrazi, a iskaz osumnjicenog, ako ga bude dao, moze
sud da koristi kao dokaz za presudu.
Pre saslusanja sudija je duzan da okrivljenog, odnosno osumnjicenog poucTda je duzan
"da se odaziva pozivima suda i da mora prijaviti svaku promenu adrese. Zatim mu saopstava
zasto se okrivljuje i koji osnovi sumnje stoje protiv njega, da nije duzan da iznese svoju
odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja i da svaka njegova izjava moze biti upo-
trebljena kao dokaz protiv njega, te da ima pravo da uzme branioca i da branilac moze
prisustvovati njegovom saslusanju. Zatim se on poziva da, ako to zeli, iznese svoju odbranu.
Ako odluci da ne odgovara, sudija mu moze ukazati, mada nije duzan, da time moze otezati
prikupljanje dokaza koji bi mu mogli sluziti za odbranu. Iz cutanja okrivljenog se ne mogu
izvoditi zakljucci o cinjenicama na njegovu stetu, ali se pri oceni dokaza po slobodnom
uverenju takvo zakljucivanje i njegov uticaj na Iormiranje unutrasnjeg ubedenja sudije tesko
moze izbeci. Okrivljeni koji je odbio da odgovara moze kasnije dati iskaz, a onaj koji je dao
iskaz moze da ga menja, a ako iskaz sadrzi priznanje, moze da ga porekne. Iako nema
duznost da iskazuje, okrivljeni se mora odazvati pozivu suda za rociste odredeno za njegovo
saslusavanje. Okrivljeni nije duzan da govori istinu. *
NIi pncptkn saslusanja okrivljenom treba omoguciti da se u neometanom izlaganju
izjasni o svim okolnostima koje ga terete i da iznese sve cinjenice koje mu sluze za odbranu,
a zatim mu se postavljaju pitanja odredenim redosledom. UJstrazi okrivljenog saslusava
istrazni sudija, a lica koja prisustvuju saslusanju (ovlasceni tuzilac, branilac, saokrivljeni koji
je prethodno saslusan i njegov branilac) mogu predlagati istraznom sudiji da okrivljenom
postavi odredena pitanja, a po dozvoli istraznog sudije mogu postavljati pitanja i neposredno
(clan 251. stav 7). Na glavnom pretresu predsednik veca prvo pita optuzenog da li priznaje
da je ucinio krivicno delo za koje je optuzen i poziva ga da se izjasni o optuzbi i da iznese
svoju odbranu, ako to zeli. Posle slobodnog i spontanog iskazivanja okrivljenog, pitanja mu
mogu postavljati najpre tuzilac, zatim branilac, pa predsednik veca i clanovi veca. Drugi
ucesnici postupka (osteceni, zakonski zastupnik i punomocnik ostecenog, saoptuzeni i njegov
branilac i vestaci) mogu okrivljenom da postavljaju pitanja, ali samo uz odobrenje predsed-
nika veca (clan 320. stav 2-5).
U pozivu za prvo saslusanje okrivljeni se mora pouciti o pravu da uzme branioca i da
branilac moze da prisustvuje njegovom saslusanju (clan 134. stav 3). Osumnjiceni koji je
priveden istraznom sudiji o tome se pravu pre ispitivanja obavestava neposredno (clan 228.
stav 1). Okrivljeni moze biti ispitan u odsustvu branioca samo kad je nesumnjivo da se tim
pravom ne zeli koristiti, a odbrana nije obavezna (kad se toga prava izricito odrekao, ako
branilac nije prisutan iako je obavesten o saslusanju, a ne postoji mogucnost da okrivljeni
uzme drugog branioca, i kad za prvo saslusanje nakon stoje lisen slobode nije osigurao
prisustvo branioca ni u roku od 24 casa od kad je o tom pravu poucen. Okrivljeni ima pravo
da iskaz daje na svom jeziku, pa i ako zna jezik postupka. Ako se postupak ne vodi na jeziku
okrivljenog, obezbedice se usmeno prevodenje onoga sto on iznosi i sto drugi govore.
Okrivljeni se ovoga prava moze odreci samo ako zna jezik postupka. U zapisnik se belezi
daje okrivljeni o ovom pravu poucen i njegova izjava (clan 9. st. 2. i 3).
Okrivljeni sii`slugava-treme&o. Njemu se moze dozvoliti da se sluzi zabeleskama (clan
133. stav 4), ali unapred srocen iskaz ne moze citati. Kako ce odgovoriti na pitanje, ne moze
se savetovati ni sa svojim braniocem, ni bilo s kim drugim (clan 325). Ako ima vise
okrivljenih, oni se ispituju pojedinacno i jedan u odsustvu drugog. Iskazivanje okrivljenog u
osnovi treba da bude spontano: okrivljeni se pusta da se u neometanom pripovedanju izjasni
o okolnostima koje ga terete i da iznese cinjenice koje mu sluze za odbranu (clan 89. stav 5).
Osim spontanog, Zakonik dopusta i i:a:vano iskazivanje: posle slobodnog izlaganja,
ovlasceni tuzilac, branilac, predsednik veca, sudije Clanovi veca i dr. okrivljenom mogu da
postavljaju pitanja ako je potrebno da se popune praznine i otklone protivrecnosti i nejasnoce
u njegovom prethodnom izlaganju (clan 89. stav 6). Iskaz se unosi u zapisnik u obliku
pripovedanja, a postavljena pitanja i odgovori samo ako se odnose na predmet postupka.
Okrivljenom se moze dozvoliti da svoj iskaz u zapisnik kazuje sam (clan 93. stav 2). Ako je
okrivljeni gluv, pitanja ce mu se postavljati pismeno; ako je nem, pozvace se da odgovara
pismeno, a ako se ispitivanje tako ne moze obaviti ispitace se preko tumaca koji se sa njim
moze sporazumeti (clan 95. stav 2). Pitanja moraju biti postavljena jasno, razgovetno i
odredeno, tako da ih okrivljeni moze potpuno razumeti. Zabranjena su sugestivna pitanja (u
kojima je sadrzano kako treba odgovoriti) i kapcio:na pitanja (pitanja zamke, u kojima se
polazi od pretpostavke daje okrivljeni rekao ono sto nije rekao). Nisu dozvoljena ni bilo koja
druga sredstva obmane da bi se doslo do njegove izjave ili priznanja (clan 90. stav 1).
Saslusanje okrivljenog, odnosno osumnjicenog u prethodnom postupku se moze obaviti
samo u prisustvu javnog tuzioca. Ako se istraga vodi po njegovom zahtevu, prisustvo javnog
tuzioca je obavezno. Saslusanju mogu da prisustvuju osteceni kao tuzilac, odnosno privatni
tuzilac ako se postupak vodi po njegovom zahtevu, branilac okrivljenog, saokrivljeni ako je
prethodno saslusan i njegov branilac (clan 251. stav 1). Okrivljeni moze biti suocen sa
svedokom i saokrivljenim (clan 91) i pozvan da prepozna predmete (clan 92).
Duznost je organa postupka da u punoj meri postuju licnost okrivljenog prilikom njegovog
ispitivanja (clan 89. stav 7). Ponizavajuci postupci prema njemu zabranjeni su i
medunarodnim propisima (clan 7. MPGPP). Iskaz i priznanje okrivljenog vrede samo ako su
dati dobrovoljno. Zabranjeno je i kaznjivo svako iznudivanje priznanja i izjave (clan 12),
silom, pretnjom, obmanom, nedozvoljenim obecanjem, iznudom iznurivanjem ili drugim
slicnim sredstvom, ili metodom kojim se utice na volju okrivljenog (clan 89. stav 8). Ako je
pri ispitivanju okrivljenog primenjena sila, preitnja ili drugo slicno sredstvo, ili je ispitivanje
mimo volje okrivljenog obavljeno bez branioca, ili izjava okrivljenog da Se nece koristiti
pravom na branioca nije ubelezena u zapisnik, na iskazu okrivljenog se ne moze zasnovati
sudska odluka (clan 89. stav 10). Takav zapisnik se obavezno izdvaja iz spisa i cuva
odvojeno.
Iskaz okrivljenog i njegovo priznanje cene se danas po slobodnoj oceni suda kao i svaki
drugi dokaz. Priznanje okrivljenog ne oslobada potpuno sud duznosti da prikuplja i izvodi
druge dokaze. Ako je u istrazi ili na glavnom pretresu dato priznanje, sud je duzan da i dalje
prikuplja dokaze samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje
nepotpuno, protivrecno ili nejasno i ako nije potkrepljeno drugim dokazima (cl. 94. i 327).
Priznanje dato na glavnom pretresu, ma koliko bilo potpuno, ne oslobada sud duznosti da
izvodi dokaze od kojih zavisi ocena verodostojnosti priznanja i vrsta i mera krivicne sankcije
(clan 327). Drugi dokazi se izvode da bi se proverila istinitost priznanja i da se u slucaju nje-
govog poricanja ne ostane bez ikakvih dokaza. Priznanje koje se ne moze proveriti drugim
dokazima, zato sto oni ne postoje, ili se sa njima ne slaze, samo po sebi nema dokaznu
vrednost. Na osnovu drugih dokaza koji ga vise ubeduju, sud moze oslobodili okrivljenog
koji je priznao, kao sto moze i osuditi okrivljenog koji optuzbu porice.
54. Ispitivanje svedoka
Svedok je lice koje na poziv Suda daje iskaz o svom culnom opazanju neke za predmet
sudenja vazne cinjenice iz proslosti sa ciljem njenog dokazivanja. Svedocki iskaz se stice
ispitivanjem svedoka. Svedocenje je opsta duznost svih lica (bez obzira na uzrast,
obrazovanje, polozaj, Iunkciju, drzavljanstvo i dr.). Ta duznost podrazumeva obaveze
odazivanja pozivu suda, davanje iskrenog iskaza i polaganje zakletve.
)Oda:ivani£faQ:hlii suda je duznost svakog lica koje sud poziva za svedoka7pa i onog
koji po zakoniku nije duzan da svedoci (clan 96. stav 3). Svedok se poziva dostavljanjem
pisanog poziva u kome se navodi ime, prezime i zanimanje pozvanog, vreme i mesto
dolaska i krivicni predmet u kome se poziva, zatim se naznacuje da se poziva kao svedok i
upozorava na posledice neopravdanog izostanka (clan 101. stav 1). Obavezu odazivanja
povlaci samo poziv koji je uredan u pogledu sadrzine i nacina dostavljanja. Za slucaj
neopravdanog neodazivanja pozivu sud moze narediti prinudno dovodenje svedoka, a moíe
ga i kazniti novcanom kaznom do 100.000 dinara. Kaznjavanje nije obavezno, i nedosavsem
svedolcu se umesto kazne moze poslati novi poziv, ali takav svedok mora biti obavezan da
naknadi troskove koji su u postupku nastali njegovim nedolaskom (clan 195. stav 1). - b)
Svedok je duzan da pred sudom da iska:´ukoliko zakonikom nije drugacije odredeno (clan
96. stav 3). U svom iskazu on mora da izlozi sve sto mu je o predmetu poznato (clan 102.
stav 2), tj. duzan je da nista sto o stvari zna ne precuti. Svedokov iskaz mora biti istinit,
tacnije ne sme biti lazan, jer moze biti nenamerno pogresan. Na ove duznosti on se
opominje pre davanja iskaza. Duznost davanja iskaza obuhvata i obavezu suocenja sa
drugim svedokom ili okrivljenim (clan 103. stav 3. i clan 91. stav 1) i obavezu
prepoznavanja lica i stvari (clan 104). Sankcija za nedavanje iskaza je novcano kaznjavanje
(do 100.000 dinara), a ako svedok i posle toga odbija da svedoci, moze se jos jednom
kazniti istom kaznom (clan 108. stav 2).
' Svedocki zatvor Zakonik ne predvida. Sankcija za davanje laznog iskaza je u KZ (clan
335). - c) Na glavnom pretresu sud od svedoka mora traziti da polozi zakletvu (clan io6), ali
za odbijanje ove duznosti u zakoniku nije predvidena nikakva sankcija. U prethodnom
postupku svedok se zaklinje samo ako postoji bojazan da zbog bolesti ili kakvog drugog
razloga nece moci da dode na glavni pretres. Ne smeju se zaklinjati maloletnici, tzv. su-
mnjivi svedoci (za koje postoji osnovana sumnja da su ucinili krivicno delo ili ucestvovali u
krivicnom delu zbog kojeg se saslusavaju ili je to vec dokazano) i lica koja zbog dusevnog
stanja ne mogu da shvate znacaj zakletve - clan 107.
Duznost davanja iskaza (ne i duznost odazivanja pozivu) nemaju dve grupe lica: lica
koja se ne mogu saslusati kao svedoci (clan 97) i lica koja mogu biti oslobodena od duznosti
svedocenja (clan 98).
1.Ne mogu se saslusati kao svedoci a) lice kofe bi svofim iska:om povredilo duínost
cuvanfa dríavne, sluíbene ili vofne tafne, dok ga nadleíni organ ne oslobodi te duínosti, b)
branilac okrivlfenog o onome sto mu fe okrivlfeni kao svom braniocu poverio, c) lice kofe bi
svofim iska:om povredilo duínost cuvanfa profesionalne tafne (verski ispovednik, advokat,
lekar, babica i dr.), osim ako fe oslobodeno te duínosti posebnim propisom ili i:favom lica
u cifu fe korist ustanovlfeno cuvanfe tafne i d) sluíbeno lice organa unutrasnfih poslova o
sadríini obavestenfa kofe fe dobilo u pretlcrivicnom postupku (clan 97). Samo se po sebi
ra:ume, iako nema odredbe u Zakoniku, da su nesposobna :a svedoCenfe i lica kofa u istom
postupku vrse neku drugu procesnu funkcifu, nespofivu sa ulogom svedoka (sudifa,
okrivlfeni, favni tuíilac, :apisnicar, tumac, a po pravilu i vestak), dok tu funkcifu vrse, ali
oni, osim okrivlfenog, u svofim funkcifama mogu biti :amenfeni, da bi u postupku ostali
svedoci. I:u:etak su osteceni, osteceni kao tuíilac i privatni tuíilac, kofi se u: te procesne
funkcife mogu saslusati i kao svedoci (clan 96. stav 2).
Od duznosti svedocenja mogu biti oslobodeni a) bracni drag okrivljenog i lice koje sa njim
zivi u vanbracnoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici, b) srodnici okrivljenog po krvi u pravoj
liniji, srodnici u pobocnoj liniji do treceg stepena zakljucno i srodnici po tazbini do drugog
stepena zakljucno i c) usvojenik i usvojilac okrivljenog. Razlog za uvodenje ustanove
oslobodenja od svedocke duznosti lezi u obzirima koje pravo ima prema polozaju u kojem se
nalaze lica bliska okrivljenom kad treba da budu svedoci u krivicnom postupku. Razapeti
izmedu duznosti da govore istinu, na jednoj strani, i obzira prema okrivljenom sa kojim su u
bliskom odnosu, na drugoj strani, ti bi svedoci uvek bili u teskoj moralnoj dilemi, da li da
govoreci istinu nanesu stetu okrivljenom i sa njim poremete odnose ili da nje kazu istinu i
ogrese se o eticke norme i izloze jos i opasnosti da budu krivicno gonjeni. Osim toga,
dokazna vrednost njihovog iskaza bi bila mala. Iz ovoga izlazi, da je pravo na oslobodenje od
duznosti svedocenja ustanovljeno u korist tih lica, a ne u korist okrivljenog, koji tim pravom
ne moze raspolagati na bilo koji nacin. Oslobodenje je pogodnost koja se moze koristiti ili ne
koristiti po slobodnoj volji navedenih lica. Ako lice koje ima pravo na oslobodenje odluci da
svedoci, ono ima duznosti kao svaki drugi svedok, tj. mora dati potpun i istinit iskaz, a za
lazno svedocenje odgovara krivicno. Obaveza je suda da lice koje moze biti oslobodeno
duznosti svedocenja upozori da ne mora svedociti, uvek pre njegovog saslusanja ili u toku
saslusanja cim sazna za njegov odnos prema okrivljenom. Upozorenje i odgovor svedoka
sudija unosi u zapisnik (clan 98. stav 2). Ako je svedok maloletan, a s obzirom na uzrast i
dusevnu razvijenost nije sposoban da shvati znacaj prava da ne mora svedociti, ne moze se u
postupku saslusati kao svedok, osim ako to sam okrivljeni zahteva (clan 98. stav 3). Ako sve-
dok nije upozoren da ne mora svedociti, ili ako se nije izricito odrekao toga prava, ili ako
upozorenje odnosno odricanje nije ubelezeno u zapisnik, ili ako je saslusan maloletnik koji
ne moze shvatiti znacaj prava da ne mora svedociti, na iskazu svedoka se ne moze zasnivati
sudska Odluka (clan 99). Odluka lica koje moze biti oslobodeno svedocenja nije neopoziva.
Lice koje je pristalo da svedoci moze se na svoje pravo pozvati naknadno u toku saslusanja
ili nakon datog iskaza, na istom ili narednom rocistu, i obrnuto, lice koje je odbilo da svedoci
moze svoj iskaz kasnije dati.
Osim oslobodenja od svedocke duznosti u ZKP postoji i ustanova oslobodenfa od
duínosti odgovaranfa na pofedina pitanfa, kojom se moze koristiti svaki svedok, bez obzira
na njegov odnos prema okrivljenom. Nijedan svedok nije duzan da odgovara na pitanja ako
je verovatno da bi time sebe ili blisko lice (iz clana 98. stav 1) izlozio teskoj sramoti, znatnoj
materijalnoj steti ili krivicnom gonjenju (clan 100).
Iskaz svedoka se dobija njegovim ispitivanfem. Svedok se ispituje u prethodnom postupku i
na glavnom pretresu. U istrazi svedoka ispituje istrazni sudija, a prisutna lica (okrivljeni,
branilac, ovlasceni tuzilac i osteceni) mogu predlagati istraznom sudiji da radi razjasnjenja
stvari postavi svedoku odredena pitanja, a po dozvoli istraznog sudije ta pitanja mogu
postavljati i neposredno. Svedoci se ispituju pojedinacno, jedan u odsustvu drugog jos
neispitanog svedoka. Ispitivanje je po pravilu usmeno, neposredno i kontradiktorno. U
pismenoj Iormi ispituju se gluvi i nemi svedoci (clan 105), a iskaz dat u prethodnom
postupku moze se na glavnom pretresu izuzetno procitati pod uslovima iz clana 337. (odstu-
panje od nacela neposrednosti). Pre pocetka ispitivanja svedok se upozorava na duznost da
iznese sve sto mu je o predmetu poznato i da je lazno svedocenje krivicno delo. Sud je duzan
da svedoka upozori i na pravo da nije obavezan da odgovara na pojedina pitanja (clan 100),
da se moze sluziti svojim jezikom, a pojedine svedoke jos i da mogu biti oslobodeni duznosti
svedocenja (clan 98). Potom se svedoku postavljaju opsta pitanja, tj. pita se za ime i prezime,
ime oca, zanimanje, boraviste, mesto rodenja, godine zivota, odnos sa okrivljenim i
ostecenim (clan 102. stav 3). Posle odgovora na opsta pitanja svedok polaze zakletvu. Zatim
se prelazi na ispitivanje svedoka o samoj stvari. Predsednik veca prvo poziva svedoka da u
obliku spontanog izlaganja iznese sve sto mu je o predmetu poznato, a posle toga mu se
postavljaju pitanja radi provere, dopune i razjasnjenja iskaza. Na glavnom pretresu svedoku
postavljaju pitanja stranke (prvo ona koja gaje predlozila, a zatim suprotna stranka), zatim
predsednik i clanovi veca, pa osteceni ili njegov zakonski zastupnik i punomocnik,
saoptuzeni i vestaci. Ako je svedocenje odredeno po sluzbenoj duznosti suda, pitanja prvo
postavlja predsednik i clanovi veca, zatim tuzilac, optuzeni i njegov branilac i td. Stranka
koja je predlozila izvodenje dokaza ima pravo da posle svih postavi i dopunska pitanja (clan
331. stav 1). Svedok se uvek mora pitati otkud mu je poznato ono o cemu govori (clan 103.
stav 2). Ako se prvi put saslusava, bitna sadrzina njegovog iskaza se unosi u zapisnik, a ako
je vec saslusavan, zapisnicki se beleze samo odstupanja i dopune u odnosu na raniji iskaz
(clan 314. stav 3). Iskaz se ne sme iznudivati silom, pretnjom ili drugim zabranjenim
sredstvom (clan 131. stav 4). Na takvom iskazu se ne moze zasnivati sudska odluka (clan
99). Organima postupka je zabranjeno da se prilikom saslusanja svedoka sluze obmanom i da
postavljaju sugestivna pitanja (clan 103. stav 1). Kad im se iskazi ne slazu, svedoci se mogu
suociti. Od svedoka se moze traziti i da prepozna pojedina lica i predmete.
Iskaz svedoka se ceni po slobodnom uverenju sudije. Osnovni problem ocene iskaza svedoka
je u tome sto on moze biti razlicitog kvaliteta, sto se u postupku tesko moze prepoznati i
utvrditi. Osim istinitog iskaza, na kome se jedino moze zasnovati sudska odluka, iskaz moze
biti laían (namerno pogresan ili neiskren) i nesvesno pogresan (usled gresaka u percepciji,
pamcenju, misljenju i iskazivanju). Zakljucak o vrednosti svedockog iskaza sudija izvodi iz
psiholoske i logicke analize licnosti svedoka i samog iskaza. U tom cilju on mora da oceni da
li je svedok sposoban da opazi, zapamti i reprodukuje cinjenice (inace je iskaz pogresan) i da
li je iskren (inace je iskaz lazan). Pri tome sudija je duzan da utvrdi: da lije iskaz dat
slobodno ili po nagovoru, pod prinudom i tome slicno; da lije svedok Iizicki i dusevno
sposoban da zapazi cinjenice, zapamti ih i reprodukuje; da li njegov karakter i moralne
osobine ulivaju poverenje ili izazivaju podozrenje; da lije u nekom odnosu sa strankama ili je
nezavisan; da lije sadrzina datog iskaza logicna, cvrsta, jasna, postojana i odredena; da li je
iskaz rezultat neposrednog opazanja ili je u pitanju svedocenje po cuvenju; da li se iskaz
slaze sa iskazima drugih svedoka i sa drugim dokaznim sredstvima i td.
. Ispitivanje osetljivih i zasticenih svedoka`
i) U clanu 101. stav 3. predvideno je da se svedoci mogu ispitati u njihovom stanu ako
zbog starosti, bolesti ili teskih telesnih mana nisu sposobni da se odazovu pozivu suda.
Zakonik sadrzi i posebne odredbe o svedocenju dece i maloletnika: da se svedoci koji nisu
navrsili sesnaest godina pozivaju u sud preko njihovih roditelja (clan 101. stav 2), da su
organi postupka duzni na obazrivo postupanje da ispitivanje ne bi stetno uticalo na psihu
maloletnika i da ispitivanje treba obaviti uz pomoc pedagoga ili drugog strucnog lica ako je
to potrebno (clan 102. stav 4), da prilikom ispitivanja dece mlade od cetrnaest godina vece
moze odluciti da se iskljuci javnost (clan 328. stav 3) i td. U grupu posebno osetljivih
svedoka spada i osteceni, ali Zakonik o njegovom ispitivanju nema posebnih odredaba.
2} Svedok je i danas najcesce korisceni izvor saznanja o izvrsenim krivicnim delima u
krivicnom postupku i zbog toga jedan od glavnih saveznika pravosuda u borbi protiv
kriminala. I pored toga, o ljudskim pravima svedoka drzava do skoro nije mnogo brinula, vec
ga j e posmatrala iskljucivo kao dokazno sredstvo, koji uz pretnju sankcije mora da vrsi
duznosti koje mu je ona propisala, bez obzira na rizik za sebe i bliska lica koji preuzima
vrsenjem svedockih duznosti. Tek je savremena drzava priznala da gradaninu u ulozi svedoka
duguje postovanje i zastitu od zastrasivanja i osvete. Bez te zastite svedok ne bi mogao ni da
ispuni svoje svedocke duznosti. Na putu preobrazaja u pravnu drzavu, taj novi odnos prema
svedocima u krivicnom postupku prihvatila je i nasa drzava, pokazujuci time da je spremna,
kao svaka pravna drzava, da svojim gradanima ne ustanovljava samo terete i duznosti, vec i
odgovarajuca prava i beneIicije. Zastita svedoka moze da bude procesna, uredena odredbama
Zakonika o krivicnom postupku i vanprocesna, uredena odredbama posebnog Zakona o
programu zastite ucesnika krivicnog postupka ("Sluzbeni glasnik RS", 85/2005). Ovde ce biti
reci o procesnoj zastiti svedoka.
Odredbe o procesnoj zastiti svedoka su u clanu 109. ZKP iz 2001. godine i u clanovima 109a
do i09d koji su u Zakonik uneti 2009. godine. Clan 109. ZKP/2001. sadrzi opsta pravila o
zastiti svedoka: Sud je duzan da svedoka i ostecenog zastiti od uvrede, pretnje i svakog
drugog napada. Ucesnika postupka koji vreda svedoka ili ostecenog, preti mu ili ugrozava
njegovu bezbednost sud je duzan da opomene ili novcano kazni, a u slucaju ozbiljne pretnje
ili nasilja da obavesti javnog tuzioca radi preduzimanja krivicnog gonjenja. Clanovi ic~9a-
ic~9d sadrze odredbe o uslovima i postupku za sticanje statusa zasticenog svedoka, nacinu
njegovog saslusavanja, vrstama mera zastite i merama za cuvanje tajnosti identiteta
zasticenog svedoka. Status zasticenog svedoka se stice na osnovu resenja koje donosi sud po
sluzbenoj duznosti, ili na zahtev stranaka (okrivljenog ili tuzioca), ili na pismeni i
obrazlozeni zahtev samog svedoka. Za donosenje resenja predvidena su dva uslova: prvo, da
postoje okolnosti koje ukazuju da bi javnim svedocenjem svedoku ili njemu bliskim licima
bili ugrozeni zivot, telo, zdravlje, sloboda ili imovina veceg obima i drugo, da se radi o
krivicnim delima organizovanog kriminala, korupcije ili drugim izuzetno teskim krivicnim
delima. Zasticeni svedok se saslusava na poseban nacin, tako da se tokom postupka ne otkrije
njegov identitet i uziva Iizicko obezbedenje u toku postupka. Podaci o njegovom identitetu
poznati su samo sudu, a mesec dana pre pocetka glavnog pretresa cine se dostupnim
strankama i braniocu. Prikrivanje identiteta svedoka se postize primenom jedne ili vise
zakonikom odredenih mera zastite prilikom saslusanja svedoka (iskljucenje javnosti,
prikrivanje izgleda svedoka i svedocenje iz posebne prostorije uz promenu glasa i lika putem
tehnickih uredaja) i nalaganjem duznosti ucesnicima postupka da podatke o zasticenom
svedok«! cuvaju kao tajnu cije odavanje predstavlja krivicno delo. Zakonikom predvidene
mere zastite prilikom saslusanja zasticenog svedoka su: iskljucenje javnosti sa glavnog
pretresa; zamena svedokovog imena siIrom; brisanje iz spisa podataka o njegovom
identitetu; prikrivanje izgleda svedoka; svedocenje iz posebne prostorije uz promenu glasa
svedoka primenom posebnih tehnickih uredaja. Ostale mere zastite su: zabrana pitanja, ako
bi odgovor mogao da otkrije identitet zasticenog svedoka; potpisivanje zapisnika siIrom;
izdvajanje iz spisa i posebno cuvanje podataka o identitetu zasticenog svedoka i drugog
materijala koji bi neposredno ili posredno mogao da dovede do otkrivanja njegovog
identiteta; dostavljanje na nacin kojim se obezbeduje tajnost identiteta zasticenog svedoka i
td.
56. Uvidaj
Uvidaj je neposredno culno opazanje pravno relevantnih cinjenica od strane organa koji vodi
krivicni postupak. Opazanje moze biti bilo koje vrste, ne samo culom vida, kao sto izlazi iz
imena ovog dokaznog sredstva. Uvidaj vrsi sud (istrazni sudija, vece, predsednik veca ili clan
veca), a izuzetno organi unutrasnjih poslova, na osnovu posebnog zakonskog ovlascenja
(clan 238. stav 3). Radnja se vrsi u krivicnom postupku (u istrazi ili na glavnom pretresu), a
izuzetno i pre zapocetog krivicnog postupka (clan 240. stav 1). Cilj je uvidaja da se prikupe
materijalni dokazi ili indicije o cinjenicama koje se odnose na krivicno delo i posebno krivicu
ucinioca, ili da se te cinjenice razjasne, ili da se utvrde tragovi krivicnog dela, ili pro- veri
istinitost drugih dokaza. Predmet uvidaja mogu biti stvari (pokretne ili nepokretne) i mesta.
Uvidaj se moze vrsiti i na licima, kako na okrivljenom, tako i na drugim. Bez pristanka
okrivljenog, uvidaj se na njemu moze vrsiti uvek kad je potrebno da se utvrde cinjenice
vazne za postupak, a pregled drugih lica bez njihovog pristanka je moguc "ako se mora
utvrditi da li se na njihovom telu nalazi odredeni trag ili posledica krivicnog dela" (clan 131.
stav 1). Pregled lesa je uvidaj na nepokretnoj stvari. Uvidaj se vrsi u sudu ilI na licu mesta
(ako je stvar tesko doneti u sud ili je ona nepokretna, ili ako je vazno da se zbog utvrdivanja
odnosa sa drugim stvarima osmotri na mestu na kojem se nalazi). Posebno je vazan uvidaj na
mestu izvrsenja krivicnog dela, ciji predmet mogu biti i stvari, i lica, i samo mesto. Svako je
duzan da sudu dopusti pristup stvarima koje su predmet uvidaja, pa i kad se one nalaze u
stanu, pod uslovima koji su propisani za pretresanje.
Posebna vrsta uvidaja je rekonstrukcifa dogadafa (ili sudski eksperiment). Sastoji se u
proveravanju vec izvedenih dokaza ili u utvrdivanju cinjenica znacajnih za razjasnjenje
stvari, ponavljanjem pojedinih radnji ili situacija slucaja u uslovima koji su priblizno isti
onima u kojima se dogadaj odigrao, pod nikovodstvom organa koji vodi postupak i uz ucesce
drugih procesnih subjekata (clan 111. stav 1). Rekonstrukcija nije posebno dokazno sredstvo,
vec metod provere dokaza putem uvidaja, i zbog toga vise ima veze sa ocenom dokaza nego
sa dokaznim sredstvima. Za izvodenje rekonstrukcije vrede sve Iormalnosti koje su propisane
za vrsenje uvidaja. Posebno je zabranjeno da se rekonstrukcija obavlja na nacin kojim se
vreda javni red i moral ili se dovodi u opasnost zivot i zdravlje ljudi (clan 111. stav 2).
Prilikom rekonstrukcije mogu se ponovo izvoditi pojedini dokazi (clan 111. stav 3).
O samom izvodenju uvidaja zakonik nema posebnih pravila, jer se uvidaj vrsi neposrednim
culnim opazanjem uz primenu odredenih tehnickih sredstava i postupaka (merenje,
IotograIisanje i tome si.) po zakonima prirodnih nauka i tehnickim normama odredene struke
ili vestine. Umesto oslonca u zakoniku, sudija pri uvidaju koristi pomoc strucnjaka, koji mu,
po potrebi, pomazu u pronalazenju, osiguravanju i opisivanju tragova, obavljaju potrebna
merenja i snimanja, prave skice ili prikupljaju druge podatke. Zakonik sadrzi samo pravila
koja se odnose na prava ucesnika postupka da prisustvuju uvidaju i na registrovanje rezultata
uvidaja, a) Kad se uvidaj vrsi pre istrage ili u toku istrage, imaju pravo da mu prisustvuju
tuzilac, osteceni, okrivljeni i njegov branilac (clan 251. stav 2). Na glavnom pretresu uvidaj
vrsi vece, a kad uvidaj treba obaviti van suda, predsednik veca ili odredeni sudija (po pozivu)
clan veca. Ovaj uvidaj je javan i kontradiktoran kao i svaka druga procesna radnja glavnog
pretresa. - b) O uvidaju koji se vrsi pre istrage, u toku istrage ili izvan glavnog pretresa,
sastavlja se poseban zapisnik, a rezultati uvidaja izvedenog na glavnom pretresu i primedbe
stranaka unose se u zapisnik o glavnom pretresu. FotograIije, Iilmovi, crtezi, skice i tome si.
se prilazu uz zapisnik o uvidaju. - Dokazna snaga uvidaja, kao i svakog drugog dokaznog
sredstva, zavisi od slobodne ocene suda koja se Iormira tokom njegovog izvodenja i raspravo
stranaka.
57. Vestacenje
Vestacenje je postupak u kome se dolazi do iskaza vestaka, koji sudu sluzi kao dokazno
sredstvo. Iskaz vestaka je izjava koj a sadrzi strucni nalaz ili strucno misljenje procesno
nezainteresovanog strucnog lica o cinjenicama za cije utvrdivanje pravna sprema i opste
obrazovanje sudije nisu dovoljni, Lica koja po naredbi suda daju taj iskaz na osnovu svoga
strucnog znanja, nazivaju se vestaci. Od vestaka sud moze da trazi strucni nala: (utvrdivanja
cinjenica), ili mislfenfe (strucni sud o utvrdenim cinjenicama), ili nalaz i misljenje. Kao i
svedok, i vestak daje sudu iskaz o svojim culnim opazanjima cinjenica, ali se od svedoka
razlikuje jer daje iskaz o cinjenicama koje je zapazio u vreme vodenja postupka (svedok, o
cinjenicama iz proslosti), i na osnovu svoga strucnog znanja (svedok, prostim opazanjem).
Od vestaka se trazM misljenje (od svedoka samo prosta reprodukcija cinjenica koje je
opazio) i moze biti izuzet (svedok je nezamenljiv). Svaki vestak mora da ima strucnu
sposobnost (strucno znanje) i pravnu sposobnost. Pravnu sposobnost vestaka nemaju: a) lica
koja ne mogu biti saslusana kao svedoci - clan 97, b) lica koja su oslobodena duznosti
svedocenja - clan 98. i c) lice prema kome je krivicno delo ucinjeno (clan 116. stav 1). d) Za
pregled i obdukciju lesa, vestak ne moze biti ni lekar koji je lecio umrlog (clan 125. stav 2).
Na nalazu i misljenju ovih lica ne moze se zasnivati sudska odluka. Vestak ima duznost da se
odazove pozivu suda, da podnese nalaz i misljenje i da polozi zakletvu. Njegovo je pravo da
se upozna sa podacima koji su potrebni za davanje potpunog i tacnog nalaza i misljenja, da
predlozi izvodenje dokaza ili pribavljanje predmeta i podataka koji su vazni za vestacenje, a
kad prisustvuje saslusanju okrivljenog ili svedoka, da trazi da se razjasne pojedino okolnosti
slucaja i da se licu koje se saslusava ili ispituje postave pojedina pitanja (clan 117. stav 6,
clan 251. stav 7. i clan 331. st. 1. i 2). Vestak ima pravo na naknadu troskova i izgubljene
zarade i pravo na nagradu.
Vestacenje se odreduje pismenom naredbom organa koji vodi postupak (istraznog sudije ili
veca), u toku postupka, a izuzetno i pre zapocetog krivicnog postupka, od strane istraznog
sudije ili organa unutrasnjih poslova (clan 238. stav 3, cl. 239. i 240. stav 1). Stranke mogu
predlagati vestacenje i vestake, ali odluka da li ce vestacenja biti i ko ce vestaciti, pripada
samo organima postupka. Vestacenje moze biti povereno: a) strucnoj ustanovi za odredenu
vrstu vestacenja ili drzavnom organu, ako se ono u njemu moze obaviti, b) vestaku sa liste
stalnih sudskih vestaka koja se vodi kod svakog suda ili c) vestaku odredenom za pojedini
slucaj van li- sle stalnih sudskih vestaka, ako kod suda nema stalnih vestaka, ili postoji
opasnost od odlaganja, ili ako su stalni sudski vestaci spreceni, ili ako to zahtevaju druge
okolnosti (clan 114. stav 4). Zakonik je ustanovio pravilo da se vestacenja, osobito slozenija,
poveravaju ustanovama za vestacenja odnosno drzavnim organima, uvek kad takve ustanove
postoje odnosno kad se u drzavnom organu vestacenje moze obaviti.
Izvodenje dokaza vestacima se sastoji od pripremanja vestacenja, samog vestacenja
(operativna Iaza) i davanja iskaza.
16.Vestacenjem rukovodi organ postupka koji ga je naredio. On je duzan da oznaci
predmet koji vestak treba da opazi i oceni, i da postavi pitanja na koja treba da odgovori.
Pitanja se moraju deIinisati tacno i precizno, ne smeju biti pravna pitanja, opsta pitanja,
pitanja na koja je odgovor nemoguc i pitanja koja izlaze iz vestakove struke. Sam vestak ne
moze prosirivati listu pitanja koja je odredio organ postupka, ni na druga strucna pitanja, a
jos manje na pitanja za koja nije strucan. Vestak se poziva da predmet brizljivo prouci, da
tacno navede sve sto zapazi i nade i da svoje misljenje nepristrasno i u skladu sa pravilima
svoje struke. On se mora posebno upozoriti da je davanje laznog iskaza krivicno delo (clan
117. stav 1). Vestaku se moze dopustiti da razmatra spise (clan 117. stav 6), ali to nije
njegovo pravo. Ako vestacenje podrazumeva analizu kakve materije, vestaku ce se staviti na
raspolaganje samo njen deo, ako je to moguce, a ostatak ce se sacuvati za slucaj naknadnih
analiza. Kad se vestacenje po- veri ustanovi ili drzavnom organu, vestaka odreduje
rukovodilac ustanove odnosno drzavnog organa iz reda strucnjaka zaposlenih u ustanovi ili
organu. Stranke mogu zahtevati da im staresina ustanove odnosno drzavnog organa, saopsti
imena strucnjaka koji ce obaviti vestacenje (clan 120. stav 4), da bi mogle traziti izuzece. Od
vestaka u ustanovi i drzavnom organu se ne uzima zakletva (clan 120. stav 5).
17.Vestacenje se obavlja po pravilu u postupku (na rocistu u istrazi ili na glavnom
pretresu), u prisustvu organa koji gaje naredio i zapisnicara. Izuzetak su vestacenja koja
zahtevaju dugotrajna istrazivanja, ili su povere- na ustanovi ili drzavnom organu, ili kod
kojih to traze razlozi morala (clan 118. stav 1). U tim slucajevima sudija i zapisnicar ne
prisustvuju pregledu predmeta vestacenja. Po pregledu predmeta vestacenja, iskaz vestaka se
unosi odmah u zapisnik (clan 119), a ako se vestacenje obavlja van suda, svoj nalaz i
misljenje vestak dostavlja sudu pismeno po obavljenom vestacenju. Kad je vestacenje
obavljeno u ustanovi ili drzavnom Organu, u nalazu i misljenju ce se naznaciti ko gaje
obavio i zanimanje, strucna sprema i specijalnost vestaka. Kad stranke nisu prisustvovale
vestacenju, one se moraju obavestiti da je vestacenje obavljeno i da zapisnik o vestacenju
odnosno nalaz i misljenje mogu razgledati (clan 121).
18. c) Posle operativnog dela vestacenja, vestak se ispituje od strane suda i stranaka. Kad
se vestacenje obavlja u istrazi neposredno pred sudom, istrazni sudija postavlja pitanja
vestaku i trazi od njega potrebna objasnjenja o datom nalazu i misljenju (clan 117. stav 5), a
stranke i osteceni, kad prisustvuju rocistu za vestacenje, mogu predloziti istraznom sudiji, da
radi razjasnjenja stvari, vestaku postavi odredena pitanja, a uz dozvolu istraznog sudije, mogu
mu postavljati pitanja i neposredno (clan 251. stav 7). Kad je vestacenje u istrazi obavljeno
van suda i bez istraznog sudije, vestak se posle dostavljanja pismenog nalaza i misljenja ne
mora jos i neposredno ispitati u istrazi, vec ce se ispitati na glavnom pretresu, ako do njega
dode. Na glavnom pretresu vestak se po pravilu uvek ispituje neposredno, i kad je vestacenje
obavljeno u istrazi, i kad je ono naredeno tek na pretresu. Odstupanja su moguca samo pod
uslovima predvidenim u odredbi clana 337. Ako je vestacenje obavljeno u ustanovi ili
drzavnom organu, moze se odluciti da se na glavni pretres ne poziva strucnjak koji je u usta-
novi obavio vestacenje, ako se ne moze ocekivati potpunije objasnjenje pisanog nalaza i
misljenja (clan 330. stav 7). Tada se nalaz i misljenje strucne ustanove na pretresu citaju. Kao
i svedoci, vestaci se ispituju pojedinacno, jedan u odsustvu drugih jos neispitanih vestaka
(clan 328. stav 4). Svoj nalaz i misljenje vestak izlaze usmeno, a moze mu se dopustiti da ga
procita ako gaje pre glavnog pretresa pismeno pripremio (clan 330. stav 3). Kao i svedoka,
tako i vestaka prvo ispituju stranke, pa onda predsednik veca i clanovi veca, a ostali (osteceni,
zakonski zastupnik, punomocnik i saoptuzeni), mogu mu postavljati pitanja po pravilu preko
predsednika veca, a po njegovom odobrenju i neposredno. Ako je vestacenje naredeno bez
predloga stranaka, pitanja prvo postavljaju predsednik i clanovi veca, zatim javni tuzilac,
optuzeni, branilac i td. (clan 331. st. 1. i 2). Predsednik veca je duzan da zabrani nedopustena
pitanja i pitanja koja se ne odnose na predmet (clan 331. stav 3). Predsednik uvek moze
postaviti pitanje koje ce doprineti potpunijem i jasnijem odgovoru na pitanje koje je postavio
drugi ucesnik postupka.
19. Iskaz vestaka se ceni kao i svako drugo dokazno sredstvo, po slobodnom uverenju
sudije. Ako se nalazi vestaka bitno razilaze ili ako su nejasni, nepotpuni ili protivrecni sami
sa sobom ili sa utvrdenim okolnostima slucaja, sud je obavezan da prvo nastoji da te
nedostatke ukloni ponovnim ispitivanjem istoga vestaka, a ako se na taj nacin nedostaci ne
mogu otkloniti, da ponovi vestacenje sa istim ili drugim vestacima (clan 122). Slicno se
postupa i kad se pojavi sumnja u tacnost vestakovog misljenja ili ono ima neki drugi
nedostatak ili protivrecnost: sud ce prvo pokusati da sumnju ili nedostatak ukloni ponovnim
ispitivanjem istog vestaka, a ako u tome ne uspe, zatrazice misljenje drugog vestaka (clan
123).
Vestacenja u krivicnom postupku su mnogobrojna i raznovrsna, jer je i veliki broj razlicitih
struka i vestina iz kojih ona dolaze, tako da ih povrstama u zakoniku nije moguce posebnim
normama regulisati. Zbog toga zakonici o krivicnom postupku sadrze samo opste odredbe
koje se odnose na sva vestacenja, bez obzira na vrstu kojoj pripadaju. Ipak, o pojedinim
vrstama vestacenja, najslozenijim, najznacajnijim i najcescim, ZKP sadrzi i posebne
dopunske odredbe koje se primenjuju uz opste. U Zakoniku se govori o sledecim posebnim
vestacenja: a) vestacenje u slucaju sumnje da je smrt prouzrokovana krivicnim delom, b)
vestacenje telesnih povreda, c) psihijatrijsko vestacenje, d) telesni pregled okrivljenog i e)
vestacenje poslovnih knjiga. Posebne odredbe o tim vestacenjima vidi u cl. 124-132.
. Isprave i indicij e`
a) Isprava je posebno dokazno sredstvo koje u sebi sadrzi neko drugo dokazno sredstvo
(uvidaj, iskaz svedoka ili vestaka, priznanje okrivljenog) ili corpora delicti (npr. uvredljivo
pismo, IalsiIikovani novac, lazni testament i tome si.). Isprava se deIinise kao stvar na kojoj
su ljudskom delatnoscu graIicki, Iigurativno, slikom ili zvucno utisnuti podaci
23. cinjenicama koje su vazne za pravne odnose i pravni saobracaj. Javne isprave nemaju vecu
dokaznu snagu od privatnih, jer se i jedne i druge cene po.slobodnom uverenju sudije. Jedina
je razlika sto je postupak dokazivanja javnom ispravom jednostavniji, posto se pretpostavlja
daje autenticna, ako se to ne ospori.
Zakonom o izmenama i dopunama iz 2009. god. u Zakonik je unet novi clan 132a koji
sadrzi odredbe o koriscenju IotograIskih ili audio i vizuelnih snimaka kojima se dopusta
siroka upotreba takvog materijala prikupljenog tajno ili bez saglasnosti osumnjicenog ili
okrivljenog. Taj clan je svrstan u gl. VII koja se odnosi na radnje dokazivanja i dolazi posle
odredaba o pojedinim dokaznim sredstvima (saslusanje okrivljenog i svedoka, uvidaj i
vestacenje), tako da se moze zakljuciti da se radi o ,jednom novom i posebnom dokaznom
sredstvu koje do sada kod nas nije postojalo", kako je ono u napisima nekih autora i
prikazano. To shvatanje je potpuno pogresno, jer se ne radi ni o novom, ni o posebnom
dokaznom sredstvu, buduci da su IotograIije i drugi tehnicki snimci cinjenica samo jedna
vrsta isprava, koje se ne stvaraju samo graIicki, vec i crtezom, slikom, IotograIijom,
IonograIski
na mnoge druge nacine, i koje se uveliko i odavno koriste kao dokazi u sudskoj praksi, iako o
njima (ispravama) nema odredaba u ZKP. Jugoslo- venski zakonodavac je izbegavao da
normira ovu vrstu dokaznih sredstava jer nije uspevao da pronade zadovoljavajuca resenja u
pogledu granica dozvoljenosti registracije cinjenica tehnickim sredstvima, kao i u pogledu
nacina njihove procesne upotrebe i stepena njihove dokazne vrednosti (T. Vasiljevic, Sistem,
str. 369). Izgleda nam da je previse smela namera da se svi ti problemi sada resi jednom
ovakvom odredbom. Uostalom, ako je u ZKP trebalo uneti odredbe o toj vrsti dokaznih
sredstava, onda je prvo trebalo nesto reci o ispravama uopste, pa tek onda o pojedinim
vrstama isprava (kao kod vestacenja).
b) Indicife ili osnovi podozrenja su cinjenice utvrdene sa obelezjem istinitosti, koje same
nisu predmet dokazivanja, ali su u tesnoj vezi sa onim cinjenicama koje jesu predmet
dokazivanja, pa se na osnovu te veze logickim putem ili na osnovu iskustva izvodi zakljucak
o istinitosti ovih drugih jos nedokazanih cinjenica. Ako je, na primer, dokazano da nadeni
otisci prstiju pripadaju licu A, ili da je to lice videno blizu mesta izvrsenja krivicnog dela ili
kako bezi od mesta izvrsenja, moze se samo pretpostaviti, ne jos i tvrditi, da bi ono moglo da
bude ucinilac krivicnog dela. Indicije sluze za proveru drugih dokaza, a i njima samima moze
se dokazivati, ako ih ima vise, izmedu sebe logicki dobro povezanih.
A) VREME PROCESNIH RADNJI
Vecina odredaba u procesnim zakonima se odnosi ili na procesne subjekte ili na
procesne radnje. One odredbe zakonika koje se ticu procesnih radnji ureduju njihovu Iormu,
sadrzinu ili vreme preduzimanja. Medu odredbama o vremenu procesnih ranji posebno su
znacajne one koje se odnose na rokove i povracaj u predasnje stanje.
. Rokovi: pojam, vrste i racunanje
Rok je vremenski period u kome se odredena procesna radnja mora, ne srne ili treba
preduzeti. Propisivanje rokova ima cilj da ubrza postupak i da obezbedi procesnu disciplinu i
ekonomiju. Od roka treba razlikovati rociste, pod kojim se razume tacno odredeno mesto i
vreme (dan i cas) predvideni za preduzimanje procesne radnje.
Rokovi mogu biti: a) preklu:ivni (Iinalni ili peremptorni), koji postoje kad se procesna radnja
u odredenom vremenu mora preduzeti, jer istekom roka nastupa procesna sankcija
(prekluzija), koja se sastoji u nemogucnosti naknadnog preduzimanja procesne radnje
(petnaestodnevni odnosno osmodnevni rok za zalbu protiv prvostepene presude je
prekluzivan); - b) odloíni (suspenzivni ili dilatorni) koji oznacavaju period vremena u kome
se procesna radnja ne srne preduzeti (npr. glavni pretres se ne moze odrzati pre no sto prode
osam dana od dana dostavljanja poziva optuzenom - clan 285. stav 3); - c) instrukcioni
(upucujuci), koji vaze za sud i javnog tuzioca (ne i za stranke) i cije propustanje ne povlaci
prekluziju (npr. javni tuzilac treba da podnese optuznicu u roku od petnaest dana od
zavrsetka istrage - clan 257. stav 2, istraga treba da bude zavrsena u roku od sest meseci od
otvaranja clan 258. stav 1, presuda se po pravilu ima pismeno izraditi i dostaviti za osam
dana od objavljivanja - clan 360. stav 1). Rokovi dalje mogu biti: :akonski (koji su utvrdeni
zakonom) i sudski (koje odreduje sud); strogi (po pravilu zakonski, koji se ne mogu
produzavati) i obicni (po pravilu sudski, koji se mogu produzavati).
Za racunanje roka treba znati: a) kojom jedinicom vremena se rok meri, b) koliko
vremenskih jedinica iznosi, c) kad pocinje da tece i d) kad se zavrsava. U krivicnom
postupku rokovi se racunaju na sate, dane, mesece i godine. Pocetak roka se racuna od
dogadaja odredenog u zakoniku ili od momenta koji odredi sud, ako je u pitanju sudski rok.
Ali, rokovi ne pocinju da teku u svim slucajevima od istog momenta. Ako je rok odreden na
sate ili dane, u rob se ne racuna onaj sat odnosno dan u koji pada dogadaj od kojeg se rok
racuna, vec se za pocetak roka uzima pocetak prvog narednog sata odnosno dana (clan 183.
stav 2). Vreme u nacetom satu ili danu do pocetka roka je vreme korisno za preduzimanje
procesne radnje, ali se ono u rok ne racuna. Zbog toga rok od jednog dana nije isto sto i rok
od 24 sata, jer u prvom slucaju stranka moze da ima i nepunih 48 sati vremena korisnog za
preduzimanje procesne radnje, a u drugom najvise nepunih 24 sata. Isto tako pocinje da tece
rok odreden na mesece ili godine: dan u koji pada dogadaj od kojeg se racuna rok, ne
uracunava se u rok, vec se za pocetak uzima prvi naredni dan.
Rokovi odredeni na sate i dane zavrsavaju se istekom poslednjeg sata odnosno dana koji
ulazi u rok. Ti rokovi se uvek zavrsavaju u puni sat odnosno u ponoc. Rokovi odredeni po
mesecima ili godinama, zavrsavaju se protekom onoga dana poslednjeg meseca odnosno
godine koji po svom broju odgovara danu u kojem je rok poceo da tece. Ako nema toga dana
u poslednjem mesecu roka, on se zavrsava poslednjeg dana toga meseca (clan 183. stav 3).
Npr. rok od mesec dana odreden 20. januara istice 20 Iebruara, a odreden 30. januara istice
28. (ili 29) Iebruara. Zbog toga rok od mesec dana nije isto sto i rok od 30 dana, jer u mesecu
moze biti 28, 29, 30 ili 31 dana. Ako poslednji dan roka pada na drzavni praznik ili koji drugi
neradni dan (subotu ili nedelju), rok istice protekom prvog narednog radnog dana (clan 183.
stav 4). To ne vazi za rokove odredene na sate, jer je u tim slucajevima rec o hitnim radnjama
koje se preduzimaju i kad sud inace ne radi odnosno i posle isteka redovnog radnog vremena
kod dezurnih sluzbi suda.
ZKP sadrzi posebne odredbe o predaji podnesaka i izjava vezanih za rok.Smatra se daje
izjava data uroku ako je pre isteka roka predata onome koje ovlascen daje primi (clan 182.
stav 2). Ako je podnesak zbog neznanja ili ocigledne greske podnosioca predat nenadleznom
sudu pre isteka roka, pa nadleznom sudu stigne po proteku roka, uzece se daje predat na
vreme (clan 182. stav 5). Podnesak ili izjava predata postom kao obicno pismo, smatra se
daje predata onome kome je upucena onda kad je on primi. Ali, ako je to ucinjeno
preporucenom posiljkom ili telegramom, dan predaje posti smatra se danom predaje
nadleznom organu (clan 182. stav 3).

60. Povracaj u predasnje stanje
Povracaj u predasnje stanje je pravno sredstvo koje omogucuje da odredeni ucesnik
postupka kome je prekluzivni rok protekao neiskoriscen iz razloga koji mu se ne mogu
upisati u krivicu, naknadno preduzme propustenu procesnu radnju, po prethodnoj dozvoli
suda. Ustanovom povracaja u predasnje stanje ublazava se strogost rezima prekluzivnih ro-
kova iz razloga pravicnosti.
Pravo na povracaj u predasnje stanje ima okrivljeni koji je iz opravdanih razloga
propustio rok za podnosenje zalbe na presudu ili na resenje o primeni mere bezbednosti, mere
oduzimanja imovinske koristi ili sudske opomene ili prigovora protiv resenja o kaznjavanju
(clan 184. stav 1. i clan 459. stav 2). Za povracaj u predasnje stanje treba da se ispune"dva
uslova; materijalni i Iormalni, a) aterifalni uslov fe ispunjen kad je okrivljeni propustio rok
za podnosenje zalbe, odnosno prigovora iz opravdanog razloga, tj. bez svoje krivice (npr.
usled saobracajnog udesa, iznenadne bolesti, strajka postara, pogresnog uputstva o pravnom
leku, odbijanja sudske pisarnice da primi zalbu itd.). - b) Formalni uslov se sastoji u obavezi
okrivljenog da u roku od osam dana od prestanka uzroka koji je izazvao propustanje, a
najkasnije u roku od tri meseca od propustanja, podnese molbu za povracaj u predasnje stanje
i da istovremeno sa molbom preda zalbu, odnosno prigovor, ako je vec nije predao.
Tromesecni objektivni rok pocinje, da tece od dana propustanja, bez obzira na to da li je i kad
okrivljeni saznao za propustanje, odnosno bez obzira na to koliko je dugo smetnja trajala.
Posle proteka tri meseca od dana propustanja, povracaj u predasnje stanje se ne moze dobiti
(clan 184. stav 2), pa i kad osmodnevni rok od saznanja za propustanje jos nije istekao ili nije
ni poceo da tece.
Postupak za dozvolu povracaja u predasnje stanje se pokrece molbom okrivljenog ili
njegovog branioca. O molbi odlucuje predsednik veca koje je donelo presudu ili resenje koje
se pobija zalbom, odnosno prigovorom. Protiv resenja predsednika veca kojim je dozvolio
povracaj, zalba nije dozvoljena (clan 185. stav 2), a protiv resenja kojim je molba odbijena
moze se zaliti okrivljeni. O zalbi okrivljenog odlucuje neposredno visi sud, kome prvostepeni
sud istovremeno dostavlja i zalbu okrivljenog protiv presude ili odgovarajuceg resenja,
odnosno prigovor protiv resenja o kaznjavanju, odgovor na tu zalbu i ostale spise (clan 185.
stav 3). Ako zalba okrivljenog protiv resenja o odbijanju molbe za povracaj bude odbijena,
njegova osnovna zalba postaje deIinitivno neblagovremena i o njoj se ne raspravlja.
Medutim, ako zalba izjavljena zbog odbijene molbe za povracaj bude usvojena, visi sud
pristupa resavanju zalbe koju je okrivljeni izjavio protiv presude odnosno resenja o primeni
mere bezbednosti, mere oduzimanja imovinske koristi ili sudske opomene. Podneta molba za
povracaj u predasnje stanje ne zadrzava izvrsenje presude, ali sud nadlezan za resavanje
molbe moze odluciti da se izvrsenje prekine do donosenja odluke
20. molbi (clan 186).
Osim okrivljenom za propustenu zalbu protiv presude i nekih resenja, povracaj u
predasnje stanje moze biti dozvoljen jos i ostecenom, privatnom tuziocu i ostecenom kao
tuziocu, ali samo za neskrivljeno propustanfe rocista za glavni pretres. Ako na glavni pretres
ne dode uredno pozvani osteceni, pa na njemu javni tuzilac odustane od gonjenja, smatra se
da osteceni ne zeli da preuzme gonjenje, pa se pretres zavrsava presudom kojom se optuzba
odbija, a ako na rociste za glavni pretres ne dodu privatni tuzilac odnosno osteceni kao
tuzilac, uzima se da su odustali od tuzbe
21. postupak se resenjem suda obustavlja. Ove Sudske odluke pocivaju na
pretpostavkama za koje se moze pokazati da nisu tacne i da su pomenuti subjekti izostali sa
rocista iz nekog razloga koji lezi van njihove Volje i krivice. Tada oni imaju pravo da traze
povracaj u predasnje stanje. V. clan 62. stav 2, clan 59. stav 2. i clan 63. stav 2.
V. SPOREDNI PREDMETI KRIVICNOG POSTUPKA
U krivicnom postupku se utvrduje da li odredena radnja predstavlja krivicno delo, da li
je tu radnju, ako predstavlja krivicno delo, izvrsio okrivljeni, i najzad, da li su ispunjeni
zakonski uslovi za izricanje krivicne sankcije okrivljenom koji je ucinio radnju koja
predstavlja krivicno delo. To je osnovni ili glavni predmet krivicnog postupka ili "krivicna
stvar" (causa criminalis). Svaki krivicni postupak mora da ima barem jedan takav osnovni ili
glavni predmet.
Uz glavni predmet, krivicni postupak moíe da ima i odredene sporedne predmete, o
kojima se, zbog toga sto stoje u medusobnoj vezi, raspravlja i odlucuje istovremeno sa
glavnim predmetom postupka, dakle, u krivicnom postupku, iako nisu krivicni predmeti po
svojoj pravnoj prirodi, vec pripadaju nekoj drugoj, nekrivicnoj grani prava. Prema ZKP
sporedni predmeti krivicnog postupka mogu biti: imovinskopravni zahtev, prejudi- cijalna
pitanja i troskovi krivicnog postupka.
61. Troskovi krivicnog postupka: pojam i vrste
Troskovi postupka su obave:ni sporedni predmet krivicnog postupka. U smislu ZKP pod
troskovima krivicnog postupka se razumeju izdaci ucinjeni povodom krivicnog postupka od
njegovog pokretanja do zavrsetka i izdaci za istrazne radnje preduzete pre otvaranja istrage
(clan 193. stav 1). U troskove postupka spadaju, ne samo izdaci koje sud i stranke imaju u
postupku po glavnoj stvari, vec i izdaci za sudenje sporednih predmeta (imovinskopravni
zahtev i prejudicijalna pitanja) i za vodenje incidentnih i posebnih postupaka (izuzece,
izricanje mera bezbednosti i dr.), kao i izdaci u postupku po krivicnoj stvari pOsle
pravnosnaznosti presude (vanredni pravni lekovi), ali ne i troskovi izvrsenja krivicnih
sankcija i troskovi policijskih radnji. Prema clanu 193. u troskove krivicnog postupka
spadaju:
23. troskovi za svedoke, vestake, tumace i strucna lica, kao i izdaci za vrsenje uvidaja.
Ovde spadaju putni troskovi, troskovi za ishranu i prenociste i naknade za izgubljenu zaradu
navedenim licima, a u slucaju vestaka. i tumaca, jos i nagrada za njihov rad, izdaci za izradu
skica, crteza, IotograIija, za ekshumaciju lesa, putni troskovi lica koja obavljaju uvidaj i td.
24. troskovi prevoza okrivljenog i izdaci za njegovo dovodenje, ako je u pritvoru ili je na
osnovu naredbe za dovodenje lisen slobode;
25. troskovi lecenje okrivljenog ili porodaja okrivljene dok se nalaze u pritvoru;
26. troskovi tehnickog pregleda vozila, medicinskih i bioloskih analiza i prevoza lesa do
mesta obdukcije;
27. putni troskovi sluzbenih lica kad im pripadaju, van slucaja vrsenja uvidaja ili
vestacenja (npr. radi saslusanja tesko bolesnog svedoka izvan sudske zgrade);
28. nuzni izdaci branioca, ostecenog, privatnog tuzioca i ostecenog kao tuzioca i njihovih
zakonskih zastupnika i punomocnika, kao i nagrada za branioca, zastupnike i punomocnike
ostecenog, privatnog tuzioca i ostecenog kao tuzioca;
29. pausalni iznos, koji se utvrduje posebnim propisom. Ovaj iznos treba da pokrije
troskove koje Zakonik nije nabrojao, jer se svi unapred rie mogu predvideti i ne javljaju se u
svakom krivicnom postupku (npr. troskovi stenograIskog belezenja toka glavnog pretresa).
6. Oslobodenje od troskova postupka i druge odluke o troskovima postupka
Zakonik sadrzi odredbe o placanju (predujmljivanju) troskova, unapred i privremeno,
dok postupak tece, i odredbe o duznosti naknade troskova na kraju krivicnog postupka,
prema njegovom ishodu. Onaj ko je duzan da plati troskove postupka unapred, ne mora da
bude duzan da ih i deIinitivno snosi. Neki troskovi u postupku za krivicna dela za koja se
goni po sluzbenoj duznosti (clan 193. stav 4) predujmljuju se "privremeno i unapred" iz
budzeta, a druge troskove do kraja postupka snose stranke.
U svakoj presudi i resenju o kaznjavanju izricanju sudske opomene ili obustavljanju
postupka sud mora odluciti ko ce podmiriti troskove postupka i koliki su (clan 194. stav l).
Izuzetno, o troskovima se moze odluciti i posebnim resenjem, ako se na placanje troskova
obavezuje lice koje nije stranka u postupku (branilac, vestak, svedok i dr.) i ako u vreme
donosenja presude ili resenja o kaznjavan ju, sudskoj opomeni ili obustavi postupka
nedostaju podaci o visini troskova/Odluka o naknadi troskova koji su una- pred isplaceni iz
budzeta donosi se po sluzbenoj duznosti, a odluka o naknadi troskova koje su predujmile
stranke, po njihovom zahtevu.
Troskove postupka mora da naknadi onaj ko ih je prema ishodu po- .slupka skrivio, kako
one koje je u toku postupka sam imao, tako i troskove suprotne strane i iznose koji su
isplaceni iz budzeta. - a) Optuíeni je duzan da naknadi troskove postupka uvekkad je oglasen
krivim (clan 196. ustav 1). Medutim, on moze biti u celini ili delimicno osloboden duínosti
da naknadi troskove postupka koji su unapred isplaceni iz budzeta, kao i placanja pausalnog
iznosa i nagrade i nuznih izdataka branioca koji je I »ostavljen po sluzbenoj duznosti, ako bi
placanjem tih troskova bilo dovedeno u pitanje izdrzavanje, njegovo ili lica koja je po
zakonu duzan da i/.drzava. Naknade troskova trecim licima, optuzeni ne moze biti
osloboden.
b) Javni tuíilac nikad ne placa troskove krivicnog postupka, jer u postupku ne zastupa svoj,
vec opsti interes. U slucaju obustave postupka, oslobadajuce presude ili presude kojom se
optuzba odbija, troskovi postupka padaju na teret budzeta. - c) Privatni tuíilac je duzan da u
tim slucajevima plati troskove postupka, osim ako je postupak obustavljen ili presuda kojom
se optuzba odbija doneta zbog smrti okrivljenog ili njegove Irajne dusevne bolesti, ili
zastarelosti krivicnog gonjenja koja se ne moze pripisati njegovoj krivici (clan 197. stav 3).
Ako je postupak obustavljen /.bog odustanka privatnog tuzioca, okrivljeni i privatni tuzilac
se mogu nagoditi o svojim medusobnim troskovima. Ako u postupku ima vise privatnih
tuzilaca, troskove snose svi oni solidarno. - d) Osteceni kao tuíilac ne snosi troskove
krivicnog postupka u kome nije uspeo, vec samo troskove koje je prouzrokovao svojom
krivicom. - e) Ako je postupak pokrenut 11a osnovu lazne krivicne prijave, troskove snosi
lice koje je pravnosnaznom sudskom presudom osudeno za krivicno delo laznog
prijavljivanja (clan 197. stav 2). - I) Bez obzira na ishod postupka, troskove svoga
dovodenja, odlaganja istrazne radnje ili glavnog pretresa i druge troskove postupka, kao i
odgovarajuci deo pausalnog iznosa, duzno je da podmiri lice (okrivljeni, osteceni, privatni ili
supsidijarni tuzilac, branilac, zakonski zastupnik, punomocnik, svedok, vestak, tumac ili
strucno lice) kofe fe te troskove prou:rokovalo svofom krivicom.
Nagradu i nuzne izdatke branioca i punomocnika duzan je da plati okrivljeni odnosno
zastupano lice, bez obzira na to ko prema odluci suda treba da podmiri troskove postupka,
osim kad nagrada i nuzni izdaci branioca padaju na teret budzetskih sredstava (clan 198. stav
1). Branilac je u pravnom odnosu sa okrivljenim, a punomocnik sa zastupanim lice, a ne u
odnosu sa suprotnom strankom, pa i kad duznost naknade troskova pada na suprotnu stranu.
Okrivljeni placa branioca i kad mu je postavljen po sluzbenoj duznosti, osim kad trosak
odbrane pada na teret budzeta (odbrana siromasnih i oslobodenje od troskova zbog
ugrozenog izdrzavanja, njega samog ili lica koje je duzan da izdrzava).
63. Imovinskopravni zahtev: pojam, vrste i odlucivanje o zahtevu
Imovinskopravni zahtev je fakultativni sporedni predmet krivicnog postupka. Do njega
dolazi zbog toga sto se radnjom krivicnog dela istovremeno moze ostvariti i gradansko-
pravni delikt koji se maniIestuje u steti nanetoj tudim dobrima. Zahtevi koji na osnovu toga
nastaju redovno se postavljaju i ostvaruju u gradanskom parnicnom postupku, ali ZKP iz
brojnih razloga (ekonomicnost, obziri prema ostecenom, izbegavanje protivrecnosti u
sudskim odlukama i td.) omogucuje da budu postavljeni i u krivicnom postupku uz njegov
osnovni predmet. Od svih mnogobrojnih i raznovrsnih imovinskopravnih potrazivanja koja
mogu nastati kao posle- dica izvrsenog krivicnog dela, u krivicnom postupku je moguce
raspraviti i dosuditi samo tri, u Zakoniku odredena zahteva: za naknadu stete, za povracaj
stvari i za ponistaj odredenog pravnog posla (clan 201. stav 2).
46. Povracaf stvari fe nafpotpunifi oblik obestecenfa, fer se nfegovom dosudom i
i:vrsenfem, imovinska prava ostecenog dovode u stanfe u kome su bila pre i:vrsenfa
krivicnog dela. Krivicni sud moíe dosuditi ovu vrstu :ahteva pod uslovima a) da fe stvar pre
i:vrsenfa krivicnog dela bila kod ostecenog po nekom pravnom osnovu (svofina, dríavina ili
detencifa), b) da se u vreme sudenfa nala:i kod okrivlfenog ili kod lica kome fe okrivlfeni
stvar poverio na cuvanfe i c) da fe stvar ostala ista po vrsti i nameni kao sto fe bila u vreme
i:vrsenfa krivicnog dela. Ne moíe se dosuditi povracaf stvari kofu fe okrivlfeni preradio i
pretvorio u drugu stvar (npr. ukradenu tkaninu u odelo). Ako se ovi uslovi :a povracaf stvari
ne ispune, osteceni moíe da traíi samo naknadu stete.
47. Ponistaf odredenog pravnog posla se moíe postici u krivicnom postupku pod
uslovima a) da fe pravni posao nastao i:vrsenfem krivicnog dela i b) da se radi o imovinsko-
pravnom poslu, a ne o poslu i: neke druge oblasti prava. Zbog toga se u postupku :a krivicno
delo dvobracnosti ne moíe ponistiti brak, fer nife i: oblasti imovinskog, vec licnog prava.
48. Naknada stete se moíe traíiti u slucafu onih krivicnih dela kofa prou:rokufu stetu u
gradansko-pravnom smislu, ne i kod onih kofima takva steta nife prou:rokovana (npr.
pokusaf krivicnog dela, krivicna dela ugroíavanfa i td.). U krivicnom postupku se pri:nafe
pravo na naknadu svake stete kofa fe pretrplfena i:vrsenfem krivicnog dela materifalne
stete, kako obicne (kofa se sastofi u umanfenfu imovine ostecenog), tako i i:gublfene dobiti
(sprecavanfe uvecanfa imovine kofe se moglo osnovano ocekivati) i nematerifalne stete, kofa
se sastofi u nanosenfu fi:ickog ili psihickog bola i straha (clan 1. ZOO).
22. Pretpostavke :a raspravlfanfe imovinskopravnog zahteva u krivicnom postupku su: a)
da postoji zahtev ovlascenog lica - clan 203. stav 1. i b) da raspravljanje o zahtevu znatno ne
odugovlaci krivicni postupak - clan 201. stav x. - Pretpostavke :a meritorno odlucivanfe o
zahtevu su: a) da sud izrekne presudu kojom se optuzeni oglasava krivim ili resenje o sudskoj
opomeni i b) da podaci krivicnog postupka pruzaju pouzdan osnov za presudenje
imovinskopravnog zahteva (clan 206. stav 2 i clan 459. stav 2). Ako se ove pretpostavke ne
ispune, sud o zahtevu ne moze da odluci meritorno, vec samo Iormalno (upucivanjem
podnosioca zahteva na parnicu). Odluka o imovinskopravnorn zahtevu je sastavni deo
krivicne presude ili resenja o obustavi postupka. Ona moze biti meritorna ili Iormalna.
Meritorna je samo jedna odluka: kojom se imovinskopravni zahtev usvaja, u celini ili
delimicno. Formalne odluke su: a) kojom se sud oglasava nenadleznim i b) kojom se
ovlasceno lice upucuje na gradansku parnicu. Zahtev se ne moze odbiti, pa ni kad se utvrdi
da je neosnovan. Sud je tada duzan da podnosioca zahteva uputi na parnicu. Ovim resenjem
zakonodavac je hteo da izbegne zalbu ostecenog protiv odluke o imovinsko-pravnom
zahtevu, koja bi mu se morala dati kad bi njegov zahtev mogao biti odbijen i koja bi
komplikovala krivicni postupak pred drugostepenim sudom (nekad bi se taj postupak vodio
samo po zalbi ostecenog protiv odluke o imovinskopravnorn zahtevu, i tako od krivicnog
pretvorio u cisti gradanski postupak). Podnosilac zahteva se upucuje u parnicni postupak i
kad nisu ispunjene pretpostavke za meritorno odlucivanje (tj. nije izrecena presuda kojom se
optuzeni oglasava krivim) i kad krivicni sud nade da podaci krivicnog postupka ne pruzaju
dovoljno osnova za presudenje zahteva.
6. Prejudicijalna pitanja`
23. Prejudicijalna pitanja su pravna pitanja (ne cinjenicna) iz neke druge grane prava
(gradanskog, ustavnog, upravnog, porodicnog, medunarodnog i td. - samo ne krivicnog) od
cijeg prethodnog resenja zavisi primena materifalnog krivicnog prava (ne procesnog). Npr.
kod krivicnog dela krade kao prejudicijalno moze da se javi pitanje svojine. To krivicno delo
postoji tek ako je u pitanju luda stvar, tako da krivicnog dela nema ako se dokaze da je u
pitanju stvar koja po nekom svojinslcom osnovu pripada okrivljenom. Sud u krivicnom
postupku moze prejudicijalno pitanje da resi sam, ali sa dejstvom samo za krivicni predmet
koji se raspravlja, a moze da saceka da ono bude reseno u postupku pred drugim sudom ili
drzavnim organom, nadleznim za resavanje te vrste pravnih pitanja (clan 2x3).

VI. TOK KRIVICNOG POSTUPKA`
24. Krivicni postupak se sastoji od vise posebnih i relativno samostalnih sastavnih delova,
koje vode razliciti sudski organi, prema posebnim procesnim pravilima i sa razlicitim
procesnim ciljevima. Ti delovi postupka se nazivaju stadijumima i Iazama krivicnog
postupka. Stadijumi su sire, a Iaze uze deonice u razvoju jedinstvenog krivicnog postupka.
Nas krivicni postupak prolazi kroz dva stadijuma. To su prethodni i glavni postupak, i)
Stadifum prethodnog postupka, koji se uvek vodi pred sudom prvog stepena i prethodi
meritornom sudenju ima dve Iaze: a) Istragu, u kojoj sud ne odlucuje o glavnom predmetu
postupka, vec po zahtevu ovlascenog tuzioca prikuplja materijal za tuziocevu odluku, da li ce
okrivljenog optuziti i izvesti na glavni pretres ili odustati od krivicnog gonjenja, i b)
Stavlfanfe okrivlfenog pod optuíbu, koja se sastoji od podizanja optuznog akta od strane
ovlascenog tuzioca i sudske kontrole urednosti i osnovanosti podignutog optuznog akta, pre
no sto on stupi na pravnu snagu i proizvede pravne posledice. Stadijum glavnog postupka se
vodi pred sudom prvog i viseg stepena, predstavlja sudenje u pravom smislu reci i ima
sledece Iaze: a) Pripremanfe glavnog pretresa, b) Glavni pretres, koji je teziste celokupnog
krivicnog postupka, c) Donosenfe i obfavlfivanfe presude i d) Postupak pravnih lekova, u
kome se povodom inicijative stranaka pred visim sudom ispituje zakonitost i pravilnost
presuda nizeg suda. Stadijum prethodnog postupka i prve tri Iaze glavnog postupka cine
postupak pred prvostepenim sudom, a poslednja Iaza glavnog postupka (postupak pravnih
lekova), predstavlja postupak pred visim sudom, drugog ili treceg stepena.
25. Ovako organizovanom Iormalnom krivicnom sudskom postupku, prethodi tzv.
pretkrivicni postupak, koji nije sudski i ima cilj potpuno razlicit od cilja krivicnog postupka.
A) PRETKRIVICNI POSTUPAK
6. Otkrivanje i prijavljivanje krivicnih dela
Da bi krivicni postupak otpoceo, moraju se otkriti krivicno delo i lice protiv kojeg postoji
sumnja da je izvrsilac krivicnog dela (osumnjiceni), kao i dokazi koji tu sumnju cine
osnovanom. Javni tuzilac inace ne bi bio u mogucnosti da trazi od suda pokretanje krivicnog
postupka. Zbog toga Iormalnom krivicnom postupku mora da prethodi jedan poseban
postupak, upravni i kriminalisticki po svojoj pravnoj prirodi, cija se sadrzina sastoji u
otkrivanju krivicnih dela, prikupljanju i obezbedenju tragova i predmeta koji mogu da
posluze kao dokazi, pronalazenju ucinioca krivicnog dela, sprecavanju da se on sakrije ili
pobegne i na kraju, u podnosenju krivicne prijave. Cilj toga postupka je da omoguci
pokretanje krivicnog postupka za krivicna dela za koja se gonjenje preduzima po sluzbenoj
duznosti. Taj postupak se u Zakoniku naziva pretkrivicni postupak. On nije deo krivicnog
postupka, vec jedan poseban nekrivicni postupak sa svojim posebnim pravilima, organima i
ciljevima.
Organi pretkrivicnog postupka su javni tuzilac i ovlasceni organi sluzbe unutrasnjih
poslova. Kao organ pretkrivicnog postupka javlja se i istrazni sudija kad u tome postupku
treba odluciti o kakvom pravu gradana koje se prema Ustavu ili zakoniku moze ograniciti
samo odlukom suda. Organi pretkrivicnog postupka nisu procesni subjekti, jer u vreme kad
se taj postupak vodi krivicnog postupka jos nema. Javni tuzilac je glavni organ, tj.
rukovodilac pretkrivicnog postupka (clan 46. stav 2. tacka 1). Njemu pripada uloga
koordinatora aktivnosti drugih organa, koji su duzni da izvrsavaju njegove naloge, da mu
podnose izvestaje o preduzetim radnjama i da uopste omoguce vrsenje Iunkcije gonjenja
ucinilaca krivicnih dela. Organi pretkrivicnog postupka imaju prava i duznosti predvidena
posebnim propisima o sluzbi unutrasnjih poslova i javnom tuzilastvu. Neke od odredaba tih
propisa su ponovljene i u ZKP. Gradani u pretkrivicnom postupku nemaju nikakvo procesno
svojstvo (okrivljenog, svedoka, vestaka i si). Lice prema kome se vodi pretkrivicni postupak
odnosno priprema krivicni postupak je osumnjiceni. On u nacelu ima sva ustavna prava i
slobode kao i drugi slobodni gradani. Samo izuzetno, kad je to zakonikom predvideno, ta se
prava i slobode osumnjicenom u pretkrivicnom postupku mogu ograniciti odlukom istraznog
sudije, u meri i pod uslovima odredenim u zakoniku. Kad je zakonikom predvidena
mogucnost da istrazni sudija ili organi unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku
izuzetno preduz- mu pojedine istrazne radnje prema osumnjicenom, tj. radnje koje ce u
buducem krivicnom postupku biti priznate kao procesne radnje, njemu pripadaju posebna
prava koja ima i okrivljeni u krivicnom postupku, iako u to vreme jos nema krivicnog
postupka, a osumnjiceni jos nije okrivljeni.
Osnovni zadatak pretkrivicnog postupka je da javnom tuziocu pruzi materijal na osnovu koga
ce traziti od suda da sprovede krivicni postupak prema osumnjicenom. Od aktivnosti organa
pretkrivicnog postupka zavisi da li ce krivicnog postupka uopste biti i zbog toga ta aktivnost
ima izuzetan znacaj i za krivicni postupak i za celokupnu drzavnu delatnost usmerenu na
suzbijanje kriminaliteta. Rad na otkrivanju krivicnih dela i njihovih ucinilaca, organi
unutrasnjih poslova preduzimaju po svojoj sluzbenoj duznosti ili na inicijativu javnog
tuzioca. Prema zakoniku, organi policije su duzni da bez icijeg poziva i odobrenja preduzmu
potrebne mere da se pronade ucinilac krivicnog dela, da se ucinilac ili saucesnik ne sakrije ili
ne pobegne, da se otkriju i osiguraju tragovi krivicnog dela i predmeti koji mogu da posluze
kao dokazi, te da se prikupe sva obavestenja koja bi mogla biti od koristi za uspesno vodenje
krivicnog postupka (clan 225. stav 1). Duznost organa unutrasnjih poslova nastupa pod
uslovom da postoje osnovi sumnje da je izvrseno krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj
duznosti. Do osnova sumnje oni dolaze neposrednim saznanjem ili iz krivicne prijave koja im
se cesto podnosi umesto javnom tuziocu (clan 224. stav 3). Delatnost organa unutrasnjih
poslova moze biti izazvana i nalogom javnog tuzioca, koji je ovlascen da od njih zahteva
prikupljanje obavestenja kad primi krivicnu prijavu sa podacima koji nisu dovoljni da bi
zatrazio sprovodenje istrage, ili kad nade da pre podnosenja zahteva za sprovodenje istrage
treba proveriti podatke iz krivicne prijave, ili ako je do njega samo dopro glas o izvrsenom
krivicnom delu.
66. Ovlascenja organa unutrasnjih poslova u pretkrivicnom
postupku
Nacelno posmatrano, organi unutrasnjih poslova (ili policije), koji predstavljaju vrstu
upravnih organa, ne mogu biti organi krivicnog postupka ovlasceni na preduzimanje
procesnih radnji, niti radnje tih organa preduzete van postupka mogu imati istu vrednost kao i
procesne radnje preduzete u postupku od strane suda. Od ovih pravila u nasem pravu postoje
odredena odstupanja u obadva pravca: a) organima unutrasnjih poslova moze istrazni sudija
da poveri preduzimanje pojedinih istraznih radnji u krivicnom postupku (vidi o tome u
izlaganjima o istrazi) i b) organi unutrasnjih poslova, izuzetno i pod tacno odredenim
uslovima, ovlasceni su da u pretkrivicnom postupku preduzimaju i pojedine Iormalne istrazne
radnje, koje ce u krivicnom postupku, ako do njega dode, imaju istu vrednost kao i radnje
preduzete od strane istraznog sudije.
Procesna ovlascenfa organa unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku su sledeca: a)
Odu:imanfe predmeta, ako postoji opasnost od odlaganja i pretresanfe stana bez naredbe
suda u slucajevima navedenim u clanu 81. (clan 238. stav 1). - b) Osim toga, ako istrazni
sudija ne moze odmah da izide na lice mesta, organi unutrasnjih poslova mogu sami da obave
uvidaf i da odrede potrebna vestacenfa, osim obdukcije i ekshumacije lesa, ali samo ako je u
pitanju krivicno delo za koje je propisana kazna zatvora do deset godina (clan 238. stav 3). O
svemu sto po ovom osnovu preduzmu, organi unutrasnjih poslova moraju obavestiti javnog
tuzioca, kome su duzni da dostave zapisnike o preduzetim istraznim radnjama. - c) I na kraju,
organi unutrasnjih poslova izuzetno imaju i ovlascenje da u postupku prikupljanja
obavestenja o krivicnom delu i uciniocu saslusafu osumnficenog, pod uslovima koji su
odredeni Zakonikom i po pravilima koja vaze za saslusanje okrivljenog u krivicnom postupku
(clan 226. stav 9). To je odstupanje od pravila da organi unutrasnjih poslova gradane od kojih
prikupljaju obavestenja ne mogu saslusavati ni u jednom procesnom svojstvu (okrivljenog,
svedoka ili vestaka), a istovremeno i odstupanje od pravila da se dokazi izvode samo u
krivicnom postupku od strane suda.
Uslovi za ovo saslusanje su da osumnjiceni pristane da bude saslusan i da saslusanju
prisustvuje branilac.
I pored ovih izuzetaka, ostaje pravilo da je pravo mesto organa unutrasnjih poslova u
pretkrivicnom, a ne u krivicnom postupku i da je prava priroda njihove delatnosti
neprocesna, a ne procesna. Samo takav polozaj tih organa i takva priroda njihove delatnosti,
nesputana Iormama sudskog postupka, vec uredena pravilima kriminalistike, opstim principi-
ma pravnog poretka i pravilima sluzbe, moze biti od stvarne koristi i znacaja u borbi protiv
kriminala. Da bi ta ocekivanja ispunili, organi unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku
moraju imati izvesna pravna ovlascenja koja ce ih uciniti eIikasnim u otkrivanju krivicnih
dela, pronalazenju njihovih ucinilaca i dokaza potrebnih za pokretanje krivicnog postupka.
Ta neprocesna ovlascenfa organa unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku su prema
nasem pravu sledeca:
i) Prikuplfanfe obavestenfa za uspesno vodenje krivicnog postupka (clan 226) je pravo i
duznost organa unutrasnjih poslova, koje oni moraju imati da bi u slucaju sumnje mogli da
otkriju krivicno delo, ucinioca i podatke na osnovu kojih ce javni tuzilac moci da zahteva
sprovodenje istrage. Sa tim ciljem, organi unutrasnjih poslova imaju pravo da sebi pozivaju
gradane, uz obavezu da u pozivu oznace razlog pozivanja, ili da oni sami odlaze gradanima.
Prinudno se moze dovesti samo gradanin koji se nije odazvao pozivu, pod uslovom daje na to
u pozivu bio upozoren i daje uredno pozvan. Gradanin je duzan da se odazove pozivu, ali
nema pravnu obavezu na davanje obavestenja. Lazan iskaz dat organu unutrasnjih poslova ne
predstavlja krivicno delo laznog svedocenja. Lice jednom pozvano radi davanja obavestenja
moze biti pozvano ponovo, ali samo radi prikupljanja obavestenja o okolnostima drugog
krivicnog dela ili ucinioca. Moguce je i ponovno pozivanje radi prikupljanja obavestenja o
istom krivicnom delu, ali je odazivanje takvom pozivu dobrovoljno.
Svako pozvano lice (ne samo osumnjiceni) ima pravo da angazuje advokata. Organ
unutrasnjih poslova je duzan da lice koje je pozvao u svojstvu osumnjicenog ili koje u toku
prikupljanja obavestenja pocne da tretira kao osumnjicenog, upozori da ima pravo da uzme
branioca koji ce prisustvovati njegovom saslusanju i da nije duzan da bez branioca odgovara
na postavljena pitanja. Osumnjiceni se mora obavestiti o delu za koje se tereti i o osnovama
sumnje, a u slucaju zadrzavanja i o ostalim pravima na odbranu iz cl. 5. i 228. stav 1.
InIormativni razgovor moze trajati samo onoliko koliko je neophodno da se dobiju potrebna
obavestenja, a najduze cetiri sata. Prikupljanje obavestenja tece potpuno neIormalno, kao
obican razgovor, osim u slucaju osumnjicenog. Gradanin se ne opominje, kao sto se prema
odredbama ZKP pre saslusanja opominje lice koje se saslusava (da nije duzno da se brani
odnosno da moze biti oslobodeno od svedocenja i td.). Prema izricitoj odredbi ZKP, organi
unutrasnjih poslova gradane ne mogu saslusavati u svojstvu okrivljenog, svedoka ni vestaka,
osim u slucaju kad osumnjiceni u prisustvu advokata pristan
e
da da iskaz (clan 226. stav 2).
O prikupljenim obavestenjima organi unu
tra
s
n
jih poslova sastavljaju zapisnike ili sluzbene
beleske na osnovu kojih sastavljaju krivicnu prijavu. Sluzbena beleska ili zapisnik mora se
procitati li
cu
koje je dalo obavestenje, a njegove primedbe organ je duzan da unese ` belesku
ili zapisnik. Kopija beleske ili zapisnika izdaje se licu koje je dalo obavestenje, ako to
zahteva. U krivicnoj prijavi organi unutrasnjih poslov
a
navode dokaze za koje su saznali
prikupljajuci obavestenja, ali u nju ne Unose sadrzinu izjava koje su dali pojedini gradani.
Obavestenja se mogu prikupljati i od lica koja se nalaze u pritvoru, ali samo po odobrenju
istraznog sudije ili predsednika veca i samo ako je to potrebno radi otkrivanja drugih
krivicnih dela toga lica i njegovih saucesnika ili krivicnih dela drugih Ucinilaca (clan 226.
stav 10).
Obavestenja koja na ovaj neIormalan
n
acin prikupi policija pre krivicnog postupka,
neophodna za otvaranje postupka i vodenje istrage, u nacelu se ne koriste kao dokazi u
krivicnom postupku, jer ne mogu imati isti znacaj kao Iormalni dokazi izvedeni u
kontradiktornom postupku pred sudom, prema posebnim pravilima i uz proce
Sne
garancije,
osim u vec po- menutom slucaju iz clana 226. stav 9. Zbog to
ga
se policijska obavestenja
izdvajaju iz spisa, najkasnije do zavrsetka istI
age
(gi
an 17
g. stav 1), ili kad se kasnije utvrdi da
se nalaze u spisima (clan 273. stav 4, clan 337. stav 3. i clan 374. stav 5). Obavestenja treba
da posl
u
g
e
samo javnom tuziocu da oceni, da li ce postaviti zahtev za sprovodenje istrage i
istraznom sudiji da odluci, da li ce taj zahtev usvojiti i da orijentis
e
istragu.
2) Lisavanfe slobode i sprovodenfe osumnficenog istraínom sudifi (clan 227). - Lisavanje
slobode se moze predmeti samo u slucajevima i na nacin predviden zakonom (clan 27. stav 1.
Ustava). Zakonik je predvideo dva slucaja u kojima postoji ovlascenje organa unutrasnjih
poslova na lisavanje slobode (ostali slucajevi koji nisu vezani za sn
mn
j
u
daje izvrseno krivicno
delo mogu biti predvideni drugim zakonima ili svi zajedno u posebnom zakonu o unutrasnjim
poslovima): a) ako postoji ma koji razlog predviden u ZKP za odredivanje pritvora - clan
227. stav j b) ako je ucinilac zatecen na izvrsenju krivicnog dela za koje se goni sluzbenoj
duznosti - clan 230. Lice liseno slobode mora biti odmah ob
ave
gteno da nije duzno nista da
izjavi, da sve sto izjavi moze biti upotreblje`
0
k
ao
dokaz protiv njega i da ima pravo na
branioca koga sam izabere ili d
a mu on
moze biti postavljen na teret budzetskih sredstava ako
ne moze s`
m
da ga plati i da protiv njegove volje ne moze biti saslusan bez branioc` (gi
an
5.
s
tav 1). Osim prava koja pripadaju svakom okrivljenom on ima j
0
g i sledeca dopunska prava:
da traziti da se o vremenu i mestu lisenja sl
0
bode obavesti clan njegove porodice ili drugo
njemu blisko lice, odno
sn
o diplomatsko-konzularni predstavnik njegove drzave, ako je
stranac, in predstavnik medunarodne organizacije, ako je izbeglica ili lice bez drzavljanstva.
Lice liseno slobode ima pravo da nesmetano kontaktira sa svojim braniocem, zastitnikom
gradana i diplomatskim predstavnikom i da zahteva da ga pregleda lekar koga sam izabere,
(clan 5. stav 3). Obaveza je organa unutrasnjih poslova da lice liseno slobode bez odlaganja,
a najkasnije u roku od 48 sati, sprovede i preda nadleznom istraznom sudiji koji ce odluciti
da li ce ga zadrzati u pritvoru ili pustiti na slobodu (habeas corpus).
1. Zadríavanfe (clan 229). - Lice liseno slobode po clanu 227. i osumnficenog u
postupku prikuplfanfa obavestenfa (clan 226. st. 7. i 8) organi unutrasnfih poslova mogu
:adríati radi prikuplfanfa obavestenfa ili saslusanfa
r
nafduíe 48 sati od casa lisenfa slobode,
odnosno oda:ivanfa na po:iv. Zadríano lice mora da ima branioca od donosenfa resenfa o
:adríavanfu, pa i u slucafu kad odbrana u krivicnom postupku ne bi bila obave:na. Ako
branioca ne i:abere sam osumnficeni, mora mu ga postaviti organ unutrasnfih poslova po
sluíbenof duínosti. Saslusanfe se ne moíe obaviti be: branioca, vec se u tom slucafu mora
odloíiti do nfegovog dolaska, ali nafduíe osam sati. Ako prisustvo branioca ni u tom roku ne
bude obe:bedeno, osumnficeni ce biti pusten na slobodu ili be: odlaganfa sproveden
istraínom sudifi. Protiv resenfa o :adríavanfu osumnficeni i branilac imafu pravo íalbe o
kofof odlucufe istraíni sudifa u roku od cetiri sata od prifema.
2. Zadríavanfe na mestu i:vrsenfa krivicnog dela (clan 231. stav 1). - Sloboda kretanfa
se moíe ograniciti ako fe to neophodno :a vodenfe krivicnog postupka (clan 39. stav 2.
Ustava Srbife). Na osnovu te mogucnosti ZKP fe predvideo ovlascenfe organa unutrasnfih
poslova da lica :atecena na mestu i:vrsenfa krivicnog dela upute istraínom sudifi ili da ih
:adríe do nfegovog dolaska, ako mogu dati podatke vaíne :a buduci krivicni postupak i ako
fe verovatno da se nfihovo ispitivanfe kasnife ne bi moglo obaviti ili bi bilo :natno oteíano.
Ovo :adríavanfe moíe trafati nafduíe do sest sati.
3. I:vrsenfe naredbe istraínog sudife o nad:oru i snimanfu telefonskih i drugih
ra:govora ili komunikacifa drugim tehnickim sredstvima ili optickom snimanfu lica :a kofa
se sumnfa da su i:vrsila krivicna dela organi:ovanog kriminala, korupcife i druga i:u:etno
teska krivicna dela (cl. 4e). - Pri i:vrsavanfu pomenute naredbe istraínog sudife, organi
unutrasnfih poslova morafu da se pridríavafu odredaba ZKP kofe predvidafu mere :a
sprecavanfe :loupotreba i ocuvanfe poverlfivosti ovako prikuplfenog materifala.
Preduzimanje mera za utvrdivanfe identiteta lica i predmeta (clan 225. stav 2). - Koje su to
mere predvideno je u clanu 231. st. 2. i 3. ZKP i u propisima o sluzbi unutrasnjih poslova
(IotograIisanje, uzimanje otisaka prstiju i objavljivanje IotograIije osumnjicenog,
legitimisanje, prepoznavanje lica i stvari i si.). Za preduzimanje ovih mera organ unutrasnjih
poslova mora da ima prethodno odobrenje istraznog sudije, jer se radi o zadiranju u pravo na
intimnost coveka. Otisci prstiju se mogu uzimati i od trecih lica, ali samo kad postoji
verovatnoca da su ta lica mogla doci u dodir sa predmetima na kojima su nadeni otisci i uz
prethodno odobrenje javnog tuzioca (clan 231. stav 3).
1. Pronalaíenfe ucinioca i sprecavanfe da se sakrife ili pobegne (clan 22. stav 1) se
postiíe utvrdivanfem mesta boravista osumnficenog, raspisivanfem poternice, lisavanfem
slobode osumnficenog i nfegovim sprovodenfem istraínom sudifi radi odredivanfa pritvora
(clan 227).
2. Obe:bedenfe tragova krivicnog dela i predmeta kofi u postupku mogu da posluíe kao
doka:i (clan 22. stav 1) podra:umeva pronalaíenfe, cuvanfe i fiksiranfe tragova i
materifalnih doka:a po pravilima kriminalisticke taktike i tehnike. Pri vrsenfu ove duínosti,
organi unutrasnfih poslova su ovlasceni da i pre pokretanfa istrage odu:mu predmete i da
i:vrse pretresanfe stana i lica, prema odredbi clan 238. stav 1. i be: prethodno pribavlfene
odluke istraínog sudife. U cilfu pronalaíenfa doka:a organi unutrasnfih poslova mogu
raspisati obfavu i obaviti potreban pregled prevo:nih sredstava, putnika i prtlfaga (clan 22.
stav 2).
3. Privremeno odu:imanfe vo:acke do:vole (clan 225. stav 3). - Prilikom uvidaja za
krivicno delo protiv bezbednosti javnog saobracaja, ako postoji sumnja da je prouzrokovalo
teske posledice ili da je izvrseno sa umisljajem, organi unutrasnjih poslova mogu da od
osumnjicenog privremeno oduzmu vozacku dozvolu, najduze do tri dana.
4. Ostala ovlascenfa organa unutrasnfih poslova u pretkrivicnom postupku. - Prema
clanu 22. organi unutrasnfih poslova imafu i druga neprocesna ovlascenfa u pretkrivicnom
postupku da i:vrse potreban pregled prevo:nih vo:ila, putnika i prtlfaga, da :a potrebno
vreme ogranice kretanfe na odredenom prostoru (npr. prilikom vrsenfa uvidafa), da raspisu
potragu :a licem i stvarima kofi se traíe i td.
67. Krivicna prijava i postupak javnog tuzioca sa krivicnom prijavom
Krivicna prijave je akt kojima se javni tuzilac obavestava da je izvrseno krivicno delo za koje
se goni po sluzbenoj duznosti. Ta radnja moze biti preduzeta usmeno ili pismeno. Usmena
krivicna prijave moze biti podneta neposredno organu nadleznom za njen prijem ili posredno,
putem teleIona. O neposrednoj krivicnoj prijavi sastavlja se zapisnik, a prijavilac upozorava
na posledice laznog prijavljivanja. O prijavi saopstenoj teleIonom pravi se sluzbena
zabeleska (clan 224. st. 1. i 2). Krivicna prijave se podnosi nadleínom favnom tuíiocu, ali
moze biti podneta i sudu, organu unutrasnjih poslova ili nenadleznom javnom tuziocu, koji su
duzni da je prime i da je odmah dostave nadleznom javnom tuziocu. Krivicna prijava je
vanprocesni akt, koji ne proizvodi nikakvo procesno-pravno dejstvo. U tome je razlika
izmedu nje i privatne tuzbe i predloga ostecenog za krivicno gonjenje, koji predstavljaju
procesne akte kojima se pokrece krivicni postupak, odnosno omogucuje javnom tuziocu da
preduzme gonjenje. Uprkos toj razlici, svaka krivicna prijava, odnosno predlog je
potencijalna privatna tuzba, i obrnuto. Prema clanu 54. stav 3. kad je osteceni podneo
krivicnu prijavu ili predlog za gonjenje, a u toku postupka se utvrdi da je rec o krivicnom
delu za koje se goni po privatnoj tuzbi, prijava, odnosno predlog ce se smatrati kao
blagovremeno podneta privatna tuzba, ako su podneti u roku za podnosenje privatne tuzbe.
Obrnuto, blagovremeno podneta privatna tuzba tretirace se kao predlog ostecenog za krivicno
gonjenje odnosno krivicna prijava, ako se u postupku utvrdi da se radi o krivicnom delu
z`koje se gonjenje preduzima po sluzbenoj duznosti. U prijavi moze biti oznaceno i lice
sumnjivo daje ucinilac krivicnog dela, ali prijava postoji i ako taj podatak ne sadrzi.
Krivicna prijava moze biti sluzbena ili privatna. Sluíbena krivicna prijava potice od
organa drzavne vlasti ili organizacija koje vrse druga javna ovlascenja (organi teritorijalne
autonomije ili lokalne samouprave, javna preduzeca i ustanove). Njeno podnosenje je
obavezno. Podnosilac je duzan da navede dokaze koji su mu poznati i da preduzme mere da
se sacuvaju tragovi, predmeti na kojima je ili pomocu kojih je ucinjeno krivicno delo i drugi
dokazi (clan 222. stav 2). Organ unutrasnjih poslova sastavlja sluzbenu krivicnu prijavu na
osnovu prikupljenih obavestenja i u njoj navodi dokaze koje je tim putem saznao, ne unoseci
sadrzaj izjava koje su mu pojedini gradani dali. Uz prijavu, organ unutrasnjih poslova
dostavlja i predmete, skice, IotograIije, pribavljene izvestaje, spise o predu- zetim merama i
radnjama, sluzbene zabeleske, izjave i drugi materijal koji moze biti koristan za uspesno
vodenje postupka. Ako organ unutrasnjih poslova posle podnosenja prijave sazna za nove
cinjenice, dokaze ili tragove, duzan je da o tome prikupi potrebna obavestenja i da novi
izvestaj, kao dopunu krivicne prijave dostavi javnom tuziocu (clan 226. stav 11). Privatna
krivicna prijava potice od gradana ili pravnih lica koja nisu obavezna da je podnesu po
sluzbenoj duznosti. Ona je po pravilu dobrovoljna, osim u slucaju kad je u KZ predvideno da
neprijavljivanje krivicnog dela ili njegovog pripremanja predstavlja krivicno delo (obavezna
privatna krivicna prijava - npr. cl. 331. i 332. KZ). Podnosilac privatne prijave je najcesce
osteceni, ali moze da bude i svako drugo lice, ukljucujucu i ucinioca krivicnog dela
(samoprijava). Podnosenje lazne krivicne prijave je krivicno delo (clan 334. KZ). Krivicne
prijave mogu, dalje, da budu potpisane, anonimne i pseudonimne, prema tome da lije
podnosilac prijave organu koji je prima poznat, nepoznat ili lazno predstavljen odnosno, ako
je prijava pisana, da li je podnosilac potpisao svojim pravim imenom, ili je nije potpisao ili je
potpisao lazno.
Javni tuzilac je duzan da svaku krivicnu prijavu oceni i da o svakoj donese odredenu
odluku. Javni tuzilac moze odluciti: 1) da odbaci krivicnu prifavu, ako nade da prijavljeno
delo nije krivicno delo, ili da se ne moze goniti, mada je krivicno delo, ili da se krivicno delo
u pitanju ne goni po sluzbenoj duznosti. Formalno resenje o odbacaju krivicne prijave se ne
donosi, ali o svojoj odluci i razlozima za odbacaj duzan je javni tuzilac da obavesti ostecenog
u roku od osam dana; - 2) da sam prikupi potrebna obavestenfa ili da to :ahteva od organa
unutrasnfih poslova ili drugih dríavnih organa, ako nade da iz same prijave ne moze da
oceni da li su njeni navodi verovatni, pa nema dovoljno osnova ni da prijavu prihvati, niti da
je odbaci. Kao i organi unutrasnjih poslova, on moze da poziva gradane, medu njima i
podnosioca prijave, pod uslovima iz clana 226, ali on ne moze ni izuzetno da saslusava
osumnjicenog. Organ kome se javni tuzilac obratio ne moze da odbije prikupljanje i davanje
obavestenja, ukoliko zakonom nije drugacije odredeno; - 3) da podnese :ahtev :a
sprovodenfe istrage protiv odredenog lica, ako nade daje krivicna prijava osnovana i da u
njoj i prilozima uz nju ima dovoljno materijala za pokretanje krivicnog postupka; - 4) da
predlozi istraznom sudiji da se istraga ne sprovede, vec da podigne neposrednu optuínicu.
Ako se sa tim predlo- gom istrazni sudija ne slozi, javnom tuziocu ostaje da podnese zahtev
za sprovodenje istrage.
A) ISTRAGA
6. Pojam i glavna obelezja istrage
Istraga je prva Iaza prethodnog postupka koju resenjem otvara istrazni sudija ili vece, na
zahtev ovlascenog tuzioca, protiv odredenog lica, kad postoji osnovana sumnja da je to lice
ucinilo krivicno delo (clan 241. stav 1, clan 242. stav 1. i clan 243. st. 1. i 7). Istragu
sprovodi istrazni sudija.
Iz deIinicije proizlaze glavna obelezja istrage: a) ona je sudske delat- nost, b) otvara se
odlukom (resenjem) suda i c) vodi se protiv odredenog lica kad postoji osnovana sumnja daje
ucinilac krivicnog dela.
23. Od pravila daje istraga sudska delatnost (otvara je i sprovodi sud) u nasem krivicnom
procesnom pravu postoje odstupanja samo utoliko sto prema odredbi clana 246. stav 3.
istrazni sudija moze organu unutrasnjih poslova poveriti da u procesnoj Iormi (na nacin
predviden ZKP) obavi pretresanje stana ili lica i privremeno oduzimanje odredenih predmeta.
Istraznih radnji po pravilu nema pre no sto fe doneto resenfe o sprovodenju istrage. Radnje
preduzete pre toga su pretprocesne, neIormalne policijske radnje, a ne istrazne radnje
krivicnog postupka. Ali, i od ovoga pravila postoje odstupanja, tako da se i pre donetog
resenja o sprovodenju istrage mogu preduzeti pojedine, u zakoniku tacno odredene istrazne
radnje, od strane istraznog sudije, a izuzetno i od strane organa unutrasnjih poslova (sto
predstavlja istovremeno i odstupanje od pravila da je istraga sudska delatnost). Ti slucajevi
su sledeci: i) Kad postoji opasnost od odlaganja, istrazni sudija nadleznog suda ili istrazni
sudija nizeg suda na cijem je podrucju ucinjeno krivicno delo, moze preduzeti pojedine
istrazne radnje, ukljucujuci i saslusanje osumnjicenog, mada resenje o sprovodenju istrage
jos nije doneto, uz obavezu da o svemu sto je preduzeo obavesti nadleznog javnog tuzioca
(clan 240). Osumnjiceni se tada saslusava po pravilima koja vaze za saslusanje okrivljenog u
krivicnom postupku. - 2) Kad je ucinilac krivicnog dela nepoznat (pa zbog toga nema uslova
:a otvaranfe istrage, koje moze biti samo prema poznatom licu), ovlasceni tuzilac moze
predloziti istraznom sudiji da obavi pojedine istrazne radnje, ako je njihovo preduzimanje
potrebno i pre pokretanje istrage (clan 249). Kad istraga kasnije bude otvorena, radnje
preduzete pre istrage imaju istu vrednost kao i radnje obavljene u istrazi. - 3) Pre otvorene
istrage i organi unutrasnjih poslova mogu da obave tacno odredene hitne istrazne radnje pod
uslovima koji su propisani u zakoniku (clan 238). To su sledece istrazne radnje: (a)
Privremeno oduzimanje predmeta koji mogu posluziti kao dokaz u postupku ili mogu biti
obuhvaceni merom bezbednosti trajnog oduzimanja, pod uslovom da postoji razlog hitnosti
(inace se ceka otvaranje istrage i naredba istraznog sudije o oduzimanju predmeta). - (b)
Pretresanje stana i lica, koje se iz razloga hitnosti moze obaviti i bez sudske naredbe (clan
81).
46. pretresanju izvrsenom pre istrage organ unutrasnjih poslova je duzan da odmah izvesti
ovlascenog tuzioca (clan 81. stav 6). - (c) Uvidaj na licu mesta, pod uslovom da njegovo
preduzimanje nalazu razlozi hitnosti, da istrazni sudija ne moze odmah da dode i da se radi o
krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora do deset godina. - (d) Potrebna vestacenja,
osim obdukcije i ekshumacije lesa, ako se potreba za vestacenjem javi na mestu krivicnog
dela, a istrazni sudija ne moze odmah da dode.
c) Istraga ne moze biti pokrenuta prema nepoznatom uciniocu krivicnog dela, kao ni
prema alternativno odredenim licima, da bi se utvrdilo koje je od vise mogucih, stvarni
ucinilac krivicnog dela. Dok se licnost okrivljenog ne odredi krivicni postupak se ne moze
zapoceti (clan 241. stav 1), vec se mogu preduzimati samo policijske radnje usmerene na
otkrivanje
47. pronalazenje osumnjicenog.
Samo u nekim slucajevima istraga je obave:na Iaza krivicnog postupka, dok je u drugim
samo moguca ili potpuno isklfucena. 1) Istraga je u nacelu obave:na kad su u pitanju
krivicna dela za koja je predvidena kazna zatvora u trajanju preko osam godina. Medutim, i u
slucaju tih krivicnih dela ona moze izostati, tako da se optuznica (ne i privatna tuzba) i za ta
krivicna dela pod odredenim uslovima moze podici bez sprovodenja istrage. Tako podignuta
optuznica naziva se neposrednom optuínicom. Uslovi za njeno podizanje su: (a) da
prikupljeni podaci o krivicnom delu i uciniocu daju dovoljno osnova za podizanje optuznice,
(b) da javni tuzilac odnosno osteceni kao tuzilac podnese predlog istraznom sudiji da se
istraga ne sprovodi, (c) da se istrazni sudija saglasi sa tim predlogom i (d) da je istrazni
sudija prethodno ispitao osumnjicenog. Ako se istrazni sudija ne slozi sa predlogom tuzioca,
postupice kao da je stavljen predlog za sprovodenje istrage (clan 244. st. 1-5). - 2) Istraga je
samo moguca (Iakultativna), a ne obavezna, kad se radi o krivicnim delima za koja je
propisana kazna zatvora od pet do osam godina. Da li ce biti istrage za ova krivicna dela
zavisi samo od tuzioca: ako smatra da mu je potrebna, zatrazice da istraga bude sprovedena,
a ako nade da ima dovoljno materijala za optuznicu, podnece je neposredno, bez ikakvih
prethodnih uslova (clan 244. stav 6). Iz ovoga izlazi da postoje dva rezima za podizanje
neposredne optuznice: jedan za teza krivicna dela, sa uslovima napred navedenim pod l/a-d i
drugi za laksa krivicna dela. - 3) Istraga je po zakoniku isklfucena za sva krivicna dela za
koja se sudi u skracenom postupku, tj. za krivicna dela za koja je propisana novcana kazna ili
zatvor do pet godina. Za ta dela optuzba (optuzni predlog ili privatna tuzba) se podize uvek
neposredno, na osnovu krivicne prijave. Pre podnosenja optuznog predloga javni tuzilac
moze da predlozi istraznom sudiji samo da preduzme odredene istrazne radnje (clan 435), ali
to nije istraga.
6. Pokretanje, svrha, obim, tok i sadrzina istrage
1) Istraga se otvara koordiniranom aktivnoscu dva procesna subjekta: ovlascenog tuzioca i
suda. Tuzilac treba da :ahteva sprovodenje istrage, a sud da zahtev tuzioca usvofi. Zahtev za
sprovodenje istrage podnosi ovlasceni tuzilac istraznom sudiji nadleznog suda. Zahtev ima
odredenu Iormu i sadrzinu. U pogledu Iorme, zahtev je pisani akt, ali moze biti podnet i
usmeno na zapisnik. U pogledu sadrzine, u zahtevu se moraju naznaciti: lice protiv kojeg se
zahteva sprovodenje istrage, opis dela iz kojeg proizlaze zakonska obelezja krivicnog dela,
zakonski naziv krivicnog dela (kvaliIikacija), okolnosti iz kojih proizlazi osnovanost sumnje
da je oznaceno lice ucinilo krivicno delo i dokazi kojima se potvrduju relevantne cinjenice
(clan 242. stav 3). Uz zahtev se dostavlja krivicna prijava, spisi i zapisnici o Iormalnim i
neIormalnim radnjama koje su preduzete i predmeti koji mogu da posluze kao dokazi. U
zahtevu se moze predloziti da se lice protiv kojeg se zahteva sprovodenje istrage stavi u
pritvor (clan 242. stav 4). tuzilac izjavi da odustaje od daljeg gonjenja, i to je konsekvenca
optuznog nacela. Istrazni sudija je tada duzan da resenjem obustavi istragu i da u roku od
osam dana obavesti ostecenog, uz pouku da moze preuzeti krivicno gonjenje. Protiv volje
ovlascenog tuzioca istraga moze biti obustavljena samo odlukom veca. Ako istrazni sudija
ustanovi da postoji kakav razlog za obustavu postupka, on o tome prvo obavestava tuzioca,
koji na osnovu toga moze izjaviti da odustaje od gonjenja, pa se istraga obustavlja po volji
tuzioca. Medutim, ako se tuzilac sa misljenjem istraznog sudije ne slozi ili ga u roku od osam
dana ne obavesti da odustaje od gonjenja, istrazni sudija je duzan da zatrazi da o obustavi
istrage odluci vece (clan 254. stav 2). Osnovi po kojima vece moze da obustavi istragu
predvideni su u clanu 254. i mogu biti sledeci: (1) ako delo koje se stavlja na teret
okrivljenom nije krivicno delo, a nema uslova za primenu mera bezbednosti; (2) ako je
nastupila zastarelost krivicnog gonjenja ili je delo obuhvaceno amnestijom ili pomilovanjem,
ili ako postoje druge okolnosti koje trajno iskljucuju krivicno gonjenje; (3) ako nema dokaza
da je okrivljeni ucinio krivicno delo. Protiv resenja veca o obustavi istrage pravo zalbe ima
ovlasceni tuzilac, a ako je obustavljena istraga vodena po zahtevu javnog tuzioca, zalbu moze
izjaviti i osteceni. Kad zalbu izjavi samo osteceni, pa mu zalba bude uvazena, smatrace se da
je podnosenjem zalbe preuzeo gonjenje (clan 254. stav 4). Postupak zavrsen pravnosnaznim
resenjem o obustavi istrage ne moze se ponoviti nikako, za razliku od prekida istrage, do
koga dolazi zbog smetnji privremene i otklonjive prirode, posle koga se postupak na zahtev
tuzioca nastavlja cim prestane razlog koji je izazvao prekida (clan 406. stav 1).
Ako istraga nije prekinuta ili obustavljena, istrazni sudija je zavrsava Iaktickim putem,
dostavljanjem istraznih spisa ovlascenom tuziocu. Formalno resenje o zavrsetku istrage se ne
donosi. Tuzilac tada treba da prouci spise i da u roku od 15 dana zauzme svoj stav u pogledu
daljeg postupka, s tim sto je propisani rok za javnog tuzioca instruktivan, a za ostale tuzioce
prekluzivan. Tuzilac moze: a) staviti predlog da se istraga dopuni, b) izjaviti da odustaje od
daljeg gonjenja i c) podici optuznicu odnosno privatnu tuzbu. U postupku po zahtevu za
dopunu istrage primenjuju se pravila koja vrede za postupak otvaranja istrage, tj. ako istrazni
sudija ne prihvati predlog tuzioca, zatrazice da o tome odluci vece.
5) Istraga se vodi samo za ono krivicno delo i samo protiv onog okrivljenog na koje se odnosi
resenje o sprovodenju istrage (clan 248. stav 1). Istrazni sudija nije vezan pravnom
kvaliIikacijom dela koja je data u resenju 0 sprovodenju istrage. U istrazi se prikupljaju
podaci koji se odnose na krivicno delo i na licnost okrivljenog. Sadrzina istrage se sastoji u
predu- zimanju potrebnih istraznih radnji. Pod pojmom istrazne radnje razumeju se u prvom
redu procesne radnje dokazivanja kojima se utvrduju pravno relevantne cinjenice, ali i radnje
procesne prinude kojima je cilj da obezbe- de prisustvo potrebnih lica i stvari, kao i procesne
radnje odlucivanja. To su iste one radnje koje se u drugom cilju, preduzimaju i u glavnom
postupku. Jedino, presuda u ovom delu krivicnog postupka ne moze biti doneta, osim
izuzetno u slucaju iz clana 455.
A) OPTUZNICA I PRIGOVOR PROTIV OPTUZNICE
Istrazi sleduje, a glavnom postupku prethodi stavljanje okrivljenog pod optuzbu. Ta Iaza
prethodnog postupka se sastoji od: a) podizanja optuzbe i b) sudske kontrole optuznog akta,
koja se po pravilu vrsi povodom prigovora protiv optuznice. Posle zavrsene istrage, pre ili
posle podignute optuznice, pa sve do kraja prvog rocista za glavni pretres javni tuzilac i
okrivljeni mogu zakljuciti sporazum o priznanju krivice (clan 282a -282d).
70. Pojam i sadrzina optuznice
Optuznica je pisani i u zakonskoj Iormi sastavljen akt javnog ili supsi- dijarnog tuzioca
kojim se od nadleznog suda trazi da odredi glavni pretres protiv odredenog lica za odredeno
krivicno delo. Optuznica se podnosi posle sprovedene istrage, ali i bez istrage, na osnovu
krivicne prijave ili neposrednog opazanja (neposredna optuznica), a u odredenim slucajevima
moze se podneti i sudecem vecu na samom glavnom pretresu, pa i usmeno. Ona je optuzni
akt ovlascenih tuzilaca (javnog i supsidijarnog) za krivicna dela koja se gone po sluzbenoj
duznosti u opstem postupku. U skracenom postupku optuzni akt tih tuzilaca se zove optuzni
predlog. Optuzni akt privatnog tuzioca je privatna tuzba, i u opstem i u skracenom postupku.
Osnovni cilj optuznice je da dovede do glavnog pretresa i da odredi predmet sudenja.
Optuznica sadrzi: a) podatke o identitetu okrivljenog (sta ti podaci sadrze v. u clanu 266. stav
1. tacka 1); - b) opis dela iz kojeg proizlaze zakonska obelezja krivicnog dela, posebno vreme
i mesto izvrsenja krivicnog dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je ono ucinjeno i druge
okolnosti potrebne da se krivicno delo sto potpunije odredi (cinjenicna osnovica optuznice,
koja veze sud); - c) zakonski naziv krivicnog dela (pravna kvaliIikacija), uz navodenje i
drugih odredaba krivicnog zakona koje se po predlogu tuzioca imaju primeniti (pravna
osnovica optuznice, koja ne veze sud); - d) oznacenje suda pred kojim ce se odrzati glavni
pretres; - e) predlog dokaza koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz naznacenje imena
svedoka i vestaka, spisa koje treba procitati i predmeta koji sluze kao dokazi i I) obrazlozenje
u kojem ce se, prema rezultatima istrage, opisati stanje stvari, navesti dokazi kojima se
utvrduju odlucne cinjenice, izneti odbrana okrivljenog i stanoviste tuzioca o navodima
odbrane. Pored ovih obaveznih delova optuznica moíe da sadrzi: a) predlog da se odredi
pritvor prema okrivljenom koji se nalazi na slobodi, b) predlog da se okrivljeni pusti na
slobodu, ako se nalazi u pritvoru i c) predlog da se vise podnetih optuznica spoji u jedan
postupak (clan 266. st. 2. i 3). Ako je tuzilac stavio
predlog da se prema okrivljenom odredi pritvor ili da se pusti na slobodu, o tome resava vece
iz clana 24. stav 6. odmah, a najkasnije u roku od 48 sati (clan 269. stav 1). Ako je okrivljeni
vec u pritvoru, a u optuznici nije stavljen predlog da se pusti na slobodu, vece je duzno da u
roku od tri dana od prijema optuznice po sluzbenoj duznosti ispita da li jos postoje razlozi za
pritvor (clan 269..stav 2). us
71. Prigovor protiv optuznice
Prigovor protiv optuznice je pravno sredstvo kojim okrivljeni ili njegov branilac moze
da trazi od suda da ispita optuznicu i donese odluku o tome da li je ona uredna, zasnovana na
razjasnjenim cinjenicama, osnovana i podneta nadleznom sudu. Prigovoru nema mesta: a)
protiv optuznice koju je javni tuzilac izmenio na glavnom pretresu - clan 341, b) protiv
optuznice koju je tuzilac podneo za novo krivicno delo optuzenog otkriveno ili ucinjeno na
glavnom pretresu ili za krivicno delo treceg lica izvrseno na glavnom pretresu - cl. 342. i
301. i c) protiv optuznog predloga u skracenom postupku. Prigovor je dozvoljen i protiv
privatne tuzbe, osim u skracenom postupku.
Kontrola optuznice je izuzetno moguca i bez prigovora okrivljenog, po zahtevu
predsednika veca pred kojim treba da se odrzi glavni pretres (clan 281). Predsednik sudeceg
veca moze da zahteva ispitivanje optuznice kad u pripremanju glavnog pretresa ustanovi da
ona sadrzi odredeni nedostatak ili da joj uopste nema mesta, a okrivljeni prigovor protiv
optuznice nije izjavio ili je prigovor bio izjavljen, pa odbacen zbog nekog Iormalnog razloga,
bez ispitivanja da lije osnovan (neblagovremen prigovor i prigovor podnet od neovlascenog
lica). Predsednik raspravnog veca moze staviti zahtev za ispitivanje optuznice do odredivanja
glavnog pretresa, a najkasnije u roku od dva meseca od prijema optuznice u sudu. Postupak
kontrole optuznice u ovom slucaju tece kao i u slucaju prigovora.
Okrivljeni moze u svom prigovoru da postavi sledece zahteve: a) da se uklone Iormalne
greske ili nedostaci iz optuznice, koje je pre njenog dostavljanja okrivljenom trebalo da
zapazi predsednik veca i da po clanu 267. naredi da se otklone, ali to nije ucinio, - b) da se
sud oglasi stvarno ili mesno nenadleznim (ovo je poslednja prilika za izjavljivanje prigovora
mesne nenadleznosti), - c) da se dopuni istraga i bolje razjasni stanje stvari, tako da bi se
mogla ispitati osnovanost optuznice, - d) da se krivicni postupak obustavi zbog toga sto nema
mesta optuzbi iz razloga navedenih u clanu 274. i - e) da se izdvoje zapisnici i obavestenja
koji se po zakoniku moraju izdvojiti. Sud nije vezan zahtevima okrivljenog, vec povodom
prigovora optuznicu po sluzbenoj duznosti ispituje u celini.
7. Postupak po prigovoru protiv optuznice
Okrivljeni ima pravo da podnese prigovor protiv optuznice u roku od osam dana od dana
njenog dostavljanja. Okrivljeni se moze odreci toga prava, a ako je prigovor izjavio, moze od
njega odustati. Odricanje i odusta- nak, jednom dati, ne mogu se opozvati. Osim okrivljenog,
prigovor moze izjaviti jos samo njegov branilac, i bez posebnog ovlascenja, ali ne protiv
volje okrivljenog.
O prigovoru odlucuje vece, ne ono pred kojim se ima odrzati glavni pretres, vec tzv.
vanraspravno vece (clan 24. stav 6). Vece postupa u sedni- ci, bez prisustva stranaka, a
odluku donosi na osnovu spisa. Pre donosenja odluke vece je duzno da saslusa ovlascenog
tuzioca (clan 272. stav 2 u vezi sa clanom 265. stav 2). Vece moze doneti jedno od sledecih
resenja:
26.Odbaciti prigovor, ako nade da fe neblagovremen ili nedo:volfen (clan 273. stav l).
Ova odluka se donosi ako fe predsednik raspravnog veca propustio dafe donese pre
dostavlfanfa spisa vecu.
27.Jratiti optuínicu tuíiocu da otkloni formalne nedostatke kofe ona sadríi protivno
odredbi clana 266. o obave:nof sadríini optuínice. Ispravlfenu optuínicu tuíilac fe duían da
vrati u roku od tri dana od kad mu fe saopstena odluka veca. Za favnog tuíioca rok nife
preklu:ivan, a :a ostecenog kao tuíioca i privatnog tuíioca feste (u slucafu propustanfa sma-
tra se da su odustali od gonfenfa, pa se postupak obustavlfa - clan 273. stav 2).
28.Jratiti optuínicu tuíiocu da traíi dopunu ili sprovodenfe istrage radi bolfeg
ra:fasnfenfa stvari, da bi se mogla ispitati osnovanost optuínice (clan 273. stav 2). U roku
od tri dana tuíilac treba da traíi da se istraga dopuni, ako fe prethodno vodena odnosno da
se sprovede, ako fe optuínica podneta be: sprovodenfa istrage. Tuíilac podnosi :ahtev
istraínom sudifi kao i u slucafu redovnog otvaranfa istrage, s tim sto istraíni sudifa ne moíe
da se ne sloíi sa :ahtevom tuíioca, fer se vece kofe bi o neslaganfu trebalo da arbitrira vec
i:fasnilo o potrebi dopune odnosno sprovodenfa istrage. Posle dopunfene ili sprovedene
istrage, vece odlucufe o prigovoru definitivno.
29. Oglasiti nenadleínim sud kofem fe podneta optuínica i po pravnosnaínosti resenfa
predmet uputiti nadleínom sudu (clan 273. stav 3). Prilikom ocene nadleínosti vece nife
ve:ano pravnom kvalifikacifom kofu fe tuíilac slucafu dao u svom optuínom aktu. Protiv ove
odluke veca íalba fe do:volfena (clan 28).
3.I:dvofiti i: spisa obavestenfa i :apisnike kofi se po :akoniku morafu i:dvofiti, ako fe
istraíni sudifa to propustio da ucini (clan 273. stav 4). Kofi se :apisnici i obavestenfa morafu
i:dvofiti propisano fe u clanu 178. Protiv resenfa veca o i:dvafanfu do:volfena fe posebna
íalba.
Utvrditi da nema mesta optuíbi i obustaviti postupak (clan 274. stav 1). Ovu odluku vece
donosi kad ustanovi a) da delo kofe fe predmetoptuzbe nije krivicno delo, b) da postoje
okolnosti koje iskljucuju krivicnu odgovornost, a ne dolazi u obzir primena mera
bezbednosti, c) da je krivicno gonjenje zastarelo, da je delo obuhvaceno amnestijom ili
pomilovanjem ili da postoje druge okolnosti koje trajno iskljucuju krivicno gonjenje i d) da
nema dovoljno dokaza da je okrivljeni osnovano sumnjiv za delo koje je predmet optuzbe.
Protiv ove odluke zalbu moze da izjavi tuzilac. Okrivljeni koji je pritvoren pusta se na
slobodu, bez obzira na tuziocevu zalbu.
1. Odbaciti optuínicu i: ra:loga kofi privremeno sprecavafu krivicno gonfenfe (clai274.
stav 2).
2. Odbiti prigovor kao neosnovan (clan 2 77), ne i:fasnfavafuci se dafe optuíba
osnovana, fer to treba tek da se utvrdi na glavnom pretresu. Ovu odluku vece donosi kad ne
donese ni fednu drugu. Protiv ove odluke íalba nife do:volfena (clan 28).
Prethodni postupak se zavrsava stupanjem optuznice na pravnu snagu. Od tog momenta
zapocinje glavni postupak, mesna nadleznost suda se vise ne moze pobijati, a okrivljeni
postaje optuíeni. Vreme stupanja optuznice na pravnu snagu zavisi od toga da li je protiv
optuznice bio izjavljen prigovor ili nije. a) Ako je prigovor izjavljen, optuznica stupa na
pravnu snagu kad prigovor bude odbijen, b) Ako prigovor nije izjavljen, optuznica ne postaje
pravnosnazna istekom osmodnevnog roka za izjavlji- vanje prigovora, kao sto bi bilo da
predsednik veca nema ovlascenje da u roku od dva meseca od prijema optuznice zahteva od
veca daje ispita. Zbog toga kad prigovora nije bilo, optuznica postaje pravnosnazna: a) kad
vece u sednici nade da predsednikov zahtev nije osnovan, ako je takav zahtev bio postavljen
ili b) kad predsednik zakaze glavni pretres odnosno kad istekne dvomesecni rok od prijema
optuznice, ako zahtev za ispitivanje optuznice nije postavio (clan 282).
73. Sporazum o priznavanju krivice`
Ako se postupak vodi za krivicno delo za koje se prema zakonu moze izreci kazna zatvora do
dvanaest godina, javni tuzilac i okrivljeni, na inicijativu jedne ili druge strane, mogu
zakljuciti sporazum o priznanju krivice (clan 282a - 282d). Ustanova je preuzeta iz
americkog krivicnog postupka 2009. godine i ima cilj da izbegavanjem dokazivanja i
ubrzanjem postupka rastereti krivicne sudove, koji su zatrpani sve vecim brojem predmeta.
Principijelno posmatrano, ustanova se ne moze opravdati jer jednu Iunkciju koju treba da vrsi
iskljucivo krivicni sud prenosi na javnog tuzioca, potire nacelo legaliteta krivicnog gonjenja i
pravo okrivljenog na prezum- pciju nevinosti, dozvoljava da se voljom pojedinih procesnih
subjekata menjaju opste norme materijalnog krivicnog prava o kaznjavanju ucinilaca
krivicnih dela i td. Okrivljeni treba da u potpunosti i dobrovoljno prizna krivicno delo koje
mu se stavlja na teret pod uslovima o kojima pregovara sa javnim tuziocem i koji se ticu: a)
vrste i visine sankcije koja ce okrivljenom biti izrecena, b) odustanka javnog tuzioca od
gonjenja za pojedina krivicna dela, c) naknade troskova krivicnog postupka i placanja
imovinskopravnog zahteva, d) odricanja od prava na zalbu protiv sudske odluke zasnovane
na sporazumu o priznavanju krivice. Sporazumevanje o kazni je limitirano zakonskim
minimumom kazne predvidene za krivicno delo koje se okrivljenom stavlja na teret, ali
tuzilac moze pristati da se okrivljenom izrekne i blaza kazna u okviru odredaba KZ o
granicama ublazavanja kazne, ako je to opravdano izuzetnim znacajem priznanja okrivljenog
za dokazivanje u tekucem postupku ili za sprecavanje, otkrivanje i dokazivanje drugih
krivicnih dela i postojanjem narocito olaksavajucih okolnosti slucaja. Sporazum se moze
zakljuciti pre ili posle podnosenja optuznice, a najkasnije do kraja prvog rocista za glavni
pretres. Postignuti sporazum ima dejstvo ako ga usvoji i sud. O tome odlucuje predsednik
vanpretresnog veca, odnosno predsednik veca za glavni pretres na posebnom javnom rocistu
kome prisustvuju javni tuzilac, okrivljeni i njegov branilac. Odbrana je na tom rocistu
obavezna, pa i kad je u krivicnom postupku Iakultativna. O rocistu se obavestavaju osteceni i
njegov punomocnik. Sporazum ne sme biti protivrecan razlozima pravicnosti, niti da vreda
prava ostecenog. Ako sud ne usvoji sporazum, priznanje okrivljenog dato javnom tuziocu ne
moze se koristiti kao dokaz u krivicnom postupku. Ako sud resenjem usvoji sporazum tuzilac
je duzan da u roku od tri dana od pravnosnaznosti te odluke podigne optuznicu, ako je
prethodno nije podneo, a predsednik veca bez odlaganja donosi presudu kojom optuzenog
oglasava krivim i izrice mu kaznu, odnosno dugu krivicnu sankciju i odlucuje o ostalim
pitanjima predvidenim sporazumom. Time se izbegava sazivanje veca i sudenje na glavnom
pretresu.
A) GLAVNI POSTUPAK
Glavni postupak je drugi stadij um krivicnog postupka u kome se o predmetu postupka
sudi u pravom smislu reci, za razliku od prethodnog postupka u kome se predmet postupka
samo istrazuje (sa dva izuzetka u kojima se i presuduje). Glavni postupak se deli na glavni
postupak pred prvostepenim sudom i glavni postupak pred visim sudom (postupak pravnih
lekova). Prvostepeni glavni postupak obuhvata tri procesne Iaze: pripremanje glavnog
pretresa, glavni pretres i donosenje prvostepene presude.
7. Pripreme za glavni pretres
Pripremanje glavnog pretresa obuhvata procesne radnje koje pre- duzima sud od stupanja
optuznice na pravnu snagu do pocetka glavnog pretresa. Ovaj deo krivicnog postupka vodi
predsednik veca pred kojim ce se odrzati glavni pretres. Radnje pripremanja glavnog pretresa
su mnogobrojne i raznovrsne. Najvaznije su sledece:
23. Zaka:ivanfe glavnog pretresa i po:ivanfe potrebnih lica. - Predsednik veca naredbom
odredufe mesto i vreme glavnog pretresa (clan 283. stav l). On fe duían da pretres :akaíe u
roku od dva meseca od prifema optuínice u sudu. U pogledu mesta glavnog pretresa, pravilo
fe da se on dríi u sediStu suda i u sudskof :gradi (clan 284. stav l), ali odstupanfa su moguca
u oba pravca. Predsednik veca moíe odrediti da se glavni pretres odríi i u drugof :gradi u
mestu u kome fe sediste suda, ukoliko su prostorife u sudskof :gradi nepodesne (clan 284.
stav 2), a ako to na obra:loíen predlog predsednika suda do:voli predsednik viseg suda,
pretres se moíe odríati i u drugom mestu na podrucfu nadleínog suda (clan 284. stav 3).
Jreme glavnog pretresa se odredufe danom i satom pocetka pretresa. Po sluíbenof duínosti
ili na predlog stranaka, i: vaínih ra:loga predsednik veca moíe odgoditi (Zakonik kaíe
odloíiti) dan glavnog pretresa, na neodredeno vreme ili :a drugi odredeni dan (clan 289).
Na glavni pretres se po:ivafu potrebna lica naredbom predsednika veca kofa ima formu
po:iva, i to stranke (optuíeni i ovlasceni tuíilac), branilac optuíenog, osteceni, :akonski
:astupnici i punomocnici stranaka i ostecenog i tumac. Na glavni pretres se po:ivafu i
svedoci i vestaci kofe su predloíili tuíilac u optuínici i okrivlfeni u prigovoru protiv
optuínice, osim onih :a kofe predsednik veca smatra da nisu potrebni. Da bi po:ivanfe
optuíenog bilo propisno, po:iv mu se mora dostaviti licno (clan 162. stav 1), barem osam
dana pre glavnog pretresa. Ovaf rok, potreban da bi optuíeni mogao da pripremi svofu
odbranu, moíe biti skracen, ali samo na :ahtev optuíenog ili na :ahtev tuíioca u: pristanak
optuíenog (clan 28. stav 3). U: optuíenog na glavni pretres se po:iva i nfegov branilac.
Ako optuíeni ima vise branilaca smatra se da su svi uredno po:vani kad fe po:iv dostavlfen
fednom od nfih (clan 162. stav ). Osteceni kao tuíilac i privatni tuíilac se u po:ivu
upo:oravafu da ce se smatrati da su odustali od optuíbe ako na pretres ne dodu ili ne
posalfu svoga punomocnika (clan 28. stav ). Osteceni kofi u postupku nife stranka, vec
samo sporedni procesni subfekt, po:iva se na glavni pretres uvek. Ako se ne po:iva kao
svedok, sud ce ga upo:oriti da ce se glavni pretres odríati i be: nfega, da ce se nfegov
imovinsko-pravni :ahtev procitati i da ce se smatrati da nife volfan da nastavi krivicno
gonfenfe ako favni tuíilac na pretresu odustane od optuínice (clan 28. stav 4). Jestak i
svedok, uklfucufuci i ostecenog kad se po:iva u svofstvu svedoka, upo:orice se u po:ivu na
posledice nedolaska, tf. da mogu biti prinudno dovedeni ili novcano kaínfeni (clan 264. stav
6. u ve:i sa clanom 37).
Pribavlfanfe novih doka:a. - Kao i u svakof drugof fa:i postupka, stranke i osteceni mogu
predlagati da se pribave novi doka:i kofi ce biti i:vedeni na glavnom pretresu, a predsednik
veca moíe, na predlog stranaka ili po sluíbenof duínosti, odluciti da se pofedini doka:i
i:vedu i pre pocetka glavnog pretresa (Cl. 286. i 288). Cilj je prve odredbe da strankama
omoguci stavljanje dokaznih predloga kad god ih imaju i da to ne cine tek na glavnom
pretresu, jer to usporava njegov tok. Cilj druge odredbe je da se sacuvaju dokazi koji u
prethodnom postupku nisu izvedeni, a do glavnog pretresa bi propali.
23. Obustavlfanfe postupka moíe da usledi i u toku pripremanfa glavnog pretresa, ali
samo i: fednog ra:loga ako ovlasceni tuíilac odustane od optuíbe (clan 29). Predsednik
veca obustavlfa postupak resenfem, kofe dostavlfa strankama i ostecenom, a ako fe :aka:ao
glavni pretres, duían fe da o tome obavesti i lica kofa fe po:vao na pretres, da ne bi u:alud
dola:ili u sud. Ako fe u pitanfu odustanak favnog tuíioca, osteceni moíe da nastavi gonfenfe,
tako sto ce preu:eti optuínicu favnog tuíioca ili podici svofu. Pritvoreni okrivlfeni se pusta
odmah na slobodu.
24. Ostale radnfe pripremanfa glavnog pretresa predsednik veca predu- :ima prema
okolnostima slucafa. Ako fe u i:gledu da ce glavni pretres duíe trafati, predsednik veca moíe
da :atraíi od predsednika suda da odredi fednog ili dvoficu sudifa ili sudifa porotnika kofi ce
prisustvovati glavnom pretresu (dopunske sudife), kako bi :amenili sudife clanove veca u
slucafu nfihove sprecenosti (:bog bolesti, smrti, i:u:eca i si.) - clan 287. Ako predsednik veca
utvrdi da se u spisima nala:e :apisnici ili obavestenfa kofi se po :akoniku morafu i:dvofiti,
pre nego sto odredi glavni pretres donece resenfe o nfihovom i:dvafanfu i i:vrsiti ga kad
postane pravnosnaíno (clan 283. stav 3).
7. Glavni pretres i pretpostavke za odrzavanje glavnog
pretresa
Glavni pretres je deo prvostepenog krivicnog postupka u kome se raspravlja o
osnovanosti kaznenog zahteva koji je sadrzan u optuzbi ovlascenog tuzioca, kao i 0 njemu
pripojenim imovinsko-pravnim zahtevi- ma, i o tome izrice presuda. U Iormalno-pravnom
znacenju glavni pretres je rociste: mesto i vreme odredeno za preduzimanje procesnih radnji
suda i stranaka. Cilj glavnog pretresa je da stranke u kontradiktornom, usmenom,
neposrednom i javnom postupku rasprave da li je optuzba osnovana i da sud o tome donese
presudu. Bez glavnog pretresa u prvostepenom postupku nema presude (osim ako se ispune
uslovi iz cl. 455. i 282d), i obrnuto, svaki glavni pretres pred prvostepenim sudom zavrsava
se presudom (izuzetno resenjem, kad se izrice sudska opomena, a u postupku prema
maloletnicima uvek resenjem, osim kad se maloletniku izrice kazna maloletnickog zatvora).
Pretpostavke za odrzavanje glavnog pretresa su da mu prisustvuju lica bez kojih se prema
zakoniku glavni pretres ne moze odrzati. Nedolazak nekih od pozvanih lica sprecava
odrzavanje glavnog pretresa, mada nema uvek iste procesno-pravne posledice, ni za dalji tok
krivicnog postupka (nekad se glavni pretres odlaze, nekad obustavlja), ni za nedosavse
(prema nekima se mogu primeniti prinudne mere, prema drugima ne mogu).
46. Nedola:ak ovlascenog tuíioca sprecava odríavanfe glavnog pretresa u opstem
postupku (u skracenom fe drugacife). Svefedno fe da li se po:ivu nife oda:vao favni tuíilac,
osteceni kao tuíilac ili privatni tuíilac. edutim, procesne posledice nedolaska pofedinih
tuíilaca na rociste :a glavni pretres nisu iste. Ako se po:ivu ne oda:ove favni tuíilac, pretres
ce se odloíiti, a favni tuíilac ponovo po:vati (clan 33. stav l). Prema nfemu se mere prinude
ne primenfufu. Ako na glavni pretres ne dode uredno po:vani osteceni kao tuíilac ili privatni
tuíilac, niti nfihov :akonski :astupnik odnosno punomocnik, pretres se ne odlaíe, vec se
resenfem veca postupak obustavlfa (clan 33. stav 2), na osnovu pe:umpcife da nedola:ak
toga tuíioca :naci dafe odustao od krivicnog gonfenfa (clan 63. stav 1. i clan 9. stav 1).
Osteceni kao tuíilac i privatni tuíilac imafu pravo da posle obustave po ovom osnovu traíe
povracaf u predasnfe stanfe pod uslovima i: clana 63. stav 2. i clana 9. st. 2-4.
47. Nedola:ak optuíenog u nacelu sprecava odríavanfe glavnog pretresa. Ako optuíeni
ne dode na glavni pretres, niti svof i:ostanak opravda, bice prinudno doveden, a ako
ocigledno i:begava da dode na glavni pretres moíe biti i pritvoren do obfavlfivanfa presude
(clan 142. stav 1. tacka 4. i stav 2). Do dovodenfa optuíenog glavni pretres se prekida ili
odlaíe, ako se dovodenfe ne moíe obaviti odmah. Od ovoga pravila nase pravo dopusta dva
i:u:etka moguce fe sudenfe u odsustvu odbeglog ili nedostiínog optuíenog, a u skracenom
postupku i sudenfe u odsustvu nedosavseg optuíenog. Optuíenom se i:u:etno moíe suditi u
odsustvu ako se ispune sledeci uslovi a) da se nala:i u bekstvu ili da inace nife dostiían
dríavnim organima, b) da postofi neki posebno vaían ra:log da mu se sudi iako fe odsutan,
c) da sudenfe u odsustvu predloíi ovlasceni tuíilac i d) da tuíiocev predlog prihvati sud (clan
34. st. 3. i 4). Pod ovim uslovima, ne samo da se moíe odríati glavni pretres, vec i sprovesti
ceo prethodni postupak. Resenfe o sudenfu u odsustvu se donosi ako fe okrivlfeni pobegao ili
postao nedostiían posle :avrsenog prethodnog postupka, pre ili posle prifema po:iva :a
glavni pretres. Osim pomenutih slucafeva, glavni pretres se moíe odríati be: optuíenog i
nfegovog branioca ako bi se prema doka:ima kofi se nala:e u spisima ocigledno morala
doneti presuda kofom se optuíba odbifa (ako fe npr. posle :aka:ivanfa glavnog pretresa
nastupila :astarelost - clan 36).
Nedola:ak branioca sprecava odríavanfe glavnog pretresa ako fe odbrana obave:na, a ne
postofi mogucnost da optuíeni odmah u:me drugog branioca umesto neopravdano odsutnog
ili da ga sud postavi be: stete :a odbranu. Glavni pretres se tada mora odloíiti. Ako fe
odbrana fakultativna, a na glavni pretres ne dode branilac kofi fe uredno po:van, a nife
obavestio sud o razlozima sprecenosti ili branilac bez odobrenja napusti glavni pretres,
optuzeni ce se pozvati da odmah uzme dragog branioca. Ako to on ne ucini, vece moze
odluciti da se glavni pretres odrzi i bez branioca, ako se optuzeni s tim saglasi. Ako se
optuzeni ne saglasi, glavni pretres se mora odloziti kao i u slucaju obavezne odbrane (clan
305. stav 1). U svakom slucaju, saslusanje optuzenog ni po jednom pitanju se ne sme vrsiti
bez branioca protiv volje optuzenog.
4) Nedola:ak trecih lica (ostecenog, svedoka, vestaka i tumaca) po pravilu ne utice na
odrzavanje glavnog pretresa. Osteceni se poziva na glavni pretres obavezno, ali nije duzan da
se pozivu suda odazove, osim ako se poziva kao svedok, niti njegov nedolazak sprecava
odrzavanje glavnog pretresa, cak i ako pozivanje ostecenog nije bilo uredno (po clanu 62.
stav 2. on ima pravo na povracaj u predasnje stanje i zbog neurednog pozivanja na glavni
pretres). Nedolazak ostecenog moze za njega da ima stetne posledice: ako javni tuzilac na
glavnom pretresu odustane od optuznice, smatra se da osteceni ne zeli da produzi gonjenje, i
na to se mora upozoriti u pozivu (clan 285. stav 4). Svedoci i vestaci su obavezni da dodu na
glavni pretres. Ako neopravdano izostanu, vece moze narediti da se odmah prinudno dovedu,
mogu biti novcano kaznjeni (clan 307. st. 1. i 3), i moraju biti osudeni da naknade troskove
svoga dovodenja i odlaganja glavnog pretresa (clan 195. stav l). Da li ce glavni pretres biti
prekinut, odlozen ili zapocet, Iakticko je pitanje koje zavisi od okolnosti slucaja: vece moze
zapoceti glavni pretres i bez svedoka ili vestaka i u toku pretresa odluciti da li ga treba
prekinuti ili odloziti (clan 307. stav 2).
76. Tok glavnog pretresa
Glavni pretres tece ustaljenim redom koji je odreden zakonikom. Od toga reda vece
moze da odstupi kad se zbog posebnih okolnosti slucaja pokaze da je to celishodno (zbog
broja optuzenih, broja krivicnih dela, obimnosti dokaznog materijala). Redovan tok glavnog
pretresa izgleda ovako:
1) Otvaranfe :asedanfa prethodi otvaranju glavnog pretresa i spada u pripremanje pretresa, a
ne u sam pretres. Zasedanje suda otvara predsednik veca, objavljujuci predmet glavnog
pretresa i sastav veca, a zatim prozivkom utvrduje da li su dosla sva pozvana lica, pa ako
nisu, proverava jesu li im pozivi predati i da li su svoj izostanak opravdali (clan 302). U
slucaju nedolaska lica bez kojih se glavni pretres ne moze odrzati, vece donosi naredbu o
dovodenju i odluku o odlaganju (tacnije odgadanju) glavnog pretresa. Ako tu odluku vece ne
donese, predsednik veca poziva optuzenog i od njega uzima licne podatke da bi utvrdio
njegov identitet, tako sto mu postavlja ona pitanja koja se okrivljenom po clanu 89.
postavljaju prilikom svakog prvog saslusanja (clan 316. stav 3). Ako se dovodi iz pritvora,
optuzeni dolazi u sudnicu u pratnji cuvara, ali ne vezan. Predsednik ce optuzenog upozoriti
da pazljivo prati tok glavnog pretresa i uputiti ga da moze iznositi cinjenice i predlagati
dokaze za svoju odbranu, postavljati pitanja saoptuzenieima, svedocima i vestacima, stavljati
primedbe i davati objasnjenja u vezi sa njihovim izjavama (clan 318). Svedoke i vestake
predsednik veca upucuje na mesto koje je za njih odredeno, jer oni ne mogu da prisustvuju
glavnom pretresu pre no sto budu ispitani, osim vestaka, ako predsednik oceni daje korisno
da prate tok glavnog pretresa (clan 317. stav l). Ako je osteceni prisutan, predsednik veca ga
upucuje da moze podneti imovinsko-pravni zahtev, ukoliko ga vec nije postavio i upoznaje
sa pravima koja mu pripadaju u postupku (clan 60). Osteceni kao tuzilac i privatni tuzilac se
ne uklanjaju iz zasedanja ni kad se imaju ispitati kao svedoci.
B) Pocetak glavnog pretresa o:nacava citanfe optuínice ili privatne tuíbe od strane
ovlascenog tuíioca. Kad fe u pitanfu optuínica ostecenog kao tuíioca ili privatna tuíba,
umesto citanfa, predsednik veca moíe usmeno da i:loíi nfen sadríaf (clan 319. stav 2). Posle
citanfa optuíbe osteceni ima pravo da obra:loíi svof imovinsko-pravni :ahtev, a ako nife
prisutan, nfegov :ahtev ce procitati predsednik veca (clan 319. stav 3). Potom predsednik
veca pita optuíenog, da li fe ra:umeo optuíbu, i ako se uveri da fe optuíeni nife ra:umeo (ne
samo na osnovu nfegove i:fave, vec i prema drugim :nacima) duían fe da mu nfen sadríaf
i:loíi na nacin i recima kofe optuíeni moíe naflakse ra:umeti.
Saslusanfe optuíenog :apocinfe kad i:favi da fe shvatio optuíbu. Optuíeni se na glavnom
pretresu saslusava tako sto ga predsednik veca prvo pita da li pri:nafe krivicno delo :a kofe
fe optuíen i po:va da se i:fasni optuíbi i i:nese svofu odbranu, ako to íeli. Odbifanfe
optuíenog da odgovori na ta pitanfa smatra se nfegovim poricanfem (clan 32. st. 2. i 3).
Ako odluci da govori, on se prvo pusta da slobodno i spontano iska:ufe, a :atim mu
postavlfafu pofedina pitanfa nafpre tuíilac, pa branilac, a na krafu predsednik veca i clanovi
veca, a ako postofe fos i saoptuíeni i nfegov branilac. Osteceni, :akonski :astupnik i
punomocnik ostecenog i vestaci mogu optuíenom postavlfati pitanfa neposredno, ali samo po
odobrenfu predsednika veca. Inace, oni mu svofa pitanfa mogu postavlfati preko predsednika
veca. Kad optuíeni nece da odgovara, uopste ili na pofedina pitanfa, procitace se nfegov
ranifi iska: ili deo iska:a. Ako on na pretresu odstupi od ranifeg iska:a, predsednik ce ga na
to upo:oriti i pitati :asto iska:ufe drugacife, a prema potrebi moíe se i procitati nfegov ranifi
iska: ili deo iska:a. Saslusanfu optuíenog ne mogu da prisustvufu saoptuíeni kofi fos nisu
ispitani. Kasnife saslusanog optuíenog predsednik veca ce posle saslusanfa upo:nati sa
iska:ima pre nfega saslusanih saoptuíenih i upitati da li ima sta da primeti, a ranife
saslusanog duían fe da upita ima li sta da primeti povodom iska:a kasnife saslusanog
optuíenog. Ako se iska:i saoptuíenih istim okolnostima ra:likufu, predsednik veca ih moíe
suociti (clan 323). Optuzeni se ne saslusava samo na pocetku glavnog pretresa, vec moze biti
saslusan i kasnije kad god je potrebno kakvo razjasnjenje. Posle svakog izvedenog dokaza,
predsednik veca je duzan da upita optuzenog da li ima sta da primeti, sto takode spada u
saslusanje optuzenog.
4) Doka:ni postupak se otvara posle saslusanja optuzenog, mada se i saslusanje vrsi sa
ciljem sticanja dokaza. Kojim ce se redom dokazi izvoditi zavisi od odluke predsednika veca,
ali je pravilo da se prvo izvode dokazi koje predlozi tuzilac, zatim dokazi koje predlozi
odbrana, a na kraju dokazi cije je izvodenje odredeno po sluzbenoj duznosti suda ili na
predlog ostecenog (clan 328. stav 1). Osteceni koji je pozvan u svojstvu svedoka ispitace se
odmah nakon saslusanja optuzenog (clan 328. stav 2), da bi mogao da prati ceo tok glavnog
pretresa. Dokazi se izvode po predlogu stranaka ili po sluzbenoj duznosti suda. Zakonik
propisuje da priznanje optuzenog, ako je potpuno, neprotivrecno, jasno, potkrepljeno dragim
dokazima i ako nema osnovane sumnje daje lazno, oslobada sud duznosti da izvodi druge
dokaze o krivicnom delu. Dokazni postupak se tada ogranicava na izvodenje dokaza od kojih
zavisi ocena verodostojnosti samog priznanja i odluka izricanje krivicne sankcije (clan 327).
Dokazi se prikupljaju i izvode po pravilima koja vaze za prikupljanje i izvodenje pojedinih
dokaznih sredstava (vidi o tome izlaganja o dokaznim sredstvima).
Izvodenje dokaza na glavnom pretresu je usmeno i po pravilu neposredno. Neki dokazi se
izuzetno citaju, sto nije suprotno nacelu usmenosti, vec predstavlja odstupanje od
neposrednosti. Slucajevi u kojima je to moguce predvideni su u cl. 336. i 337, i dragih ne
moze biti. Prema tim odredbama: a) Isprave i :apisnici o uvidafu, pretresanfu stana i lica i o
odu:imanfu stvari citaju se na glavnom pretresu uvek kad postoje, bez ikakvih uslova; - b)
Zapisnici o iska:ima svedoka i vestaka i: prethodnog postupka procitace se na glavnom
pretresu i be: saglasnosti stranaka ako su saslusana lica umrla, dusevno obolela, ili se ne
mogu pronaci, ili je njihov dolazak pred sud znatno otezan zbog starosti, bolesti ili drugih
vaznih razloga (clan 337. stav 1. tacka l) i ako svedoci ili vestaci bez zakonskih razloga nece
da daju iskaz na glavnom pretresu (clan 337. stav 1. tacka 2); c) Be: saglasnosti stranaka,
ali po nfihovom saslusanfu vece moze odluciti da se procitaju :apisnici o saslusanfu svedoka
i vestaka sa ranifeg glavnog pretresa koji je odrzan pred istim predsednikom veca, ali se ne
moze nastaviti jer je od njegovog odlaganja protekao rok iz Clana 309. stav 3. (koji u toj
odredbi nije odreden, ali se u stavu 6. toga clana govori o ,odlaganju koje traje duze od dva
meseca"), kao i nala: i mislfenfe strucnfaka i: strucne ustanove ili drzavnog organa kad
pozvani strucnjak koji je obavio vestacenje nije dosao na glavni pretres (clan 337. stav 2); -
d) U: saglasnost stranaka, vece moze odluciti da se procita :apisnik o ranifem ispitivanfu
svedoka ili vestaka odnosno pisani nalaz i misljenje vestaka kad god svedok ili vestak nisu
prisutni, i bez obzira na to da li su pozvani na glavni pretres (clan 337. stav 2). Jedino se ne
smeju citati zapisnici o ranijem ispitivanju svedoka koji mogu biti oslobodeni duznosti
svedocenja (clan 98), ako nisu pozvani na glavni pretres ili su na glavnom pretresu izjavili da
nece da svedoce (clan 337. stav 3). Ako je takvom svedoku poziv za glavni pretres
dostavljen, a on na pretres nije dosao, pretpostavlja se da ni dalje nece da koristi pogodnost
oslobodenja od duznosti davanja iskaza, i da se slaze sa citanjem svog iskaza koji je ranije
dao. - e) Na glavnom pretresu citaju se i policifski :apisnici i: pretkrivicnog postupka o
saslusanfu osumnficenog koje je obavljeno u skladu sa clanom 226. stav 9.
Posle izvodenja svakog dokaza, predsednik veca je duzan da upita stranke i ostecenog,
da li imaju sta da primete (clan 339), a na kraju dokaznog postupka jos i posebno, da li imaju
kakve predloge za dopunu dokaznog postupka (clan 340). Ako niko ne stavi predlog ili on
bude odbijen, a vece ustanovi da je stanje stvari dovoljno izvideno, predsednik ce objaviti da
je dokazni postupak zavrsen. Stranke, medutim, i posle toga mogu stavljati dokazne
predloge, sve do samog kraja glavnog pretresa, a vece se i bez predloga stranaka moze vratiti
u dokazni postupak, posle njihovih zavrsnih reci, pa cak i posle zavrsenog glavnog pretresa
(cl. 348. i 350).
B) Zavrsne reci stranaka dola:e na samom krafu glavnog pretresa. U nfima stranke,
branilac optuíenog i osteceni i:laíu svofe stavove, ocene, :aklfucke i predloge o svim
cinfenicnim i pravnim pitanfima kofa su predmet sudenfa. Govori sadríe ocenu re:ultata
glavnog pretresa, :aklfucke o doka:anosti ili nedoka:anosti cinfenicne osnovice optuíbe,
ocenu vrednosti i:vedenih doka:a, mislfenfe o tome kofe odredbe krivicnog :akona treba
primeniti, stav o krivici optuíenog, o ka:ni kofu treba i:reci, o imovinsko- pravnom :ahtevu,
troskovima postupka i si. Redosled kofim stranke govore fe utvrden u :akoniku i ne moíe se
menfati. Prvo govori tuíilac, :atim osteceni, posle nfega branilac i na krafu optuíeni. Govor
nife vremenski ogranicen, ali predsednik veca moíe, posle prethodne opomene, prekinuti lice
kofe se upusta u ponavlfanfa ili i:laganfa kofa ocigledno nemafu ve:e sa predmetom sudenfa.
Posle prekida, govornik svof govor moíe da nastavi. Tuíilac i osteceni imafu pravo na
repliku, tf. da posle optuíenog ponovo govore, da bi pobifali ra:loge kofe su optuíeni i
nfegov branilac i:neli posle nfihovih govora. Branilac i optuíeni imafu pravo da odgovore
(replika na repliku ili duplika). Poslednfa rec uvek pripada optuíenom.
B) Zavrsetak glavnog pretresa sledi ako posle :avrsnih govora ne bude odredena dopuna
doka:nog postupka. Predsednik veca obfavlfufe dafe glavni pretres :avrsen i vece se povlaci
radi donosenfa presude (clan 348). Ako povodom :avrsnih govora vece nade da treba i:vesti
fos kakve doka:e, ponovo ce otvoriti i dopuniti doka:ni postupak. Posle i:vodenfa novih
doka:a stranke, branilac i osteceni imafu pravo da ponovo govore.
77. Rukovodenje glavnim pretresom
31. Glavnim pretresom rukovodi predsednik veca, a vece samo kad je za pojedine akte
rukovodenja pretresom to izricito propisano. Tako npr. odluka o odstupanju od redosleda po
kojem se prema zakoniku redovno odvija glavni pretres, pripada vecu, a ne predsedniku veca
(clan 297). Vece odlucuje i o prigovorima protiv mera predsednika veca koje se odnose na
rukovodenje glavnim pretresom. Odredbe o rukovodenju glavnim pretresom i o odrzavanju
reda na pretresu su u cl. 295-301. Te odredbe imaju cilj da omoguce zakonit i celishodan tok
glavnog pretresa. U radnje rukovodenja glavnim pretresom spada: saslusavanje optuzenog,
ispitivanje svedoka i vestaka, davanje reci clanovima veca, strankama, braniocu i ostalim
ucesnicima postupka, odredivanje sta ce biti uneto u zapisnik i diktiranje zapisnika, odbijanje
odgovora na nedozvoljena pitanja postavljena okrivljenom, svedoku ili vestaku, odredivanje
redosleda u izvodenju dokaza, staranje da se preduzmu sve potrebne procesne radnje zakonito
i bez odugovlacenja, davanje pouka optuzenom i upozorenja svedocima i vestacima,
odobravanje magnetoIonskog snimanja toka glavnog pretresa, objavljivanje sudskih odluka i
tome si. Na pocetku glavnog pretresa duznost je predsednika veca da utvrdi da lije vece
sastavljeno prema zakoniku i postoje li razlozi za izuzece pojedinih clanova veca i
zapisnicara (clan 295. stav 2).
Rukovodenje glavnim pretresom podrazumeva i primenu mera za odrzavanje reda i procesne
discipline, ako se red u postupku drugacije ne moze uspostaviti. Duznost je predsednika veca
da se stara o odrzavanju reda u sudnici i o dostojanstvu suda. Odmah posle otvaranja
zasedanja, on moze upozoriti prisutne da se pristojno ponasaju i ne ometaju rad suda (clan
298. stav 1). Remecenje reda u postupku predstavlja svaka aktivnost ucesnika postupka ili
drugih lica usmerena na ometanje toka glavnog pretresa, kao i nepokoravanje naredbama
suda koje su izdate sa ciljem odrzavanja reda. Mere za odrzavanje reda u postupku su: a)
Opomena, koja se uvek izrice pre ostalih mera i sankcija, tako da je uslov za primenu teze
disciplinske sankcije. Ona moze biti individualna ili kolektivna i kao jedina disciplinska
mera, moze se izreci i javnom tuziocu. - b) Udalfenfe i: sudnice moze biti primenjeno prema
licu koje i posle opomene narusava red, ako njegovo ucesce u postupku nije neophodno (clan
299. stav 1). I ova mera moze biti individualna ili kolektivna (kada se odnosi na publiku).
Udaljenje moze biti praceno novcanim kaznjavanjem. Meru izrice vece naredbom protiv koje
zalba nije dozvoljena. - c) Uskracivanfe odbrane ili zastupanja, koje se moze izreci braniocu
ili punomocniku kad na glavnom pretresu posle kaznjavanja nastave da narusavaju red (clan
299. stav 8). Stranaka se tada poziva da uzme drugog branioca odnosno punomocnika. - d)
Osuda na snosenfe troskova izazvanih odlaganjem glavnog pretresa (clan 195), ako do
odlaganja glavnog pretresa, neposredno ili posredno, dode zbog remecenja reda odnosno
usled sankcije koja je prethodno izrecena. - e) Prekidanfe govora stranaka, ukljucujuci i
javnog tuzioca, koje sleduje posle prethodne opomene (clan 347. stav 2). - I) Novcana ka:na,
koja moze biti izrecena posle opomene, samostalno ili uz udaljenje, svakom ko narusava red,
osim javnom tuziocu (clan 299. stav 1). Na glavnom pretresu novcana kazna moze biti
izrecena i optuzenom, ali prema clanu 263. stav 2. novcanom kaznom ne moze biti kaznjen
okrivljeni u istrazi. Kaznu izrice predsednik veca, odnosno predsednik suda resenjem protiv
kojeg je dozvoljena zalba vecu iz clana 26. stav 6. Zalba ne odlaze izvrsenje resenja, niti je
razlog za prekid i odlaganje glavnog pretresa. O kaznjavanju advokata ili advokatskog pri-
pravnika obavestava se advokatska komora (clan 299. stav 11). - g) Zatvorska ka:na do 1
dana, kojom moze da bude kaznjen svaki ucesnik glavnog pretresa, ukljucujuci tumaca,
vestaka, ostecenog, ostecenog kao tuzioca, privatnog tuzioca, punomocnika (pa i kada je
advokat) i svedoka, osim okrivljenog, njegovog branioca i javnog tuzioca. Kaznu ne izrice
sudeci sudija, odnosno vece pred kojim je disciplinski prekrsaj izvrsen, vec predsednik suda,
bez ikakvog postupka, bez saslusanja lica koje se kaznjava i bez ikakve prilike za odbranu,
na osnovu zapisnika u kome je predsednik veca opisao ponasanje nedisciplinovanog
ucesnika postupka (clan 299. stav 2). Protiv resenja o kaznjavanju moze se uloziti zalba, ali
ne visem sudu, vec vanra- spravnom vecu istog suda. Ovakvo kaznjavanje je problematicno
sa gledista zastite ljudskih prava i ustavnosti. - h) Krivicna sankcifa, koju na zahtev tuzioca
neposredno i brzo moze da izrekne sudece vece radi uspostavljanja reda i procesne
discipline, ako radnja remecenja reda optuzenog ili drugog lica predstavlja krivicno delo (cl.
301. i 342).
78. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa
Nacelo neposrednosti zahteva da se pretres obavi bez nepotrebnog razvlacenja i
odugovlacenja. Prekidanje i odlaganje glavnog pretresa su procesne ustanove koje
predstavljaju odstupanje od toga nacela.
Prekidanfe glavnog pretresa oznacava privremeni i kratak zastoj u toku vec zapocetog
glavnog pretresa zbog brzo prolaznih razloga koji sprecavaju da bude zavrsen na jednom
rocistu. Glavni pretres se prekida radi odmora, zbog proteka radnog vremena, da bi se u
kratkom roku pribavili odredeni dokazi, ili radi pripremanja optuzbe ili odbrane (clan 310.
stav 1), ali i zbog drugih razloga (npr. clan 307. stav 2). O prekidanju glavnog pretresa
odlucuje predsednik veca. Prekinuti glavni pretres se po pravilu nastavlja narednog dana i
pred istim vecem, a najkasnije u roku od osam dana. Ako je prekid trajao duze od osam dana
ili se pretres ne moze nastaviti pred istim vecem, smatra se da je u pitanju odlaganje glavnog
pretresa, za koje vrede posebna pravila.
Odlaganfe glavnog pretresa je duzi zastoj u toku glavnog pretresa iz razloga koji
sprecavaju da se zavrsi na jednom rocistu. Neki od razloga za odlaganje glavnog pretresa su
navedeni u odredbi clana 308. (ako treba pribaviti nove dokaze, ako posle ucinjenog
krivicnog dela nastupi dusevno oboljenje ili dusevna poremecenost optuzenog i ako postoje
druge smetnje da se glavni pretres uspesno sprovede, kao sto su one pomenute u clanu 299.
stav 8, clanu 303. stav i, cl. 305, 307- stav 2. i dr.). Pretres se odlaze resenjem veca protiv
kojeg zalba nije dozvoljena. Ako je moguce, u resenju se odreduje kad ce se glavni pretres
nastaviti (odlaganje na odredeno vreme); inace se pretres odlaze na neodredeno vreme. U
clanu 309. odredeni su uslovi pod kojima se odlozeni glavni pretres moze nastaviti. Ako se ti
uslovi ne ispune glavni pretres mora da pocne iznova jer se racuna da je dovedena u pitanje
neposrednost sudenja. Izmenama Zakonika iz 2009. god. ti su uslovi, na stetu nacela
neposrednosti, znacajno liberalizovani. Vremenski kontinuitet izmedu odlozenog i
nastavljenog glavnog pretresa (ranije se trazilo da nije proslo vise od tri meseca) vise se ne
trazi, tako da nastavak pretresa moze da usledi i posle nekoliko godina. Ni ostali uslovi ne
predstavljaju ozbiljnu prepreku za prosto nastavljanje odlozenog pretresa: a) Pretres u nacelu
mora poceti iznova ako se promenio sastav veca, ali vece moze odluciti da se svedoci i
vestaci ne ispituju ponovo, vec da se procitaju njihovi iskazi dati na ranijem glavnom
pretresu; b) Nastavak pretresa je moguc cak i kad se u meduvremenu promeni predsednik
veca, ako po zahtevu novog predsednika vanraspravno vece (iz clana 24. stav 6) odluci ,da
se odredeni dokazi ne izvode ponovo". Vece ce takvu odluku doneti kada ,ustanovi da je
zbog proteka vremena, zastite svedoka ili drugih vaznih razloga opravdano da se odredeni
svedoci ili vestaci ne ispituju ponovo", nego da se procitaju zapisnici o njihovom ispitivanju
na ranijem pretresu (clan 3°9- stav 5).
Odgadanfe glavnog pretresa je pojam kojim se nas ZKP ne koristi, vec ga izjednacava
sa odlaganjem, iako su to dve razlicite procesne ustanove. Za razliku od odlaganja koje
nastupa u vec zapocetom pretresu, do odgadanja dolazi pre no sto je pretres zapocet zbog
smetnji koje sprecavaju samo njegovo otvaranje (nedolazak lica bez kojih se pretres ne moze
odrzati, a njihovo se prisustvo dovodenjem ne moze obezbediti, neotklonji- va sprecenost
nekog od clanova veca, greska u zakazivanju rocista za glavni pretres, npr. na praznik ili u
neradni dan i tome si.). Do odgadanja moze doci ili na predlog stranaka ili po sluzbenoj
duznosti predsednika veca (clan 289). Pretres se odgada naredbom predsednika veca protiv
koje zalba nije dozvoljena. U naredbi moze biti odreden novi dan glavnog pretresa
(odgadanje na odredeno vreme), a ako to ne bude ucinjeno, predsednik veca ce odrediti dan
glavnog pretresa naknadno, novom naredbom (odgadanje na neodredeno vreme).
79. Izmena i prosirenje optuzbe na glavnom pretresu
U optuznom postupku sud je vezan za cinjenicni opis slucaja koji je izlozen u optuznom
aktu ovlascenog tuzioca. Ako se na pretresu pokaze da je u pitanju neko drugo ili drugacije
krivicno delo, a ne ono iz optuzbe, sud bi morao izreci oslobadajucu presudu zbog toga sto je
utvrdio da delo iz optuznog akta ne stoji i sto za drugo delo, utvrdeno na pretresu, optuzba ne
postoji. Da se to ne bi desavalo, tuzilac mora imati ovlascenje da u toku sudenja na glavnom
pretresu menja svoju optuzbu i daje tako usaglasava sa rezultatima dokazivanja. Ako tuzilac
na glavnom pretresu ustanovi da izvedeni dokazi pokazuju drugacije cinjenicno stanje od
onoga koje je izlozio u optuzbi, moze usmeno da izmeni svoj optuzni akt na samom glavnom
pretresu, a moze i predloziti da se pretres prekine radi pripremanja nove optuzbe (clan 341).
Ako vece usvoji predlog za prekidanje glavnog pretresa, odredice rok za podnosenje nove
optuzbe. Primerak nove optuzbe dostavice se optuzenom, ali prigovor protiv nje nije
dozvoljen. Ako u ostavljenom roku tuzilac ne podnese novu optuzbu, glavni pretres ce se
nastaviti po staroj. Izmena moze biti i na stetu i u korist optuzenog. Glavni pretres se u tom
slucaju moze prekinuti i radi pripremanja odbrane. O izmeni optuzbe se moze govoriti pod
uslovom da se ona i dalje odnosi na isto lice i u sustini na isti istorijski dogadaj. Ako nova
optuzba vise nema nikakve veze sa slucajem koji je opisan u ranije podignutom optuznom
aktu, ne moze se govoriti o izmeni, vec o potpuno novoj optuzbi za drugo krivicno delo.
Ima nekoliko slucajeva u kojima se optuzba podize ne samo bez istrage (kao kod
neposredne optuznice), vec i bez postupka stavljanja pod optuzbu. To su slucafevi prosirenfa
optuíbe i slucafevi podi:anfa optuíbe na glavnom pretresu. Protiv tih optuznih akata
prigovor okrivljenog nije dozvoljen.
a) Optuzba se moze prosiriti na krivicno delo optuzenog koje je otkriveno ili ucinjeno na
glavnom pretresu. Ako optuzeni u zasedanju ucini krivicno delo ili ako se u toku glavnog
pretresa otkrije neko ranije ucinjeno krivicno delo optuzenog, ovlasceni tuzilac moze da
podigne optuzbu na glavnom pretresu, a vece ce po pravilu prosiriti glavni pretres i na to delo
(clan 342). Ta se optuzba moze izneti i usmeno i pripaja se optuzbi po kojoj se vodi glavni
pretres, tj. postojeca se prosiruje novom. Tuzilac nije duzan da tuzbu podigne odmah na
glavnom pretresu, vec za novo krivicno delo postupak moze da pokrene i kasnije, ali u tom
slucaju mora ici na redovan prethodni postupak. Prosirenje je moguce i kod optuznice i kod
privatne tuzbe. Usmeno izlozena optuzba se belezi u zapisnik o glavnom pretresu (clan 314.
stav 2). Prosirenje moze izazvati dopunu veca odnosno Iormiranje veca umesto sudije
pojedinca i vracanje glavnog pretresa na pocetak (cl. 311. i 446. stav 2). Vece nije obavezno
da prihvati predlog za prosirenje optuzbe, ali po pravilu treba to da ucini. Prosirenje pretresa
se moze odbiti iz razloga celishodnosti ili iz pravnih razloga (npr. ako je delo iz nadleznosti
viseg suda). Tuziocu tada ostaje da ide na nov i redovan postupak. Kad vece prihvati
prosirenje optuzbe, moze prekinuti glavni pretres, ako je to potrebno radi pripremanja
odbrane. Pretres se ne prekida radi pripremanja optuzbe, jer je smisao ustanove da se optuzba
podnese odmah i da se ne usporava postupak. Ako je potrebno pripremanje optuzbe, tuzilac
moze ici na poseban postupak.
b) Osim u slucaju prosirenja na krivicno delo optuzenog otkriveno ili ucinjeno na
glavnom pretresu, samostalna optuíba se moíe podici na glavnom pretresu i za krivicno delo
koje na pretresu ucini drugo lice (ucesnik postupka, osim okrivljenog ili lice iz publike) - v.
clan 301. stav 2. Optuzba se podnosi usmeno. Takvu optuznicu vece ne mora uzeti u postu-
pak (tuziocu tada ostaje da ide redovnim putem), a ako je uzme, vece moze prekinuti glavni
pretres i suditi za novoucinjeno krivicno delo odmah, ili zavrsiti zapoceti glavni pretres, pa
potom suditi za novo krivicno delo.
0. Izricanje presude
Izricanje presude je samo prva Iaza u postupku donosenja presude. Osim izricanja,
postupak donosenja presude obuhvata jos objavljivanje, pismenu izradu i dostavljanje
presude (vidi naredno pitanje). Sam postupak izricanja presude se sastoji od vecanja i
glasanja. Vecanje je diskusija i razmena misljenja o pitanjima koja su predmet odlucivanja, a
glasanje deIinitivno opredeljivanje i izjasnjavanje clanova veca za jednu od vise mogucih
odluka. Presuda se izrice u tajnom zasedanju veca, kome mogu prisustvovati samo sudije,
clanovi veca i zapisnicar (clan 157). Tajnost postupka se obezbeduje odvajanjem veca od
ostalih ucesnika postupka i publike (povlacenjem veca u drugu prostoriju ili odstranjivanjem
javnosti iz sudnice) i ustanovljavanjem duznosti clanova veca i zapisnicara da cuvaju tajnu
vecanja i glasanja, tako da za njeno odavanje odgovaraju po krivicnom zakonu. Tajnost se
obezbeduje i vodenjem posebnog zapisnika o vecanju i glasanju koji je odvojen od zapisnika
o glavnom pretresu. On se zatvara u poseban omot, tako da ga stranke i ostali ucesnici
postupka ne mogu razgledati. Taj zapisnik moze da otvori samo visi sud kad resava o
pravnom leku (clan 181. stav 4). Tajnost je ustanovljena da garantuje slobodu i nezavisnost
sudija prilikom odlucivanja.
Vecanjem i glasanjem rukovodi predsednik veca koji je duzan da se stara da se sva pitanja
svestrano i potpuno razmotre (clan 155. stav 2). Raspravljanje i glasanje moraju da teku
redom koji je odreden u zakoniku (clan 156). Pre nego sto prede na samo izricanje presude,
vece razmatra i glasa da li je sud nadlezan, da li je potrebno dopuniti dokazni postupak i
resiti druga prethodna pitanja. Kad bude doneta odluka o tim pitanjima, prelazi se na
odlucivanje o glavnoj stvari. Najpre ce se vecati i glasati da li fe optuíeni ucinio krivicno
delo, tj. da li je delo koje mu se stavlja na teret uopste krivicno delo, posebno, da li postoji
njegova krivica i da li ga je on izvrsio, te ako se dobije pozitivan odgovor na ova pitanja, da
li postofe uslovi :a i:ricanfe krivicne sankcife i kofu sankcifu treba i:reci. Na kraju se
odlucuje o troskovima postupka, imovinsko-pravnom zahtevu i ostalim pitanjima o kojima
treba doneti odluku. Svaki negativan odgovor na postavljeno pitanje osnov je za izricanje
oslobadajuce presude i cini izlisnim vecanje i glasanje o narednim pitanjima. Zbog toga se
vece mora strogo drzati propisanog redosleda odlucivanja.
Da bi se izbegli uticaji starijih sudija na mlade, sudija po pozivu na sudije porotnike i
predsednika veca na sudije clanove veca, sudije porotnici treba da glasaju pre stalnih, zatim
treba da glasa sudija najmladi po imenovanju, a predsednik veca uvek poslednji (clan 155.
stav 2). Svaki clan veca mora da se izjasni i glasa o predmetu odlucivanja. Samo sudija koji
je glasao da se optuzeni oslobodi ili da se presuda ukine (u zalbenom postupku), pa je ostao
u manjini, nije duzan da glasa o sankciji. Ako sudija tako postupi, uzece se daje pristao na
glas koji je za optuzenog najpovoljniji (clan 155. stav 4). Presuda se donosi apsolutnom
vecinom glasova svih clanova veca (clan 155. stav 1). Prosta vecina glasova nije dovoljna,
ali se ne trazi ni kvaliIikovana. Ako se apsolutna vecina ne postigne, pitanje o kojem se glasa
ce se razdvojiti (ako je to moguce) i glasanje ponavljati dok se ne postigne vecina. Ako se ni
ovako ne moze doci do apsolutne vecine, primenjuje se jedno vestacko pravilo za njeno
Iormiranje: glas koji je za okrivljenog najnepovoljniji pribraja se glasu koji je od njega
manje nepovoljan, i tako redom dok se ne postigne apsolutna vecina (clan 155. stav 3).
Posle izricanja presude, vece je duzno da resi pitanje pritvora. Kad izrekne presudu
kojom se optuzeni osuduje na kaznu zatvora od pet godina ili tezu kaznu, vece ce odrediti
pritvor, ako optuzeni vec nije u pritvoru, ali samo ako je to opravdano zbog posebno teskih
okolnosti krivicnog dela (clan 142. stav 1. tacka 6). Ako je izrecena blaza kazna zatvora,
pritvor se moze odrediti ili produziti, ako postoji neki pritvorski osnov, osim po clanu 142.
stav 1. tacka 2. i 4. (ometanje dokazivanja i izbegavanje glavnog pretresa), odnosno on se
moze ukinuti, ako se optuzeni nalazi u pritvoru, a razlog po kome je bio odreden vise ne
postoji. Optuzeni koji je u pritvoru, a osuden je na kaznu zatvora, moze zahtevati da bude
upucen na izdrzavanje kazne i pre pravnosnaznosti presude. Resenje o zahtevu donosi
predsednik veca (clan 358. stav 7). Pritvor se mora ukinuti i optuzeni pustiti na slobodu: ako
je osloboden optuzbe, ili je oglasen krivim a osloboden od kazne, ili je osuden samo na
novcanu kaznu, kaznu rada u javnom interesu ili kaznu oduzimanja vozacke dozvole, ili mu
je izrecena sudska opomena ili uslo- vna osuda, ili je zbog uracunavanja pritvora kaznu vec
izdrzao, ili ako je optuzba odbijena (clan 358. stav 2).
1. Objavljivanje, pismena izrada i dostavljanje presude
Zavisno od vrste, sudske odluke se saopstavaju objavljivanjem ili dostavljanjem, ili
objavljivanjem i dostavljanjem. Presuda se saopstava i objavljivanjem i dostavljanjem.
Obfavlfivanfe se sastoji u saopstavanju sadrzine odluke prisutnim licima koja za to imaju
pravni interes (clan 158. stav 1). Dostavlfanfe se sastoji u predaji isprave koja sadrzi odluku
licima kojima se po zakoniku ona ima saopstiti. Opste je pravilo da se odluke usmeno
objavljuju prisutnima, a dostavljaju odsutnim zainteresovanim licima. Pravilo vazi ako za
pojedine odluke nije drukcije odredeno (clan 158. stav 1), kao u slucaju presude.
Presudu objavljuje predsednik veca odmah posle izricanja. Ako presuda ne moze da
bude izrecena istoga dana u kome je zavrsen glavni pretres, odredice se posebno rociste za
objavljivanje presude, koje se mora odrzati u roku od tri dana. Objavljivanje se sastoji u
javnom citanju izreke i kratkom saopstavanju razloga presude, u prisustvu stranaka, njihovih
zakonskih zastupnika, punomocnika i branioca. Presuda se objavljuje i kad neko od tih lica
ili niko nije prisutan. Objavljivanju presude moze da prisustvuje i publika, pa i kad je opsta
javnost glavnog pretresa bila iskljucena. U tom slucaju vece ce odluciti da li ce i koliko
iskljuciti javnost prilikom objavljivanja razloga presude. Citanje izreke presude prisutni
slusaju stojeci. Presuda se izrice i objavljuje u ime naroda.
Posle objavljivanja, a pre dostavljanja, presuda mora biti i u tehnickom smislu pismeno
izradena. Pismeno i:radena presuda je akt koji mora da sadrzi neizmenjen original presude
(i:vornik) koji je po zavrsenom izricanju presude predsednik veca uneo u zapisnik o vecanju
i glasanju i procitao prilikom javnog objavljivanja. Izvornik ima samo dispozitiv, a pismeno
izradena presuda i ostale delove koji su prema clanu 361. obavezni delovi presude (uvod,
izreku ili dispozitiv, obrazlozenje, pouku o pravnom leku i ozvanicenje). Presuda se mora
pismeno izraditi i poslati u roku od osam dana od objavljivanja, a u slozenim stvarima,
izuzetno, u roku koji odredi predsednik neposredno viseg suda. Ako presuda nije izradena u
tim rokovima, predsednik veca je duzan da obavesti predsednika suda i predsednika
neposredno viseg suda o razlozima zbog kojih to nije ucinjeno. Predsednici imaju obavezu da
preduzmu mere da se presuda sto pre izradi i ekspeduje (clan 360. stav 1). Overeni prepisi
pismeno izradene presude se dostavljaju strankama i ucesnicima postupka kojima se presuda
po zakoniku mora dostaviti.
Overeni prepis presude dostavlja se tuziocu, a optuzenom i braniocu u skladu sa clanom
162. (licna dostava). Overeni prepis presude se dostavlja i ostecenom ako ima pravo na
zalbu, licu ciji je predmet presudom oduzet i pravnom licu prema kome je izrecena mera
oduzimanja imovinske koristi.
Svima njima, osim javnom tuziocu, dostavlja se i uputstvo o pravu na zalbu (clan 360. st. 3-
5).
82. Vrste presuda
U nasem krivicnom postupku postoje tri vrste presuda (clan 353), jedna Iormalna ili
procesna i dve materijalne ili meritorne.
Presud, kojom se optuzb, odbj, (él,n je form,ln, (pro.esn, presud, kojom
se sud ne upust, u mertorno r,spr,;lj,nje st;,r koj, je predmet sudenj, ;ec s,mo
ut;rduje d, postoj odreden, neotklonj ;, pr,;n, smetnj, d, o njoj mertorno presud
zbog tog, odbj, optuzbu d,juc t,ko sporu zmedu tuzo., okr;ljenog jedno ésto
pro.esu,lno resenje Posle o;e presude optuzen nje n kr; n ne;n ;ec je njego;, st;,r
u sustn ost,l, defnt;no nepresuden, I,ko je presud, form,ln, posle njene
pr,;nosn,znost no;o sudenje u toj st;,r nje moguce jer prem, Ust,;u Srbje z,br,n, ne
bs n dem koj spreé,;, no;o sudenje n,stup, posle odbj,nj, optuzbe (Prem, EKL1P
t, z,br,n, posle o;e presude ne n,stup, Prem, él,nu presud, kojom se optuzb,
odbj, zrée se u sledecm slué,je;m,
23. ako ovlasceni tuíilac u toku glavnog pretresa odustane od Optuíbe (ali ne i ako
umesto favnog tuíioca kofi fe na glavnom pretresu odustao od optuínice, gonfenfe preu:me
osteceni, fer postupak u tom slucafu nife ostao be: tuíioca) ili osteceni odustane od predloga
:a gonfenfe,
24. ako sud utvrdi dafe optuíeni :a isto delo vec pravnosnaíno osuden, osloboden od
optuíbe ili fe optuíba protiv nfega pravnosnaíno odbifena ili fe postupak protiv nfega
resenfem pravnosnaíno obustavlfen (prepreka sudenfu u ovom slucafu potice i: stanfa
presudene stvari i principa ne bis in idem),
2. ako fe optuíeni aktom amnestife ili pomilovanfa osloboden od krivicnog gonfenfa, ili
se krivicno gonfenfe ne moíe predu:eti :bog :asta- relosti, ili neke druge okolnosti kofa
trafno isklfucufu krivicno gonfenfe.
U slucaju relativnih smetnji za sudenje, koje su privremene i otklonjive (ako sud utvrdi
da nije stvarno nadlezan, daje postupak voden bez zahteva ovlascenog tuzioca, da nema
potrebnog odobrenja) ne donosi se ova presuda, vec resenje kojim se optuzba odbacuje
(clana 349).
slob,d,juc, presud, (él,n je odluk, sud, o s,moj st;,r koj, je predmet
postupk, tj jedn, od d;e mertorne presude Izrée se k,d sud posle pretres,nj, st;,r
ut;rd d,je k,znenopr,;n z,hte; tuzo., neosno;,n d, zbog tog, nem, mest, zr.,nju
presude kojom se optuzen ogl,s,;, kr;m Prem, él,nu sud ce optuzenog oslobodt
optuzbe u sledec, d;, slué,j,
a) Kad nade da delo :a kofe se optuíufe nife krivicno delo (delo nije krivicno delo kad mu
nedostaje neki od opstih elemenata, objektivnih ili subjektivnih: ako nije zakonom
predvideno kao krivicno delo, ako nije protivpravno ili drustveno opasno, ili mu nedostaje
neki od posebnih elemenata, ili ako je po nekom osnovu iskljucena krivica optuzenog: zbog
neuracunljivosti, stvarne zablude, materijalno-pravnog imuniteta za dati glas i izrazeno
misljenje u skupstini i dr. okolnosti koje prema KZ iskljucuju krivicnu odgovornost, kao i
zbog nedostatka zakonom predvidenog oblika vinosti);
b) Kad nade da nema doka:a dafe optuíeni ucinio krivicno delo koje mu se stavlja na
teret (moze se utvrditi da optuzeni nife ucinio krivicno delo, ali je za oslobodenje dovoljno
vec i da nema doka:a da gafe on ucinio ili su dokazi kojima sud raspolaze nedovoljni).
Odredba clana 355. tac. 1. (slucaj pod a) je usaglasena sa novim KZ prema kome je
krivica, koja je dosla umesto ranije krivicne odgovornosti, postala element krivicnog dela,
tako da nema krivicnog dela ako je isldjucena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva
obelezja krivicnog dela odredena zakonom (clan 14. stav 2. KZ).
Presud, kojom se optuzen ogl,s,;, kr;m (clan 356) izrice se kad sud nade da je
zahtev ovlascenog tuzioca osnovan, tj. da ne postoji ni jedan razlog za odbijanje optuzbe ili
oslobodenje optuzenog. Ona uvek ne mora da glasi na kaznu, jer je moguce i oslobodenje od
kazne optuzenog cija je krivicna odgovornost utvrdena. Zbog toga je osudufuca presuda (koja
glasi na kaznu) samo jedna vrsta ove presude, pored presude kojom se optuzeni oglasava
krivim uz oslobodenje od kazne. Di- spozitiv ove presude mora da sadrzi: a) Cinfenicni osnov
presude (tj. za koje se delo optuzeni oglasava krivim, uz kratak opis cinjenica i okolnosti koje
cine obelezja krivicnog dela); b) Pravni osnov presude (tj. zakonski naziv krivicnog dela i dr.
odredbe krivicnog zakona koje su primenjene pri donosenju presude); c) Odluku o ka:ni na
koju se optuzeni osuduje, ili da se oslobada od kazne; d) Odluku o uslovnof osudi, ako je sud
izrice umesto kazne; e) Odluku o merama be:bednosti i o oduzimanju imovinske koristi, ako
ih sud izrice (mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja prema potpuno
neuracunljivom optuzenom se ne izrice ovom presudom, jer se takav optuzeni oslobada
optuzbe, a mera mu se moze izreci u posebnom postupku koji se po zahtevu javnog tuzioca
vodi posle pravnosnaznosti oslobadajuce presude); e) Odluku o uracunavanfu pritvora ili vec
izdrzane kazne, ukoliko je optuzeni bio u pritvoru ili na izdrzavanju kazne za to krivicno
delo; I) Odluku o troskovima krivicnog postupka i o imovinsko-pravnorn zahtevu. Odluka
kojom se imovinsko- pravni zahtev usvafa se moze naci samo u ovoj presudi.
A) REDOVNI PRAVNI LEICOVI
Zakonik predvida tri redovna pravna leka protiv sudskih odluka: zalbu na presudu
prvostepenog suda, zalbu na presudu drugostepenog suda i zalbu na resenje.
.Zalba na presudu prvostepenog suda
Zalba protiv prvostepene presude je redovan, devolutivan, suspenzi- van i potpun pravni
lek stranaka i drugih zakonikom ovlascenih lica, kojim podnosilac trazi od viseg suda da
prvostepenu presudu preinaci ili da je u celini ili delimicno ukine i zameni svojom presudom
ili da bude zamenje- na novom presudom prvostepenog suda, zbog toga sto smatra da je pre-
suda ili postupak koji joj je prethodio nezakonita ili nepravilna. Zalba je dopustena protiv
svake prvostepene presude, po svim osnovima (i pravnim i cinjenicnim), u granicama
pravnog interesa stranaka i drugih lica kojima zakonik daje pravo na zalbu. Zalba protiv
prvostepene presude je dopustena kako u korist, tako i na stetu optuzenog.
Zalbu protiv prvostepene presude mogu podneti: a) ovlasceni tuíilac (javni tuzilac, kako
na stetu, tako i u korist optuzenog), b) optuíeni (u granicama svoga konkretnog pravnog
interesa, tj. samo u svoju korist), c) branilac optuzenog (samo u korist optuzenog, bez
njegovog posebnog ovlascenja, ali ne protiv njegove volje, osim kad je optuzenom izrecena
kazna zatvora od 40 godina), d) bracni drug, lice sa kofim íivi u vanbracnof ili kakvof drugof
trafnof :afednici i bliski srodnici optuíenog (po krvi u pravoj liniji neograniceno, brat, sestra,
usvojilac, usvojenik i hranilac), i bez posebnog ovlascenja optuzenog, ali ne protiv njegove
volje, osim ako mu je izrecena kazna zatvora od 40 godina i ako je maloletan, e) osteceni,
kao sporedni procesni subjekt, ali samo zbog odluke suda o troskovima krivicnog postupka
koje treba da plati ili da mu budu placeni (izuzetno, osteceni ima pravo pune zalbe po svim
osnovima koje zakonik poznaje, ali samo u dva slucaja: ako je u postupku jedno vreme bio
supsidijarni tuzilac, pa je javni tuzilac od njega preuzeo gonjenje, tako da je kraj postupka
docekao opet kao sporedni procesni subjekt (clan 64. stav 2) i ako je glavni pretres u
skracenom postupku odrzan u odsustvu javnog tuzioca (clan 446. stav 8), I) pravno ilifi:icko
lice kome je presudom izreceno oduzimanje imovinske koristi odnosno lice od koga je
oduzeta stvar (clan 364. stav 5). Navedena lica su subfekti íalbenog postupka.
.Osnovi pobijanja presude (tj. osnovi zalbe)
Osnov zalbe predstavlja vrstu nedostataka zbog kojih se ona moze izjaviti, tj. opste ime za
grupu nedostataka iste prirode. Osnov zalbe treba razlikovati od ra:loga zalbe koji
oznacavaju konkretne nedostatke u okviru odredenog osnova. Npr. ako je sudio stvarno
nenadlezan sud (razlog), to predstavlja povredu postupka (osnov). Zalba moze biti izjavljena
kako zbog pravnih, tako i zbog cinfenicnih nedostataka sadrzanih u presudi ili u postupku u
kome je ona doneta (zbog toga je ona potpun pravni lek). Kad su u pitanju greske u primeni
prava (pravni osnov), zalba je dopustena, kako zbog povrede prava o krivicnof proceduri,
tako i zbog povrede krivicnog materifalnog prava. Greska u primeni prava se sastoji u
neprimeni ili u nepravilnoj primeni kakve odredbe procesnog ili materijalnog krivicnog zako-
na. Prema odredbi clana 367. prvostepena presuda se zalbom moze pobijati: 1) :bog bitne
povrede odredaba krivicnog postupka, 2) :bog povrede krivicnog :akona, 3) :bog pogresno
ili nepotpuno utvrdenog cinfenicnog stanfa i 4) :bog odluke o krivicnof sankcifi, odu:imanfu
imovinske koristi, troskovima postupka i imovinsko-pravnom :ahtevu. Prva dva osnova su
cisto pravni, treci cinjenicni, a Cetvri mesoviti (cinjenicno-pravni).
Po;rede odred,b, kr;énog postupk, (clan 368) mogu biti apsolutne ili relativne. Da
bi bile osnov zalbe i jedne i druge moraju biti bitne (preko nebitnih se prelazi i mogu se
isticati tek posle pravnosnaznosti presude u zahtevu za zastitu zakonitosti). Apsolutne bitne
povrede krivicnog postupka postoje cim je procesni zakon u nekom pitanju koje je
proglaseno apsolutnom povredom pogresno primenjen ili uopste nije primenjen (clan 368.
stav 1), a relativne bitne povrede postoje kad je procesni zakon ne- primenom ili pogresnom
primenom povreden, a to fe bilo ili moglo biti od uticafa na :akonito i pravilno donosenfe
presude (clan 368. stav 2). U slucaju apsolutnih povreda, sud pravnog leka ce ukinuti presudu
cim takvu povredu nade, sto u slucaju relativnih povreda nije dovoljno: osim sto mora
utvrditi postojanje povrede, sud pravnog leka mora dokazati jos i da je ona uticala ili mogla
uticati na presudu. Kod apsolutnih povreda se uticaj povrede na presudu ne dokazuje, jer
postoji neoboriva zakonska pretpostavka daje takva povreda uticala na presudu, dok se kod
relativnih povreda taj uticaj mora posebno dokazati, jer zakonske pretpostavke nema.
a) Apsolutne povrede su odredene u jedanaest tacaka prvog stava clana 368. To su
sledece povrede:
a. Ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude ucestvovao sudija
ili sudija porotnik koji nije ucestvovao na glavnom pretresu ili koji je pravnosnaznom
odlukom izuzet od sudenja;
b. Ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji je morao biti
izuzet (clan 40. tac. 1-5);
c. Ako je glavni pretres odrzan bez lica cije je prisustvo na glavnom pretresu po
zakoniku obavezno, ili je optuzenom, braniocu, ostecenom kao tuziocu ili privatnom tuziocu,
protivno njihovom zahtevu, uskraceno da se na glavnom pretresu sluzi svojim jezikom i da
na svom jeziku prati tok glavnog pretresa (clan 9);
d. Ako je protivno zakoniku bila iskljucena javnost na glavnom pretresu;
e. Ako je sud povredio propise krivicnog postupka u pitanju da li je postojala optuzba
ovlascenog tuzioca, predlog ostecenog ili odobrenje nadleznog organa;
I. Ako je presudu doneo sud koji zbog stvarne nadleznosti nije mogao suditi u toj stvari,
ili ako je sud nepravilno odbacio optuzbu zbog stvarne nenadleznosti;
g. Ako sud svojom presudom nije potpuno resio predmet optuzbe;
h. Ako je optuzba prekoracena (clan 351. stav 1);
i. Ako je presudom povredena odredba clana 382. zakonika (o zabrani preinacenja na
gore);
j. Ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama zakonika ne moze
zasnivati;
k. Ako je izreka presude nerazumljiva, protivrecna sama sebi ili razlozima presude, ili
ako presuda nema uopste razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o odlucnim cinjenicama ili
su ti razlozi potpuno nejasni ili u znatnoj meri protivrecni, ili ako o odlucnim cinjenicama
postoji znatna protivrecnost izmedu onoga sto se navodi u razlozima presude o sadrzini
isprava ili zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika.
b) Relativne povrede postoje ako sud za vreme pripremanja glavnog pretresa ili u toku
glavnog pretresa, ili prilikom donosenja presude nije primenio ili je nepravilno primenio koju
odredbu zakonika ili je na glavnom pretresu povredio pravo odbrane, a to je bilo ili je moglo
biti od uticaja na zakonito i pravilno donosenje presude (clan 368. stav 2). Da li uticaj
povrede na presudu postoji, zavisi od okolnosti slucaja. Zbog toga isti prekrsaj zakonika
nekad predstavlja, a nekad ne predstavlja relativnu povredu postupka (npr. ne predstavlja
relativnu povredu postupka ako je okrivljeni na glavnom pretresu ispitan a prethodno nije bio
upozoren da nije duzan da iznese svofu odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, ako
se i pored toga branio cutanjem, i obratno). Povrede koje nisu uticale na presudu ne mogu biti
osnov za zalbu, ali mogu biti osnov zahtevu za zastitu zakonitosti.
Po;rede kr;énog z,kon, (clan 369) su sve apsolutne i postoje ako je krivicni zakon
povreden u sledecim pitanjima:
i. da lije delo za koje se optuzeni goni krivicno delo, kako u objektivnom, tako i u
subjektivnom pogledu tj. da lije skrivljeno (povreda moze da ide u oba smera, na stetu i u
korist optuzenog);
ii. da li ima okolnosti koje iskljucuju krivicno gonjenje, a narocito da li je
nastupila zastarelost krivicnog gonjenja ili je gonjenje iskljuceno zbog
amnestije ili pomilovanja ili je stvar vec pravnosnazno presudena;
46. da li je u pogledu krivicnog dela koje je predmet optuzbe primenjen zakon koji se ne
moze primeniti (radi se u prvom redu o pogresnoj kvaliIikaciji, ali i o pogresnoj primeni bilo
koje druge norme KZ);
47. da li je odlukom o kazni, uslovnoj osudi ili sudskoj opomeni odnosno odlukom o
meri bezbednosti ili o oduzimanju imovinske koristi prekoraceno ovlascenje koje sud ima po
zakonu. U pitanju je ne:akonita ka:na, sankcija ili mera (npr. ako je izrecena telesna kazna
ili zatvor u trajanju od 25 godina), a ne nepravilno odmerena ka:na, s obzirom na
otezavajuce i olaksavajuce okolnosti slucaja (koja se pobija po posebnom osnovu);
48. da li su povredene odredbe o uracunavanju pritvora i izdrzane kazne.
B) Pogresno ili nepotpuno utvrdeno cinjenicno stanje (clan 370) je treci osnov za zalbu
protiv presude. Cinjenicno stanje se moze pobijati i kad je pogresno, i kad je nepotpuno
utvrdeno. Pogresno utvrdeno cinjenicno stanje postoji kad sud u dokaznom postupku uzme u
razmatranje sve odlucne cinjenice i izvede sve raspolozive dokaze, ali pogresno oceni
znacenje izvedenih dokaza i dode do pogresnog zakljucka o postojanju cinjenica. Nepotpuno
utvrdeno cinjenicno stanje postoji kad sud propusti da utvrdi neke relevantne cinjenice ili ne
izvede sve vazne dokaze o odlucnim cinjenicama. Cinjenicno stanje se pobija kao nepotpuno
utvrdeno podnosenjem zalbe u kojoj se isticu nove cinjenice i novi dokazi. Zakonik
dozvoljava podnosenje novih cinjenica i novih dokaza, ali pod sledecim uslovima: a) ako se
poziva na nove cinjenice, zalilac je duzan da navede dokaze kojima ih dokazuje, a ako se
poziva na nove dokaze, mora ukazati na cinjenice koje njima zeli dokazivati i b) zalilac je
duzan da navede razloge zasto nove cinjenice i nove dokaze nije izneo ranije. Za nei-
spunjenje ovog drugog uslova Zakonik nije predvideo nikakvu procesnu sankciju, tako da se
zalba ne moze odbiti ako obrazlozenje nije dato ili je dato obrazlozenje neprihvatljivo.
C) Pobijanje presude zbog odluke o krivicnoj sankciji, oduzimanju imovinske koristi,
troskovima krivicnog postupka i imovinsko-pravnom zahtevu (clan 371) je i cinjenicni i
pravni osnov zalbe. Neke dispozicije presude pobijaju se po ovom osnovu samo ako su
pogresne (odluka o kazni, uslovnoj osudi, sudskoj opomeni, meri bezbednosti i oduzimanju
imovinske koristi), jer ako su nezakonite pobijaju se po osnovu povrede krivicnog zakona
(clan 369. tacka 4). Druge odluke se pobijaju, ne samo ako su s obzirom na cinjenice i
okolnosti slucaja nepravilne, vec i ako su nezakonite (odluke o troskovima postupka i
imovinsko- pravnom zahtevu).
6.Devolutivno i suspenzivno (i ekstenzivno`) dejstvo zalbe
Ne samo zalba, vec i svi drugi pravni lekovi, osim ponavljanja krivicnog postupka, imaju
devolutivno defstvo. Ono je sadrzano u pravilu da o dopustenom i blagovremeno izjavljenom
pravnom leku ne odlucuje sud koji je izrekao odluku koja se pobija pravnim lekom, vec drugi
i to visi sud. Pravni lekovi treba da obezbede kontrolu zakonitosti i pravilnosti izrecenih
sudskih odluka, pre no sto proizvedu svoje pravne posledice. Tu kontrolu ne moze da vrsi sud
koji je sudio i izrekao odluku, jer bi tesko priznavao sopstvene greske i na svaki nacin
nastojao da odrzi svoju presudu. Zbog toga se odluka o pravnom leku mora poveriti drugom i
ako je ikako moguce, visem sudu. Zalba protiv prvostepene presude ima puno devolutivno
dejstvo jer o njoj uvek odlucuje visi sud (apelacioni). Pojedini pravni lekovi imaju okrnjeno
devolutivno dejstvo, jer o njima odlucuje samo drugi organ u sudu cija se odluka pobija, a ne
visi sud (zalba protiv nekih resenja).
Suspen:ivno defstvo zalbe se sastoji u sprecavanju mogucnosti da nastupi pravnosnaznost
presude i njeno izvrsenje dok tece rok za izjavu zalbe i za vreme dok ne bude doneta odluka
o izjavljenoj zalbi. Zadrzavanje pravnosnaznosti presude je neposredna posledica
suspenzivnog dejstva zalbe, a odlaganje izvrsenja posredna, jer je pravnosnaznost po pravilu
osnovni i glavni uslov za izvrsenje presude. Postupak po zalbi sprecava stupanje na pravnu
snagu i izvrsenje presude ne samo u onim delovima u kojima se ona zalbom pobija, vec u
celini i ne samo u pogledu optuzenog koji je izjavio zalbu, vec i u pogledu saoptuzenih koji
se nisu zalili, jer pravni lek ima i ekstenzivno dejstvo (pogodnost pridruzivanja), pa je
moguce da presuda i bez zalbe bude izmenjena u korist saoptuzenih koji zalbu nisu izjavili.
Izvrsenju presude pre njene pravnosnaznosti moze se izuzetno pristupiti po zahtevu
pritvorenog optuzenog kome je prvostepenom presudom izrecena kazna zatvora (clan 358.
stav 7).
Eksten:ivno defstvo (beneficium eohaesionis - pogodnost pridruzivanja) je dejstvo zalbe
(i nekih drugih pravnih lekova, npr. zahteva za zastitu zakonitosti) da se korist postignuta za
jednog saoptuzenog povodom njegove ili ma cije zalbe izjavljene u njegovu korist po
sluzbenoj duznosti pripisuje i saoptuzenicima koji nisu izjavili zalbu ili su je izjavili u
drugom pravcu a nalaze se u istoj pravnoj situaciji.
7.Postupak po zalbi
Zalbeni postupak se deli na dva dela: postupak po zalbi pred sudom prvog stepena i
postupak po zalbi pred visim sudom.
B) Postup,k po z,lb pred pr;ostepenm sudom obuhvata: prijem zalbe, ispitivanje
tehnicke ispravnosti zalbe, formalno odlucivanje zalbi i dostavljanje zalbe na odgovor
suprotnoj strani. Zalba se podnosi sudu pravnog leka, a predaje prvostepenom sudu cija se
presuda zalbom pobija. Zbog toga je prvostepeni sud duzan da svaku zalbu primi. Posle
prijema, prvostepeni sud mora da ispita da li zalba sadrzi sve one sastavne delove koje po
clanu 366. stav 1. mora da ima.
Obavezni delovi zalbe su: a) oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba, b) osnov
za pobijanje presude, c) obrazlozenje zalbe (zalbeni razlozi), d) predlog da se pobijana
presuda potpuno ili delimicno ukine ili preinaci i e) potpis zalioca. U slucaju nepotpune
zalbe, postupak suda zavisi od toga da li je u pitanju zalba optuzenog ili zalba drugih lica i da
li zalilac ima branioca odnosno punomocnika ili ga nema. Ako je u pitanju zalba optuzenog
ili njemu bliskog lica (clan 364. stav 2), a optuzeni nema branioca, ili neuredna zalba
ostecenog, supsidijarnog tuzioca ili privatnog tuzioca koji nema punomocnika, prvostepeni
sud ce pozvati zalioca da u odredenom roku dopuni zalbu, pismenim podneskom ili na
zapisnik kod suda. Ako zalilac po toj naredbi ne postupi, sud ce odbaciti zalbu, osim zalbe
koja je podneta u korist optuzenog, pod uslovom da se moze utvrditi na koju se presudu
odnosi (ta se zalba dostavlja visem sudu koji ispituje presudu u delu u kome se ona ispituje
po sluzbenoj duznosti drugostepe- nog suda). Zalba javnog tuzioca i zalba ostecenog,
supsidijarnog tuzioca
B) privatnog tuzioca koji imafu punomocnika, odbacuje se bez poziva na ispravku. Neurednu
zalbu izjavljenu u korist optuzenog koji ima branioca sud ce bez poziva na popravku
dostaviti visem sudu, ako se moze utvrditi na koju se presudu odnosi, a ako se to ne moze
utvrditi zalbu ce odbaciti (clan 366. stav 3).
Odlucivanje prvostepenog suda o zalbi moze biti samo Iormalno, ne i meritorno, jer
meritorno odlucivanje pripada drugostepenom sudu. Predsednik prvostepenog suda ce
resenjem odbaciti neblagovremenu i nedozvoljenu zalbu (clan 372. stav 2). Neblagovremena
je zalba izjavljena po isteku petnaestodnevnog (u skracenom postupku osmodnevnog) roka
(clan 386), a nedozvoljena je ako je izjavljena od neovlascenog lica ili od lica koje se odreklo
zalbe, ili se utvrdi daje odustalo od zalbe, ili daje zalbu izjavilo posle odustanka, ili ako je po
zakoniku zalba nedopustena (clan 387). Protiv resenja o odbacaju zalbe stranka se moze
zaliti (clan 398. stav 1). Prvostepeni sud je duzan da svaku zalbu dostavi suprotnoj strani,
koja moze u roku od osam dana od prijema zalbe da podnese odgovor na íalbu. Odgovor se
zajedno sa zalbom i svim drugim spisima predmeta dostavlja drugostepenom sudu (clan
373).
Postup,k po z,lb pred drugostepenm sudom ima Iormu sednice (po pravilu) ili
pretresa (izuzetno). Sednici veca prethodi pripremni postupak.
a) U pripremnom postupku se vrse pripreme koje treba da omoguce i olaksaju postupak i
odlucivanje u sednici veca. Kad zalba sa spisima bude dostavljena visem sudu, predsednik
veca drugostepenog suda odreduje jednog sudiju, clana veca da prouci spise, da bi mogao da
podnese reIerat vecu i da pripremi predmet za sudenje pred vecem (sudija izvestilac). Taj
sudija je duzan da ispita da li su spisi kompletni i da preduzme mere da se dopune, ako nisu
potpuni. Prema potrebi, on moze da zatrazi izvestaj od prvostepenog suda o povredama
krivicnog postupka, ako se o tome ne moze zakljuciti iz samih spisa, a ako zalilac ukazuje
na. nove cinjenice i nove dokaze, moze preko prvostepenog suda, istraznog sudije ili na drugi
nacin, proveriti navode zalbe, da vece ne bi ukidalo presudu samo na osnovu gole tvrdnje
zalioca da takve cinjenice i dokazi postoje, jer ta tvrdnja moze da bude proizvoljna i netacna.
Ako sudija izvestilac utvrdi da u spisima postoje zapisnici i obavestenja koja se moraju
izdvojiti, vratice spise prvostepenom sudu, da bi predsednik prvostepenog veca doneo
resenje o izdvajanju. Spisi se vracaju da bi stranke mogle izjaviti zalbu (jer se protiv resenja
drugostepenog suda ne bi mogle zaliti). Na kraju, sudija izvestilac dostavlja spise javnom
tuziocu, ako se postupak vodi po njegovom zahtevu, koji treba da ih razmotri i stavi svoj
predlog ili da izjavi da ce predlog staviti na sednici veca.
B) Svaka zalba mora da prode kroz postupak u sednici drugostepenog veca, gde se o njoj
po pravilu i odlucuje. Izuzetno, o zalbi se ne moze odluciti u sednici veca, nego se postupak
mora nastaviti na pretresu pred drugostepenim sudom ako vece u sednici utvrdi: (i) da je
zbog pogresno ili nepotpuno utvrdenog cinjenicnog stanja potrebno da se izvedu novi ili
ponove vec izvedeni dokazi i (2) da postoji opravdani razlog da se predmet ne vrati
prvostepenom sudu (clan 377. stav 1). Stranke se na sedni- cu veca ne pozivaju, ali se o njoj
obavestavaju, javni tuzilac uvek, a ostali samo ako su u roku za zalbu ili za odgovor na zalbu
zahtevali da o sednici veca budu obavesteni ili su predlozili da se pred visim sudom odrzi
pretres, ili ako predsednik veca ili vece odluci da se stranke obaveste, nalazeci da bi njihovo
prisustvo bilo korisno (clan 375. stav 3). Sednica veca pocinje podnosenjem izvestaj a sudije
izvestioca, koji ukazuje na stanje stvari i povrede zakona koje se ispituju po sluzbenoj
duznosti, ne iznoseci misljenje o osnovanosti zalbe. Stranke se ne saslusavaju, ali vece moze
od njih zatraziti potrebna obavestenja u vezi sa zalbenim navodima. Uz dozvolu predsednika,
one ta obavestenja mogu i same davati i predlagati da se radi dopune izvestaja sudije
izvestioca procitaju pojedini spisi. U svemu ostalom vece sudi na osnovu spisa.
Pretres pred drugostepenim sudom, kao sto smo videli, dríi se i:u:etno. U slucafu pogresnog
ili nepotpunog cinfenicnog stanfa i procesnih gresaka, presuda se po pravilu ukida u sednici
veca i stvar vraca prvostepenom sudu na novi glavni pretres. Samo kad vece drugostepenog
suda nade neki opravdani ra:log da tako ne postupi (npr. predmet fe vracao prvostepenom
sudu vec vise puta), :aka:ace pretres pred sobom. Da li postoji opravdan razlog da se
predmet ne vrati prvostepenom sudu zavisi od ocene drugostepenog veca. Medutim, ako
drugostepeni sud ukine prvostepenu presudu u predmetu u kome je presudu vec jednom
ukidao i vracao prvostepenom sudu na novi glavni pretres, duzan je da odrzi pretres i da sam
izrekne presudu (clan 377. stav 5). U tom slucaju on ne moze ponovo da vrati predmet
prvostepenom sudu. Drugostepeni pretres je na pretresu ogranicen na deo presude koji se
pobija zalbom i na povrede zakona koje visi sud mora da uzme u obzir po sluzbenoj
duznosti. Predmet raspravljanja nije ispitivanje optuzbe, vec ispitivanje osnovanosti zalbe.
Odredbe ZKP o prvostepenom glavnom pretresu se shodno primenjuju i na pretres pred
drugostepenim sudom, ali pod uslovom da nesto drugo nije predvideno (clan 379).
Posebnosti su propisane u cl. 377. i 378. i sastoje se u sledecem: Na pretres se pozivaju
optuzeni i njegov branilac, tuzilac, osteceni, zakonski zastupnici i punomocnici ostecenog i
stranaka, te svedoci i vestaci za koje sud odluci da se saslusaju. Ako u istom postupku ima
vise tuzilaca ili vise optuzenih, nece se zvati svi, vec samo oni koji su izjavili zalbu. Ako
uredno pozvani osteceni kao tuzilac ili privatni tuzilac ne dodu na pretres, nece se uzeti da su
odustali od gonjenja, kao u prvostepenom postupku. Pretres se ne moze odrzati bez
optuzenog. Postupak na pretresu zapocinje izvestajem sudije izvestioca, a zatim se cita
presuda ili deo presude na koji se odnosi zalba, a prema potrebi i zapisnik o glavnom
pretresu. Zalba se ne cita. Zalilac se poziva da obrazlozi svoju zalbu, a potom protivnik da
mu odgovori. Posle toga, pristupa se izvodenju dokaza. Stranke mogu podnositi dokazne
predloge, ali u granicama zalbenih razloga. Po zavrsetku dokaznog postupka, stranke imaju
pravo na zavrsne reci. Posle zavrsenog pretresa vece izrice presudu.
7. Granice ispitivanja prvostepene presude
Ispitivanju izrecenih sudskih presuda ne pristupa se nikad po sluzbenoj duznosti viseg
suda, vec samo po zahtevu stranaka, tj. povodom blagovremeno izjavljene i dozvoljene
zalbe. Pobijanu presudu visi sud ispituje po pravilu u granicama osnova i predloga zalbe, a
izuzetno i po sluíbenof duínosti, u nekim zakonikom tacno odredenim pitanjima.
U kojim se pitanjima presuda prvostepenog suda povodom izjavljene zalbe ispituje po
sluíbenof duínosti drugostepenog suda, preko zalbenih osnova i predloga, odredeno je u
clanu 380. Povodom svake zalbe drugostepeni sud je obavezan da po sluzbenoj duznosti
ispita: 1) Da li postoje odredene apsolutne povrede krivicnog postupka (iz clana 368. stav 1.
tac. 1, 5, 6, 8, 9, 10. i 11. i da li je glavni pretres odrzan u odsustvu optuzenog, a u slucaju
obavezne odbrane i u odsustvu branioca). Ostale apsolutne povrede i sve relativne povrede
postupka ispituju se samo ako na njih zalilac ukazuje u svojoj zalbi. - 2) Da li je krivicni
:akon povreden na stetu optuíenog. Povrede krivicnog materijalnog prava koje idu u korist
okrivljenog ispituju se samo po zalbi, a ne po sluzbenoj duznosti drugostepenog suda. - 3)
Cinjenicno stanje se ne ispituje po sluzbenoj duznosti, ali kad je zalba izjavljena zbog
pogresno ili nepotpuno utvrdenog cinjenicnog stanja, pa drugostepeni sud nade da je ono
pravilno i potpuno, moze po sluzbenoj duznosti da ublaíi odluku o ka:ni, meri be:bednosti i
odu:imanfu imovinske koristi, jer se smatra da je svaka zalba izjavljena u korist optuzenog
zbog pogresno ili nepotpuno utvrdenog cinjenicnog stanja ili zbog povrede krivicnog zakona,
istovremeno izjavljena i zbog odluke o krivicnoj sankciji i oduzimanju imovinske koristi
(clan 383). - 4) Pored napred navedena tri slucaja obfektivnog ispitivanja presude preko
granica zalbe (tj. po sluzbenoj duznosti drugostepenog suda), postoji i jedan slucaj
subfektivnog ispitivanja presude preko granica zalbe. Prema odredbi clan 384. ako
drugostepeni sud, povodom ma cije zalbe, utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u
korist optuzenog od koristi i za nekog od saoptuzenih koji nije izjavio zalbu ili je nije izjavio
u tom pravcu, postupice po sluzbenoj duznosti kao da takva zalba postoji, tj. korist
postignuta izjavljenom zalbom bice dosudena i onim saoptuzenicima koji se nisu zalili, a
nalaze se u istoj pravnoj situaciji (benefieium eohaesionis).
. Odluke drugostepenog suda o zalbi
Drugostepeni sud moze odluciti da zalbu odbaci, odbife ili uvaíi. Neke od ovih odluka
su u Iormi presude, a druge u Iormi resenja. Sve tri vrste odluka drugostepeni sud moze da
donese u sednici veca ili na pretresu.. O svim zalbama, ako ih ima vise, drugostepeni sud
odlucuje jednom odlukom (clan 385. stav 3).
B) Odluka kofom se íalba odbacufe je u Iormi resenja. Ta se odluka donosi ako se utvrdi
daje zalba neblagovremena (tj. izjavljena po proteku zakonskog roka) ili nedo:volfena (tj.
izjavljena od neovlascenog lica, ili od lica koje se odreklo ili odustalo od zalbe, ili ako zalba
po zakoniku nije dopustena). Ovu odluku redovno treba da donese prvostepeni sud u prvom
delu zalbenog postupka, a drugostepeni sud ako prvostepeni propusti da to ucini.
Neblagovremena ili nedozvoljena zalba nema nikakvo pravno dejstvo na presudu, kao da nije
ni izjavljena: ona se po pravilu ne dostavlja visem sudu, ne odlaze pravnosnaznost presude,
ne izaziva ispitivanje presude po sluzbenoj duznosti itd.
Odluka kofom se íalba odbifa i prvostepena presuda potvrdufe fe u Iormi presude. Ona se
izrice kad se utvrdi da je zalba neosnovana i da ne postoji nijedna povreda zakona koja se
ispituje po sluzbenoj duznosti drugostepenog suda (clan 380. stav 1). Ako je drugostepeni
sud, mimo neosnovane zalbe, nasao neku povredu po sluzbenoj duznosti, zalbu ce odbiti kao
neosnovanu, a presudu prvostepenog suda preinaciti ili ukinuti. Presuda drugostepenog suda
uvek ima dvostruki dispozitiv: zalba se kao neosnovana odbija, a presuda prvostepenog suda
potvrduje odnosno preinacuje ili ukida.
c) Zalba se uvaíava kad drugostepeni sud nade daje osnovana. U tom slucaju visem sudu
stoje na raspolaganju dve mogucnosti: da presudu prvostepenog suda ukine ili daj e preinaci.
Da li ce postupiti na jedan ili drugi nacin zavisi od vrste povrede koju je nasao: i) Odluku
kojom zalbu uvazava i presudu prvostepenog suda preinacufe drugostepeni sud ce doneti ako
nade daje u presudi prvostepenog suda cinjenicno stanje potpuno i pravilno utvrdeno i da je
prvostepeni postupak pravilno sproveden, ali da je na utvrdeno cinjenicno stanje pogresno
primenjeno materijalno krivicno pravo ili da kazna, odnosno druga dosuda iz clana 371. nije
pravilno, odnosno zakonito odmerena, a izuzetno i u slucaju nekih povreda procesnog prava
(iz clana 368. stav 1. tac. 5, 8. i 9). Ova odluka je u Iormi presude drugostepenog suda, koja u
sustini predstavlja dopunu prvostepene presude. - 2) Odluku kojom zalbu uvazava i presudu
prvostepenog suda ukida, drugostepeni sud ce doneti kad utvrdi da postoji neka bitna
povreda krivicnog postupka (osim onih iz clana 368. stav 1. tac. 5, 8. i 9) ili da je presuda
zasnovana na pogresno ili nepotpuno utvrdenom cinfenicnom stanfu. Povrede koje spadaju u
ova dva osnova mogu se ispraviti samo ukidanjem presude i novim sudenjem na glavnom
pretresu pred prvostepenim sudom ili na pretresu pred sudom drugog stepena.
Prema tome, ako ukine presudu prvostepenog suda, drugostepeni sud ima dve
mogucnosti: da predmet vrati prvostepenom sudu na novi glavni pretres ili da sam odrzi
pretres. Odluka drugostepenog suda je u Iormi resenja, a presuda prvostepenog suda moze
biti ukinuta u celini ili delimicno. Pretres pred sudom drugog stepena drzi se izuzetno (samo
ako postoje opravdani razlozi da se predmet ne vrati prvostepenom sudu), osim ako je u
istom predmetu vec jednom presuda prvostepenog suda bila ukinuta i vracena na novi glavni
pretres prvostepenom sudu, kada je pretres pred sudom drugog stepena obavezan.
Posle ukidanja presude, prvostepeni sud je obavezan da zakaze i odrzi novi glavni pretres
pred potpuno izmenjenim vecem, ako je tako nalozio drugostepeni sud. Drugostepeni sud u
svom resenju moze obavezati prvostepeni sud da izvede odredene procesne radnje i da
raspravi odredena sporna pitanja, ali ga ne moze obavezati da presudi na odredeni nacin i da
prihvati pravno shvatanje viseg suda. Novi glavni pretres pred prvostepenim sudom izgleda
kao i svaki prvostepeni glavni pretres, osim sto se na njemu: (1) ne moze raspravljati o
pitanju nadleznosti, ako je to pitanje raspravio visi sud, (2) predmet sudenja ne mogu biti
delovi presude koji nisu ukinuti, (3) vazi zabrana preinacenja na gore (reformatio in peius),
ako je do ukidanja presude i novog pretresa doslo samo po zalbi izjavljenoj u korist
optuzenog, tako da uprkos drugacijem rezultatu pretresa, prvostepcni sud ne moze izreci
strozu krivicnu sankciju niti primeniti tezi krivicni zakon u odnosu na ukinutu presudu i (4)
moraju biti preduzete sve procesne radnje i raspravljena sva sporna pitanja na koja je ukazao
drugostepeni sud. U svemu ostalom (podnosenje dokaznih predloga, odustanak tuzioca od
gonjenja, nastupanje supsidijarne tuzbe, pretpostavke za odrzavanje pretresa, izricanje i
objavljivanje presude i td.) vaze pravila zakonika kao da se pretres drzi prvi put. Protiv nove
presude prvostepenog suda moguca je nova zalba drugostepenom sudu, ali on ovu presudu ne
moze ponovo ukinuti i narediti novi glavni pretres pred prvostepenim sudom.
. Zalba na presudu drugostepenog suda: pojam i osnovi pobijanja
Krivicni postupak je po pravilu dvostepen, tj. redovno se zavrsava sa okoncanjem
zalbenog postupka pred sudom drugog stepena. Protiv odluka toga suda dalje zalbe nacelno
nema. Ovo pravilo je bez izuzetka kad je odluka drugostepenog suda u Iormi resenja, ali ne i
kad je u Iormi presude. Protiv presude drugostepenog suda izuzetno je dozvoljena zalba sudu
treceg stepena, i to samo u slucaju ako je drugostepeni sud na osnovu istog cinjenicnog stanja
preinacio oslobadafucu presudu prvostepenog suda u presudu kofom se optuíeni oglasava
krivim (clan 395. stav 1). U obrnutom slucaju (ako je osudujuca presuda preinacena u
oslobadajucu), nema mesta zalbi sudu treceg stepena. Do izmena Zakonika iz 2009. god. ova
zalba je bila moguca jos u dva slucaja: a) ako drugostepeni sud svojom presudom izrekne
ka:nu :atvora od cetrdeset godina ili potvrdi prvostepenu presudu kojom je izrecena takva
kazna i b) ako drugostepeni sud na osnovu odríanog pretresa utvrdi cinfenicno stanfe
drugacije nego prvostepeni sud i na tako utvrdenom cinjenicnom stanju zasnuje svoju
presudu.
Zalba protiv presude drugostepenog suda se moze izjaviti po svim osnovima iz clana 367.
Koji sud sudi u trecem stepenu trebalo je da bude odredeno u zakonu o sudovima. U ZKP je
propisan samo sastav veca koje sudi u trecem stepenu (pet stalnih sudija - clan 24. stav 3).
Zakon o uredenju sudova, medutim, ne govori o sudu nadleznom da sudi u trecem stepenu.
Taj zakon propisuje da u drugom stepenu sude visi sud (o zalbama na neka resenja i
prvostepene presude osnovnih sudova koje su donete u skracenom postupku - clan 23. stav 2.
tac. 1) i apelacioni sud (o zalbama na prvostepene presude visih sudova i presude osnovnih
sudova, ako nije nadlezan visi sud, tj. presude donete van skracenog postupka - clan 24. stav
l. tac. 1. i 2). Kako i zalba protiv drugostepene presude ima devolutivno dejstvo, izlazi da je
sud treceg stepena apelacioni sud (po zalbama protiv drugo- stepenih presuda viseg suda) i
Jrhovni kasacioni sud (po zalbama protiv drugostepenih presuda apelacionog suda). Sud
treceg stepena resava zalbu protiv drugostepene presude uvek u sednici veca. Pred tim sudom
pretres nije moguc, kao stoje moguc pred vecem drugostepenog suda. Postupak u sednici
veca tece po odredbama koje vaze za postupak u drugom stepenu (clan 395. stav 2).
0. Zalba protiv resenja`
U pogledu mogucnosti da se pobijaju zalbom, sva resenja se prema clanu 398. mogu
svrstati u cetiri grupe: a) resenja protiv kojih je zalba po pravilu do:volfena, osim ako je za
dati slucaj zakonikom izricno iskljucena (resenja istraznog sudije i druga prvostepena resenja
suda); - b) resenja protiv kojih zalba po pravilu nife do:volfena, osim ako u zakoniku nije
drugacije odredeno (resenja veca doneta pre i u toku istrage); - c) resenja protiv kojih zalba
nife do:volfena ni i:u:etno (protiv resenja Vrhovnog kasacionog suda zalba nije dozvoljena,
osim ako je zakonikom drugacije predvideno - clan 398. stav 4, ali takav izuzetak u zakoniku
nije nigde predviden); - d) resenja protiv kojih je iskljucena samostalna zalba, ali se mogu
pobijati u zalbi na presudu (resenja doneta radi pripremanja glavnog pretresa i presude).
Postupak po zalbi protiv resenja je u poredenju sa postupkom po zalbi protiv prvostepene
presude mnogo jednostavniji i brzi. On tece uvek u sednici veca. Zakonik je za taj postupak
dao nekoliko posebnih odredaba sa posebnim resenjima za pojedina pitanja (cl. 398-401), a u
ostalom, pre- dvideo shodnu primenu odredaba o postupku po zalbi protiv prvostepene
presude (clan 402. stav 1).
A) VANREDNI PRAVNI LEKOVI
1. Pojam i vrste vanrednih pravnih lekova
Od pravila koje iskljucuje mogucnost pobijanja pravnosnaznih sudskih odluka postoje
izuzeci i oni se nalaze u ustanovi vanrednih pravnih lekova, kojima se iz posebno vaznih
razloga i u zakoniku tacno odredenim slucajevima mogu pobijati i pravnosnazne sudske
odluke. Ti izuzeci su u nacelu opravdani, jer se i medu pravnosnazno presudenim stvarima
uvek moze naci izvestan broj nepravilnih ili nezakonitih sudskih odluka koje se, uprkos
pravnosnaznosti ne mogu ostaviti neispravljenim, jer bi to nanosilo stetu opstem interesu,
autoritetu pravosuda i interesima stranaka. U nasem krivicnom postupku postoje dva
vanredna pravna leka: jedan sa cinjenicnim i jedan sa pravnim osnovom. To su: ponavljanje
krivicnog postupka i zahtev za zastitu zakonitosti. Prvi ima cinjenicni, a drugi pravni osnov.
Do izmena zakonika iz 2009. godine postojala su jos dva vanredna pravna leka: zahtev za
ispitivanje zakonitosti pravnosnazne presude (slican zahtevu za zastitu zakonitosti javnog
tuzioca, koji je zbog nekih povreda zakona mogao da ulaze osudeni) i vanredno ublazavanje
kazne. Prvi je ukinut, a drugi (vanredno ublazavanje kazne) preveden u slucaj preinacenja
pravnosnazne presude bez ponavljanja krivicnog postupka - clan 405. stav 1. tac. 4. (vidi o
tome naredna izlaganja).
Kriterijum za razlikovanje vanrednih pravnih lekova od redovnih je pravnosnaínost
sudske odluke redovni pravni lekovi se izjavljuju protiv
odlukakojejosnisupostalepravnosnazne,avanredni, protiv pravnosnaznih sudskih odluka.
Formalna pravnosnaínost se sastoji u svojstvu sudske odluke da je vise niko ne moze
napadati redovnim pravnim lekovima, bez obzira na nedostatke koje eventualno sadrzi. Ona
nastupa kad redovni pravni lek protiv sudske odluke uopste nije dozvoljen (u slucaju nekih
resenja), ili nije dozvoljen dalji redovan pravni lek (u slucaju presude suda treceg stepena i
presude suda drugog stepena, osim izuzetka iz clana 395), ili je pravo na upotrebu redovnog
pravnog leka ugaseno (propustanjem roka, odricanjem ili odustankom). aterifalna
pravnosnaínost stvara stanje presudene stvari (res iudicata), sto iskljucuje mogucnost da se u
istoj stvari ponovo sudi.
. Ponavljanje krivicnog postupka
Pravo ponavljanje krivicnog postupka (za razliku od slucajeva slicnih ponavljanju
postupka i slucajeva izuzetnog ponavljanja postupka koje nazivamo nepravo ponavljanje
krivicnog postupka -- v. cl. 404-406. i cl. 413. i 414) je vanredan, nedevolutivan i za rok
nevezan vanredni pravni lek koji se podnosi kad se posle pravnosnaznosti presude i:nesu
nove cinfenice ili podnesu novi doka:i za koje sud pre pravnosnaznosti nije znao, a takvi su
da mogu dovesti do toga a) da pravnosnazno osudeni bude osloboden, ili b) da
pravnosnazno osudeni po jednom zakonu bude osuden po drugom blazem zakonu, ili c) da
novo sudenje ucine nuznim zato sto je dokazano da je pravnosnazna presuda zasnovana na
krivicnom delu. - Dakle, ponavljanja krivicnog postupka moze biti samo u korist optuzenog,
ne i na njegovu stetu, i moze da usledi samo posle pravnosnaznosti presude, ne i posle
pravnosnaznosti resenja o obustavi postupka, jer to bi bilo ponavljanje na stetu okrivljenog.
Ovaj stav Zakonika posledica je nacela ne bis in idem, koje je u Ustavu deIinisano siroko, a
do skoro i bez mogucnosti odstupanja.
Uslovi za ponavljanje postupka koji je zavrsen pravnosnaznom presudom (clan 407) su:
a) Ako se dokaze da fe presuda :asnovana na laínof ispravi ili na laínom iska:u svedoka,
vestaka ili tumaca. Nije dovoljno samo da je u presudi upotrebljen takav dokaz, vec i da je
ona na njemu :asnovana. Za ispravu nije dovoljno da je ona IalsiIikovana, vec i da je njena
sadrzina laína. Laznost iskaza ili isprave dokazuje se pravnosnaínom presudom kojom je
davalac iskaza odnosno podnosilac isprave oglasen krivim za odgovarajuce krivicno delo, a
drugim dokaznim sredstvima samo izuzetno: ako se postupak protiv tih lica ne moze
pokrenuti zato sto su umrla ili sto postoje okolnosti koje iskljucuju krivicno gonjenje.
1. Ako se dokaze dafe do presude doslo usled krivicnog dela sudife, sudife porotnika ili
lica kofe fe vrsilo istraíne radnfe. Za ponavljanje po ovom osnovu nije dovoljno da postoji
krivicno delo sudije koje je u vezi sa predmetom postupka, vec i da je ono uticalo na presudu
(npr. nema ponavljanja ako je sudija primio mito da izvrsi ili ne izvrsi radnju koju i po
zakonu mora da izvrsi odnosno ne sme da izvrsi). Osnov za ponavljanje (krivicno delo
sudije) i ovde se dokazuje pravnosnaznom presudom, a samo izuzetno drugim dokazima.
2.Ako se i:nesu nove cinfenice ili se podnesu novi doka:i kofi su sami :a sebe ili u ve:i
sa ranifim doka:ima podobni da prou:rokufu oslobodenfe lica kofe fe bilo osudeno ili
nfegovu osudu po blaíem krivicnom :akonu. Cinfenice i doka:i mogu biti, kako oni kofi su se
pofavili kao novi (i :a sud i :a stranke), tako i oni kofi su samo sudu podneti kao novi.
Ponavlfanfe treba da dovede do primene druge norme krivicnog :akona u odnosu na onu
kofa fe primenfena u pravnosnaínof presudi.
23. Ako fe nekom licu :a isto krivicno delo vise puta sudeno ili ako fe vise lica osudeno
:bog istog dela kofe fe moglo uciniti samo fedno lice ili neka od nfih. U prvom slucafu
ponavlfanfe fe posledica nacela ne bis in idem, a u drugom protivrecnosti presudenih stvari
kofe fedna drugu isklfucufu.
24. Ako se u slucafu osude :a produíeno krivicno delo ili :a drugo krivicno delo kofe po
:akonu obuhvata vise istovrsnih ili vise ra:novrsnih radnfi i:nesu nove cinfenice ili podnesu
novi doka:i kofi uka:ufu da osudeni nife ucinio radnfu kofafe obuhvacena delom i: osude,
apostofanfe ovih cinfenica bi dovelo do primene blaíeg :akona ili bi bilo od bitnog uticaf a
na odmeravanfe ka:ne. Ovaf osnov omogucufe da se putem ponavlfanfa postupka, pofedine
radnfe, greskom uklfucene u sastav produíenog krivicnog dela, i: te konstrukcife i:ostave.
Definicifa produíenog krivicnog dela data fe u clanu 61. KZ.
Postupak po :ahtevu za ponavljanje krivicnog postupka ima tri moguce Iaze:
postavljanje zahteva, odobravanje zahteva i samo ponavljanje postupka.
1) Zahtev mogu podneti stranke i branilac. Sa tuzilacke strane u obzir dolazi samo javni
tuzilac, jer ostali tuzioci za ulaganje zahteva nemaju pravnog interesa, buduci daje
ponavljanje postupka moguce samo u korist optuzenog. Ponavljanje je moguce i posle smrti
okrivljenog, ali i tada samo u njegovu korist. Zahtev tada mogu podneti javni tuzilac i lica
koja po clanu 364. stav 2. imaju pravo na zalbu u korist optuzenog. Podnosenje zahteva nije
vremenski ograniceno.
47. Zahtev se podnosi sudu koji je sudio u prvostepenom postupku. Taj sud odlucuje o
zahtevu i ukoliko ga odobri, ponavlja postupak. O zahtevu odlucuje vanraspravno vece
prvostepenog suda, u ciji sastav, po mogucnosti, ne ulazi sudija koji je ucestvovao u
donosenju ranije presude. Sud zahtev moíe odbaciti (kad je podnet od neovlascenog lica, ili
nema zakonskih uslova za ponavljanje postupka, ili su cinjenice i dokazi na kojima se
zasniva vec bili iznoseni u ranijem zahtevu koji je odbijen ili su ocigledno nepodobni da se
na osnovu njih dozvoli ponavljanje postupka), a ako ga ne odbaci, dostavlja ga suprotnoj
stranci na odgovor. Potom predsednik veca nareduje da se preko odredenog sudije ili iz spisa
neposredno izvide cinjenice i pribave dokazi na koje se podnosilac poziva u zahtevu i
suprotna stranka u svom odgovoru. Pre odlucivanja, spisi se dostavljaju javnom tuziocu na
misljenje, ako je u pitanju krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti. Vece moze
zahtev uvaíiti i odobriti ponavljanje postupka ili ga odbiti. Pravnosnazna odluka iz ranijeg
postupka ostaje na snazi do zavrsetka postupka i kad je doneto resenje o dozvoli ponavljanja.
U resenju kojim se dozvoljava ponavljanje sud moze odluciti da se odmah odredi glavni
pretres ili da se stvar vrati u istragu.
48. Postupak samog ponavljanja zapocinje sa istragom ili iznosenjem stvari na glavni
pretres neposredno. Za novi postupak vrede opste odredbe o istrazi i prvostepenom glavnom
pretresu, kao da se sudi prvi put, s tim sto vazi zabrana preinacenja na gore (to bi se
podrazumevalo i da zakonik
B) tome ne kaze nista). Vece moze izreci: (a) presudu kojom se zahtev odbija, a ranija
pravnosnazna presuda ostavlja na snazi ili (b) presudu kojom se ranija pravnosnazna presuda
u celini ili delimicno stavlja van snage i zamenjuje novom presudom, kojom se, prema
rezultatima postupka, optuzeni oslobada, ili osuduje po drugom zakonu ili se optuzba prema
njemu odbija. Protiv odluka u postupku ponavljanja dozvoljeni su svi redovni
C) vanredni pravni lekovi.
3. Nepravo ponavljanje krivicnog postupka`
Osim odredaba o pravom ponavljanju krivicnog postupka, koje je jedan od vanrednih
pravnih lekova, Zakonik sadrzi i odredbe o tzv. nepra- vom ponavljanju krivicnog postupka,
koje ne spada u pravne lekove, vec im je samo slicno. Nepravo ponavljanje krivicnog
postupka obuhvata dve grupe slucajeva: slucajeve slicne ponavljanju krivicnog postupka i
slucajeve izuzetnog ponavljanja krivicnog postupka.
A) U slucafeve slicne ponavlfanfu krivicnog postupka spada: preinacenje pravnosnazne
presude bez ponavljanja postupka i nastavljanje postupka prekinutog zbog procesnih smetnji.
1) Slucafevi preinacenfa pravnosnaíne presude be: ponavlfanfa krivicnog postupka su
navedeni u clanu 405. stav 1. tac. 1-4. i u clanu 405a Zakonika: a) ako je u vise
pravnosnaznih presuda ili resenja o kaznjavanju protiv istog osudenog izreceno vise kazni, a
nisu primenjene odredbe o odmeravanju jedinstvene kazne za dela u sticaju, ucinice to
naknadno, donosenjem nove presude, vanraspravno vece prvostepenog suda koji je izrekao
najtezu kaznu odnosno koji je sudio poslednji (clan 405. stav 1. tac. 1. i stav 2); - b) ako je u
jedinstvenu kaznu koja je izrecena pravnosnaznom presudom ukljucena i kazna koja je vec
obuhvacena jedinstvenom kaznom u nekoj drugoj ranijoj presudi, pravnosnaznu presudu ce
preinaciti sud koji je prilikom izricanja jedinstvene kazne pogresno uzeo u obzir i tu kaznu
(clan 405. stav 1. tac. 2. i stav 3); - c) ako se pravnosnazna presuda kojom je za vise krivicnih
dela izrecena jedinstvena kazna u jednom delu ne bi mogla izvrsiti zbog amnestije,
pomilovanja ili drugih razloga koji se ticu pojedinog dela, sud koji je sudio u prvom stepenu
preinacice raniju presudu tako sto ce izdvojiti onu pojedinacnu kaznu ili kazne koje se vise
ne mogu izvrsiti i odmeriti novu jedinstvenu kaznu (clan 405. stav 1. tac. 3. i stav 4); - d) ako
se posle pravnosnaznosti presude pojave okolnosti kojih nije bilo kad se izricala presuda ili
sud za njih nije znao iako su postojale, a ocigledno bi dovele do blaze osude, sud koji je
sudio u prvom stepenu ce na predlog javnog tuzioca ili osudenog preinaciti raniju presudu i
izreci blazu kaznu (clan 405. stav 1. tac. 4. i st. 5. i 6). To je, u stvari, vanredno ublazavanje
kazne, koje je do 2009. god. bilo vanredni pravni lek o kome je odlucivao Vrhovni sud; - e)
ako lice koje je pravnosnazno osudeno za krivicno delo organizovanog kriminala, korupcije
ili drugo izuzetno tesko krivicno delo da iskaz znacajan za otkrivanje, dokazivanje ili
sprecavanje drugih krivicnih dela te vrste, javni tuzilac moze predloziti da mu se kazna
izrecena pravnosnaznom presudom umanji najmanje za jednu polovinu. Predlog se podnosi
sudu koji je svedoku saradniku sudio u prvom stepenu u roku od mesec dana od
pravnosnaznosti osudujuce presude (clan 405a).
2) Kad je postupak pravnosnazno obustavljen ili je optuzba pravnosnazno odbijena ne
postoji nikakva mogucnost da naknadno bude nastavljen (ne bis in idem). Medutim, ako je
postupak samo prekinut iz otklonjivih razloga, on se moze prosto nastaviti kad ti razlozi
prestanu (clan 406. st. 1. i 2). Nastavljanje postupka je moguce sve dok ne nastupi zastarelost
krivicnog gonjenja. Ali, ako zahtev ovlascenog tuzioca za otvaranje istrage sud nije prihvatio
zato sto nije bilo dovoljno dokaza za osnovanu sumnju da je osumnjiceni ucinio krivicno
delo, tuzilac moze da ponovo zahteva pokretanje istrage pod uslovom da podnese nove
dokaze koje ranije nije podnosio. Istragu tada moze otvoriti samo vece (clan 406. stav 3).
B) U i:u:etno ponavlfanfe krivicnog postupka spadaju dva slucaja:
1) Optuíeni kofi fe u odsustvu osuden ima pravo da traíi da se postupak ponovi iako nisu
ispunjene zakonske pretpostavke za pravo ponavljanje krivicnog postupka pod uslovima: a)
daje nastupila mogucnost da se sudi u prisustvu osudenog i b) da ponavljanje zahteva
osudeni ili njegov branilac u roku od sest meseci od dana kad je nastupila mogucnost da se
sudi u prisustvu osudenog (clan 413).
2) Kad Vrhovni kasacioni sud odlucuje o zahtevu za zastitu zakonitosti moze narediti da
se odrzi novi glavni pretres pred istim ili drugim stvarno nadleznim prvostepenim sudom ako
se pojavi znatna sumnja u pogledu istinitosti odlucnih cinjenica, tako da ne moze odluciti o
zahtevu za zastitu zakonitosti (clan 426).
. Zahtev za zastitu zakonitosti
Zahtev za zastitu zakonitosti je devolutivan, nesuspenzivan i za rok nevezan vanredni
pravni lek kojim Republicki javni tuzilac moze da pobija pravnosnazne odluke i postupke
krivicnih sudova ako je njima povreden zakon (clan 419). Zahtev moze koristiti samo javni
tuzilac, ne i ostale procesne stranke, jer mu je dat kao drzavnom organu koji stiti zakonitost,
a ne kao stranci u postupku. Zahtevom se mogu pobijati sve sudske odluke i sudski postupci
koji sadrze neku nezakonitost, bilo u primeni materijalnog ili procesnog prava. Zahtev se
moze uloziti zbog svake povrede procesnog zakona, za razliku od zalbe kojom se pobijaju
samo bitne povrede, a medu njima samo one bitne povrede koje su u konkretnom slucaju
uticale na donosenje odluke (apsolutne i relativne povrede procesnog prava). Ovaj vanredni
pravni lek upravo i sluzi da se omoguci otklanjanje nezakonitosti iz sudskih odluka koje se
redovnim pravnim lekovima ne mogu otkloniti.
O zahtevu za zastitu zakonitosti odlucuje Vrhovni kasacioni sud u sednici veca od pet
sudija, a u vecu od sedam sudija kad odlucuje o zahtevu koji je podignut protiv odluke veca
toga suda (clan 24. stav 7). Podizanje zahteva nije vezano za rok. Zahtev se moze podici
kako u korist, tako i na stetu okrivljenog, ali prakticno dejstvo moze da ima samo zahtev
ulozen u korist okrivljenog. Okrivljeni i drugi ucesnici postupka, medu njima i nizi javni
tuzilac koji je postupao u predmetu, mogu samo da obavestavaju Republickog javnog tuzioca
o postojanju osnova za ulaganje zahteva i da mu predlazu da zahtev upotrebi, ali ga ne mogu
obavezati na podizanje zahteva.
Vrhovni sud moze zahtev za zastitu zakonitosti odbaciti (ako je izjavljen od neovlascenog
tuzioca ili ako je ovlasceni tuzilac od njega odustao pre donosenja meritorne odluke), odbiti
kao neosnovan ili usvofiti a pravnosnaznu odluku preinaciti ili ukinuti, ili samo konstatovati
da je u njoj povreden zakon. Odluka kojom se zahtev odbacuje je u Iormi resenja, a ostale
dve u Iormi presude. Dekleratornu presudu kojom se samo konsta- tuje daje zakon povreden,
bez uklanjanja povrede iz pravnosnazne presude, donece sud uvek kad se pokaze daje zahtev
podignut na stetu okrivljenog osnovan, ali i kad je osnovan zahtev podnet u korist
okrivljenog zbog nebitne povrede procesnog prava ili zbog bitne povrede koja nije uticala na
odluku. Dekleratorna odluka nema nikakvo prakticno dejstvo za konkretan slucaj, vec
predstavlja sredstvo za sprecavanje nezakonitosti u buducim sudskim odlukama.
VII. POSEBNI KRIVICNI POSTUPCI
Osim opsteg krivicnog postupka (cl. 222-432) postoje i posebni krivicni postupci,
ustanovljeni da se u njima sude krivicne stvari za koje se opsta Iorma postupka iz nekog
razloga pokazuje kao neodgovarajuca ili nepotrebna. To su: skraceni postupak (cl. 433-448);
dva postupka :a i:ricanfe krivicnih sankcifa be: glavnog pretresa (cl. 449-458); postupak :a
i:ricanfe sudske opomene (cl. 459-463); postupak prema maloletnicima (ureden clanovima
46-85. posebnog Zakona o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti
maloletnih lica) i postupak :a dela organi:ovanog kriminala (cl. 504a-504c). Ovi postupci su
regulisani u posebnim glavama ZKP (XXVI-XXIXa), odnosno u posebnom Zakonu 0
maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica, i to tako sto je
u njima dat jedan broj posebnih odredaba koje pojedina procesna pitanja u ovim postupcima
ureduju na drugaciji i celishodniji nacin u odnosu na opsti postupak, a za ona pitanja koja tim
odredbama nisu uredena drugacije, vaze odredbe opsteg krivicnog postupka.
Osim toga, posebnim zakonima ustanovljeni su posebni organi za krivicno gonjenje
ratnih zlocina i tzv. visokotehnoloskog kriminala sa odredenim speciIicnostima i u pogledu
krivicnog postupka.
. Skraceni postupak: pojam i osnovna obelezja
Prema clanu 433. skraceni postupak se vodi pred sudom koji sudi u prvom stepenu
(svejedno da li osnovnom ili visem), za krivicna dela za koja je kao glavna kazna propisana
novcana kazna ili zatvor do pet godina. U skracenom postupku se primenjuju posebne
odredbe cl. 434-448, a ako tim odredbama za odredeno procesno pitanje nije nista posebno
propisano, primenjuju se shodno odredbe koje vaze za opsti krivicni postupak. Najvaznija
obelezja skracenog postupka koja izlaze iz pomenutih posebnih odredaba Zakonika, sastoje
se u sledecem:
l) U skracenom postupku nema istrage i zbog toga se postupak pokrece neposrednim
podnosenjem optuzbe ovlascenog tuzioca. Javni tuzilac (ne i ostali) moze da predlozi
istraznom sudiji da pre podnosenja optuznog predloga preduzme pojedine, tacno odredene i
neophodne istrazne radnje, ali ne i da otvori i sprovede istragu. Ako se istrazni sudija ne slozi
sa pre- dlogom javnog tuzioca, odbice njegov predlog, a ne traziti odluku veca, kao kod
otvaranja istrage u opstem postupku.
34.Optuzni akt javnog odnosno supsidijarnog tuzioca u skracenom po- ·iliipku se zove
optuíni predlog. Za razliku od optuznice, on ne mora da sadrzi zakonski naziv krivicnog dela
i obrazlozenje. Drugi optuzni akt u i ivom postupku je privatna tuzba.
35.U skracenom postupku prigovora protiv optuínice nema, fer nema ni optuznice.
Optuzni predlog i privatna tuzba se ispituju po sluíbenof duínosti sudije pojedinca pred
kojim ce se odrzati glavni pretres. Ova kon- l rola obuhvata, kako ispitivanje urednosti
optuznog akta, tako i ispitivanje procesnih i materijalnih pretpostavki za vodenje postupka. U
toj kontroli se ispituje: a) da li je sud nadlezan, b) postoje li uslovi za odbacivanje optuznog
predloga, odnosno privatne tuzbe i c) treba li sprovesti pojedine istrazne radnje (clan 439.
stav 1). Istrazni sudija ne moze odbiti zahtev sudije za sprovodenje pojedinih istraznih radnji,
kao sto moze odbiti zahtev javnog tuzioca.
36.Ako u postupku kontrole ne donese ni jedno od pomenutih resenja, sudija odmah
zakazuje glavni pretres, ali ako se radi o delu za koje se gonjenje preduzima po privatnoj
tuzbi, pre no sto zakaze glavni pretres sudija moíe da odredi rociste na kofe ce po:vati
privatnog tuíioca i osumnficenog radi prethodnog ra:fasnfenfa stvari, ako smatra da bi to
bilo celishodno za brze okoncanje postupka (clan 447. stav 1). Cilj je, da se pokusa mirenja
privatnog tuzioca i osumnjicenog uz posredovanje suda. Ako ne dode do izmirenja i
povlacenja tuzbe, sudija od njih uzima izjave i poziva ih da stave svoje dokazne predloge.
Ako nije potrebno pribavljanje dokaza, glavni pretres se moze odmah otvoriti i nakon
izvodenja dokaza doneti odluka.
37.Poloíaf ostecenog u skracenom postupku fe nesto povolfnifi nego u opstem postupku,
fer ima dva prava vise nego inace a) Pored opstih slucafeva u kofima nastupa kao
supsidifarni tuíilac, u skracenom postupku, on moíe da preu:me gonfenfe i :bog neaktivnosti
favnog tuíioca. Osteceni kofi f e podneo krivicnu prif avu moíe da se favi kao tuíilac i kad
favni tuíilac u roku od mesec dana od prifema prifave ne podnese optuíni predlog, niti
obavesti ostecenog dafe odbacio krivicnu prifavu (clan 437). Odredba ima cilf da ubr:a
skraceni postupak i da :astiti ostecenog od neaktivnosti favnog tuíioca, b) Ako fe glavni
pretres u skracenom postupku odrían be: prisustva uredno po:vanog favnog tuíioca, kofi
nife duían da dode na glavni pretres kao u opstem postupku, osteceni ima pravo da na
pretresu :astupa optuíni predlog u granicama kofe fe postavio favni tuíilac (ne da preu:me
gonfenfe), a posle :avrsenog pretresa da i:favi íalbu protiv presude po svim osnovima, kao
da fe u postupku bio tuíilac (clan 44. stav 1. i clan 446. stav 1). Pravo pune íalbe (inace se
moíe íaliti samo protiv odluke o troskovima postupka) pripada ostecenom u ovom slucafu
be: ob:ira na to da li se íali i favni tuíilac.
U skracenom postupku pritvor se moíe odrediti samo: a) ako se okrivljeni krije ili ako se ne
moze utvrditi njegova istovetnost ili ako postoje druge okolnosti koje ocigledno ukazuju na
opasnost od bekstva i b) ako je u pitanju krivicno delo za koje se moze izreci kazna zatvora u
trajanju od tri godine, a posebne okolnosti ukazuju da ce okrivljeni dovrsiti krivicno delo ili
da ce uciniti krivicno delo kojim preti ili da ce ponoviti krivicno delo (clan 436. stav l).
Pritvor zbog opasnosti da ce okrivljeni unistiti tragove ili ometati istragu i pritvor zbog
izbegavanja da dode na glavni pretres (moze mu se suditi kao nedosavsem), u skracenom
postupku ne postoji. Pre podnosenja optuznog predloga, pritvor moze da traje samo onoliko
koliko je potrebno da se sprovedu odredene istrazne radnje, ali ne duze od osam dana (clan
436. stav 2). Posle predatog optuznog predloga trajanje pritvora ograniceno je kao i u opstem
postupku, s tim sto je vece ovde duzno da svakih mesec dana ispituje da li jos stoje razlozi za
pritvor i da donese novo resenje o njegovom produzenju ili ukidanju (Clan 436. stav 3).
1. Okrivlfenom se po:iv :a glavni pretres mora dostaviti tako da i:medu dostavlfanfa
po:iva i glavnog pretresa ostane dovolfno vremena :a pripremanfe odbrane, a nafmanfe
osam dana, kao i u opstem postupku. Taf rok se moíe skratiti, ali samo u: pristanak
okrivlfenog.
2. Posle zakazivanja glavnog pretresa, sud se vise ne moíe po sluíbenof duínosti oglasiti
mesno nenadleínim (clan 440. stav 2), ali moze to uciniti povodom prigovora stranaka, sve
do pocetka glavnog pretresa (clan 444. stav 1).
3. Sudifa kofi fe sprovodio istraíne radnfe nife i:u:et od sudenfa na glavnom pretresu
(clan 444. stav 2), kao sto mora biti i:u:et u opstem postupku.
4. Pretpostavke :a odríavanfe glavnog pretresa u opstem postupku ne vaíe :a skraceni
postupak. Pretres u skracenom postupku se moíe odríati i u odsustvu uredno po:vanog
favnog tuíioca, kofi nife duían da se oda:ove po:ivu suda (clan 44. stav 1). U slucafu
nedolaska favnog tuíioca na glavni pretres, osteceni ima pravo da :astupa optuíbu u
granicama optuínog predloga. Pretres se moíe odríati i ako na nfega ne dode privatni
tuíilac, pod uslovom da fe stavio predlog da se glavni pretres odríi u nfegovom odsustvu
(clan 44. stav 2). Ovo pravo vaíi i :a ostecenog kao tuíioca. Sud moíe odluciti da se glavni
pretres u skracenom postupku odríi i u odsustvu nedosavseg okrivlfenog, pod uslovima a)
dafe uredno po:van ili damu se po:iv nife mogao uruciti :bog neprifavlfivanfa promene
adrese ili boravista, b) da nfegovo prisustvo glavnom pretresu nife nuíno i c) da fe pre
glavnog pretresa saslusan (clan 44. stav 3). Ove odredbe o uslovima :a odríavanfe glavnog
pretresa mogu dovesti do toga da se pretres, iako :amislfen kao kontradiktoran, neposredan,
favan i usmen, dríi be: prisustva stranaka i da, osim sudife i :apisnicara, pretresu ne
prisustvufe niko drugi.
5. Skraceni postupak uvek vodi sudija pojedinac, nikada vece (clan 24. stavi).
6. Glavni pretres zapocinje tako sto sudija objavljuje glavnu sadrzinu optuznog akta,
bilo daje rec o privatnoj tuzbi ili o optuznom predlogu.
7. Zapoceti glavni pretres treba, po mogucnosti, da bude zavrsen bez prekidanja (cl.
446. stav 1).
8. Po zavrsetku glavnog pretresa sud je duzan da presudu izrekne i objavi odmah i daje
izradi u roku od osam dana od dana objavljivanja (clan 446. stav 5).
9. Stranke i osteceni se mogu odreci prava na zalbu odmah posle objavljivanja presude.
Tada se prepis presude dostavlja strankama i ostecenom samo ako to zahtevaju. Ako su se
obe stranke i osteceni posle objavljivanja presude odrekle prava na zalbu i ako niko od njih
ne zahteva dostavljanje presude, pismeno izradena presuda ne mora da sadrzi obrazlozenje
(clan 446. stav 7).
10. Zalba protiv presude koja je izrecena u skracenom postupku moze biti podneta u roku
od osam dana od dana dostavljanja presude (clan 446. stav 6), za razliku od opsteg postupka
u kome taj rok iznosi petnaest dana.
11. O zalbama protiv odluka (presuda i resenja) osnovnog suda koje su izrecene u
skracenom postupku odlucuje visi sud kao drugostepeni (clan 23. stav 2. tac. 1. Zakona o
uredenju sudova).
12. O sednici drugostepenog veca obavestavaju se obe stranke i branilac uvek kad se radi
o zalbi protiv presude kojom je izrecena kazna zatvora, a u ostalim slucajevima samo ako
predsednik veca ili vece ustanovi da bi njihovo prisustvo bilo korisno za razjasnjenje stvari
(clan 448. stav 1).
6. Postupci za izricanje krivicnih sankcija bez glavnog pretresa`
Zakonik iz 2001. godine je doneo jednu krupnu novinu: sudska odluka kojom se izrice
krivicna sankcija se moze izreci i bez glavnog pretresa, tj. u nekoj Iazi krivicnog postupka
koja prethodi glavnom pretresu. Dva su takva postupka: 1) Postupak :a kaínfavanfe pre
glavnog pretresa (cl. 449-454) i 2) Postupak :a kaínfavanfe i i:ricanfe uslovne osude od
strane istraínog sudife (cl. 455-458). Ti postupci imaju cilj izbegavanje glavnog pretresa, za
razliku od skracenog postupka u kome se izbegava istraga. Sva tri postupka zasnivaju se na
ideji o nuznosti uproscavanja i racionalizacije procesnih Iormi i neophodnosti njihovog
prilagodavanja prirodi predmeta o kome se sudi, da bi se sudilo brze i uspesnije, a
podjednako dobro i sigurno kao u potpunom krivicnom postupku.
a) Postupak za kaznjavanje pre glavnog pretresa
Kad se radi o krivicnom delu za koje se moze izreci novcana kazna kao glavna kazna ili
kazna zatvora do tri godine, javni tuzilac moze u svom optuznom predlogu da predlozi sudiji
donosenje resenja o kaznjavanju bez drzanja glavnog pretresa, ako prema okolnostima
slucaja oceni da glavni pretres nije potreban. Resenje 0 kaznjavanju sudija nadleznog suda
moze doneti pod uslovima: a) da je optuzni predlog podnet za krivicno delo za koje je u
krivicnom zakonu predvidena mogucnosti izricanja novcane kazne kao glavne kazne ili
kazne zatvora do tri godine, b) daje donosenje resenja o kaznjavanju bez glavnog pretresa
predlozio javni tuzilac, v) daje okrivljeni prethodno saslusan i g) da se sa predlogom javnog
tuzioca sudija slozi (clan 449. stav 1. i clan 451. stav 2). Saglasnost optuzenog se ne trazi.
Predlog javnog tuzioca za sudiju nije obavezan, ali resenje o kaznjavanju on ne moze doneti
bez predloga javnog tuzioca. Ako ne prihvati predlog javnog tuzioca, sudija zakazuje glavni
pretres i dalje postupa po odredbama za skraceni postupak. Predlog je sastavni deo optuznog
predloga, ali ga javni tuzilac moze podneti i naknadno u posebnom podnesku, posle
podnosenja optuznog predloga, sve do zakazivanja glavnog pretresa. Privatni tuzilac i
osteceni kao tuzilac ne mogu predlagati donosenje resenja o kaznjavanju bez glavnog
pretresa, tako da njihove tuzbe moraju biti iznete na glavni pretres. Oni i nemaju interesa za
izbegavanje glavnog pretresa, jer se imovinskopravni zahtev moze raspraviti i usvojiti samo
na pretresu.
Ako se sudija slozi sa predlogom javnog tuzioca pribavice podatke o ranijim osudama, a
po potrebi, i o licnosti optuzenog i odrediti rociste za njegovo saslusanje, ako ranije nije
saslusan. Saslusanje je obavezno, jer niko ko je dostizan sudu ne moze da bude kaznjen ako
mu nije omoguceno da bude saslusan i da se brani (clan 33. stav 4. Ustava), mada se ta ustav-
na odredba moze tumaciti i na drugi nacin: Ukoliko resenje o kaznjavanju vredi samo ako ga
optuzeni nepodnosenjem prigovora prihvati, ne bi se moglo reci da je povredeno njegovo
ustavno pravo sto je kaznjen bez saslusanja i da nije imao mogucnost da bude saslusan i da
se brani. Izjavlji- vanjem prigovora tu mogucnost bi imao, a neizjavljivanjem prigovora on se
odrekao prava da pre kaznjavanja bude saslusan, i situacija je ista kao da je pozvan na
saslusanje pa nista nije izjavio, a i to je njegovo pravo. Za pozivanje, saslusanje i odbranu
optuzenog vaze opste odredbe Zakonika. Posle saslusanja optuzenog sudija ce doneti resenje
o kaznjavanju. Tim resenjem moze biti izrecena samo novcana kazna, kazna rada u javnom
interesu, kazna oduzimanja vozacke dozvole ili uslovna osuda i uz njih oduzimanje
imovinske koristi i mere bezbednosti oduzimanje predmeta i zabrana upravljanja motornim
vozilom (clan 450). Umesto novcane kazne optuzenom se moze izreci sudska opomena (clan
459. stav 3). Imovinskopravni zahtev, ako ga je osteceni postavio u krivicnoj prijavi, ne
moze se dosuditi, vec se osteceni ima uputiti na parnicu. Medutim, postavljeni
imovinskopravni zahtev moze biti razlog da se sudija ne slozi sa predlogom javnog tuzioca
za donosenje resenja o kaznjavanju bez glavnog pretresa.
Opstanak resenja o kaznjavanju zavisi od volje optuzenog. On ima pravo da u roku od osam
dana od dana dostavljanja resenja podnese prigovor, posebnim podneskom, usmeno ili na
zapisnik kod suda. Prigovor moze podneti i branilac optuzenog. Prigovor je pravno sredstvo
kojim se doneto resenje o kaznjavanju stavlja van snage i otvara put glavnom pretresu. To
dejstvo ima prigovor vec samim tim sto je izjavljen, bez obzira na sadrzinu. Sudija se ne
upusta u ispitivanje osnovanosti prigovora, vec ispituje samo da lije podnet u zakonskom
roku. Prigovor izjavljen od neovlascenog lica i neblagovremen prigovor sudija odbacuje
resenjem protiv koga je dozvoljena zalba. Protiv resenja o kaznjavanju upotreba redovnog
pravnog leka je iskljucena (jer postoji prigovor), ali su moguci vanredni pravni lekovi posle
pravnosnaznosti resenja (zahtev za zastitu zakonitosti i predlog za ublazavanje kazne po
clanu 405. stav 1. tac. 4).
b) Postupak za kaznjavanje i izricanje uslovne osude od strane istraznog sudije
Ovaj postupak predstavlja krupno odstupanje od tradicionalnog shva- tanja da se presuda
krivicnog suda u prvostepenom postupku moze izreci samo posle odrzanog glavnog pretresa.
Posle zavrsene istrage, pod uslovima predvidenim u Zakoniku, istrazni sudija ima mogucnost
da izrekne presudu na posebnom javnom rocistu (cl. 455-458).
U slucaju potpunog priznanja koje je okrivljeni u prisustvu branioca dao istraznom sudiji
ili osumnjiceni organu unutrasnjih poslova u pretkrivicnom postupku (clan 226. stav 9) javni
tuzilac moze odmah nakon zavrsene istrage, a najkasnije u roku od osam dana, da u podignu-
toj optuznici predlozi da se umesto glavnog pretresa zakaze posebno javno rociste pred
istraznim sudijom, i da se nakon saslusanja stranaka donese presuda, ako okrivljeni pristane.
Predlog moze staviti i okrivljeni (clan 456. stav 2). Osteceni kao tuzilac i privatni tuzilac nisu
ovlasceni na podnosenje takvog predloga. Priznanje okrivljenog treba da bude potkrepljeno i
drugim dokazima prikupljenim u istrazi. Ovaj postupak se moze primeniti kad je u pitanju
krivicno delo za koje je propisana novcana kazna kao glavna kazna ili kazna zatvora do pet
godina.
Dakle, uslovi za izricanje presude u ovom postupku su: a) da postoji potpuno priznanje
okrivljenog koje je dao istraznom sudiji ili organu unutrasnjih poslova u svojstvu
osumnjicenog u prisustvu branioca i da je priznanje potkrepljeno i drugim dokazima; b) daje
sprovedena i zavrsena istraga za krivicno delo odredene tezine za koje se sudi u opstem
postupku po optuznici javnog tuzioca, ne krivicno delo za koje se redovno sudi u skracenom
postupku (u kome nema ni istrage, ni optuznice); v) da izricanje presude predlozi javni
tuzilac u svojoj optuznici, odnosno okrivljeni u roku od osam dana od dostavljanja optuznice;
g) da se sa predlogom javnog tuzioca slozi istrazni sudija i okrivljeni, odnosno istrazni sudija
i javni tuzilac, ako je predlog potekao od okrivljenog. Saglasnost javnog tuzioca se
pretpostavlja ako je i on stavio predlog. Ako se istrazni sudija ne saglasi sa predlogom
(javnog tuzioca ili okrivljenog) zakazace se glavni pretres. U slucaju neslaganja, istrazni
sudija ne trazi odluku veca kao u postupku otvaranja istrage, vec spise istrage uz belesku
dostavlja predsedniku veca. On ce tako postupiti uvek kad uslovi za izricanje presude nisu
ispunjeni (nema saglasnosti okrivljenog, odnosno javnog tuzioca, priznanje nije potpuno ili
potkrepljeno drugim dokazima ili dato u prisustvu branica i td.), ali i kad Su uslovi ispunjeni,
ako nade daje prema okolnostima slucaja celishodnije sudenje na glavnom pretresu.
Umesto na slozenijem glavnom pretresu, slucaj se u ovom postupku presuduje na mnogo
jednostavnijem i neIormalnijem rocistu pred istraznim sudijom. Istrazni sudija se ne izuzima,
kao ni u skracenom postupku. Rociste je javno, a na njemu se samo saslusavaju stranke.
Dokazi se ponovo ne izvode. Presudom koja se donosi na ovaj nacin moze biti izrecena
novcana kazna, kazna rada u javnom interesu, kazna oduzimanja vozacke dozvole, uslovna
osuda ili kazna zatvora u trajanju do jedne godine, iako je u pitanju krivicno delo za koje
krivicnim zakonom propisana kazna do pet godina zatvora, a od drugih mera, samo
oduzimanje predmeta, zabrana upravljanja motornim vozilom i oduzimanje imovinske koristi
(clan 457. stav 1). Prema clanu 459. stav 3. istrazni sudija moze umesto presude doneti
resenje o sudskoj opomeni. Troskove postupka ne placa okrivljeni, vec padaju na teret
budzeta. Pogodnosti predvidene za okrivljenog pri izricanju kazne zatvora i odluke o
troskovima postupka treba da predstavljaju pod- sticaj da prihvati ovaj jednostavniji i brzi
postupak. Osnovi za zalbu protiv presude koju u ovom postupku donese istrazni sudija su
reducirani. Zalba se ne moze izjaviti zbog pogresno ili nepotpuno utvrdenog cinjenicnog
stanja, vec samo po ostalim osnovima iz clana 367.
7. Postupak za izricanje sudske opomene: pojam, resenje o sudskoj opomeni i
osnovi pobijanja resenja
Odredbe ZKP koje se odnose na izricanje presude kojom se optuzeni oglasava krivim na
odgovarajuci nacin se primenjuju i kad se krivicni postupak zavrsava izricanjem sudske
opomene. Ipak, za taj slucaj Zakonik je u glavi XXVIII predvideo i odredene posebnosti (cl.
459-463). One se sastoje u sledecem:
1) Sudska opomena se izrice resenfem, a ne presudom, i to je jedini slucaj da se glavni pretres
u redovnom postupku ne zavrsava presudom. U dispozitivu resenja o sudskoj opomeni
navode se licni podaci optuzenog, da mu se za delo koje je predmet optuzbe izrice sudska
opomena i zakonski naziv krivicnog dela. Resenjem se optuzeni ne oglasava krivim, kao sto
se ni maloletnik ne oglasava krivim u resenju o izricanju vaspitne mere. Resenjem o sudskoj
opomeni mogu se izreci mere bezbednosti i mera oduzimanja imovinske koristi, a dispozitiv
moze da ima i odluku o troskovima krivicnog postupka, odluku o imovinsko-pravnom
zahtevu i odluku o objavljivanju presude. U obrazlozenju resenja sud je duzan da iznese
kojim se razlozima rukovodio pri izricanju sudske opomene, ali obrazlozenje mora da sadrzi i
razloge o krivicnom delu, ucinilastvu i krivicnoj odgovornosti, jer ako ti elementi u postupku
ne bi bili utvrdeni, sudska opomena se ne bi mogla izreci, vec oslobadaj uca presuda.
Resenje o sudskoj opomeni sa bitnim razlozima se objavljuje odmah po zavrsetku
glavnog pretresa. Predsednik veca je duzan da upozori optuzenog da mu se za krivicno delo
koje je ucinio ne izrice kazna, jer se ocekuje da ce i sudska opomena na njega dovoljno
uticati da ne vrsi krivicna dela. Ovo upozorenje predstavlja, u stvari, izvrsenje ove krivicne
sankcije, jer po prirodi stvari drugi nacin izvrsenja ne dolazi u obzir. Ako se resenje
objavljuje u odsustvu optuzenog, upozorenje predsednika veca, koje se redovno daje
neposredno, unece se u obrazlozenje resenja.
2) Rok za zalbu protiv resenja o sudskoj opomeni nije posebno odreden, a posto se tada
shodno primenjuju odredbe o presudi kojom se optuzeni oglasava krivim, izlazi da je taj rok
dvostruk, zavisno od postupka u kome je resenje izreceno: petnaest dana za resenje doneto u
potpunom postupku i osam dana u skracenom postupku. Zalba protiv resenja o sudskoj
opomeni ne dolazi u obzir zbog nepravilno odmerene kazne (clan 371) i zbog nezakonito
odmerene kazne (clan 369. tacka 5). Po prirodi stvari, iz tih razloga resenje o sudskoj
opomeni se ne moze pobijati. Zbog toga su u cl. 461. i 462. ti osnovi zamenjeni
Iormulacijama koje su prilagodene prirodi sudske opomene, tj. pored osnova iz clana 367.
tac. 1. do 3. resenje se moze pobijati i zbog toga sto nisu postojale okolnosti koje
opravdavaju izricanje sudske opomene, a umesto povrede krivicnog zakona iz clana 369. tac.
5, "i kad je odlukom o sudskoj opomeni, meri bezbednosti ili oduzimanju imovinske koristi
prekoraceno ovlascenje koje sud ima po zakonu". U svemu ostalom zalba protiv resenja o
sudskoj opomeni se moze izjaviti po istim osnovima kao i zalba protiv prvostepene presude:
zbog povreda krivicnog postupka, povreda krivicnog zakona i pogresno ili nepotpuno
utvrdenog cinjenicnog stanja. Povodom tuzioceve zalbe izjavljene na stetu optuzenog
drugostepeni sud moze doneti presudu kojom se optuzeni oglasava krivim i osuduje na kaznu
ili mu se izrice uslovna osuda. Za takvo preinacenje resenja o sudskoj opomeni potrebno je
da je prvostepeni sud pravilno utvrdio cinjenice i da dolazi u obzir izricanje kazne (clan 463.
stav 1). Pod istim uslovima drugostepeni sud moze povodom bilo cije zalbe da preinaci
resenje i donese oslobadajucu presudu ili presudu kojom se optuzba odbija. Resenje
prvostepenog suda se u ovim slucajevima preinacuje presudom drugostepenog suda.
. Postupak prema maloletnicima: pojam i lica na koja se primenjuju odredbe o
postupku prema maloletnicima
Postupak prema maloletnicima je ureden jednim brojem posebnih odredaba o pojedinim
procesnim pitanjima, koje se nalaze u posebnom Zakonu o maloletnim uciniocima krivicnih
dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica (ZM), dok se u svemu ostalom, sto odredbama
toga zakona nije posebno uredeno, primenjuju odredbe Zakonika o opstem krivicnom
postupku, pod uslovom da nisu u suprotnosti sa odredbama pomenutog posebnog zakona
(clan 4. ZM). Ovaj postupak vode sudije za maloletnike i specijalna veca za maloletnike
visih sudova (clan 42. stav 1. ZM). Osnovni sudovi u tim predmetima nemaju nikakvu
nadleznost. Sudija za maloletnike mora da ima specijalna znanja o pravima deteta i
prestupnistvu mladih, a sudije porotnici iskustvo u radu sa decom i omladinom (clan 44. stav
1. ZM).
Odredbe o postupku prema maloletnicima se primenjuju na lica koja su u vreme
izvrsenja krivicnog dela bila maloletna, a u vreme pokretanja postupka i sudenja nisu
navrsila dvadesetijednu godinu zivota (clan 46. stav 1. ZM). Kad se pre ili u toku postupka
utvrdi da maloletnik u vreme izvrsenja krivicnog dela nije navrsio cetrnaest godina, krivicna
prijava ce se odbaciti, odnosno postupak obustaviti i o tome obavestiti organ stara- teljstva
(clan 47. ZM), jer se prema deci koja ne odgovaraju u krivicnom postupku mogu preduzeti
odredene nesudske mere nadzora od strane tog organa. Ako je isto lice neko krivicno delo
ucinilo kao maloletnik, a neko kao punoletnik, sprovesce se po pravilu jedinstveni postupak
pred vecem koje sudi punoletnim licima (clan 52. ZM).
Pojedine odredbe koje vaze za postupak prema maloletnicima primenjuju se i na lica
koja su ucinila krivicno delo kao mlada punoletna lica, ako do pocetka glavnog pretresa nisu
navrsila 21 godinu zivota, a utvrdi se da po krivicnom zakonu dolazi u obzir da im bude
izrecena odredena va- spitna mera (clan 46. stav 2. ZM). Te su odredbe sledece: o zabrani
sudenja u odsustvu okrivljenog, o duznosti obazrivog postupanja procesnih organa, o
obaveznoj odbrani, o duznosti svih da svedoce o okolnostima koje se odnose na licnost
okrivljenog, o pravu organa starateljstva da budu obavesteni o pokretanju i toku postupka i
da stavljaju predloge i podnose dokaze, o pozivanju i dovodenju maloletnika, o dostavljanju
odluka i drugih podnesaka, o nacelnoj zabrani objavljivanja toka postupka i sudske odluke, o
hitnosti postupka, o utvrdivanju cinjenica za ocenu licnosti okrivljenog, o privremenom
smestaju okrivljenog u toku postupka, o izdrzavanju pritvora i o javnosti postupka (cl. 48-50,
cl. 53-56, cl. 64. i 66, clan 68. stav 1, cl. 75. i 76. ZM).
U slucaju zajednickog krivicnog dela maloletnog i punoletnog lica, nacelni stav ZKP je da se
vode odvojeni postupci, tako da se punoletnom licu sudi u opstem postupku, a maloletniku
po posebnim odredbama za postu pak prema maloletnicima (clan 51. stav 1. ZM). Izuzetno,
ti postupci se mogu spojiti, ako je to nuzno za svestrano razjasnjenje stvari. Postupak tada
tece I ~0 opstim odredbama Zakonika o krivicnom postupku, ali u pogledu malo- letnog
okrivljenog primenjuju se odredene odredbe koje vaze za postupak prema maloletnicima, ako
njihova primena nije u suprotnosti sa vodenjem spojenog postupka. Osim odredaba
navedenih u prethodnom stavu koje se I nimenjuju i u sudenju mladim punoletnim licima,
predvidena je jos i prime- na odredaba cl. 78. i 79. ZM (o nevezanosti suda predlogom
javnog tuzioca
38. krivicnoj sankciji, o vrstama odluka kojima se zavrsava glavni postupak i odlucivanju
o troskovima postupku i o imovinskopravnom zahtevu).
. Pokretanje, tok i osobenosti postupka prema maloletnicima
A) Postupak prema maloletnicima ima dva dela: pripremni postupak
39. glavni postupak. Glavni postupak se sprovodi ili u sednici veca ili na glavnom
pretresu.
1) Pripremni postupak otvara i vodi sudija za maloletnike na zahtev javnog tuzioca za
maloletnike, koji je u ovom postupku jedini ovlasceni luzilac. Kao i sudija za maloletnike, i
javni tuzilac za maloletnike mora da i ma znanja iz oblasti prava deteta i maloletnickog
prestupnistva. Ako javni I uzilac ne stavi svoj zahtev, odnosno ako nade da pokretanje
postupka nije celishodno (clan 57. stav 3. ZM i clan 58. stav 4. ZM) duzan je da o tome
obavesti ostecenog (a u slucaju ocene daje gonjenje necelishodno, i organa starateljstva), koji
od veca neposredno viseg suda u odredenom roku (osam dana od prijema obavestenja,
odnosno tri meseca od odbacivanja krivicne prijave) moze da trazi da odluci o pokretanju
postupka. Kad vece odluci da se prema maloletniku pokrene postupak, javni tuzilac za
maloletnike u tom postupku mora da ucestvuje (clan 59. stav 3. ZM).
Ako se sudija za maloletnike ne slozi sa zahtevom javnog tuzioca, zatrazice da o
pokretanju pripremnog postupka odluci vece za maloletnike viseg suda (clan 63. stav 1. ZM).
Pravo i duznost prisustvovanja preduzimanju procesnih radnji u pripremnom postupku zavisi
od vrste procesne radnje koja se preduzima. Saslusanju maloletnika morafu da prisustvuju
javni tuzilac za maloletnike, branilac i roditelj maloletnika, a ostalim procesnim radnjama ta
lica "prisustvuju po potrebi" koju ceni sudija za maloletnike. Sudija za maloletnike moze
odobriti da izvodenju procesne radnje u pripremnom postupku (svakoj, pa i saslusanju ma-
loletnika) prisustvuje predstavnik organa starateljstva. Sva ova lica, ne samo javni tuzilac i
branilac, mogu stavljati predloge i postavljati pitanja licu koje se saslusava, odnosno ispituje.
Sudija za maloletnike je obavezan da obavesti javnog tuzioca, branioca i roditelje o
preduzimanju radnji pripremnog postupka.
Maloletnik se poziva preko roditelja ili zakonskih zastupnika, osim ako to zbog hitnosti
ili drugih razloga nije moguce (clan 54. stav 1. ZM). Ako se maloletnik mora prinudno
dovesti, organi unutrasnjih poslova moraju biti u civilnoj odeci i voditi racuna da se radnja
obavi neupadljivo. Saslusanje maloletnika tece po opstim pravilima za saslusanje okrivljenog
u krivicnom postupku (clan 89. ZKP), a kad je potrebno, moze se obaviti uz pomoc pedagoga
ili drugog strucnog lica. Osim cinjenica koje se odnose na delo, ucinilastvo i krivicu, u
pripremnom postupku se posebno utvrduju cinjenice koje se odnose na licnost maloletnika
(podaci potrebni za ocenu zrelosti, tj. dusevne razvijenosti maloletnika, podaci o uslovima u
kojima maloletnik zivi i drugim okolnostima koje se ticu njegove licnosti,
23. ponasanju i uspehu u skoli, ranijem zivotu, osudivanosti i tome slicno). Ni u ovom, ni u
daljim stadijumima postupka, javni tuzilac ne moze prosto odustati od gonjenja kad nade da
nema osnova za dalje vodenje postupka, vec moze samo da predlozi sudiji za maloletnike da
obustavi postupak. Ako se sudija za maloletnike sa tim predlogom ne slozi ili se ne slozi
organ sta- rateljstva koji se o predlogu javnog tuzioca obavezno obavestava, sudija za
maloletnike je duzan da zatrazi odluku veca visega suda. Ako vece odluci da se postupak ne
obustavi, javni tuzilac mora da ucestvuje u njegovom daljem toku, uprkos prethodno
zauzetom stavu. Sudija za maloletnike ne moze da obustavi pripremni postupak bez predloga
javnog tuzioca.
Kad po zavrsetku pripremnog postupka primi spise od sudije za maloletnike, javni
tuzilac moze doneti sledece odluke: a) Zahtevati da se pripremni postupak dopuni, i to u roku
od osam dana od prijema spisa. Sudija za maloletnike je obavezan da po tom zahtevu postupi
i da dopuni pripremni postupak, b) Staviti obra:loíen predlog :a kaínfavanfe odnosno :a
i:ricanfe vaspitne mere prema maloletniku. Tuziocev akt se ne zove tuzba, vec predlog, kao
sto se ni lice na koje se taj akt odnosi ne naziva optuzeni ili okrivljeni, vec prosto maloletnik.
c) Predloíiti sudifi :a maloletnike da postupak obustavi zato sto nalazi da nema osnova za
njegovo vodenje ili sto postoji razlog iz clana 58. stav 3. ZM (u toku je izvrsenje sankcije
koje novu sankciju cini necelishodnom).
2) Glavni postupak tece uvek pred vecem za maloletnike (nikad pred sudijom
pojedincem), i to u Iormi sednice veca ili glavnog pretresa. Kazne
zavodske mere se mogu izreci samo na glavnom pretresu, a ostale vaspitne mere i u sednici
veca (clan 73. stav 2. ZM). Na sednicu veca se pozivaju javni tuzilac, branilac, predstavnik
organa starateljstva, maloletnik i njegovi roditelji odnosno staratelj (clan 73. stav 4. ZM).
Prisustvo maloletnika i njegovih roditelja nije obavezno. Dokazni postupak se ne sprovodi,
vec se sudi na osnovu spisa. Za glavni pretres u postupku prema maloletnicima shodno se
primenjuju pravila opsteg postupka o glavnom pretresu. Sudija za maloletnike je duzan da
zakaze glavni pretres u roku od osam dana od prijema predloga javnog tuzioca ili od dana
kad je u sednici veca odluceno da se odrzi pretres. Glavni pretres se ne moze odrzati bez
maloletnika, javnog tuzioca, branioca i predstavnika organa starateljstva. Roditelji odnosno
staratelj se pozivaju na glavni pretres, ali njihov nedolazak ne sprecava odrzavanje pretresa.
Opsta javnost je iskljucena. Odlaganje i prekidanje glavnog pretresa moguce je samo
izuzetno, uz obavezu sudije za maloletnike da o tome podnese obrazlozeno obavestenje
predsedniku suda (clan 77. stav 2. ZM).
Odluke kojima vece zavrsava postupak prema maloletniku mogu biti u Iormi resenja ili
presude. Presuda se donosi samo kad se izrice kazna maloletnickog zatvora, a resenje u svim
drugim slucajevima. Pri donosenju odluke vece nije vezano predlogom javnog tuzioca, vec je
ovlasceno da donese odluku na osnovu cinjenica koje su utvrdene na glavnom pretresu, tj. i u
pogledu onih za koje nema tuzioca odnosno koje nisu obuhvacene izmenom i dopunom
predloga javnog tuzioca (clan 74. stav 4. ZM). Vece nije vezano ni tuziocevim predlogom u
pogledu krivicne sankcije koju treba izreci. Odluke veca za maloletnike mogu biti: a) resenje
o obustavi postupka, b) resenje kojim se izrice vaspitna mera i c) presuda kojom se izrice
kazna maloletnickog zatvora. Resenje o obustavi postupka se donosi kad bi prema opstim
odredbama ZKP trebalo doneti presudu kojom se optuzba odbija, ili oslobadajucu presudu, ili
kad vece nade da maloletniku nije celishodno izreci ni kaznu ni vaspitnu meru, iako je
utvrdena njegova krivicna odgovornost za ucinjeno krivicno delo.
B) Osnovne karakteristike postupka prema maloletnicima su: (1) postupak je hitan; (2)
duznost je procesnih organa da prema maloletniku postupaju obazrivo, (3) iz postupka prema
maloletnicima je iskljucena javnost, (4) sudenje u odsustvu maloletnika nije moguce, (5)
niko ne moze da bude osloboden duznosti svedocenja o okolnostima cije je utvrdivanje
potrebno za ocenu dusevne razvijenosti maloletnika, upoznavanje njegove licnosti i prilika u
kojima zivi, (6) pritvor koji u pripremnom postupku moze da traje najduze dva puta po
mesec dana je izuzetan i nastoji se zameniti smestanjem maloletnika u drugu porodicu,
prihvatiliste, vaspitnu ili drugu ustanovu ili stavljanjem pod nadzor organa starateljstva.
Posle pripremnog postupka pritvor moze da traje najduze do sest meseci, prema starijem
maloletniku, odnosno do cetiri meseca prema mladem maloletniku - clan 67. stav 3. ZM, (7)
jedini tuzilac u postupku je javni tuzilac za maloletnike, (8) sudija za maloletnike, javni
tuzilac za maloletnike, branilac za maloletnike i policajac za maloletnike moraju steci
specijalna znanja o pravima deteta i omladinskom prestupnistvu, a sudije porotnici mogu biti
samo lica koja su ta znanja stekla vrsenjem svoje proIesionalne duznosti, (9) postupak ne
moze da bude otvoren i da tece bez javnog tuzioca, ali moze protiv njegove volje; javni
tuzilac za maloletnike ne moze odustati od krivicnog gonjenja, tj. umesto principa
mutabiliteta vazi nacelo imutibiliteta, (10) odbrana je obavezna od pocetka pripremnog
postupka, (11) branilac maloletnika moze da bude samo advokat, (12) maloletnik se moze
osuditi na ispunjenje imovinsko-pravnog zahteva i placenje troskova postupka samo ako mu
bude izrecena kazna maloletnickog zatvora (inace troskovi padaju na teret budzeta, a osteceni
se sa zahtevom upucuje na parnicni postupak), ali ako maloletnik ima prihode ili imovinu,
moze biti odredeno da plati troskove postupka i ispuni imovinskopravni zahtev i kad mu
bude izrecena vaspitna mera, (13) zahtev za zastitu zakonitosti se moze podici ne samo zbog
povrede zakona, vec i kad je prema maloletniku nepravilno primenje- na kazna ili vaspitna
mera.
100. Postupak za dela organizovanog kriminala,
korupcije i druga izuzetno teska krivicna dela`
Posebne odredbe o postupku za dela organizovanog kriminala une- te su u Zakonik
Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz 2002. godine ("SI. list SRJ", 68/2002) i znacajno
izmenjene, dopunjene i prosirene na krivicna dela korupcije i druga izuzetno teska krivicna
dela Zakonom o izmenama i dopunama ZKP iz 2009. godine ("SI. glasnik RS", 72/2009).
Pre toga je u Srbiji bio donet Zakon o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju
organizovanog kriminala ("SI. glasnik RS", 42/2002) koji je predvideo Iormiranje posebnog
Tuzilastva za organizovani kriminal u Beogradu, posebne policijske sluzbe u okviru
ministarstva unutrasnjih poslova, posebne pritvorske jedinice u Okruznom zatvoru u
Beogradu i posebnih odeljenja u beogradskom Okruznom (visem) i beogradskom Apela-
cionom sudu, nadleznih za teritoriju cele Republike.
Pod organizovanim kriminalom razumeju se krivicna dela izvrsena od strane
organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika (clan 504a stav 2); u krivicna dela
korupcije spadaju: zloupotreba sluzbenog polozaja iz clana 359. KZ, trgovina uticajem iz
clana 366. KZ, primanje mita iz clana 367. KZ i davanje mita iz clana 368, a u ,druga
izuzetno teska krivicna dela" dvadesetak inkriminacija navedenih u stavu 6. clana 504a.
Procesnim odredbama Zakonika (cl. 504a - 504C) dodeljena su organima krivicnog gonjenja
posebna ovlascenja, narocito u Iazi otkrivanja i istrazivanja tih krivicnih dela. Najvaznija od
tih ovlascenja su sledeca:
a) Koriscenje tzv. "svedoka saradnika" iz reda pripadnika kriminalne organizacije, protiv
kojeg je podneta krivicna prijava ili se vodi krivicni postupak ili je vec osuden, pod uslovom
da prizna pripadnistvo kriminalnoj grupi, da u potpunosti prizna izvrsenje krivicnog dela i da
je znacaj njegovog iskaza za otkrivanje, dokazivanje ili sprecavanje drugih krivicnih dela
kriminalne organizacije pretezniji od stetnih posledica krivicnog dela koje je ucinio (cl. 5040
i 504C). Svedoka saradnika predlaze javni tuzilac, a o njegovom predlogu odlucuje vece iz
clana 24. stav 6. odnosno vece za glavni pretres. Svedok saradnik ne moze biti lice za koje
postoji osnovana sumnja daje organizator kriminalne grupe, odnosno koje je pravnosnazno
osudeno na kaznu zatvora od cetrdeset godina ili kao organizator kriminalne grupe. Svedok
saradnik nema privilegiju obicnih svedoka da bude osloboden od duznosti svedocenja i
odgovaranja na pojedina pitanja (cl. 98. i 100). Na sednicu veca koje odlucuje o statusu
svedoka saradnika pozivaju se javni tuzilac, lice predlozeno za svedoka saradnika i njegov
branilac. Sednica veca nije javna. Svedoku saradniku koji je sudu dao potpun i iskren iskaz
utvrduje se minimalna kazna za krivicno delo koje je priznao, a zatim se izrice ta kazna
umanjena za polovinu, s tim sto ne moze biti manja od 30 dana zatvora. Izuzetno, na predlog
javnog tuzioca sud moze takvom optuzenom-svedoku saradniku izreci i blazu kaznu ili ga
oglasiti krivim a osloboditi od kazne (clan 504t st. l. i 2).
1. Obavestenja koja u pretkrivicnom postupku prikupi javni tuzilac (ali ne i ona koja
prikupe organi unutrasnjih poslova), mogu se koristiti kao dokazi u krivicnom postupku, ali
se odluka ne moze zasnovati samo na njima (clan 504d stav 4).
2. Pored tajnih prisluskivanja i snimanja po clanu 504c - 504Z, istrazni sudija moze da
na zahtev javnog tuzioca odobri primenu i drugih mera koje povecavaju stepen eIikasnosti u
otkrivanju ove vrste kriminala: pruíanfe simulovanih usluga, sklapanfe simulovanih pravnih
poslova i racunsko pretraíivanfe licnih i drugih podataka (clan 504! i clan 504`), ako se
krivicno delo organizovanog kriminala na drugi nacin ne bi moglo otkriti, dokazati ili
spreciti. Te mere mogu trajati odredeno vreme, a na predlog javnog tuzioca istrazni sudija
moze produziti njihovo trajanje.
3. Organi otkrivanja mogu koristiti prikrivene islednike (clan 504111), koje odreduje
ministar unutrasnjih poslova ili direktor BIA ili VBA. Zabranjeno je da prikriveni islednici
podsticu na izvrsenje krivicnih dela. Prikriveni islednik, koji je po pravilu policijski
sluzbenik, moze biti saslusan kao svedok, ali tako da se ne otkrije njegov identitet.
4. Predvidena je mogucnost tzv. kontrolisane isporuke (clan 504I), kojom se dozvoljava
da nelegalne ili sumnjive posiljke izadu, predu ili udu na teritoriju jedne ili vise drzava, uz
znanje ili pod nadzorom njihovih nadleznih organa, sa ciljem sprovodenja istrage ili
identiIikacije lica umesanih u izvrsenje krivicnih dela. Meru odobrava javni tuzilac, a spro-
vode organi unutrasnjih poslova.
5.Javni tuzilac moze odrediti da se svedoku, svedoku saradniku ili clanu njihove uze
porodice obezbedi posebna zastita.
101. Postupak za ratne zlocine`
U pogledu krivicnog gonjenja osumnjicenih za ratne zlocine danas postoje dve
mogucnosti: da se gonjenje preduzme pred medunarodnim krivicnim sudskim organima ili
pred domacim sudovima (paralelna
nadleznost). Nadleznost medunarodnog pravosuda za ova krivicna dela ima prednost u
odnosu na nacionalne sudove. U bilo kojoj Iazi postupka, medunarodni tribunal moze da
zatrazi od nacionalnog suda da mu ustupi svoju nadleznost u konkretnom slucaju (tako clan
9. stav 2. Statuta Medunarodnog tribunala za bivsu Jugoslaviju). Medunarodni sud moze po-
novo da sudi i u vec pravnosnazno presudenom predmetu (suprotno nacelu ne bis in idem),
ako je postupak pred drzavnim sudom voden na nacin usmeren na zastitu optuzenog od
odgovornosti za ratni zlocin, ukljucujuci i njegovo kvaliIikovanje kao obicnog krivicnog
dela, ili postupak nije voden na nacin koji obezbeduje nezavisnost i nepristrasnost u
odlucivanju (v. clan 10. statuta Medunarodnog tribunala za bivsu Jugoslaviju i clan 20.
Rimskog statuta Medunarodnog krivicnog suda).
23. Medunarodno krivicno pravosude danas obavljaju dva suda: ad hoc Tribunal za
krivicno gonjenje lica odgovornih za teska krsenja medunarodnog humanitarnog prava na
teritoriji bivse Jugoslavije od 1991. i stalni Medunarodni krivicni sud osnovan na
diplomatskoj konIerenciji UN u Rimu 1998. godine. Organizacija i postupak tih organa su
uredeni Statutom Medunarodnog tribunala za krivicno gonjenje lica odgovornih za teska
krsenja medunarodnog humanitarnog prava pocinjena na teritoriji bivse Jugoslavije od 1991.
od 25. maja 1993. (sa kasnijim dopunama) i Pravilima o postupku i dokazima od 11. Iebruara
1994. (sa mnogobrojnim kasnijim izmenama), odnosno Rimskim statutom Medunarodnog
krivicnog suda od 17. jula 1998. i posebnim Pravilima o postupku i izvodenju dokaza pred
tim sudom.
24. U domacem pravnom poretku za sudenje ratnih zlocina postoje posebne procesne
odredbe, ali ne u ZKP, kao sto bi bilo uobicajeno i kao sto je u svim ostalim slucajevima
posebnih krivicnih postupaka, vec u posebnom Zakonu o organizaciji i nadleznosti drzavnih
organa u postupku za ratne zlocine. Slicno kao u slucaju posebnog zakona za dela
organizovanog kriminala, tim Zakonom su predvideni posebna organizacija i posebne
nadleznosti pravosudnih i drugih drzavnih organa za otkrivanje i krivicno gonjenje ucinilaca
krivicnih dela protiv covecnosti i medunarodnog prava (gl. XXXIV KZ) i krivicnih dela
predvidenih u clanu 5. Statuta Medunarodnog krivicnog tribunala za bivsu Jugoslaviju (clan
2. Zakona), ali i posebne odredbe o postupku za ta krivicna dela. U pogledu procesnih pitanja
koja tim odredbama nisu posebno uredena, i u ovom postupku se shodno primenjuju odredbe
ZKP (clan 13. stav 2).
Problem posebnih procesnih odredaba u postupku za ratne zlocine zakonodavac je resio
jednostavno: u clanu 13. stavi, pomenutog posebnog zakona odredio je da ce se u tom
postupku "primenjivati posebne odredbe o postupku za krivicna dela organizovanog
kriminala iz glave XXIXa ZKP". O tim odredbama, koje predvidaju posebna sira ovlascenja
organa krivicnog gonjenja, vidi izlaganja u prethodnom pitanju. Osim toga, i sam Zakon je
ustanovio nekoliko posebnih procesnih pravila za ovaj postupak: Svedok ili osteceni cije
prisustvo u postupku nije moguce da bude obezbedeno, moze se saslusati i ako se nalazi na
drugom, mozda i udaljenom mestu ili u ino- stranstvu, primenom tehnickih sredstava za
prenos glasa i slike (clan 14. stav 1); za takvo saslusanje moze da se koristi medunarodna
krivicnopravna pomoc (clan 14. stav 2); sud moze odluciti da se zastite licni podaci svedoka
ili ostecenog (clan 15) i dr.
Organizacija i nadleznosti suda, javnog tuzilastva i dragih drzanih organa u postupku za
ratne zlocine postavljene su slicno kao i u postupku za dela organizovanog kriminala, sa
odredenim razlikama. Osnovano je posebno Tuzilastvo za ratne zlocine nadlezno za teritoriju
citave Republike sa sedistem u Beogradu. Posebnog tuzioca za ratne zlocine bira Narodna
skupstina (specijalnog tuzioca za organizovani kriminal postavlfa Republicki javni tuzilac).
U beogradskom Okruznom sudu, kao prvostepenom sudu, obrazovano je posebno Vece za
ratne zlocine. Sudije se u to vece rasporeduju aktom predsednika suda iz reda sudija
Okruznog suda u Beogradu ili sudija dragih sudova koji su, uz njihovu saglasnost, prethodno
upuceni na rad u taj sud. U Ministarstvu unutrasnjih poslova postoji Sluzba za otkrivanje
ratnih zlocina, u Okruznom zatvora u Beogradu posebna pritvorska jedinica, a u Okruznom
sudu u Beogradu i posebna sluzba za administrativno-tehnicke poslove, poslove zastite
svedoka i ostecenih i obezbedenje uslova za nesmetan tok postupka.
VIII. POSEBNI NEKRIVICNI POSTUPCI
U glavama XXX-XXXV ZKP postoje odredbe o posebnim postupcima (cl. 505-569). Ti
postupci nisu krivicni, jer se u njima ne resava o pitanjima koja se odnose na krivicno delo,
krivicnu odgovornost i uslove za izricanje krivicnih sankcija, vec o pitanjima druge vrste,
cije je resavanje uslov za vodenje krivicnog postupka, ili posledica vec sprovedenog
krivicnog postupka, ili se pojavi u toku krivicnog postupka.
10. Postupak za primenu mera bezbednosti, za oduzimanje imovinske koristi, za
opozivanje uslovne osude i za pustanje osudenog na uslovni otpust
1) Postupci :a primenu mera be:bednosti. - a) Ako se u krivicnom postupku utvrdi daje
okrivljeni u stanju neuracunljivosti ucinio protivpravno delo odredeno u zakonu kao krivicno
delo, javni tuzilac moze sudu podneti predlog da se u posebnom postupku izrekne mera
be:bednosti obave:nog psihifatrifskog lecenfa i cuvanfa takvog ucinioca u zdravstvenoj
ustanovi ili predlog za obavezno psihijatrijsko lecenje na slobodi, ako postoje uslovi za
izricanje takve mere predvideni u KZ, tj. daje ucinilac krivicnog dela opasan za okolinu,
odnosno da postoji ozbiljna opasnost da ce uciniti novo teze protivpravno delo koje je u
zakonu odredeno kao krivicno delo i daje radi otklanjanja te opasnosti potrebno njegovo
lecenje u zdravstvenoj ustanovi, odnosno na slobodi (clan 81. 82. KZ). Do posebnog
postupka za primenu ove mere dolazi kad je krivicni postupak posle odrzanog glavnog
pretresa zavrsen oslobadajucom presudom zbog neuracunljivosti optuzenog ili kad je
neuracunljivost utvrdena u istrazi ili u postupku stavljanja pod optuzbu, a javni tuzilac smatra
da je okrivljeni opasan za okolinu. Istraga se tada nece obustaviti, vec ce se po predlogu
javnog tuzioca povesti postupak za izricanje mere bezbednosti (clan 254. stav 1. tacka 2. i
clan 274. stav 1. tacka 2).
O predlogu javnog tuzioca sud odlucuje na pretresu. Kad je postupak pokrenut posle
oslobadajuce presude na pretresu se utvrduje samo da li je ucinilac opasan za okolinu, tj. da li
postoji opasnost da ce uciniti teze protivpravno delo u zakonu predvideno kao krivicno delo i
da li je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo lecenje, a kad je pokrenut na osnovu
materijala prethodnog postupka, sud mora prvo da ispita da li je u pitanju delo koje je po
zakonu krivicno delo i da li ima dokaza da gaje okrivljeni ucinio. Ako u tom slucaju nade da
delo zakonom nije odredeno kao krivicno delo ili da nema dokaza da gaje okrivljeni ucinio,
odbice zahtev i resenjem obustaviti postupak. Zahtev ce se odbiti, ali se postupak nece
obustaviti, ako sud na pretresu nade da je okrivljeni uracunljiv ili smanjeno uracunljiv. Stvar
se tada vraca u prethodni krivicni postupak koji se prosto nastavlja, jer nije obustavljen.
Zahtev za primenu mere bezbednosti se odbija i kad je, na pretresu ili na osnovu
oslobadajuce presude, postojanje krivicnog dela, ucinilastva i neuracunljivosti okrivljenog
utvrdeno, ali nije utvrdeno da je on i opasan za okolinu, tj. da postoji ozbiljna opasnost da ce
uciniti teze krivicno delo i daje potrebno njegovo lecenje.
Pretres se drzi pred sudom koji je nadlezan za sudenje u prvom stepenu. Na pretres se pored
ostalih pozivaju kao vestaci i lekari psihijatri iz zdravstvene ustanove kojoj je bilo povereno
vestacenje uracunljivosti okrivljenog. Okrivljeni u ovom postupku mora da ima branioca od
stavljanja predloga za izricanje mere bezbednosti. On se na pretres poziva samo ako je
njegovo stanje takvo da moze prisustvovati pretresu. O pretresu ce se obavestiti bracni drug
okrivljenog i njegovi roditelji odnosno staratelj, a prema okolnostima slucaja i drugi bliski
srodnici. Pri odlucivanju koju ce meru bezbednosti izreci, sud nije vezan predlogom javnog
tuzioca. Protiv resenja suda mogu u roku od osam dana od prijema resenja podneti zalbu sva
lica koja imaju pravo na zalbIt protiv presude (clan 364), osim ostecenog. - Kad se mera
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi izrice licu
koje je ucinilo krivicno delo u stanju bitno smanjene uracunljivosti, to se ne Cini u posebnom
postupku, vec uz izrecenu kaznu, presudom kojom se · iptuzeni oglasava krivim (clan 508).
Odredbe o ukidanju ovih mera bezbednosti i o zameni mere lecenja na slobodi merom
lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi su u clanu 510.
1. Mere bezbednosti obaveznog lecenfa alkoholicara i obave:nog lucenfa narkomana
(cl. 83. i 84. KZ) redovno se izricu uz kaznu u presudi kojom se optuzeni oglasava krivim. U
posebnom postupku odreduje se samo opozivanje uslovne osude ili prinudno izvrsenje ove
mere u zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi, ako je uciniocu nalozeno lecenje na
slobodi, a on se nije podvrgao lecenju ili gaje napustio (v. clan 511).
2. Mera bezbednosti odu:imanfa predmeta izrice se kao i sve ostale; mere bezbednosti,
osim obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja, presudom kojom se optuzeni oglasava
krivim, kako onda kad se predmeti oduzimaju od okrivljenog, tako i onda kad se oduzimaju
od treceg lica ( koje tada ima pravo zalbe na presudu). U posebnom postupku ova se mera
bezbednosti izrice kad se krivicni postupak ne zavrsi presudom kojom se optuzeni oglasava
krivim, a oduzimanje predmeta zahtevaju interesi opste bezbednosti ili razlozi morala i kad je
u presudi kojom je optuzeni oglasen krivim propusteno da se donose odluka o oduzimanju
predmeta. Za ovaj postupak vidi clan 512.
2) eru odu:imanfa imovinske koristi sud moze izreci u presudi kojom se optuzeni
oglasava krivim, u resenju o sudskoj opomeni ili u resenju o primeni vaspitne mere, kao i u
resenju kojim se u posebnom postupku izrice mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog
lecenja i cuvanja (clan 517. stav 1). U cl. 513-520. Zakonik se zadrzava samo na pitanjima
tehnike utvrdivanja imovinske koristi i polozaja u procesu lica prema kojima se ova mera
primenjuje. (a) Oduzimanje imovinske koristi se vrsi po sluzbenoj duznosti, u punom iznosu,
bez obzira na imovinsko stanje odgovornog lica. Sud pred kojim se vodi postupak je duzan
da prikuplja dokaze i izvidi okolnosti koje su od vaznosti za utvrdivanje imovinske koristi.
On se toga posla ne moze osloboditi upucivanjem na parnicu, vec je obavezan da imovinsku
korist uvek sam utvrdi u stvarnom iznosu. Samo ako bi utvrdivanje stvarnog iznosa izazvalo
nesrazmerne teskoce ili znatno odugovlacenje postupka, sud moze odmeriti visinu imovinske
koristi po slobodnoj oceni. - (b) Predstavnik pravnog lica kome je korist pripala i lice na koje
je imovinska korist prenesena saslusavaju se u prethodnom postupku i na glavnom pretresu.
Ta lica su ovlascena da u vezi sa utvrdivanjem imovinske koristi predlazu dokaze i da, po
dozvoli predsednika veca, postavljaju pitanja okrivljenom, svedocima i vestacima.
Iskljucenje javnosti glavnog pretresa se na njih ne odnosi. Njima se dostavlja prepis presude
odnosno resenja ako im je mera oduzimanja imovinske koristi izrecena, jer imaju pravo zalbe
protiv presude odnosno resenja, kao i pravo na ponavljanje postupka u pogledu odluke o
oduzimanju imovinske koristi.
23. Kad je u uslovnoj osudi odredeno da ce se kazna izvrsiti ako osudeni ne vrati
imovinsku korist, ne nadoknadi stetu ili ne ispuni neku drugu obavezu, a osudeni u
odredenom roku to ne ucini, sud koji je sudio u prvom stepenu povest ce poseban postupak
za opo:ivanfe uslovne osude na predlog ovlascenog tuzioca ili po sluzbenoj duznosti (clan
521). Odredeni sudija saslusava osudenog, ako je dostupan, i sprovodi izvidaje radi
utvrdivanja cinjenica i prikupljanja dokaza za odluku. Potom, predsednik veca zakazuje
sednicu veca o kojoj obavestava tuzioca, osudenog i ostecenog. Njihov nedolazak ne
sprecava odrzavanje sednice veca. Ako sud utvrdi da osudeni nije udovoljio obavezi koja mu
je odredena presudom, donece presudu kojom ce opozvati uslovnu osudu i odrediti da se
utvrdena kazna izvrsi, ili dati novi rok za ispunjenje obaveze, ili ukinuti postavljenu obavezu.
Ako sud utvrdi da nema osnova za donosenje takve odluke, resenjem ce obustaviti postupak.
O oduzimanju imovine proistekle iz krivicnih dela organizovanog kriminala i nekih
drugih krivicnih dela donet je poseban zakon (,,S1. glasnik RS", 97/2008). Pod imovinom se
prema tom zakonu razumeju ne samo stvari, vec i imovinska korist stecena vrsenjem tih
krivicnih dela. Korist se i prema tom zakonu oduzima u krivicnom postupku, a odluka o tome
je sastavni deo krivicne presude kojom se optuzeni oglasava krivim, ali samo ako lice od
koga se imovina oduzima (to ne mora da bude okrivljeni) u krivicnom postupku nije osporilo
zahtev javnog tuzioca za trajno oduzimanje imovine. Ako to lice osporilo zahtev javnog
tuzioca, ili ako je tuzilac zahtev podneo posle izricanja presude, odluka ce biti doneta u
posebnom postupku. Odredbe o tom postupku su u cl. 30-36. toga zakona.
24. Postupak :a pustanfe osudenog na uslovni otpust (clan 46. KZ) pokrece se po molbi
osudenog kod suda kofi fe sudio u prvom stepenu (clan 22. st. 1. i 2). Do Zakonika i: 21.
god. ovaf postupak fe bio administrativni, a ne sudski.
103. Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za
prestanak pravnih posledica osude i mera bezbednosti
1) ZKP vise ne govori o brisanju osude, vec o rehabilitaciji, kao i novi Krivicni zakonik (cl.
97-100. KZ). Znacaj rehabilitacije je u tome sto posle nje prestaju pravne posledice osude i
sto se podaci 0 osudi mogu davati samo sudu, javnom tuziocu i organima unutrasnjih poslova
u vezi sa krivicnim postupkom lica cija je osuda brisana. Do rehabilitacije dolazi ili po sili
zakona (zakonska rehabilitacije) ili po osnovu sudske odluke (sudska rehabilitacija), odnosno
po sluzbenoj duznosti ili po molbi osudenog, a) Zakonska rehabilitacifa. - Kad po KZ
rehabilitacija nastupa protekom odredenog vremena i uz uslov da osudeni (kome je izrecena
presuda kojom se oglasava krivim a oslobada od kazne, ili sudska opomena, ili uslovna
osuda, ili novcana kazna, kazna rada u javnom interesu, oduzimanje vozacke dozvole ili
kazna zatvora do tri godine), koji pre toga nije bio osudivan, u tom vremenu ne ucini novo
krivicno delo, resenje o rehabilitaciji donosi po sluzbenoj duznosti organ unutrasnjih poslova
koji je nadlezan za vodenje kaznene evidencije. Pre donosenja resenja o rehabilitaciji organ
unutrasnjih poslova je duzan da utvrdi da lije osudeni ucinio novo krivicno delo pre proteka
roka odredenog za brisanje osude. Ako organ unutrasnjih poslova ne donese resenje o
brisanju osude, osudeni moze traziti da se utvrdi da je rehabilitacija nastupila po zakonu.
Ukoliko organ unutrasnjih poslova u roku od trideset dana od prijema zahteva ne postupi po
ovom zahtevu osudenog, osudeni moze traziti da resenje o rehabilitaciji donese sud koji je
izrekao prvostepenu presudu. - b) Sudska rehabilitacifa. - Po molbi osudenog na kaznu
zatvora od tri do pet godina sud moze doneti odluku o rehabilitaciji ako je proteklo deset
godina od izdrzane, zastarele ili oprostene kazne, a okrivljeni u tom vremenu nije izvrsio
novo krivicno delo. Za osude preko pet godina zatvora ne daje se rehabilitacija ni po molbi
osudenog. Postupak rehabilitacije se pokrece na molbu osudenog pred sudom koji je sudio u
prvom stepenu. Odredeni sudija ce ispitati da lije proteklo potrebno vreme, a zatim sprovesti
potrebne izvidaje radi utvrdivanja cinjenica i pribavljanja dokaza vaznih za odluku. O
ponasanju osudenog sud moze da trazi izvestaj od organa unutrasnjih poslova i od uprave
ustanove u kojoj je izdrzavao kaznu. Posle sprovedenih izvidaja saslusava se javni tuzilac i
spisi sa obrazlozenim misljenjem odredenog sudije dostavljaju vecu istoga suda radi
donosenja odluke. Vece donosi resenje o brisanju osude ili odbija molbu osudenog.
2) Molba za prestanak mera be:bednosti (zabrane obavljanja poziva, delatnosti ili
duznosti i zabrane upravljanja motornim vozilom) ili za prestanak pravne posledice osude
koja se odnosi na zabranu sticanja odredenog prava, podnosi se sudu koji je sudio u prvom
stepenu. Posle proveravanja da li je proteklo potrebno vreme, preduzimanja potrebnih
izvidaja, prikupljanja podataka o vladanju osudenog i saslusanja javnog tuzioca, odredeni
sudija dostavlja spise sa obrazlozenim predlogom sudu nadleznom za odlucivanje o molbi za
prestanak mere bezbednosti odnosno pravne posledice osude. Koji je to sud, odredeno je
zakonom o sudovima, tako da ne mora biti sud koji je sudio u prvom stepenu. U slucaju
odbijanja molbe, nova se ne moze podneti pre nego sto proteknu dve godine od dana
pravnosnaznog resenja o odbijanju prethodne molbe.
10. Postupci za pruzanje medunarodne pravne pomoci u krivicnopravnim
stvarima
Medunarodna pravna pomoc u krivicnim stvarima se obavlja po medunarodnim ugovorima, a
ako ugovora nema, po odredbama posebnog Zakona o medunarodnoj pravnoj pomoci u
krivicnim stvarima (ZMPP) koji je donet u martu 2009. godine (,SI. glasnik RS", 20/09). Do
tada su se odredbe o trazenju (aktivna medunarodna pravna pomoc) i pruzanju (pasivna
medunarodna pravna pomoc) ove pomoci nalazile u ZKP.
ZMPP poznaje nekoliko vrsta ili oblika medunarodne krivicnopravne pomoci. To su: a)
izrucenje okrivljenih ili osudenih lica (ekstradicija); b) preuzimanje i ustupanje krivicnog
gonjenja; c) izvrsenje stranih krivicnih presuda i d) ostali oblici medunarodne pravne pomoci
(medunarodna pravna pomoc u uzem smislu ili tzv. ,mala medunarodna pravna pomoc).
46. Ekstradicifa fe oblik medunarodne pravne pomoci cifi fe cilf da se okrivlfeni ili
osudeni kofi se kao stranac ili lice be: dríavlfanstva nala:i na teritorifi fedne dríave, posle
prethodno sprovedenog postupka po :amolni- ci druge dríave, preda nfenim organima
gonfenfa radi sudenfa ili i:vrsenfa vec i:recene krivicne sankcife. Ekstradicifi su posvecene
odredbe sadríane u cl. 13-4. ZPP, veliki brof bilateralnih ugovora i Evropska konvencifa
ekstradicifi od 1. oktobra 197. godine sa dodatnim protokolima i: 197. i 1978. godine
("Si. list SRJ - edunarodni ugovori", 121). O ekstradicifi sire vidi naredno pitanfe.
47. Preu:imanfe krivicnog gonfenfa od inostranog pravosudnog organa, odnosno
ustupanfe krivicnog gonfenfa stranof dríavi (cl. 41-. ZPP) fe novifi oblik medunarodne
krivicnopravne pomoci i sastofi se u mogucnosti fedne dríave da krivicno gonfenfe stranca
kofi fe krivicno delo i:vrsio na nfenof teritorifi ustupi dríavi cifi fe on dríavlfanin ili u kofof
ima prebivaliste, odnosno da prihvati krivicno gonfenfe svoga dríavlfanina :a krivicno delo
i:vrseno u inostranstvu. Za ustupanfe i preu:imanfe gonfenfa govore ra:lo:i celishodnosti (u
:emlfi prebivalista su bolfi uslovi :a sudenfe i resocifali:acifu osudenog) ili nemogucnost
dríave u kofof fe i:vrseno krivicno delo da sama vrsi gonfenfe, kad se ucinilac vrati u svofu
:emlfu kofa ga ne íeli ili ne moíe da i:ruci. Ovaf oblik medunarodne krivicnopravne pomoci
ureden fe i Evropskom konvencifom o prenosu postupaka u krivicnim stvarima od 1. marta
1972. god. ("SI. list SRJ - edunarodni ugovori", 121).
48. I:vrsenfe strane krivicne presude (cl. 6-82. ZPP) fe akt medunarodne pravne
pomoci kofi predstavlfa nafkrupnife odstupanfe od nacela dríavnog suvereniteta. To fe
nacelo do skoro bilo neprikosnoveno i sprecavalo svako defstvo inostranog prava na
domacof teritorifi, pa i posredno, putem i:vrsenfa presuda inostranih sudova u kofima fe to
pravo sadríano. Za ovaf oblik medunarodne pravne pomoci relevantni su medunarodni
ugovori Evropska konvencifa o medunarodnom vaíenfu krivicnih presuda (sa dodacima) od
27. mafa 197. god. ("SI. list SRJ - edunarodni ugovori", 1322) i Evropska konvencifa o
transferu osudenih lica od 21. mafa 1983. god. sa dodatnim protokolima ("SI. list SRJ -
edunarodni ugovori", 421).
40. d) edunarodna pomoc u uíem smislu (koja je u tac. 4. ovog clana nazvana ,ostali
oblici medunarodne pravne pomoci, a u doktrini isto tako neadekvatno "mala medunarodna
krivicnopravna pomoc") sastoji se u preduzimanju pojedinih krivicnoprocesnih radnji, po
molbi i za racun i »dredenog inostranog pravosudnog organa, od strane pravosudnih organa
zamoljene drzave. Kao i druge krivicno-procesne radnje, i te radnje su pravno uredene radnje
i preduzimaju se po propisima zamoljene drzave, ukoliko ugovorom nije drugacije
predvideno. Ova pravna pomoc obuhvata veliki broj raznovrsnih radnji, od kojih su neke
navedene u clanu 83. ZMPP, a konvencije pominju i druge. Ova pomoc je uredena i velikim
brojem bilateralnih ugovora i Evropskom konvencijom o medusobnom pruzanju pravne
pomoci u krivicnim stvarima od 20. aprila 1959. god. sa dodatnim protokolom iz 1978. god.
("Si. list SRJ - Medunarodni ugovori", 10/2001).
41. Srbija ima niz bilateralnih medunarodnih ugovora o pravnoj pomoci u krivicnim
stvarima od kojih je neke zakljucila jos Kraljevina Srbija pre stvaranja Jugoslavije (npr. sa
SAD iz 1901. god.). Radnje medunarodne pravne pomoci se pruza na osnovu akta koji se
zove zamolnica. ZMPP je odredio sadrzinu zamolnice (clan 5) i nacin njenog dostavljanja
(clan 6). Pod uslovom uzajamnosti moguce je i neposredno dostavljanje izmedu pravosudnih
organa dve drzave. O dopustenosti i nacinu izvrsenja radnje koja je predmet molbe inostranog
organa, odlucuje domaci sud, prema propisima domaceg prava. U clanu 7. ZMPP propisane
su opste pretpostavke za pruzanje medunarodne pravne pomoci: da je delo krivicno po
krivicnim zakonima obe drzave (klauzula dvostruke inkriminacije), da slucaj nije
pravnosnazno presuden, odnosno da izrecena krivicna sankcija nije u potpunosti vec izvrsena,
da krivicno gonjenje nije iskljuceno zbog za- starelosti, amnestije ili pomilovanja, da delo
nije politicko ili vojno krivicno delo i da pruzanje pomoci ne bi povredilo suverenitet,
bezbednost ili javni poredak drzave. Osim opstih uslova u Zakonu su na drugim mestima date
i posebne pretpostavke za pojedine oblike medunarodne pravne pomoci (clan 16. - za
izrucenje, clan 43. - za preuzimanje krivicnog gonjenja, Clan 51. - za ustupanje krivicnog
gonjenja, clan 58. - za izvrsenje strane krivicne presude, clan 84. za pomoc u tekucem
krivicnom postupku).
42. 10. Postupak za izdavanje okrivljenih i osudenih lica (ekstradicija)
43. Izdavanje okrivljenih i osudenih lica je jedan oblik medunarodne pravne pomoci.
Sastoji se u aktu kojim jedna drzava predaje drugoj lice koje je okrivljeno ili osudeno za neko
krivicno delo, sa ciljem da se ono podvrgne krivicnom postupku ili izvrsenju izrecene kazne.
Ekstradicija moze biti aktivna (kad domaca drzava trazi izdavanje) i pasivna, kad izdavanje
trazi strana drzava od domace. Osim opstih pretpostavki iz clana 7. ZMPP
44. izdavanje je uslovljeno i sledecim posebnim pretpostavkama: a) da lice cije se
izdavanje trazi nije domaci drzavljanin; b) da se za krivicno delo za koje se izdavanje trazi
moze izreci kazna zatvora od godinu dana ili teza kazna, odnosno da je u pitanju sankcija od
najmanje cetiri meseca, ako se izdavanje trazi radi izvrsenja krivicne sankcije; c) da delo nije
ucinjeno na podrucju Srbije, protiv nje ili njezinog drzavljanina; d) da se za isto krivicno delo
protiv istog lica ne vodi krivicni postupak u Srbiji, a ako je postupak pravnosnazno okoncan
pred domacim sudom, samo ako postoje uslovi za ponavljanje krivicnog postupka; e) da ima
dovoljno dokaza za osnovanu sumnju daje stranac ucinio krivicno delo odnosno da postoji
pravnosnazna sudska odluka o krivicnom delu lica cije se izrucen je zahteva; I) da drzava
molilja da garancije da ce postupak biti ponovljen u prisustvu okrivljenog, ako je osuda bila
doneta u njegovom odsustvu i da smrtna kazna nece biti izrecena, odnosno izvrsena, ako je
vec izrecena.
Prema ZMPP postupak ekstradicije je sudsko-upravni postupak prema svojoj pravnoj prirodi,
jer neke odluke u njemu pripadaju sudskim organima, a druge organima izvrsne vlasti.
Postupak ekstradicije prolazi kroz tri Iaze: a) Pokretanfe postupka. - Postupak ekstradicije
zapocinje po molbi inostrane drzave. Molba sa prilozima iz clana 15. ZMPP podnosi se po
pravilu ministarstvu nadleznom za poslove pravosuda, koje je dostavlja istraznom sudiji
viseg suda na cijem podrucju stranac boravi ili se zatekne. Istrazni sudija izdaje naredbu za
dovodenje stranca, pa ga zatim saslusava uz pouke o pravima koja mu pripadaju po zakonu.
Posle saslusanja istrazni sudija moze da odredi pritvor, ako postoje razlozi iz clana 22. stav 1.
ZMPP. Pritvor moze trajati do donosenja odluke o izrucenju, ali ne duze od godinu dana od
dana pritvaranja. Izuzetno, u hitnim slucajevima pritvor moze biti odreden i pre podnosenja
zamolni- ce. Istrazni sudija je duzan da preduzme radnje potrebne za utvrdivanje da li postoje
pretpostavke za izrucenje, a zatim spise dostavlja vanpre- tresnom vecu svoga suda. - b)
Postupak pred vanpretresnim vecem tece po prijemu spisa istraznog sudije. To Vece moze
odluciti: da se molba za izdavanje odbije (kad nade da nisu ispunjene pretpostavke za
izdavanje) ili utvrditi da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje. Ono samo ne
moze odluciti da se izdavanje dozvoli, jer ta odluka pripada organu uprave. Resenje kojim
odbija izrucenje vece po sluzbenoj duznosti dostavlja neposredno visem (apelacionom) sudu,
koji ga moze potvrditi, ukinuti ili preinaciti. Protiv resenja veca da su ispunjene pretpostavke
za izrucenje dozvoljena je zalba neposredno visem sudu. - c) Postupak pred upravnim
organom. - Pravnosnazno resenje veca okruznog suda da su ispunjene zakonske pretpostavke
za izdavanje dostavlja se ministru za pravosude, koji jedini ima pravo da dozvoli izdavanje.
Odlucivanje o izdavanju ima tako dvostruku pravnu prirodu, sudsku i politicko-uprav- nu.
Nadlezni ministar moze doneti resenje kojim se izdavanje dozvoljava ili resenje kojim se
izdavanje ne dozvoljava. On moze doneti i resenje da se izdavanje odlozi ako je zbog drugog
krivicnog dela kod domaceg suda u toku krivicni postupak protiv stranca cije se izrucenje
trazi ili se on nalazi na izdrzavanju kazne. Ministar nece dozvoliti izrucenje ako nade da je u
pitanju politicko ili vojno krivicno delo ili da bi izdavanje povredilo suverenitet, bezbednost,
javni poredak ili drugi sustinski interes Srbije (npr. izdavanjem stranca koji u Srbiji uziva
pravo azila bio bi povreden Ustav). U resenju kojim se dopusta izrucenje stranca navodi se
da se on ne moze goniti za drugo krivicno delo ucinjeno pre izrucenja i da se prema njemu ne
moze izvrsiti kazna za drugo krivicno delo ucinjeno pre izrucenja (nacelo specijaliteta), da se
prema njemu ne moze primeniti teza kazna od one na koju je osuden i da se ne sme izruciti
trecoj drzavi za krivicno delo ucinjeno pre izrucenja. Ministar moze postaviti i druge uslove
za izrucenje. Odredbe o aktivnoj ekstradiciji su u cl. 38. i 40. ZMPP, a o tranzitu preko
teritorije Srbije lica koje jedna strana drzava izdaje drugoj u clanu 40. toga zakona. Evropska
konvencija o ekstradiciji ratiIikovana je 2001. god.
U clanu 30. Zakon sadrzi odredbe o pojednostavljenom izrucenju. Pojednostavljenje se
sastoji u tome sto je iskljucena zalba protiv resenja veca da su uslovi za izrucenje ispunjeni.
Sve ostalo je kao u redovnom ek- stradicionom postupku: sud utvrduje ispunjenost uslova za
izrucenje, a odluku o izrucenju donosi nadlezni ministar. Pojednostavljeni postupak je moguc
samo ako se okrivljeni sa tim saglasi, a istrazni sudija je duzan da ga upozna sa posledicama
gubitka prava na zalbu.
106. Postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i
ostvarivanje drugih prava lica neosnovano osudenih i neosnovano lisenih
slobode
Licu koje je bez osnova osudeno za krivicno delo ili je bez osnova liseno slobode Ustav i
Zakonik priznaju pravo na rehabilitaciju, naknadu stete od drzave i draga prava utvrdena
zakonom (Clan 35. stav 1. Ustava i clan 14. ZKP). Pored ovog prava, Ustav Srbije priznaje i
posebno pravo na naknadu materijalne i nematerijalne stete koju gradanima prouzrokuju
drzavni organ svojim nezakonitim ili pogresnim radom (clana 35. stav 2). To su dva
odvojena prava, koja se ostvaraju po posebnim osnovima, iako ih i sam Ustav ne razlikuje
dovoljno, pa 0 nezakonitom lisenju slobode, nezakonitom pritvora i nezakonitoj presudi
nepotrebno govori zajedno sa neosnovanim lisenjem slobode i neosnovanom presudom u
clanu 35. stav 1. iako su to prava iz clana 35. stav 2.
1) Neosnovano osudenim se smatra lice kome je pravnosnazno izrecena krivicna sankcija ili
koje je oglaseno krivim a oslobodeno od kazne, a kasnije je povodom vanrednog pravnog
leka pravnosnazno oslobodeno ili je optuzba prema njemu odbijena ili novi postupak
pravnosnazno obustavljen, osim: a) ako je do obustave postupka ili presude kojom se
optuzba odbija u novom postupku doslo zbog odustanka ostecenog kao tuzioca ili privatnog
tuzioca na osnovu sporazuma sa okrivljenim, b) ako je u novom postupku presudom optuzba
odbijena zbog nenadleznosti suda, a ovlasceni je tuzilac preduzeo gonjenje pred nadleznim
sudom u roku od tri meseca od dana prijema resenja i c) ako je osudeni svojim laznim
priznanjem ili na drugi nacin namerno prouzrokovao svoju osudu, osim ako je bio prisiljen
(clan 556).
2) Neosnovano lisenim slobode se smatra lice koje je bilo u pritvoru, a prema njemu nije
pokrenut krivicni postupak ili je pokrenuti postupak obustavljen pravnosnaznim resenjem, ili
zavrsen pravnosnaznom oslobadajucom presudom ili odbijanjem optuzbe. Isto tako,
neosnovano lisenim slobode smatra se i lice koje je izdrzavalo kaznu lisenja slobode, a
povodom ponavljanja postupka, zahteva za zastitu zakonitosti ili zahteva za vanredno
preispitivanje pravnosnazne presude mu je izrecena kazna lisenja slobode u kracem trajanju
od kazne koju je izdrzalo, ili mu je izrecena sankcija koja se ne sastoji u lisenju slobode, ili je
oglaseno krivim a oslobodeno od kazne, zatim lice koje je zbog pogreske ili nezakonitog
rada organa neosnovano liseno slobode ili zadrzano duze u pritvoru ili u ustanovi za
izdrzavanje kazne odnosno mere, kao i lice koje je u pritvoru provelo duze vremena nego sto
traje kazna zatvora na koju je osudeno (clan 560).
Postupak za naknadu stete ima dve Iaze: a) postupak pred organom uprave i b) postupak pred
parnicnim sudom. Pre podnosenja tuzbe parnicnom sudu, neopravdano osudeni je duzan da
se obrati republickom ministarstvu pravde radi sporazuma o postojanju stete, vrsti i visini
naknade. Ako sporazum bude postignut svaki dalji postupak je suvisan, a ako sporazum ne
bude postignut ili bude postignut samo delimicno ili organ uprave ne donose odluku o
zahtevu u roku od tri meseca od podnosenja zahteva, osteceni moze podneti tuzbu u
parnicnom postupku. Tuzba se podnosi protiv Republike. Parnicni sud vodi postupak kao po
svakoj gradanskoj tuzbi u skladu sa odredbama ZPP. Pravo na naknadu zastareva za tri
godine od dana pravnosnaznosti prvostepene presude kojom je okrivljeni osloboden optuzbe
ili kojom je optuzba odbijena odnosno od pravnosnaznosti prvostepenog resenja kojim je
postupak obustavljen, a ako je povodom zalbe resavao visi sud, od dana prijema odluke viseg
suda. Naslednici neopravdano osudenog mogu podneti zahtev posle smrti osudenog u istom
roku u kome ga je i osudeni mogao podneti. Oni nasleduju samo pravo na naknadu
imovinske stete. Naknada se moze traziti za svaku stetu, materijalnu i nematerijalnu, stvarnu
i izmaklu dobit. Stete za koje se moze traziti naknada su raznovrsne: gubitak ili umanjenje
zarade, gubitak radnog odnosa i staza osiguranja, prekid skolovanja, gubitak skolske godine,
neiskorisceno pravo na godisnji odmor, troskovi clanova porodice nastali posecivanjem
osudenog u kaznenoj ustanovi i td. Naknada moze biti materijalna (i za nematerijalnu stetu) i
nematerijalna, uz materijalnu ili samostalno za neimo- vinsku stetu. Neimovinska naknada se
sastoji u davanju publiciteta odluci kojom je utvrdena neosnovanost osude ili lisenja slobode
(to je "rehabilitacija" koju Zakonik pominju u nazivu ustanove) - v. clan 561. i donosenje
resenja po sluzbenoj duznosti suda kojim se ponistava upis neopravdane osude u kaznenoj
evidenciji (clan 562).
107. Postupak za izdavanje poternice i objave`
Ovaj posebni postupak je ustanovljen sa ciljem:
45.da se obezbedi licno prisustvo u krivicnom postupku odbeglog okrivljenog protiv
koga se vodi postupak zbog krivicnog dela koje se goni po sluzbenoj duznosti, a za koje se
po zakonu moze izreci kazna zatvora od tri godine ili teza kazna i izdata je naredba za
dovodenje ili resenje o odredivanju pritvora, ili se radi o licu koje je pobeglo iz ustanove u
kojoj izdrzava kaznu, bez obzira na visinu kazne, odnosno iz ustanove u kojoj izdrzava
zavodsku meru bezbednosti. U tim slucajevima se raspisufe poternica, cije izdavanje
nareduje sud pred kojim se vodi krivicni postupak, odnosno upravnik ustanove iz koje je
okrivljeni pobegao. Naredbu suda ili upravnika ustanove izvrsavaju organi unutrasnjih
poslova;
46.da se pronadu predmeti koji su u vezi sa krivicnim delom ili potrebni podaci o tim
predmetima (narocito kad je u pitanju nepoznati les) za potrebe organa koji vodi postupak. U
tim slucajevima naredice se i:davanfe obfave.
Organ koji je naredio izdavanje poternice ili objave duzan je daje odmah povuce kad se
pronade trazeno lice ili predmet, ili kad nastupi zastare- lost krivicnog gonjenja ili izvrsenja
kazne, ili kad prestane potreba za potragom lica i predmeta. Ministarstvo unutrasnjih poslova
moze da raspise medunarodnu poternicu uz saglasnost ministarstva pravde. Odredbe o ovom
postupku su u clanovima 565. do 569. Zakonika.








SPISAK PROPISA I OB1ASN1EN1E SKRACENICA

A) PROPISI REPUBLIKE SRBIJE
Ustav - Ustav Republike Srbije (,SI. glasnik RS", 98/2006);
ZKP - Zakonik o krivicnom postupku ("SI. list SRJ", 70/2001, 68/2002.
i "SI. glasnik RS", 58/2004, 85/2005, 115/2005, 49/2007, 20/09 (ZMPP) i 72/09);
KZ - Krivicni zakonik (,Si. glasnik RS", 85/2005, 88/05-ispravka, 107/05-
ispravlca i 72/ o 9);
ZM - Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj
zastiti maloletnih lica (,SI. glasnik RS", 85/2005);
ZOPL - Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivicna dela (,SI. glasnik RS", 97/2008);
ZOIK - Zakon o oduzimanju imovinske koristi proistekle iz krivicnog dela (,SI. glasnik RS",
97/2008);
ZMPP - Zakon o medunarodnoj pravnoj pomoci u krivicnim stvarima (,SI. glasnik RS",
20/2009);
ZPZUKP - Zakon o programu zastite ucesnika krivicnog postupka (,SI. glasnik RS",
85/2005);
ZOKLJP - Zakon o odgovornosti za krsenje ljudskih prava ("SI. glasnik RS", 58/2003);
ZUS - Zakon o uredenju sudova (,SI. glasnik RS", 116/2008);
ZS - Zakon o sudijama ("SI. glasnik RS", 116/2008);
ZVSP - Zakon o Visokom savetu sudstva ("SI. glasnik RS", 116/2008);
ZJT - Zakon o javnom tuzilastvu (,,S1. glasnik RS", 116/2008);
ZDVT - Zakon o Drzavnom vecu tuzilaca (,SI. glasnik RS", 116/2008);
ZSPSJT - Zakon o sedistima i podrucjima sudova i javnih tuzilastava (,Si. glasnik RS",
116/2008);
ZOK - Zakon o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju or
ganizovanog kriminala ("SI. glasnik RS", 42/2002, 27/2003,39/2003, 67/2003,
29/2004, 58/2004, 45/2005, 61/2005, 72/2009);
1
Brojevi u ovom spisku oznacavaju redne brojeve i godista sluzbenih glasila bivse
savezne drzave ("SI. list", SFRJ, SRJ odnosno SCG) i Republike Srbije ("SI. glasnik" SRS
odnosno RS). Dati podaci vazili su na dan 1. oktobra 2009. godine.
Brojevi clanova bez naznake propisa dati u tekstu Prirucnika, odnose se na vazeci
Zakonik o krivicnom postupku.
ZRZ - Zakon o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u postupku za rat
ne zlocine ("SI. glasnik RS", 67/2003,135/2004, 61/2005,101/2007);
ZVTHK - Zakon o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa za borbu protiv
visokotehnoloskog kriminala ("SI. glasnik RS", 61/2005);
ZNVS - Zakon o preuzimanju nadleznosti vojnih sudova, vojnih tuzilastava i vojnog
pravobranilastva ("SI. glasnik RS", 137/2004);
ZPNVS - Zakon o prenosenju nadleznosti vojnih sudova, vojnih tuzilastava i vojnog
pravobranilastva na organe drzava clanica ("SI. list SCG", 55/2004);
ZUst.S - Zakon o Ustavnom sudu ("Si. glasnik RS", 109/2007);
ZA - Zakon o advokaturi (,,S1. list SRJ", 24/98, 26/98, 11/2002,
72/2002);
ZIKS - Zakon o izvrsenju krivicnih sankcija (,SI. glasnik RS", 85/2005, 72/2009);
- Zakon o izvrsenju kazne zatvora za krivicna dela organizovanog kriminala ("Si.
glasnik RS", 72/2009);
ZP - Zakon o policiji (,Si. glasnik RS", 101/2005);
ZAz - Zakon o azilu ("SI. glasnik RS", 109/2007);
ZSPN - Zakon o sprecavanju pranja novca i Iinansiranja terorizma ("SI. glasnik RS",
20/2009, 72/2009);
ZHT - Zakon o saradnji SRJ sa Medunarodnim tribunalom za krivicno
gonjenje lica odgovornih za teska krsenja humanitarnog prava pocinjena na
teritoriji bivse Jugoslavije od 1991. godine ("SI. list SRJ", 18/2002,16/2003);
ZSMKS - Zakon o saradnji sa Medunarodnim krivicnim sudom (,,S1. glasnik RS", 72/2009);
ZBIA - Zakon o Bezbednosno-inIormativnoj agenciji ("SI. glasnik RS", 42/2002);
ZZPL - Zakon o zastiti podataka o licnosti ("SI. glasnik RS", 97/2008);
ZNSP - Zakon o sprecavanju nasilja i nedolicnog ponasanja na sportskim priredbama ("SI.
glasnik RS", 67/2003);
ZPP - Zakon o parnicnom postupku ("SI. glasnik RS", 125/2004);
ZIP - Zakon o izvrsnom postupku ("SI. glasnik RS", 125/2004);
ZO - Zakon o obligacionim odnosima (,SI. list SFRJ", 29/78, 39/85,
46/85,57/89. i »Si. list SRJ", 31/93);
ZM - Zakon o posredovanju - medijaciji ("SI. glasnik RS", 18/2005);
ZV - Zakon o uslovima za obavljanje delatnosti vestacenja (,SI. glasnik
SRS", 16/87. i 17/87);
ZPBG - Zakon o prebivalistu i boravistu gradana ("SI. glasnik SRS", 42/77, 25/89, 53/93,
67/93.48/94);
ZP - Zakon o pomilovanju (,,S1. glasnik RS", 49/95, 50/95);
ZPI - Zakon o pravosudnom ispitu (,SI. glasnik RS", 16/97);
ZBS - Zakon o bezbednosti saobracaja na putevima (,,S1. glasnik RS",
1/0);
ZUJ - Zakon o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma (,SI. glasnik RS", 45/91,
53/93,67/93,48/94);
ZOP - Zakon o prekrsajima (,SI. glasnik RS", 101/2005,116/2008);
ZDP - Zakon o drzavnim i drugim praznicima u Republici Srbiji ("Si. gla
snik RS", 43/2001,101/2007);
ZMV ZOZ
SP UNT
PST
PKE PKRP
PMBPL
PPPI PINV
UEOPL
UZP
1.Zakon o mirovnim vecima (,SI. glasnik SRS", 43/79. i 18/80);
2.Zakon o objavljivanju zakona i drugih propisa i opstih akata i o izdavanju "Sluzbenog
glasnika Republike Srbije" ("SI. glasnik RS", 72/91, 22/93);
3.Sudski poslovnik (,SI. glasnik RS", 65/2003);
4.Uredba o naknadi troskova u sudskim postupcima (,SI. glasnik RS", 53/97, 56/97, 46/98);
5.Pravilnik o stalnim sudskim tumacima (,SI. glasnik RS", 36/93, 76/93,106/93,14/94, 3/96,
29/2001);
6.Pravilnik o kaznenoj evidenciji (,SI. list SFRJ", 5/79);
7.Pravilnik o kucnom redu za primenu mere pritvora (,SI. glasnik RS", 35/99);
8.Pravilnik o nacinu izvrsenja mere bezbednosti psihijatrijskog lecenja i cuvanja u
zdravstvenoj organizaciji (,SI. glasnik SRS", 28/80);
9.Pravilnik o programu pravosudnog ispita ("Si. glasnik RS", 51/97);
10. Pravilnik o nacinu ispitivanja nesreca vazduhoplova (,,S1. list SFRJ", 66/87);
11. Uputstvo o vrstama evidencija i nacinu vodenja evidencije osudenih i pritvorenih lica
(,SI. glasnik SRS", 58/81);
12. Uputstvo o postupanju sudova i ustanova za izdrzavanje kazne u postupku
pomilovanja ("SI. glasnik RS", 6/98, 7/98).
B) MEDUNARODNI PROPISI
BKDO - Becka konvencija o diplomatskim odnosima iz 1962, godine ("SI. list SFRJ",
dodatak "Medunarodni ugovori i drugi sporazumi", 2/64);
BKKO - Becka konvencija o konzularnim odnosima iz 1963. godine ("SI. list SFRJ", dodatak
"Medunarodni ugovori i drugi sporazumi", 5/66);
MPGPP - Medunarodni pakt o gradanskim i politickim pravima od 19. 12.
1966. godine ("SI. list SFRJ", 7/71) sa dva Iakultativna protokola: Prvi, koji
predvida mogucnost da domaci drzavljani koji tvrde da su zrtve krsenja bilo kog
prava navedenog u Paktu podnose predstavke Komitetu za ljudska prava, od 16.
12.1966. god. ("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 4/2001) i Drugi, koji
predvida ukidanje smrtne kazne od 15. 12.1989. godine ("SI. list SRJ -
Medunarodni ugovori", 4/2001);
EKLJP - Evropska konvencija o zastiti ljudskih prava i osnovnih sloboda od 4. 9.1950.
godine, sa protokolima br. 4, 6, 7,11,12. i 13. ("SI. list SCG - Medunarodni
ugovori", 9/2003);
KPT - Konvencija protiv torture i drugih surovih, neljudskih ili
ponizavajucih kazni i postupaka iz 1984. godine ("SI. list SFRJ", dodatak
"Medunarodni ugovori", 9/91);
KSM - Konvencija o sprecavanju mucenja i necovecnih ili ponizavajucih
postupaka i kaznjavanja ("SI. list SCG - Medunarodni ugovori", 9/2003);
KPTOK - Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala
od 15. 12. 2000. godine sa dodatnim protokolima ("SI. list SRJ - Medunarodni
ugovori", 6/2001);
uio
Ir - Evropska konvencija o suzbijanju terorizma od 27. 1. 1977. godine
("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 10/2001);
·JE - Evropska konvencija o ekstradiciji od 15.10.1957. god. sa dodatnim
protokolima 1975. i 1978. god. ("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 10/2001);
·PP - Evropska konvencija o medusobnom pruzanju pravne pomoci u krivicnim stvarima od
20. 4. 1959. godine sa dodatnim protokolom iz 1978. god. ("SI. list SRJ -
Medunarodni ugovori", 10/2001);
-iMKS - Rimski statut Medunarodnog krivicnog suda od 17. 6. 1998. godine ("SI. list SRJ
Medunarodni ugovori", 5/2001);
CPKP - Evropska konvencija o prenosu postupaka u krivicnim stvarima od 15. marta 1972.
godine ("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 10/2001);
;·TOL - Evropska konvencija o transIeru osudenih lica od 21. marta 1983. godine sa
dodatnim protokolima ("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 4/2001);
: )PKP - Konvencija o pranju, trazenju, zapleni i konIiskaciji prihoda stecenih kriminalom od
8. novembra 1990. ("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 7/2002);
SIT - Medunarodna konvencija o suzbijanju Iinansiranja terorizma od 9. dec. 1999. ("SI. list
SRJ - Medunarodni ugovori", 7/2002);
KVKP - Evropska konvencija o medunarodnom vazenju krivicnih presuda (sa dodacima) od
28. maja 1970. ("SI. list SRJ - Medunarodni ugovori", 13/2002).

 

!7;,939: ,.  

 #' ' #  7;03  !7,;447;0343,4/-7,3:  ,907,3,1472,3,4/-7,3,  -,;03,1,:9,9;3,4/-7,3, 4/-7,3,8742, 3     !7,;447;0343,57,; 348: 030    ,7,3.,570:25.030;3489    7,3,.47;034  !7,;,/: 3489-7,34.,   !# $# 
                             

# #  l!#$&$%'!#' $%'#    !4,2;7890574.083207,4-0-0 03,     !4;,30    4;4 030   ,-7,3,3,5: 9,3,89,3,2089,-47,; 9,   0289;4  !79;4754,2 ;78904834;     /70 ;,30 97,,30 43974,:/,30579;47,   !709708,3089,3,.,  !7;7020344/:2,30570/209,  !489:5,308,8:23;289;,72,  

# '    $,8: ,3047;034     859;,308;0/4,   859;,304809;, 9 038;0/4,  &; ,  '0 9, 030     857,;03/.0    
          

'#!# $#    #44;54,2 ;78907, :3,30    !4;7, ,:570 , 3089,30 

' $! #!#%#'  ! $%&! %74 4;7; 345489:5,54,2;7890  84-4 0304/974 4;,5489:5,/7:04/:0 4974 4;2,5489:5,       24;38457,;3,90;54,2 ;78904/: ;,30 4,90;:    !70:/.,3,59,3,   
 

' % #'%  ! $%&!  
!#%#' ! $%&!      97;,3057,;;,307; 3/0,      ;, 03,47,3,:3:97, 35484;,  

:57097; 3425489:5:   7; 3,57,;,5489:5,,;349: 4., 8,7; 34257,;42    

$%#      !4,2,;3,4-00 ,897,0   

 

!4709,30 8;7, 4-2 948,/7 3,897,0   !%& !# ' #!# %' !%&       !4,28,/7 3,459: 3.0    !74;475749;459: 3.0    !489:5,54574;47:5749;459: 3.0    $547,:24573,;,3:7;.0     

'! $%&!      !757020,,;35709708       ,/3570970857095489,;0,4/7 ,;,30,;345709708,     %4,;345709708,    #:4;4 030,;32570970842    !70/,304/,,30,;345709708,    203,574 7030459: -03,,;3425709708:    7.,305708:/0    -,;;,30 58203,7,/,/489,;,305708:/0      '78905708:/,     # '!#' '    ,-,3,5708:/:57;489050348:/,    834;54-,3,5708:/0 9 4834; ,-0     0;4:9;348:8503;34 08903;34 

/089;4 ,-0  !489:5,54 ,-  7,3.0859;,3,57;489050305708:/0  /:0/7:489050348:/,4 ,-  ,-,3,5708:/:/7:489050348:/, 54,24834;54-,3,    ,-,5749;70 03,        
       '#!#' '       !4,2;7890;,370/357,;304;,      !43,;,307; 345489:5,        057,;4543,;,307; 345489:5,    ,90;,, 99:,439489   

! $#' ! $%&! $7, 035489:5,54,24834;3,4-00 ,  !489:5.,7.,307; 38,3., -0,;345709708,    !489:5,,7.,308:/80454203054,2  70 03048:/844542034834;54-,3,70 03,  !489:5,5702,2,4093.2,54,2.,3,4,8057203::4/70/-04 5489:5: 5702,2,4093.2,  !4709,30 94484-034895489:5, 5702,2,4093.2,  4  !489:5,,/0,47,34;,34723,, 47:5.0 /7:,:093490 ,7; 3,/0,    !489:5,,7,9304 30  

.4/:2.-0-0/3489   !489:5.../434 0304/:0470.74/3057.   !489:5../.0348: 03..3047.:84.57089..-9..3024.-0-0/3489 .35480/.3048:/0 ..57203:207.3020 :3.3. 454.305424 :7.57: ..72..3804789 .              ' ! $#' ! $%&!         !489:5.30:84....3495:89  !489:5.57. .3048: 0343.   ./.. 0897.5: 9. 3457.3289.48:/0 207..

304834..34  0384-4/0 ...3..:489..30/7:57.....3./: 9090 70.34 48: 03304834.    !489:5.-9.7..

0838:-09  7./.  57458 -.  013.94: 570/4..342074-. 47.3 4/348 570/89.3 7..-80:9.4  !7.. 57203: 7..477.342 4/348: 8.3..0:4/70 03428: ..907..30 47. 80 :9. 8:5 447/37.30 5708:/0  9/  40570/:2.. 030.42/.034  859.4/70/9304.30 579.59.54..: 894..-494.7. 345489:5.57.083457./.083457.4080.  /: 3489 574./3 54/34 03 459: -0  4/70 .3.. . 9  /.. $  89 $#   . 570/.. 030:89..3 8:-0.  2.  897.3070...0/.0/4. 0 574./7:574.02-7. 342 5489:5: 0 8. 57.7. 0 8:5 7..  3.408:557. 35489:5./30 574. 303.   7...07.3..: 0 /: 3489 8:/.. 34/0. 47. 3 574..357458..083 8:-09 2.3.0/03..  8:-0.083  .34 57.7.     .  8. : . .5480-343. 4/4.: 575. 8:/.083457. 34574. 3 5489:5. 3574.3 7..894 4/ 2344-743  7.  !489:5. 34574.30549073.03 /..3.7//.04-..083457.80 3.:..3: :7/ : 8: 93:7.47. 3: 57. 3457.3:!77: 3.4 4 7. 345489:5.30 8.34. 3 574. .27.083457.03/7 /.89 :57.3 57..0   $!$!# !$  $#      !# !$#!&$#  l&# !# !$          &'   !4.083457. 3425489:5: . 013.7 447.970-...34/348480. 20 : 7...548942.0.9.  /7 .4 1 10342035482.0 570/209 7.. 34/04 /.. .083 8:-0.38:-09 ..:/: 348957. 574.4854..34/34820 :57095489..783 574.. 70.. : 5:303/  & 942 57. 3 8.9.  90 0  443 . 3.    4/4.07. -80572034 2.:7..3:304./3 4 : 4/70 0342 .47. 7.89 42 07 4-.8: ./4-..  /: 3489 42.. 342.34 7... .907. 35489:5..3:   89..    4/30  .  %.. 7...3 7. /. 4/70 03  143/ 57.2  ..034: 34.34/0138. 35489:5.083457.. 345489:5..: 570/:2.3..7..43: 4 7. .47:57.3457.34 : .4  /: 3489 .08307...31089. 57. 342 5489:5: 4 0  .043 7..83. &548940 :84. .89 8.  57.  7.::540/3. 34574..083457.. 0 $#  -4 /4309   /0./7 .3..80.  834.9....0 44 : 942 8: ..  /.. 3 5489:5.97.034 3.083457.  7..0838:-09 8:/ 9: ..7/4 /. 3 5489:5.08:/013./. 3.7 0347.....: 4/70 03574. 34574.07. 3..:3:97. 3574..

2.30 857.2.43.2.. 94.. 4/   /0.43: 4 203.02-1     4/30 42 8: :3090 4/70/-0 4 5480-342 5489:5: ..         300 2. 47. .34 723.0 : 540/32 4/70/-.    .34. /0.  $  89 $#  .  /45:3.

7 030 . &89.43.. 0 9.030 /7 .0/3..432.   !480 /434 03. 3425489:5:/49.0830 2030  /45:30 . . .4 8./0 34898.43 4 7.30 54..40705:-  57458  $7-.00 /7 .:8: . 4/   2.    4/30 $  ./..83  #$  .4  : .0 $7-0  730 470    .0 5489.30 ..43 570:0.

83 #$  .    $  .     494-7.

83  #$  .    $  .     /0.02-7.

     2,,    $ ,83 #$ 

   2,79,   $ ,83 #$ 

   
,3  !! 

 805902-7.   $ .83 #$ .

 57.2..40932: 34.3483.478. 8: .34 /.8:3.0834 . 57. :0..90.)70/34:-.4 /. 3 /0. ..3 . 305708:/0 .  2030/45:30. /0. /.3483../3     203034 .2&89. .30 47. 70 03.3024:804. 57.3.30203040809 :8. - 80 :-.3. 30 5708:/0 -0 543. -:/0 8. . 570.3 0 3.3 0 .34. 5703.30 ... 7.24542.0 $ .34  !4 0942 494-7.30 :3090 8: 4/70/-0 4 574.4342   4308:/43002340/7:0 34.-..  4/30 -0 8: 3.5.0/03  : 8: .439489 57. 32../34 5789. 47.7..30. 7 030 574.5309/ 004/9203..3.0 4 0 3. 20 :42... 7.3.3.30 . 5703. /.4093.3 34.0/03 0  0/.83#$ .3.27.. :.0/03 34.. :3:9 0 0/.. 03.7.3007:50..3483. 0 4/70/.3: 723. ..9.34. 992. .43.34723.0/4 8.3.9 7.4 0 -4 5....031549.304. 99 8. 80 47.43.3) .. 4/ 573.370/: 57. :8.3483.. 34 5489:5. 34. 342 5708:/42 . 30 5708:/0 -0 543..43  2.0/4.37.0830 /8.. 3054870/3489  . 859.  5489:5: . .. 8.  4/30 /430905480-.. 03. 3 /0. . 34 5489:5.370/ 357..7.42   34.4-230  . 3457. :.

 .  !    /4   8..0804/9. 3.34 5424  : 7./.4093...2. 7. 3 5489:5.3 83.0/34 8.434 57..74/34 57.43 4 20 :3.3   94..2.. $  . .  /70/-0 4 7. 5480-32 4/70/-.. 5702.32  .:9425480-342.2. 32 89. 2. 342 5489:5: 5702.79:  4/ /43090  5480-.43: &2.32  47. 2.3 .3  .2...83 #$   .. . .34 57.4093.03.7 34 57. .72.  420 89..43.0 .907. 2.324/70/-.

/. 342 5489:5: 4 0  20 : 489. . : 7./. :20894 897.4 570/.30 47.0348: 03...    .:54. . 0 4/70/-0 .3429: .   5. . 8: 4/ 9.43 4 7.94/ :3.045489:5:..054./345480-32..07.4 0307. -4 0 570/.43. 342 8:/ 40 8..74/30 57. .. 57: . 30897.3   .30 20 :3. ..:    4/30 -4 0 /4309 34.305424   . ./.4/  & .43. 8043 54 3057 203.  & 2. 57089.3:  94.83#$  .4342 $ .0  4 5489:5: .7 03: 20 :3. 9.47. 32 89.  ..03.72.74/3 :4.0 /. 034 /../04/.3.80..

3:   57203 .4 034 0 30575702034 : ..30 572030 .3 83.49 0809.3.388  /7: :84./74.83..0.  4/  $ . . 4-7.:.94.0389..34. 304..2.4 030 : .43.89:5.02-7. %.3. 5702.    4/  /./45:3.43.2.8  903   13.3.38:4/ /.. 74 574/: 03 /4   /0..48574.03.!4/ 805902-7..43424203.. 54203:942 . .43.430:.   9.83 #$  .

  4834. 3425489:5: ..473489 57.  . 43.4 94 8: 357  540/30 4/70/-0 :89. 30 57. 34 5489:5.47 ./7 0 540/30 4/70/-0 4 7. 03.  & 389..  3054870/34 80 57203:: . 5702. 4 :70 03: 8:/4..4. 4:84.3.  .74/3:4.: 57.7.4  !40/3 7.4093 .432. 5489:5.4342 4 2. 540/3. /45:384 7. 8:  7...4.3 /04 :3:97..3 4/348..320 :3. 7. 34 574.2.5749442.03472047.  4/30.20 :3..3.24/057094/34 7. 5489:5.42-:20894/.2. 4/   805902-7.43. 078:43 8. ....3.89. 34 574.0834 57.   4/307.2.. .. 308:/80897..47 7. 85470/34 7../ 3.30 4/4.43..434244/4.. 99 2.0 0:302:/../.  9/   574582.. 59.0/348.34 7.3 ./0... 2.914. . 7. 3457. 357 57.0834 57.0/0334. 3.3.342 9: ...0834 57.74/3457. 575702 3. 7.789.0-4:.8. 345489:5.4093.. 5480-32 574582. 4 305480-347.40932 : 34./ 974 4.8957..74/3:4.. ..-7         $ 89$ 0 :3. 3 /0.. :70 03 8: 5480-32 .4  ..03.   &89.. 342 5489:5: .7 ...0 9.3.  .34 .34 54709. 4 :70 :: /7:0 4-.43308.3 84-4/. :9.30. 34574.7458. 34 574..   .. 34 574.  .0834 57.  /7  .  4 3... 34. 3 5489:5. 34 5489:5. .083457.4-.02-7. 9.4745 9057..:  .43../7 8../0 0 : 94: 7.30340..2.  7..0 /0. 32 5484. 03.9:7  :3:97.4.79. 99 :/8 57./03.. 4 ..914.244834.3   89.57.3.948.3   94.47348957.

 0  .7../: 9090 -4 5470 30 48:/057.03.0 42.430-83/02    $ ' #'  ! $%&! .3.03457..47. 40804/34803. 30 4/70/-0 ..8:5480-34.7. 57.3. 3..0:89.. .57.84-4/:-0-0/3489 !7494442-7      4/30 . 9043... .  .3.3. 35489:5. 99.3. 348: 030  4/70/-0 . 3. 99:57.3.34.3..394...-:  3.

. .::4-2:40:89./80 ..  !702./4/89:5.3034720 3..  . 54709.54/42..49.0/: .  : 8.0832 57...:42.4/0 3.../30 4/70 ::.. 345489:5...2.:&89.3 ..42 447/3.0.. .:  3. .574. ./45: 9.  07 80 8.  .: 30 4-7..734. : 34.4:89. !74.3. 0 4.08305424.030. 34430303. &89.. .7357.030 .7. 34 /0.434230/7:.$7-0 3.2 54970-.570/:207.083457.08307.909.349: 4.304.8:/. 80: 34.909.4 9093 5480/.570/.3:57.349: 4.  .909.804/34803.8344/ .4 970-./.: ..3 89. .4 . 43 7. 2.0  57. 034 /04 .9 3.89:5.43...403. 040.0. 32 3..24 1472. 0:  ..3 : 574.:  57.7..909.4247.342347242 . /:..5 7. 0574..34 903 4  897: 34 8:89.  39 2./0 57.470:9. 04/0138.574.3... 24 0 /.4/4-443442089.8:30.820573..3: !  .7.084/34 4-7 5702.: ..4574. 574.24:.000 30.3: .  . 34 /0..8:/49./:.-:/0:8. 34430303.    .99 .3: 89...:. 5742099.0 40 80 203.3 89.2.03./04 ./: 8..8:43... 34 574./303.43:570/.34   . 4/70 030 /7: 9. 32  4  .2 7./0574.3. 04. : /7: 9.43..4 540/34 8:4-.4: 4.4.  !73.3.4 3../.81. 8:-0907. 8.574.24.0:..3/..4/8.:8: .4 5749. 8. 3/0.0 :89.8.3489 : ./. 4/89:5..909.4548940/4./ ..4.04.0- ..7. 43030 30 570/:20  .0: 347.. 30..0  4/70 034..8:23.. 3.9485:30 :.37.34 ..3.4 ... 828.430548: -034/: 3489570/:207. 0: 0.434/.57. 0.344/70 03  /70/-.3 88902. 4834. .0  . 5702.0 94  304 7. 34.:  2. 34/04 07807. 04/70 034  .8: :0  -494.5: 0. 3443030:.   30 970-./548944834..0 /: 3489 .584:93: 83. 3443030.083.2. 02.04/70 034../.034:89. 0.2.24 0/. 0. 24:-9 :89.3 9: ..34. 04:89. 942 3..:  34.4/30.:..0834 3..08308:-090 &3.4/70/-. 3.0.5.-8./:8.2 574. 040.408043548: -034/: 3489 .438 :84.  !74. 3..083.7..0: 347.. 03.34.. 4 :  54.349: 4.43: 357 3. /7:2  894 9. 80 ./ 8: 8.  &89.3: 89. 5489:5.. 0.4489. .43.084/3489 45479:3909  7. 8. 4  30 4/70 03 54.907957. 85:303  .357458.89:5. 0 5480-34 3: .5 45479:3909.3.084/34894303. 5489:5.  &89.4.4/ 8: 549   :9:73  043428  89478  /7  57.302 /.. 34 5489:5. 0389.2..3. . 34 4303.3.4-..3.. 34 57.083. 35489:5. 7. 0.438.  .9.40.479.34..  3./80.4 /420 4/ 4 302... 0 /.2. 0.083.  4/8:89. 8:5749.39: .3:84.30 7. 35489:5... 4 9420 .  -4 0.  574.570/:207.0548944/70 03-74:09.4 .247.. 34 5489:5.. 040.083 3. 8: 0 489.. 7.  5.3 89. 03 /. 0./.4574. 34/04.:89.:45 90 . 83909  .8:570/. 3 5489:5..  27030 9090  8  !73..: :84.0/3.3.4/9 7.:234 7. 02. 4/70 :: 8..0834573. 54970-.  !74.33472 3.8:23.83489 : 540/:34..3: !44.570/.43: 570/../7 941472:8.5 45479:3909. 7. 302.4-74. 8.457.. 7.34: ./.804/3480 3.7. . 345489:5..03:0 .4/9570304 94048:23 033/...3024 0 49...2. . ....2.3 0 573.!7  043054870/3489 .:.  .

 /4 -7030 80 3. 34 574.3489 5489:5.7 30/7::78 448:23 0357.30 4/7.0 04/4-703.99'0 :.438 :84.:8.4. 3:57.3:4/.857.93: . 3<57.0832 2:390942 .:8..3. 7.4/4-703. 5702. :4-::.... 30 ..304.9 4/70 03 348 :2. 30 24 0 .  ..4/..303. 8. /4 97 4/30  .: 4.39: .0 3.3..: 909::5495:34893...4 7.7304/.3 03.  & 8: .7 0 4 90 03  47.3.24 04/-.489. 85:3 /48500 4-.04..70 . 34 43030  7.. 3443030  . 34 /0.302.3.. 54 4/4-703:.400570/. 30 /4-0 4/4-7030 . 03.2.. 544./0.  570/80/3 . 30 2: 4  : 94: .3   89.34 ..7  4-./4  .0 70 03. 34 /0. 08:/.0.4  .574.9 7.30 9090  0 909: : 5495:3489 3.30 90900./. 3 /0.: 07808974  207.0: . 0 /4 890. 3 5489:5. 9: ... .44..2.834898:/.47 ...409303054870/34.8344/94.. 574. .9../.  54/:84. 5774/: 7.4 0307.2..3. 34 43030  ...83489 : 8.. 34/0. 34 /04 5702. 304 7.. 34 /04 54...0 0 . 03 9: .3: . 7.40930: 9425489:5:247..54970-3.  443489 8: .39: ../: 8.:94:. 344303.    /.730 58484. 897.30--4.3.034 45.:247.30 5708: 034 7..034 4783  :2.!702.34.30 7.9 .47.3..48.. . 34.570/4280.834 /04  & 92 889022. 5470 9.3.. 3034 85:3030 4/4 9 7.3 .3. 54942 4/-. . .: ...: : :89.: 30 7.3429: 4.  .:-57..3: 5704 509 4/3. 4 80 54.3    89.. 7.3. . 34 43030 5702: 48:23 0342 4 0 85:34 4/70 03: 4-.34..70/0 :0/.4....4/430 4. 7..4/89:5./..3 9: ../.7 03027.83489 5../    /.90. /4/..39..:8: 570/. 7.  8949.4/98.39: .94834. 80 . 7. 34  90 033024 0570:0943030. : 8. :5.. .7 03:7.7..90 03 : .4.: 089.80 54/.0 3.739: .7.48:23 03:74:/4 0892080.. 03....3. . 8570 4 3.4 0 ..0834257.   30 : 3. 03 /.0.074 90 039. .084/34 . 3/0.. 342/0:.9.342 4834. ..9 54709.35709708 4/34834 ... 03.4 0 48:23 03 :80/ 89. 302.0.7 .89.8054/. 3.305489:5. ..5.0834257..43.  859  4-. 570:2.: : .94.:97..47.92:24: 3489.3. 34 /04 .  .. 35489:5.3.3.43.:.304-./43..4 7..:9: 4.. 90 .30 2.. 342574./.89.37.. . 544  .34.3..3:   4.0 ..  4024 04/: 9 /....7. 7..  143/:  .3. 94 548940 8. 3.    570/:2./43.7.34 :89.. 54 4/4-703: #05:- 4 .-909./45094/3..7 0/3:. ..2.930/7: 9. 57.04. . .03: 20 :. 0 : 3034  7.9089.. .3... 4/34834 .547030 892 94. 30 /7: 9.. 7. 01 /7 .. 54 9:0 47.0  20 :3.:.0:  0 8570 4 3.3.7.0  548..:570/:0943030 .. 342 8:/842 4/:42    /.3483. .907. 030.857. 03..  90 3: 34..0 303. 40 0 570/.3 89.  ..0570/..5702.909. 80 . 7. .80:574./45094/3.. . 4-..0:  4/34834 /. 3443030 5470/ 94. 4 54 3042 :89. 0 5702. .  4 80 30 8./43.2. 4/:42 .0: . 8:58/.8./0570/.4093.. 4/70 . 2.4/:89.37./8047./4     3.8024 03. 30  2.402:43 .39: ..447.89:5.74/30 47.:5489:5:5702.. 3.: /. 57. 3443030. 3 5489:5.  304.7..89:5.48:58/. 3:8. 345489:5. 34.7 030 .  3489 : 34..7..4093..     894 9.3 89.3 9: ..7 03..0  .  43 80 : 4/70 0342 74: 24: 4-7..73: 9: -:  .0.83489 .34. :89.3:   89. 3: 57. . 24 0 -9 54703:9  .8:2.   8 4-742 3.30 /7 .3. 357  .4 3.:3.  .3024 070  ..4943 9093:5480/..73 7...30 8.3447.30 2.3 89.4/70 034 /7 . 042 2:9.0 /42:390997. /0..3457./0.30570/: 2..34 9: 4..0 .39: .4 /7: 9. 40 0 570/.3   . 45479:3909 . 3.4093: ...3.... 0 /.7. 03 /. 80 30 24 0 54703:9  .: 205480/. 2: 8.5    /.4  .. 34 /03  443489 54/ 42..:/42.934.489.4. 030--. 54709. 027.40: 3.0:85:34  90 03 302.   &89. 3. . 8.9.3 9: . 74. /..083 2:3909  4 80 : 3. 03.   /.    43030 80 5702. 24 0 4/:  /. 3. 345489:5.3. .34 9: 4.-057094/34 4/4-703.03045.:8.:54203:97. 03.34 . 8574. 4/70/  /.: 9093: 5480/.4 3... 34 5489:5.3:7..  7.734 47.7:53.409305489:5. 0 0 ..24579...4093:30570/:207. 7.90.4543/74. .42/.47.  43974: 857.39...47.307.  . 8 4-742 3.2. 2:3909  .49 2. 34 /0./ 909:    /.80570/8:/42.4/97.349: 4.30 7.. 34 /04  .93.70/98.489.0 30 - -4 57.4093 4 ..9.00/7 . :9.048:23 034-..34 9: 4.345709708.. 04-.43.   /.34 907.4/573.. 4/-.54/   &8: . 34 5489:5.94/70 03:4-./0  23897  8:/0  /7  4...4.34.85930 2070  .24 04/: 9/.94 97.734 .70203: 85:3 4/70 03:4-.

.0/423.54/4.034  :2:.0/4 7...083..1-34 .5489305495:3:01.3 $.9.:  30 85702.. 5495:345.94 8. 0  4397..3  .7-97. 04 0 : 4834.:7..  3.4/4 7.24 54 . 4 3/.. 3..30723..3.40 94 54970-34 7.70203 7.. 0.4 4397.  ./..42 89.03  9./ 0 30.03  54 57. 574.03.2:39098457. /7 ..: :89.33.3428.4342 0 -.8 54/7.0897. 0 -4 9..0831:3.942 3. 4/70 03 /7 .-7./4..: 4/ 8:/0 : .078.3... .:.. 420 575.83.34..5489:5..4. 8:/  9: . 4.7 :0 303 34 89.. 0: 3..  .32 57. 3420 4.4 /.8:/ .324 04/: 9/.33...90. ..0/34574.42 3.47 /4.94203. 4/8:89.07.3.3: 723.934 9: -  54 . -:/0 3..4 573. 8: 03.3:/..  30. 5489:5. 0:0:9420 940/457304 /0139.574.8. 0:570/89.  47. !7.083457.0  7.0 8:/:. 34  3. 30 8:-09 5489:5.7.83:0 3...3: . 9479:7. .. 35489:5.:4:80433020 ..9.342390708:  7.8.94784 5489:5. 897.3. 04 80 8.834. 37.7.9. 90 70   4.4254..  47.2. :89.9./..:8..3 9: /4-74. 9: .3  59: 35489:5..473489897.. 34 5489:5. 3425489:5:  4/30 .3. 80  ./.942573.4 0 .907.30  :3. 030./. :02. ..342 5709708: : 420 8:/ 2.3 89. 5489.3489  . 897.:8.4 0 .3 3.03 2.393. 04 .49. 4/70 03 143/ 57. /4.- 47. 8:/42  /...834.4.:.034  01.42.49: 4. :3.8: -4 94.0573.. 8:/ 5708: :0 3...3  548  304..74584393039. 30 8.4/0 /..3.907. :9.3  :8203 3054870/. 07247.0.05709. 20 4.3.342 5489:5: 3.3: 4834.3:893:  /..:.3  897.403.  /.48570 43030 ..4 /4 54 09. 20 4.9.4.:8: 03. ..3.94784  3.. 3425489:5:  59: 34 ..43.30 573. .203:0 3..3..:7:. 3 5489:5.894 : 85.3:8:/: 40:5489:5:0/3574.894 : 7.7 1:3.078..03 30 544.5:80..942573.834.40 4/:0 . 8:/. 80 5470 0 8.. 4834.  !489:5. 99:/7: 9.834.3.  8:/: /..3. 57090 34   /4-7 897.4/0 -7: 4 8:-.9 3.30 /.2 870/89.... 343. .942 3.0897.7 4 90 03 .04/723.. .3..3:89.  : /4.894 : .:0 4/ 8. ..8574.  57:5. 54 57.9897.7.8. 4/ 0308070 ..70 203425489:5:8: : 897.083.2 4 90 03  /91 3 /..897. 0:0 17..3 89.3..4 /.3  .: 42-3.834897.34.857. 8: 030  459: 030  4/-7.0  :9..3  4397. 57:5.3  58203  54870/.4 97. 0: 570:04 0 .342390708:5498./.03 24.947842 5489:5: : 402.0 %04.434/.8547 4 570/ 8:/42 .. ..3  ./ 80 43030 570/:2.7 .  $.2 .2.  99.4:.  .3:  -934 80 7.30 54 8: -034/: 3489 30.8.: 4.70. 2:3909  .0/03  -0 4/4-703.943. 34 /0.034 :/7: 5...83:. 80 8. 8:-09..3574.70  203 7..90789: .1472..3: 47.34: 94:/4.473489 .9-3 574.  5480-34 47.03 80 24 0 54.7 03.3 574.3./9473489 30 -4  07 3 897.. 573.735489:5. .34397. 8.7 5749.. 348 8547 570/ 8:/  8348 90709 /4.7-977..08348:-09. !489:5.34 5709708..4 4/-7.. 80 8:/  !489:5. 044397./ .3.702034 3.40 2:390984 57. 8: 030  430304/-7.0838:-09  59: -:. 7.  2.:70 035702... 303./.3.0838:-0.5495:3 .7 !73.30 38: 54894.0304-0.0 3..30 .  %2 80 5489:542 894...58:/80 4/4.083..90  .:20.30 1:3.3 574.90. 47.34 8:/:  .3 20. 4/-7./04- 4834. .4/4-703057-.0 5495:34 7. /7 ..03445.345489:5.8.4 80 47.574.343.4 5480-.34390708.. 57./9473489 .94782 5489:542  & 3084 80 4 :. .  7.. 4 574. /. 03.89 :9..834.3..:4 90 034.8344/3./:.30  .3 3. 030 /.: 57.7 030 7.434 8./ 0 54 04 /.: 2.403489 574..3 47. 4570/0.94784 5489:5. 97 20 : 80-0 4/.. 4/.030.0.  0 4....0 8: 4/-7....3../947.7 034 303 34 89. 0 ..:4 :.3.  !489:5. 4 4/70 :0 570/209  4-2 8: 03. 2: 424: :: /.:.   . 3425.4 47...702034  459: 34 897. 3002039897.3..3457.3 4/ 459: -0 ... 04 80 8. 7.083 1:3.02.7. .  303 47.3.30   304.083 1:3.834 8:-. 34 3.9.94784  3./9473489  . 8.9.4347..2..: : 4-.03 80 -7.3:8.702034 4-0-0 :: 57...083 1:3.  574.3. 34/0. .5:570/89..30 897..3 574. 3 5489:5.083 8:-0. 4.80 -7.0/3.. 4.089445 94/7: 9..34  !489:5.  3.9478423.    59: 34 897.3/7 . 80 . 35489:5...83. :0 8. 034 9: 4.. /4. 0./94730 7.:70 ::544 . 34.

/:22.3304.3 89./30 42...3.30 303.438..3..302 8:/8 858.3.7 :0 54.30 2. : ..:20..789..3. 3.  20 :92 2.  8570 ... :89. -7.302 897..24 . 3907080 897. 70 0  4:54970-0 /7 .3.489.4 0/34 4/ 4834.42.702034 :543.83489  54.:8. /.3: 574.. .  390/3.07030 7../:2:5489:5.3   89..3:.. 0.24 897. 3425489:5:5495:34/480/34 /47.43: 548940 5495:34 7..30  3.30 8:73489  9/  ../: /. 4-0-0/ 7...03  -7...48: ..034 ..   0  !709708.30  -4 8.4 3...  ..30484-. 578:89.4 57094/34 4-. 54/7... 04.32 04.4.4805489:5.907.3.5489:5.  4.4/ 54304. 4. . : 8:/  7. :  /.  : ..428:/8425489:5: .4 7./3 570  /:09 : /4.348. 54-.3489 .3489 :57094/342 5489:5:  .3.30   45 9.94897.47. . 578:89. 4.0832 897. 039: .2..3457..803573..8: . 84/ 5489:5.34893024 08574.40 89.0 40 897..: 79 : 4./9473489 54/7.0 903 494: 7.3:  .8: ..3. 2.083 7. 4-:.3: 8.30 8.0830 897.2.. . . -:/: 4-.::9: ..:: 4-0 897..3 03. 03. 47./ 80 2.0  4/4..47.5 .  /.: 0  3.42 5489:5.30   0 3.31089:0 : .0 9..909 8:/8 4/:.897..3489 : .42 3.  7./9473489 54894 :..5489:5. 8: 03:  34.3489 4789  574. 9.: .  .. 01.034  4 90 03 /  !709708.30 574.83489 4/ . 0 4397. 5702.808. 897.74 94 : . /.42  7..3489 7.3..48:/3 8: -  :74 .3. ! -494.3. /. .:8.4 .30. .9. 24: /.342 5709708:  .3489 5489:5..:  /.24897.  054870/3... & .42 57.43.03408..  $. :42004397.578:89.2.3.  8.3 7.24 9: .3. -7.  -7. 578:89.3489 : 897.24:/. 903 . 578:89. :5748570:25.:. 4 90 03  47../342. 5:-.&.. 94. 24: /. 578:89. 57.:0. .7 :0 303./9473489 80 5489 0 /...342 5489:5:  5489. .4..::  $97.  5:-:  ..857..2.: 89. 2 03. 30./ .4-. 347. 7.. 54 .30/47.4 4/-7. . 54-. 480 .  5480-34 47.  3.0/4.  .-0:09.0342  . 4.8: .3.43 ..0 9.47: 5749.4. 40 8: : 5495:3489 : 582034 1472 4/: ..7020342 570/:2.4/0 /7:0 897. 34 5489:5. 578:89.4.3. 34 5489:5.708.034 8. ! %70-. 7. .034  4 80 0894  570 5708:/0 57. :820342 .4 -.89 42 5:-.  4. .3 47..0:08:/  4397.   .289.0   .8://: 3489 /. /7: 3. 90 4/70/-0 4 . 0 .2./3247../ 57. 3  .3..2.8.3. .0  5489:5. 47. 44 897.3.34. : 5489:5: 4 0 8.3.7..857.2.3489 8:  45 902 390708:  07 /457348 /4-742 ..   894459: 345489:5.4 /.40/344/4834.: 59.  34.40 7 . 30 7..../3.. . 430 92 7.03: 7. 3.  54/ 0 ..2.3489 2.357.30  -7. ..0 897. 47.. 37./9473489 24: .4397.- : 80/3  . /. 7.3. 7.30 24:/.: 57..3.3: 47.0 ....89.4/ /4.39: .:: 8.3 89. 040570:094: 20 4. 574. 24: 3489 897.0/..  . :9...4  24: 3489 /.  3480 8..  .7 . 47..  : 897.3.47.: 5:902 870/89.. 897.30 8930 4 570/209: 8: 03..3   89.3.3 .3 .2.83489 897...:20.3   89.  .:0  %.7:0870/89.3.  .:  /.:8.30 4 574. 459: 3.3.894 : 578:89.0 ..0  54/3480570/40:8.74 94 .  /. 89.909. 5702. .3./3  .30 30 24: /. 03:  39 8. 24: /.::8. 3425489:5: .3489 4. 47.9.  3054870/32 578:89... .   .. 40 80 : 302: 570/:  2.3489 45 90 5489:5.3 57. 04 80 3.   54870/3..-:  8  -0 4-7. 459: 3. 5708:/:  5470/ 8.0/30.. 892 94. .... 2.  $. 4209.4:8.3.. 4 92 570/42..    ./7 858. ./94734894834.7 3470  3.  4397.034 24: /.3489 570/.244..2 . .4289.4 7.4  : 1.95489:5.897. 80489.343. 8:/8: 30..3489 897.3.. - 424: 4 4397..83489 897./ 54894 45..34898:/.3..7890 &3.578:89. 07308: :0.90.2. 89. 57../3... 7.7:0 3.5495:30 489..4093. 3...909:  !495:3.39:0 1 4 578:89.. 30 8...0. ..08949. 574.. 34 5489:5.  4/70/-.578:89.089:7..2. 02 ..3.3489  3./9473489  .3: 89.  30439748. 8:574930 897.. ..3: ./ 80 0/34 897.  .08327.9: ./3.3489 24 0 -9 3054870/3.30 30 570/..342  803..54/ 42. 80 7.1472:5489:5.0  .4 897...3489 24 0 -9 897... 1 .:::84. :9.8: .4742 3.:0.305495:3.4 24 34 870/89.3489 ...34.342 5709708:  :8...4 0 /7 .34 314728.: 570/40  /.3907084.3.48:23 03:7./.3 424:  /.3425489:5:  &57094/3425489:5:548948..0 4 59..7 07: 57. 0  3. 90 4/70/-0 4 . 57..  5480-34 47..:: 24: -9 570/:090  -0 897.32. 4 34. . 34 5489:5.03 8..4742 5749.74 94 : 54 0932 1.

3: 897. 7.0:14724-7.  !70 /434 03.. 990247.3489 -.30897.348924 0/4 548: -034/: 3489 .243...4890503.0894/3.3. 37.. 80.3   89.0/4:. ./3.3 84-4/330..: . .3   .35709708 .....3. .3054/4 . :09..3.../07.30573.43. . . .3: 89.578:89.. 47.7.0  89  482 .59.3489803024 08: 9 .434/.2.898. 38:/.92:84.3 3.. 3.. :....0 8: 03. 990 57.  :  8. 32 570/7.3047:257. 02  578:93.3.0703:54/4703: 5702..3489/4....0 .. 342 8:/ /.2. 570/4 897. 5489:5. 70.3.03 8:/.934 .3   89.5.49 /. 4/70 03..24 0/.8:/540/3.4 034 70 03.48....2489.0 .34898.3. .54/4.8: .4 .0 ..0/: ..39: .  0  .89.89:5 3.40/.3054. 0342 5489:5:  %0 80 4/70/-0 57203:: : 5489:5: .5498./3 42.-. 40.903/03.89.0:59.: ....7 .47.3 89.304..3../45:347. 45 9.0 903.4 03.3  .30 070:302: :/7: 034.0 4/70/-0.0.35709708 .30574.0..3...3...002. 04-473489 $:/8:/:. 54894 4/ 8.8.3489 24 0-98: 03. 2.3424/70/-42:89. . 48: 03.897. 990 .8:307.4..234857..540/3.: 308.. .83 $:/.578:89. .0 903 .  -7. 8: -03...0 ..0  8.0 0 24 0 /4. 4. 8:/84 . 04/ 0973. 03.302089..   ..24897...3489  3897.49348:89.3.3489 0 :.34..4-..3.  .  ..:3054870/34  5 9. 547./09/.98.: -9 8.30 247../..  0/4. 302...3489 .30 4/.4890503428:/::.3.3. 034 57./30 482...4 03:540/3897.5709708. 540/3.. /7:489050348:/....../0 .4/..80.8: .0340 3.459: 034304. 408:-934/7:.34. 80 :/... : 8:/3.30 5708:/0 0 :.8: .04.3/7:443974 : %.80/.4093. 38:/../.2454/:84. 345489:5..3 89.. .3057. 897. 80 7.. ! &.345709708.3489 24 0 8: 9..   !78:93...:0  .348901. 24: 570/.74  90..3..  5:-.- 3..8: . ..48.:8.  4 90 034  34.: .::./37.9 .8:/8:/. !7. 54. .43.: 37.3540/3.308...83489 4/ 4/.. 3/7:-8874/3.3: 540/3. /. 348:/024:9. .8:/:57.34  .24. 540/3.34.3/.3:024: 348970 .  .-47348: 030803.0.... ..440:28:/.897: 34898:/./ 0 8.3489 24. 04-47348: 03..: !4. 0 57458.34 54709. .:0/.2..0/43.3 89. 307.34/.  & 5489:5:/434 03.897./3.7837...540/3.4 0 94  54 574.0 : ..474  . 4/-7./ 80 57203:: 5480-30 4/70/-0 4 87.03430 /4 0 .  30454/34 -4 5480-3 443489 : 42.7  489. 5708:/: .5489:5:303.702034/7: 9. ...:2074. 4-...34. 8: 03. .3.3   !4 4-..08945 90:9:70 7. .9 .:/4. 37..4342 !702. !8:/.     & 45 9025489:5:43.34. 4-.   !709708 570/ /7:48905032 8:/42 0 ..34  5.0 9..4  57.:0934 :8: .30 -0  -0/3489  /  .308570 .4398:/84/:.3. 480/45:3:: :.$7-0  .  5470/ 897. .342 .34 %48070 03024 054-. . 4/:0 897..3 8..40804-.4890503 .4.34 5709708.30-0 -0/3489 020 8 37.. .57. .  89.4/02344-7437.3425709708:8.30 54/ /.30  .24 : . : 5489:5: 5702.8: 03..   .42:89.2. 04/.-47348: 03. .  !702.4 - 890.3 89..  . 24 0-98: 03.8957..83489  948090 45489 0: -473428:/: &57. .2.3.. . :.  .3. - . ..: 30 24 0 -9 :87..4 5708:/0 30 247.038:/02.348 909:  .7020343..   $:/...:57..  ./0902..70/ 3907080 57..  .8:/8 4/:. /0.8. 59.3   89.49...3. ..342-404342 3489 7.  43/../.3047./04  /:.35709708.3.89.0342  304.-./80. 0 482. 82..570/. 703.   ..8. 0.304../.3.4.4897..90.  .583 .3489 : 57094/342 5489:5: 30 54894  -. . .083457.3..3.3    80/3. 57.5-47348: 03./ 0 : 59. 990 3.3870/89. ..43:05480-3457458..4 ..305:-: $97.43428024 0570/.3: 70 03.3.-7..3.8544 030 5702. 2. 5.7020342...3 5709708 . 0  3 45 90  .4/.3 30.2. 032.9. 34./ 54894 45. .70203:  2089: .0342  8.308.. /4 509 4/30 .57./0 34898:/0540/3.  .409454970-347. .-42 .:0.540/3.3489  4/ 94 57. 3 4-.3 .5708:/080 9... &89.4093..5489.42 -7.24 0-98: 03..72.:: 897.  1  . 302.2. 0238..8. 47.-47-:5749.3: 89.0 .... : 083.8:/.8:/540/3. . 990 2.3489 4 94: 57094/34 5489:5.. . 5489..4/4. .8:2:4/:08:73057....4/.43..4/-7.3..40:8.  5 9.0 .  3.3.70203.3425709708:573. 808..0.:4/70 03289.4.34 4-.9 897.3   89.

34  . 54 54. .34 70 . 24: 80 3. 0 57458.0 0 %. : 8..302 8..034 0 4/ 97 2..4 -7434/348 20 :8:/. 4..0344/5098:/. 9. 8: 030 : 970 02 890503: 0 8.  4/ 0/348:/0/.0 0 8.89. 80/0  3../8:/ 3.034 4/ 9740 8:/.48905034 8:/. .   / 4.. 8:/. 957.3./3 4/: .30 ./807.  9.0 .3   1 &'74..3   89.:8:/.547493.: 897./4 5:347. 3 8:/.  8:/.0 0   509 8:/.4:8.  97547493./0 3489 8:/.5708:/:805457.5.:/7:42890503:4/ 974.0 0  0 8.034  ....: 7.94.:97.4270/:7.3./.308:/804/:0247..3 57 ..:  5480-30 1:3.. .43: 24 070 .  5480-3.8:.345709708. 3..4/.4093.3   89.14727.342.   & 9420 .4 3.3: 8.574..344-40.583. 2.4  47: 34 ..7 304...: 4 30 .. &57. 547493.  .0344/974.2 57. 302: 575.3.4 8: 8...  8. 5709708:574 9. . 0480457.0/4./7:48905035489:5.2.3 .3 .583.43428:/:548944  ..33..0 9. 5709708: .43.342 5709708:  : 302 /7:2 8: ..34.08. :.4/:0 .0 ./ 8:/ :80/3./ 459: 034 9/  -73:94  5489:5.. ..342 5709708: .0344/ /.30 0/..34 .24 0/.4 03: /4.: 30 24: 0 : 4/8:89.0334. 45 90 3.3.089 570/ 8:/42 4 0 /4309 4/::  . : 8: .907. 47: 34 8:/.2 8:/. 0 .0 . / '0 0./0.28:/0 8:/970-.4/7 .0 .0 .0 008../0 3489  ../3054970-30.48905034 47: 34  8:/. 30 24 0 . . .3.4/.4 . 14720 .034 4/ 9740 8:/. 548. 4 7.34 5709708.... 9-74. /4. .89. 8: 4/89:5.0894/3. 54 54.2.:94: 57.3 3.89.7890. 9 /..4489.. 34:74.:0934  054870/3489.. 570/ 8:/ 3024:   3..9. .  .4: 4/:: .470897.0/7:0: 08305489:5. 302. /0. 034 .0 0. 4 8..03..4/:: 84589.4342 4.  -74...89.  '0 0 .3 -4 89.4/: .047.  .7890 89 -74 .34 723. 90.2302 /7:2 5480-34570/. 8.907.0 .   .7. 4 8: 14727.:.4/03054870/343.. 9: 2 45.. 8. 5708:/09/  . . . ...: .583...4 897. 748:/.   0  '0 0 .:20 :.:8. & /7:42 890503: 8:/ .0/4  .: ..4.   !4/ 4/70 032 :84.48:570 94.4834.0 .4  8:/.2.  079.0 0.834..  /.90. 57...42. 043054870/3489 .:.90.4.. ..803024: 5743.43948943408.804-0-0 :08. ../4-74 8: 03..89. ....3 409./3 /4.20 4. .4/34834. 9.:  ....: .4. 3 /0.3:   ! 3. ..38:/.3    %.0: 20 : 7. .48905032 8:/4.903.47.4 45 9384 4834.4 .2.:5749.0 0 8.0 9.0 .0/4..3.805702.9.40 8:/. :8:/: 9..: 0/3.:858.0/40 .5454..:/7:4  948030.-:/0.7890 .7343.303.0 0 24 04/: 9/. 5702.  . 5704 894 8:/0 !73.4 8. 3.3   89.  2 030 .809.: 4..: 8.0 ..289 0:98042.7..3.4  .9 3.: ./..34 47...03: /4.3   89. 540/3..0 8:/ . 34. &8:/4.70 .547493. 8. 24: .3 89.934 490 .-034 5489:5. 24: 0 0 3.89.08:/. 47.  .083:89../858.4 0 8:/0 02 8:/: /45: 9034 /.302 . 8..34.. 2.0089 9.4  3. .8:/.40930/../.089.0/4.342 5709708: 54 57./.  4-2.5454.:942540/:570/89. 30 . 04 :85489.9.540/3.70/:5489:5.:57.  5480-34 -0 47.0 9.3:4/5093..3:7.342 5709708: 8.90 .0  ./ :0897.  '0 0 .3. ..3.. .30 542)3:90 .0 .0:8. 8:/.0 : 302.   . 54 54.7489  -4089  /7:4....0 9.0344/0/348:/0.89.0344/509 4/3483480/.. 0 54870/..0/4 . 34894444..034 4/ 9740 8:/.8 -/90 30 7..342 5709708: .89.37.0  4/57458.89.  '7890  -743 8. .0  48: 03 .:858.3425709708: 5.24 0/./0.30  82 94. .303. ..8: .48905034 8:/. 7.8. .  4.5454. -. 8.3570970857.45. 99:...9.84490344 723./. 20 4. . 5489407. :08.: .47.0 .89.3... . 30 303.: .8:/2.2489./8::59.2.3.4890503425489:5:.:.08:/. 3.0/03 3. 043054870/348954894. .43847. 3 .3. 07.8:/3..89.48..  .  . 8:/4.4834. 2...3.0 9. 30 -4 54./.08.4 .4703.3 5709708 .:.930 4 30  .30 8. 34/0.3425709708: . /: 0.3 89.:57094/3425489:5:.7.04.: ./0 34899.48905034 5489:5.30 547090 4/: 3489 308:73489 3943.5454.40930 57.034 8.584:93:54. 4/70 038: : . ..:.48:859.89. .    0 34. 54894 .../ 4/: :04. /007..4.032. 5757023 5489:5.0 40 4-.53054870/3489 4-.83489897...34 2.434/70 :0-748:/.48905034 8: 030 3../094 .890.4 57.4:.34  9.0 :3024 0-932.83:0 3. 8.. 2.3 89    .857.03  ...32. 570/ /7:2 8:/42 : 8942  /7:42 5489:5:  $.-0....8:57458..302. .2.70203::27.4 03  07 80 5708:/..89.. .8344/1:3.0 9.0.      $: 030 3.  .3   89... /4. 04/4.$.547493.0:0 8:/0  8://..574 9. $:/-408:/.57.8: 0304.89.

.:: : 7..3:  / 4.2.. 4834.34289342 897.93. /.7 :0 : 7.97.30 893057095489.7. 897.89... 042 3054870/3489 07/84393:909/043.3.584:93.3 573.0 7.3..0./:. 0. 30 /4..5. 34 5489:5. 03./  . 80 .0834207.304/4. 4  .  4/. 5424 : 570:25. 4..  893..   5480203. 04 0 :89.::./7:2 /4..4 030 3. 434 8:   489.3.32.  1./ ..034 .-9 . 574  .85808.2.:4/-0447.   ! : 44 0 57458. 3 /.302.7 032 303.32 04. 573.49. 4 : 7.20303 :80/-4089 8279 503438.07034 /7:2 /4.3.907.: 57. 342 859::  :9. .0  247. 89. %.83. 8.0837.: 4/: 9 4 570/209: 5489:5.3.9 .:.  5480-34 3.805709708304/. !7490 .70203.030 54 84-4/342:.  . ..04090709047.  39808.34. 247.4703:  893.  & 8: ./7:480/:0-0.0548: -034/: 3489 .3.30 54-.. 4/89:5.7 :08:/. .     4/  492 . 57.34 9 9. 9: -:  /  4..:570/. 80 8:/0 : 94: 5709708..3.3.3.: .0 .4 3.42 8:/842 5489:5: 357 :5. 5.8940:24: 3489570/. 3054870/3489  .7 :0247.03054870/34894 :. 4 0 /4 .0 3054970-37.  #.5 7.0402:/::4789 $2./.4 47. 304-09. :543.3   89.0 54870/34 . 30 . .0  .:/.0 8: 0 304. : 8: ..3 4/. 4-. 4 .083.:-0 :08.  .32 04...805708:/...570/4/70 030/45:380 8:/0 408. 030570/.0 8570 03489 . 7.  94 /.  94 80 : 8947 30 :.4/. 80 4/70 03.. 04 4397.4 /.0..3 89.424: 9/.  /..7..3089308:.302 47. 342 5489:5: 0  482 94.0 40 8: .083.7 03054870/3454805709708..5708:/.342. - 8:/4 3.2.3..034 9./30 :20894 30.70/-/.48::3.:9. 5495:34 :9.034 9.2. .570/:04 304 /7:  .48.84/ 3489/.998.3..3..0 97. 4/34834/.34 /.438257. 070:9.. 8.4 8.. . :09.    9420 .4570/3230.24.0 . 247.203. 0808.034 0 30454/34  -4 3/.34..3: 24: : 207:  24: 3489 /4.2...  '/ 49420 .993.54 30 34.3. 574. 3.4 /. 80 :9.  2340 574.. 342 5489:5: :9. ..3  89.4 80 85:30  :89.834.  : . :0  47.2.. 0/3.: 947.0 24: 08: 030:4/8:89. 30 : 3042 /7:42 43. 4 : 089.:  9..  ...03978.4 303..  8. /7:3..42 89.3.3    .32 :84. 0.8:/.3483.73 342 480. 8: 247./4../:2: 5489:5.3...97-:94/4...3 .7 :: 303. 80 : 7...4//4. 89394  5495:34 :9./30 80 247.!78:89.3      !74.0/3.0397..7 034 303 3489. 439 3:909  90 /..3 5709708 4/7  570/ 8:/42 4 0 3.3.034 40 30 574. 8:/8 570/209.3. 3.3.57.. .3 47.3:98.034  !78:89.9.473489 8348 8:/  .43247...574.34..42 4 .4.24 3. 0342 89. 023.9 57......0 907. 574.0:093424: . 4...0340573. 3.2.3.3 570/42. 3./35497:3054870/...3. 4/-7..3.3: 573.97..  54/ 89744 57458. 80 /.4/..3. 04897. .34 5709708...079 .:  /7:. 3 573..4 04342 3489  8. 0 47.: 84589.4.9 -.0. : 540/: 47..8 97.4 897.4/.30  .0397.3..3.3. 8.  : 8.42 507843.4 : .70/.807..203: 4/: ..2. 4 .342 5709708:   .8 5.-7. 897. /...3: 47.2.  .5.890 03.: 3. 34895708:/0 /  7.3. 305480/. 47834 0  .034 : 4/70/- ..0573. 0 4.907.0/03 48..4547 0459: -: 24 0 -9 48: 03  .  : 5489:5: /434 03.: /4.  4.0/032/4.4 30  /. 5708:/0 30. 5.: 57095489.  07 80 24 0 54-..0830 7.43. 7.4 0302 /7: /4.3.: 304.8057424/: .0342805480-34247.. ../:2: 5489:5.3. &/4.2. ! 570/.4 24 0-9484-4 03 894./9473489  . 342 5489:5: /. 3 8. 5489:5...3570970880247.:5. 3. 80 . .  70. 2744..4 57.0.:8: . 0/.907.: /4.907. . /.-/4 3.3.1472.4 -  3. -9 570/..: ..0830 :89.8.90 570/40 24 0 48439 ... 57.-92.42 5.. 30 897.034 . /7: /7 . 4/70 03.  .4/. 247. 247.3.4342 570/..04 .30541472. 54.90.  34. 247. 8:/04.  8:/.54 09.907.: 30/4 . :3.2.208943044/ . 897:9:7./3.7 :: .. 80 24: 54/3489 : 8..4. 43: /.: 803..342 5709708:     $:/0 8: : 94: .3. $:/ 30 .2 030  54/80 .9 3..  .2.3.  .  34 0302 4/-7.0 84 03.203.2.. 2..3425709708: /.308930 . :45 90 30 .3 570/4.30  /.870/89.7.3. 342 5489:5: 357  : 8942 459: 342  39 80 /.98 .805702. 0 /.30  858.0703:8:/0 .  8: 030 : 4/8:89.302 /4..7.3. 8:-09. 4834. 70..3.00 8.4 .  : 5489:5: /434 03.4/9 : 4393:909:43. 30 .034 :34 :98. 5708:/0 3.034  .548057.897.907. /434 030 .  -4 94.. 3 .4390 4/:0  /.2.90.3425489:5: 8:/ 30 ..!8.4/:030 24: 203.43843.8:2.  8:/.5..4 9443.. 489..0  054870/3489 3. 9. 4.34 5709708...4 303.  : 57..3. 3.7020578:89. /: 3489 8:/.  7. :./4.  3.3.34...

4 8: 57..  &89. /4. :3:97.34.: 0 :84.8: .98 3430893 2:3/4  . : 3.  /7: /7 . $. 30 -.5489:5.. ..3 94. 6:4/3430893.. . 57.: -9 309 :82034  .. 9. .03 .8.30542308:357  /.45 903  9.. 3425489:5: . 9/   &89.4 /.4 2... 304209. 3.24.3.43..0342  304.. 570/.44/-7.   $.3:89.97. 8. 4: 57: .4 :89.&89.4..57..4 /089. $.  4/-7./7:430820/.7. 57.34.75858. -7. 4.:20:4-7 4. 04 7./.30 4/-7.:20040 :8: -034:54970-:8:/:57..34 45 9030 8..8: .-070 47.3:  1472.0/.:0 -7.3: 8742.340:&89. 574. 4/-7.30 3: 8.47.  . 57.3.30/7:: 083. 8:/:  897..4: 5708:/: .4208002 57.4 3. .7.30 . 24 0 . 48:23 034 4 80 8.03 4 30 24 0 /.7.4/9858.7020  4/4.  40 570/89./ 80 5708:/.2 5704 -7..30542304-.4  4 /4.30 858.575. . 575702: 4-7. 8348 974 4.: . /4 8..3./.302. 34 8:/0  47. 7../:8.47307.2.3:  &89.2.30 4/-7.  ./4/..3..34.3:  89. 43899:.-085.03 4 80 8..3/.0 :8..7.907. ..3   89. 3...034 2.30 4. 5703.570/. .3425709708::2.8.3.... -:/08.42 8.. 3489  : 8. 4/-7.4/70/. 30.: 4 0 570/ 8:/42 309 :82034  $:574934  3.   5702.0/.-085.934 -7.57.2.4 3.3094. 3.42. 03. 3.0. 4/-7.2-7..3. .304 /7:4 .. 57. 0/34 4/ 4834. 303. 04 58203489 54894 .-. 570/.. 3.3 5709708 80 : 3.. 04:8203489 .3   1472. 34 5489:5.0 40 47.4/08080/0 .0  570/4  897.3.4. 3489 8:/8 4/:.3 47. 575702.842 723. 2. :0934    / ... 7.4 3. 4/ 897.: 7. 5708:/:  .. 34/04 ...3425709708:574 9.4 3.03.0 903 4 5774/ 7.3  94.. 03.. .42578:89.434 ..4 3.438457..3: 302.907.30 89. 044/-7..3 9  07 9. 342 5489:5:  .02  57. 02 5489:5: .4/5489:5.3 570/209. .. . 0:3 9.: 47.4 3. 57:5032 5749./: 8..789.4420808:/. .. 8 32 308209..80. 390708 57.4 .304/-7.. 57. 57..4 4 0 47.3: 4.30 858.8: .:7. 0 43.  :84../7 ....   3..4 /. 7.4/. 3.24 3.034 57. !480-3.34 .78904/-7.3.    7. 4/-7.302  4.8: .4.034 ..3.: . 7.0 8..48:57094/34 54/.907.47.$.4 94 .0 8949...3: !  ./34 . 8. 2.30  :/:  /. 03.34...44047.0  45 90 57.9    !7.0 03484-4/02.. 4. 0 5480-3 57. 247.3:  57...03 : 7.3./..30  540/3.4342 89. 80 :20 ... 570 7. 0 -7.4/4.3:  .-7...3: &89.42:30424: 034/.43 842 :70 03: 57.0830 :89. . ... 7. . 3.4342 47. 24: 3489:&89.3: 47.. 34 /04 : 54.8.3. 8: .34. . 4.. 89. 80 -7. 3.93.:5749.034  472.447.34.  /: 3489 8:/.34 45 9  /.4 /..0344808.4 /04  92 570  48:23 0342 .3 89. 3 5484. 408090709  . 02 74:  : 8.  34 9430:8582.80-7. : /. 0../ ..4.70203.034/. :9/. 0 /04 9.3. : . 578:89.:20  -:/0 4-. 5423..0 ..03:4/-7....3: /..3   9  . .8. :20 -7.584:934  -0 7.934570.: 304.:8203489  . . 04:820348954894.3 :/8 57. 3.3 54/7./897.  . 4342 2..0342 48:23 0342 570/..24 47. ..43.3.7..33..42 -47:  /...2.808.8: .3..308:/: 2.57.5708:/:8024:. /4-0 57207034 .:30570/..4 970  .3 . 8:/ : 5708:/ . /.. 0: :8203489 /4.3. &89. 03. 470 57.907.7.. 03.348 /4.89 42  5489:5: 4 57094/ 8:/842 7..9 8. 0: 4 7.308.0  434 5702...573. 342 5489:5: 570/:2.. 4/-7.0/4.5708:/:304/89:5.3.4/-7. . 80 57.42/7:42...30 897.3: 4/-7.: 575. 34 5489:5.0 -7. : 3. 54 8.3483. 30 24: 3. -085.1472.: 8:/: :82034  . 57.34. $..4/.83. 4 47.:3024 0-9. 4. %454/0/3... 044/-7...3: 89.2..4 0 34.24.48257..43424/70 032:84.34. 04  20 :92  30 .942  9.. &89.3   .4: 4789 89.3.  /0138.432 ..3: ! . 34/042./489:5.4. /0.304... 3 ..834. 5480-34 854230 57.90. 342 5489:5:    $.3 .7. 8..30 /4.:20.03.304/3.:0893:9/   ./..... 34/042.  !74..40805 :.4 .30  4:8: 7.... 34 /04 2. :20 -7.3:7. 8: : ./.  2.9349:2. : 7./30 : 4789 47.   .4 /.4342  54/74-34  3.44047.: !702.40./ 8:/ 7. 54942 4834. :82034 8. .4304...2:808:/:304.   4.4 3.4342 :89.

34.2.909.:  .0703..4 0 8:5749344.0 . 8: 54970-3.. 4-00 02 '083489  303.0/03/4.3.3. /.4/.34  & .3489 303.4 . ./..247.34 3.:304.0 34. 54 84-4/342:.30 3. 040/0138..7.789:  4 3:  .: 54.3 . 4834.014727..8:5749.4.030.::5489:5: $:59544/3489803. 897.5702: 89.  3. 43974 .4  4:  543.  .8:/ /4348 4/:: 3.24..0  4/ 3. 30 24./:8.480 .834.4 03080: 5708:/  5 0 : 57./. 8:5749343.03:0 54 84-4/342 8:  /842 :..300 .4 0 . 9: ..734289.4.083 4/:..:858.0 4.070304. 5708:/ 8:/ 24 0 .432. 3.70/-0 4 5709708. 8.9 /4.3. 30  : 8: ..... /03.470 /. 8:/0 0 30454/.3034720 .074...4 47899 .30 8.4 03:/4. :.43 47.34: .5.97./..4...0 303. ./.  .:9.789:  4 3: /4. 8:23.:09/...302 /: 3489 8:/0 /.  .034 .3 57 /434 03: 5708:/0  . 043/:-4574704  &8. /4..57./7  30/3: 3472: 4.54/ 459: -: . /4.3: 579.30 .3:54970-04/70 03/4.3: .3:..:8:2305708:/9:4789 47.9/4.030 /4.4.40 4/:0 4  .083897.083489 54894 .574.. 0:  ..:  .034  247. /434 030 4/:0 8:/ 4.3.80247.0703:  .  357  70 030 4 579.30:9. 30  .4834.: .0343.0703.0/030/4..70/3489  -7.4 870/89. 345489:5.4 03: 8. 08:/..3..42 70/: -4 94.3. 303. /... 82.74 94 3054870/3489  4397.. 8..  30 . .7 03..907.. ..3014727.4 3. 0484-4/304.97.3 870/89.40:.0342 /. .4380 4. 82.0703:8:/0/.0/032 /4. 357  .32 04..89. 4 4/70 .. 4/70 034 303 3489.43: /4348 8.: 4.30 0/ 3.3:544 .97..4 /4. 570/.30/347.43.4/::859.34434 9430/4. 942 3. /434 030 /7: 574. 0:8:23  247..030/4.07030 890 0343.030/4.342 . 302 3 2 89:5302 :.0703: 8:/0 03. %.47:  !7. 7.0703  !495:3.40 4/:0 .  & 8.308:/0 3.083 573. 4834.. 0:3/:-4574704 :8: .: . 2.3. 30:./.034 !7.24 3.0: /. 80 54 .030/4.40 8.7   .. 909:47. 08:/.03/4. 54-..43:5489408.. 048:574934 4.4 3.0 4 8: 4/ 3./302.0 40 - 0/34 /4..:-0578:89. 0 84-4/3..2. 357  . 030-575. 3054870/3489  . 4-73:94 ./80 : 540/: 59.0 .4 :09 /. 04 0 /0138.40:3:97.9  570/3489 : 4/348: 3..3: 89.0 4/897. .: 4/:0 4.4/9544/34898.42 8: .70/3489  : 4-.4 : 94: 34. 4/70/-0457:5./.3. 34/0.244/70/-04. 0/.:/842 03.574.934 ...0703:8:/0 54894. 04 :8203489 424: :0 .: .03.  54894 303..34 870/89.4 897. 7.07030434. 54 84-4/342 :.  -0 4-7. /.342  4 30 8:5 57458.7 03. : : 0 .7.4382574582. 8:/0 40 0 890. .40 3.. /434 030 4/:0 9:2.4304.4 030 30 /7: 574.897. : 4-7.82. 577.34898:/304./8089030434 94.0/4.-80320:9.8 !708:/:70 03040 4/4. . -:/0 54/. : 540/:4/: 3 303.4 970-.. $ 4-742 3. :3: 4-7.. 3 4-73:94 .3..0 3.420...   .393. 47.  %. 8:/.342 :5748:.43 30 8.48.4 4.. 0  -40 8574.7 .3:   89.-7.47. 8:/.2:3.9/4.3. 04 4.0703489  . 94 /./ 80 30 24: :9. &. 7.: 803.  34 /.084589.4 0 .43.-0342 5489:5: :80/3./ 8.0703.4/.. 3 1. 0 :9./7 80:3.1. /.. 24.73:9.7 032:.70203427. 54894 8:23. 303./7:3.  /.30 57. 89../7 4 0/3:70 03.. 3425489:5:90 800/3.0  -4 94.. 30 - 24.30  39003. .43 0 4/70 .3489  897.  303..40  30454/34 0 /. ! 5702. 0 80 : 4789 47. 80/0  3.2.94304/4. /434 030 70 03...  8:/.97..-:/0:8.4 8:574934 :.4/4..7/9 8.034 /4.8: ...4 03: 8.2. . 4.30 58440 :/  . 0 8:/. 700.. 30 .034 .308930 &/7:21.4 3. 94 30 /97.  /70/-...2.. 4- :.8 4/ :...70/3489/4.. 4/70 034 .  $. 303.  4/ 4 0 /4.030 5457.3.  %.0/030 /4.24. 424: :0 :89.034  . :84.. 8947  !702.0 234.8 575...304/70/-044. 2. .40 304-00 07. ..0 ..   4.9 8..03 /4. 04 .48.. /0 : 4789 47.-5457..43570/.43.30548943054894.. 0 /. 0780:2. 304.857203.7. ...4 03.3 89.80 43974....:23.3. :20 /..3:89.43: .  3. 8:230 : 540/: 303.083489 5495:34 :.4 . 0458203489  & 5489:5: 89. 49420 .4.3.3:  .47/01038438 570/34894/-7./9473489  .4934 8:89.. 24: /. 4. 5457... 0...85:3/.94 94 24 0 -9 574.   .909 /4. - 80 4/70 03... .0 544 7.3. 3 .

 909: 459: 034  40 0 8.43 0  5470/ 94.4 80 3.-7.8 4 30 24 0 -9 4303  .4 5489:5.7.8:73489 40 573.0 :. .. ..434/.7458043..2.9.0 /4 80 30 548930 54970-3.0   /70/-057094/34 5.9349: 4.3:   9. 5489:5.342 5709708:  /..34.:9 :3.4. .84.84/8: 03.30 . &2.74580 43..8.93. : 8: . .3420: &89. 574.4257..3483.573.7.0343.457.89.74/3 57.. 0430-83/02  /70/-42 . 2 574..   . 3..034 459: 03 0 24 /.3/..24 43/.24:478947.:9.3054. $7-0 .3025489:5:/4 4 /4-93054..3 :89.0  484-.4497.30 5489:5. 7.   8:/ 7 0 484-.70/04.032 303..0-4..0348:.3: !74944..3.80/0  3.4 7.3 4/70/-42 &89.:..3:897.3 1472. 05:9.3483.3.. :9 0 3..  ! 0 247.3:459: -0570 ..:540/:/7:4.803.5:3/:-4574704 %.42 . 80 30 /4348 8.34 5709708.9.89:5. &89.80/.94 302. 57..4 90 034 3. .7 034 0 3.. 3 94 80 .8 4 0 ....0  .  & 3..3:0/.3483.: . 34 4-:89.08...  4/:.54709. 4 34.4 548940 /4.3: 459: -0574.3  8.0 57..  8:/ 0 : 5708:/  70 03: 40 4/4.3: 489.40. 34/04 .3.4.8:/.4.3 89. 304..400459: -.7458..4 : 8:/84 57. 32 484-4 0302 459: 034 : 894 89.. 30:9..4 5702. 344/-03. 342 48:/42  57.   ..4 0 24: 0  : 8. 0441...434 070..9. 5702.03  443 .434 940..242 . 57... 303 ./. 9..302 3.3483. 70 0304570/. .70/0 4.. 54/34 030 24-0 . 5489:5. 828.4/70/-. 3425708:/42484-4 0348: 03..: 4/:.430 24 0 5489  .303054. 40 0 .4 :9. .43 57-7. 24 0 -9 20303..4 8: 034  39 0 -9 5434.0/03.. :...3483.-7... .894/048://...03.  3.  70 030 40 04 :.0832 ... 0 54942 57.84/ #.2.  4/-.034   .:. 4 4-:89.4 /.0  4.3483.894/.570/ 3.584:93.0.43. 34. /4348 3.. 3489 : 8: .  . 0 543.4897:0 :74 03489 & .3:459: -0 !702.38:/.: 94.307.. 20 :3..034:5489:5:54. . 303..3.03.0 543..7 03...:8:23:540/: 0/34. 4/:.:.42890/7 .034 3. 0894 54/ 3.30:8:23/.7.: 4.03.  4-:..0 3. 3. 04 .3.0 4/:0 4 4-:89.4409.342 4/:42 4 4/-. .30 3054.4 30 /4.4/..2.4.4 /.  /70/-.8:58/.570/ 3.8 3: .4 03034 .-7.7 03.30  !43.  5702.8  5.083. 43. 3...  .  -0 ..: $7-0 5489. /4.024: 08. .-7. 34443 . 3472.3.89:5.34 0/3428942.4 0 : 57094/342 5489:5: /4 4 /4 -930 54.30..024.03.3054.2.345489:5.03  39 8:/8.  '0. &89...8570 . 40 . 4/70/-../80457. 54..: 1472..3.. .4 . 5480 8: 03.   89.54/009...3425434./804/.89. . 9047..30 57.-7.408:240-934/.303. 325489:54290/7 . 342 5489:5:54/:78/. 89.4 0 -740 90 4 0 : 5489:5: :8. :440570/.7 034/.3.43:9:2. : 8.1.4342  7... :09..3483. 30 89.3. . /0 5704 4. /45: 9034 ./04-44. 5708:/ 4/: 9:478947.47. 5708:/. $#    4/  30 /4.3: 459: -0  5743. /./ 0 .57.:  .34 /. 47. .43..2.0 43/..34  5. . : 570 .4/0138. 34 /04 . 32 5489:542 /49 30 /7 . 3.0.7. .0 3. 34 4-:89.80:8: . .459: 0330: 347.0834:9./: 8. 434 /4 8474 30 -4 7 94 /0138. 909: 47.3.4 -9 :3:94  07 &89.44 90 0343..30 5489:5..702034 247.805.43427. 3004/70/-0!54 .4 3 /:-4 574 704 57.43030894 .957.0837. 9. 34484-4 03 48: 03:8. :0934 5. 34 .303 5489:5..2 303. 4 7.42 &89.4894  247.40:7.: 5434./:8..9  .4.3  574. 40 0 57.:  !..30 5489:5.: : 5708:/:  .. 4 34.. $7-0 :9.4 3020303  9.094057. 84/ 0 :3.0 :090 /4.45489:5.343.0/0 34. 32 5489:5: 8.894 434 940./7:0 4/70/-0 7.34 54709.. 9.0 0.370/34257.4 3. 3    420 30 0 -9 5434.7  !74 7030 ..4 0 3..3483./: 8.. /.3 82093 30 - 3.3030-83/020/.... 0 24.. 34 /04 .7. : 34 7.3.7/.92.  5489:50 4 8: 57.. 0 459: 03 : 34 /04 .304.432.03:4/70/-:  .8: 4 0 4/ 30.4..0 /.4.   . 303 : 7. ./34 497: /4. 034 /.  5489:5.34 8: 03..&89.  0 459: 03 /04 : 34 %:800/3.3483./8:/489.034   !7.480 4/.070 03044/-. 30 8570 .-7.:54 . : 4789 47.74/35.. 8. 40 80 459: :0  ..03489  . . .73:9: -:57.08:7.7 034 57.   &89..  4/-..0/0342 4/70/-42 !74944..2  34. : 942 59. &89..4  4/70/-0 7. 2.

083 8:-09 8: 8:/  4.3. 8:/8 4/:.  !74. 3. 04574. 7.834894 90 034/. 0224: 0274:-:/0.3024 0. 3.0 .308:/.. 420 80 54/348  14720  3.  4.9. $:5749343.349: 4.  3.342 8:/: .3   89. .2.. -:/0 54/.24 : 390708: -:/ 09..    /7  &         4/70 03. .:234274: . ./ 3.4 03-0570/4.9.4.  574...0348903...309. 342 5489:5: 548940 /.3..3.570 :20 7...43  4/70 03723.48:9.3 89.907..083.90.4.0 /4 7.8574.57.4/70//.7. 34430305434.3 89../0.74580 43. 4.03489 7. 74. 07. 54/34 03.  4/:89.5489:5.3. 342/7::/7  !70/4 /. 7 94 5749.80.44/897. 03.4/ 3.083 8:-0...70/057.0 807..3  ..3.3   89.3428:/:  .0/0-04/:4.7. 0349: 4. 0:41./0 34. 34 4303.489 570/4..0830 043420 30 54/7. 04/8549./.03489:89..0838:-0.4 .7:53 :0..: 97-897.2.03  . 3..83489 4 90 034  %.308930   !# $$&%  '7890574.3. .4342  4  2... . 548940 . 3.:7.9.34.34. 4.4 03: 4 90 034  .0.402 80 57./... 30 24 0 /4  .9 4/ 8:/.34 47 030 57.34 :/84 57.807.4 4 90 0394 30 0  ...909... 909: ..4/70 03. 9  0...  . 34574...30 .03 .54570 /4:4 90 0345470/94. .547. 03. 03 9: .30974 4.0830 7. /0.. 4. %4 /: 34898:/. 4 90 034 4 9420  5. 3/0.7890 8:-0. 8. 3443030 . . : 7.. 8043548: -034/: 3489 !9. 80 43030570/:2.  $: 030 -0 3054970-34 4/:4.25. 9.25.541.   ....03489309 08. 4/: :0 /.... 0 3041..57. 3 5489:5. 033. ../0.7 03..0834 57.::7:57.  7. .4 4/57.84 5747.34549 7.02 . 4 7.0830043420  343. 9. 04574. 3443030 .3489 5702... 49. 04342 3489 80  /..3..3/./ 0 47./0.7.. 4/ 3. 57094/3..20303 .  4342 3489 5489:5. 4.0.4... 342. ..05489:5.:20./0 3489 .9.034/.39: .4 3.42 573.3.24 3. 7. 30 8..083457.3 9: . 35489:5.  89     84.  /0. 9.0  54/7.30 .  4/34834 : 7..43:3.7.382  549 2 57. 8: 3. 8.39: .34 9: 4.447./305480-34 570/:2: -0 3054970-347.0  30 8. 5705: 9.48:/3 ./7 8.4/70/.   .89:7.4 304./03..7.7 03: 57..     8570 .34 9: 4.4342     4/  . 3. 3/0.70203:  .  4 7..7 7.4/4.03540/30574.3..: 54894 :89.3: 89. 0441.3   89.9309: -0 .  54970-3. 9..-. 3. 41.. &8: ...  .0.74/34 5.7 4.0830043420 !702.. 3 .457. 3..4&89..70203.243. : 90/: : .... 342 574. .  0 54703:9 5489:5.3 574.54/34 030570/4. 3. ./ 7.. 3 .8::.:420 80 570/4 247.4 7.08342 57.40 4 90 034  !702...4.3 03..8: 030 : 7. 34 4303.  .8 4/ .8043054570 /4:4 90 034304. 89. 034497..-: &89. 94 2. ! 8:/0/: .9.39: .03 24 0 .857489703.  480 5470 0 54 ..7  0294. 7... 034 0  .:. 34 /0..3 89459: 37.30 ..: 4.90.  30 8730/.4/ 041.   4-:-. 34 43030 !70/44 90 034. 4 90 034 /.3. /.  ..2:-:/08: 034:7.48: .5: 0 -4 . 54/309  47.4 47.03.  -73:94  7. & 7.-7.73  57. .30 9. 35489:5.:54.. 04 574. ./ 80 4 90 03 7..85. 34 43030  5495:34 84-4/3.3.4 4834.034 . 0 : 3.. 7.7. 34 43030 -0 4-7.43.9.  0/389..3  /8549. 3.:20.0/03:3.. /0.5702.9.03489 .43:-094..43030540/37.3..40:.0 570/4 4 90 034 .30 7.0 8.3: ../ 3024 32./ 80 :9./4  900. 0: 41.. 8574.7.3054.. 4/ 570/4.3. 7.. 3..834.4834.. /.489. 3.384-4/..  4/7.0. 3 5-89:5.893..:2342 74:  570/. 3..7. 0/.:2342 74: 47. . .4 54709. 8: 7..3.4/ 8..43.3.93   47.0/03570/ 8://.3  85470/3  . 4303.3.. 80 4. 34 4303...9 :89../.3 5480/. 0. 342 4303: .9349: -   ..:3.  7./74.2.  13.3. 7.570/:20. .9. 34 5489:5.3  8:58/.3   89..0   : 390708: 897.  0 :3.7. 80 573.7//. 99::/857. 0 /423:8 98  0/3 8:-09 4/ 40 24 0 5490  3. 80 4. 8..  482 .388 870/89. 574..  7.4 90 034  70 03.

 38. 4/: :0 : 970 02 890503: 4 .  80/3.4342 8:/: 45 90 80/3...3   &$  & 9. : 7.48: .3.8.789:8: 03.42890503:8:/4.94574.24 43..32 59. 7..03  8:/ .4/: . 3.2.7  /7:0 5484. 3 8:/4. 4/   .43 8:/ - 0 3.0 . 03.3.42. 344/4.3. 822 %022) 22)21222  $. 0 7.3.548940:8:/4./:  4.4834.4 03. /04 0/389. .8.3  45 90 3.0 7.0 3 0  .2.. .034 #. 7. 572030 57.43 8:/4.789:85474..  8. .  8:/4./.03:942057.48905038:/ .. 308:/844/0030 40308:/ :540/32 7.342 0: . 9:2..4890503: 3.  7./30 85474.43 8:/4.4732: 34.70 207:4/:2.-03 8:/4.304 .2.:59.:0. 57.50..5749.. 92 80/3. 4/3..034 47. 575./:   :  5480-3.0/4.. 8: : 047. : $7-1 8: 70/4.3 9: .-303..857.42 $...8.2. 3. .7.47.78907. 990 .  . .8:/4.034 8:/.70/4.8:/4.  /70/-.0 8..8 305489405480-37.3.3.  5:3424 3.89:.0838:-0904 90 03 .38:/0 57..57.50..9574.2 .0  ...-0 5702.0838:-09 ...34 4-.:2. .3.3.  .48905034 8: 030 54/0034 20 : /. 4/34834.8:/4./0 348909. ..89:53. 70/4. 35484.. .. 5480-32 .2.7303.0 3 0..34 723. . 0 :70 03.0834 57. . 2  .   !4/0  .3 .0  0 8:/ 0/389.439489   $9. 3 8:/ 8.399 ./.  .3.89 .. 24.57. )80 /00)3 . 4-7.2489.3.  8:/  $0/ 9.   $&  !4..32.70/0 : .  .048:/.43: 85.9089.  .7 40 54 .0.2.20 :.. $:/08. . 34  7. .384 4/0030  .3.3....: 3...432 8:/4.7.3:   ! :0934 /4.9  /7:.0 57.2.2. 8:/4. 34 57..  42. . -7.54/7..570/.2424:  304-. .  .50. 4/003.2.8:/0:57.3.3     '74..:89457. 0389.  4-..:20..  .7.7.73 34  .: /7: 5484..4890503 8:/ . 07. : '74. 8:/../0.4342 8:/82 5484..7./0 3489  54894 .. 0./842 7: 342 .330. 0 7. . &3.489. .430 570/2090  & 8:/4./ 8: 9.380 4789549007.34.0 89.7 8.. :: ::  57...9345489:5. 897.  . 034/. 8.8:/4./: .40 0 89.3.:  4.389.-.894 4/ 8:/.4/70 03:. /0.  5:-.4. 3. 32 570/2092.4093.84490344  723.2... 47.3 :45 903024 0. /0.43 8:/4.  54/7: 2.342 ./0 3489 : 437093425489:5: $:/0.. 0 890503.34/348 ..3:389. 4/003..4.8 4/ 3907347. 030 .0 574894: 083..0 .3.0 /7:0970 0 8:8:/4.85470/.  9945 90 5482.  $:/ 3 0 389./0 ./7 38: 574..:57...5708: . /7:4890503 5708:/..0570/..7 0302 7.43424:70 03:8:/4.0 0 57. : 047.0 4 4/70 032 59. 30 5.5489:5..  .2.7. 3289.7..0  . 7.4890503 4/:. 5749.370/30  ..3 07.0 4/003.  $!$%  !480 :.43.43 8:/4.3.-0325489:5.3/7 .0  9/  &8. 345489:5.3./4/003.4342 ! 7 02 . .4834. 4 80/ 92.432 8:/4.3. 0288902:8:/4. 540/3..9.248:/8:1:3.4030   4 . 8:/0..8. 57.  .2.43:  :70 03: 8:/4... 548940 4/003.2. 34/0..8:/..:.8. 389./0 3489 .489.4/:..2. 5749.3: 0 . 4/003.7.50... .: : 8:/8: 3.85470/3574.80308:/ .57. 9. 8:/4.4890503 8:/ 3 0 7. 24: 80 4-7. 8:/4...3.. ./7: 85470/3 8:8. 02  8:/: 5480-34 4/0030 ..3424/348: $.97. ..2 8:/4.3. ...43..0 0 . 7.4. 7..8:/ .73 30/7:0 $:/08030-7.0 .. 4-..: 80/3. 03 89..43  .08348..438 . : 47: 32 ..342 ...47. .72.30: .3.3.834.. 1:3. :: 03.341 4 420970-. .4/: ::4 ./0 3489 .930 4 30  .7 34  .. 3 5489:5.7343.72. 7.  $:/ 80 8.-. 07.38:/4.370/342 57. 2  8:/4.570/.0 ./0 ..2. 38:/4.90 ..385470/3 574.35.  $:/8. 3289. 4 80 -.  . 7./. 0 8:/4.0/3 0 89. 3.. $7-0     4/  548940 4834.89: 7. : 8:/: -494.2. .0838:-0././ 0 57.0:9420 9480-057./0..  2 03.73.. 489./0 3489 7..4897.540/3.7../0 3489 9!802). 7. : 5489:5:5702.304. .438:/ 834.40 89.7 8:/8:./:   :  7.42890503:.:0 80 7. 38:/4.347. 5702.3.  8:/4. 9.3.50.50..42 $.3 8:/4.47.0 . 8:/4.30  .. 8:/4. ..4.:2.50.0 0 .3   ... ... 80 /00 3.0 9.34  8:/4.:-047.  8:/ 57..3:3:97..:42.  '74.3. 4 540/32 57. 80 4/7 .::7..  . 3/0.3 /.7 8:/9 .3....34.:4 47.32.3..8'7 0308:/80.97.

 5708:/ 4/70 03: 7.20 4.789. /7:0 484-30 7./09342 . /7: 5480-30 3. /0. 8.43:   8 4-742 3.7  8 4-742 3... 90 3: 7. /7: 3 0 7. 34 /0...:0 . 4.  8.9 5774/.  4/34834 0/3 45 90  ./0 3489 0 57.730 3. 34 /0. 80 4/70 :0 5702.034   20 4. 034 : . 57.47: 38:/4. 7. 34 /0.  !74-02 89.7303.3 570/. /.  4/ 4 8: 0/3 .4/003.73.... . 8: 03.4  /: 3489 0/34 8:/.24 .3089.3..489.  8:/4. 304.43.../0 3489 8: /093 90 3.  8.9:83 8..  $9.  . 3: 89.489.   89./0 3489 4834. 3./ 80 ./0 3489 80 .5702.8 . 0 8:/4.$9./0 3489 4/3.3  .4 : 34..4 47..38:/4..4890503.4 890503. 4-7. 57. 4834. 0  .73.9427907:2:  .4 : 34.7907:2.489. 3. : . 0 7..4/70 . 03...

. .3-74 7.3./0 34894834. 907947. 4 8:  54970-. 7.8:/ 0 3.  &$ ./0.3: ./4/08094/3. 7.. 570/:04 7. ..540/3./0 3489 705:-..0 48:/0 .  7.385...3 89.: .7 037. 3.43: 4 570:2.93 . . 3. 3.  7. 3.4 20894 : 420 0 : 3. : ..4 .43 .305457./0.4890503.702034 :../.. 0  5:3.7 4.. 30 574. : 047.4/: 348989. 4834. 305708:/034897.30 5480/./0 3489 8: /.3. 8:/ /4304 : 87.89. 34 /04 3.. 03..90.30 20830 3.43 8:/4.: 907947.3: 89.0 48:/0 .304. 34 /0. 0 4/70 03 : .0  8.: 42. . .:5480/./.89:5 &8: ./. 4/-7.9 : !   94 9..8:/.7 03028: -0:'48.... 34 /0./0 3489 ./ 8: : 59. 5749.430 7./.2.40./0 .2. 40 0 9.7 034  54: . . /0. 4/34834 304. 03 0/..389.. 02 54/7: : 0 7... 0342 5489:5: .43: 4 :70 03: 8:/4. 9.30 4/348 3./0 3489/7:48:/.. 0  4/.47. 3..30  .3: 7. 4/003.5704/08094/3.-. ..  .3..7.47  /7   5749.37907:2.:20.24 .3.. 4/:0 4834. 3/0. 7. /0.   083. 4 4/70 ./. 34 /04 .. 0897...: 54/7: 2./0 3489020894. /0..0 : !  . : 30 7. 3. 5489:5./3: 9.  7..9080 /0.89:5. 3.  0 -4 /: .  8:/: .. 4-0-0 030 578:89.../:   :  & 92 8:/4.3.:20 80  .3  .3057458.3: 3.3./4 9. 4.74-03.3./0 3 8: ..43 570/209. 3.2. 03.: 30575. ..4/-7.../.3  89.47.  . 34 /0..03/02 34 5480/. 2070-0-0 /3489  57.. . 3.4.. . 40 85.3.807..420894/00: 3./../0 . 54/7.4 .42890503:8:/ . 3.4 8: :820703. .42288 !702.301 7.7.08. /0. 8:/ 4/: :0 4 .3.30 .  .4.42:2 . 870/89.2./0 3489 4834.24. 208343...'480$7-0:8.4...3 /. 5749. 3. 575.  8:/4. 570/:20 4/70 03: 7.5708:/ 4/70 034 7.3.5.389. 80 4-7..  0854. 0 5702. 7.0 57203.9. 907472. 4.57089.43 .2-030 24   .  !702.:4/-7.3: 020 . 9 8:/4./0 3489 575..3./0 3489 083.9.-9.  7907:2 .300 7. 8: 34.  !702.7 03.3: 89.9..420894:4200 :.7020385748947344/.2 2089. 57./ 3057. . 147:2/0.789. 8:/..3 89. /0. 4.4.: : 2089. 34/0.30 5480/.. .  . /  7. : 34897. 7.34  !4. .0/.3. /0... 0 .:8:/3.7 03.  47: 0  2:3.. '480 $7-0 .7020 . $7-0    4/  : 89.034 579././0.1. 7./0 3489057.30 9.43.. : 57...  2083. 8: 03. 5749.7 030 7.34.3: 3. 47..4 8940 570/.  & .3: 7.:274. . 3./0 3489 30 24 0 4/70/9 5424 : 4834.7.3.  9. .4342 30 4/70 03..:57. ' 8:/03.:9.42 890503: 8:/ .430  4/-7. 54/208942..43.4/./ 8: : 59.  .4342 570/.7303./70/-0 4 89. . 9.-3.3 89.3: 89.73: 3./0.43 4-0./..93489 . 3.480 4..: . 85. .  /.4 80 :/7: ./0 3489 8:/4.32 8:/4.. 30 570/2090 85./0 348:/.  %.34 8:/./0 3489 94.  / 4 24-.30 .2.3./.4 20894/005702.3:    54/ 208942 .4/70 .7 03.  89. 570/209 -47-03.30 47. 4/3480 3. 0708. . 4.070  8.570 034.348:/.:54: .4.  8:/4.9./08094/3./3: 7.434/.   &/7:42890503:.3  . ..  89./3.  /.43: 4 :70 03: 8:/4.434 .3 28././0. 4/70 . 9.0  : .348:/... 30 8.4/4807./:  4.3/. 034/.9.734 3.3  .0  .-49.4093.$7-0389.. 57089.094 59.7343.:   7.:3.0357458 5749:2. :/7: ./0 3489/7:48:/.2../0!-48.  . /0. 2070 -0-0/3489  57. 7.4 4834. 8: -030 /: 3489 : 303.   .... 7. 3.0834  57./0 .90.730 3./0 348994.4 80 54/.. 34 /0./3.3: 207. /9/0. 80 30 3.: 7.3.0570/. /45: 903. 3/0..4.3.7.0..3  3044 /45:38  5424 3  .4:70 03:8:/4.3.:: .42 $.:. 34/0.347907:2. 3. 3. & 8: .4/: :0424- . 54894 20 : 8:/. 3..3.5480/. 4/:.43 4-0.3.70. .30 208303. /7 .-74.3. /0.

 34 /0.3 7. 892 94 0/7:0/04.5489:542 49 . 2. 48:/0 .: : 1:3./308:/:5702.3:97. 4 4/70 .. 4   5484.. 480/08/. 80 /0 3. 40:1:3..702034 3. 3 570-.34 5709708.. 345489:5. 47. 3: 5708:/:34897.28: ..3 ..0389.4/: 34890/348:/8447.. 4/70 ./0:59.  9/  %4 0 1:3./0 3489  /./0 3489  82 /00.04 . 30..7./. 57../0 3489 /007...9 /7: 8:/8 47.7  /7:0 5484. 8:/.8574.40 89...30 3.147:25. 3. . /.4054. 7.  8: -034 5:9. :. 9:-47.4/.8:/3.:420070:8.  .43.. .730 3./0 3489.570/8:/42 57.  3.43. -74/.3 0 8:/ 3.2. 34 5489:5.03$7- 302.. 02 0 54/7: : 5480/. ./0 3489 9... 8:/4.08 3.4/89. 57094/3.../0 3489  :3.. /.0.. 02 -74/:  . 34 /0.4804/70 :0 2083.: .57. 03 0 .0 4 0 /04 : 3034 3.3 570-.        !7034 030208303. 3.30 54/ 459: -:  : 57094/342 5489:5:   575702.0 4/70 030 . 0 5789.305489:5.343. -0-0/3489 57. 4/:./0 3489 30 24 0 4/70/9 54 2089: .0.7./.47: 5749.0 3. 4/: :0 4 574.90.2. 02 5789.34 /.0389. 4-.. 4-0-0 03.37.4/ 897. 0349: 4.7 03. /0.33.05489:5.2.3 907947 0 $7-0  2083.43.42208303.3:3.54 09 8:/:402057.570-..2. .40 3. 7.:1:3.54 045489:5./0 3489 54 89. 4/: :0 4 24-..34.3.7.3 5489:5.3.3. 1. .342 5489:5:  40 85..5:9.8.3.0.38..4093.30 . 3 8:/.0  /.3.94  80 434 3.0 0  3..3../0 3489  007.  4 08:/8:/9 4/ .370/./0 3489 89. . 90 0 20894 : 420 80 47..3.3.2083.4-0-0 :0.3 9. 90 20894 .. 3.342 3..7 . .-. 34/0..34 .89. 08574.074/742.3: 3. 2083.5702. 147:2 /0570038438  %4 0 /7: 5424 3 7907:2 . . 207. 1:3. 57.3../0 3489 3. 3.0 .30 47.89.4/...8:/:408.489050348:/.0/0 4/70 03/047.85.2089:7.43.4342 .032 5749. 3 5489:5..08943./0 3489 94 424: :0 54/0:7. 34/70 :0 .702034 7.789. 9:47.3: 3./0 3489 8:/.: .80/03. .4 ...43.4890503 485. ..3.4:70 03:8:/4./ .03 3. %401:3.454/309. 897.  ..347.  8.  8  ./0 348954 70/:57. 08:/..3 8. 57089.0 4/: :0 .3. 5484.3../0 3489804/70 :05702.. 34/04 2083403..2../:454.50.:89.7 03..2...3 9: 4/34834 .. /4309 : 87. 5424 3 7907:2  570/..42  .  44.2 57.909308: 030 -494.:U4..3.43.  82 94.. 90 2083../. 578:89.89.  5489:5. 0 24:  4/70 :080:4.2542  7.  57030803.857. 0 7.73..47: 5749. .  7.. 3.. 459: 3./:454.. 4 : ./0 3489 54 8905032. 9 8:/8 47..8574.:5489:5:850..30 20830 3./0 3489  %.3. 4/70 . . 5489:5.3 5709708  /434 030 5708:/0  : ./:2.0 0 .. 7.342 5709708: 8:/ .3 : 4../0 348957. .03:..3. 459: 3../0 3489 4834. 7. 02 80 54/7: : 3.854/0.  '74..7 03 9.30 20830 3. 57..034 147:2/42.  389.7303./. 4/34834 8:/4. 89.38:/0/..9808.3  .38:/847./ 80 2083.2089:5480/. 9./0 3489   :3.4/ 897.3.3.4348:/4..8:/:57.  .370/30 3.  .94 80 3.90./0 34 :  3.  804384 548./0 3489  /. 4/34834 /7: 8:/4./:454. 4/34834 .3. .  !70-.3 4/574/: 0347.: 7. 35489:5.03  48: 03 ../0 . : 5489:5: .039438 .7343.43 8:/4.3 5709708  8:/..0 897. 34 /0.  4 574.. 47.43.89.3. .034  /./0 3489. 3./:2 /.  43:703934  8:/ /42.: 04/70/-0....4-. 540/3..43.8:/. 02054/7: :: 30343044//0.  1. -47...8:/3.42890503:/. : /42.03 30 24 0 /. 8.3.45489:5.. 90 3 -47.5457.54 09894.7: 894. 34 /0.. ./0 3489057.. 2089::4208047.074/742:  3.3 5480/. 35489:5. ./:22.3  4 20894 .34 8:/./././ 42  900. : /7:42 890503: 4/: :0 4 . ..3 89.3   &$  . 0342 5489:5:  4/:.. 345489:5.  3.2../0 3489 : 5489:5: 5702. ..../0 3489 0 0/3.: 4 80 30 3. : 420 80 3./ 094. 0 1:3.3: 207.  .48905034 8:/.08947./0 3489 7..3. %403./0 3489575. /. 30 543./0 . 803. 8:/...0: 8..  8.4348:/. 7.4/ 5489:5.  89. : 8: ./4/4. 4834.:8:/847.340. 2.43.57. 3 /0. : 42080-74/4/34834.4/4-.3.4357 :1:3. 5489:5.54709./0 3489804/70 :05702.97./0 . 9 47.  %4 0 7./. /0..3 8:/4..... 84 034 : 7.. 2083403. 0/.43.34 .574/: 0347.. - : 302:89..4/ 98:/4../. /42.... 304/.9 3.43.3:3.:57.40:.

: /.4. ../0 3489 0 : 9420 /.38:/42:0570/209 :89:54  30 /7: 8:/  .   7. 2 03: 94.4324 0 /..1.4 80 7. 547030 5489:5..348:4-.4/ 54 .34 9: 4./ .3. 32.4/ '74. 3 7.3. 80 4/70/ 0/.:  3../9./0 3489 20 : 8:/4. 4/70 .9..3 89.30 57.7  . .730 208303.0 .38:/ 00. 0 80 570/ /7:2  . 3.989.347./0 3489 20 : 9 8:/4.  .08:704 8: 8.002039.73.0897.  20 :84-30..: ..:   007./0 .8 303.730 3. 57034 030 20830 3. .0 3.3  007.7020 8: 03. -.8:/57270 0308580/: .3 .. .894 7.78907.:0 0897. 4 0 5702. : 8:4-:  -4 4. 0 .  &89./4 0/4./0 348908547:540/:89.0 97 .70 03./0 34898:/.347. 94208  !489:5./0 3489   -4 300/3.034 3. 30 /4./054. 70 .0 0 .43: 20834 3./0 3489  ! 543.:437093428: .$7-0 .7020 3.4/007.30 20830 3.43  20 :92  30 /45: 9../0 ./0 3489 8:/..3  4.83030- ./0 348920 :8:/4.30 54893: /.. 4 9420 4-../0 . 94 4-.  .8 .30 97. .30 .30 4080.4 0 4 0/34 /..7890 /007./0 348997.8: 0303.403.3   89. .4.894 : 57034 03: 8: 03.  $:/ 4. 7. 34/04.8344/.4/:59.03..4.44/4.7 .30 3.3..208303.3 9. 4.  /70/-0457034 03:208303.7 034:7:5: 083. 34 /7:../0 32  .. 7.7303.0. 80  4..90./0 34898::    !  !702.3 4 - 89./0 34898.9 4 0 59..7 03.3  07 43 30 8:/ . 420 0 570/209 :89:503  9.. 8:/..9.90.3 . /0../.0893054870/34../0 3489. 54/7: .97..43: 20834 303. 570/ 92 8:/42  .:80-0 3.7 03.4 80 5489:5. :9.38:/89089.30 8:/4. 45489:5.-.. 57. 20830 3..3.3  89.5489:5.3 942 4/:42 ./ 54 84589.&89../0 348924 0/4 /7:.3 89../0 3489  ..30/7:7.3.   $:4- 3. 08:/4.  3070/. 4 5489:5./0 .3 . 3.084/3489  /7: ..570/:2..  4 0 : 59./0 3489 : 34/007.97.3 8:/8 47.3 574-02 : 8: .:30489. 54 0/342 7. 8:/0 20834 3.0/3  3054870/34 ./0 32 8:/42 4/70 032 5702.9.897410 30457. 0 8:/4.3  . 0 /: ..40.  :0. 03 /.. .../0 3489  570 304 94 /43080 70 030  247. 357 -45480/.. 8: 030 : 43709342 8: .24 2083. 0 7.. 30 4834.4. 4-.0  : ./0 32 48547.4 /./0 32  ! 8.. . ./0 3489 24 0 /.34./540/3. 3.00 7./0 34 8:/.. 574./0 3489 .84/.3: 3: 34 /007.035489:5.4 . 570/ 3. -:/0 45.  . &$   $:4-3.8 303.: 8:4-.4 9:2.4.4. 3. 80 : 8:/: 30 24 0 4-7.74.  54 574. 03 /.0  8:/4.30  7. /.2. 35489:5.2083489. 34 /0./0 34 8:/.   & 8: . 37.:7. :/.  4/ 40 . 03.4.30 20830 3.4: ..  3.349: 4..8 0 80 70 0302 303.3 8:/4.70 . . $:4-3. 357 7./ 70 030 5489./0 32  !749.43: 20834 3. 8574.3 ! ..57034 03.40.303. 8:/4.0/0 5489:5. 4834..30  ./ 80 /007..0.  2 030 .34 8: 030 357  . 8:/ 4 070 0302 4/70/90/. 4/70 . 907947 894./0 34 . 08574.....0 8.-0342 5489:5: 54.47: 897.4.3 5480-3424/:42'74. ./0 3489 /7:   30./0 .9  .   . 24 0 -9 . 08:/.  304.7. 8.. 8.3.3472..83489 4/ 3027. 7907:2..8..3 5.:2 03:4. 0 8:/ .94..0:0 8:/4.730 .3930 .308:4-..084/3489 80 . 342 570/209: 4/ 0/34  54 ./.  2089. 70 .30 80 24: .0:0 /.70 .90780.3 89..30 89.. 3 5489:5. 34/0. 5489:5. .785403:0/389.  570/80/  3. .-84874/3.4.3 .907. 430./7  4/70/-0470 . ..  4 094 8:/  1...0.  .3 /.3 9 /.  .3  89.3 8:/ .. 897.7347./0 3489 80 8.3.3483..0  . 8547 4 3. 30 3.. 8:/ :9../7:/7 .30 8:4-.:.4 8:/. 3.43:208343.38:/8570 03 /. !749.30 20830 3. ..30 700. 4834.449420 /43484/:: . .3 4 80 3.4 .0 : #05:-.4 /007.34 . 54/7: .034 4/ 2089..428030 24 0 203.3   89. /7:  54 ./0 32 8:/42 -4 570./0 ./3040045.4./.34 9: 4..  . 30 54 . 80 5470 0 570/442 897.-47.30  8:/ 4 0 8570 03 /.4 0 /7:4890503 8:/ : 894 .83.0830 .. :20894 94.9 .7 03.4/42 70 03. ...30/.  5489:5./4..03/./ 80 . 94 70 03.348:/.  .. 4/:  4 8:4-: 3...4. 4. /7: 8:/ 4./0 3489 $:4-3.3..4348:/./0 . 34  570/209 0 -9 :5: 03 8:/: . 34.:8:4-:8:/: 3/.0 8. 34 8:/0  8:/0 540/3.. 9. . 70 .82. 7.4 -7. 8:/ . 2089: .. 357 .3:30./0 348920 :8:/4.../0 . .30:84.9.4/ 5749..433 57207.0 : 8:4-: $:4- 24 0-9549./0 3489  834.:8: . 389. 57.. /.:4308909./ 30 4/70 :0  #.  3.04 :-: 03.    4 /007.7/ /./0 3489 70   9. 947.30 8:4-.

/ 459: 3.47.8.4/ 570/8:/42 4 0 3.4 5702.3:  : 3489 8:/./0 3489 302..3 89. 30 .  834. 34 /04 9 570/ .342 5709708: 570/ . 0 3.7.8 303.. 4 89.494259./0 3489  2 57209 /.3..34 723.347.. /..7890 .734 208343.43. 3.  472. 4/003.3.438:/4.442808:/4.3 0 /.730 3.3 89./0 3489 /7 .... 0 .. 89:5 3..70/./0 3489:47898:/.5..89.3 .. : 57.. ..4/:0442808:/4. 459: 3.3425709708: 74.. 7./0 3489 4.-0342 5489:5: 859:0  54 8: -034 /: 3489 /7:489050348:/./0 3489 /4 54 09.-424/2. ..3    .0.28574.0.4  . .73.  8:/4./0 342 8:/:  $97. . 54. . 03 9: ./: 2./0 3489 30 0/3. ..3: 47....0397.4342 4 47.7.2.   . 3./0 3489 9.9  $:4-.. 4808:/4.03...-.. 0 8:/./0 3489 3 0  .432...033./0 348997../0 3489   0  43. 0  5480-32 ..7.3  49420 /43044/::  /: ./. ./0 . :92570/2092. 30 3..47. .34.744.8 857. 34 5489:5. 3.  4 459: 03  /7:4 .  3.405489445.4-7.4:2083:3../0 3489 570/.307.:: 574.9 574.43 9: .70/.2. 08:/.30 30 24: 89.43.  $:/ 4 0 4..434 57./0 3489.034  ..47 20830 3.:047./30:5489:5:.3   89./0 3489 4834.7./0 3489 9. .3 47.:  . 2.. 9.4/89:5..:5489:5:.73:  2083: 3.7:5) 3589 8:/ .   & 87..  .345709708./0 32..80 .:/7:42 890503:3054870/34. ./:   : . 8:/  1 . 4/70 034 0 /. 4/-. .0303.90.. . 2 8:/42 . : 8:-. 3. 3. 57490..3:3.. 57.9.3   89.7 03.03:0 8.... ..  94 0 7. /..40932 : 34... 3 /0.7890 7.9 .345709708.4: 3.7303.93 4 3. 570/209 :5:9 3. 3489 70 03..7890 3)$)$).30 2. 3 /0...3: 83. 0342 5489:5:  897.: 3.2. ./0 32 0:147270 03./0.  8:/ 570/ 42 0 /04 .9304 300570/./0 3489 570/. 57.38:/4. 5702.   0 80 54894.. 3 897.4/. 570/:20 430 7.240 4-. 8:4-./0 34894834.  /4309 4/:: ..2.40930 .3.:  .34.344308909.3   / !702.3  /. 4-0 .: 8:/0 : 0/389.7343. .3 /../80:89..-42 5749.3./0 3489 .54/3099: -:89../84 50.0..4890503 ./84 ' 0 8:/.34 8:/.4890503 7.3483.33 8:/ 4834.. 07. 99 2.../0 32  /.3.0342 5489:5:  -0 4-7.9304 30' 08:/.  .43 8:/4. 302.3 47.2.0 02 ..584:93.  57..34 .734303../0. . 03../0 3489/7 . 57.  ..3..730 3. 4 2. 89. 3 5489:5.. 2./0 3428:/:  &!8:570/.348:/. 3489 459: 3.:8:-09.734 3../.30 20830 3..3483.3..   $5.4/70 03.303. .84. : 047.5480-34'0 0.34 5709708./0 .4/:.).  4:94:. 94 94 8:  89.30 : . &8: .9 2083: 3. . 20830 3.47303./: . 03.43 4 47./0..  7. 9.:44 80/4348 !70.8..03 : 042 94: 5489:5.4/89. .03:4/::8:/..8: 0303. 30 3. 8:/ 0 54 8: -034 /: 3489859:0/4..4: 89./0 3489  3...73420834303.3. 570:09 5480-3.0 3.42 890503: 8:/9 5480-34 4/0030 -047. 8:/ 24 08:/989.9  80 30 - 240 :850 34 4-. 5480  /3 5:9 570 34 94 5789:57../..   !  $:/ 0 /: .5489:5.3.43./:  4. 3. !489:5./0 ..9 570/209942 8:/:  304 0 8.3:5708:/0 : 34898:/. 54-. 8:/ 30 - -4 89.7 034  497.90 0 7.. 89.84/89.4342 4 47.3.:570/2092. 3.3. : /7:42 890503: 5480-34 4/0030 -047. 5.:80/0 28: .3../0 3489/.:$7- 89.4  4/-. 3.. 3457.  3. 80 ./0 3489 /7 .       89. . 9. 45 92 4/70/-. 540/30 .4 /.   9. .303./0 . 5480 57..3 94..3 89.3.834894/4/.0/489:5.4 . 5708:/0   !480/.89.089 5489:5.7.730 303.48.0 .: 57..  9...034 /. 7. 7...  894 9.. !4.305489:5.30 24: 54-./0 3489 0 9. -4 89././04/./. 4.03./0 3489 5480 57. 34 /04  8:/ 4970 34.4 7.3: 83. 8:/:89. 8.734 3.730  20830 3.3..3   89.43424570:2../0 32903.3.0 3./. 80 4. 0 4/70 034 /.43 5708:/0 442 80 459: -. 0 459: -: 70 0302  40 4./: ./0 3489 -..  .3' 8:/:047.434 8:/. 0 ./0 3489 80 9. 34 /04 459: 034  3. 4/-.34.84490344 4723.4.:4.4093 .7  7..   .: 3.42 $. 8. 9.3   89..:$7-5489:5..4/ 570/ 8:/42  . 34 /04 5708:/9 . -47-: 5749../0 . ..4093..  3.4/70/..34 723. 03. 2 8:/42 .034805457.3045480/.   . 4/70/- .03 3.3  30 0 /489. .3.24 054-./0 3489  #../0 .345709708./ .

34 4308909.7 80 .-803.  8.7 9 8:/403.7 54 84-4/34 4..403./0 3489804/70 :0547907:2:57.85.3 8:/.303.345709708. ..!/...: 8:-09.4 54  /309 . ./ 0 4 90 03 894..4 030 0/389.3..  /..  3 390708 .... 54/348574.34898:/.4 57.: /.54/7: 2. 3.730  20830 3.. 0 ...4 8: 0/3 . 894 .70:89.  570/209.. 3....03 ./ ./0.30 5489:5. 0 7.54 09  8:/: 402 0 57. 3/0./. 574 703. 80 5489:5.3 . .. 4/70 03. 4954 04 5489:5.. 3.3.47. . 80 570/ 892 8:/42 . 03425489:5: .8: 03.7.. 5489:5.: 083.  8:/  .    /4 7.. 0..0 1.4 8.70/4.30570/209..7:5480-305489:50  $5.3./0 34 : 89.93.730 3.0.3489 3. 0 970 .4/:.83489  4.5749.39  %4 80 5489 0 574./.. 8: 030 30454/3. 570/89.. 70 03.7 4.8574.3.4/8:/89.90.3../. 302.3.0: 45. &70 03:80247./0 3489.034 5489:5.  4/ 4-09.4/7:8:/.24 0/.03 8:/.3 89.4 20 :.035489:5..47. 459: -0 3.../34/4.85../.3 89.034 ./. 07.4/70 .: 4-09.-. 3.49 :0 004/897. 7./0 .7./.03 4/4.  -4 94.83489  %.8947.2.4 .9.4080/4348548: -034/: 34893.  3054870/3./0 3489  083.. ..4. 08:/4.34898:/08: 03..0.. 2083. : : 02 828:  8. -:/0437093. 4834.89/4. 8:/: 4 0 57.3:24 0 /.5489:5.47..4 0 2./0 .0/3 4 /04  574-02 ./7:.:0/3489.0  30 4-. 70/4.... 5489:5...3: 4/: :0 8:/ 3.  / 4..93. .0.  8: 03.&.  -09..42:0 .: . 34 /045702. 540/3. . 90 89.84/5774/04/348.0 308. : 8547: 20 : 897. 49.7  54 57.  : 083.70/47.:9 03.7. 54/ 0 459: 3../0..034  .9: -. 30 /4.024: 0 /..4 : 57094/34 7:5 8: .4 /.3: $:/404/70/485. 3./.7. 54..0.5749.8:57493.-48:230:304. .24.03 48:438.0342 5489:5: 24: 3.  /:.3. 3 7. 389.. 3/0. 34 /04 459: 034 40 0 497.4/0 4/. 54894 8.7 4. 30 .. 0 : 147270 03.7 .034../..../0 85.30304-.570/4897.034  : 8: .3 8: . 43709.3   89. 8: 03.   7.3:20 4. .7  3 54 57...20 :8.307.  ....  540/3 : 083.24 94 30 4-.7.80/.:..8. 0 7.3...0  80 30 .. 85. .304-. 945489420 :8:/0570) /209. 54894 3. 34/04 .: 8:-09.7:0/389. .0. 2083.-:/0/43094:8.7 034 3.5489420 :84-3.44/: .47.08342 :89.. 3. 57..4394 8: 03. . .830 : 57094/342 5489:5: ... 7.3  3.3.. 08:/. :. 570/20942 8: 03.30 24 0  . 5489:5.2... 84/ 5489:5. /.:7. ! ..../47. . 98:/4. . . ./.7 4.70/0 : 3030 8942 5742 247.54894 57095489.  7.78907.90 07.934 85484-...8:/0304.34 4308909.. -494. 0 8:/9 8:/ 3./.  .   !702. 3 89.0342 482:8: ./0.034  .34/..70/0 0709.475749. /7: 8..3   89..  5749.. 34/0.  & 0/389. 45 90 5489:5. ..0342 5489:5: 570/ 47: 32 8:/42 57203:: 80 57.  . 0 8.8:/.4  :0 .4/: 9  /.0342 5489:5: ./0 3489  07 80 : 0/389.3./0 ..30 7.2 . 03089.../0 3489 7.85./0 3428:/:    -09.:87. 575../.83489  897: 3489  8:/ 0 .4./.  '0.  /.7343.308:/803. .  .. 5749.89. 42 0 4/70 034  4/-034 85..  . ..084/3489 4/: 9 /. 8: 03.540/347.  &8: . 3.. 0..4043. 07.  8: .....30  .: 083.834814: .34 4308909.0 3.3  .09/  #. 3/0. 389.  4/70 03. 30 820 /. 389.04-09.  4-09.:897.3 .41. 4/4.:9./0.3.4 5489:5.3   89..7 4.370/30 89. 9: -.3 #0 03047. .  897.7 4 7./-: 9489... 80 0/.. 3. .9.7 4/897. .:0 3085484-32  970-.0 59.      !749. . ./308: 570/:03./0 3489 80 30 5489. . 20 : 30.  $5.$5.403:89.897. $5498024:  570/209 54 42.0389. 7.7342  208342  8940 : .0 40 302./ 0 : 59.. 8:/0 8.7970-.034  .34 5709708...80.. 34/04  9  .  0/34 /04  304... /...2.-:/:9.34.54.  7.3..  89. 247.. /0.805457..3 :09. .    :0 08:/.-489.0.$.3 47..459: 3./0 3489/7:48:/.308:/05489:5.34. %.: .5897./0 3489 : 8: .7 03/0.035489:5. -:/0 970 0 .037.30 00570/.34 4308909.  3.724 0 20 :489.307.94308909 9 . !470/ 30. 0/389.: -9 70 030 : 0/389.:3057897.3425709708: .544 .702034 ..403 5489:5../ 0/. 57095489.75489:5. 54709. 8574.  /8:/080 97.3 89.  07 0 /04 0/34  ..   85. .. 389.4/897.. .4..342 8:/842 3. 7.3489  9  3057897.

44834.40:8942570/209:8:/04. !9.303..4 548940 443489 40 .34. 3/7:874/3547.3 89.54.38:3. 0 /: 3.  & .  30 54. 8: 03.4 : 5489:5: . .90.0 89570/80/3.3  9.4 8.07.  5480 94.30 4/-0342 .4:0 0  834.0/0 443489 40 570/89. 59./.934 24 0 /4. /. :0 0 8:/0 897.30. /: 3489 /.0 .8. 3.. 7.8:/801:3..4.3.:  24:-97.4 8: 030 .34898:/0 24.2. 8: 80/0    .:57.-74. .34  5704 8.054894.4 . 3..82.570./30  08:/04..4  /.0/4.03  304.438 4834. -7..30 8...   894 7.  8.3030 304.43 8.. 304.4.30.. 0 .3.3 : .30437093085484-34898:/0  . :0 .30 3.34 8: 3.7890:0 .  !702.8: .8:/. :0 . .:0 0 .03 8. 570/80/3 8:/. $:/. 547493  2 8.:234 4.:0 .90. .47:3.34  . 304.3.0 /: 3 54.38 3390708430570/89.83489 8:/0 30 7. : . 4 02:4/70/9.30  $:/.: . 4/ 4. 8:/ 3 .0 . 8:/.. :0 0 8:/0 24: 54/309 8.     & 92 4/70/-. -3/4/7:4890503.43: .:0 ..2489...  : 083. 03 9: .3.24 089. !4/92 :84. ..490.5489:5.3 9. : 8.897.408..034 -:/0 .4 0 8:/.40 .  .3.9 5.959.4 .90.9089.. 08:/.0830 7. :0 0 : 702 828: 4/897.7. 54894 30 7.-:4/4..3. 570/20942 8: 03. 0  /.345495:344/70 03: .:9. 5489:5.403.8:/. 574.30/. .9.:8:23::3057897.24 054709.   4 8:/.. 30 /434870 0304:0 : .8: 0308:/0: .  89.43:  .9.....834898:/03.3.4//.0  89.0..089 : .3030  .40:89428:/:8:/04.930 ..7890$74/89.: :09 .  -7.0.3 89.4 4/897. 54/:84.0  8.     /: ..7.-3.3 89.: 7.3.:0 .42/.. /.3: 570/80/3. 30 24 0 /.30 24: 54/3489 /4 54 09.34 5709708.. 7. 54 09: .4/ 9.9.0703 9. 0/342 54/7: :  $:23.  :8.. 54894 30 7. . 5489:5.97. /. 570/:2. . :/.0.5897... 32/042400570/2095489:5.4:/434 03:4/:04.570/209:/.42 .24 34.4 0 : 8942 7. 307.854/0.3.3: 7.  4 90 03  34.:0 054894  828:/0:59.5702.4834...34  $:/.3 89..   9  4. .390.3 &4.897.7/ /.0  0 : 59.  .02 9: 4.07.:0 ..4 0 0 49420 4-.3: 8.4 -4 4 80 30 4/ .3. 0304.  90 03 30 24 0 /. 8: 030  . 8:/4. 8: 0308:/0  8:4834.0..30 . 9:74:4/509/.8:/.24 . .48: 030 3.90.40 . 8:/...3   89..890503/7:0 .-: .:57.3   9.203:8:/390732.  9: .90. 4 570/209: 8: 03. :0 0 : 702 828: 4/897.7.203:  .0  /...:  ..7897.024 90 032: 4/348: 89..2 54 8: -034 /: 3489 :/7 .438 .  8:/.2 8:/.08:..34 5709708.74  .4 90 037. 70. 9  /4-9 8..43/4-44890503.30 :0 .35709708 . ! .  30 0.8.4 . 8:/. &4-7/4. 0/.   9.47:4..24 .8:/040/34..90.  :0 0  07 30 897. 547 903:  20::289.  $97. 80 9.3. .9. : 8:/:  -4 94.9. 24: 54703:9 8. 894.9:5489:5: .3 .: .549.24 :0 0 54203 34 4/70 034 8:/0 .8.90..:0 08:/0.4 -7.  .4.032 304..   30  :0 0 8..  :8.    .4897./3.034     .3  89. 0/34.20303 /7:2 8:/42  ..... .04 57.3 ..90. 8:/0 4 80 8.8054-.. 3/0.28: ...0899 570/80/3.4.  38: 3.34.34 2.304.43.89:53  5:3424 3 4 90 034 4/34834 9: 4.4/7. 03 : ../..34. 57030 8.794890503.308.942  !7.: 3.  % 4834..3.  . : 897: 3489  30. .3024:89. .. .32 570970842 2.3./30 40 30 9750 4/. . 9. 247.: 897.3:4/897.4434894.:0 0: 702828:  30.: 80 30 24: 543.9/.:. 54 30 3.  7..  24 0 80 97.09.  0 8.2.0 4/70 :0. 4-. 4-.348540342 03.  8 92 94 9... 24 0  /.4 4 8: .30 .4:0 08024 0 97. ..3030 . 897.034 :09  .:3057897. 357 -4.24 897.4 897../0:59.2-7.4:/434 03:4/:03 08:/..5897.49: .3 390708 44 390708 897. : 3./0:59..  548940 7.  ..:0 0570/80/3.438 .: 8:23: : 304.8:23::4-09.-42  #..3 ..4834.  897.303097.0  8. : 54-4 343/4 09.0/030 443489 -4 4 80 8:/.47.  . 4/3489/   !489:5.0 8.43 30 3. 8:/..3 89.4.9 4/ 8: 03.90.3:   9..34 :0 0   8: 4834.0: 8..3. :9.4 2: 0 47.83489 . 8: 570/.3 : 7.0 9.890.2.424 0489.3030  1..24. 247.42828:  302.. 342 570/209: 4-..7 03.5708:/: . ...3..3 0 /...8. :0 0  07 570/89.9 7.0 /. 32/042 47.4:0 . 30302/7:27.  7..2. 3.3   89.7.54/3094/2..  47.4  . 97.8: 030  .25480-..9.3.494204-.89:535:3424 3 -7.: .4/ ..

: .0  /.702034  4/:: /4348 570/80/3 3054870/34 . 0570/:2.3 :8.. 080:0 097.. 24 0 80 54-./:03.   9090 4/ 94. °./30  39 /.7  57.3574.2489.8:/.09:574.3 /.0342572034/4. .. 038...:0 . 0/3..:7. 4..:..38:/85489:5.497. 34 5489:5./7:0 43  : 34.0:7.342 5709708: : 089.48:. . 5470 05489:50570/:89.8942548:  ..4 8:/.4280.80: 5489:5: .0  8..9.1:3. 34.02 ..04. 8.34 .3 4 2.3027.083:1:3...  !704/: . 34 43030 /.. 48097.3.8:/.3...5708:/: .. 34 4303. ....4 80 97. 8. ./.93:9: -:  0. . 4. 0 574.0 0 : 402 8:/0:0  8:/.3.3. 344303040 803.083 8:-09 4 4/ 8:/. 7..70203  ...357....3.4 /: 3489 /. : 45 902 390708:. 0302..4308..439489:8:/825489:5.  34..39: .3.0..  .7020  /7 .2489..3.. /0.4 /.89:5.342 5709708:  24 0 /4309  .428..   303.2.-42 ...459: -:/.43: /: 3 /.5454970-8574...08:/:8..548094. 0:-4 9.4:.:  459: 3 570/4 /.3 47. 03. /: 3489 /.. 345489:5.0  5480-..3 9: .:7.3   89. :0 0570/80/3.. 7:4.7.8...20894 .4  447/3..34 57. ./4.:.8:/:304. 54/7.4 9: .  .24 30..70 03.8:/0 4/34834570/80/3. : 3. 5480/.32..4 /. 3 5489:5. 357  : 483  07. 894.  34..-.90.4280. 027.3 .3 89    4 0 3. . 0 80 :0 0 97.4.834 4/ 70:9..  ..4 /.349: 4.43. 3425489:5: ...34 .434 8:/. 0 :45 90 302.90.42.3  /::44280 .3.90.9 5480-342 .3 47.89:5.39: .../7 4834. 8574.3 47.3::.3. 3425489:5:54894097.:20. 4 0 247.548: -034/: 3489 .47 7. 3. 54.4 0 30-.9:94:. 4/ 8:/.2.7.98.5702.349: 4.7  7. 8574.930 38:58/.48. 940897.789.  /.. 0  /7 .4.: 0 20707...83..30.39: .94.. 3.4 - 94 -4 24: 0   489.0..  4/:: /4348 45 9.0 -4/-03  . 3/0..3   '%&   !4./.2./7 .  . 0 . : 8.7.:0 3.  9...49 .302:302. 3425489:5:897. 0 : 7.8.. 302..3 5702.8: /8 4/:. 49.. 3425489:5: )%: ... 57.. 47.4.083./03.70203428.. : 302: :9.  30 :5: 9. .43908:/804/:0 -04-7.90.03 ..0  . 54203 34 4/70 034 8:/: ..3  89.345709708.2.3. .90.0 574.43.  :0 0 570/80/3. 325489:542 . :573.   . . . 80/3.89:5.: 94:7.7 .3 . 99 ./. 909::4789 .3 89. .4 0 /43094 570 54/3:90459: -0 ..80. 3 57489 :57..3:3024.. :0 08:/0  570/80/3. 057.0/0345489:5.57.   57..24 04/-. /.3034 57.2.03: :89.305702. /.  5707 . 97.083.574.0 : 3 8:/  3 47. : 089..3054970-3207..:0 : 5489:5: 7.3 89..70/: .7.4/. /0.1:3..  /7: /7 . !749.7  43030: 3.. 034 .:0 04/: :0570/80/38:/.3  8.30 . /434 03057..3  3.3489  .4  8:/3 /7 . .  7. :3:97...: 9: 4.3 47. .0 4/:0 30 ... 497.8 : 302 5489:5.034  .93489 7. 9: 54.... 454/4/70 032:84..:57-.7309: -0   .3457. 3.3 /7 .: /0.9 .3.47. : 894 .. 3 5484. .3 47.  04. ..0 7...4/080/7:.4/ 57097.24  02: 30 575..32 8:/4.3.489.3 47..30 4834.. 70 030 42 80 .4 .4 80 30 4/348 3.439489  9/  & . 8:/8 4/:. ..489.  9. 54/ 0 459: -: 459: 3.7 03: 1:3.3 8: -  4 8: 54 . 4 .3 3850. :894 .3.4/-..408:/30 :04:4-7. '74.39: ..0  /..30 8:/8 47. 3 /0.03 4/ 304.  /:...4/7:.. 2389. 1472..-3..  8574./ : 45 902 390708:  /.40.8:/.  5..24: .3 :57.  & 3.40304834.70/.. ..0830 7.43.7020  8.4.5:0/3.. .939: .7 47.97..39: .403..3004.80..3. 80 : 859.34.78909: . /.34..404834.. 4 2.28:58/. %40304.584:93.0: 34.897. %42:04834.5702. 9.. 57.2.90..3.7/ 54894.3  89     4/-9 .0 /.3.0 2: 57.90.320:3..90. 342 5489:5: 897.08.39: .94/. 4/-.:..7. 80 24 054.3:9: -:  4 90 03.2489..  .:0:147270 03.90.47.. 4/-.-.05749.34570/:2..3030 /090 57.247.30/4.3  -4 94.24.4.90.3.40 . . 0 8:/..  07 0 4/:.4 -9 8: 03  54894 .78909: ( .30:57.3  .:.: ./. 0 4 90 03 -4 0/3 9: .783 /7 . 57.0 /7: .3  .739: ... .4 030 897.. .43. 0:7.3489. . 0 4-..  43 2.:0:8.4/ 897.

: 4/   /0../4-09...04/-..3:   57203:0 4/   .. . 5480-303./..47.34 9: 4.  .90.3.4-. :70/34 0 54... .  823548940/. 7... 4/2.  .../00..-:/0:09..4 032 70 0302 4.3 4/ 3..04303.42 . 3 5489:5. /. /. 9..43:  $7-.489.3. . 304.70 .0 .7....97.0 9.. 7./305484.780 47.4 03470 03. 3 07. 3.030 :84.8.  #05:- 4 .. 345489:5. 7. 3:57. 43974: 7. .. .834.  .30 : 540/342 8: .34 9: 4..-9/..  $.34 9: 4.3 9: ./ 43 30 0 /...7:8..78 4/348 20 : .3   %    90 03.  30 8348 974 4. 47.4 45 9 390708  390708 4 90 034  3. 8.3 9: . :89.24 0/.7  8.. .3 9: .489 7.894 80 & :89.7. 570/ .../ 0/4 4/:89.34 9: 4./0 3489 3 0 . 9. 9. 042 0.34 9: 4.34.30 4/ /.: /.7  : 8./ . ..70 3.....05480 54/3:90 459: 3. 43 30 0 /. . 34 43030   /. :5:989.24.4: /: 3489  %4 - .4.47. 3.    4/  !702.   . 34 /04 40 80 70/4.: 0 7. 0 434 -9 ..30  3.24 #05:-  . 5489:5.3 89.:80/ 90:047.7 030 7..  54709.5489:5...3 574.2.0 3. .  43030 3./ 45 90 . .4 90 0344-.89. 548940 :3:97. 0 85470/3 574.3 9: .307.45489:5.3 9: .342 5709708:  3./.89 3 0 .  !702.34 9: 4..  90 03  3. 34 /04 40 80 43 54 8: -034 /: 3489  ..34 5709708. .0 0.3 9: 4.  ..349: 4.50. 8.3.:  . 439740 7.. /. 4834.3 9: .4.3. 30  854.0 .    .:74:4/48.. 2.9304 30 4.083 8:-09 4/34834 897.89  57.7357.4834..0  2.84/5489:5..: 574.3:.0 . .0 9... 4/4.3 .34 9: .:.  . 34 43030 247./: 8. 9. .47.24 08.  .50.3.538: .3.:5:9/..  . : 80/ 92..3.4  42.3 573. : 5489:5: 4 0 54703:9 54 304. 0 /: . 43030 489.730 57..3:.97..50.49: . 3443030 .  ..%: .3..4.  .2 4/ 8:/.34 3.. 57. 03 /. 3. 9. 34 43030 .. 80483.30 7.807:4.. : 8. :4.  ..3 89. 4-7. 80 9..3   89. 7:4. .03..32.4 ....  . 7..083 8:-09  . 9.:.42 .    . 5489:5.4/30...4 /...403.43 8:/4.. 9.. .909.. /.:304.0  .3..0342 -494... 8: 85:3030 89. 57.39: .3 89   %   -47:  7. 0: 0..0. 30 0 97.39: .. :5:989.203.739: .5.8:23. 04303.7. 30 47.   4/30 4 80 5702.3 9: ... ..34.. 24347.5 07.30 7.   -4 94.70 03:  /7:2 59. 0 4. 570 . ./0 3489%: . 34 5489:5.3 2. 34 5489:5.4540/349: .  . 9 54709.03:0 /.80 /.34 24 0/..44-7.4:.34.3   %   ..50..: /.3....83489  . 54709..2.. : $7- 0 70:8.. 30 548940 :84..439489 304.: 8:58/.4/4 ..907.57054/3:90459: 3.:8.4 /. : 01. 4/34834 570/80/3 . 4834.83489 ...0  247. 03/.43#05:- .  4709.30 7.8/...4..!8:58/. 57.: 4/:89.42 .7. 8:58/. /0.97..04..0/0 7.4390 4..9/  7. 8:58/...34 9: .9: -... % 3.57.0 ./ .  . 942 .4/.02-7..4 . 3.9 7..4 /. .89.43. 8../80 .3 9: .8570 03 /. 5709708: 570/ /7:489050328:/42  4/: 89..3.2570:0943030 .42 540/342 8: .3 89..:942570/209: 8:5899:.030 .3.48: .73.  .342 9: 4.34 9: . .43:5489:5:247.3.34 9: . 9.2 /.342 5709708:  4 90 03 80 30 4-. : 570/209: 3 0 .3. 0 /. : 5489:5: : 8. .039:. 34 5489:5. :3:97.. /4 4 3. .570:207.349: 4..3. .34 9: 4.. 30 0 3.-04-7.37.. 8.2/..349: 4.0 .4 30578:9.  4 90 034 .. 345489:5.424: :04 90 0342/. 0 7.34 43 54 8: -034 /: 3489 ..054808574. 304.0 4-.3:5424 4//7: /7 . 4/-.:3057897.203.3 .  .4342  0/.  ..909. 34 4303../0 3.342 9: . 38:/..9: . . .0894 90 034/./.4/0 ..90.3   89.  ..  /.4342 4 .3. 3 02 .7309: -0 4.4 /.907947:#05:-02.39: .3.43 .07. 3: 57.  .3723.34 9: .3.03. 7.4042./: .984 :70 030 .. 3..  .34 5470 30  30.0 4-. 04 0/3. /8.3 82.  304.0..3/.7..4 9: 4. 2.3..3 89...... . . 94  304 7...7.9 .0/030897. 57...3 47....89.3 89./ ...830 : 74: 4/ 48.:  920 54.89:5:80/0 28: .734 9: 4... 54 709. 9.  .7  7.  7. : 577: 3: 4 80 4/348 3../..4 54894 8:23..   .3. 9.  07 54894 7 /. 5480-34 0 .7 034 /4 7.897.. /.30 57095489.   %  3 2./. :94:897. ..: .30   -4 5470 30 574. 9.: /.   ../4 03.89..4..20894. %  8294.. 0 89.

03 /.. 4/34834 ..4-0 8./ 4 90 03 54/3080 7..:/.49:43974:/7  57 54804/-. 4/ 459: 3. .407. 459: 3.4093.42.:/..89:5.34 9: 4.  4/:: . : .428: .: . 8:58/.7349: 4.457. 4/2.43030 54/30 9. 890424-09. 4/-.8.7.570:2.:57458... 4 90 03 : 4/70 0342 74: ..:  4/34834 /. . .4/8279 4 90 034570:09430304/34834/.   !489:5.489.449.7 .3.. -7. 57.  .30 24: .4.90..97.389. .349: 4..4  . 0342 5489:5:  24 0 570:09 43030 . /.3 89.-434/7:4..7309: -0 .:94: 5489:5.. /..   .... -8.54709...   94 - 970-.4/42 308.:30:43974. 8. 74/90 :8.4/-..3.39: . : 570 . /. .0.80897024::74:4/972080.....  90 03809. 82.90.. 4 90 0342  .3:   . #40:4.  .8.4/7::...3 9: . 3: 57.. : 74: 4/ 2080. -7.4 /.98  304 90 .4 80 8.. 2. 92 . 570/:20  3.97.4 4/ 57.-:.02.    8:58/. ..90..4 3424. .4 4 90 03 4 5489:5: .8:58/. 897..35709708 ....302 .30 897.  . 4 90 03 30 5489. 30 89.:5489:5. 7..3.  0 .5708:/.4 7.: : 87.0 0 .0 /4 0 3.. 897..9.  80 54/348.3.30 4303.3. 3.. .0 80 ...0  4 90 03 54/348 ..0 903. 80 5489:5.4 43 :270 : 94:74..   /.44.4 7.-:/0:..80/.489.: . 30 89. 03.3 89.: 0830 : 8942 5489:5: 439/. .3 9: . 34430305749.479  /43094 54..  3.0 897.. 24 0 /. 3489.0 :. /....97.  $. 54.9.0382 083. ..3 89.30 4303.:.3483.. 54.7... 342 8:/  4 97. -..4 4/ 4303.574/: 43030 ...3.244 90 03  . 4-09.. 30 57. 574/:  43030  5..3. 3. : 570 . 80 /.-0 4 90 03 570:04 43030 .430 0/.-4 90 03..430309.0 8.9.0 570 ../: 048..34274::74:42:4/70/8:/ .04200 .342 5709708:  .: 04.0 903  74 . /.5489:5.89:5  : 8: .30 4303.948:/:574 08:/8:43974:.4 3.97.3 9: . 54 5702: 7.3   89.3  82. 3: 57. . ..  3..34 9: 4.3483.70203: 54 04 /. 404 90 0357.34 5709708..24 0..3. 54 . . . 570:2..4 90 034-:/0:8.. 4/ 5702.. : 54.48:58/.. 3 /7: /0.8.9 4 90 032  /. 304.90.054/34 0302 ./.3: 5489:5.42./ 8903: 744..49: .403..34 9: 4...   07 4 90 03408.0 0 4-:89..0 54  80/.70203  /...3 9: .0 9: .34274:/.349: 4.30 .7.5708:/4244280459: -.489.438:84./0 34 47.3   89.804/2..0 30 54/3080 459: 3 570/4 39 4-..: 459: 3.374  . 30 4-..39: .3   89        894 9..: .../ 43 94 30 3  $:58/.4 0305489:5.: . $..:    54/34 0302 9 .5489:5.. 4/:89..0 . 0 .  548940 .7309: -0 302.-04 90 03570:047.. 32/04254. . 994 90 0344/304..9  57207034 89.4303..-.3 74  4 0 : 20 :.9: -..89:5. ..83/. ./ .:80/4/:89. 70 03.3.97.434 0 /.9.942804-7. 49..0 .3:897.73.34898547489  $:58/.:7. : 5489:5: 5702.2/..089 4 90 034 /. %.89.0 30.    $:58/..4/:89...24 4 90 03  5. : 420 3.: 8:/: : 9420 828:   54/348 4/4.73429: -428:80/0 .4  4 /4 4/:89... 30 57.349: 4.42 30 84   897. :8. 570:2.489.0 8:/ 4-:89.03 4/:89.:0 .9.4 94:57458.3 9: . 49. .38457. 54/34 030 24-0 . . 3: 57.  4 4 90 03 30 578:89..9: ..  #4 . 897.2. 348 97 2080. 34 /0. 57095489.8:58/.. 3443030 . ..3.:  459: 3 .7309: -0:4. 4/-.7 43030  . . 70 030 4 4-:89.4/4303.3 0 :20894 .   . 20 :92 89 057. 30 459: 3... 3 8:/..345709708. 0 4 90 03247.34 9: 4.-.403. :70/34 0 54.73.90.0 4/3483434..73: 9: -:  5. 348 48./ 0 /43094 70 03044-:89.3/.: 083: 4.4/..0. 3044/47.4 7.97./.4.2 /.:7..90. 8:/: /..:942. 24:890 4/70 03.30 ..389.73..570:2..7. 8:-09.4 0 /. 3 5489:5. 54 304.3. 8:  :-7....30/45:3:897.0:208944344043..30.89.     .2 /.3. 348:/08.: 4/34834 4/ . 43030  /./ 5749.3 89. 3.80/..3 89../ 8:-09.7.48:58/.59.3..7.-.3..3. 0 4/-.47.39: .. 30 43 .. 9: -.342 5709708:  /4./ . ..428: ../ 0 . 5..39: .  /4 0 489.. 4/ /.9. .349: 4.0  . 897./ ..  ..24 0890 4 90 03  90 0328082.830:74:4/48.: 30970-.3.3 9. 5702.0 .4 .90.0 4 90 03 80 :5447.39: .7349: 4. 4. 90 0  4  30 890.342 5709708: 4 90 030/: .94459: 3./:2: 5489:5.40 .7. 8:58/..70 034:74 034 ..3   89.: 5749. 570:2..34 9: 4. .57...0 .3 89. . 3. 40.. 90 03570:2.1. 3570:2. .8 80 57. 82. 24 0 82.4 57..374  ... 30 0 /..3474... 4-.

434  07 80 5489:5../5480-344/70 ::.0 57094/30 8:/80 439740  8.: /.3  !7.4 5702.9:5489:5.  / !7.. . !7.43:435457. 57095489..3   89.570/4. 8348 974 4..9349: 4.2..93 9: .54/34 03057.  . 54 . 43 24 097. : 575702. 34 43030  9  30 .034 /. 3: 9: -: 5749. 80 /./ .40805702.4 4   /7:4. 3: 459: 3.34 9: 4.7.3454.34.:  43974.70/:  47.090  34 03...939: .:03.     !702.425489:5.0:/.::7. : 74: 4/ 97 2080.93 9: .50.90..489.408024 070 ... .9: -0 4./0. 7.3.7 09..3..4 7. 8:/ 859:08. .24 4 90 03 8. 030 :. 4 0 4/:89. 4/ /.. .: 4 90 03 2.  ..4.93:9: -: 5. -:/0 : 3034 5702.94 : 34. 24.3.740570/... 4824304008.80 43054 57.9  94 4 90 0342 .57.  3  5474/ 3 57.4.7349: 4..39: ..34  54/7... 32/042 .03494208 . 03...3:83.405489:5.. .3 037442.   $.934 9: - 5480827957..-0 5749.08574.89.90.:5489:5:2:575.4 45 90 74.0.. 3443030  4/  . :2742 .3:4303.930 9: -0  ./4.. 7. 57.9349: 4.4330. /.0 . 5:3424 38742. 034 /.403:  -7./:4/70 03:3723.. 54/34 030 57..34 4004 90 0347. .. 54/30 7. .248..4  82 4.. 430 54 57. 342.34 5709708.349: 4.4 4 90 034-.:  4. 34 /04  . 03.4.70203./.9 ..0/03054../.:..3 ... 805489:5.:4 90 034.97.: : 5480-342 /0: 7.80-7304 2... 54/3048.. 30 3 9.4 /. . 3.....  .24 .. ..0 8.939: .39: .3   89. 974 4..49: .932 9: 4.4: 459: 3.0 ..5:3424 3548: -034/: 3489 ...8024 054/309:74:4/972080. 57. 4/ 8279 57.573.93: 9: -:  3.42 85470/34 574.: 2. :8.0 1 4  57.. 0 . 0 4/70 034  57.347..  $:58/.44.9:  80897 :274 .93..7. ! 9.. 4 90 034  08057...57.3. .......342 89..:.03 24 0 /4 .0 24: . -7.43: 57... 570/. : 74: 4/ 97 2080.02 80 82. 348:58/. 34/04./9742080 3574. 8.3483.549: -4 :94: %.0 4303.... 5480-34 57458. 5434..3004..403:8..43 0 : 3044 8: . .3089:5.834 4/ . 8.  ..4 90 032 .24 : 8: .87. :. .04:97. : 34.34 0 7 94 : 4/3483: 3723..89. 03.. 57.70/0  0.4 ..20894... 54 42.344/-7. 54/3080 9: -: 5749.3 47. 80 5708:/.: /489...7020342 57.57045094/3. 342.4.34 9: 4. 34.490 24:5489.57. 40 80 43 54 57.93 9: 4.39.4 3  :8..84   ..9349: -  3. 80 /4 .: 482434.3 9: .9349: 4.5489.89.9: -.3 /. 4 0 :274 : 94: 74.43::540/:4.2 4834.3 89.3..73 9: . 2.9309: -04  30 890. 30543.  28089042.93: 9: -: 4/34834 /.30 7.7..-:/04-09. 43305.3.4/ 54 .04570:2.. 8. 3.4.9349: - 4.93:9: -:4 30:.570/ 3...:  :8.07. 90 03.:89..788. 34 4303..  : 8: .42  -0 .. .4.897.2:803..4094: 390708: 5489:5.9 57..:70:9.47..3: 30 - 24..04008.  & 942 8: .7..934 9: -  24: 54/309 57..934 9: - 57458.54/34 03057.907.4 /.. 57. . 80 7.:942.3 0/.4 90 034 .  74 7.3: ..4 .. 9/. 4. /04 30 /4.47: 5749.934 9: 4.54/ 0 ./.8:5495:344/.4  .90709-:/ 09.4 . 34 /04 :.8 57.   3 302. 345489:5.  3../ 0 57..4 4/ /.4834. . .570:2043030 .3..2. 24: 0 : 34.3 3. 9: -..3-7.3429: 4./04  5480-30 744./.57.08374...34 5709708..4:9: -: 30.4 57.4 5489..9309: -04 30890. 8. 344303.  .: ..43.98  5748942 . 4 /7:4 7. . 9.349: 4. 342  .34 5709708.474....70203489..0  57. 9. . 030 3. .4030.3 89. 4/ 8279 57. 9: -. 89:5.909.9.74047.2.9..0 9.0834 8:-09.3   89. 80 ...4 . 5708:/0 54 8. 0 : 8.9 .489. . .93: 9: -:  : 94: 5489:5.... 34 /04 43 54 8: -034 /: 3489   94 0 304-47. 24: 54/309 57.4342 30 /7:. 9: 4.. 54/34 030 57.. 30 24 0 54703:9 5749.807.9 5489:5.30 . 43030 .7 09.: 5489:5.083428:-09:3.. 030575.  : 5489:5: 4 80 .0:478947./: 34894 90 034.930 9: -0  %.930 9: -0 575.93.:9434230 !7.7.7..4/.0  90 03 570:2. 2. ... 54 57.342 5709708:  %.43.3 03  4/3. .   !7. 47..0/3. /: 3489 /.-42 24 0 54-. 057.. 342 /7::  874/3.7  : 5489:5: 54 574.438.0/03 874/3.. 3 /0. 34 /0. : 57.. 570/:2.93..7  7. 57.4 /7 .4 85470/342 574.49: 4..43.34 9: 4./.:20.. 459: 3.3 89. 394-.3. 4 2: 0 .49: 4. 54/34 030 57.3.. 34/0.54/34 0305749.80:5480/30...0:0..70/0  4 0 54/3:9.242 .704897./.: 54.0 4. 5434.74 945480:/.

.:575.4 . 3 5489:5. 54/34 03057. 570/89.347.57.47. -24./0 3/7 ... 94.3...3..93:9: -: 82./.. .7 03..3.434/...7//.08: 03..   .3./. . 3.. . 0 80 .90  .7/ /.4/8..:20..0324 0-98.4/7 .3.034  0 .4834. 57.30489425742 /. : 74: ..04 7. 3.04 570/ 8:/  /.3 89.. 48243 4.244/:89.44/4.4054.:.4/89:5. 3.7 034 /...: 302.: /.3.  54/ :84. 3. 47.7 4 /. .9309: -0 /489../3:-454894. .939: ./47.3 3.307. 57.42 . 9: -.34 9: 4. 570/.3483.3   89.  482 570 :934 4/7..9309: -0  4 570/89.9..  /.07..3570 :9....7.97. . ../859.4 :45 9034 3.302 74./0 342.9: -.5484....3   89.89:5.89:53.308.:9..57.   .:  459: 032 ..807..0405702.5457. 03. 0 80 7. .. 34/04 .03..3.5708:/.8:230/.083...30 3034 54/3484./04 : 34.39..0/4.5489:5. 7 ...4054894020 :9. :5489:5:5702.3.0 803..3..3 !7.054/34 03. 34 /04  ..:  :20894 57.7.9:8207033.3. 89.03 7..305489:5.3.70203.934 9: 4.42 /.054890:45 909742080 3474. .   .3.24 .::0/. 85484-3489 47. .40890 /.3...47..  0 94 .7..57.  . .93:9: -: 9 .  /4 4...80:/84  //434 03.083:85484-3489 49:85484-3489302...2.3429: 4..54709. .0 .. 34 5489:5.034 : 7. 03 9: ...459: 3574.032 :: 02828:   .9 ..304..3 9. 57. 3.: .  0 7... 34. 345489:5.548940:84..570  5480 .93.. 030 57. 24 0 8. 0 24: /4 7. 7.083../ 5470 34 54/348 7.8 /./.37.  34 : 0 0:5489:5:4-.4 -:/0 70 03..0 70  4 7..03..2.3.9.2.. 3457.. 34 5489:5. 484-. 342 /0: .: 40 0 4.. 570/.43.   /:89. 9: -::304.43:  . 9: -.934 9: -  90 03 -4 94..897. : 94: .7/4 /.930 9: -0   4-73:94  .  / 49..7 034 7.0308. 34 /04 40 0 570/209 459: -0  459: 03 5489.4 80 : 94: 5489:5.. 34 /04 . 54709.  $97.7  5704 5:3424 3.0. 57.24434.3   89.3.3.0/03 54 304..  5489:5.34247..   .54 09  8090 575702. 4 0 54.94 0 . .70/:3... .93. 0 .347.3054870/30459: 3. 97097.93.54903..7 47. !7049. 345489:5.42 5470/. 342 57.9349: 4..3574.9. - 80 :9.43 4789  /7:0 9072344 0 43. 80 : 57. 57. 03..   8 4-742 3.408043030570/:2.42 2.907.345709708.4 7.03 0 8:-09 7.  . 342 5708:/42  57.034  4 80 9.3.4 -.9309: -0 4: 08.9 4-.4: 9: -: /.3. ..24.47... 32 70 0302 .0 48: 03 . 4 90 034 4:8:/ 54804/-. 57.7 4 7. 54.93./04 /..:8.3   9. 3. 3. 0 89.9349: - .57.2..   -73:94  .3. 80 57.3   9.35489:5.3 4/57.3: -:/0 :9.0 9.420. : 7..3. 342 5489:5: :84...93: 9: -: : 5489:5: .24 0-97.4093.4 .9349: 4. 0 2. 34 /0..:8.03 : 1 42 .304/57.4. /4. .  /7.39: .3570/:04 30:7.. 482 897.9.. 0 7.3  89. /.: . . 57..4734 -494.3483..3  89   !7./ 57.97..2.:7.459: 3......3429: 4..7.438.04/34834/7:4459: 34.:4208.. .    #' ' #   7. /0..93 9: .93 9: .:304...7  57.7. .47348957.05702.0834 85484-.93. 1 4 - 0 54/7.. 57. 5420 .9: -.2:-:/070 03.4/.. :4:57.07.54 09 5489:5.  574.90.  570/89... 40 80 43 54 8: -034 /: 3489  5470 34 54/309.  . 40 80 43 54 8: -034 /: 3489 . -:/: 047.57.0  8 4-742 3.. $ ./0440 80 43 54 57.. 342/0:.0.0 ..0.. 5745: 9.3: 83. 3: 57..433.3.7..034. 02 57.7.03085484-3489 94 8: 74/90 4/34834 89.47.4.. 54/309. 7.3./:2 : 402 80 ..4 80 :9. /.3: . .. 4/ 897.83#$ .8..420057054709.40930.489. 7....4 :09.:. 9: -.   4/34834 484-4 03  .3. 3425489:5:..  !7. 8.3.. : .897. 34 4/4.  -0809: -085.        89.. :354/ : .3457. .  !74. 342 . 94 /.3:  89.48:23 032 940..3 57.93: 9: -: 30 0 54/309  : 3.... 57..

30.457.70/3257089:52. 7.  :208947. 30   .43.

907.3  89. 30 8. 543. 99: 47.   .4: 4/-7.0  : 5480-342 5489:5: 4 0 570/.083.94 549 4 59.3..3.3.97. 59.9 : 5489:5:  308.8: ./0944/ 8.7..90.489.5:7.-070 /..3:578:89.03..3: /-7.    .8.: :094 4/ 8:/80 .4..2.. /45:89/.43:  20 :3. 344/4.549.8.52./: 9: 4.7.  8. :3:97. 57: . : 42.3.4/-7..34 .03 ..:4/70 0304/-7. -:/0 5489. 342 5489:5:  $. 2.0  834 57. 57./9/7 . :20 -7.  54/348 /4. .:478948: 0345480304..34  .74/342 57.304/-7.8://7:/7 . 574. . . /. 3425489:5:24:8054/093.97092.  54894 304. : 579..1 .430:24: 3489/. 34  5.  ... 30 /4.4734./.. 80 /0 3..034  .3-7.3:  !702.  7.0.30 459: -0  : .. /4..3-:/048: 03 .039:. 3 5489:5.. 0 57.. 4/4.: 7. 342 5489:5:  . /4.0343.03. 345489:5. . 4/-7. 459: -0  /.034:7.34.. 8../ 80 :9. 8.047.083. 897.34 4-403. 57.3.3.90709-:/ 09.  .447.9 57.43:2.7 0  970 .0 40 907090 47. 80 7.3:  1472... /434 030 57...2:8054 9:0:/8.03 : 7.03  3.3.2489. 0:4/-7./.0838:-0..0 : 942 5489:5: 2./ 4/ 80-0 4/-0 07 24 0 -9 5495:34  /02 34 304834.25.93489 :820703.030 ..489.24 : 390708: 47. 345489:5.083 8:-09 4 0 894. 8.7...47.4342 4/70 032 8: .3.7 03.: 4789 570/:2.3:4/-7.3 4.5. /0.02 4 0 /7:. /...3.4 /.032.3  !4970-. .347.  4.  02: 575.4 574.34..3 9: .03 0 8.4342  !7.3. 80 /013 0 .3:  /.0.0389..1472.8 8:  .30 570/2090  /. : /7: 9.3   89. 34 4/4.4.03 2.3:   89.  ...30  40 /.7.3457..3.3. 0 54970-3.43.3.73: 3.03548: -034/: 34893.3   89. 9/  .7 8..4. 7. : 3..034:3.9 /...  /. 42 47. 0/3..:5489:5:54 .3489  .907.2.42 -7.: 4/70 03..3.0:478947./44-403097.: 40 0 5480 .2.34.3: 4/-7.34  09 4  549 4  4 4  8: 4 0/3  3. /...439489 8:/8 4/:..   9.4/-7.0   4/ 0. 34/0.. 8: 54 .: 8:/.74/32 2:39092. 30 .3/4894.  /.4 /: 0.  4 .80-7..3 8.39 57.2-0307.3: 47.473489 8.9.5480/. 34 /0.  .4/-7.907.0834 47.7.: .-07070/.2. 4. 30 24: -9 3 47.  5.  /: 3489  447/37. . 540/3.8: 03: . 7. 34 /0.970-.4 0  /.. 8.30 47.. 342 859.3.4 2074 .0342  30 8./30 %. 80 8..30..4 54.  4 2. 574..-.32 .4/4.0 4.0 . 03.30 /.3.. 575702.57207 -7.4. 8.34 .0 ..347... /.0 8. 3425489:5: 404 03 3.5.  /-7. 47.  :84.8. 40307. /-7..4...24 574.473489.0: /.7..9/  30.7/ /...83.3. 8.3 574.34..3 3.0 80 24: 70   57..4 303. 8.: 4-.:-7. : 57.2:897: 3:5424 -7. 9: 4.247.43904/:08:/.3.0   7.49.34. 2: : .42 5. 489.7.30 7..034 9.3:4/-7....544 .03  3. /.. : 304.30 57.38.2454 09.:0 893:  : 3489 47.47: 24 0 84-4/34 7.7020342 7.970-. 4 .897.47.9: 4.70203.3. 32  20 :3. :54970-.804/4. .4 3  :8.-:/0570/209/4.  : 573.24 : 8: .034 8: /. 8.0.0/3.2.302..  54/309 .47.  ..34 5470 30  30../.9 . 3. -7. 24: ./.47.  '/... 3.43. 079. 7.302.3:9.3:.5489:5.9 8: .89 .0   : 390708: /7: 9.  /-7.47.34 870/89.434 .04/-7./..0 .:  .43 570/..  .3  /.: . 4.. 80 4/.034  3034 457.43./.4.0 54. 54-.2. 30 8.9 /. 3..7 03:/0.0  /0247. 2..03: 3..3   8570 9 57203: 90 0 7.  :8.3 89.74 94.-:/04-.-:: 4789 459: 034 .90 45 90 544 .7.4734  & 8.. 9.7 0304..02  /. : 3489..: 2. 308./ .0.0 !7. 8.3: 3. .24 4/ 3.  /.907. 027.403  -7.0 .0.034 .3. 8580  7.. 57:5. 89394  5495:34 :9. 80 :5:89 : 7.30  .0/3.  /: 34892.034 57089. 34 .4 47.034 874/3 54 7.. 2.5..   !7.083.9  80897.034 43... 342 5489:5: 47.3. 47890 57. .2..7/0 303.030 ..4430402:/::4789 .9..0 9034/0:.90 03:.907.7/9/. 3: 4/4. .. .: 2.2..30:4/0:4573.859..473489  ..4/..0/3.34..0/.2 -7..034304.7 03.. 4-404 4/ .: 40 0 54 :89..43: 4.4 47.4. 3489/. -:/08.9  /458. 247.9 3489 4/34830 /7: 9.9 80 8.08279 . 4/-0 /.0 4/ 430 4: . 3/7:47.:  .3.57.4 /7:497. 30 7.. 4/0909:/44/3.3:  /-7. : . 30 : 7.3. .4./. 0 .408090709 4 4834.57.30 8.7 :: 303.702034  574.4. 03 92 .90:9.   :09 2: -7. 30 :89.4390 4/:0  /...03  /02 34  3..9.-030 7.

3.5702.9..03:579./.3 .  57. 4..43  574.43. 5489:5.0.03..20 0  . 47.348: - .8 80 4..  !7: . 40 0 570/./.. . 03.34...  0 :09 -7.304.28: . 30 0 :09  7.:/. 47...4/-7..3449.90. . 0 54 4.24 0-94-.047.40 .98.4342 7   -.3.0.3.47030897.9-7. 84-4/34 4/:  /..3.3: 472.42 8: .4  .-7.. 3570/.03 302  :.. /..3..03 4 8: 944 -085424 33085484-3/. 8: 3.3/. 80 85:30 97 :84. .0 574257.:7. . 4: . .2-7.03 : 4.  .47 4 :/842 57.:. 4 8: 944 90   47.34 3.8047.4/5749..34.030 4/-7.  5489...3..3:4/-7.: 7.. 4/-7..9:7.1.3. 3 /0.04-.   404/-7.3..  /-7...3 5742 57.5.3.034/3483448:23 03247. 3  2.8348 974 4.90.57.420070.9.4.3.3.48:/34 47.:9.47 .47..30 /.57..89.9 !44. 34 /0.3..3.48.3457. :20-7..2 57.34..3085484-.3. 4247.  .03.34289.8348. 5704 /0809 4/3.207 4 57. : 5489:5: 247.03.. 4. 8: .2. 8742...9... 9442 9. .03..2 489.0  .3.4//.. ! 8: .745842 57.8047.4/-7.: .03428:/:4/8:89.  !702.3/.3./4309470 03.0.4093: -7.0834 57.8024 0/4-9:57094/3425489:5:   !7. 54 70/480/: 8. 348: 030  & 5480/30 . 3024 0/.2489. /..4 8. 304. .. 858. -7.43.3.4.47.. 90 3: 7. 34 /04 .0.8344/8.03247. .30  .0.57.3.9-7. 5704 97 4/30   .-7... 0 2: 5489.4/ 4834.:9.0 4/-7. 4/-7.1472.. 30 4-.  -7.. 1472.3..  .-7.9.  : 0. 4  30 :850 34  570./0.4224.3.3: 54970-34 0 /.3 89.4 /..808.457...5480-3....83489 54894 : 9420  /.: 4-.038.:  / .305705: 9.3. 4 2: /489.4805489:5...0 9. 54 8: -034 /: 3489  %4 0 4-..8742.48: 03::4/8:89..8.3.  570:09  .0: .08:/4-..: 4/-7.457. 34 8: 03.. 3489/./4047.301472.894 4/ .  472. 1.:-7.02 47.8742.0 43...489.4-..4...3....3:24: 348944280 47.434/... .03:579. 34 /0.0343.430.34..   304 /7:4 7. 0 57.3.   7. 4/-7.03.3.34.2.34..230:20-7.03 .3:   ..3.47. 5489.1472. 94 .8: .9. 0 4-.7  897: 34 . 7.3. 3  472. 7.4/-7.30 9.034 /..0.           0/3.30 8: 80/0  .9: 4.304/-7.34..:9. 4-..2..3. 4/-7.4/-7./.3.9 54 8: -034 /: 3489 570/80/3 8:/..03 84-4/34 24 0 47899 30 47899  57458:0 /.4 5489:5.4 : 8: . 48047..: 3.47.3  89.42 4834.034 30 /4.9. 80 8.934894/70 ::5480-32..5489407. .  4 0 47. 304.3 89.3:3024 0/.3   89.. :2: ..3 89..2-7. 5701472..1472.3 89.3.7..03.  3.230:20 /.3. 47. 03.43:3024/98: .94./../044/70 03090 30/. 392: .-.8: .  3.. 0. 40 0 57458.808.80..3.4/89:5.-954: 0357057. 3489 47.  4 4/-7.  &8. 34/0. 54..2.. . 8.0342 303.90.:94:.34.548: -034/: 3489 .3:4/-7. 345489:5.3457.0344089.3.3.8: ..8.43.. 03..4 57. 3..34.3..8.4/ . 7.3 89.4080 24 0 70  .33. 35489:5.034 : 5489:5: .40.34 4/70 03  $..0342 080 3.907.0324 02.4/-7.45702. .. 4/-7.. 4-. 80 . 2: . 0 47.01.304/-7.0 40 80 3.3.  -0 -7.: 247.:44.:  57.424834.03.3.7020  4/ 3..47:  .3. - : 5489:5: -4 897.. 4807. 57./. .:  ./80 8:/ 2. 34 8: 030  0 :92  54.2 84 03  /.4/-47.48.789.0  570/89. 30.4342 4.4/4.447..

./30 8949. 4/34834 57.2  $9.3:  45 90 57.054/3:9.034 /.0303424/348:5702..8.57. 4/-7...3..034 /.. 30 4. 3.30 ..:  $...3..:5489:5:570/:2... 540/3.4/80 .. 57. 574-0242 4/70 ..4/8.70203057..3.4/70 0304/-7. 34 8: 030.83489  20 :92  302.34/459: -04.. 0.0 -74 5480-3 57.30.4 45 9057.47.4/-7.5749.  4.489.80-7...57. 47. 3. : 540/: 59. 57.30 : 942 540/: 24 0 /.4/080-743.  ..0357. 54. 80 :5470/ 8.:8.. 2:8054 90348:/  9480 308.30/7 ..4/..2-0307.243.57.. 542.

808. 2.9842 /7: 9.232.4 .:859... 990 390708.857.3: 89.. 34 /042..30 4. /4-0 57207034 ..42-47:  /. 459: 034 : 7.440 47..  247. .34.. /0.7.30.3  3057897.98..57. .7. 24 0 /.4970-.3  .8328:/42404-7..8:47. 34:7.3  .4342 .4342 . 34 5489:5.42578:89. 4 ... : /0247. 247.30 8../.4 4 0 47.. 8: : 34 54203:9.4342 . 430 4 8.4 40 47. 34 /04 2.:30.3:   89. /.:/. 859:0 8.4 897. .459: -0:304.   $.934 ..4342  54/74-34  3..85. 342 5489:5:  &89.4/..57.3  89.8.: 20.   .3  345:902-7.-: 57.30 -0-0/3489  ..57..4834. .4 3.. 570:25. 57.03. 3..  /..3: .857.  302 .0: 4 7. 348: 03. 34 8: 030 &89. 30.  /: 3489 8:/.4342 .. 7. .34.../4-0 -085..4 0 805  :.24 3.3:   8.3  89.4 489.934-7..:234274: .0/4.24: 3489.5.4/0 570/ 8:/4. . /7:.93:5424 570../. 02 24: 42 74: -:/0 4-. 548930 /.4/.0. -085.3   89. 34/0430/: 34/..4093.70203.4  7.30454/34/.3. 57..3..:  /.4 3...    /7:2 57. 8. -085.03.42.43.4  43.308. 348: 030 .038:/ 57.2.  .4/-7..434870/89....57.30 . 4-.:8.   $..2. 4/70/-0 : .0   3.3.54/74-343. -:/: 8...457...8: .0/4./:8.0/40459: -0/.8: . 57.34. /.3.2..34..3:   89.8: .  30 8.57.3489 8:230 4./ .3 70974.43.:-74. 0 .: 54/7.0 8..: 3.4.4/: 4304.7. 575702: 4/-7. 3. .. 34 8: 030  . /./30 4.90.4/4. 457.2 57. 30. 80 43 859..78  57...4/3483.2./4.2..4307.54. -085.34898024 08: 98..30 .9842 /7: 9..03..8:/:    824 /. 8 32 308209..42:30424: 034/./. .57.4 2.7..  357  57. 38: 5480-34 54203:9.4 420 80 8:/ ..90.5489:5.43.. 47..:3024 0-9../:-45470 3048:/057.:/7:.8348974 4..  . 3.43 /7:574. .083 !7.4/-7.3. :390708247. 4.:30-83 ..4. 4 57. 357 .42.:20-7.575702.   $..3.30-0-0/3489:/0247. 3...  .5:9:89489. 2.3   89.:390708 2.: .257.4  8.54/7. 4-7./. 80 9 0 8...3..49.3   89./7  570:25.4  4 459: -.....-:/08.. 4.2.34.3:   !480-3.04/0..24 7. ..47 3.3 89.30 5489:5.. 40 80 90709  .3.30.80/0 .3. 8.  57.20 :4/70/-040804/34803.4 3. - 24.. 897./:8.34 70/.9:7 09 .034420808:/.304/-7. 578:89.789.-: : .42 !7.4 :4.0/40 4 8: /.90. 57...0 7.  04/9573.4/-7.. 5749.....434...3489 80 24 0 8: 9 9442 9.348930-3.0343024 0/.:54.07:50573.../ .57. : 5489:5:  /.30 /. 2:80 8:/ : 304...3.:  /. /. 57..438:8...   $. .-880- 39/.0 5749..3:8. /. 34/042.3: 7.384-4/.. 7.2  5704 -7. 7.35489:5...3:57.97.:3.90..32. 3424/:42 8:/. 57.80-7.3489 $. 80 4-0  -0/ 578:89.03 .894/. : 7...  8.7. ..3 9.43. 99::/857. $..4834.040047.:20  -:/0 4-.057..42578:89..93489: 083. 34 /04  .3483. .3: 7.857.  /.30 570 /434 03. 459: -: 5749...2.3. .32 47.57.8054/892 :84.4834.243.  4834.38  :57.0 903 4 5774/  7.4304. /.  .4 /.7/57. 30.03. .7.  /7:2 /7 .573..257./7:2 20892. 7..32. 0274: :8. : 43.39070857. 47. /.4 5489:5.7..4: 4/::9/   57...4/ 570/ 8:/42  : /0: 5489:5.8030-:/04303 .. 30. /489:5. 57.4/4.:.470480:54970-...0 .43. 03.:2342 74:  570/ 30. .0 903 4 5774/  7.8..:20.03 247.4. 348: 03.:20040:8: -034:54970-:8:/:57. /7:2 20892. 5708:/0 .934 570../0 . 30.3 89.34 45 9  /.7458043.5489:5.. 4 80 .2.3 $9...2.8.. 303/.43.: 4789 54/ 892 :84.84.05489:50 4 80 5702./:8.3 . ..3489.. ...4 8082. 3 5489:5.907. 570/:20 303 5749..57.: 0 :84..3 43. $.3.0/4.. .2.420 80 02  57..548. 2. 4..30:9.  0/3.4420808:/. 34/04/480304.7.!74944.4 /. 0: 4 7..934 9:2. $.4  4 /4.. 4/4800/3.5.-7. 2:808:/-04/:4.0  :89.   4 8. : 5489:5: 570/:20 8.3   89.347. 34/042.3 89.43.79 43..2.:: 7.: 3.4/..:20304....3/. . .:..-070 .48.897.3 0 8:/: 2.43.34..43. ... : . 8: 03.39:0  ./7:.80-05749.7 8949...34.7.832  3057897.034   . 3489 :8.3470/.32.   4 .57. 303.7.4093.03.4 /.7020  4/4.-7.: 30. 7..348/4./94.80 -7.2.4302. .0-7.489 47: ./3. 990390708.03..4/.3907082. -:/0 4/7 . 0 -./943. : 304.24 7.3489 .43.0:8.:  4. 7.4:4789 859:08./ 94 390708 57.0.. :8.9.494. ./4.: .47307... 54709.. 5./.0/4 0 5749. 99.05749.:20 : 3.243.. /4-0 -085.:  .4 /..3. 3425489:5:2./ 0945702.2 03:8:/.7...8.!702. 57:5032 5749.0 4 03.459: 03:7.03.4  8. -7 57..934 . 4/.  7.3  89.

57..4-.4  30. 34 5489:5.3...  /7: 9.: 220892. 40 .4342 4 203. 7. 34 5489:5. 8:23.57.3489 $..38:4.:9.:7.2. 47..... ./0:89..057. .  484-.82.730 54970-0 /. 57.-9.   4 57.3483.: ..  .. ..7458043. 54/7.47.30/7:/7 . 080..7/480:57. : 54.9 2080. 80 : 94: 7. 357 9.28 570/89. .7/ 57.34. 4. 5708:/0 4  80 2.43 4 . 3..4/ 7./0 348:/..4..3:   89.3483. 345489:5.7/57.3483.0/7 870/89...0: /7 .. 7.74/3 57.47.80:570:25. 99::/857.   ..3489  '042.434/.0457. 5708:/.089:8. 3 549.  ...0457..03 8: - 8:5 9380 5484../4.8$.34 !0: . 1:3.  547493.03 480 82. 4/ %.7. 4   30..74.4270/:4/3483.570:25.307. 348943897:.434/.7458 57.034 30 24 0804-.342 .4.3.  /70/-..97...3: 48:/:  304834.79. !!!  $.//09. . ..  570/89.0::8://.30 5480/.01472:.: :89.48: . 302.0 4570:25.03 30.0 43024 0-982... 30.2..  47..97. 30. 342 57.3. 90709.3. ../02 : .384-4/.8030 24 0 5470   03 3. 342 5489:5: 0...:0 4/ 54.24 70   /..030.32  30 &89. 70.4 47.44 4.05709.034:7..97.97. 345489:5.474570:25.97.9 30..47 4 24 0 97... 80 5702... 30 48: :: 0 5708:/0 47.2..5489 :5489:5:57203057.  -0 570:25. . 7.&4/  /0.2.4/4.43 4.. %  '...32 83483 97503.3/7 . 80 : 94 82.: .70203 7.434/.4704570:25. /.0. 34 /0./09442 9. 7.3489 5702.3 7.894 : 9420 94 0 : 8.2.30:9...484-4/:8. 0257....7..3/7:3. 54/0/3. :/7: 03..43.30:9.:307.3489  &... 247.82. .3.    4/30 -4 0 20303 89.97.7 03457. 0 304.344-..34. 342 5480/.97..3489 .3.3/./038./0 34898 .89.:0/.3.342 :45 90 .7.3489 . :309 0/..57095489.. ..3: 89..4 7.47....8: 4/..2....4 4...0:2089430.:.4834. . 80 570 /434 03.. 34/04/49430-:/0:9. /.3.:.702034 3.. .. 7.57.44 .  89..7 03: 7..   484-.9 30.97. 570:25..4 030 5480-3 8.43.3: 89.1 342544 . . 20 :32.4480459: 032. 7..:  44 - 80 8. $ 34894: .57... 7.  7. . ! 4/   2.3 47.7/9 /......3490 :247.0344/0/34-74.: 3. 348: 0305.0  :20894 4 570:25. 03...0.:307. 3. 9480 5702.  5 90/0.930.:3.  .7  /4-74 0 /. 57. &89.2  .0 89.0 .4489......2. 570 /434 03.. 3 5489:5.. 090 44-.: 47.307.03..94 89. 3424/:423....02-7.37.9../: 9090 .9. 80 30.. /4.570:5.4 80 82.:30.0/480304.9:94:5489:5..3.34 4/4 00/3:.0 2..90 03 57 .: 3..034 : 5489:5: 304570:25.807. 348: 030089.4 030  579.32  3 0 : 94: 5489:5..30.342 4..34 57...3  3489  /7: ..7. 3.  ...8509.. 4  570 &89..  89.  4 /7 .2.  /45:3. ...3 45 9 20 :3.7. 48:23 03  4/70 03.3/.0/..3. 342 4/:428:/..3. 99: :/8 57.4570:25.7342 544 . 3./0990 3.3.97.0/0138.40  89....3 89. 23440.   .440 459: 03 .   570/.0 9. 80 8.   4/3040570:25..30.43:/.342.3. 54.3 89.3 89.:574203:0/4304&89.3.: 570:2  5.. 3428:/842 4/:42 /.34 03084-4/0 : .89:..0: 308:23.3.32 0709489.3 47.  90083 5700/   3 5709708  /7:0 2070  8. !7.0/ 9.  4-:89.48: :  7.8 $. . 0 80 30.43 0 :92 . .34 ..:  3.3.8. : 7.80.8:/: 49:7.734 544 .428: .2..4 /. 80 7.  /4. :4. : 5489:5: 4.7 03.94.30.0 &3..3:   89. :89.2.0/484743.03 30 82.95480-.33.30  .3483.....:20..43. 0 /4-74 8.0 /49047..3489  .. 307.  8: 938.3  .0 4-0-0 :: /./7:57.3489 82...343..:5489:5.3.. 9: .:0954/0139.:4200:.7.7/ 304.7 09:7. .7.. -4/..9 30.4 30 24: 570/:  09 57.3430.. 34 /04 82....3489 .. 34 0 /.03 570 5708:/0 30 -:/0 97097.3.. .   !  9.0 3082.. 3425489:5:3.0/03 /7 .2 20 :90/.480 24 082.  8:/.0 /4 80 30 /4.  3./  47....347. 0 4/4. .30. 57/7 .0 .32 /4 80 304. 0 47.3 ...32 43...0 30..89. 8. 4/30: .. 3457.7. ./04 4-..:$7- 49257.: : 8: 93 89 .... 30.  890 57. 8:8503.34 57..4 90934570:/.839.. 4.. 304834.0.. 7.03303 0/343/7. 0.0:0/342850.  4 080:4 9/.7/ 4 4-.  : 574580 4 80 4/3480 3. 3059.47.573.44../8. 57.474:570:25.7.. 30.839 .3 03.03054894 ... 5707 . 348: 0308.. 35489:5.  8:5 93. 24/0 /0.32 8.97..4 7.3082. 30 4389.. 84-4/.40 4.4 ..30 24 0 9..307..328../3024 0/.0347./.0:0 3.97.97. 4834.3: 89. 30.

9  /.8949. 03  /.4.9/ .4.. 24 0 /.934289.4342 570/.3.24 .. 0 :70 03..89 57.3 :.3..9:9030.4. . 2.4.24. 24 0-98.0  !702.. 5757..9  / 4.3...3: 89.98 5757..  $: -..034 7.. .3.: 24 0 -9 8.40343 :.././347.314728../.04.0 -: :5489:5:..9:7.4093./.2. ./.  ...034 : 7.984 70/.... &89.9 8: . 24:  8: :0. 2...4.348930/4.. .9. 4 80 4./.34. 3.  . &5489:5:5702.4328:/42 .43424.  57089:53 9.2. 4-.304/570:25. 57.3:   7.8..2. 4/ 4.4/89:5.4..457.4/ 7.24 ...370/3427.34.. 247.4 8: . 0-/45730470. -7.-7.4/./4509 4/3.4.  .4:5489:5:570/ '74.3.7.. 8.3024 0-938./0. 47.9:7 $ 89$# ./ 9.3.3.408024 070 .  4-.3 30 24 0 -9 :09 ./. 5480-3.4.4.0570:25. . /.030.32 ..4..3  89.3 89.34890/30/7:0/013....9 .3 89.203 .04857.4093..857.9. 342 5489:5: 54 57. 3.4.   7./.0 ... /0909.47.3:  89.47.

 .

 .

  .

4/. 4/-7.0/3.0/4 482.. 874/3547.. . 1472.-3 /4 /7:4 890503.2.34. 0::9./4.  7.474:9: 4.3.03-7. 3 /7:4 90 0349: 4.04/-7. .0342 54.34..  7.3. 0 -7.-0705495:3484-4/3470/. 4/-7.30/: .4209.24 -7. 2..: :87..2039. 9/  .3 89.47. 8570 .30 8742.. : 5489:5: .9-7.0 -7...30/.0 8.4 47.3.:9.  49.47 : 870/89..5709.3./30:57097.3 89. 897: 3 542. .89:53.4/0  57.3  89. 7.-07:34.3   89.0/3 .. 3 . : .. .907. 54 8: -034 /: 3489 5489.3. 8: 3. 7. 34...4 /7:4 97..59.308742...34. 30 5709.  3 8:-09 5489:5. .30 47...3 03 3... 3 . 42 .:57.24 0:.3054/27:047.03430 24 0-9.3    : 8: .0 582034 5:3424 0 40 43 54/348 8:/:  4 /7:. 4/-7.8.... 94 54 ..4/4/-7.308742..34 . 858..2.428:/.032..  -7....54 9. /..: 80 /.. 0 24: . 509  .34.. .0342 -7.. 30 : 8:57493489 8. 4.03   49. 80 9.034  07 - 80 3.034 -7.0304/-7. . 8.9...0/3 42-7.34. :54-4 343/4 09. = 7. 7...3:  !702.  .34..:0/34-7..4 8. .. ...02 482:8: . . 03.03  5. 570/80/3 8:/...4/.3489 : 5489:5: 30 820   3. 35. -7.  .3-7. 1472.2 8: .0.0  304. 030  4254.0 24 0.4 94  .8. 3 !489.42 47.3544.3 89     74 -7.2.80582034/489.030 4/-7.0 40 0 3.70 .34.34. 909: 47..3/.3   89. 247. 4 90 03 -7.0 .30 4/-7..  %74 4.9  .94/-7.:. 30820/.:4/-7.3   .   !742 -47. .30 5489:5.3.4340/.342 8.34.. : 8: . 0 30 570/.034 3.3:540/347.3 9 5489.9 80897.30 0 47.349: 4.-7.98.03 24 0 /.8.. !489./ 80 : 5489:5: 54.0/: . 7.  82 4/ 4/-7.8544 ..34.0301...794890503.403 -7..0 8.03 .548: -034/: 3489:8: . 0897:.3 89.7 34 70  80 30 820: 543.  7.30 47.:57...309 ..3. .2 30 :20 -7.3.045489:5..034548: -034/: 34894/ 4-.0.42 /. 4/ 4/-7. 8:/: .240/3424/3  .4.34 . 3/7: 874/3.3.4 3....7. ./.0.0/4  .8:4-390708. : .90709-:/ 09.3..3028: .94/-7.4 . 3425489:5: .: 4/-7. 80 57.-7. 70 0302 897.30 8742.-7.3070 08.43: 4.3...4-7.    .30 0/. .2 489.034  . -:/0 4.30 540/3 47. 30 3 897.47.   !7.03. :8.-7./.3. 34  .8570 . 7.  . 390708.. 570/:2.4/.30 4-...34.../. 80 57..03 24:/.2.:3.547...4247... . 0897:0 4/-7.:8:/0. ..: 4-. :0/.03 8.0400:8942570/209:. 70/480/42 8.83489 4/ 8:4-.30 8930  04..2/.: . 04/-7.... 24: .. 34 5489:5.32-7..3   : 8.30 .3.  .40484-4 034/: 34898. 3 . 30 :2: 2: . 47.3.3. -7..03. 7.: 3907...9.4..0/.8:/428.3.4/-7.30 . -7.3. 4 2: /489.. 80 4/:89.  3 5:3424 3 47.34.   7.0/4 03.:47. 4/-7. 0 -7.:../: 3489-7.1472. /.438 . 5489.3 5709708 54.9/. 034 434.0/3 .8057. .47...   .03..43.7 .43/4-44890503.34.57. 3907082.3.9..43 :8.805489.3/...7 41:3.34.4.542.03-7..3.3: 2.24 54/ :84.. 0 47.... .43  /7:2 207. .2./. 34 8:/0 4/34834 570/80/3.9  304.34.:7.4 .

/:3: 3/.582034:8203445 98.34. !74. .-7.3489 3.3 /.3:47. :9 : 3./- 94.3: 89..24 57.3.08308:-0904570/:2. 7.48:23 03240 0384-4/0570304 94043 8./30574.34.:/7:: 4.308.3 89. 47./30897.0. 5489:542 0 7. 4.4 8.30 54970-3 89. 47.9.7.0  5480 3054870/34 54/34 03.:  3.30 7./: 974 4.57.:0 8.0342 57:  897: 3:5424 .:84-4/34-47.. 7.2.3. .034  07 80 47..42. 575.3.4043570/: 1.:  ..07'7../308:/...08307..    .4 357 4/-7.: : .: : 57094/342 5489:5:   8:/0 0  40 80 4-.0 054870/3457057.-7. 57. 3: 57. 80 30 24 0 /44. 35480-37.089-7.3. 40 30 570/.    ..7.7./5489445. 8:   .3425489:5:.80 .302 .2.4 :89.. 57. 3.9.924 0 4/-9 /.0  5489.4 57.034 2..48:23 0342. /4 7.2457. 2.7 3470     .8: .3 .... .  7.9 8..8:.8. 3 7.  : 3489 -7.302  .4 7.    .03425702.. : 402 80 570/:2.48..93489574.4 0 5489.0830573:/0 2070.4703: .3. 544/. 570/.:0 .434230/7: 0 57458.342.3: 47. 0::8: .03.4  8. 34-.. /.54. .4 030 5489:5. 3 : 8: . 47.:5489:5: 3./30 7:4./34-..3 859.8. 7.   4708543/03.342 47. 80 572 4/-7.4..0/.  /  7.34 1472  8.. 3.034  859.3047. 8.3.3 %457.. 578:89. 057.2.0 9.4 .4 030    .. 3.8580 7..3: 8.034  -7. 4/4.032 ...054970-3.3  .. 578:89. 2..4.8: .: 859:0 570 /434 03.0 8.8: .24-7.4/:.. 47..034  /. .03 54 57.  482.:  574./.70203:2089:570/: 2.8: . 8: 2: .4384 4.34 :84.4804/3483.3:::842828:70  .907...4/897..8: . 578:89.4.  : 57458.3.0 9.4 3./: .  57-. 4 ./308:/.00  54/ .8574.2.4 80 30 24 0 8: 9  47.. .3.3: 47./:  ..48..478. 5.4 57.4/4.30570/209..30 47.4.02 .3. . 3 7./0 47.47:    ' !# $# !74.7020343024 0:87.  -0-0/3489 020  07 0 :9.34 : 8.05749. .4...74 94:/4.:42.034 859.897.:84.447..48:23 034 -7./:2: 5489:5. 578:89.3../308:/0...3 3./4742 897. : 8. 3.  2 030 ... 3 8:/. 3.0 40 -7.: 47.3 89...47.3./80:57097.3..3 9 .42 8: ..34..  570 94. 3 8:/.4 03: 897. 570 57. 4570/: 2./3080/003..08..8: .:80357.-7.2....7. .47. 70 03....203:0 -7.0 9..47:  43974.4 5480 /434 03.   .34 ..4380 4-.98 5757.0 8..459: 030 570/:2.583 4 :.03 54 8: -034 /: 3489  .3. 8: 80/0 .8: .:8. -7.  7.897.97.9/ !702..7.308: . 40 0 : . .4  /...3 89..83.032 4 0 : 579.47.038.0  .0/4.08307.. .30858.  8.30  94  443 ..3.  9.0  . .4703 .97.. 59./3 ..4.2.3 89      .. . 57.342 5489:5: 8.302 47.3 89. 447.2489.0 8.03    .:3. 57:5.7./30 /489.4 .. 4 8574.4 030897.4834.-7. 3.34. 897../30/4.3 4 .03240579. 574 9.  859. 03.4 /.0 .4 03..4 /..4.3. 459: 3. 57. /45: 903.34 ..4 0 94 90934 .43..0294:5489:5.90.39 /. 4/-7.3: .809.034 ..3./859..: . 30 570/8:/0 0 40807.9.0830 7. 570/2090 4 8: 0 . 4/-7.47.034 308.  .3 . 24 0 579.7. 5489:5.3.:0 ...34. 7. 34 8:/0  897..24 5482.3.4 ..: 570 54/34 03.2457.57058:8.3.3054870/30459: 3. 3:897. .74.805457.4 94 8: 4/-7..4..834894/4/.34 57.4342  5.3:/4.3004. 03. ..3 89..7.4 03: 897.489././308:2344-74307..:0 :.3.74 94:57:5.97.3047.7.. 345489:5.:4789459: 034:.032.. 70/4.243. 7.7 034 .0/...89:. 302. 7.08307. : 8. 0 /4. /4. 7.34. 2..4342 :9.3   82 8.7  .034 $: .02 /. . 4. 4 8574. 574.03:579.304/3483.3:4..34.3./7 342  8.3 . !7.:5489:5.034  ...9. 37.0838:-0..:  8.034  570/. 70 03.. .. 3425489:5:8.4 03: 540/3 897. 4/70 0342 8.3:/.408://4348:94:3.90./30 4/: .8: .40 .3: 8.4-0-0 030 578:89. 24: 348947.. !74.  3.21.. : 3.7830 $4-742 3.3  89.4 /.342 5709708:  /0 304.302  54/ 3. 0 /: . 80 572 4/-7.30-0-0/3489020  . : 897. 0 47 030 4..3..0 . .47.:8..: 43080/003..  897.90. 37.3.4 0 ..  5709708./33.99 7.3. 0 8:/:34.4./  3.30  . 03 8: :      . 80 /458:0 8. .7 032 :84.4/ 8.89.

3 57458 4 1472  ...4 030   8.7.4 : 7. 573:/3: 207: 457.3 89.0408054.  54958:0..0/03 207.3..  4 80/3.3.3   ..47034 582034  54. 0 .34.44/4303.90 0  ! 0 57458. 3 82.5: 9.89..5489:53.4 /.3 .34 4/70/4 2070 573:/0 .30570/209.574. 80 30 0 572039. .9.   9/  / 54. :20 -7.203:0 80 /7:42 -...7.3 8..789....72.   . .70/-428:/.7 4.0342  8.3.8:/.: 4 57. 3.083 7.2.  0289.30/45: 903.3 :5447. 8.:0 304.3. 970-...9/4-74.. /: 3489 /4..9  9../....3057..3   89.3   89. -9 573:/34 /4.302 .. 8. 207. . 4 ..0.: 540/3: 207: 5480-34  . .. ../3  20 : 42. /7 .: 30/4.8. 0 : 8: .454.3.  ./3302.8. 54.7 58203423.. 47.30/4.: ..3./ 57089.3   89..03 ....  .0/4.30 47.489.3. 3.207. 0 47.03. 54894 45.42 4: 247. /489. /04-../0 3 47. 570/ 8:/42  %.8054...  /..80 /. 0/./80..2.-00 034/.70/-0  ...442804/70 0342.  ..083..0 9.8:/804/:0 &540/:8.40 2:8089. . 80 54. -7.   !749..8..89:53:  5:3424 3: 357  48:/. 34 /0.0 9. 803. 0  /7  30 80 8..48089. 8: 5480-34 3.... 834..9 42 89:.54. /7:48905034 8:/..2.2. 45 9.3.. 90 .89.9. 47.03 57.9.:7.3.4 570/:2../. 3425489:5:  3480..4.  5742 4/: . 4 8..: 4 90 03424308.034 80 4-./30574..3 5709708 30/4 .3.4  5749.. !4..8:/. /.0 .: 5702.3. 578:89. 4-.894 80 : 5720 207.3425709708:  82 4/70/. 3.32. 2057020 47.4054.7 03454./7  3. 570/.30457..44 3044.0/4:  .4  579..034:57.3 .:3.30 !4.  /./970-.0/40  .8.  57.33..308024 04-.4270/:  .  . 9.:4/70 03/.0 9..4 030  ..939: .-7..4/70 034208947.47 .34.3..0/7:0 909305480/.3: 7.. .3 89. 54 8: -034 /: 3489 ..3 89.583:4200./570/: 2.4..:8. 4 570/:2.0354-0 4209...4834.... :84. /4. 34/0.083 7.345709708..34.42 8.:/.: 47..43: .3 4/../30  . /.3. 4/34834 .934 . 5480-342 1.0342 42.9 :84.0  890503 573:/0 /4. /..  8. 4/:89.3. #.7.0837./30 54/5709342 8.7020344/:2.3: 574.0830573:/05702. 7..9:82034 .. 3084-4/0 4/48: 03084-4/0-0. 34 /489.9. . 0357.. 7..02/434 03..3.8.7.  /7:0 : 0830 5489:5..:489.034  :5447030 /./.  2070 573:/0 5702.3054.97.3. . 5:9 54.54.893./ 80 47.3. .0. 8. 5480/. :0934 54.303. 90709 20894/02...03808.3.0 30/4.3  89.3. 3. 4-0-0 030578:89.70203: 34..0 9.34304/.8:5709708. 3:897. 570/ 8:/ 3 909305480/.0830 573:/0 970-...9  54958 8:/0 .0 920 54.  82 94 0 29.  4/34834 .9897.:   !4.859::3.:57203:.83489 4: 5720342 574.-4:5: 0-7. 02070  .  54:  0 80 : 54... 5:34. 30 7.30 897.. 57.70/34 74  90 3../: 974 4. ..34. 4-0-0 030 578:89. 4.. .. ./. 342 5489:5:  %0 2070 8: 54.4 4 8: 0 ..30 :304/7:4 909345480/.47.4 80 85:30 /.4 578:89.3 80 247.. 92 4-../4 0 3.: 8.43842.4834. 8.8: .0/4 ..  .8940 : 7..:570:25. 5480/:0 89.. 3.. 572039  3..:47.43 8.0 5702. -937. 4220742..0/03  8: -03 50 .0 207.7.3...0 /7:08:/803.   070 573:/05702.7.434/4 03. 03 : .30579.0:8: . 47. 574.-.4-:89.034 3. 574./3.24 05489 5720342-./3 0 3. 357  /.3.480./3 357  : 897. 80 4-0-0 :0 304. $.042.4-0-0 03.30045 9.0/. 38:/0 7.3..43057458.47  3. 8:23.3: .302 579. -47.2.08307. 4: 0 4/ 3./7 0 .7890574.4 030 34./4 0 /.3. 5489:5.948903::84. 24 0 /./7   4/70/-0 4 /7:2 59.8. 0 54970-3.: /. 3.4.../. 40 8. 49439  4.8: . 54894 4834.  30 54.-.034  . 47.300574. 5702.   # #  l!#$&$%'!#' $%'#  !4.  /4.4 5495:3: 89: 573:/3 207.. 80 :/. 207.7 .  070 573:/0 80 57203:: .8: . . /.30 897./7 30 20 :897./7 3  .: 9: 4.8.  !4.0  9:2.083207. 420 80 57203:0 573:/.  40 30 573:/3. 2070 573:/0 5702.03.. :84.72.074.

089 3.40/4309470 0304579.24 . .3.3:8..454.4 03008.. .4: /45:3802070  2080.3. 80 8.8: . 2. 9.420054 . /. .4 030 0 4-.4 49547 . .30 4/./          89..3.4/489.9 3.4 03080/. 3 0/342 /45:3842 20742  0/34 80 4/:2.30 24 0 -9  54870/34 ./708043.: .43070 03.4574203.3483.-7.4 03.. 9.3254 0 /4-74..34 54./.. .034254.9.7.40 24 0 70   8.207.43.   .034 80 24 0 /... 80 47. 03084-4/04/ /4.0 9. .-7.3048.:5480/./..4.424834./ 80 -0 457..3 5709708 80 /489. 89.03 -0 457. 570/..4 03.03.  30 247.30 47.97.7020 20 :304.0:440820 903 . 4 54. 3.. 4834.7.  7.4489.. 4.480:32..3.0342  34 .4/4. -0 4/4-703.70/- .9  54958 8:/0 4 0 3.3. & .7 .0 47.30.0:70 0304579.302 4..4 80  2.089 .0394 4/-0 /4.4 030 .3. /489...3   89.47:  . 38:7342 &4834.. .3...3047.7 03.870/89.3:   . 24 0 -.3 54./ 0 : 59. 207..   $: -034 ./7 342  5745834 /489. 30 4/..4 2:8054.. .7:7.89.4 0300 03084-4/0.425434.  2089.2:3.4342.4/70 0342/7 .. 3.342 8.80 7.  .4-7.0342 489. 9..:/489.2 8: .8:/48.3: /..4.89..2. 9./.3. 90 . :80/5434. 034./..4 30/4.0 9.4... ..3:   .034 8.320894-47..03 4 0/34 -0. -47.3 5709708  .: 47.207..70/-.:54.4 03047.  .. 54.2.3 /. 5708:/0 ...479  9..0/4..0 8.:8. ..0. 24 0 :54970-9 1 :8:  489..4834.:  /4.0343057094/54.034 3. ..3    89.3/0 4/34834 3054870/3489. -9 57.4 .0 :70/342 54.5702. 304.  -0 5480-30 3.070 457094/3425489:5:.70203. 40 970-. - 8.54...:  0342 84-4/0 5704:57..3.34 ./457.80 5704 .3.434 ./....47 24 0 /..3:.8054.0/4.3.2.434 .3: 4 0 3.3   89.   !4.3.0 :89.4..89:5.:4/579.30 ..   /.0/4...30  54. 57. ..4 8.970-. 30:850454... 3 5484.4 .4/489..30 .345709708. ...4.      !4.3  89.: .454.3.0 0 .30 457..3.70/-. 457. 4-..2.2/... 4/70 032 .. : 489.030/: .3./ 80 47.48574../7 2057020 47./..3 89.9 . 570/ 8:/  ..3. .3 :3:97.   ../4.. 8.-7.2./.0 8570 03489  47.: . /4.70/4 /4.4 030 80 24 0 /.4 /.3.3   89./4.574203-47.47.3.3./3:. 9.  49430: 3 5.3057. 4834. 0 4.70/-: /. 304/..0354.7... 03 /.3./80/./.2:4/: 205:93:857.3 47. /4.:3024:572039.43 0 570/. .5: 9.2.24.702034.47842897.4 030  34 570/89./4. 89.347.430 42. .089  !702.3 89.247. -9 4-.  7.8.:.. :70/.47. /4.5: 9.702034 /. .:70/34/489./4.  ..90709 7.3.2089. 57..2 8: .3.034 8.9 .3.3 89. : 87.. 4/70/-./04 24: 3489 /...4 03.   /.70 30  .3  89..5: 9..7 5709708.70/98.  4:70/3454. 8: -0350 .4 030 47.-47.034 480 2.2.07034. /4..3024 0/489...054.  .4 47.. 30 4/. /4.3.3  30 4/..3  89.3.-47.97034 47: 0  /.. . /4.248:/ .207/.3/..9-4 94.30 24.. 4/70 032 ....03 8.3.-7.80544. :3:97.2489.3: 54..4 03024 03.0582034  3.308. : 489. 5480 :0 4/70 03.: 8:/.00/34/.034..43.4.3425709708:/..  54../.5480342:8.3   !4.5:898./.3/. 57458.3.70/-:47...4 /..0...80 304/.4/80573:/34 . 24 0 579..572.:944 /..   . /4 0 3.  573:/34 /4.: -4089  300 /7:0 304943. 944 0/34-0.0 9.034 9.  04/.54. :/4.0342 .1472:3. 8...4.0 /4 4-.47: . :70/34 54.9.8.4/::8:/..35709708 ./.3 89.70/-0 .70/-0 : 0 : 9:  89.  & 8: ..2:80-494.3  /7:0 57489470/.. 0342 5489:5: 97 /. ./: 0 2080. .0..   4..-7.034254../.: .34.3. 2089.4 030 4.34247.402:8089.3:207:24 08070 0/3.3.30 : 57094/342 5489:5: 247.  . 8. .. 8:/ 47. 34/0... 03. 3 5484. /.89.3 5709708 .. 579. 0/45:38 45:3802070 4..4 030 47.. .03  54.2. 0 /4..4/.3 89     4..4080-0 457.2:. 8.70/-.3.489.24 24: 3489  :20894 40 24 0 /.0 9.. 573:/0  :: ::   .

.4/.0 8./:2: 5489:5..:20704-0-0 03../4..3483. 34.0 ..84-4/: :4-0 . .70 03544834. 4/70 .034/...7..9 47.24.9  3..4 57089.4  0289.  5..47 8.47.894 : 54.207.407.034  /7: . :9. 9.3   4/ 89.9 47. : 3. 54 4834. .9.: -089.-:/0 3.3.02070548940:3. /.42 80 30 24 0 . 3 /0.. :/8 57.  2089... !749.4 :89..  0289. 57. .859.803.34 340289.8 3. .3.9.074..207./: 0 /457.3034/.2.03  0289. .47..308.40/..  4/   0289.3 4970-.034 857023.47403..9 : 34.0/34  8:/ 24 0 3.3.734 0289. 89.47..038:/.  070 80 4/70 :: 54 8: -034 /: 3489 8:/.9.4 34. 0 30 24 0 /7 .45820354/308..0342 /. 544 00289.4 -45: 9033.4-0-0 03.257...8.3489.0-82 874/3.30 054-0  /. 4 34--4/..:/. -:/0 57.3 47.3...0.47 &59. 89.. 3425489:5:4/  4/30:...034  $9.0397. .3.: 5748947:  304 54. 30 0 3. . . -48...:9.. 07097. .3002. 034 4.     .8: :8.4  ..8.0.3   89.2 207.3489  &70 .. : 8. 89.7..84 . 0  .70 03-970-.3:/.9 : 579. 0289. 03 70 03 .8. 0/ 9.4 80 24 0 97.4/47.  30 24 0 80 4/70/9 3 0289..  !0 /0247.. 07 4349.8.34 4/-..4 80 30 247.3.340289.4 54894  39 1..04.789: /..0/0308::.830 057203.4 0289.8030 079/.  570/209 0289...:2089430.0 804/70 :0544.5: 9.3..70/3489  /7...42 89.2080.-5.83489 47.3.4489. 2089.: 70 030 8:/80 5708:/0  .:820343.0 89. 89.5: 9. 570/4 .570/4.47.47 .24 04789984748.. /.4 709.43 :20894/49.3.034.0 ./: 097.03 4 80 2..4/70 :0 574/: .:9.03 579..30 3.30:/45:380 2070408.. 80 4/70 :0 ..3 /.34.. 90 ...  .8 3.4.3: 85..4.48905030 5708:/0  3.30 03...9030:2..203:01. 0  24 0 80 489.  /45:3.424::34. -47. 044/4..03 8 4-7423./ 302..734  0289.30547093289.034/.4 30 4-.:84/.3024:/...39: .3.. 348:/04/34834570/80/3..79 80  49  : 30543..3   .854.3:0207.3579.34.44280.3 9 57.03 .23448:5.0307.2. 34895708:/0 $:/40207:4/70/4/: ..834894/-089..4 808.:/45489454970-.  .434/.  305474/ 3057047.  ..934804...9 -47.:  !470/ 494..34 90 : 8: .83020704-0 .02.  .34./ 80 47. 4.4289. 345489:5.9 3.74..: 3579. 0/34.-: .89./.034 /..2  . /.3489903 084 03489  .0 /.03/7:.3.4 .234. :494.4280207..03489  5470930 89.3 44. 9. 3.  5480 7.-7.-04/4-703./ 30 549 0 4/ /7 .0342 570 304 940304.. 0 54-0   94 4 0/34 -0.4.02 .35709708 /47. ..4 0289./ 2:2.4 :..47.. 84-4/ 4/34834 24 0 80 5:899 3.4834.904/70 03434..03424.42-7.7340289.48097.07-.734 0289. .0 .084/.   ./.40289.94. :84. :.4 4  0/30 2070 4-0-0 03.34 9: 4.:57..94304. 027. .3.897.4/70 ...482..548940 05495:343001. 3..3.3: 4/70 030 8:20 34.    .034 4302.7 03..40207.8344/ 443489 8: ./47. 24/073 47. 47.47.4 24 0 /.3094.3 348 4 4/70 :08:/ 5484-4/34 4./. 9. .89420 :84-4/0579.. 04 54970-3. 89.3 48: 03.4.4/:0 . 070 0/.4/579.43 . 892 948:870/30. 570/89.579.  24-424.24 -4 -4.47 30.3..  . .3   89.7.4/ 30: .30544 .-:/0 4/70 03 0 4/70 03 54/7:42 4834.389.583 !70/434 03.24:.74574-02..:   .  5480-34 570:25.020704-0-0 03.9 3.  0 579.07-.57203:20704/-03  .07.90 3:7..790 4/ . ..4 9 57203: 00974384 3.47: 357 -4890..:0289.30 89. 34/0.80308209.2447.70/34894080.30 579.-7..0/034 3... /08.3.70 03.0 ..570/ 54.72.3.342  /45:382  30 24 0 80 47.2.-9..34348.2.42:0.302070 07. .0 ..0 0.0  4/ 47.7.20570/89.54894-4.03/7:.7 0334.  70 0302 897.3/. 4.94 20894  34897.02  .9  0 ..9.244//7:.7.0/34 '07-..34..2.034 ... 7:034047. 80 :3. 24: -9  ..3.. .43.. 9  /4-9 : 8. 95490.-7.03 : 579.:45.4 54-0   8..4   :4-0 . 4/ .0 47.43..207.2089. &-44:4/4.5: 9. 84-4/:  $.-47. 4./34  .  570/209 0289.  3. 579.-8057.7.480 30572.:9. .420304.-4.47.30/.47.70 03.5:899 20894 -47..47..-7.034 ..3:3.4489.30 0 :.3.5: 9..3: 207:89.4342 4 203.5749.8. 4834.47.2039 4-.4 47.405474/.4 ..2..0 30.8054/348....3.

 4-.3.4.: .00  9/  4 8.4 80 5489:5.47.  3.3.-7. . 94 80 : 34 854230 89..9. 207. 80 30 0 79  -0 4/4-703.30  4/348344-.. 4/70 0342 47.45745./:8.30  . 0 0289.  744-. 54.3:&579.7. 03.434/.-7.4/70/./ 0 70 03. 57-.303.3.42 . 3.4  .3480289. 8.30 3.. 3 00974382 57.3:  /7 0 .47803024 089.40289.834894/-089..30 /.0  0 424: 457203:90 0 20707./.  2089.438..24 94 0 /45:894 4/89:5.842 578249742  9/  7:4  . 0302  4-.. 30 57203:0.90..7/ /.242 .42344.30-47.3.43:  .934 89.3.. 47.9207./7:42573:/42 390:8. 34  5789:5.47. 3 8:/. -089.54-030 .. 4/70/-. ..   40 80  54 8.034 4-0 .. -9. 34 443 ..../.-7.4 80 :/.3 5709708 30 /4 0  .4-494.. 03./.08..70 0302 4 4-:89.83: 9.3 89    .734 :20894300/7:0573:/0  .90 3 0289. 4/70/-. ...    /. 3. .054.4/ 30:8. 9.247... .3.:9.3.0/..4342570/.. 2 030 .434/.  .45434.: 3.08.44/70/90.03.03-:/089.-47.302 ...8:/ 247../.03:94:5489:5../ 5745. : 0289.30:8..35709708 9.-: 8:/. . 5708:/42 442 3070 03./47..4784834.0 0 !749. 80 85702. 0 5:34. .8.03424/70/579. 5480 54/.7. 8.3483.3. 3. .0 3.348.3 579. .0/348.9 0 34./. 89.428: . 94-0..../ 80 02.702034 ..      .4 57089.9 20894 -47.24 .0354-030./80304/.4 0 . 4/ /.4/70/-42 .4/70 . .4 3. 89   5702.80. . 54 94. 03 0097438 3.430 /4 0 3./. ..04489.3  !702.48:7./. 70 030 4 0289.    0289.4 43.3.0  34.97.  ./02.4 80 24 0 4/70/9 .084-4/.2470 80304/. /7: 3. 8.43 94 0 4/70 034  /40 434 24 0 /. 9.7 03:  54 57...034 5749042 48.3  0289.  ..0.   2 4.30 4/ 94.43..4 57089.  484-4 0302 4/ 0289. :20 4/ 47.  82 7.30:2:.: 0/3: 203: 4. 80 : 80/0 2 8: .-. .. 57..   : 420 0 570/.898:/ /434870 030:4024/70 :0/.302  54. 8..  89.3..34.. 207. 80 304.9  & ..4 0:4.9430 /4.3: 89.3: 5480 ...  4-.-47.203-. ./ 48: 03 54 30 8..4/70 032089..57.:203: 247. 3.3. 484-. 489.575..0.3483...  . /.4807.8..:.47  .20703./80.34.0289. 408057203:08:-8/. .   302.34 9: 4.47.43.0  .89. /7 . 30.03 54-030  3.940289. 34 /489..3:7.4 489. 9..3../.4 0 :70/34 54../. . .  0289./:5774/420289.30 ..2.3..  0289. ./7:4897.3 89.  ..4 80 54.3:  89..3. 80 90 4 24 0 457..3..3 5709708 89. 57.. 207.304//. 082 8.  8. 3.24.. .4 70 030 5489.447.443302.47 ./4..44 0/3:/.  4. :: :: 8. .3 03../.354..4742 &8: ..3.2.4 80 :9... :2:. 57.034 ./ 4-0-0 03.474-970-.3 89.   82..42 4/70/-42 30 4-:.434/./47./.3.:84-4/34 ./:8./. / .00570/..4805702...203:0579. 4.40289.2 02  89.-.2.5: 9.542425774/420289. 4220742..89. 4/70 032 .4 8..47400289.4805702.   9.42.   4 .8 0289. 4-0-0 03.. 80 : 579. .7  48:7.. .4:. 90 . 57.8574. 034/.3:   /4/.0 30574203030 .303..3 89    . 570/.4 80 9.2..4 5745.0  .034 4/:89.5480 .0.42. 5745.90 !7.9.49.3.-7. 9.47.3. 89.40 207. .4 47... 4/ 57 9.4:/0:30/480/34/47.3   89.42 3.58./47 207. 2.3.70 03./7:04-3030/4:2..032 4 357  5707  .4. 24 04/70/9:. ..4 0.  54 5774/ 89..2089... 0289.47.034 4... 3.:70/.42437093257..3.2031.3.  . 3.342  89. . .3 5709708 ..47 .4/ 54 304.42 .   89       4. 97..5: 9.:.2.  34... 89.    0289.34 . 70 0308089 03.5: 9.. 894 20 : .447.3  .4 .3   89.0 0289.3..47. /0-0289.03..034 %4 1:3.:4/-0447.  89.2. 030:4/70/-. 47. 4/70/-.  0289.7.3. 80 /. .032 . 4/70 034247.. 42 20 742  $:574934 9420  .  !470/94.3024:/.:897.  .-::8./.-7. 35489:5.834 .4 . 42 0 3. /7:0 897. 4-0-0 030 578:89.3.:2::4-7 30.48:4. 0 -9 8..3239070842 . 5489.-7.4/. !702.  .4 5745.  .3.4 5489.  /7:0  4  4-30 30/489./57089.: 40 8:489. 448090 . : 579. 4 0289. . ./.. . 47 . 4/70 034 2089.3   89.5: 9..0 4/70 03-445..  30 8./80 9.9.  & 897. .. 94 4. 8:/. 89.3  579. -47.3.70/3 :70/3 54.5: 9.-7.2 /.  02. 8.03:579. 30 457. 0 0289.9 07943/0305 0 ..-7.3.  .3 :. 24 0 5489  -..0289.8..0289.940289..:4-7 070: .30 57. 080 43 89..94 7 ..20303 ..     4/  /4300 8:  : 4/70/-.. 0/34 897.47  2030 .4./:8.3.  /: 3489 .2447.30579.//4/.0 ..: /4348 897.0 84-4/34  9  :/.4 207.3. 4/70 032 ..459: 3.. /..579.48:/342-:/ 09: #0 03080 /489. .4808.4. 47.579.9.90 .4 8089../.-7.:5745. 30 457.7 34 5489:5.  ../7:4834...4.0289. 03 .  ..47... 9.0/.5745..  3.0/.

 7. 34 /0.47. 38:/.3 8.302 3.034 9  .:8030 24 04/70/9 .: 0. 4/70 034 574. !4807..80 43  .43.478:.0 03.42..3 0 43.474-.0. 34/0.::/...24 : 9420 828: 94 8:/ 24 0 /..  . 94 80 30 24. 24 04/70/95480./0 34 8:/.3..-4404/70 03 . 0328: . .04...9 /4.470 1.47 4 3..579.70 03. 4834./ 80 30 4/70 :0 54 8 .0/47. 54970-34 0 /.  4:43 579. 34 /04 45 9 :84.300457.7/ 54894...  .47. 5708:/0  4 0 579.47 0 570..:/. 4 54894.0 579.03:3 99 8.43 .    4 459: 0340:70/3454.3  !480-3 4834.. 0    40459: 0342 48030 3. 4-0-0 03. /. ... 0 /4.304   304 4/ 5480-3 4834.::/. 047.03 5434.579.42 . .   !79.7 9 54: .548. 8.  454894044348940:. !79.579.4-:. :0934 90 4 7.....:9..3..8 .90709 57458.47:5708:/4257. 579..  :9.3: 443489 40 .47.4890503048: :: 05708:/03..47304/70/ ..8:/247.4/70 . 5489:5.. 3   !79.24. 9.3054894 30/. 29.7890 579.4754.4579.34 7.47 80 4/70 :0 70 0302 3.5708:/0 .07.4094457.5489:5.3   89.3425709708:  324 097....030 /4..  4 484-90 443489 :.4 80  70 .4/70 .039:./80 304. 34 /04  /...:9.0.:: /. 3.4 0 : 4-. 4   7.0 247.47. 4-7. .47 24 04/70/98..47. 34/0..83489 /.034  247.3 89. 9. :9..3  -. 5480-3:84.304.9.4/..039.9...   4 80 : 8: .: 54/   579.78904834.   9. 80 457./44-.3.47 24 0 4/70/9 4/ 8.3  89.. .4730970-.30 579.2./. .897.0  0 43 :..54970-3.30-44/70 03  247. 305489430/7:4834.3.90 :. !79.47544.034 : 7. .  ..3.99442.24 -4 94. .7 030897. 4-.343./0 80 43 4/70 :09054807.702 0/. 0 302. !79.7/9 /039909 47.30 4. 342 5489:5:  .30579.47   .045489:5..9 7.5708:/0 .      /70 .42 /.4 .579./4./.7.  /.9.4. . 054-0    .44/70 ..47.  !702..4342570/.34 9: 4.43..30  4: 0 8: /.3..000 9.4 30 24: 0 :9. 4-0-0/ 578:89.034 579.30579.0 ..4342 570/. ! /..4724 097..4 03 570/4 4../ 5489.574.57. 34 8:/0  .:9.47. 9. 579. 54894 -.:3:9 2804-0-0/0/4.89:5.-:/0443 . 345489:5.. .0342579. .. 0 /. .4579.3.0.   9...4204834. 03.47.3 89.47. .4342570/.897.47 . 0289. 579.83489 4/ -089.3 89.47 4/70 03 8.42 828: 70   .034  4/70 034 4/:42 3..47:43. .9.0.:2..9.0/40  8.  8.   .... ... /039909. 0 47. 9. 34 /04  /.0/03: .47.9.4/4/ /4 4/3. ..3  89.474/70 03544.30 970-.. 45.. 4834. .:: 3.424834. 897.: 84-4/30 8:/80 4.90 . .4/./0 34 8:/. 99..57.   9.4 /.:9.09.47544.30:437093428: .574. 80 5470/ 4834.34 -4 4/70 034 30 - 244 3.47 0 1.  .:024: 9442.  !79. 5704/08094/3. 034 9: 4..834 4/ 443489 8: . .42 4834./.4 :9.7/8:/ 9480307.4/70/9:.-9 :3:9 .315709708 ..3  89.3 ..47.: 9.0 . 34 /04 42 5709 .30 97.3  89.478.3.24 54 09.34579.5704/08094/3.. 0 4/70 034 .0 0  '0 0 24 0 4/-9 570/4 ./.34-45480-3490 4434897. 45. 0/.3.0 1..9.7...4/5094/3.2 .3.48905030 5708:/0579.9.34  030 84-4/0 : ..083. 34 /04 40 80 47.9..4.4393.4/42 570/4.   .  54 8: -034 /: 3489  3. 04209.54894 %. 47.  4 54.814.7 03.407. 034834.. 443489 0 54894.47.579..:: 3. 034834.7/9304.9...34 9: 4.7 4 7.304. 0 : 39 7. 34 /04  4.0.3  89. 304. 0/.4.4 /7:0 443489 :.083.90 .-9 :3:9 04.4342570/.    4 0 .03  1.9/44-.. 4-.489050348:/.0 8..95489:5..343..97.3 4 0/34-0..4/70/9 43570/43024 04/-9 .:9. :9.89:5. 4/70 . 9 /. 4 302: 4/:  .34/. !79.097. .3. 4/70 .44/70 ..30 43974..8:80/0    4 548940 443489 40 :.0  3.34-45480-34 90  443489 7.79 20391.0834 .4/70 .301.034289.4 40 - 54 942 4834.47...: 0830  577.3: .7/ ./. 0 9. 484-9044348940:../039909 :9.4 828.43 30 47.047..30 47.43 570/.30 8:230 /.3 24:  . .3:57.342 .  54/ :84... 7.4 47.80 247.30579. 3. 03 4834. ./3.3..:579.:54894/.9. 8: ../4 03. ..3: 89..0 .3.. 3.

 .0 . .. 4/70 ..90.579.47 .9 : 74: 4/  8.34 9: 4.3   89. 3. 38:/.2080. !480-.443.:/.0 5.34. 039: .474/70 034 894 .3. . .0 .  . 74  9./: 0 97. .47: 8.9 4/ ..34 9: 4.45489445.30 579.408047.4 94  30/4.443.  7..3.4890503.34  . 43.3. 4 574/: 03: 579.47 : 57094/342 5489:5: /4 54/.3 89. .3 .470 0304574/: 03:579.034 482. 390708  24 0 ..579. 4-. 4/-03  5: 9. 54/3:9.47 80 24 0 574/: 9 3.-:  4-7. 24 4 80 .897..2. 89030  -0 4-7. 97. .8. 459: 3.  .4 -:/0 54703:9 579.89     .: 579.8: .47. 348:/08.0  4 80 /4 34.47: . ..0324 0-9. 80 8.9..5708:/./489. 40 0 4/70/4 579. 8..70 03.. . .. 03.3 89      ..  .47.84-4/: 4/2.3.7.   . 89.47 .4 0 570/4 .8./: 0 4/3: /.0 9. . 03 9: ..0 903 .84-4/0 !4890:94..3.34.: 3.0 ..3. 3.3: 579. 8.0  579.-: 3054870/34 . 70 03./7 .3. 744.3.47 5480-32 70 03024/70 :0. 459: 3. 459: 3..4 03: 897..947. 40 0 57458. 4834. 342 8:/ . 570/ /7:489050328:/42.57.0/47. 897.. 4/  03. :: 80 : 8582.: ..3 3..  !70/434 03. 90 .470342 3.4/70 03548054/.8: .30 ..9 4  3. 34 /04 . ..489050305708:/0)579.3 5709708  579..3 5709708  !480 7.570/442. /4 54/. . .807..4724 0 /.034  .0 .54 57.4342 4 203. 4 579. 459: 3.3.  . 57..570 03.0 3.3. 544/.349: 4.3  .4/54/.834894/4/.3...4 ./. -4 94.  /45:3.4805489:5./: 0 4/3: /. 0 570/.. 7..0/034 .4384834.8: .. 4 574/: 03: 579. 4080 579. 57094/3 5489:5.84-4/0  4/34834 57. 97.. 02 8:/:  -0 4-7.4/2. 97.  /.42:54.24 54 4834. /.374 579. 70 03. 578:89. ./70/4.47 0 24. 34 8:/0  .0 0247.:74: 4/ .47. ..47 54.459: 3. 7..  480 5489:5.   . 30 . /0.. 3  0/4. 7.. ...3.8.3.47.47.70203.4-9:7: 03.. 570/.. !79. .84...... 3.97 2080. 8582.24 70 0302 .408024 070 .-.0 9..47:/43094-08.30. 34/04.40344/-034  .40 .-: 5749. 304.9  579. 579.  !749.303024./24 7.  90 .:.    4/30 $ .47 247.83 #$ .  .  -7.47.  579. 80 47.57045094/3.47.3   89.70 0302 4/70/9 579.34 5709708. 30 54/30  579. 48: :: 0 5708:/0  579... 0 8:/. 84-4/0  54:: 4 57./: 097.0 5489:5../.3. 4-0 897..47. :3..: 3.47 80 24 0 4/70/9 8..4 0 459: 3. .3.  4/34834 97 2080. 34.3:579.4/70 03:897.  7.4/. 0 4  .4-7. 8... 34 8:/0  .4 4/70 .7 09.. 80 : 579. .  54 420 0 4834..9  54958 8:/0 4 0 4/70/4 579.3. 5480 54/3:90 459: 3.. 03.. .4097.0 .30  4.: 70 03./: 0 /.:0 . 84-4/0  570/. .  897.93.: 57.. 54 42.3.4.47.: 3.89:5 30 4/ 7. 40 0 . 579.3 9: . 579.. 4. 4 4/70 .47:  .   #0 030 80 570/.4 030 7.70 0302 ...2..4.8: .403  #44.4 70 03.. 8: :3:9 .4 :/.7.47.4304/70/4/. 03. .4 3.70/0 .8: .830  . 8.47..47.80/43483.7 4/:424428057.3.-:  4/34834 . 57...3..4 0  030 84-4/0 57094/4 /434 03:70 03.4/42 308.3.034 30 8570 . 84-4/0  . 459: 3. 4-. .9. .0579.0 24 0 /.3.4 03570/4 897.7 03..:: ..   89./7 .45 974. 4.-:30570/.497../: 02080. 89. 94.3..3.3.4 .0308904 9.0 24..90.94344 44 97.4004/70 03579.84.47. 34 /04.  4 80 4 .0 -4 0 :./434 03070 03..579..-. 37.7 03070 03.374.: 70 03. 4/:0 /7:48905034 8:/. . 3..47 4/70 03  94 4834. 574/: 030 :8. 4/ 7.0  : .0348:/ 0.30 24: /.. .. 70 03..-0342 5489:5:  . .-0 .4344/: 8.3: 579. .. :3.47.47. /4 . 47. ../7 .30 47.9 ...47:8.30 2.24 . 3.4.: 4//.0 4  3.47.  / 7. 30 8570 . 94 2..7020  03.3   89.0574/: 030/4.3 89.3.  434 80 2.0 : 400/: 34/.4574/: 030.47  !749..  8: -03 50 .0 3.8: .4070 0304579.  #0 0304 579.3. 34 . 5708:/0 /7:48905034 8:/./7  20  57020 ../7 ..47 24 0 /.3. . 47.9. 84-4/0  : 57094/34 4-.  !749..4342   4/30 49. 02 8:/:   !480 54/. .. 4834.24 0/4309.-.459: 3.  03.48905030 5708:/0 /4 7..3. -9 :3:9  -0 4-7.4724 097..897. . 70 03..7 030 70 03..3..3. -7.3 030 97.-. /04 47.34 723..47 . 40 80 4/348 : 242039:  03.  4/34834 /4 30 3.. .. ! 4/   2./.3.3.   #0 030 4 574/: 03:579. 3054870/34.8  03./: 0 089 2080.7809.034 30 .47034. 4/ 097/0809 4/3.70203:  2089: 94.4:4/::/489.74.. ..47./: 0/..9. 94 30  /7: 4..89    #4  9: . 4/ 509 4/3. 4/ /0809 4/3. 94 94 897.0 4/30  4/34834 097 4/30 .0 04007045708:/: .03 . $.489050342 8:/: 3.4 890. 08:/.3..0 0 .3 89. . 03 5.7.3057054/.

 .4 /.  9.

44/70 .8. 0349: 4.  70 030 4 9420 80 30 /4348  39 97...34 897.:89..  !79../.  ..:54/3:94459: 3..4894 . 579...3./.302 !20 :92 8. 80 24 0 .84.30579.. 2080. : 44 80 97.  4/:.43.. 97/0809 /.3 89.4:.: 58. 579.730303...0/4.. ./54894:074.3.70/-0  .. .47:/.3.47..0459: 3...0/4. ./ 80 :9. 97.. /.3  7.3.. 4834. 859.. 3570/209:.403. 579.47. 030:9: 89../:2: 5489:5. 454203. 84-4/:  . : 8.: .3   89.4 80 579.  8294.:  8.24:8.. 4/0    3.2..34  54./ 0 459: 03  -4 :7..3  /7   4-09 4 302. 457.  897.980.780 4-0  9474. 4/-03.       !709708. -47.30   :/.7 9 : -4 42 89. 8.0 30.  40 80 570/:2. :/: ::  9:  0 :./.5749. . 80 247.7 030 3..0  8  &89.0 0 0 /: 34 /.47.0 4509 24 0 /.. 897.7/ /. 7.4.3 89. .0 ..0 459: 3.7 03..7  . .. 0 828. :/. 4-:.03.24 0-9.30 8048: :08.  '0 00/: 34 /. 43420 94 .30 579.3 :50  54/7:2  ..857..0  .  -0 570/4. :.342 80 82.30 24: -9 7. .0 97.474/70 034 :897.. :84.034  -0. .8.  24 0 /.9.034 . ...0 57489470 : 42. 5748947..0 570548089:5.3 7. 4-.3.3.30. .43 0 570/. 897..03 .347.3:579.03: 5074/ 3: 43974: 54970-0 304.24 4/70/-0 4 5709708.24 3.47..3.7.2:.97.7 8. : :/.3   89.0 0 .3 89   .0 9.702034 -47. 348:/04.0.304./. ..403../4308070 0304:/.47.  54 8: -034 /: 3489 8:/.  89..:9: 89.30 . 34.:/.0/4.. . .3...4384 74. . 0349: 4...42 89.  $9.30 57489470  : 43.0 0 0 /: 34 /.3 075709708.30 80 24 0 ..  548054/3:90459: 3. 4/ 57...484-.0 0&89.7. 703903484 54294208 !709708.  35709708 80 .4 0 5708:/42 459: -. 3 . 3024 38. 570/.3....3.0 97.4.432. 5708:/0 /4 3030 57.4:/. 97.: :/. ..  /94. 3. . 5489:5.   .570/. 3 8:/.0 40 80 5709708. $. : 9:  89..70 . /4309 70 030  -0 4-7..3 89.3:  :.3089.30 : 89. 3 8:/. 80. 89.5709708.5708:/.  8:/8. 5709708. !709708. 48:/..47.. :3.30 3.8.3. 54 42 80 4834.0 .478..3.7..3: 579.47 :/.3..4 .47.34 . . /. .34 ... 459: 3.3.3.9.8: .3   !709708./.00 8.:89.342 390708:  .442804.0  /7 ./ 0579.934 .:054.3.474 8940 /. 34 /0.. 54 890: 8.3 89.9420:4401.4 80 579.-:/00/3.3483.54.3 89.. : .47.  570/209.24 0:3:9579.89:5 304834.. 4/:: .30  4-7. 74  8.3489 /.3/7:0 .34  57.3.70/-0 4 5709708. : 420 24 0 97.../.0  35709708 89. 7043897:. 579.0. 30 84  8.2.8. 03425489:5:43974./7  8. 03./:2: 5489:5./.4/.3.834893054970-3.3 89../80 897. .4. 03.3 39808.3 89.47 80 :/. 7.30   5470/ 57.  70 03: .702034  89.3: 83. 0  9.3   89./.70 03.30290083 :53...3089.24   3. 8.34.7.4:4/::/43080:74:4/ .. 3489 459: 3. 35489:5.579.7 030 .7 030 ..  .0 0 . 5709708.3 !480570/.  .3: 4/:2.083 7./..3 /7:0 57489470 .  482-489. 57.   !074/ 3: 43974: 579./: 097..90:   : 90:   3.47.3.: 5743.25709708. -4 890.3:.:  .4 ./..3. 0.... 3489 .4 /./0 3489 .: !4890:8..0 .. 43974: 457..47 24 0 -9 :3:9 3.3:  .304..834894.7  897. .484-.4.304.  7../.3:    !709708.  .  !749. 579.    .30 3.7 09..3.302 3.7 9 5709708.859:0 /. 97.47.0 '0 09...3:574/: 03:579.3.30/4..4:/..72.  5484.0.3.24 .47 5480 54/3:90 459: 3.:.0 .. . /. 434 2. 42 0 4/-03 570/4.3: 579. /4 89:5. : 897...0 3. 348 8.47. . . 54 8: -034/: 3489:74:4/97/.247.. :.  89. 0 /4. . 84-42  5700/./434880:80/3.3:83.97. 8: 57089. 5708:/.30 579..4/570/.579.302 .: . .3 5709708 5702.0 .  .57.3.3 89. /7: 574.4780:/. 54 8: -034 /: 3489 8:/./04:090&..907.3 7.47./3 :. &87..30570/4 0345: 9.83489 897. 570/442 47.345709708./04 4   4-.-.4 8940 7.-. 03.30 0 2.034 3. .30.4/:..8    !489:5.302  20.3: 7./ 5 09708.30 80 24 0 ./ .70/-0 8:/..2080.3483.  !79.  ./ .0/4.8024 0570/:09.3030247..3: .302. 304.7 9  54 57./7 ...0 /4 30 3.4   . 70 03.3.57.  8.40  2: 0 70 03..3047.2.40459: 0342 70 03. :84.  30  4/70/-0 4 8: .4.3: . ..9.95709708. . 34 /0..48903:744..7 .3.. 5480 4-. 03: : 9:  89. 570/4 897.5480-304/70/-0 45709708.3 2859. : .  ..9947. 0805743.459: 3.54 30 . 38:/.9  4 20 : 897.4 030 3.47  /4348 70 030 4 574/: 03:  :/. /.

..: -9 894 .: /.30-04/:08:/. 34 /0. 3..04/-./. 3 5484.48..4. 54.7.3:4-.3: .3 89. 80 54..5 030 89.. .83489 ..9  $32.   &89.8. :. 3054870/30  4-30 45.30 80 . 3.0.7  .740802...3. .7 84 24: 4/:09  -0 57094/34 54.   !709708.  ..3  54.  !709708.7.3: .30570/209.3  89./  /. 7.3   89..30 34/4894. 940 4/70 034 /./4..   -.409430454/34 7..4 /4.7. /.: .:0 5709708.5709708.39 34.90.702034  3.:89.. 342 8:/ 434 8:/.34.3:808.4207.034489.7...-0-0/3489 .5 030 89..3.4 24 0 /.. 43 . .4  .: 34.3:   89. 578:89.854..978. 35484..-054:0457.403..5834 5709708.:3. 4 : 0 /././4-74.. /4-74.0404-.70/-0  -0 54./4-74.434 /..3.3:  !749. : 5489:5: -:/0 70 03. 8:/..:8.  0 4954 04 . /4-74.: .4.080549.7  / 47.3..    . 3054870/30  4-30 45. 570/:09 5709708. 570/. 54. 578:89.:5489:5.0  80 . 343.  !709708.3. 34 /0. 24.0 5749.24 ..80 24 0 832..  49..:20 ..4  .24:4-.9. 4/34834 -7. .4 0 94 5480-34 4/70 034 8:/842 3.. 030:9: 89.7 030 2070 -0-0/3489 97. /.:0 5709708. :54 94.804/:2.398942.7 0304..0 40 80 5709708.3  !7. 30 /4.4 03: 47.18.30  47. : 34 70/. .7  /...4 0 54970-34 /.4 34..3.: 80 -0..30-08:/803.3.7 030 8:/80 4/:0 4 579.70/-05702. 3.3: .4.30 97.434 /.07 897. 54/348 /4.. 80 57054 09.80. 54: 9 /.    7 ..:5489:5:89.3:  3809.70/-08:/..7 5709708. 4/70 030 570/2090 24 0 80 . :.702034804/:2.0/4 03.. 8... 7. 4/ /: 3489 8.9  8..4  .30 ... 80 57. 80 304.70/-: ...3   89.70/-0 4 5709708. 3054970-3.3: 80 24 0 5789:59  -0 570/. :/0  24..4/4.3: .7   .0 /..570/..948: -032.048::..3.30 578:93 8. 579.95742.: 80 842 8.70/-0   35709708-03.7 40 80 4/:2.3../ 49.89.. 3 5489:5... 247.3:  /4..   !7.702034 4/:2. . 34 /0. 247.-548: .4 570/2090 /7 /. 3 5484.79:3 99570/209040970-.70/-42  .9.434 43.57. 8:/.45709708..0 : 59.. 7.7 49..:4/408:4/:09/.. 80-0  $9.3   89.   . : .70 03. .47: .3 /.3:3:97.2../: 0.8:/..302 : 34.. .34954730..7 030 24 0 /.70/-0 .. 00578:89. 0804/4 9/4304. 80 434 575702.3 03.3.9243454.0 : 5424   7.7.7020344/:2. .5749.:4/:09547.7 54/0 :  .0 80 247.3.90. ..5:34093. :/0  24.03  07 30 /: .48057095489.:5489:5: ..944/70/-!24: 8:  .-80 4-0-0/4 . ..5709708. 3.  8:80  /.7...3:  . . ./7  : 80- 894.3.0/7:08:/803.3:578:89.. 03 570/209  5480-34 14947.7 034  .3: .7425709708.8. 030 : 9:  89. - 80 4-0-0/4 .47.3923489-03054970-34 7020 03.034   030 84-4/0 : 34.80. .  .3. 24 0804 0/342.4/:09/. 89.54 094  5. 02 54/7: : 970-.3. : 8: .789.3 89.0 3.7 4/:090 /.:3:97. : 34.8 :: .30 : .  . /7 .42 5709708. 30  47. &.9.570/.7 .4342 9  30.-.. 030 ...30 57489470  54: 89.47. /7:.4 03:5742 .04/4. ./.789. .4 43. 7.0/4.. .0/4./.3 89. 4-.3.. 89.4/4.:/.0/: 348954.435749. 570/209. 54.34 /4   /3.  ..570/.570/209.3./ 0 4 0/34 /.47.. .30 80 247.4 49.  %4 .3: ..4. :::..3:  4 80 .3  30 0 /. 4 90 03. . .3.434 /.5702. 34 /0.2443 570/209857.3. 484-4 03..3. 89. 30 /4..3   89..3 89.3:  ..89:53  304 4/ 4/7. 3.  .   ! 9../ 80 /4.4.3...4 /.94-.4 0 /. 0. 4 5709708.4 0 4/8:9. 34 : 8.7 40 970-. %45709708.302:.  570/209.30 570/209.4/4.43:/.::/.83489 .70/-08:/.:8: .. .8.34 4/:2./ /7 . .5.  !57458:045 9: /: 3489 .42 /7 .702034 80 4/:2.7/.3: :3:97.3.3: 8.548: 0.24.0 8: 4/70/-0 437094. .3.84-4/0  .5 03. :.40/7 .730 0/. :20.    8.  54 09.30 -0 8:/80 3.08.4  /7:0 89. 57.3  89. 57203:573:/0./ 5489407. 578:89.434  !742 49.40804/348 5.70/-: 4 5709708. 80 8570  :3 9.3../.4 94 0 4. 80 54/ 3054870/32 ... .. 548: 0 .457.5709708. 3 .7.034 !7. 5743.0  570/209 4 80 97.389.70/-. 30 578:9.2...7.4 304 4..3   89       !709708.   . .  :.570/209.4.. 89. /. 57... . 0 0/. 0 4/-. 7.   .    .9  .9.5709708..24 .30 : 8: .. 7.3 -0 3. 5709708..9... 7.  .5748947034.3 4- 47.3.7 030 2070 -0-0/34894/:2.33.342 .040 4/-0 /..4038:8.4./ 49. 94 97. 89.5 0302  $9.8.583454958::. .4 54894 8:23. 3. 7.3   89.3./ 3054870/34 .35709708.7 03..8.5709708...7803.3  89. 342.47 /4-74.583:  5709708.70/-.: .: 5709708.: 89.304/3483440 845709708..:3.3: 5480/:0 47: 0  47: 0 .. !7..3 5489:5.7.  .

4 94 3024: 0 89.  4 9420 8. 89.7574/...583   &.30 47. ..8: .03424043 . - 4-.   89.73 3425489:5:97.  /7:0 54 0 40 8: :5: 030 7.24 04834./7:54 408::5: 03047.8: . 3 5484.9 3. 34304/: /7:. 342.4.0 40 8: 570/209 /4.30 34. 03.90 0 4/ /.0/4.0 .3047.:4.3.7:03034 :...3058.3..:942.43427 94:090 %424:-9547093030547093089.0:9428.:47. :9.834 9.3: 303.3: :.0/4. 40 8: -930 ..47 89.:5. 304.03 24 0 .. 4/:2.. .934 409.4 8.. 32 /042  482 43 89.3..3447.4 94 0570/. 578:89.57. 3.03/.34 .3..583:420809570/209458::3.0 9. 858  /7:0 857.2...34/7 .  8./34.4  0 57247.304.3 89.3.:  :70 .4 /4..89.74. 342/0: .344 0./0:59.03424043 . 8: .3. /7: 3../. : 5489:5:  !4 0 49..7 :: 80 : 7.4...034 8.408580 857.8..    ..0   $.7....30 47.7 ..3090014387.704895497.4 4/8:89.  .25 .: 582...3 89. 857./7 . 3 357 09097..303.4434892.3: 858..90097438. .72.2.8.30-:/070 03..0 0.9  .4...2.034 57425709708.: /.7 4.805489:5./:54/.30 47.0 0 .702034 4/:2.48: ..93.3   !489:5. 40 0 459: 03  /7:2 59.47.0.43..:0 49.8: .034 $.34 9: 4..30/7 .0 4/ /7 ..43:  !70/209 4/:2.34 870/89. 54. 43.... - 14727.8:.: 5458.3.. 034:7..89.89.7408:.32.80 54.9  458 4-. 3 . 548: 0 ..74.3.45702.89. .....2.70 :0 8:/ .. 3 8:/.070 : ..348.....7:57.. .43 : 8..- 8:5 930 45 930 3.. 7./804/47..  24 0 3. 34/04 . 4 02:.3.5489405480-304/70/-0 : 8:/82 5484.574/..7 ...40 :-0 030 4 54894.3.. 57.9  ..305700/.034  970 0 .08.. 030 :.0 .0 4/ 40 8: 858 4/:09 247.0 40 80 3.  4/34834 /...7/.7 .302  7:4./.89.3:4/:09570/209./ 4 4/:2. 89.:5447.4. 02 54/7: : 47..0  4/:0 0 80  458..9 /./7 30-4 90934.7020 8:   . :0 /0 8: 5743. ./30 /4.34 9.48:/.  & ..7 5489.4 4/-7.3./ .3./30 40 8:/ 570/:2.83 4803.70/3489 4-../.578: .3: 304-:.3. 897.:8024: :.50 .30 894.24 03.450 .308.2..7. 24 0 -9 8.3.3.3 :3:97.83 8054.3 89. : 578:89.734..754/4 3. 4-0-0 :0 80  54 54970-  3..7.8.97..  43 80 247..8.3. 4 54 30 /.7 9:/30. 3.4805702... 89.  /7: 54  4 42.9. -7....3. 03  &9.2.9 .99 '. 0 /: 3489  482 . 02054/7: :: 30347.0830 7. 2./7 0  302: 570/.30 570/209..4 870/89. 8: 574.70//4..:74:4/0/304/304/4-.45 9390708  /-.289. 80 34.43 47....5 030 58.30097.47547. : 894. 8. 342 5489:5: 47 0302 4/70 03 /4..: 4/::  303.70/9 /. .8...03408.4-7.0 40 80 3.  4 80 : 7. 0804/2.  858  857.034 8.5480-304/70/-0 .4:43/...72.3. .4  .30858.3: )  570/. 4834..034 0 3..4-:/070 03./.3870/89.308:54  43. .380  /7:0 8.3:  3054894.72.570/.30 304. .  4 80 7.   !70/209 4/:2.7. 5489.3 &9424.0  897..80.4480 :.4 /4.424989.3080 24 0 ..48:/3 -:/ 09  '.9  ..43 2. 8. .34.. 342 5489:5: 4789 .49.58 .. 9007.3:89. 080:4249. 0 3..9 4807.. 8.3 0     /:2.  7.34 47..89.093489 570/209..83858.74/3483434.. /.8:23..4308570 . /430 08070 030 /.2  3. .. ...4/..80 .. .0 4/ -7./..47. 54 9.3.3. ..89.4 8.7 900830 -08900830 357 90014387..  9007.3 5480-..3.98:4-7..489.4-. /0.47.. :3080 : 57.3   # ' #.9.30:8:/8/0549  480:74:4/0/304/30 34 30./.3.  & 570/2090 4 80 24: 4/:09 85. 3 8:/.00 8..03 .3: 4249. 0 24  /.7 03.3 8: .8.0 /7 .3. .. 570/4 . 03 0 0/.80/..4 0 /4-03 4/ 3030 574/.0  /4 890. 4 82.    47.9/.7 . 0 .. 4.3   89.  4/:092 570/2092.... 4 0 570/209 8: 03..0549../489.89. 30 24: -9 . 08054 890:94.34. :.. /.98. 09: .

48:23 034 ..3..3   89.4-. 57.4/4././2.907090/.92024 0490 .4/70 03.3..438... 342 8:/ /. 57:5. . 85702. .43 8940  03 84-4/0 30 48:7...3: .342 .4 /4..7..  54 57.8: . 203..57.34.9 897. 459: 034 /..: /.  7: : 083.8: .9304.242 459: 03:  7... 57.0  !7:5.570 9: .92 2: 80 5489..3: .4/.034  4-0-0/ 0 80 :82034 570.  & . 0..8: ..459: 03304.54 094 5489:5..8: .3  89. 8:  1/.494 0 30808.34. 3425489:5: . -7.47.03 24 0-9859.5708:/:  !708.494 0 !48084-4/3485439..03404/-4/.2.3.   . 24 0 -9 :54  970-03.. 3 5484.: 57./...  7.34..:9.3. 38.24434892.:574203:.8: . 4805489:5.3: .0 903.8: .8 4-.47893:   1 53 593 8.30 3. 47. 47.3 /. .0/: ... 5489.8. 3. 24 0 578:89.8..45 9.0 903 4 8....30808...034 59.304. 54: 9 4 57....:70 :03.3047. 80 : 304209.5489:5. 578:89.%/. 57.54.0342 5489... .8: . 4/-7.8:/./. 0 5:9.4/3./.4 578:89..: . 039: .047.92 54/.05489:5. 0 5489:5./7 357458. 897.. 4 8.: 47. 4 - 2: 248: 9 .9 2.30 48:23 034 07 5489:5. 3. .3. 304..   ...0344-0-0 :0304.7.3  89. . 3425489:5: 24:/.4/.8. ..3:  39 /..804/. .. 47. . -7..::8.8.   %4 0  : 89.8: .4 859...93489 301472.2.4 -7.034 8.4/4.30 47.3:   :9... 30.  .70/039909.470  7.0/03897.  7. 7 94 4/70. 30:-0 03..42 30 0 47899  .83489 4/ 4/.  24:47. 8..4.03 :20 /7:4 -7.5489.3.3: .4 /.304/4..0344..: .0  47.24 0.30 9 54.8: .3.24 ...4/-7..922:8...03. 30454/3.032.47..30  7. 40 80 57203::57458!48. 5749..24 :0934  54/ :84.  . 8:/./.830/.8.42:.  570/89.454.4897.0  4/ 7. .3. 49.4 /.428. 8.....  .  .  39.0: 34 7.03. . 57.3 ./.59.4. 547030  .0402:8: 0...3/..3.30 /4..8./7 573.0 . 424: 9 /.0 ...: 59.034:897.. 30. ./30     /4       /4    /7 !70/209 8.9.3 /..3.54 09  3. ./.34 .3 :3:97.578:89.3.0342 970-.8:/.954.342 5709708: 570/80/3 .: 909:  .7.3.083. 70/4.3..8: . 8.8: . 34 /04..34. :20 -7.14727. 348:/024:5489. . 48: .3:74:4/ .3.  859.4:4/-7.4 03...92804354.74  904/70 034.3:4/8:89. .0703:9.4/-7.2.:570859.3.30 5. .40/..0 .0 303. :543.. :20 -7.4 8....348....3  89.  20  57020 74/90. 57.3..30..3489 9/   54/.03.4 8.47...30 304.3.34.0/: ..3. 4-.03 80 4. 24 0 /.400459: 0354. 47-/  034=  20  57020  3.8: ..247.3 /.  /./.3:  44/: /. 8:230 8940 5749..0454/3 .08307. 4 303.8..4 3. .8./ 80 94. .43.8: . 304.24:4/4-7030570/80/ 3.03 /02 3457. 54970-3 .034 4/3483448:23 03454:...3  304.3048:23 034:5709..3.03480 30 24: ..2:24 0:.0  3489 48.  /. 30 /: . 47.3 89.4 030 434.8..0342 /..4: 4/-7.8: .:0 47.  /. 570/80/3 .034 0 57094/34 8.959./0494257.3: 4.3/.4 /..7.:0  4 4834.0330/: ..3:47.. 57.0: 47. 80 57 4.4/0459: -0 .42/./8...4 . :9.8: .: 4-.:59.4 8.34.. 54/34 030 7.4789.  4/ 48:23 03  2. 30 54894 24: 3489 /..  20894 89.  !7. 8. 30 90 0 : 1472: 8.98.4 59.3. -7. 24 0 4/70  8..42 8.57.  7.4 0 4-.3054870/34 .4.32.583 80 -00  /...4-7.459: -: 304. 8.8: ..30  !8.7020 4  570 1472.4 54894 45. 3428:/494208057.. 4 90 03 .24.:54: 03304.90 574. /: 3489/.0  482.. .   8:23 03 4 0 57.30304.4 8.  .4.: .. 2: 24: 5489./ .420: 5. 30 578:9..89:535:3424 34 90 034 8.34. 89.. 4  30 ..54/4..4 .4 302.80.4  .3.34 : .. 5742 .3.30  /7   ../7  573.3.. .03 80 : 5489:5: 859:0 .834459: -/...7. .47.8: .3   89.2..  5..   & 54.0380247.30:3:97.03 80 247.: 30 8.4/...0 903.428.4.4  24 0 8://.92 -7.4/9 .0 9. -7.3 89. .3:  ./0308:23.30  24 0 /.  /. 38:/.3054870/34 .3.. 54 84-4/342 :.:54: 03  7. 24 0 /.428.98.8.3.  .! 40 . -7...-:/0 /.. 0 /0.4257. 30 57.9 57:5.8348.3.3.438 :84.40.0 9.0 . 94 43 348  94 /7: 4.  24: 570/. 57.8: ./7080 ..3.43.  20 : 32.7  8.:8:/.3080 8.:-7.:48:23 034 54 4/70/-.034  . 4/70 032 70/480/42  &897.3574.7.3:  .8. 4/4.8: .03 /4. 3080 8.034:7.30 897.  90 /..30/: ..3 89    ... .0 /.:0 304...9. 2.4 8.8: .9 3.42. 47..3. 573. . .3 :3:97. 94 80 47......57.8092 57.. 30 4-.  . .3.4:4/-7.3. 59. 3 5484.. 2..  $.8:/090 4 24 0-0   7.

48.349: 4.4054970-34/.3.3..4/-7.834 .43 /45: 9..3:4/8:89.4:47.330494305749.3.3U...42 2094/424280:9 03.. 480897.70/3489  .3.94 94 43 30 548940   80 8.02  3 -4 8 2 /7:2 .:08..30 -0 .. -7..30870348.0  573.573.0 .308. /.  $.3447.. 57:5..570543.  $..47.034 /.3. 5495:34 8:/ /: 3489 /. 0 4-..34 9: 4.3047... 0  8.   8.24 .   $.4 .  4.47 8. /.034 .0345742 304. : 8939489 573.808: ..3425754.0 . 870/89..4/0/.-00 .034 -0 -7.:209 . 40 8:/ 54. 8:/ /: 3489 /.4//4.54.4  /7  %. 59.8: . 32.4 80 4/3480 3.034 4-.8. .42 :34245.4 54894 4834.0/4 80 54.034 /. .30.038)8:..0/4  .   %. .83 44434892../4. 40 57859.434  .70 34  30..9 .90.4808.42 3.034 8.0 8. 30 303./7 . 08057049:2. . /: 3489 54/7../. $0 30 0 47899 57. .7.04/4.834  7.3.0345720303. 59.3.47.4/ /7:0/4.92803. :7..034  4/34834 48:23 034 : 57094/342 5489:5: 80 24 0 4-../.. 3.:20.30 /....:. 4/:..:  5489:5.30 /.70/08.5.3.3: ..: 47... 3.3: .3. 8.  .970-. 44 -4 5495:34  30 484-. . . 039: .. .578:89.80545:3057.3..20  : 42./.4434 943070.  :. 4/.80. 8. . !73..30 8:/0/: ..30 40 80 30 24 0 574..3..4. -7.. 5489.034304./. 582034 . 247.034 40573.3024 0 9.. 570/80/3.3..834.303 8:  20 :3.4547.03....3   89.3080 303. .  1:3.3..302  /7:2 8 32870/89.  82 85439.3..8.7.0934  4/70 034 9. 570/209 5489:5.   7. .02 3034 /4..570/874 038.0/4 030 0 45 9.. 3570/209:4208054. 340/. -0 4-7. 40 47. -7.: -9 5489.570/2090 .0370.2.9 /4-74. 4 ..40 47.032 . 0 47.4 04/4.3.:3.  7. $.3/..3:300.5.0  574 489 8.24:578:89.4.47.4 859.3..48.42 -7..302 8.4/ 20  57020  . 4/4./.4034  8.. 8.094.49/.038:/. 8:23.034: 4834.3425709708:/.0  /. 0 /: 3489 8.3   89... . ..59. :0/.480859.42.3/.789.4805489:5.: /7: /4.583 : 4-: 5754.03..42.0402:8: 0.40 57094/34 8.30 47.3.3..302 58.  $.30 54. .. 5489:5.583  3.9 582034 .24 54 80- 302.3.49: .30 305495:34  5749..0342 24: /.3.8: .-7. /7: /4.3   89... .:8:/.3.079 /7:2 /4...30 47.94573.4 0 302  54.0/4 .   !9.207.34.3  89. 8. 59. 30 8.03 :. .4 0859.342  30/4...7020  20894 /4..4 30 549705034 /7:2 /4.309..3  : 3489 0 47.3  304...8:8:089.-7. .4 3: .3 !!! 8.34  ..8: . 80 54.. 0 8.08.80:8: .34 8.. /489. .30  544 .4 9424 048:/947.302  3:/42 3:7.3   89.. /: 3489 8.-:/085439.3: .40. 4-.4 8:/4.4/54304.0/4.32 24 0 8547.  4/34834 57.:: 4 90 03 .3.-7.034 30 484-..48: /..3   89. 47.2. 308...49/..03 24 0 -9 8:4 03 8. .0/..30 224 .7. . 97020 4 02:8024 0/4..80:304209.43.9 8:/8.8.4032 4-0 .24..4 8.07.3:47.3.09... 0 :-0 ::  8:/ 24 0 484-4/ 47.:  /7 .  .. 4834.00 4/. ... - 80 /4 4 /4 304.4/.:/7:4 8.4/57095489.90..3   842  5709342  4-2..93 9: .583 80 4-.570/209 8: 03... .0344459: -:547 0   859..89  4-7.94 3..        !73. 80 89 0 859..834 0 : 304..30 3024 0 80 8.034.9 3 8.  .. .034 80 30 24 0 .0/40.  .9859..4.8054.32.3   89.. 80 :348 : . 5489.  434 4 54 . 4-2. 30 :-00 03. 57093.03.03 4380859::540/3.70 348930.7.. 4/4.: -7.047..2.403.59.342 5709708:  2.  4/4.3." 8:/. 302: .03428024 0/4.42 57094/342 .48.3.   .3 54. : 420 80 3.24 .3047. /7:.3  89..47.74/32574582.8939489573.:209 ..0 .0/4..4793.03.48.03080/. : 42.4 .54. /4.0 .3   4 2.0/4  8./7:48 34870/89.54./7 47..0/..34 .34  .4 970-..3 89.3 89..$:/.  !73..0 .03805: 9...3-44.:30 4...3 89.4/54304.-80574.34 54.0324 05495:347.034 $.. : .34.30 573.3:.:59.9 8. 5702.0/.85484-4/344. 8:/0 ..583.0403. 59.84.3/.   !43 .430 24 04-. /4..3.907090/.  ..:.074/48943489573.3...3034 0  .389...47.: 578:89.0/4428.3.30 5480 84-4/34 . 8.. 30 489.0 40:897.3: 24:/.0/4..3 7:/4. 0 2: 80 5489.30.0 57:5.  0 573.303.. : 5:34207 54 9::  3489 47.34.2 .34..43: 30 /: ..479   .  858.4573.. 0 80 /..

4 8. ..428.3.247..3  07 24 0 -9 303.934..:89.   $.03428.47 8.  :8../ 970-.47. /.30/.0/4 80 . .034  : 8.3934.2 30/4. 40 0 /4-4 : 5709.  //: 34898.4302. 0 8:/. .0/4   434 2.9  0.0 7:50 .3.30:478947. /. -7.309.4 0308..3.9 2.428.43: 30 570/.3  89. -7. : 893:  470 0 80 4 09 0 34720  4 0 4   45.7.4.034  #...93. . .0/4.3.0/4   24 0 80 4  0/342 . 8.8.4..0 - :90 4 247. $.43: /..3...30 /4.  9.342..  . 5480/. 8.43 30 570/..34 /02  /. /.0 903. :5447 /.42-7. 8.034.7 .4 030 :89.  : 94: 8.3.4.43..4.330484-4/90/: 3489 .  4-.30 8.: .-94-.0 4 8: : 5489:5: 3.032 . 24: -9 ..0/4  5480 94. 34/04: 089.8: .403  :8.0/4. . 4.3/.057.034893085484-. 3  84-4 0300544/34894..34.0/4./. . .3 /.4.57.20303  /.. 43  482 47.0/40/: ..0: 570543.8. 8. :.3.:094.9 . 8: 4 90 03 4 90 03 .34.0/4.4/8.3425709708:8:/4/8. /7:2 8..034547. -:/: 7.5702. 32 54702090 4/3480  /..:. /7: 8.4. /.70/348934.3. ./7 30  3...: 34874/3.. 34 8.8.9. 35484.0..428:: -842 4/348:  3..0/4.8: .342/4 /3.0408.--..30 8: -030.09.040- 8.-443.0342  8.89. :.3.48..   9  /: .: 8.24:-9484-4 03.3.7.8024 04789930 478995484-4/34./.0/4.0/4 030 4/4.  : 3489 /.9.  $.3    89. 30 0 24  /.0/4 482.4./. 4 8.3-7. /489.4 8.:57.034:47899.3.0/4 03..7.0: 8:4 03..3  $.2. . 47. 304..3.4 /7:4 7. 304.34.3 0 /. /4 0 3.. ...-. 54. 8...0/4 03.0342  &5447030  4/4... 8..: 7..48.89. -9 8939  9... 8: .583 . 8. .024:8. 3/7. 3.70/9573:/34/4.    4-..30 4. /49:1:3.3   : 3489 /.3   89. 8:/. : :0 4789:89.. 54../974 4..30 ..40484-4 03490/: 34895480-325745842..49: .  8: 23.24 0 . 34 4303  82 94..4254. .  480 :90 574. &8.  8. 30457... 4/348 5702.0/4 2..34304/..0/3  .8.409. 02 8.42 54./.3   ... 8:/..549..7 0 30: /7:: 574. :7.: 34  ..0/44. 342 5489:5: .0342 .. 4. 54 57.57..509 20 :/: 3489/.4 54894 -4.034 :.874/3.:5447. 34 8.854.8: . .3.4057. -8. .5702.4/70/-0:. /7:4 897.4. 3.0/442  47.. .3..  47.0/4..0 30457. ..034443420 942:047.30247.0/4.:8:/24 03.24 80 54 80- 7. 4..0 47.484-4 0304/ /: 34898. 247..39: .34 89.34.3   89.94 .3/.8: .4 .24 ...3..3  ..3 89.57410843..308.: .3. . 4/-.3.8: ..0/4247.:43 247.8.939: . 8.3 .0 .70/4 /: 3489  :.9 5495:3  8939 8....3   89.544 .3    024:808.0 40-8. 342 5489:5:  #.9. ..4309..93.842 .90.    ..9.34 .3. /: 3489 .  .: .89  /: 0. 3 9. .43.470  893: 3.34. :442 8.03.:  302.03 .3. .0/4  .7 9:2. 47././7 3 4-.30 / 8: -034.. 94 4 89. -:/: 8.3 4-7.0/4.:  30854.03.70/4 /: 3489 :. 30 570 :9  $. 03.. .3 . /.30 /4   /3..0/4.48.3. 4-:. .-3/4/7:4 890503.42.3 89.3.4 3 874/3.. .7 -. 2 8..-4/: 0./7 482.398942.8..034 30/4 .9..  .308: 909: 47.2. .0/03.3..803024:8..54.:8942 5489:5: .7.43.30304-.:54./0 347.083: 1:3.3 5709708  0 820: 80 .4/7:497.48.:80:20894.4 8. : 7..0 /4.034 49257.97.0/4 0/: 34890 :4-72. 0 :  .0 94 2:04570/209:543.0/3.40548944834..8.4 8. 3.32 .57.034. 9/.7 3.342 . 3..3   89.20734 5470 .4.484-4 0304/: /.0/4 9  :.30 . .:20 ..   -.3   $..47.3.    ..   4 0 8.0 484-4 03./.0  .: /.544 .83489 /..0402.0 9. .8:: 37....3.247.3/.. /..3  9 - 8.34..42 1:3.3.. 7./7 .8:23.3024 0548.3 : 540/: 8.47.47.::40280 3.0: 4/.0/4 03.078854. 3.42. . 342/0:-440808. 8. -4 -4089  ... 04/70 034 . :348 : . 47.0 /: 3489 43 80 454230 570 /...3  89..903.0/4 03..583 ..0/4..  /4. 3. .... 4. 8...34 489.. 4/-.7 0 ..0/34897.4948. 30 .0..3:7.. - : 5489:5: 489. .0 ..8:3085484-3.9..):44.8: . 34  -.  /.470893: 3.8: .0/4 030.074 .428..24 54.3    89. 30 247. 8 4-742 3.. :3:97.  & 57094/342 5489:5: 8..4093.09. 48..42 3024 07..309.24:-9484-4 03.3024:/.4//: 3489 8.47 . ..0 /: 3489 : .0830 1:3. 30 30 820 -9 .54.570/8:/42/.0 40 24 0 -9 484-4 034 /: 3489 8.4342 30/7:. . :09. 30  /: 3489 4/. .0/4. 4 0 :70/..0/4 9 3024 080: 5489:5:8.48.0/4  9  247.48. 34.0 570 304. 4.34 ..:54-4 343/4970 0 890503.

/7:2/4..2.03: /.3  . 54 /4..0/4  24 0803.92 570/80/3  .-92080-0-84...:54473.  9/  $97.0/4..3  8.80..0/4 1   /: 0.: 59.9 8:/8. 0.47.  5. $. ..3:  ..3 3.. 3.54808.34 .8057428.  0 : 59..3/.98:/8.48.9 897..  459: 03  304... 342 8:/ /...3.3 2. 4 3.3034/.:54.0/4.3.83..29   70574/::0 /.583  . 0 8. 0. ..0570/4 ..0 3..0/480:. 0 8.3/.859.04005789.8024 097.8.2489.89:53  5:3424 3  8.0/4..789. .0342 0/. 70:9.0/4 4 8.34.. 2: 80 5489.: .2 03:  2 03: 8..83.993.3 8.30 484-30:. 4/ 8. 80 30 820 3: .59.  4 90 03  24: 570/..  . 3.9  3054870/34  $.8024 08: 98.47:  54/ 573:/42  9420 8 34 /.. /..57.  0 8703 3.3 : 4/8:89.8.070 /45:307..3.2.3 /. : 4-: 85439.. 34/04 $:/0/: . .0/4 03..0 570/4 .8: .30247. 3.3. .93..04004/-4/.3. .3. 4 490 487.0834 5470 .59.   . 4 90 03  304.  4/348 8. . 3 8:/. 008.342 5709708:  & 897.0/4..3.9 : 57094/342 5489:5:24 0803.3  /:..948.7.42 ...:59.0/4.459: 03  . . -93. .9 3054870/34 45..3... 08.5489:5..89423.2..3. 03 9: .4/.47.0 9..8./... 47.70/34274  9: 4-73:94 . 5489.2. 80 859:: 540/3../2808.. 48057.3.304809.4 030/4.  59.302 $.03  -7.-7.. .540/3.074. 90  20894 74 03..3  89.4 0 .7.7.3.944344 02:4.8.3.3   89. 59..8: .0  .4/  5844 04 0..59./94734  & 582034 1472 859:: 80 :./574.0/4 80 :5447. 3054870/3489 !70 54 09.03/.0247./7 3.3425709708:8.0 .  859..4/4.5489.0/480859:0:57094/3425489:5: 3. 3424303: . 9/.5. 0 8. 303. 47. 30808. 34 8:/0 9.3   89.70/34898.0703:8:/0  834.8024: 8:4 9  /8.9  82 484-4 03.248.934 2.  304.4 5489.249 3.4 43.3.0/4.0/4 030 54 :. 24: 5489. 34  0/.0.3425709708::0934574 9.0/4. 897.59.5470 .57..3 /.0. .3574-024.9/   859.80:348:.8.304. !4804/4.830/.3  89.3.907.3030454.. : 8.  .42 8.20734 5470 .24 4/89:5.8.92 9: .3/.5. 57..0 942:04570/209:543.304.438 . . 54894..9 8:/8.0/4.0/404 /. 0 : 9420 94 43 24 0 -9 7.4/:.4/4. .:43247. /. .0/4..0/454./.32870/89.9  :9.34 8. 57.:45 9.0/4.4.24:-9484-4 03/: 3489 8.0/4 030 4/70 034 54 8: -034 /: 3489 8:/.3   89.304-.3  !7 9420 8:/..5.803024 0.834.0/4: 5489. /:.8...92 8:57493.47 ..949:/2:0543.570/2090  8.83. .7/9  82893948.30 4/ 3.  ..9 84-4/34  54 3.  .0/4: 4/70 03.3.3.420800/3424 0.94  . 08.: 80 30 24 0 ..3. :9.4 0 8.45 9.  5.0  8./7 3.3.2970574/::0 303.3. 4428024 0478998.  4/89: 5.. 570/80/3  .  302 8.3   7. 8. .8.. .342/..3.. 9 038.0/4:5489.8.0 34898.. 303.  4/70 03.4 897.. 59.: :82034  3054870/34  4397.8.48.  . 7.7.0/4.8: 04-2.035484-4/342:. 859:0 897./45:38.30 30 :-00 034 : . 3.3 :80/ 70 .4 0.32..3 !4942808.3.3032 870/89.2859.. /.0/430/: .  4/30 . 4 ..34.3.0/4 03.934/.3  308703   308.42042 .0/4.5:98. 89.4. 4/ /: 34894/4.07030.3. ..583 .   . 7.0/4 0 /: 3489 : ! 54894  :89.0/4.: /7:4 4  30859.  80 8.583  80 -00 0 8.0/4.0/4 9 3.4 94.3..907  247.38..897.3.0.34.59. 9.0 94 2: 0 4 570/209: 543.  .. 0 /: .57.4/.4024 0-9484-4 0348.. 4/:.4/3485702.-7.05.59.8: .. 3080 8.8.4 :5447030 4/34834 4/7.3.0/4 -04-7. . .3.30 0 54 57.45.. 30 247.3: 8.0/4 0307.454.  94 80 : 5489:5: 90 4 24 0 570543. 859./7:8..  4 08.92 80 570.0 . 8. 348.3. . 8.454. . 8.540/308.540/3.8. 89.  4...  .8..43/. 3.3 /.308.8.4093 4 3024 08.. : 507..:8:089. . 8.0/4 9   .9 842  5709342  /7:2 .8.8.954/:84.0/4  24 08. /.4 80 30 7 94 4/70. 48. 0 0 8.2057020  20 4. 57. /: 3489 /.0 .0:30424/348:8. ..3..8: ..  /45:30 : 4/348: 3..94/.34 85484-.:54/47030/.0/4. 5480 94.80/4-.3 /..308.0  .3.   8.304. &942.80.0 30..32. 484-4 03.8.2....8..0308./ 7.09. 303.. 9 59.. 897./4 30 :544703 /.7 5489.:8..0/4.7..032  4 90 032 .4/. 4..3..59..8. 578:93..4057..0/4.08. -7.: .540/3.3.30  -47.24 0 -9 .7/ /.3    . .8.3 /.7 !70/80/3 ...34 9097.94 8.  . .59. 4. .909.3.570543.8: ./34:94:8.  .30 57. 8.49. 94 .3  /. . /.8:/.3  89.3..0/485484-. 3.

7  /: 3489 40 2: 0 43.. 85:38.: : 8:/ 5704 34. 80 4/.43.. 4 38: 3...2..0 247.2. 859. .  0 5482.  :70 03. /0.97.4289.859.3.8 3./... 99..083..34.4 . : 7. 8.3   89../7 .4  4 : 57093: 8.3.48..-:/0574.3.43.. 38: 85484-3 /. 5470/94.34 870/89. 4 5747.43/. $: -03.7.5:9:5704-7../7   5480-30 4/70/-0 4 8.0  2.0/4 /: 3489 %008. :70 03.0/4.33:::48.. 4:/8257.897.089 4/3. . 8.4 /4.2.. 4 7.   /. 4 570:2..3:  89.4 90 03 .0  4/4. 0 4/ 0973. 5480-34 ...30970-. 0340/.. 8: 47. 24:859. 4-. 3425489:5:57.40 94 54970-34 .0/4.4 3.0/4.    9/  & 7:5: 5480-34 4809.090 090.. 8: .7  083. /: 3 3.3. /..0/4.3..9.4.5480-34/70/. 342 5489:5:  .. 723..30 30 - 90934 :9.: 54..0 ..7... 7 .8.03. 342 5489:5:  -4 94. ./7 .24 0/.0857023..4-..30:89.0/4 0/: 3489 . 58: 2. 3.3574.  -0 4-7. .:7.9:5424 50/.-./. .434304. 4 .4 -4 89.4.   /.0/4 0 /. 4/70/-. & .8. 54.3 5489:5. 0 0 47 03..32. 99:4/.2:.0/4.3   89. 80 8.7.573. /.0  . 9908.3 4/ .4093.. /::054 94.:57.5742 859.:: 920/. 80 8:  .3.0 0 24 0 4/: 9 /. 570/.30.: ../7 .427.0/430-24.3 8.4 5489:5.57. 54. 0/.34...438. .: 9. 57.3    89.42859.48.-0301. .3.0/4.. 32 /02.: 8:/.3:/7 .3..2.0/4.  ../7 .3489 .083.7 03028. 345489:5. 74/90.4/3485702. ./48474302344-73:.0/4 03: /0.4/70/-..85.408.0894/3.  .....808.70203.03. : -47- 5749.0 2..7 032 7.30 /.24907090/: 3489 .9:34. .47 8..48: .  <$..7489  -4089  90  90083 2..3:. . .. 80-0  -8. 57458./7:4897: 34.83#$ .8.8. /. ..57..7. 990: 083.3:302./.4093.

8:: . .0834. 998. /4    4 8: : .   .34. 998.43 :309    4/30  .3:  !  4/30: ./0 0-9 70 4574.  /70/-04574.0/4.3    !.0834.0/4.2.

. .34.0/44. /489. 03.3..3. . 8..  4 90 034 .0 0 570/80/3. - :74 03 . .4 94. 9 0342 8.8.  5.34 5709708. 4 - 3054870/34  54870/34 24.57.. 030 2070 .203.570/. 47.089 .304970 304.4/4.0/4. 8.3.3..4. 54/.4 /.8... 9 034 8.30 54/.34 723. 4-. 203.0/4.4. 8.4 9.0 .3: 0 4/.4342 4/70 03 207.907..30 /039909.. . . 7.8. 897..30 9. 207. 5720342 5480-3903  :70 . 4834. 99 8.30 ./7  45 9. /039909  : .34..32 8..:4-30570930  3. .  4 90 034  5709 2:  :74 . .8.2.:: /...0/4..7890 308.5:902 903  :70 . . 80 7.42 /039909: 577./ 570/:2.4 /039909. 57.  3.8: . 4 .. 8.3047.24 8:/:  .2. . 9 034 8.4/897...89.90... 38:/.4/. . 5489:5..0/4.393 303.8094425489:5...9. 9 034 8... 990 5742 8. . 8.3. :.5480-.4/ 7.-7.3.4 8./7 0 4/70/-0 4 :84.0  84-4/.8:/. 8. &. 03...30 3.. .:84.34870/89.0/4.24 :42 .3489 /039909. .3489 8.0/4. . .0/4 0302 8.30 570/89.30 0/.30 24 0-9-440. ...  . 990 8: .3/..3..40/43488:/54 8: -034 /: 3489   3./434 03070 03.3.34 5709708. . 5489:5.5.  . 1 4 4-0-0 030 :94: 5489:5.  /7:4 2. .2. 32 /02..:-0-0/34898:/0/: .34700.034  9: 4.. 8: 030 . 1742 /.. 7. 9 0348.8..2.. 3 5484.  9/   &. 304.8089 03.   3. /4. 58203  4-7./. 99 4/ :.4 203..4384 4.0/4:  302: -82 . /. 3 9. 9 034 8..3.9 8: 8.30  858.42 /039909: 543..0/4.0/4.4 03.0 2070 .0/4.0/4 0305480-3057489470:574203:.3057. 34 4303.302 /: 3489 : 083..454203034. 304. 4970 /039909 .  5480-34 :. 7.   8.8: .4342 570/.:70 03. 9 034 8. 990 5742 8. 570 54 09.0/4.0/4.9:8.3 /. .0/4  :..:8: . 548940 443489 40 :.300/. 2080. . 35489:5.4 /.0/4.   3.33.  8.4834..4 /.70/0  570930  8.3489/039909. .0/4.  /7:4  /.0/0 /4 497. !4/.  5489:5: . :0934 47.  . ...8.  3. . 8.8: .0/4808.90.0 .7 8:/ 897. 3. ..4 /7:4 3..03054870/34 :3445.34. $:/ 0 /: .4 - 4/4.349: 4. $9. 4 304.70 ..3 . /..47 24.0/4.8: . &.3. . 9 0348. 4 304.34.30 89..  -7. 80 5489 0 5720342 0/30  .0/4 030  5480-30 57489470 : 574203: . 990  207.3.789. /.0 0 4-2. 8... 1742 -78.2.0/4.0/4. - .30  858.. .:  !77.. 32 /02./.9:8.: 5480-34 .. 3 42 80 4-0-0 :09.3 .  47:5.  & 083.. 47.3. 4 .  89. 34 /04  . 0 .9. 30 80 /489:532 897. 8: 8: 030 .583. 54/.90 4 . 4 /039909: . 54958. 3: 304.0  /7:2 :0934 90 2 7.3.: .  24.. ..2. 59./ 4 7..248.3 :3:97. 9 038.3489  577.49  904  /7.

 .803.  5489:5..24 57.0/4 0 30. .43: 8:/..:::. 3. 4834.. 8.4 03.804/34803.  .3 89.  8:/8 085072039  $.0 9.4/4. !70/209 :. 3.2.903 23472.:   4. 80 3. 40 0 45. ... .0  57:5.  8.3  4397.4.4089.. ...24 57489.  : :9.70/-8:/..4/70 030897:0 . . ..7 9  3.242 .42 :32 45.432.3  89..5. .30 57... :0934570.: 8.3   . 897: 34 3.0/4   . ..3..  5./7:289.8014727.083.5834.4  8..7 5470930  305470930   2089. . 4834. ./7  8..3. . 83.3 89.  /..43 302. 80 7043897:./48.7. 4.:348080:.4/70 0397. . 3. :9.3 ..34.:.0  . 8:/: /45:89 5789:5 89. 207030  14947. : : ./3..4 897.  0780 :. 3..708974.   .3..  :.. #. 4 90 03 47..302 : 57203: 4/70 03 903  870/89...  80 /4.4  8.80 ../ 80 :./ 0 54970-34 /.203.9.4   24 0 -9 :09 8.7 ... 8.34 897: 34 ..2. .0 9.. 0 24:  ...3 89.34 5709708. .4/89..:.84/84-4/304..907.: 2089.3425709708:5720/-0 897. 7.7020 .0  : 94: 897.  . 30547093489. ..805480-.3425709708: 4947. 34/0. -494..  2 030  . 34/04: 3034 . 570/80/3.9.0 . 70574/:.34870/89. 0 7043897:.  897: 34 2 030 574.578:89..03304. 47.3.:47895424 897: 3. 3.789.7  570 897../. ...7  570 897. .:80. 34/045480-347. .4.830   /.43 .7  :8:/: 13..4  .5709708.0342  9. 5700/4-/:... / ...30 ..  &.3.3..0 7..01472..302. .4: .:0 .0 9.3.304 8.:  .7.7 .4-.-7.0 : 89.070/4.4  8..5480-3 57. !480-340.  574 489   3. . #043897:. 5454. 02.... /. 80 4/ 8.   574  ..34 870/89. 40 0 .  !480-34 0 . .790 4/4309:8:/043. 2.0 9.. . : :84.3:85484-3489.90  .2.0838:-0..894 80 : 574./4.2. .7/0 303. 303..0 :/ .0 9.2..7400 4:274 . 3. 7..5480/. 48:/:8: ... 897: 33.2.0/4 03.5774/33. 4/348. 0 .  . .....3.49  /7.4 3.0/4.89.3..54 0947.0342/4..0  : 94: 897.  $.. 80 24 0 ... 34/0../7  897: 3 3.3.. 303.4  3.:: 0 0 /7:574.: : 34...3094208 54.7.0 9..:42080/4. 897: 3: 85484-3489 897: 343.0  .:: 9: . 5489:5.008.7 &.4 80 247.7 9 :. /4.... 7. :. .. . . 80 :9.7.  45 90 4-7...80/4.0 0 . 20703. 47. /.. 2089:.   3.80.  4-. 4 8..583 ..3 . 8.8..3   89.:007 /.9.3 70/  247.3 89.70:9.2. 0 :9. ..0 8:/: 8.3:85484-3489 !7. . .. -0 34. 4 ..302  / ./3  89:... 03:  48:7.0 930 &208944843.40 /: .  8. .4 /.30547093.0/4  4 303. 54 3.57:.583 4 :.: /7:0 54/.4.3: 54/:84.. /7:2  0 5789.7 .2089:3..7  543.970-.. /: 3489 8.  . . :.32870/89.07..: 8.0/4...0 8.. ..  ... 85702....70/08. 3425489:5: :897.4 5789.  ..2420894 $..5:902:....3907084.402803../3. .48:57458.38:/....07 8939489 /7: /4.7  3054870/32 :32 45.4 03.3...4.  .024:805434.3:  458.034  :.8: .4 03: :./:. 80 :9.:3.. 0:. 4 303.3034 /.05702.3 89. .3: 97.. .7/9/. .57. .0 .34 870/89. 2: 578:89.  57.. 34/. .3 89.  832. 247.3 /.34 5709708...0 2094/574...3. 0 . 345489:5.  570/20924:-989.4..  !700/ 0 .3..32. 8.094208  80 57. ..3: 303.3:.: 4 80 .0/4.80-4:9.04 303.4 54/34.790  8.2.70 . 4. . :.83489 .0 .0/0343.4/70 038:/.3. 897: 343.2..9:. :.72.3 89.   /. 3030 89.0 9. .  . 34 /0.8057:50 2.43 8. 4 8: 57- 34 89 432.. 30 .0/4  574892 45..3.3.7 .  .7 .3 .302 540/3 7..4 /7:4 /4..40804/34803. 03005489:5.30  !480-3.3425709708::.3070:9.4. .4..4. 3 42 80 . 8: ....10 124.4.4/9540/3/4. .3489408:57458.. 303..3/4.: 57. 24: -989.4.72.: 54970-3... ...:. 80 97.7 032 303..3.97. .   !7427043897:.3/. 4 303..4 8..-7.4247./947. /7:.  2 030 4/ 8.7 . 8.3 .0  2. 80 90 303..305480-34/4. .4/ : 45.4/7.0 8..:9..8:/24 0/. 4-. 8: 484-4 03.4/5489:5. 5700/ /7: .40.0 :. : : 5743.7 030 :.0 9. :9. 4. .2.3: .5489:5.3.. 030 '0 9.0834 30..: 083. 30 24: -9 8.857. /. . .0308:/.3425709708: .7/0 97.:42.30 8:/0 38: /4.48..9442304.7 03. 5489:5..4290:3.42007.0/03 /4..   2 030 897: 3 8:/ 4 :9. 302: 24 0 .  .3024 0-930. 42:  54 54970-  542..18.0 9. 574.3. . . .7 :7. .4 0307043897:.   '0 9.7. . 4. 40 8: 570/209 :.../.  .30 57..0. 8.4824973. ../ 80 430 3.0 .

89. 85702.90.  59..8: .9070 .30.83489 4/ 4/./057. 34 8:/047.3. '0 9..3..0 9. 34  570.34247.0859:03054870/34 . 9  575.34. 4.:8:/.. 0808.3:.9. 8:/..0 9.4.. 5709708:  /89:5.3. 030 4-.: 4-.09.4 574:   /.3.80 4/..430:89.4 4/ 8:/..  8.0 9..  45 9. /.3 89.: 04.3 8:/8 . /..0 9.  : 94: 5489:5..02. . 3. . 3054870/34 .2.0...03   /.342 5709708:  : 578:89.3. . /489. 3.0 9.034  /.0 9.34.3   89.:97. 8: . : .583 .0 9.54/30803. 030 24 0 -9 54. /.  850.070  3.. 43.34/0..30 24 0574 7.0 9.0/..  859:0 5489..  . 34 5489:5.8: . 03054/7.  /.. 03:  430 80 247.   .  ..897: 3.07034.894 4/ 575702.  . 2 03.054.34..: /7:0 443489 .3 89.34.. 80 .80 5480 /489. 0 /. 3054870/34 570/ 8:/42  897.583 ...30 3.8. 030 .98:/8.40 2 030 3057897./0 434 3..897: 3..30  897: 3...3   89. 3.4  .4/.:89..0342 .9 .4 94 .07. 8:/: 582034 54 4-.   4 0 .3../578:89...  .3. 897.::74  9:..:20..3..034 : :89...80859:04/897.. 3 8:/.3.3.....0 9.. .3. 343.342 7..3:8030:2.789: .0 5489404/34834.38:/.. 030 4-.97..9.0897:0 $.  54.830540/34443489 8: .: 8.8.  570/209 4 .3.  -0 897. 74  9: : 897.0 9. . ....4/70 03.. ..489.  4/ 897.3024 080. 030 4-. 03. 3428:/ /...2 03024:7./9..3: .480 434: 302: 24 0 4-. /.457./ 80 ..0 9.   54894 45...0 9. 8.0 9. 59.  2 030 ... .. 80 8. 4.. .2.0 9.  4.3. /.8: 24: .. 59.40897:0  380247. $97. : 897....3..::.4:897.80 .8.70/4  3 0 /: .3024: 570/.544 .3.04/34834/7 . 8580 .4 8: 89.45 9 203.3  89.0 9.90.0 9. 897.34..0  . 03..0 9.  0 ..4/ 47../ 897.9.0 9.3.:  2 03: 0 80 3.3 ..54/..59.4. .0 9.0 94 .0/..4 80 . . /.9 89: 59.0.3   89     '0 9../7 .4 8:/.0 9.9.3. 030 24:570/4 9897../. 03:  . 8570 03   .  2 03.:2 03:4.. 80:543.70/-42 47./3 .0 9.2 030/. 890 89. . 0 7.3. ...   .3.24 47.. 30 247.034 :897.. 8.54 094 7.0 9.583 ..3.  47. 030 4-.. 0 4/70/4 47.54/. 570/4 .32. 5820343..32.3. 59.   '0 9. 59.. :89.4/ 4/ 8.: /:497.5.7.3.0 9. 89. 3.57-..: : 5489:5: 3.../0.3. 4507.93. 5489.. 540/3 8: .90.:2 03: . 9 4 .5480-34:54479/. 570/209 -7 .  3 3.. 7..0 9.0 9.0 540/3.4/ 5489:5. -9  4 0 . 970-. 80 247. /4 0 . 030 54  ./.30 897. !45700/:570/209. 4/70 03: ./: 3489/.034 .4 3. 030 4-. 9.0 9. 4/4.48:54970-3. /..3 8:/8 . .3  89.. ..::89. 897.4 3054870/34859.  :-030 .34247.34.. /7 .     89.34. 7.: 80 24 0 /45:899 /...2.342 47. 45.: 4/70 0342 .09.0 9.0 9. 4 .4.70 3.:5489. :.:08.9.: 0138... 4.3.3. .   . 5489.. 34 8:/0  . /. 03080 4/70 :0 5820342 3.9.34  30 820: -9 57.034 : :89.3:  : 3.3.  . 484-9484 03.0 ....3447.0 9.3 8:/8 .9/.  '0 9.0 9.80.3 /. 897: 3.4 030/4.9 59.  /7 .54803 : :89. 03.70/4  .807.4 /430..0 9..8: .0 9.3   ./7.30 24:.34..342 47../ 80 .0 9.2..  8.80 :348 4/2./ 0 ./80:/7 .. 03. 030 : 897.   .2...0  080859.4094 24: 0 .48:.34 47. 0 .34.34.2.47  !9.3   89. 5489:5..304 90 03 .. 570/. 4.0 9. 2. 348:/0 .8. 03.3..  /7 .3.0..3. 030 4-.2.3    .  :09.3489 .0 9.3.289. . 03024 04-.0348.457. 57.::89.. .897.0 9.3 5489:5.473024: 59. 0302 7:4..    .93./ 0 .0 4/34834 /7 .  . 59. 34 3.3425709708:.. 57.  .9 .583 4 . 9:0 0  / .30570/209.24 . .2.9:897../:  '0 9.. .:.4/. 03.  /7 .   8: 54.  . 80 54..30 38: 578:89.3   89.: 08089. /7:.3..3 5489:5./578:89.3:47.3..3   80 89.3. 030 .70 03490 3.4/34834/7 . 03: 4/348343.   & 92 8: .0 9.3247... :89.0 9.. .3 89.3. 59.: 47./:974 4. 302.. 4/70 :0 7:4.:/4.9423.0 9.3 89.32.43.0899 /.. /.04/4.34.83. 8. 348:/0 24: 2: 5489.. /.3. 4/:.0 9. .  3.7 30 578:89.:3:97.3425709708: . :. 4-.0 9....0/4.342 47.308:/.0 9. 0 3. 34/04 .. 030  ..4 030 /4..54970-3. 4  2.3  '0 9.3 89.4/:.. 8.834  :8. 348.97....305495:349.7.   '0 9.1.3:   4/ 4 94 97.0 9.0 9. 7.2..9 .  .9  . 59.4 247. .24 303/04 . 4 . 303..0 4-. :0934  570 ..3 8:/. ..4. 70/..0 9.0 9.3. 303.4/.4/..0:89.0 3.3. 030 80 4-.: 40 80 8.. 970-.3:  . 03.4057.4-.4 3. 35484. 03..9 9../:8.0 9.7.07 :89. !4804507.805457. 032 : 4/70/- .. 54 57.0 9. . 4/30.3: $97. 94 30 304.0 .   '0 9.4 04-. 4.4 4.3.-24097.7 . .::5700/:570/209.854. 4..0 9.34..7. 897: 34 :89.. 03.. 03.308. 30897: .24 54/ :84..0 9.4.0/08.

32 870/89. 30 .  3.:5704 570/80/3.30. 9 574-02 8.3 9: ..789.. 84-42  8..93 07800/30/7:0..203994208 857.40::89.84 032  3.. 70:8. 9 897:./. 7.: /7: 4  30859.4 2. 4-.: 40 /4 8....0 9.30 47. 8. 342 5489:5: 8.2 /..:.2./. 4/ 3. 39089.8 30 54894. 90 30/489. /0.789..4  .4 /7:4 /4. 857. 8. 570/209 . 03. 03. 303.:/4  .9.0 9.4 5824 1.0 570 .3870/89.7.:.30 5. ..4859::897.0/4.0 9.0 .0/4./. 80 30 4/3480 3.789.70/.. .3.9/  .357097083054.34.804/3483./4. 57.3.30857. 3 30/489.308..  4 540/32 .5743. 80 859:: 540/3.32  3.2.. 030 90083 54.302 894 .47480/0 25480-32 .803.4/.   !70/80/3 :.4 5489.0/4.    8.34 870/89.. 573.47547.0 9.. 03. 42..2 030.0/4.: 540/: 7.97. 34  0/.582. .0 9...38.2. 0:82034 ...8: .24 7.4 3.3.0703:8:/0 0/3.  .43..4/...789: 44 575.4.83 305495:35749.9784 .3   . 0 -0. 0 570.408:. 3.342 870/89..8.4 .0 9.3. 3030 58. 0 8279 574:744./4...03 .1   . ..789 /4.4 2 03..34 5709708.0 : /4.../4.  2 03.0 9. 80 8.4342 4203.  9. 303.0 9. 030 : 8: .4 8./7 0 8.4 :. 9.0302.: 570/80/3  . 857. 07.034  8.70/3489 % '.459: 03 24:2:5489..934 :7.. 030  ..05480-34/4.7 032 4434892.4-7. 0305484.4 80 3.. 030 9.4 0 434 : 3.: .3447890.32 859. 892  /7:2 . 574 9..30 0 5495:34 5470 34  07 80 30 7.. /4.2... 9.0 .0 9.. .34. 3425489:5:8: 2344-743.90 :43 5434.4 :309 4/70/-0 4 94 ..57....0703: 8:/0 4803. %. 32 /042  . .5749.. ..7.03054 84-4/342:.3   '0 9. .7. /.2./:      857.42 4/70/-42  &489. .3 89   !70/80/3.:03 832.80.10  /7: 903  832.42 4/4-703:  3054870/34  4 0 ./7   5480-30 /45:380 4/70/-0408057203:::45 90 &.34247. 03.34 842.   . 54 304. 582034 5757024 .70 034 -0 570/4...  302..443..489.9.:947.304005489.3 : 4/8:89.0 9.4  54 84-4/342 :.18  ..3.038 ..70 03..8:23:30/489.4/4..3 89.3..24 45 90 4/70/-0 40 80 4/3480 3.0 9. /.959.  . $8902  897    0/.:435434.57..334. .0574.34870/89.789..0 .403489 70897.54..03/. 4. !480-304/70/-0492. 8: .44 8::/842/0.438.73.: 8. .304/348057... 8.4 0 : ! 970-. 30 /7: 30/489.2.3   89.48:30.034   . .9 357 :.83489 48:23 034  47.:  -:/:  /.0 9. ..3  89. .9  -4 94.9/.  59.18 3..3040 0/4573095495:302. : 9.  434 2.907../ 80 54.. 3489 .3 89.92 .0/: .3 .80/013 0. 74.0  ./4 0/342 34..  :.894 /.  8:/ 0 4-.783.5480 4/70/.4. 0 2  ! 8. 3.0 . 80 24 0 .5709708: 9.-..3 /.3..89:53 5:3424 38.3.4 /.34.  40 80 30 89.4 /. ..42  .  .8 .43:804.044/. 8. 030  /  90083 5700/ 47.24 02:80/45:899/.. $.70/./45:3..  . . 903 2 870/89./7 .4 /7:: 0835489:5.43:3024: 05480-32 3472. 57:5034 9. .0 .034 %. 030 8..:7.:4/57. 80 /45: 9. 4 7.43/..342857.0.43.814.4..34870/89..24 0/3.0 9.0 9.  ..0.570/80/3..0 9.  . 0 820. 30.: 8:230 /.: ..3 54 948057095489.  0 2 030 /7:4 .2 030897: 30:89.: 34:983:954/.0 9.142  14347.:9039 3.83024/4./7 304/7:4/4...0 24 0 5489.9.480943048547  ./30/4.3: '4..70 38./4. 30 24: 49439  /.: 9 /. 032.34../7  4/70/-0 4 47 03: 14947. 34727.2340/7:03. 030 3...:.. 34.42 5480-342 /4...342 870/89. :9.0   .0 9.2 8.4  : 540/: 3.  -0 4-7.4  8.2.3/.034  0  . 8: 14947..34  -0 8.  459: 03 -7..:  5.. .5457.3: 24 0804/: 9/./.0 9.803. 57.59. .790 42  842  14947....807. 4/70/.-7.. 30 4080:.2..1  1:7. : !  :484  .34.440:80-8. .2.2.3   $ 34 80 5489:5. 3.33. 8:23.:8:/8457.  57.0 9..34 3...-9347.42  3 4 5480-342 /4.47:3.  .9 5495:30 4-.0 9.9.0/4.4  8.0830:54970-0890503..0730:850.0 303.302 894./ 3 4 34.897: 3.3..4 8.  58. . 80 .4 80 30 24 0 4 0.44 32.4.30 47. .4 : 9420 30 :850  .  .0 9.959.4 . 0. 070. .  4/ :.  .0-747.489..3.0..-.70 34898:/ 057. 4 540/32 /4. :54970-.  ..789:/4.03..34  %4 8.0 9. 59. .207. .434/. .430:30934.. 70  0/342 4.330/45: 903. .0 9.454: .. 897. 5434..  59.3:83.3.0 9.  .0 9. . 857. 4 90 03  . ..3.. 3. 3. 9405489:5..0 93.34.420/3489...32 859.

870/89,;,  43/, 0 57;4 970-,4 30 94 70  4 857,;,2, :45 90  5, 90 43/, 4 540/32 ;789,2,857,;, ,44/;0 9, 03,  - 3/.04834;54/4703,8: 303.0:9;7 0308,4-00 028939489 408,20 38: 570/209 /4,;,3,  , 8: : 90834 ;0 8, 432 303.,2, 40 08: 570/209 /4,;,3, 5,803,4834;:90;004 25:9023,4834;:8:89;,;4/,: , 4 8939489 4; /7: 4  30/4,,3 303.,  4 0  3, 57207  /4,,34 /, 3, 03 498.5789:575,/,:.: /,094.0; 034-:2089,;7 03,7; 34/0, ,4-0 4/2089,;7 03, 24 0808,2457095489,;9 304 9;7/9 /,-434244/, -:/0: 3,.7; 34/0, 3/.08: 0,574;07:/7:/4,, ,32,8,22,24 0 80/4,;,9 ,42,; 0 20 :80-04 /4-7454;0,3   '#!# $# '0 3, 4/70/,-, : 574.0832 ,432, 80 4/348  3, 574.0830 8:-090  3, 574.08307,/30  304/70/-0,43,40809 :574.0837,/3:70 ::34;:1472:  8,/7 3:  ;7020 570/:2,3,  0 : 4/70/-,2, 4 ;70203: 574.083 7,3 5480-34 8: 3, ,3043040804/34803,744;054;7, ,:570 , 3089,30   #44;54,2 ;78907, :3,30 #4 0 ;702038 5074/ : 420 80 4/70 03, 574.083, 7,/3, 247,  30 8730  970-, 570/:09 !7458;,30744;,2,./,:-7,5489:5,/,4-0-0/574.083:/8.53: 04342:  /74,970-,7,4;,9 74  90  54/ 42807,:20 9, 34 4/70 034 20894  ;7020 /,3 ,8 570/; 03,570/:2,30574.08307,/30  #44;24:-9, 570:;3 13,35070259473 4548940,/80574.083,7,/3, : 4/70 0342 ;70203: 247, 570/:09  07 89042 74, 3,89:5, 574.083, 8,3., 570:,  4, 80 8,894 : 3024: 3489 3,3,/34 570/:2,3, 574.0830 7,/30 5093,0894/30;3 4/34834 4824/30;3 74 , ,-: 5749; 57;48905030 5708:/0 0 570:;,3  
- 4/4 3 8:8503;3/,9473 443, ,;,:5074/;70203,:420 80574.083,7,/3,308730570/:09 357 ,;35709708803024 04/7 ,957034 94574 0 48,2 /,3, 4/ /,3, /489,;,3, 54;, 459: 0342 
,3   89,;   
.  3897:.43 :5: ::  4;, 0,8:/,;349: 4., 30,897,30  05745: 9,303054;,  570:: 357  ,;3 9: ,. 970-, /, 54/3080 459: 3.: : 74: 4/ 5093,089 /,3, 4/ ,;7 09,897,0 
,3 89,; 897,,970-,/,-:/0,;7 03,:74:4/ 0892080.4/ 49;,7,3,  ,3 89,; 5708:/,805457,;:2,5820347,/9/489,;9,48,2 /,3,4/4-,;;,3, 
,3 89,; #44;/,0 24:-9,438 48::9;7 03 ,4342   8:/8 40 4/70 :0 8:/  8974 54 57,;: ,438  4 80 30 24: 574/: ,;,9 4- 3 5457,;:8:/8 48024:574/: ,;,9  , 7, :3,30 74, 970-, 3,9 ,  442 0/3.42 ;70203, 80 74 207  -  44 ;702038 0/3., 348  .  ,/ 54 30 /, 90 0  /  ,/ 80 ,;7 ,;,  & 7; 342 5489:5: 744; 80 7, :3,: 3, 8,90  /,30  2080.0  4/30  !4 09, 74, 80 7, :3, 4/ /4, ,,4/70 034:,43:4/ 242039,44/70/8:/ ,40:59,3:8:/874   744;3054 3:/,90::8;28: ,0;2,4/894242039, 40744/70 033, 8,90  /,30  :74- 80 307, :3, 43,8,9 4/34834 /,3 : 4 5,/, /4, , 4/ 408074 7, :3, ;0 80,54 09,74,:2,54 09,57;43,70/348,9,4/34834/,3, ,3  89,;   '7020 : 3, 0942 8,9:  /,3: /4 54 09, 74, 0 ;7020 47834 , 570/:2,30 574.08307,/30 ,80434:74307, :3, -494,744/0/34/,3,30894 9474 4/8,9, 07:57;428: ,:897,3, 24 0 /,2,305:38,9;70203,47834, 570/:2,30574.08307,/30 ,:/7:423,; 0305:38,9, 8949,454 30/,90 0 74 4/70 03 3, 2080.0  4/30 /,3 : 4 5,/, /4, , 4/ 40 80 7, :3, 74  30 :7, :3,;,80:74 ;0 80,54 09,:2,57;3,70/3/,3  #44;4/70 033,8,90/,30,;7 ,;,:80890425480/308,9,4/34834/,3,4 :, :74 %744;80 :;0 ,;7 ,;,: : 5:3 8,9 4/34834 : 5434 #44; 4/70 03 54 2080.2,  4/3,2,  ,;7 ,;,: 80 5749042 434, /,3, 5480/30 2080., 4/34834 4/304548;42-74:4/4;,7,/,3::40207454 04/,90 0 4302,94,/,3, :5480/302 2080.:74, 43 80 ,;7 ,;,5480/30/,3,94, 2080., ,3  89,;   57 74 4/ 2080. /,3,4/70 03 ,3:,7,89 0 10-7:,7, ,4/70 03 ,3:,7,89 0    10-7:,7, -494,744/2080./,3,30894 94744/ /,3, 07:2080.: 24 0-9   /,3, 45480/3/,374,5,/,3,/7 ,;357,34/7:

307,/3/,3 8:-49:30/0: 7489 0574904257;43,70/347,/34/,3, ,3  89,; %430;, ,744;04/70 0303,8,90 070:928: ,0;2,70 49327,/3,2, 4080570/:2,:,/8:/3, 0307,/4/348345480890,70/4;347,/34;70203, 4//0 :738: -8:/,  !8,/7 5480-304/70/-04570/,54/308,,,;,;0,3,74 $2,97,80/,0 ,;, /,9, :74: ,4 0 570 890,74, 570/,9, 43420 40 4;, 03 /,0 572 ,3   89,; 4054/308,-4303,3,4 0/3070 054/3484.,570/,9303,/0 342 8:/: 570 890, 74,  5, 3,/0 342 8:/: 8930 54 57490: 74,  :0 0 80 /,0 570/,9 3, ;7020 ,3   89,;   !4/308,  ,;, 570/,9, 54 942 ,4 4- 34 5824  82,97, 80 /,0 570/,9, 43420 420 0 :5: 03, 43/, ,/ 0 43 572    ,4 0 94 : 3034 570547: 0342 54 42  9007,242  /,3 570/,0 54 9 82,97, 80 /,342 570/,0 3,/0 34247,3: ,3 89,;    !4;7, ,:570 , 3089,30 !4;7, , : 570 , 30 89,30 0 57,;34 870/89;4 40 424: :0 /, 4/70 03 : 083 5489:5, 420 0 570:;3 74 57490,4 30847 03  7,4, 4 2: 80 30 24: :58,9 : 7;.:  3,3,/34 570/:20 5745: 903: 574.083: 7,/3:  54 57094/34 /4;4 8:/,  &89,34;42 54;7, ,, : 570 , 30 89,30 :-, ,;,80897448970 2, 570:;374
4;,7,4,57,; 3489  !7,;4 3, 54;7, , : 570 , 30 89,30 2, 47;03 4 0  457,;/,3 7,4, 5745:89474,54/34 030 ,-03,5708:/:3,70 0304572032070-0-0/3489 2070 4/:2,3, 24;38047898:/80 4542030 574;47, 5749;70 03, 4 , 3,;,3: ,3 89,;   ,3  89,;  ,54;7, ,:570 , 30 89,30970-, /,80 85:30/;, :84;,2,907,31472,3 , ,907,3:84;085:303,/047;035745:89474 , 54/34 030 ,-0  4/34834 574;47,  457,;/,34 7,4,  9  -0 8;40 7;.0 357  :80/8,4-7, ,34:/08, 303,/30-4089  97,,54 9,7, 5470 34:5:989;,457,;342 0: 4/-,3,8:/8058,73.0/,572 ,-:9/  
- 472,3:84;808,894:4-,;0 47;034 /, : 74: 4/ 48,2 /,3, 4/ 57089,3, :74, 4 0 ,;,4 5745: 9,30  , 3,,830:74:4/972080.,4/5745: 9,3, 54/308024-:,54;7, ,:570 , 3089,30  /, 894;702034 8, 24-42 570/, ,-:  4/34834 574;47  ,4 0 ;0  30 570/,4  %742080 34-09;37454 30 /,90 04//,3,5745: 9,3, -04-7,3,94/,0,/ 47;03 8,3,4 , 5745: 9,30  4/34834 -0 4-7, 3, 94 44 0 /:4 82093, 97,,,  !48057490,972080.,4//,3,5745: 9,3, 54;7, ,:570 , 3089,30803024 0/4-9 ,3 89,; 5,,/4824/30;3744/8,3,3,,5745: 9,304 30890,430 354 04/,90 0  !489:5, , /4;4: 54;7, ,, : 570 , 30 89,30 80 5470 0 24-42 47;034  304;4-7,34.,  24-4/: :0570/80/3;0 ,400/43045708:/:70 03040 80 54-, ,-42  4/34834 574;4742  !749; 70 03, 570/80/3, ;0 , 42 0 /4;44 54;7, ,  ,-, 30 /4;403, ,3  89,;  ,5749;70 03, 42 0 24-, 4/-03, 24 080 ,947;03   ,-47;0344/: :03054870/34; 8:/ 42057;4890503 8:/ 894;702034 /489,;,  ,-: 47;034 5749; 5708:/0  4/4;,7,: 0 70 03,  4/34834574;475749;70 03,4, 3,;,3: 4/4;473,9: ,-:489,08580 ,3  89,;   4 ,-, 47;0345749;70 03, 4 4/-,3: 24-0 , 54;7, , -:/04/-03,  304;, 4834;3, ,-, 5489,0 /0139;34 30-,4;70203,  4 34 80 30 7,857,;,  0 :92  ,4 ,-, ,;03, -4 4/-030 24-0 , 54;7, , -:/0 :8;403,  ;  8:/ 5789:5,70 ,;,3: ,-04:047;03,;45749;5708:/0 4/3483470 03,457203 2070-0-0/3489 20704/:2,3,24;38047898:/804542030 !4/309,24-,, 54;7, , : 570 , 30 89,30 30 ,/7 ,;, ;7 030 5708:/0  , 8:/ 3,/0 ,3 , 70 ,;,30 24-024 04/: 9/,80;7 03057030/4/434 03,4/:0 24- ,3  82 47;0342 , 5745: 903: ,-: 5749; 5708:/0  30 70 03,  54;7, , : 570 , 30 89,30 24 0 -9 /4;403 4   4 90 0342  57;,9342 9: 4.:  4 90 0342 ,4 9: 4.: ,8,24,3087;0345745: 9,3074  9,,,;35709708 43,,;35709708 30/4 0:70/3454;,34 90 03 5,3,302:,;39: ,.4/:89,304/4303, 82,97,80 /,4 90 0330 0/,570:2043030 5,805709708,;7 ,;,5708:/4244280459: -, 4/-,  , ,4 3, 74  90 , ,;3 5709708 30 /4 : 57;,93 9: ,. 4/34834 4 90 03 ,4 9: ,. :2,80/,8:4/:89,4/9: -0  

5489:5, 80 70 0302 8:/, 4-:89,;,  ;0 $:/80 4/:0 54 ;,: 3, 57095489,;,2,,408024 054,,9/,38:9, 30/,8:54203:98:-09489,8, 74  9,3047,4,40 ;,334;0'407;.0 %,/,432,:57,;4/,97, 0 54;7, ,:570 , 3089,30 '  ,3 89,;  ,3 89,;  ,3 89,;   

' $! #!#%#'  ! $%&! &7; 3425489:5:80:9;7 :0/,4/70 03,7,/3,570/89,;,7; 34/04 /, 0 9: 7,/3:  ,4 570/89,;, 7; 34 /04  ;7 4 47;03   3,,/  /,  8: 85:303 ,438 :84; , 7.,30 7; 30 8,3.0 47;0342 4 0 : 34 7,/3: 4, 570/89,;, 7; 34 /04  %4 0 4834;3  ,;3 570/209 7; 34 5489:5,  7; 3, 89;,7 .,:8,.723,8 $;,7; 35489:5,247,/,2,-,7020/,39,,;4834;3 ,;3570/209  & ,;3 570/209  7; 3 5489:5, 24 0 /, 2,  4/70 030 85470/30 570/2090  4 42, 80  -4 94, 94 8940 : 20 :84-34 ;0  7,857,;,  4/: :0 894;702034 8, ,;32 570/209425489:5,  /,0  : 7; 3425489:5:  ,4 38: 7; 3 570/209 54 8;44 57,;34 5774/  ;0  575,/,: 304 /7:4  307; 34 7,3 57,;,  !702, ! 85470/3 570/209 7; 34 5489:5, 24: -9 24;38457,;3 ,90;  570:/ 
.,3, 59,3,974 4;7; 345489:5,   %74 4;7; 345489:5,54,2;7890 %74 4; 5489:5, 8: 4-,;03 85470/3 570/209 7; 34 5489:5,  & 828: ! 54/ 974 4;2,7; 345489:5,807,:20:/,.: 30354;4/42 7; 345489:5,4/ 304;4 54709,3, /4 ,;7 09,  /,. , 897, 307,/30 570/:090570 49;,7,3, 897,0 ,3  89,;   &974 4;05489:5,85,/,:  30 8,24 /,. 40 8:/ 897,30 2,: : 5489:5: 54 ,;34 89;,7  ;0   /,. , 8: 030 85470/3 570/209, 24;38457,;3 ,90;  570:/.,3, 59,3,   , ;4 030 3./0393  5480-3 5489:5,, :0 0  7.,30 207, -0-0/3489  /7  ,4  /,. : 5489:5: 54 7; 34 89;,7 5 80 57,;3483, 3489 5708:/0 ;,370/3 57,;3 04;  , 30  974 4; ;7 03, 7; 3 8,3.,  974 4; 54.8 7,/3  !702, ,3:   : 974 4;0 7; 34 5489:5, 85,/,: 974 4; , 8;0/40  ;0 9,0  9:2, 0  897: 3, .,  ,4  /,. , ;7 030 :; ,,  ;/085,/,:5:93974 4; 974 4;,87,3:57034  903,3,/0,:-03:,7,/: 3,;0/032.2, ,:8: ,:;0 9,, 9:2, , 4 3,7,/,,34;7,/ /,.,7,/: 8., .790 , 14947,1, ,08:2,.:0 , 5:93974 4;.,4,4-,;,::; ,9/  974 4;570;4,47;034/,.,304;4/4;4 030 ,40:579;47:03, 4834;:3,70/-0,/4;4 030 0384-4/0 974 4;0 03047;0345474 ,,47;030/4803,,0:579;47: 974 4;903 4 5700/, ;4,  20/.38 -44 ,3,,  570;4, 0 , /4 2089,4-/:.0 5:93 974 4; 8: -03 ., ,/ 2 575,/,:  ;,3 8: ,, ;7 03, :; ,,  ;0 9, 03, 357 7,/8,8: ,3,90 4-408348;0/4,;,38:/807,/0  3: 3/,.-7,34., 4 90 034 57;,9349: 4.,4 90 034,49: 4.,34; ,438 ,89:53,  5:3424 3,  ,4  3,7,/, ,-7,34.,  ,89:530  5:3424 30 4 90 034 57;,9349: 4.,4 90 034,49: 4., 5,: ,3 348  4 80 :9;7 :0 5480-32 5745842  ;, 348 970-, /, 5470 974 4;040,43303,-74,4 07808;:3,570/7024:570/;/0930,;,:80: 8;,427; 3425489:5: 357 974 4;890347,184-00 03,94,,;345709708,   
             

84-4 0304/974 4;,5489:5,/7:04/:04974 4;2,5489:5, ,43 8,/7  4/70/-0 4 5, ,3: 570/:2;,3:  974 4;,  :3,570/  57;702034  /4 5489:5, 90 0   4/70/-0 4 /: 3489 3,3,/0 974 4;, 3, 7,: 7; 34 5489:5,  5702,304;4284/:  3, 4 0 /: ,3 /, 5,9974 4;0 5489:5, :3,570/  30 247, /, -:/0 /: ,3 /,   /0139;34 8348  0 974 4; : 5489:5: , 7; 3, /0, , 4, 80 43 54 8: -034 /: 3489 ,3   89,;   570/:2:: 80 57;702034  :3,570/  -:/ 09, ,/7:0974 4;0/47,,5489:5,83480897,30 

. 80 24 0 4/: 9  5480-32 70 0302  .. 3. . 5.  4 8: .3 :  8:/84 454203  4-:89. 4 ...4.3: 7.   :0934  4 974 4.83974 4.0 40 30 897. 4/: 9 4 0 54/279974 4.3: 8:/80 4542030  4-:89..0 9...3.  . 30/489.0/4  /7   .8:/ 247.4 5708:/  70 03: 4 . : 5489:5: -7.3  89.. 4-.4 : . 5708:/0  70 03.7020 /434 03.2.4 80 3...0 5489:5.0:0 .30 974 4.  8.& 8.3: 5489:5. 3..:54/.3.... 5489:5.

4- 5.4  974 4./ 974 4.48::3.43.4 . /:.3..../974 4. 0 54 .3.0 8:574930 897.84/:54  8:5.2 .3.0/034 : 59.34 348.3..4 430 40 0 : 94: 5489:5./974 4.30  304.4  . 4 3..30  3480 4 8: 85. /4348 80 54 8: -034 /: 3489  . 570/85.90. 8. 03 7./43.:.2 2.  59: 030/: .7.03/02 34484-4 03/: 3489 /.5.05489:5.30 5434../03: 3/.42./.247.4  9. 4/:..3.3 °89. 40 8: 570/:20 897.40 489. 4.  .03548: -034/: 3489 .30 /7 .05489:5.:  %74 4. 03-:/ 09.48::3.43: /: .3.0..3.302 9 974 4.-7.87.. .9. .: . 03 -:/ 09./04.3 /./974 4. .05489:5.45.3.34.405702. 03-:/ 09.570/85. .3. -4 /4..3/. 0 :92 4324 0-9:.3.

. /4309./305. . /7 ..405489:5.89.90709-:/ 09.974 4.30 -4089   .39: .034  304.2..: 4-:89..2.0  45 9 390708  & 8: ...3 89. .704897.03. 974 4. -4 8279 47..:3.  .07.  .3..47.89:5.3/.: 0 5708:/0  5708:/0 442 80 459: -. !7.3.30 /: 0.. 482./0 974 4..4/-.05489:5.8.442 80 459: -. 344303.5489:5.. 07:5489:5:30.4.9304.5..  484-. 4-:89. 345489:5. 970 2 .939: .4-:89.5.: 928: .8030 24 05758. 4/-.  459: 03 30 24 0 -9 484-4 03  . .0/: .0 5489:5../.0.4  .  4 0 5489:5.9974 4.0 7.035708:/.

 ..3 5497.: 70/4. /4.32 .03 4/34834 .90. /7 ..4 940-. 30.-7.42 /48:/42  .34.  07 80 304.38.089.7.  . -4 4/:89.34348. .3 .30 : 420 8: -.4. 3.0 40 0 57.0 40 0 574:744.754. 57. 30 7.34548.8:57493:897.31089:0: 9093. 43 84/.0/4  .. /0903.70 3489 : 8:/82 4/:. 84/ 5489:5..03  : 7.93 9: .  4 30.54. . 80 24: 3.032 .3.4/9 4 8.90.:.. 7. !  -743 7.0 5489:5..90.9349: 4. 54.4 9: ... 34 5489:5.:9. 3.0  -0 4-7.3.7. 3..89:5.  ..7 03./:  3: 30 /...3..4 5480  /.43.03 5...93 8:58/.. 38:/24 0/48:/94.3 89.. 9/  424: :0 /.. .342 4/348:8. 4/-7.3424834..  -7...0  8.   7.0 40090974 4..7893../.. 4834.2 . . ..3.38457. 897./ 2: 0 5489. 30 : 4/348:8.-.734   /  90 03 ..4/4 90 03454304257.: .2. 0 1..0  974 4.7020   .90 -7..9 .3 0 /.939: .  482. /.89.3.3. 2344-743  7...2. 34/0.. /4.7 03.:  489.8.0 .  4 : 5489:5: 2.4834...03 54 8: -034 /: 3489  482 .857...702034 24 0 489.. 5.89:53  5:3424 3  8. 24: 3.42   0  4 0 5489:5..    1  0 4-7.24 97  : . /: .. 04342 3489  4-7 5702. 80 : . 8:/.79  7.. .3: 3/.  974 4...42  .. :.9 47.   897: 34.30 5.0 8348 . 30 7.0 9. ./342 7.4/0 : 89.7:: : 7. . 342 5489:5: 0 24: 0 7.442 7.34.. 30 57.7..4  4/4.783 24. 94 80 7. 34/0.  9:2.3.0 8. 4/ 47.:3.03 4 90 03 57.0 83480 8.789:.400/: .90.3   89./: 9090  .7. 34 /04 . . 7. /: 340/.34 5709708.0 5489:5. 34 5489:5.543 9.73 342 5489:5:  . 342 5489:5: : 304./.. 94 4 5702..7.34 . -4 94.4427. .438 .48. 342 8:/842 5708:/42 48: 034 .3/.90.:. /.89.8:5749342897../0974 4.24 974 4./.0743.4 03.: 8.. 3.30.0574:744. 3..3:  7.90709-:/ 098870/89.7 034 7. . 30 8348 974 4.4.3. 57.304. 89. .  974 4.30 5749.73 9: .. 4 90 034 /4.. 89.7 0302  24.54/27. : 420 30 :8504  .5.03 89.  47.7489. 5:3424 38. 34 /0.9. 4834.89.54.: /045.7570 .3. -:/: 5489.24. /...42 20 :84-32 974 4.: .7.. 34 57.. 54703:9 ./7 . 420 0 47.3/094802. 3.3483./30  ..3./3.4 8.9  /48:/9 8..5.0 7.. 570 . 34 /0. 54/27 974 4.... 47.  . .  !4... /. 4 90 0342  -0.7020 8: 03./ 974 . 4/:.  : 7../.78904/: .34..  4/.3. 970-. .034  4/ .38457.7 0 3.3 570/209  / 8.2.  .7. 3  484-4 030 4/ 974 4. 4.//: 34893..089..4/70 03457.3. 4/-7.54/:84...43: 4/70 03.34..5495:3 4- 4-0 90 03.90. 0 57.30949: 2/4-72.3. -4 :74 034/7 .03  57.342 5.0 47.3842 5..43. 0 : 57.89:5.  5:3424 3. 894. 7.3 85470/3 570/209 7.38457.384 57.34 80 5489..:94.203.   24.  /7:0 974 4.3  89.. 8742.: 24. -7... 90709 -:/ 09..

:  .  !70:/..9 4/ 7.3: 89...4570:/... 0 /. 4/:0 4 24.907. 34/0.359. 34/0.  442 80 8:/ 4.270 03048:/84 454203  .3  89./..97.90.  .034 7.342 828:  30  4/ 43 42.207947344/: .. 35489:5. .8. . .2.2.90..: 0 8. 0 8./0 32  . 30 57: .3.789057.0 : 7. 7.0342  $:/ : 7. . 302. . 7.430 %47.0832 .. 20794734 4/: .4 /.24. $9. 3 5489:5...4:-030 /4-9 8570 . 9. 574:74:: 909: : 7.54894.4/4 8.90.. 59...907./ -809. /.89..    $9.897.73.. . 5489:5..  $9.0 .3 $:/09..2.89.03  /02 34  472. 0 57097503. 3 5489:5.384 57.8944/.    !7095489. . 89.894 4/ 54/..3     ' % #'  ! $%&!  7..: : 448:/ 30 4/: :0 4 .  : ..  7.24 30 7. 4/ 897. 89.  1./ 7. 5489:5..0:5: :0 3.0304834..348.0832 57..3     !7095489. 0.24 0/3.  40 . 442 80 24.384 ./0 32.38 5489:5.  079473..057.73 3 5489:5.243. 7.342 . 92 574.0. .384 57. 7.30 /.34 59. 34893024 0543 99-7.93430 4/:4..90.3    89.30 9090 4.9.7 4: 0 47.90. 442 80 4. 3.: ..3..3 5489:5.34  :57.3473 .90.  8.7 03.030 85:30  8:/ 4 ../: .3.3090.3.30 4 90 034 9..7/ /.70 .80 30 24 0 4/-9 5.3548.7. 7. .:4/:: /.. 47. .24 1472.. 3425489:5:8:.9: 4 0. 30 574:744. 909.2.  897..73.3 89. 57: .. /.9 ./80:9.0834  57  4/7....0. .90.4 4/ 7./: 9090  !43 9.../.3 5709708  4/:89.30 9090 .3. 74 /.:5:93.474 : 89 7.. 5. 459: 34 ... 34 5489:5. 0 /. 8. 24 0 /. 80 :5: :0 : 5.. ./03:9. 30 303 3. 24 0 -9 2079473. 34 /0.438.7. 0 47.       !70:/..4: 0/389. 34 5489:5..:43 7.  9/  & 7.4....   . 034.30 9 3070 03.:84. 342 5489:5: 54/ :84./089.. 80 24 0 5489  : 7. 4/:0 4 24. 5480-32 574.7 3085:30 4 90 0324 0/.:  /:.907. 7.0 : 0 /043.30 4 .857.7  9./:2 8: 70  .8:/70305708:/:44280459: 034. /.38457.......:8:.3  89.  .4/ 570/ 8:/42 57. ..59..74/34 9/  8. 54/..0 . 3 570/209 4807. 303...857.9. 80 3../ - 304.. .3.:3.2 ./.3024.2489.: 575. 34 /0.90.90.80:5489:5:.   300 /7:0 7. 808.0  8.4 4- 30 4.80.3 ....7.33::4/04 4804. 7....:  4.4 0 : 59.: 89. 5489:5.89.034 54/ 459: -:  4.4 890503. 05480-370. .0  3457.8957.428.894: :2. 80 8...03 5707. 07304-.54. 4 4-:89. 034. 7.: /4.8 57203. :8. 5708: 030 24.907. ..4 -9 4/-03  4. /.. -030 . 570/ /7:489050328:/42 30.../.70 8...  %4 8: 57094/3  ./38:85:303057095489.3. 34 5709. 4 24. . .3: : . 3. /0.- 4 90 034 5749.38457./: 8.42 4834.. 34 4303.. 1.3/04..3. /.  4 80 :.30 57..34 :5: .90... 2.089 3. 3/0.  ..38457. 7./4  5709.304548:300/7:04-.2./:2 57094/34 5489:5.30 4/:0 8: .90.. 0349: 4. -494.3247.30   .3.. 4804.  .3. 30 574.7.44280 459: 03 4. - 2: 80 247.. 7. 434 -:/070 034: 5489:5: 570/ /7:2 8:/42  /7 .  % /04. 8: 57. 24.4/0 7. 0. 59.384  :89.90.  /.4.. .857. 34 /04/. :74 .3040802444834.73. 34 57../424.3. 54/.90. 34  4/ 0 57094/34 70 03. .8..3.308.4 3.  0 24 0 80 /48:/9 54.303:24.3. /.3473 .34 7.  57094/ 207947342 8: 03:2.90. 0 : 59.  1472...38:5. 3..894:3.-: 4 90 034 5749..0 54.:4.  !4/348. 89.90. - 4254.34 548.384 57. 34/04 54894 90 .8924. 34 5489:5.38.7 0302 7..: 30 24 0 /.7 4.4344834. 34 /0.  7.34  5474/ 34  20 :3.34 03:1 458 4-4...0 . 574...474:/7::89. 4/:../:22.57:5.0 57.89.  3./:2. 9 : 8: .24 .807..7.9 302. 808..34.3  5702./. 4.4-7.30:.. 357  54: ..3... 2.057095489. 342 5489:5: 80 573.. 4/:  20794734  ..0 1.7 03027.:7.344 0.3.38457.3 .54/3484.304..59. .  ..90.0 .  7.342 3.5.24 54 . 342 5489:5: 24 0570:/.... . .38457.5708:/. 30 5708:/0  70 03. 34 5489:5..7. 54 3042 8.34. 4/70 034 57.30 47.3424 0/.342548: . 34 /0. 0 904 /.0.034 459: 9  .342 570/209: 5489:5.3/..302 54/3484.7.:   9. .90.. .7.0 9090 4.: 54:/.3 /04 7.2   . 38:/ 3. 7.5708: 030.808. 9090 80 24 097..3 4834. 3 5489:5.43.7 357 :7...270 0302 .434/... 9 8:/8 47.4 80 /4.

5489:5. 34 5489:5. 3 5489:5. 8.0 4303. 28:/42 /7:4970 0890503.3 04./ : 9420 5489:5: 970-.3..0 0/...  47.4.  4. 4308:/82.  /..548: 0 . 345489:5. .34 5774/  . 80 : . .: 004/4/70/.. 47.342 7..3 8: -0 :3:97. 40 80 5702.4 47.4/4-703. 90/.... 345489:5.38:574. 94/. 030--4:24: 3489/. 03: : 34. 2: 54/3480 ... .3. . 80/0 01. :09. 3 5484.. 57. 30 57. !702.. - 7...03  834.909. 1472.30 5708:/0  /  !489:5. 4 24: /. 5489:5.9 57458..3.0 5749.907.  47.4/ 570/ 8:/42 57. .0 3.3 5489:5.3 94/:42897. 9.3: /.4834.3489 5708:/.. 3 8:/. . 34 5489:5..307. 3 /0..89  54 8.  . 57. 3 /0.0/4. . 57097. 8. 4  302.42 57.4 /4...4/4.. 34 /0.3: 7.3 9: .30 723...4.43: 24 0 47.44 8: -034 /: 3489  3. 342 5489:5: :0934 570/:  2: 540/30 897.0830 7. 34 5489:5./ 0 .  57097. 3/0. 4 9: 8:23: 30 4834.4/57097.3.4 47.4 574.9.034 8.3 57097.3 3. 3 8:/. 548: 0 .3  9  7:4.7 030 1:3.: 57.. 7.3..3...0 897.030:! 7../... 3 5489:5.9.35709708 4090  90. 0 890503.  3 30 /04 7. 5480/3.4/7:84-4/37.:  : 54/34 03: 7.3 $.3.083 8:-09 07 :.0 $9.4/ 7.9. 497..8057:508... !75702. 0 ...-94/4789. 3 5484. :4. 03 47.2.3   89.3 5480-.40  /.489.48: -:3:97..3   89.4/42 3.9..3489 /7: 47.8....3 47.0 . 34 5489:5. 3 5489:5.. 34/0.3  723..3..   : 3489 47.4.80 .32. 570/ 57. 34 /04  .2. &89.:57: 2.5702..3:83.80497:48:7.9... 3 /0.8:/80439740:70/34894834. 34 5489:5.80 43030 570/:2.57. 3 0 8:/. : 3. 80  897.345709708. 30 5489:5. 35489:5.. 8: . 0 . 34 5489:5.9.0 97 1.  ..  84-4/0.. .7. 34/0. 35489:5.34 5489:5.    .425480-3257.:4./ 3.43:  .. 4/: 9 4 . 35489:5. 4/8:/.342 ./3.08:/: 3/.3429: 4.7020 ..97.4 030 7..3 9 8.947..70 3054-030 /.3: /0.../:2 57094/34 5489:5. 34 /0.3307. 54 8: -034 /: 3489  %.305480/./30  302: 575..0 9./. 3.: 5480-3.90 . 345489:5.:850 34.3 :3:97. 34 5489:5. . 57097. 2./ 80 9...84-4/048:23 0342:57097. 34 8:/0  : 207  54/ :84.3:  4-0-0 03: 97. 345489:5.. 570 34 944389:53.: .4574.  /: 3489 570/.345489:5. 3 5489:5.:  .39: .3 57097. 35484.30. 54/ .7. ./:2.44 57.3 9: .-.. 24: 3489 /.4/. ..8 .:45 90-9-494.34 5489:5.7020 4  302. 570/ . 07..4 47. 8: 030 : 57. 5480-32574582. 30 7..  5743.4  /4...3 57097. . 3425489:5:302.: 54 8.24:0934 .307. 4/34834 575702.:574.0 9.. 03...342 1472.43: 47. 3 5484..3 04.0834 8.. 7.3:57097..4  .. .48905032 8:/42  ..8.: 304..-0 054.439489  57. 570/89.04:53: /7 . 342 8:/842 5489:5:  57094/ 9.7. 34 5489:5. 0: 3.  .  434 030  4-.:97.348947.4.  57. 1.  7. 2.. 0: 2../.. 5489:5..57097.0/. . .  570/89. 4/70 032 : .894 : 497.-24..3: 7. .03 : 7.70  54-030  3.80 57..2...04:534 7./30 40 0 : -:/: 02 7./30 5702. 48:23 03  .570/:2: 54970-302070/./. 7. 8:-. .42 828: 70   2. 0 48:23 03  3 : 3. 342 5489:5:  . 034 9.5495:347. 57. 40 54894 8:23.54709.  34.4-.42080. 5489:5.  $9...0.0/057..43: 3. 80 8. 342 5489:5: 247. /..3429: ...:3. /0. 57097. 34 5489:5.7 .8. 57.  47.354.8574. 897. /. : 3... 3.  570/209... 3425489:5:24:47. 48:23 0342  9  7.48:23 034 3047. 35489:5. 34 5489:5.4 : 94 .  .0 903.24 4/:42 8:/.4.570/209424:/. 2 8:/42 859:0 .  8570 .7 . 097. 424:  54709.8:5434.  :57.4342 570/. 7.0/07. .. : 57097./094.3. 03.80: 3.0 4 570/:092 7.3489 2. 4.  57:5.05702. 7.  : 420 80 54. 7. 0349: 4.34..348954/3:94459: 34. 7.30 7. .0   94. 447/3.570/. 80 43 8..8/. 34 5489:5. 5489:5. . :89.9.35480-..: 80 4979 7.  .805743.: 7.93489 :820703: 3.34 9: 4.0. 94/8:/.9..  -4 94. 3 5484.. 7.342 7. 4954 04  247.4342570/. :3:97. 57094/ 0/.   9.  #.... ..   !#%#' ! $%&!   97.  4 8: /: 3 /.357097.89:5. 34 5489:5.: 083308. /. 570/:2. 0 /. 3.3 :3:97. 342 5489:5: -9 573. :45 90 424: 0 . ..48:23 0342  /.2.3057.../7 3.  7.   02: 575.  7.

.97.8: .7 0347.3.85:3 47... 4-.034  8....3 :3:97. 4.570/:090.0.4/0 8. 35484. -0 3.  54/.2. 34/04. .3 7.90  7. 3425489:5: 247.. 3425489:5:8:80/0 .. : 57097.3.. 3 5484. 3. 3425489:5:570/:2.04/.3.. 723. 03.3  /.83489 4/ 4/.0 903.4-.0 903..3....  3.:3..:  . 342 /0:  : 34..342 9: 4. 57.97.2.30 570/209. 07. 3 /0.: 2. 03 /.  /:2.:850 34.57. %404/89:5.5774/. .30 89.47. 4 8: 4/70 03..  47. 30 7.. 342 5489:5: 8: 5702.3 :3:97../489.890 45 92573.5489404834.3:3:97.2. 8. 03: 34.24 /4574 ./ 3.70/3489.3. 3425489:5:4/897.3.  5743.  %. . .30 540/3 897.02 47.454. : 57097. 38:/./.3.:84.: .24/. 34/04.24... ...4 030 897. 24 0 -9 54.3..30 8: /.3.30 574.:3:97.43 /.3454709.: 54/:84. . 30 57.3:3:97../ 57:5. 24 0 -9 . 4/89:5...789: :57..30 7..4 030897.. 47.. 4834. :3:97.3 :3:97.008:2. .0 903. -:8: . .4/.. 348.832 : 497.34  47.3.90.3024 04/2. 0.:57097.30897. $.8: -0  24 0-94/89. .34.489.3./.3. 4. 4..7.32. 03 3. . 03.33480304/.   0.947..0   ./ 4 9420 : . .: 47. 82 94.04. 30 : 7.57. 4 897.4 /4 30. 03.0:3. 30 24: 8...0 903.  4: 0 0  5434.083. 4-. 342 5489:5:  /.2.3. 34 5489:5..3:3:97.: 8.0 9.4.3.  :0934  54/ 9.4254.0:/.  40 43 247.. 570 54/34 03. :3:97...:3:97.9 /. 348:/0  !74..0 $.70/3489 ..304-.8.0 :.. 3..702034  4/89:5.3:4-.. 8.3 :3:97.8: .02089./.1472.:3:97.4 /. 03.90 3.  30 24: -9 47.2.989:.  /4.4 8.40057458..3::3:97.3 9: . 8574. 48574.3  7.00/34254.7.....  54. 35484..3 057./30947. .8:/845489:5.: 7.4  7. 894. /.. 4 7. 497: 7.0898.8: .4 54894 45.0.7.0. 3.  .. .4 030 897.:  47.9.. 327. 4.: . 3 5484.3047.. 034 5482../4/08094/3.:3:97. :0934 2. 3 5484..  &84. 47./30  40 0 : 7.:54../. 0 /.083..0 903. 24  /..:0-7.0 9.304/57.  489. ..42 4834..: 570/:2:  47. 34 4/70 032 :84. .8: ..:57097.30 7.9 . 038:/. 48:23 03 5789.... - .  !73:/348024 0/4.8: .....0/032 : . 0257.3   89. 3 5484.. 3: 57.0 57.  .434  .30 4/ 57..3.0837. :09.3.. -:/0 8.94 : 54. 35484.247.40 /4 30.   8..92.3.0 . 0 57.93489 30574.. : 8: ..  !7:5....24:2.. 57:5. 3 5484. : 3. 80 4/. 3 5484.: 4-.8:23043/4.308:/.079 54/. 0  : 39 01. 0257.0  4 570/89.02: 94 54 4.:80/0 ..3. .0899 .408043548: -034 /: 3489 44834. /7:4 7... 3 5484... 3 5484.. 8...4  .947. 4 89427.0/4 03.347. 574.3.  5709708.3:   . 247.4 897...: 8.3..3:3:97..0/4.: 4-. /4 0  2.57.34 9: 4.4-.08307.. 35484.:-47-5749. 35484.34 5434..0 /0.442 .34 54. 4-. :3:97. 8574./3 : 7.: -4 :544703  /.8 4 . 342/0:    . 342  .3:7. 4...3: 578:89. 3 8:/.2. .90. : 4-. 24 0 897./3 397.5 2./30570/:090:5489:5:4/897.93489  3085:9.07 570/:2.93489 47...  : 34..3 89.73047893.30 4-.80-54. /.03054870/328. 03. 34/04..30897./3. 570/:2.47. .454.3: 7.. 34 /0.723.07.8: .... .3 /.24 : 7.3 89. 35484.40: 59.438.308:/./..42/.  .:8:230 24 /.0/0..3   89.35489:5.-9.. : 5489:5: 57:5. 5774/.4.0 54.47./ 572 7. 57.2.304/4 57:5.4 0307.:  4..  . 54. 302..3.. 345489:5.4 0.:/4-74.30 :4-...30 570/89. 3057../. 0 57.4 /: 3489 47..: 48:23 034  54/ :84..:540/301472.3.3 47. 47. 3 7...90. 03..2 80 0894 54/348 :20894 .03..   ..57.: 89: .24:8..544 .034:7.70/-0 8:/. 54970-3 .7 0342 7.8:230/.9. /.00 .//.2.34 9: 4..38. 34 /04  : 34..  4 0 4...: 4 0 .08342 8./ 57:5.4 574.2.3. 342 5489:5:  ... . 4824-/:. 342/0: .:57097..309.47.0 903.3.2.3.083.:57. 4 4434892. 34 5489:5.8. . 4.43425457. 54709.0 903. 4208:/: 3/.0 :70 03. 4 38: /4. 3 5484. 35484.0 903.304-. 342 5489:5: .249. 80 /4.:43. 4/ 3 . ..33 0 /: .32..3027.. 3425489:5: ..2/.9 3 : 0/342 574.083...   5470/ 4.4.0 :70/34 54.4/70/054970-3. 342 5489:5: .42/.083.24 7./30 570/:0904/897.57.0 970-.: 2. 30574.:548940 4/70 03.30 /.:57097. 030 /.32.  /4.4 20894 47. 54/..  .    . 34.30574..58304570/:092897.

. 4834.3084-4/0 489.7 944/70/-! 47..4 0 94 54970-34 7.4/4..4.0  54  203:942 8: . 9/. 40 8: /.489. ..9 89 3.0/7 .303024:8.7..05720/-047.891.342 9: 4.97097.0 94.34439.  : 574.4724 097.7 09. 3.7 03:7.3304...304.97.4.57. 99342 7..3 :3:97.3. .3.3084-4/08574.....0/7:4 302:-84. ..8 -4/04-..3  89. 24 0-9484-4 0344/8.0 903..3 89.3. : 8: .7//. 4.24 54 4/4-703: 897.830:9...0 03484-4/02.4 3024 08)2/.:    .8: .   31472.7..830/4. 57. 34 5489:5.320 :3..5749../..:.:48:23 03440:94: 57:5.. 3.0 .  .475:8  .0 03484-4/0247.4548942..4570/. 03/7:2.0...2.  4 489. 3 5484.9.8.30/: .4.4080438: -034 /: 3489  . ..02 .08994/0:.  ../.: $: -03.8: .: 48:23 034 7../..0 9032.: ./7 ...2...34 .0 9030  .. .94...4.-0-7. 3 5484.583  45.. -00 0  . 454230 .30579.40-0.0/03 : 4397.98. 540/3 7..3:         89.-94/2.  30454/3.43.8.:  4-.3 :3:97... 47..9..2 57. -00 .8: . 4..3 89..:858. ! 570 8....0  897.   -4 94. /.3 89.8..3..34.3/..:47...8: ... 80 24: 57:5. .30/: 343 9.3.9/ !702. 30 /: 34 /. 3 /0...03  /..34  .5700/.428.  482:8: .  7.3.0 9030 .8.34.3 :3:97.4/4.9..2.2..:8.74..  .8. 32 5484....4.4-.: 7..   89.438:. ...3   89.97.8323:/.47./.984 43:.5749. .3.0/34:5480-342. .30.0 03484-4/0-04/. 304.0.3. 4-..0 4/3483 4/542..033././04/. :0 . 03:!.9 .:42. 3 57:5 54.389./: 0 097 8..3.304. ./947342 5489:5: 570/ 8:/42  5702. .57.047.59.2.0 903. 3428:/4 04/: 9 /..:3080)-00 :  .. 3 /0.3 4/34834 /.9:579.0 .7.4.2.089 .: 40 0 /.0 903../.:8.5789..8.583.3.24 0-9:54970-0) . 80 -7....84-4/: . 35484... 301472.3.4 /4.9./ 497.-0.2.3  89...3 /4.0  : 3. . ....74/3047. 90 0 5495:34 301472..9  4/ ...  &89.804.3  -. 0: 80 30 47890 ..90... 4/-7.3.. 8:230  ./45:38..  8..040054..) .3-0-7.4 030897.4/70 .3:/.0 903.. 49. 09. /.  ..8.342/. -7.  & 7. 4.4 9480 5702.5830  8: -030 -00 0 3. . 3570/.4/0 /4. 3.0-0 /7 .24 .37.4342 . /.0 40 80 8..:3:97.4.57. 3..0. /7: & 3.0 903.3.30 5489:5.. . 4/70/-.40: 3. .37...0 903.0 903. /... 3570/89.034 8..43:4:3:97.. 8./.  7.5489. .33 8030 454230  .49/.0.4703980897.. 342 5489:5:  07 30 24: 2.3.0/4 03.0.0342432.0:8582. 35484. 03047.89.  .308209...  8:23 0380247.8..4 54.0/4.$.47: .90.0 9.0.: .90 033.  -.: /.3  89. 3. : 7.8: ..0 .2.4 1472. .90. 3:57.  .80 574 9./0 342897.  !7:5.3304.9/.0 903.3   ...4 030 897. 80 54.3..03.4 4-.4 0578:89...24:8: .  -.432.:400/.0 .  -.4 /.30 84-4/08024 0570/2098. 47.70203:2089: 03.8574..:.47.448:23 034 :5447/.:20 -7.3 89.  .4-..3.4.4247.3. : 3: 30 &3480 8.3 :3:97.403024 0-98.0/: ..3/./7 .548944.34. 5480-32 57.5. 4-.-070/.9 8574.. 34 /0424:-9570/.80/4-:54970-3. 570 7.430570/..05474/...3. 80/0 . /. .3/. /.4 4- .7 0347.4 03048:23 034897..2. 3428://.42-7.47  482 :8: . 35484.40 897.0. 3428:/ .3 3.8.2.30/.2:4324 0-95489..90.3. 34/0.4/.44-.4-.:3:97. /7: 7.982570/89.57.: 4 8. 3.0 30 8./. 8..0  482 : .24434444030454/34/.830:74:4/8.73570/89.54 30 /.3.8: .8: ..970-. 803.3. . 3 5484. 34 8:/0  570/80/3.3 89.-070  .   57:5032 4-.8.24 ./542.0/0570/.9:8..40809070944834.3 .: 083.4:8.3..  .3 89.. 548:08../7 3: .  8257.575. 40 8: 8..7.30/: .47:5:8993. 80 3.9. .0$30 ..4 94 . 0 5489.0 80 .4/:  /.24 48:23 03  2. 0...09034/.9304.. 57:5. 34 57.../48:23 03:578:89.90709-:/ 098870/89.30 4-.583 247.0 .34./80.489.:  .0 : 579.89.4 /.  .34. 03.

3 9 .3:3:97.024 0-954/309. 24: /. 4/ 48:23 03457.. 342 8:/  !749.40 80 43 54 8: -034 /: 3489  %. . 54. 8574..934/.. .8: ..00. 4 8: - :3:97..:20..9--43.3 :3:97..30 97. 3. 808:23. 7./... 4-./3. 47.4..   54/7. 03498.3.4: 3.4 0 94 30454/34 ..  !70/:2.: 5743. 4/ /434 03..3   89.. 03 /.3.: 2070 . 7. 03..304.: 90 24: 3489 !0 570/. 4-.3 :3:97.. 3923489 4.89.4/5702.-0-0/3489.3   89       47.3:   89      !  : 574582./47:  832.0/03 897.. 34/0.303570254870/34  5:902900143.... 3.3 89. : 57097..30. 30 .3. 3 5484./. 14947.909030 !7.3.    .247.  4 -7. 3 5484..3 89.18.7 05709708. 2.: 247.4-7. .3.074...7 03. 34 57.70/-0897.907.10 48:23 034  0928.7 .3::57.30 .303...030 4/:0 897.47.0 903.570/209.30  187.702034 4/:2.0 903..8. 3 5484. :3:97.3:3:97./ 4/70 .2.. 34 5489:5.48097. 034 0 : .7 0 54970-.4.. /7:2903 2870/89.... ..0/: 3489  47.94-.5457.. 34/045749.85 : 5497.4./7 ./0 342..3... -057094/3457-... : 7. 348:/0 07807.  8570 ..7 .. 3 5484.207.3. 348:/0 47.3:3. 3 5484.0./ 4/-7.  5:93.. :2 ... 4/4 9/4304./04 4.30/039909..0 247. 3.30 498.4...4. /0..3  89. 48:23 034  7.45 9034 90014342 57. .083.349: 4. 0 /4.. ..4/4.. :5:90 897. 5789: 80 24: :2. 80 57/7 ..4-. 34 8:/0 4 3.2.    89. . 5:93.9 47...4 0302 897.3.80.    !743.. 80 24 0 47.:0934 90 ....24 .4/4.8:3.579. 5489./: 048.3: 48:23 03  -7. 7. ..  .:. /.4:5489:5:24:/...: 4/70/.3054870/3447.8034. 3 5484.9 -0 -7...7 0347.. /.72.4/70 03425748947: 357 5742.57.3.4-7.7.702047.40 .7 03:4.:/7:.. 4. /... :82034  582034  &8203.4 90 0 5480/.34.3 :3:97.4 0.3../7 0/4304.8..2. 3 5484.4548948:23.3    . 54970-34 . 342 8:/  /. .. 7..302 84-4/0 48:23 034  304../ 54894 .2.3:.83030-2444-..28.80.0  034 84-4/0 54 .57. 3.9 4578:89.02  47. 342 5489:5:   !702....8. 8. 47.89 09.:74:4/ 0978. . 84-4/:  -0 4/..349: 4.3 89. 30. 38:/.8. 4 ../.34.  .0 .2089:. 03.. 54 8: -034 /: 3489  $.4./..7.4-..   57.  3054870/347..: 57094/344/4-7030.907...: /.  ../7 . 8.42 7.: .2 8574.:9. ! 40 570/.2. ./4.9    .709.84-4/0  4/34834 4/.548: 0.42.4894.90.. 247. /..3    -0-0 03097.7020344/:2:.34..42:3.. 34/04.942.70/-0 897.    0   !7. .3.34 723.24.3 89. ...-. 0 . /4.5489:5. 5789:  4-.3: 54203:90 3. $7-0 .. 4 .0289.3: 9001438  /7: 7./57:5.3.30 14947.3   89. 3. ..3.. 24: 7.. 4834.    !742 :. 5743.8:.0  /.7 03.. .4 :.7 .583 . 030 47.2 48:23 03  247. 5702.4 .9  4/ 970  .... 030  :. 3 5484. 3.47. 24 0 -9 570/:09.:..:5447...3. . -7.3   89. 8: 4./7 .. 34/0.30.. .30  :2.303. 80 8: -03.7 030 3.4 /4.43.0 4/:2: 570/2090  /.78 ./7 .70  54-030 ./7 . 579.8: .03.-0 4 444/: :0897.    !7. .: 57.3:94274:30 -:/0 4-0-0 034  48:23 03 0 -9 5: 903 3.-070 8. 4. 3 5484../: 08.8:9.954970-. 7.570/209...  47:5. 80 8.570/:2. ..3..3:    48:23 034 : 5489:5: 57:5.  : 8: . ...424:/. :/4. ../4 :/4/78.3   89.3/4.7...  98..7 03.  408:94 2070 570/. 3 5484... 342 5489:5: 30 - -. 35489:5.  $4-4/.30207..3024 097./: 0/497/.723. 9.4859. 34257.0574:744..0  80 :942 8: ... 03.57./7.57..4...30 .7 .0 9. 030 : 34.  2.9.0.3 5700/ 570..-:/: 7. . ..30 570543.   80 5489 0 :9..  570 54709.3 :3:97..34..0   .30574.47.. 8570 ..90 03..... 3457./: 0/4 0898.302 2089.4/70/- .8. 35484. -47. 342 5489:5: /..4.34.858.304:54970-.94/ .3 :3:97..074. 342 8:/ 7.954/.97..858.  579. 2: .. 70 03.570/2092... 34 /0.934 .57094/344/4-7030897...07.7.348./7 . 3...457:50342.89.70 03. 897.43 .3 :3:97...93.34  ..302 549073.3:  5.3: 47.4 030 7.8.. 24: .   &89... :3:97.3 0709. 03.. 5480/.7.3..3089. .30 80 30 24 0 4-. 34 8:/0  & .73..35700/570.0 /7:.934490 .3054. ..34. 09/     7./7 . 2089: .43870/89.39: .:4-.7 034 8. 459 42 832. /0.:57097.3.3.30 /. /.47.

 57... .8: .. 4 8..24:57. 3 5484. 24 0-954/309. -:/0  8. 34 5489:5.. 4 90 034 . 0 /...803024 0439 2. 47. 5480 54/34 03. 35484...3   89.. 0 .3.4/47.. 24 0 4/: 9   /.0 3..3 :3:97.3. ..342 9: 4. 0 /: . 7..  :44 .9 .57.3 .05424 :40: 30347.303... 57.4/-.048:2:543.3     7.-00 ..3.    /.304.:  570/4 .03.3:3043548: -034/: 3489 472..48.9...047.94.342 9: 4.8. 570/:20 43030  &5748 94 7.57..307..930 9: -0  570/4. 3 5484.4344834.3574.  57.220342 03054958.  4 47..0  97.302.03.4 /45:3: 7. 54.30 7.4//4...93.  /.93..90.4-7.4.0 903.. 34.7. 40 8: 2: 540/3 7.  8.:489. 54/34 030 57.3::3:97. 4-. 34/04 /.3 :3:97.0 .4 /43080 4/70 03: 4/::  . 34 43030  4 570/89. 30 7....3.0 9.4 -... /489. 8.034 /04307..90 42..4 80 : 5489:5: :9.97097.9/.54958.: 4.4/ 3.3429: 4.90.../.0/0  .0  /4.9: -.93 5.3. 3 5484.54/3080.. .3. 24 0 -9 43..05457. 3: 57. 4..0 903..4 574.4 /7:4 .3 /.08030 /4348 .3   89       7. 7.4570/44 90 034.0 85804570/: 092 207...9: -. 34/04 /.0 5749. 34 /0..0 14947. 38: 4-.  . 30 57.0   $%#  !4.4-... 7.9 30543.34 /089..30/..3   89. 57.7 0 /7:.. : 34  5742. 9: -..3470 03044/-.3. .49.0: 3.4 8: 54/309 :74: .3... 3 5484. .3 :3:97..3. 3: 57.0400925:9028. 80 5470 0 7.0/: .030.4  & 9420 0 7.30  . 03.:.4 030 5489:5.3:40572..2.0 8:23....3.93. 57.:  .10 57-.9309: -0  -73:94 -..0 903.3.0 8...257:554970-3.3429: 4. 54 8: -034 /: 3489  & 57.40 54958...7/ /. 570/4  897. 34/04 4-.34.:  47. 034  . :850 34 .9 39/.343230  580:/43230  5702. 0 /. 080./: ./3.:  4808./.054/348.570/2090 8.42. 43030  .4 3.4-...../ 4 7.0 9. 0 5720  /. /7 .  :89. 034/. . 7. 30 57. 8574. : 94: 5489:5..... . 3057.  4/34834 570/4 0 80 82.897.. 3 5484....3 907947.0 303. 7. 7. 57..:343.48.:97.   4-73:94  !702.07.  ..3..444/:. .   !7.3 0 /. . 80 7. /. . .. 3057..93.7/ /.0  /.: .0  /: ./0:570/.0 80 54/348 3.. . 4/-.034/34834 .30 8. /.. 34570/89. 34/04 :59.308..3. .:57..58.39: .  4/34834 570/4 0 54903.. 34/0.0  /7: 2. 0 70  4 7. 3.4  47.. 57.342 9: 4. 34/04/7: /4.:/4-74.:943420  4. -:/: 54958. 4/70 034 .: 3..930 57..57./0 342 . 54/3080 .0/.90. 4.. 34  . 80 897.0  :: :: :  : 34.. 4834. 0 0 4 90 03  .8:3033. 57.... .807.. 57.3 :3:97../4.074.4257.4 057.. 3 5489:5.: 7.: 574..4. 7.4 3. 24 0 /..-00 0  .0  ..30 .54894. 3.3.. 0 54/308: 54 8: -034/: 3489  3.0834 57..570/89.  /.3/.4 30:3480  8.0 24:  /.30 ...4. :.9.. 8: -03: 7.0  /.4/-057:5.. 0 54/348...  357           !4/348..   7.39: . 3..54/./..0 0 3.934 9: -  57. 7..0  034 54/34 030 0 4-..4/.2...570/:202070/.:  7.70203454/309. 34.. 808..3/. 57. 57.. 3: 57.8574.30  20 : 32../7   7.  & 57....3 . 40 80 43 54 57.  43 24 0 /. 57. 3.4 3. 43 30 24 0 3 :0934 /..4342 30 /7:.. .0830 ..03  /.3. 38:/.57. 3: 57. 54709. 54/30 3054870/3: 459: 3. 0 4/-.083 .. 57.. 342 /0: .39: .. 80 :9.3. 549 0 4/ 7. 342 /0: )40 80 43030 570/:2. 34 43030 4/34834 7. 30 8574. 4 24 0 -9 4789.434 2.2/... 4 9420 57:5 54970-3.4 030897.... 482:8: .30. 57. 3. 8.:  .0  54/ :84.92570/4 42897.702034 54/309. 34 /04 .93...43.:7.0 0 7.: /.9  4 30 574.8:/: 47.93. 570/2093.543.. : 3: 2.0 30 24 0 /.89. 4.0894 90 034 :74:4/48.30 4-.. 3.: 48: /: 3 /. 549 0 4/ 47..0 /489. 3...97. 570/:0 . 9420 /.0 7... 20 : 30  57.  54/3484.4575702. 0 4/2..  .7..03/.. 57. 48:23 034  7.4-00 . /489.   . 8. 30 57.. 342 8:/ /. 3.42.3 9: . 57.89  47...  4/34834 424: :0 .4.3 47. :3:97.  /./ 0 4 90 03 54/304 7.0/0/4.20 57.:57:5034-. 8...907.  .342 9: 4. 4834..2. /4.  !4/34 030 .943024 0/.  /7: /7 .3. 0 4/70 034    /.3 /./0 342 .2.. . 7.2457... 0 /.  .  8.  .907. .0 903.4.  $: -03.3:   89./7 .. 34/0. 40 . 24 0 -9 8: -03../0 342.  8: -030 .7..4/.7.342080.3084  .  57.034 !4/348. 57.4 030 897. 3. .   .

/.9 5..  0/. 5702. 3./0 34 .: 8574..30 897.0 .482.43. 0349: 4. . 80  570 /43094 70 03..3: :3:97.57094/34859.42  &84.4./30 4-.0  40 24 0 -9 8.9..8: .9 3489 .  897.897./4 0/. 0 80 0.0 9.3     5709708.897..  40 80 7.8574.. :3:97. 54/ :84. 4/2.24 : 302 8: ./30 :8207030 3..304/70 03570/209.7. 43. . 38:/.  5489:5 0.    897.244/9: 4. . 30 8574.4 03: 897.302. 4 8: 57458..: 548940 4/89:5. 548947.. 30 897. 38:/.3..0 #.  ..493489 /. .: 2089.30 4/ 57. 1. 3 0 8:/. 034 9: 4.3..47.      ..0  08:2.3 :3:97. /.454/3:9. 34/0. 34 /04 ..  9. 8:/8./4 0  .. 24 0 47.4703. 30 7..47./.3   .0 24: 570/:09 540/30  :.3:570448. 0: 4-. 342/0:.:97. 3 5484.4 80 54970-. .   .   .4 /4.0 ..4 0 34.2 4/3.4/70 034./..  /.  4 80  3489 47.  0 -9 897...  /.  7. 94 570/89..7. 3. 34 /0.3 89     897. 34 8:/0  ...897.4/897.  . 34 5489:5.4/  .4 570/:2. 3 5484.     4/ 4.: 7.  /./30  . 540/30 897.4-.03.. 3.0 9.7.  .8..0 4 30 /43094  : 4-.57034 940/4309470 03048574. 02 0 54/7: : : 3034 7.2.47...7.3.-494.83489 4/ 4/. 0 /: . 4-.4/8:/ :3.. 38:/.3.7. 0 : 3.3.3..570/4429: 4..4/.3024 04/2..: 89: .73 : 3.897.03430 4/70/ 7.0 0 3.34 4/70 032 ..8:23..9 8.24 :944 94 5702.830 -:/0 49. 03 9: .... 49. 80 3054870/342 459: 3.30 48:23 034  2. 0 :92 : 8: .80 7.8:23.93489 %8: . 0 897.  5495:34 8: 03./0. 49.4-00 . 027.24 054/ -08574. . 30 7.30 8: .   .40057458.702034 4/:2. :0934  4/ 897.0  .089..93.3   89       897. 5749. 30543.:97.9. /0. 92 570/442  /  /. 34 /0.47030 897. 7. ./ 8: : 59.  . 548940 4/89:5.3. 3./. .4/805749. 93489 24 0 4-.3   89.3   89./35457..42 /.0834 1472 3.3 : ...02: 94 0 570/:04 4-.9073./4/08094/3./.88.047.897. 35484. 4/70/- .. .:/. 3034 54/.. 342 574.. 34 8:/0 4 4/:2./548944834.0 : 34 7./.47.2. 342 8:/ /.... 8.2.. 30 7.349: 4.9. 4.4.../30 570/:090 570897.3047./0 34 8:/.3:3:97. 543..24/3.0 .80459: 3.702034  4/89:5. 4/ 509 /4 48./30  :: ::   8.. 4 24: 548: 9 .0 47.3 9: .30 897...24:/.:  4. 3/0.03.4. 0302 . 3425489:5:   .5709708. 38:/. : 5489:5:  24: -9 4-:./30  . 57. 3. : 574..897. 4 8574. 1.4 030897..54 09 .  /57..057.  /4 0 : /7:2 8. 342/0:: 34.303. 3057./. ..3./30  4/ 897. .  &. 7.. 7. 4/34834 4 90 03 . 894.3   89..0.448:23 034 480897.3. 30 7..9  -0 8:/80 3... 03 20742 -0-0/348997.7/4 40 0 4/ .9. 54. 3 8:/./30 570/:090 570 94...  54/ :84.942 : 34.42 /.  897.  482 4-/:. 8: 5709574. 304. 30 24 0 -9 54703:9.   / !4970-3.. 03.3.3./4 7. 38:/./ 897.8:/8..24 54.24 0489. 8030 24 0 .3. :7.:/4. ..43:9.  897. 57:50354/.7. ...4/. ./..0 %.3: .54/. 8.03.3024 04/2. 03048:23 034  $.4 9: .    !7049. 459: 3.7 0342 570 897.030: 897.3089. 37.. 4.:9. 3 8:/..0 897./0: 3..4344834..    .8 8.9: -.. 8: 80/0    .30 897.30 570/209. 497. 34 5489:5.3: 570/209.80 7.0 : 3.57. - 80 :9. .3   %4 8: 80/0 0 897.2.4:70 030249. 03! 4-.0574..47. 0 24:   89.7. /.0 8. 34 /0. 32 /02..1. 0.70/-0 . 80 897.24 5702...0/03.70/-.089 4.3: 7./0.3.4 03.49..0. 24 0 570/4 9 897.. 3 8:/./ 80 7. 307..08574..0: /. 35489:5.9. 2089: 7.4 3 5702.  . 3 8:/...  /013.5457.034: 7.:84.    . 34 /04  24 0 570/:09 540/30 897../30 7. 3. .30 54. 80 897.942 . . 3 8:/.3 /.. 4 8. 34 4/70 030 897. 344/70 030930897. 3.30 47.97.094.97. /0.0  80 24: 570/:2.93489 49.0897. 54/3080 570/4 897.3.0830  301472.08:/80 /0.3  8:23 03809. .90. .0570/. 30 4-./ 4 7...8: .. .  897.0.2:054970-3. 03..7./3054/ :84..8: . 3 570/.30459: 3.. ../0.03570/4.3   89.7020344/:2. 0 57458. 3.089 3..079 /.30 89.897.0.   89./548944834.4 570/:2../30 .-:/08574.30543. 0 4-. 34/0.9 9.9. 897..57094/345489:5.0 0 .3.34 4/:2.4.3084 8..08342 57.:302.09.4 /.4 03: 897...30 54970-34  570 54709.3.30 5743... 4./ 54894 45.4 03:897.30 897.. 897. 3. 3 5484.4/70 034. !709708.24 24: .54/4/70 032:84. 342 8:/ /..0  3.  ..2.   897.24 24: . 30 7.80 4/:42 70 0302 8:/.43: .70/3489 .807...8.3.0 2.4 93489 3.. . . 70 030 4 8574.  !7.

 54/. /. . 2. 0 /. . ../0.. 57094/3 :84.3.907..30 3054870/30459: 3. . 459: 3. 3. . /4.:84.3.3   89. 8.4.0/03254/.90 .:  54/30 0 0 3054870/34  -0 ...    4..570/3. 548940 /. 70 2.00/.7.2.434 2.4 3..

   & ..034 $. .90. 0 /: ./30/4.. 0 9.. .:8..3   89.24 4/:42 .0 4/:  . 2.:  /.:208. 70 0302 4-:89..454970-3. 548: 0 ... /.7..0 4303. 4-:89.4574. 4834. 03 8: : . 447/37.: .3 .9. 034 9: 4..2 0302897.  .9: -. 24 0 570:09 7. 4-2 948.4 030897..4 ..34.97. 0 43.0808. : 70 03:  8574. .342 . 8. 3428:/8. 8054/ 0:.. 34 /04  .  %48: 890 430 7.. /45:3:897.3.:94.././.. 039: .0 .3057.3.90...302  .:74:4/48.: 4/34834 57. 4-../..3..0 3054870/34  3.. .8://.4. 4.03..0343. 54 .97. /. 80 /489.0 4/ /.489.  0/.0 9 . 7./7 3:  & 540/: 14720  .4...374.440.7 0357.570/4 897.057203::8057.42. 034 .970-..3 .894 : 570/: 2.4302.0 9. 7.03.3:    24: -9 80/0    ..90. 7..0 4/ 4303. 8574.9  . 94 04380. 897.-.. 90709 47.. 80 57:5./0 34 8:/... 30 . .583 &540/:8.:  : ..7. 30 57..0 : 34 7..7.0  !70 54/34 03.54.: 5489:5.47 .89.:20:80:57.49.. 302.4 .. 0. 4434894574..: 472. /.7020304943.7. 897..4 9: 4.40 4.90.342 . 897..2 /.4834...08030 /4348 %: .7 :: 700. 1.3. 4-:89.-0570:0443030 .0 .08307. 4-:89..4 . / /7: ..32 7. 897. 3 8:/.0/044-:.:.0 ...0.0  & 897. 0 58.805489:5..4/8..  4 3./3 !4/54242897. 3858..24.. 897. /: .0 0 .:74:4//. 80 ... 459: 3570/457.3 %: ../.2. 0 :92 ..0 0 24 0 /.897.43: 8: 03.3   89.  8:/.3930 303. 24 0 -9 54/309  :820343./0.80897.9: 4.0 570:.90. 34 43030  !749.4-0-0 /0578:89.4/:89. 34 /04 !749. 34 /04  /4....4809: .0  /4 4.0 5774/0 5480 4.9. 34 /0.349: 4.-:/0:.42 70/:574. . 348:/03084 .4 030 897.-48209357.245749./30 4/: ..  .... 9: 4../30 40 80 : /7:42 .459: -. 54894 . 0 .438. 40 8: 570/:090  570/209 4 24: /. 24 0.94 90 03 .4 /04 40 80 89...   897.583.03./3..:  570/:2.93.4080 . .0 57.2 /. 3443030  .3  89.89.897./30 .  & .34700. 54 42. :84. 9.. : 579..70 03.3. 34/043. 4/:89./307...4570/. 30 4-.   834.3.4 030 897.: 7. 8574.0. 054/34 0302 .90.4834.34898:230 /.302897.4 030 897..05489:5...  5. 0 54 .3  89.89...3470 0304. 897. 4. 4/:89.80:9..     897.7..7 09:897. 897.42 /0.4 03: 897.494204/: . 3..04/ /. 034 9: 4.9 3.. 03429: 4. 459: 34 3.03 : 34 7.3 57.342 . 82.8. 4/70 03: 1472:  8. /0. . 7.307... 24 0/.. 30 5703:9.80 897.7 .0 89.....3.80. 3 8:/. 8./7 30 :.. 3.057458.570/:204/70 030897.3 9: ..3. 3. 892 94057458.7 ::57. :89. 8574.90.970-.0830 7. 034. 03 9: . 32 70 0302 4 4-:89. 348947.  4-:89.-0 2..9570/4 /.90... 34/048.....70/0.4 03..3 /.7 .89:5./7 3. 257089. 80 49. .. 89.90.. ....34.0 0   897.3 .   !4709..9 2 5:902  /489./4.349: 4..  4 897. 307.3.4383..808:/:87.  897.05749.9.34 : /.4 /4.9 /./.09: 4. -0-0/3489   . 40 80 . 4.. /0.7. %: .4804/34803.97.3   89. 34/0.0 . 37.90.5489:5.:3.089 4 90 034  : 54:: /.9570/49: 4.9. . .: 4/ 570/.4 0 3.-:24 0 . 80 549... 574./7 3. 0 /.704897.3:54970-3897.3 89.089 /.03.3 /.7.0342 30 7.  40 574..0 30 24 0 80 5434.  4 897.  . 3 8:/.897.  54/  459: 3..3.1.4897.8.. 307.3897:9.404-:89.0  458 /0..  .:80247.: 80 24 0 570/4 9 /..0 . 897.3.  897./0.0 4303../ .  897.... 57203: 207.0 54/348 4. 03. .90.348: ::7. 344303.9: 4.7.  9: .574: 8580/.. : 74: 4/ 48.:540/: /..8574.4  .. 4..90.897.2: ..40804/348 70 030 4 8574..  /... .. ..3483./45:3 . 24 0 . 3 8:/.0 5749.: 54/.90. 3 8:/. 4 1472.4347..23089425424.4. 4/:89.32  301472... 3. 3 8:/.30 8... . .24/. 3. 7. 4 4-:89..9..0   897.. 8:-09. 4-00 .: 570/. 24 0 -9 4-:89.0 4/ 4303.0 .083..93: 9: -:  & 5489:5: 54 . 0 47.. 459: 34 570/4.43447. ./30 574..0 .-:.  858  .244 90 03 5.  43 49420 57. 42.489. 080/. 03425489:5: 9 ... 9430897... 57.3930 303..4548940/7:04434894097.47/45094/3.1.0830573:/042.9/.4 03: 897. 342 8:/ 3. !489:5.4 4-.3../4. 4 4-:89.

458/0.4/4.4.3 89   409: . 854 : 0/..9570/209.7 034 3.7349: 4.058..3 89..47 . : 87..3. 4834.. .  /.3 5709708  0  570/4 /4.859...3 5489:5. 459: 3.7 03..:459: 3. 4 :45 90 302.4/70/.9...89..4200870/89.. 34 /04 94 5495:30 4/70/ 303 3.4/5702..0/0/4.7./0 348:/./7 . 54/.0 : 3.  47.1.342 5709708:           .89.0 00/: 34/.. .  -0859.: . 03 9: .4/42 574.734  .0 59: 3.. 57.9 4.9 89. 7. 7. 8.  5749. 3032 303.  9. 84-4/:  ../. 42. 3.48: 0. 4047. 34 /04  59: 3.347.459: 3. 8. 80 4/70/ 579.3.  54/309..0548: -034/: 3489859. 5749..  570/4 /.242 .    !%& !# ' #!# %' !%&  897.34 870/89.. 7. 34/0. 03425489:5:  43974.0  . 80 54/348 5480 8574. 47.24 0/..4754/3094/304. 43.0 .03570/4/.4420434: 3034/7:0 443489 54970-30 /. 858.403  5749. 03425489:5:  834..342 5709708:  .30  !470/ 4.859.. 54/304 .8. 459: 3. 4-. 2..459: 3.. 42804/3.0  570  5480 54/3:90 459: 3.034 : 30343.0  5...9: -.3../0 342 8:/:  !74. : 4.5489:5:  0/34  5708:/../. 3.3.0/030 897.3.3089.3.90. 570/4 /.808.9.84-4/: .3   . 34 /04 970 0 ...3.47 5749.342 5709708: 5.. 459: 3.438 3.40574.. 34/0. 54/.3047.348:58 /.3. 3057.030.3:7.47-4.03 ..97..47574..:89. 80 430 54 8: -034 /: 3489:45 9025489:5: &87.9 . 4834. 57.03054870/3445..034  54 .3.03424/70/579. 34.84-4/: 4942070 .43..0 0 :0934 24: .4 80 3.. 47.089 3.0 .0  309 4/-7.0  4.357097085749.. 030 8:/. /   !4.24 089.90. :82034  3. 57.4-00 . 570/ 42 0 80 4/7 .3.4/-. 2034 3..03454/459: -: %..7  3.3.3:./7 0.0  4.: 98547.3 30-. .4 74  9.4 030 : 402 0 80  5702..459: 3..34.0 !74.438.804.345709708. 89.3 !70/80/38:/0 0 ..342 5709708:  . .089 /4.9.. 4/2.459: 3. 579. 8.0 0 8:/   /  43.. 80 :9..:4/70 0328: . 34 .3./:575702.0459: 3 570/4  59: 3.3 9: ..4 030  /7: 4/70/.30459: 3.574 9..03 5. ...8:/80439740459: 34. ./.: .2. 24 0 /. 34 5489:5.34  8:58/.0.34..40574.47 5749.904/039909:47.03 /04.0  458.34...92..  59: 3..4 7./4. 5749.3.0 4: 0 ..2..034  89.03.459: 3.8944/.:24573. . 8. 80 47. !70/80/37.  570/4 /. 57094/345489:5.9.459: -0.830:74:4/8..97.. 30 24 0 -9 /4309.28.0324:. 2089.:/430804/::49420/.4/2.0 9.4/70/570/2098: 03. 459: 3. 0 54/309 459: 3. 80 7..3.. /.47.  . 47...957. 897.3425489:5:57094/89.....: 572039 57.. ./7  .7.47: 302.80/:0 . 4 3.4 42 47.47: .  482 :0934:8: .057. 47. . 03-43041472. .  4..0. . 40 970-. 034 .438414728.3.3:.0/4.47.: 7.3.0  3.3 5709708 ..-.47. 570/2093. 4834.9 .859.  : 3. 459: 3.35709708 ..999: . 5480-34. 0342 5489:5:  !74. ./7 3..1 4-7. 84-4/  ... 80 54 57.. 459: 34 570/4...4 570/4/.93.0 /4 7.4. 40 80 54 570/4: 9: 4.0 . 80 . 70:9.: 570/80/3..805:893.0342 4 80 3. 459: 3.834.../. . 459: 3.3: 89. 4/-7...  -0 574..3 89. : 579..342 5709708:  : 3.40970-...03  304./.4/70 034 7.0 0 57. 3..47 0 /4.47:  .03 5:89 3.7020 20894.04834. : .475749. 03425489:5:459: 3. 24 080 54/309 8:/0 02 . 3054870/3. . 2089.90.0 .0/44/70 ./. 24 0 /.. 4.7 :: 4/: 30 303.0 . 4/8:/.. 90 9: 4.3 9: .7  54.. 459: 3.4 5489407.30 89.954/.8. /0. 7.00/.570/42970-.. 459: 3.  4834..47 5702.1... 7..804/7 ..0 4: 09: .. °8  !74.3...  -0 897.3.0 :579.  5749.9309: -0 482:87.: 74:4/97/.459: 3. :45 902:87..0 0 8:/   .4/70 034.30459: 3.857.034 9. .805702..805:893..42 /0: 7. 0 459: 3 .  .7 030 897. 030 203. .  . -7..9349: 4. 34 /04 459: 034 497. 30 .0  !480 . 8. 34 /0.47/. . .345709708.:70/3.043.70203574.03 574./7  4/70 03 30/489.4. .0 0  .

3.8049430 .47 .342 89. 570/209 :5:99 3. 4834.3.30 30/489.3449... .34. 034 . 4/7 .4 03. /.0 892 94897. .0 . -7.859.0 903.82.403. . /.4.3489459: 3.  .3. 2089..4-:89. : 80/3  .47  .   '7.9: . 0794970-..94834. - 80 24.9 4834.0/03: ..583.. 2080.97.0 04/: :04574.45 903.0 903.807. 302. /4.../ :89. 4943 1472. 0/342/.03   !489:5. 5745:894 /.  -0 578:89. 4. .   ..   -0 5480-34 4...4/34834/.3  .04/:0 .   '0 0 5489:5.... 38:/..3. /04 40 0 570/209459: -0 30 7.90./ -40 7.3 . /..8:4/:89.. 8.47.704  /... 0 7.47:/..-:    89. 302.0 0  30 434 570/ 42 80 2...0 . ..4 3.4/:89.3: 3.030 3..3   89.403.570/80/3..4/5702.0..9  /7.032.034  .3.73420834303.0/0  . 54/348 ..  /.345709708.47. -0 8574..830:74:4//.:7. : 4-7 57203. 034 9: 4.. 459: 3.  /45:3:  8574./0 32 8:/ 4020 54/309.80:9.4:8: .40  897.34 .3..457.428: .30 89..0/: ..  7. 47.9459: 3.:574.0 857..:90 0. 3034/489. 897.473489  .2308942  5424. !70 /434 03..30 70 0  30/489.9: !749.43: 247.9 .90/.:7.. .:/./ 2: 0 8.4.4//. 97.    /-9 574.:  80 /.3./30 /4308030/3:/7:: !749.47: 4/: :0 .3: /4.4:8.47 24 0 .0  %: .-: 24 0 /...57.0324 0:8..3024 0 /..  /.  459: 3.0 . 3428:/.  &9. 97. 4/:: /4348 3.:5745: 9.49858..49: 4..4703 5: 9...34 .4/.  54 57. 47.304/:89. ...247...0 459: -..: 4/:: .459: -7.83 89. 0 47.3 5709708  .3:  !749.40574. 44-.90..4:8: .54/3080574.40.9 4  8.0  9. 80 3.57. . 3443030 ..3:  0 /.57.  7..0 0 .0 30-.424:09: . 3489 70 03.2. .80:4301472..:9: . 0 5480-3.4 0 459: 3.0:74:4/48.3 . 459: -  4-:89. 80 8574.../7  5749. .80 8:/4.434 /4.459: 3.3425709708:  .:/.7.3 89. . 4/ .3 .3  89. 8. 897.0 0/4348. -0-0/3489  . 5.4 90 034.42574.-494.9: 4 0.:4/::.9  8247.302/.459: 3.5489.0:8:/: !489:5..4-.459: 3. -80 24.4 0 570/80/3 7. 30 /4..   /-.0 0 0 /: 34 /.803084 8.4..8: .1.3. .4 030 897.3.70//. 30 5749.4-. 4/:..  /-.548940 /7:0 44348940 97..0348.. 4-.7/9 /.0 903. .-. 70 03.  . 35489:5.03 4 0 579.7 /.: . 38:/.0  .90...403 ../.. 80 /4348 .3..4047..3. 207.583..34 4/70/- .4/4303. 54/309. 897.47.0890 :8: .0  40 0 570 3034 /489.  7.89.0 7.34    .5.3.857.54574.3489 459: 3.. 480. 0 /.0.99 459: 3..3 89.858.4.: 858.34 9: 4.30/4.3..42459: 342.47.30574..90 40 43.4 /.: 9: 4.3457.9 : 74: 4/ 97 /.49 ... 34 43030 . 34 /04  .  . 74 30 570:. ..3.57..80/. 0 /04 4-:.24 304.3   89.89.4 03.8: .4 /.3    30 .0 .:70/4.3/..034  574.  /. 897.0 ./7 3459: 3.0/030 897.0 .49  $:/ 30 ..889.  &74: 4/97/.. .7020348570 .459: 3...03 4834./.429: 4.9430: 34  .99 459: 3. 3. 3: 4/4.3./0 32 4.4.859./0 3489   . 20830 303./0 342 8:/: .4-:89. 4/:.0. 439740459: 3.970-.0 4/:0.3.. /.034   574./45:3 .34 8:23.3   89.475749..34 0 : .0  !480 /45:3030  8574. 4834. .: /.3    /..4/42 574..405480/3.348: :: 7.0342 970-.4057094/34. 84-4/: -04-7.47:/0139..0/4.:.7  9.3  89..47:5749. /04 40 0 570/209 459: -0  !749..0 7..37.3.80897.0  / /..805489:5..857.403. 4.0 /43080 570 /489.0  54.4 304834.9 3024:80454.2/..: 9: 4. 80 /45:3 897.7/3.90.342.  -40 7.0 .3:970-.945745:894/.: 3 .9574... 03.897.54 . 303.89 303..0 0 /4348 .7020330/4.0:4..../..0 4/:0 .: /. 0780.: /.038024 04/70 94.80/0 0. 4 /..9349: 4. 548940 443489 40 8: :: 7.4 24 04/ 30. ...0 0 30 .-.834 4 54970- /45:30 4/34834 8574.: /.-.4 03.7. 4 80 54 .08. .  ...  .3483...0 040-4308.9 5489:5.  .43: 247.0 :   '7.   !742 4.:548: -034/: 3489859:0:.49 57458. 4/:0 .5830 480 54./0 3489 .80/. '0 024 0/43090/344/80/0  70 03.03:459: 3. 9: . 34 43030/ /. .3 89.. 2089..7-977.. 94302.4/.

459: 3.8.  !7.34 ..830 8. 3: 8.3... 030 .94..3: 83...3570970834. /.  74  9:804-. .9.47-:/04/-03 ..909.9070/3:1:3.. 203.. /.4730.43:24 070 ..0342 7030  -..7.859. 0 30 24 0 54-.4/5702. 5489. .:2 30 820 -9 5749.570/.74 94 4.0830 7.305489. /.7  8: .... . /4. 570/80/3 .4382 232:242 . 7.0 .34 5709708.0 57.. 549703.3 5709708  !4893:9 8547.442 540/3 574.9. 30 -4  459: 3.7 .:30 24 08047899.:20..0859. 570/ .  2083.3. 344303.  4 7..207 4 7. .3.0830 1.03 . 5:3424 3  $547. 0/.38457.024809 :. .38.03  304.4890503 . ...30 570/. 57.3429: 4. 34 5489:5. . .302 3.9..3: : 3.3 5489:5..48547.30  24: . 9/  7.:  4/: :0 4 489.442..9  .3483.-..40805702...90..3.0.803024 0457..  ..0 .:  .9.3:83.3.349: 4.. 3489  39 /...2.:2 80 24 0 .0 0:80/3.42828:70  . ..30 .03  3.34.3 .:2 573.4/ .3.0342 89.89:5.:9.90.47. -0 4/. 3.: 9 8547. 57....../ 574.4.30  /4. 4-:.3 9: .3: 83.35709708 !75702.3 04.0 .9.434573.3 5489:5. 5.03970-. 4/ 4303.:242 %2080-0. 34 5489:5.357097083.  /  4/7.30 : 90: 02 5489:5:  . -7. 030/.9./.:2 2.4. /089..570/80/34./30 40 570  /:2.  5.7890  ..8: 0303.. 4-:..... 942 74  9: 4-. 9: .4  8:/   9420 4/: :0 570/80/3 .0  4805489:5.7. :09. : 74: 4/ 97 /. /. 3 /0.0 2 -7402 570/209.8 4/ 94.3 . 89042 4824/30..... 0 /: . 3489 90 4/:0 54/30 459: 3.:420804570/209:5489:5.3 9: .3.830 /4 7..0..    4/30  2.3.. . 4 .3:  4/34834 /:: 7./ ./4 /..80 /0 3.3.4/. 459: 3..8.4 90 034 48:/30:8.9 /.42080 3744/5702.30 574. . 4/34834570/80/3.5704.:  /94 242039.4 .. /0. 570/80/3.. 540/3.34274  9: 420 578:89. 3 /0. 80 47../574.. .3. 3..0 .4094457. 34 /04 40 80 47.... 0 47...30  497..  .32.4/ .3 5489:5... : 4.34:09323..3.4../.4574.2  7 0 2: .:. :42. 4/ 57.3 5489:5. 8..47. 47. .  !73. 459: 3./0 974 4.:  443489 8: .0 575702.342 5709708:   '! $%&! . :0 8.834.0 .42...302.47.4 .03. 80  5708: :0  ..0  .0 . 57.  47. .-45489.4/4.!7094/35489:5...034 ....0  $547.47 .3: 7.3..  ..:4:970-..3 0 297.0 3...0342 -9 70 03.034 3. . 459: 3. :8.9070954/:84... 34 /04 40 2:8089.0 4.0 9. 4/ 57...47.48905032 8:/42  ..329: 4. 8570 . ..2 59.0/7:89.4 .0 459: 03  '7020 89:5.:2 4 573. 57.  ...48547. /4348 5708:/: 442 459: 034 4.30 . 3.4 74  9.90. 7..30459: 3.2.24 897.90.975..5480-342. 3. 574.....  54894.. 4/:89./570/80/3..2080.03 574.3.3. 459: 3. 3425489:5: 48:/70 0302:8..54 30 .../89030 /. 7.03.. .  /-7...0305489.. 0328547.489050305708:/0   !757020.  . ..:24573.:: .34 :89.47  30  . 89:5.3 /.0 57.  0 5749. 30 8:/4..  3./:27. 3. -0.0 . 7... .57..-: 5749../0 3489 8:/.: 0/30  /7:0 897.  /  &89....30 4 .:-. -494.570:2  5.3.30 3.3   $547.7.. 345489:5. 24.357097084/34834.34 7.  . 2 8:/42 5489:5.304834... 80 ..: ..3.3..4 94 - -4 /..:42080570/2095489:5.34 5709708... 34 57.0  4 8: .3 7. /.: /4 54 09. 24 0 5789.. 8:/80 4/:0 .  4 0 574. 0 ..../.50345482.  ..34 5709708. 040.: 30.3../0:7.7: 4/70/. 3. 3..3047. 3. .34 74.3:83.  . : 5495:3489 /4-74..70 ...70 .34 9: 4.0 -4 .80.57.: 9 570  5480 54/34 03.30 .907.  .... 3.:7.30.03 459: 3..0 .34 .409.302 /4.90.:74:4//.7. 459: 3.:4/57094/345489:5.3.:29: . 90709  . 7.0 3.35489:5.30 /7: 7. 57.:4 90 03 304./. 57. 57.089 4/3...7.. 34/04.. 8547. .. .3 5489:5.. 570/ 57.3489  /4.  :-7. 8:/ 4/ 89:5.34.03  459: 3.3483. 8:/:57.35709708/434 03057.3.: 45 90 34720 2..  $547....034/.890709 7.3483. .47.3:7. /04 7. 7. 0 3.4 47. 3425489:5:1.3..302 5489:5.3. 97 574.97... 3. 34 5489:5.3: 7.083 8:-0.:2: 4 573.  47.03 5489. 38:/5703483.4 0 57094/34 30 54/304  .302 459: 3. 0 570:09..02573. 80 .

..0  8.4 9: . 80 : 54..4. 0 4/4 9  /.9  /.. 8:2344-74307.40.3/.3 ./.054.34...89......3.7830 .:8:/...97. 459: 034 .0.4  : 8....3 4570/80/3.:5789..2080.... 570/4 897. 82.030/4.35709708 /: . 5709708 30 /4 :  30 54 .30 /4.3 5709708 80 54. 48054./80 54...9 ..30 459: 03  4. 74  54970-.3057. . 03 .80.3.80/.: /4.  !70/80/3.34 5709708.459: 3. 94 30 30 90 3.  3. /4. 7.30 459: 034 -4 5745834  54. 308:80/0 0 ....897. 570/4 897./4. 24 0 4/4/9 .0/4  8:/ 0 .4 90 0342 .:34.4 /.0/0334... 24 0  3.438 .3   89. :.4 03 570/4 570/80/3...30 5489:5.4/89:5..5709708 /.4: 4/-7.30/.9  : /7:42 2089: 3..3. 3.7//.034... 2.:.4 94 0 570:09 459: 3.89:53.   . 40:0/:/./054.0 .9: 4.3   89. 4/:89.0/:  570 54 09.8: .3   !70/80/3 ...  . 0 80 . 304.0/4.. 0 80 82.4.3 9: .   ..30 4/ 459: -0 . 570/80/3 .0 4/70/-0 /.3 570/4.8:24: ..24 04/70/9/. - 459: 03 24.. 4/570/80/3.   94 897.. .:  8...   ..3425709708: .357097084/7 :/7:47.345709708.03 : 574..80 :8582. 570 .3 /.4/5702.  .342 5709708:  07 94 :8547.3.57.3 5709708 /430 0 70 030 4 34...0 .4.97.3 /. 570/:  2.   '7020./ 5489.0/033.3.489.3 5709708 80 54.384 57.34 5709708.    -:89. .0 .8.4 8. .9  34 . 574 9.4 0 578:89.0 . .. . /.97.7 9 .547493.:/ /4..345709708.570/42 0804/7 . 4/ 459: -0 . : 8: .3: 24 0-987..0 .03805: 9.4/7 .349: 4. 03 9: .:/. 8: 4/:89...  54 8: -034 /: 3489  4/: 9 /....4.82.8:/.70/-42 570/80/3. . 4 : 57094/3425489:5:38:..  304. .54.43.  /.345709708. :4-..7020  ..3.7020../0 34 8:/.702 48.:70/3454..3 .3483.4... 570/80/3 .  57.5709708... 54/7: : 3..8:8....  .24:-9573:/34/4.3.70 0302 40/489.0/4  :: ::  4 90 034 . 80 8. 897. 0 8:/..9 570/80/3.97. 34 . .  897.9 /. 0.3 89.3:  ..0 . 5:3424 3. 5489:5.570/80/3 .0 9..3 5709708 80 54. 0 80 82. ./30575702.:8:/847.35709708 #.... .3. :8...   90 03 .0/4. : 459: 3.   -.34.3.24 85470/3 574.0 . /4.. :9... 575702 8.43030  9.. 80 3.459: 0343.70/-42 4/70 :020894.30 4 90 03 24: 570/.30. 34 43030 .3.0 .0.3.  47. 8:/..0 7.  -7.  . .90./: 2089: : 420 0 80/ 908:/.2. 0 80 304..4 .:8... . . 24.0 . .../ .4 4. 897..8043/7 :80/ 9:8:/..30 4/ 459: 3.: 3.3570970857095489...3. . 8.3 .-5745. 3 7.30. -7.9/.4. 303 .         0 57.4:  !79.08. 4. 5702.. /489. :54479 /.42 /.3 89. 38: 54970-3  .5489:5.. 57.34 5709708..583.3. ..  5:3424 3.34 5709708../ 4/  2.3:4/:89... 304/70 034 .  4459: 032. 0: 74:4//.8   . 1472: 54. .4.. - 54. .4 . 54/ 8.3428. 5480/.3.8.3.0/03 ..       .  :. 30 .43 .4 0-9.3   89.90.9./30 575702.   90 03 4 : 5489:5: 30 897.90..34 5709708.:  /. 3...089.: 8.24 0/34 7.3   89. 4 90 0324 0/...0 ..0 ..3   89. 459: 034  4 90 03  .84-4/:  89.  8.35709708/: 097.342   !7-.0  4 80 30 54..4 - .24 0 /.804/70 :0/.3   89.43:247.3   89..4 94 3.. 4434892. :5447 080 :54..4 3.0 903.0 . 4-7.08570 03489 -4-4089 8279 :0 ./4.: 54970-3.  4 90 034  9:2.3 89.2 /.  30/: .5709708.47: 5749. 459: 3.30-:..4 570/80/3 ..3   .. 24 0 /...494204-.34..0  482 43 .4 /7:41. ..   & 459: 034 3.3 89. 0-7.3 5709708 :.0:8:/: &540/:2089.9 /..570/80/3.  :44 8: 57489470 : 8:/84 7.203 8:/0 ...345709708.. 40 570/80/3 .0 .03 0/342 4/ 3 . 2: 80 247.8:/.8057-.3.34 5709708.. :80/  : 94: 575702...: :5447.. 9 /. .. .3.30 34.97..4703 47.3.349: 4.89.083 8:-09  54.4 0/.3 5709708 4/7 . 03 9: ..49  570 304 94 4/70/ ...... .3.. !70/80/3.93 9: . 40 8: 570/4  9: . 424:  89.. 4/2.9  -0 30.4-:89.4/70/0/34/.2.345709708.3054970-3. 5709708: 4/:89. !48: -034/: 3489  3.:8:/ 40:59.94254 09.: /. /7: 4/70 03 /.4-.345709708. 3.  .  5709708 80 24 0 4/7 .3. 3. 80 540/3 /4. 94   /7:0 4/70/-0 0 /./489.0 .342 5709708: /45:380 8:/0  .243./ 3054/0830 .   '0 9.

424834.. 057.2:808:/.5434.3.. 30..357097084-.: 4-.4 0 357  5480 .4 -7../ /.3.:2089430457..:570/4 4. 3.: 8.3054/:84.3..94/2.3.:570 . .  4 90 03 ..3 5709708 0 /04 57......345709708..3..   . .  .24: 00 8: 030: 4/8:89. 459: 034 : 3. 4 0 :70/34 54.4890503425489:5:302...4 8.  570  5480 5702. ../4 03...  897. 4/7 ..8  4 80 459: 03 30 8.3.39: .3 5709708  459: 03 0 80 54.0830 5480/.3 : 459: - 4.0 30/4.:.3..: 8:/.93 9: .  & 1472.454.4 5489. .74  90.30 459: 034 3 54 0/342 59.. 897. 247. : 570 .. 4/7 ..3  . /4. .3570970830/4 0:70/3454.857.2.3.3 9: ....9  0/4.90.3.4 .3 5709708 80 9. . 4.   3.7 034 57094/34 5489:5. 5709708 0804/4 9 .  90 038054. 4/7 .....0 0 24 0 4/: 9 /.49: ../ 80 . 5489:5..4 4 0/34-0. 039: .. 8570 .30 .4047.42.34 5709708.3   89   !4/4. -0 9090 ..0 : 8582.  /.2. 459: 034 .4 54...3.   / 4-73:94 8.342 3.:57.4 03. 30 4-./.2.3   89..34 5709708..5749. 0: 8570 . ..9 . 8570 03489  -7..404/8:9.  - 0 573:/34 /4..54894305480-34.4..0 9.0.40459: 034        0/4. 30/4 .3489 . .4 80 459: 03 8 92 8.3.34.   &8. . 3..0 .3. 03420/7:.0 4/:89.: 30/4 ..:57.    .8. 80 .345709708...0 . . 4/4 9 . 0 54..3:   89.7.0/03  . 3.4 80 54. 0342 5489:5:8: 030 : 4/8:89.  . 0 459: 034  59: 034280:0934 24 08:/9 : 4/8:89. 4 0 8.857. 540/3 9: .. 2. 4-. 970  .939: .4 - 80 5702. . .30. -0 4/4-703.3/.. 34 5489:5..00/340/.:..345709708..9...8024 04/7 .089 ..4  : 8: ./.0..3 570970  4/.90. 4 80 3.98:/ ... 0 /.8  .   90 03. ..30/: .302:802070573:/0 3057203:: 43.  /4. 30/4.4834.8024:572039573:/302070 5702.. 80 54.. . /4309 5708:/.:  /. : 5489:5: 5702.. 34 4303./947342  :820342  3054870/342.: 30 :9 0 3. : -089..4.34 5709708. 4/7 ../.. -0 4 80 5702.49: .3 5709708 80 247. 4 90 034  8.0  80 70 0302 .2.30 .. 034 9: 4.. 442 80 459: -.... 30 89.5708:/0 .3 5709708  82 54203:9 8: ... 3.  /. .35709708570/57.4/..: .0890574.3 5709708  0/4..  ./.:: .34./ 80 7 0 8:/8. 4/2.30574. 8570 ...034 .34 5709708.3034 .4/. 8570 . 30 5489424: 3489/./. 2: 578:89..:20/7:4-7.3.  . 03:.   4 /4..8054.42 8: . :09.3   89...2.  .3.0/4...48905034 7./3 8:/..  !7095489.34..03.:97..0544.89:53 4/34834 5:3424 3  5709708 80 30 4/..  54 57. 57..  .4 0 4/-7..4093.... 90930 5480/. .0894 8:/ 4 7. 30 4/ 54.0837.34.070 0302 482.3....34 5709708.  ...570/:2..0834 57.4093 4..3 5709708 4/7   -0 -7.  4/..3..35709708074  9020894..  4 94 43 30 : 3  . 8:/ 5489... #0 03048: 03::4/8:89.   43 2.. 0 30 /489 .3  .0354-0... /..0/.34 57. .43: .... 0  . 0 .. . 0 $.. .4093:7 0. 30.4 0303024 04-..2:84....4 9: ..438 . : 45 902 5489:5: :87.8: .8: 030:4/8:89. 0  30.030 4/-7. .30 ..  9:2..3 5480 .39: . 8570 .. 8: /. 54..3  89..3247.30 .3   89. 2.3   0/4.  2..384 57. .9 -0 459: 034  304.39: . /.3 /7 ...35709708 ..4 4/ 7. 4/-7..3   89.57.3.. 4/7 ..3 5709708 30 24 0 4/7 ...: 50:25.  57.3024:  0/4././.4703/44-.34..  .3 5709708 80 570/. 4 0/34 247..3425489:5:7.89.94 7.0 8574././7:2.34 5709708. 30/4..4 3.  4 459: 03 30 /4 0 3.0459: -.48085:30 :84.57.3 .570/457.. 4 90 034 24 0 ..4...2.34 5709708. : 420 80 7. 34 5489:5.....4.3 5709708  39 8. 4-:89..3:  ..4 80 85:30 80/0  :84. 80 3..34 90 03.70489  .. 54.54804-:89.. 80 5708:/42 :0934 70 0302  ..9: 4 0.37.. 454203... 4/7 .302. 308.4   302: 5754032 24./7 .  0 :92  574.7 9 -0-7.. :87..7. 0 5702.:304/... 3..0457094/35489:5.. 94. !702. 3.  3 ..   9. 4/4 9  4 0 4/-7. 89    0/4.5708:/0 482. 9: 4.. .93 9: ./802.4 489.3570970824 0-9579.302.24/.3 5709708 30 /4 0 -7.47.0 /..5:89 ...34.32.57.. 4 4834. 034 9: 4. ....3 5709708 80 24 0 4/7 .89:5.3570970838:890 48054.30 : 4397../ 4-:89.7 . 457. 4834./.    89..  .344/8:934  /.30 .489050328:/42.3  89..8:/49420 /43080 5708:/: 0.0  482 .4 -7. 4/7 .32 .: 4/-0430/489 34459: 034 .. :20 /7....4 30/489 .....:9.3: 80 30 820 .0 3.305480/. .. 4/-.30 ..:304/.0/4  39 304.0 .480/4. 4/.30 4 90 034 30 -4 :70/34 54 .  . 3089. 2. .9 /. 1..9. 89.70204/70 034..30.459: 034/2.9.   4 9420 7 0 5708:/.:80/4348.30  -4 30:70/34 54...  39 34. -7....4/45: 9. 3.

.0 .47  43 80 57../0974 4.80/.0/:  24:-934.4 90 0330 0/. 3/0.3040.2.3.438 ..2.3425709708:57034 94-:/:859. /039909  9..34489.:570/80/3. .9. 540/3..3.9094.4 548940 4   8. .2 547.:540/3.2.4.59.97.3.. :59.-7.0/4.. 4 3.0...97.9 570/80/3 ..30 /.8: ..42 :9. 2: 3038..084/34 -4 -74.90.308..384 57.:575702. .459.07/. 570/80/3 .  4-.9 4059./.:204 30 8..305709708..  .0 .3  90 03. . 4/: 9 /.830 8.34 5709708.3:   5489.0  57./ 459: 03 30 0 /.  . 84-4/34  85439.:-948: 03/../..7.  2.302 . .. 370 2.84/4434898: ..  8.3   $...4   9.: 30/4.0.9  /.24:5489../7 .9480247. -0 4 80 ...3.4 /. /... 57209 54./. 570 30.80 30:.3 8.24 0 8:4 9 .. .459: 0302. 8.8: .570/80/3..  8: 8.4. 4/89:5 .4 57..3.5709708:4/89:54/7.9 94 . 59..: 5742 8...8: .8: . 4-23489/4. 457.:: 8.. 304/..7/4 304.0 .4: 4/-7.34 459: 034 4808.243.:859.7.34.::5489:5: .0 8.8: .. . .93.. 4.4:4/-7.7.9 5720/-0  /.4 30 578:9. 24 0 54/309 24.3: .573. . 59.34 8.0 0 24 0 ..345709708./ 80 -4 5480-3 443489 8: .. ..3. 30 : 8.4 489.830 8. :2.3..: .4 5: 9.0/4. 08:  2 54.03/.35709708 430457. 54.  !4 09.2:575.. 4433.4. 07. .2454 4/4-703:570/80/3. 82.4 03.459: 03  :59. 9..0/4... 34/04.959.. 4834.  /04 8.70/9/.  . /...3 0 /.  .::  570/209 . 948. 404 90 03578:9..47 3. . 8. .  . 49:4/::.0 ..80/.3  89.70/-: 4 /4. : .3. 578:89.345709708.3.3.0 24 0-9  . 0 .:: 570/80/3.07.  5.89:53  5:3424 34 90 034. 459: 034  4/ 30.459: 034 /.92 2: 5489..: :57.  9. .8: ./4 :3.0 0 24 0 /.   4 80 /4.2.34 459: 034 570/80/3 .304/459: 3.  :5:99 .  90 03  .4 57.9304.8: . 570/80/3.8:4-. 3.   %4..8: ./ .0 .07..7. .578:89.0 30 5489. .0 030 /43080  570/80/3 .4 94 2: 5489.. .4/  579.0  5702.3.59. /.0 8. 8.54 09:.0 9.24 0:82034/. 57. 80 304.0 024 03.  459: 03 /4. ..48. 303. .. 7. 0 432:8.7.9 4-.54 09 1. /: ..9  .0 .3 5709708  -0 8. 7.0 .34 /: . .... .3  89. .7 :0 /..:0  .3  304.459: 03 4 4  38: 859.939: .. 80 .3 5709708 30 24 0 4/7 ...57.4 94.573:/34/4.93 :.4 24.34 2./ 0 : 59..804/2.  574 9. 94:5447959.4 38:  574..0.3. 570/. !480 9. .0 9.  30 54/.3. 303 .342 5709708:8.4570/80/34. .0 .7.4 3038.. .30 .4  8.459: 03 8924434892.80/.3:.0 .3..49: ..34 5709708.. 43.459: 03  304... 0 574 9.3.394.30 459: 034 .30 8. 5703:94/4 9 .83  459: -  3080 8..3 ..9 /. .480:.80/.9.  :20894 9.95704570/80/3.:8:/3. 20894400.. 5.. 54..3./7 .3 !70/80/3 0 459: 034 :54479 /.30 4.0  570/. 4.30..34/70 034 074330 24: /..3 89.:209  $.0/4.:. .92 574.0 9. . /.40459: 0324 03. 43.24:459: 03425489.3.  $..3   89. . 970-.3    & 8: . 4/4.0 0 /4348 3.. 34. - :9.4.57.90.345709708.  . 49. 54.  :44.. 0 5480 8. 459: -0 4 90 03 2.0342 54 .0 8. /.0/40  .0 .57094/49..9. -7.3.4/42 8.3..0 570/80/3 .907.0 9.30 459: 034 /.345709708.3. /.57. 80 47. /4..47./048.94 459: -:  59: 03 80 3. :5: :0/.0 . #0/4./7:23..3 5709708 -9 5703:9 4/4 03.57.30 459: 3.0 ..3 89.54970-24 080574 9.9 /4.  : 94: 5709708. 4/4... 70/.0 9.3 482.3: 9.345709708.3.8.3.3.30 8:/.3:459: 034 30 24: /.48. 9. .07. 9....4342  / 94.3   89       4 4/:  /.3425709708:4/:89./.8: . .:: .3  59: 0380308. 5.3 5709708 90 0 :89.3 .384 57.0 9.03/./802.5702.90 /..:5: :0 3.3.3054870/34 ... .34.0  .3 89.3  89    247.59.8. . 0 /. 4/. 0 80 304..574/: 43030  3. 4-7.85.90. 8.. 24 0 3489 303.. 4 90 034 .: 304.8.3 570/80/3. 59..3: 459: 3.4 03:4/::44/. 9: -.8. .032 70/42 4 0 4/70 03 ..  . :543. 57209  ..:54479:54.:204459: -: .3 89.3: .:0/7:.7.7.2 5709708  .5709: .3 8... 2.54 09 .3:  .  .0 .959...  :45 90  3.8: .0 ..34 5709708.0 82.34 5709708.7.0 .047834 /..4  :543.3  . 0 94 . .34 5709708.0459: 03307.54 30 .24 3./.8.2 .  8: /4 .38.. .2..9 8.. 0 .   !4942 570/80/3 ..89.0/..8. 570/80/3 0.40 0 459: 03  54.4 94 0  /-... 0 8..4 9: 4.930 9: -0 4/ 897.3.459: 03 -74.  57.3: 5489. 89. $.3.. 034 9: 4.2.

. 574 9.33.32 59.3:89. 34 .34:970-.0/4 03. 897.: 5709708.7 03:.   4 0 9..48. 3..70/3489 .7. 4 24: -9 484-4 03 /: 3489 8.  & 32.030  ..9 .. : 8.0 .8 #0/480/42897...3:4097.0 .30 /.: 0  570/40 4 8.342 89. 9.7/4./:8..80 49..70  424. . 8. 970-.8: . 57209  94 9.34 5709708.  .4/ /7:0 /4.4700:9. 570/4  43 -:/04/-03 .242 7.32870/89.2.  2 030.7 034.8..2 303 32  57.404-..3: 8. 4 7.3 89.  2 030 4 9420 40 4/70/-0 7.34 5489:5.3 89.34.0/4.0/4. 857.  54 8: -034 /: 3489 8:/.30459: 034 .. 08.  57094/34 5489:5.  .  .  2.. 459: 034  2.4 74  .3 03 .3..3/.479: .  . 80 57.583..70203847...0 0:89.. /4.3 5489:5.572090 .84/4/:0570/80/3.:/4.8: . 8: 570/209 8: 03.  57097.0 0 24 0 4/: 9 /.  . /45:3: /4....0 3.43.570970830/4 .24 0 548057094/304542030 5703:9.4 4/:2.3 89.30459: 034   4..8:54.. 4/34834 58.48..357097088:3.../.34 5709708.0 . 42 08070/42/4.  ...0 080-0570/4.3.  570/80/3 .4 57095489.-24. .3 /.0  570/89.    89.3489 303 30 4834. 342/0: 4. 034 570/80/3 04-. 0 /4. 8.3..5480 8.934 490 .03: 70:9.. 03030/4 .  .. 9..92 /4....3.43:3024 080 203..4 5480-34 /... 0/348030 820: 9.3   89.345489:5. 0 0 .7 30 70  897.342 5709708: 0 :82034  54 57.9 /4.3425709708:..924/70/-..   /  & 8. 30 24 0-9 !702.3  4..70 34 .8030 24 0 3.30 .24573. 24: 89..4 030 540/3 /4. 8..3.4/:./. 80 574 9.4 /4.4 03.047. .8: .8.0.  . : 42..3 5709708 /489./4..3 -4 89..3.4 8.302 8.3.80 8. 459: 034  4 90 03 .3 . 0 94 24: 0 570/.3.4 030 4/70 034 54 8: -034 /: 3489 8:/. .. 308./.: 80 3.4 030/4.3 ..9/...3.:8.4 4/.573. ...2. 34 5489:5.90..:  974 4. 34  484-..570/80/3. .. .: /4..30  4 90 034  /...808.834 549705034/7. .34..:459: 03 4.83489897.47 8.4/4..0 024 04/: 9/.57:5. .83489 897.830 .3489  30/4.924 90 03 548030.  .3.4.7.0 9.3. .3   4 3430 89.0 .438..345709708.2.4 030 /4.304.3. 4 07.7489  -4089  /7: .3.4789544/3489 484-4 03.0/4 0 . 572039 89.47..8 . 40 570/4  4/-7.: ... 4.4 /./.428. 459: 034 /.2. .247.42 8.57.9.. 80 .03: ..0/034 /4.3:. 3.30. :27.459: 034 4.: .89..    0 34. 570/ 8:/ 3.. 4..0 570/40 . 548034.3  .0/4. 0: :8203489  .3: 89.4/4 . 4/89:5.4/9...0 9.0494. .3870/89.. 8.43..3.4 .2..2 /4.405495:34 305749.   4 : 94 4/70/-304/70 03 ..302 859..80:89. .7. 4834.0 /: .3.. 3030 !4808./ 4/ 0 54970-34 ./49420. .. 0 /: .03.35709708 . : 8..583./7 0 4. .0  .583. 570/44 90 034 .35489:5. .7 9. 080 4/2.33.7 370  5.  3./ 548940  -0 . /.0/4.35709708 .4.3897: 3.34 4-40.  !480.8: .3.3. ./ 4/8.30 8:230 /. 0 57. . :59.30  -7..384 57.342 5709708: 9.  2 030 897: 3.  .3570/892570/80/342....583.7.3.. 0 80 3.030 0/.2.. ..8: ....404/7 . .034:8.3.3..:  94 30 8:574934 3.0 9..4/0 /4..47.0 . 37.3.  /: 0.-0..342. .:8.: 94.302 859.   /.35489:5..94/.8: .583 4 7.  4.0 ..5434.3089..4//: 3489 /.5489:5.3.0...0 .3. 7.3. 40 570/4  9: ..  897: 30 :89./. ./.34 5709708..307.03 .3. .089..7 8..99 :/4. 0 8.4. 8:/ /: 3489 /. /.4/0 54 57..  90 034054..4.: 0 4 /4.0289.583..: 80  54.4 0 85.3 .3 3..4 302.8: .4387.: . /4.0/48..   80 30 24: 5743.3 /...4:.0 ./ 54.3:8.. 30 0 /. 9.24 0.0/4. 03 8: :         /7. 4 8.8: . 80 57:5.433. .30  20 :92   5480 94.30 .3..0 9.459: 034 . 57490..0/03 /4./.345709708.. .897.4/0 54 570/4: 897.5480.30 4/ 3054870/3489  $: .9 07 0 4/ 304.0 459: -0  4.3:48:23 0344004-.44. . .3: 8.  570/80/3 .0/: 04//.3425709708: ... 4 8.0 9..: 9..4/.32.. 80 :0934 9. 0 .30 570/40 8..80574 9..3 89. .0/4..859.34 47.4 ..4   0  .342 5709708: :.. .3 89.47.474 4/.9.2. . ..3 89.3:8.80/.. :84.0  4.7.83489 897.  4. ...8: ..345709708.     .47 30..: 3054870/34  0 /4.0 9. 8.489..4.30 0 /.3.43 57458:0/..:.2.074/489434898.0 9.  ..40 89.438:54..0/4: 54. :59.809. .342 5709708:  -0 8.. 38: 578:93 -04-7. .9 !7.  .0  /7 .434.-7..4 8: 8.3 5489:5.7. 9..84.4  3. 2080.. 897...3.7 03  $97..0/4  ..

 207. 0 :84.30 70/480/.  7. : 083 .03:897.32 570970842  4 4/7 . 24 0 -9 70 03.2489.394 .0 9.4  305447...570970842947 9457458. 4/7 .3   89.4080:5: 9.: 5:3424 3:.0/.8: .. 8. :820703. 4/4.47.30 4/4.4 .. .-./:.345709708.9./. 54 09: . 03..  482 47.:543... 80 89.342 5709708: 34.....3.302 .30 4.40 . 80 4/348 3.30570/80/3:.43:70/4.3. /4..43:  548940  7.32 570970842 7:4.2..0 . 7.054970-30574.  ./.89.:40548045420303.:.  /. 570/80/3..3...30 70/.  /7: . .03024 0-957.30/.3: 70/..30 9.897.70/  482 .30 .3.44. /4  /. 03434. 5480 49. 5489:5.3  89.9   8..  4. 897. .. 0/./.0 : . 4209.4.  4/4-7.4-. .4 0/3./:..   .30-:/04/70 03.3 454.30...../.30 94.0/4.934 9: 4. /8.7.0 /4.4-./.0  5434.34.4 9: 4.  4.2.80/..084/.342 30 24 0-9.. 3./ 8:/. .403.. 4/-7.  8.4 /.0/4:.4/7 . .34 9: 4..: 57.0308:/3.  459: 03 2. 40 8: /.90 7:4.:7...304/-7.30 -7.  57.. 34.  ..472.     .4394  -0 4/:4.  .  !480 570/.424: 0./30 7:4.. .3: .   0  !70/..4 030 .70/ .4/42..90 8.70/-. 70/.80/. 0 .3   .7: .57203:207..3 89.3.9.. /: 3489 0 570/80/3.0 0 8. -:/0 ..70 03025749.34::/.  .89..0 .  442 24 0 /. 80 :.5385707 ..  897.  409.3.0 : . .0/4.4 030..030 8. . 570/  4/.2. .309414384832.5702.  !480 .3   '0 0 4/: :0  4 574. : 5489:5: 8: .4 /.  4.984 57 57..34 5709708.  & 7.7 03.3.  :: ::   .. 3.  :: ::  9:2.308:/84/:.439..4304.-..30.3 89.3489 : 083.3..4 0/34302..0/4.4.47.:..34 %.4.   /  8:/.3. ../ 0 .3.3  89..3./3..705:/:5.7/ /.: 4/70 .0 .0 . 4-.0 4. .7 09.2 : 083..  ..44/89:5... 24 0 -9 3/. 400/4./.3   89. 4/34834570/80/38:/.24 .0 570/80/38:/. .:  489.4 03:/4.0 570 . : 8:/3.40 40 8: 459: 03  304.4.  4 90 034  4 90 034 .  . 24 08070 . 8..3.0 .   ..24 0-970 03.4 03.9...89.4 4.54 402805702. 4/34834 :80/ 8.7.3...  43 24 0 :54479 578:930 /.32570970842 ..3.5709708:8::     %04/70/-02.34 5709708..  54203..03.08307. 4/34834. .478.47.3:4/70/480/..5708:/0 . 4/34834 5:3424 3.3257097084254/7.089 4  . 5.0 03..3..302 07:7 0. .459: 0342  . -08.4 -7. 459: 0342  :544703. 57203:90 0 /8..570/209428: 03.304/. /..30/4.3..7: ..024 0-9572030345702. 54.34 5709708...530 .0  3..034 5702.3.403.89:5. 0.583 .47.583/97. .3:    .30 70  ..538.47.0 .3.3.4...7: .:  .  7... 390 7. . 3. .479  /45:39 /4. ./.35709708...0 9...:  30 4209.  409.0 0570/420/8.-.3.  4 /4894.5380 8.  %: .0 9. .....70/-425749. 89.80.389. .34 5709708.&/.345709708.4 03. 80 5789434 543.:57.2.02 4/7 .  070 . 4/-. 9420 8  . 0 57094/34 70 03.3. .. /4.3 5489:5..4: 0 0:5489:5:3030454/34 .9 : 34890570/80/3..   #020 030 70/.  .: 57... - 54-.3070/.8: ..  #:4..4 . 70/.5434../.3: 89. 834 030 974 4. !70/80/3.0 08054..302. : 5489:5: 570/89..403.0575..  .07 0 570 489.344/.3.34 5709708..3.. 207../.  5:3424 3.30/4.//434 03. . 4 4/7 . 3.4 5489:5.3. 4..30 8.3. 207.  -7. .. 4/70 ..  -0 .3./30.4 /4 4/..59.3..34 5709708..3. 3..3..3.  4 90 03 2.  .80570/:2:8.4 90 032. . .0830 /8.349: 4.30 459: 034  859. 303 47.4 4.459: 0342 . 809.. 4080/:0548057094/304542030 .3   89.47..  1 4.  3054870/34  54870/34  /4 0 -4 7020 03.3. 03024 0:85489.34 5709708../45:3.45480.583. 4080 .32..70 :... 7:4.4243.4 03: .48070/:5489:5:/7:.  /.: .:0/.: 8:/.. .. 3. -0 .034  304. 40 80 4/3480 3. &87. 705:  9  /.3429: 4..7. :0 0 540/3 .4357 4/:.98.34. . . /.  . 4247.0 03..4 030...3: 70/.. /.574.342 . 5480 459: 034 5434.34.7.:.3.... .34. :20 /7:4 -7.  .. 408024 070 -7.0342 8..3: 30 7 0 8:/0 8:/...  .:20.32 570970842  /70/-0 4 7:4.47 24 0 /. 540/30 .970-.008.4/..0 .3.4/ 570/80/3 ....3.4 3.3..3.94..0 9. .. .5489:5. 0 . :9.345489:5.  $97.7 03 .. 30 5480 34..470  /.. 89.0 0 8.7 34..3425709708:5480. 5:-:  &/..32 570970842 85.4 0 49. .34..4 03.470    #:4.30 3. 0-9:3094:.0..5489.. 303 8.  ./.   4.35709708 575. !480/3. 24 0 -9 3/.0 .54804542030 8...3:7 0570/80/3.30 54:. 8.470 705.34. 9../.. ..:70/ .2.7 03070 03.3. 5749.0 9.. 8:/.0 ..7 34. 3. 207.2.3 4/.342 9: 4.  /2. 34..473 8. -7.

.4 5480 : 3034 7.3S 89./34 34. 3....0 0  .3./3. 3 7. 04/70/9/. 30 ..449...70/34 /..423..345709708.49430-:/0: 3034 570/80/3.0 .7020 .3.3. 303 34588: .304/70 034. -:/0 ...8: 3.89..3 5709708 80 54 57. 570/4 897.4 8: 94 /.34. :89..90... ..0/03 : 4/70/- . 857.. 57. .4 /4. .4.0 .34 /.9570/892.9 4/. 357  . 80 8.. .34 5709708.89. 5749.70/-42 570/80/3.404 03:459: 342 .3:24 080:4 9 .0  .  -4 57490.34.... 3.3  9420 8  4 4/.:59..:4/89:5.4 80 5742034 8.4 543.0 /4. -0 3054970-34 7..  . ..30..70203: 574203 570/80/3 ./.   . .89. 8..342 5709708: ..4 970-.  .70/- 24 0 -9 4/70 03 34.3425709708: &459: 3425489:5:8:/0.  !70/.345709708. . 4/70 034 .3 5709708  357 3.3:  89.37..9 4809 :84.4.3.   489.3  !709708 80 4/.54 3034.583..0 ...0  .583.70/05480-3.. 30..  203.4  '0 0 0 9..54 094 ..  54 8: -034 /: 3489 570/80/3. 34/04        !70/.3.....454.4  .. 4/:  /.30 .30  4/. 04 3054870/3489 .9:4...  /.34. 80 4/70 03 /4./3 /.3: 3.403..0 .40.34 5709708.. 34/0.0/3.30859::5434.80574 9..89:5/: 0.  . 03. 028:/: . /.4.3./ 80 : 20 :..7020 03.: :5708:/:-494. 3.:4-3:570570:. 070 0302 . 459: -0  4/-7.3. 4/.0 .9. 5709708.0/4.30 .4. : . 570 34 94 0 5709708 .3  : 307. 0/342 74  9:  . .70203 7.:. /. 0/.3025709708: .: 4/:: /4309 .  9..: 4/ 4/..  570/892...  574.302  .4/70 034. !749.942 74: 57-.  7.3   89. -4 -74 574.: ..-. 0 24:  .7020   203. 43.4/0 5434.8. . 80 4/70 03 8. 7..3. .35709708:850 348574..30 570/89.    /7 !709708 80 4/. . .....0 .0 9.. . 70/.7020  3. 40570/97. 990:/857.459: 034/7:4... .    570/..3:4/. 04/97 2080.: 3./34 . . 8057097083024 03..0 :8948:/.30434459: -0 8:/-247.30 . !709708:3.43..0 .  4/:4.89. 3054870/34  -74 24 0 /..570/89.34 5709708.-048057097083024 0 4/7 . 89.  -4 /7: 7.5748943.70/. 0 3. .3 5709708 80 570/.54/42.0/4. 457.4548940 /7:0820930/.4. - 80 : 7.3:  4/70 038::84../ 575702. 40 . 34.0 9.70/-42 4/.89:5..90.34 5709708. :84. 0.0 7. 40 3.3.9 34.34 5709708.303.894 :94: .344-4030/: 0. 5749. . 3...80.3 .0  /.90.4570/80/3.. 4/. 304/70 034 .470 484-. ....574 7030459: -03.42859..3570970824 03.7.3    89.0/0 . .0/4.. . 458.30 3.89..:34.30574 4.0/ 9.07807..3: ..0 40 570/89. : 420 0 570/80/3 . 3. 0: 247. 30/4.: 34.857. 0349: 4.97....7.0830 /8.0 54.4 /.3....5709708:54. 24 0 /4   3. 7030 8:/0 0 .. 03.4 80 578:89.30. 7. .0 . .3..434.34 5709708. 0 80 5709708 4/.3  '702038 4393:909 20 : 4/4 034  3.. 90 574.530 .30..345709708.34..303.80/..80. .9 3. 0 7.  /7: .0:59..89. 4803. 4/70 03 /4...3. 3054870/3489  3.342... .-. 24 0 /.4 304/. ! 30 4789  ../.3 89.: /.3.34 : 083...4.     4/  9 8: :84.9 34 8.    . 7./ :85489.. 940 .47.30 . :80/  5480 3044 4/3.034. :3. 34/04 .34 5709708.3.0 02 82.547020 03489459: 034.304/4 0345709708.9  ...0 0 7./ 0 80 .0 0 24 0 4/: 9 /.0 ..89.30 3054870/3489 8: 03.. 4/: :0 570/80/3 .30 . 80 5709708 4-. 3.  /.7020  & ..  !703:9 .3085:30.. 54 09 34./.2/.  !70/.. 0 -4 57490. 57. 7.:/.0. 0 /:  ..4 948:43054203:90: .3:74  9. 990 8..3489   7. ..9: 4. 30 859:: 5434. 4 8570 .  3. 4:3.0:59.804/4 03.. 80 574 9.2/./ 4/247.70 03..0830 :89.30 30/8.  & 3. .534..7 03 3.34.70203.0/4... .  70 .24304. 7.4/.   .403.300574-02.54 0942 5709708:  /4 4/.0/34274  9: 04/7. /..2 42 80 3.0/03.3 5709708 3.0 . .. 0. 909: 3. 4/.4.7 3.302 .  4 0 24: 0 :70 03: 80 4/70 :0 .  .:8. 4 8570 .. 40 .0830 :89..3 ... 5709708..  /.         89.345709708.3 7.34 5709708..0 02 .304/94..:89. /.4. 8: 574.35709708247.5489:5.3.345709708. 8570 03489 304 4/ .3:   89.34 -07. 4834.0  . .2..0  .304/. 08030 97. /4..37.57.  . 8..   7..7.3..308097.89.3.830:74:4/48.70203. .54 09 -4 82093408570 ..89.. 57-. 30 /4.-.3:304/7:4/7:.4 0302 30 24 0 4-0-0/9  304943  ..894 : 94: .3.. : .30 30/4.0  .4/: 04/48..3./.3.

30   203 459: -0 80 24 0 4.3. 24 0309:82034575.80459: -... 80 574 7:0 34..92.89.342 5709708:  3 80 .345709708.:/7::5748947:4/897. 34 /04 459: 034 40 0 497.7/4/. 34/045489:5.5489:5.  420 24: 578:89./4. 3.30 ../.0 .  . 5489:5.2 03.0 . .0 .084/348957./..7.05:-0  .0342 74: 9: .3 4249  9. 3044 8: .24 ..:09:5489: 5.04/3483.357097083.7 .:459: 3. 3.242.94.5489:5.809430-/0 .4 /.830 .. 4/ 489. 48247.  !708:/. 54.4459: -.70:9.7. 0 303 34 89.32.342 ...2489..8043.3.0.034.403  ..5709708: 459: -..0 ..: 9..0 0 05457.:574 79.34 4570/0. !74 70300 24: 04/459: 3.: 24 0 5703:97.459. :..4:459: -:/....4. 4 .54/459: -: %48:8: .30 54/3:942 459: 342 . 54/30804/2..30.24 -0 897.80459: -544480.0/03 /4.:970-.    89..  9.3 5709708 0 80 3.3.30 !7097088030570/.9 /45:3: .4747. 80 459: -..95489.  8:/ ...:9.9 574 7030 459: -0  24 0 5703:9 .3:404/.7 9 .4 03025480-34.5:-0 54.0 : 0835489:5.24 0/.342 5709708: :89. 30 /: .459: -0 070828.89.583 24 0 /.3.325:902 .3. ..479 54/ :84.57. . .4034/. .3:. 4  4-.:247. ..2 5489:5.0 0 :8.30 54894 .0 030 247.3.3 5709708  9  548940 .54 09 .47 8.34....583...3570970880:942 8: . 49: .342 5709708:203. '0 ..0/..34. 34 /04 4/2..034 /.0.3.24 8:/0  . 0 80 459: 0342  ..30 : 3034 7.9  %.4.4..489...7.0 .34 5709708.4.034  : 3034 3.3 5709708  5.0 . 0/3: 4/ .:9..24 0570/4 9/. 549428:/9. 3.302 ..34.3.459: -.3 %../7:47.5834.342 5709708: .  . /.302 . /0 3./ 575702.0/. 4/-7.8.30  58203: 7...342 5709708:  !749.034  : 3034 3. 5708:/0 80 8. 4 34../ 575702./ 70 .:..40:20 .4 7. ./ .0 . 574.3425709708:.: 54 7. 1.3...0/.0 0 57. . 54/ 0 30 8.. '0 0304-./575702.30 .8. . : 5489:5: /434 03....7 0343..3  89..3.3.30 . 34 /04  . 34 /04 459: 034  4. 897.30  489.30459: -0 9: .30 4/ 434. 5708:/0  82 7. 3.4/. 570/. 3. : 5480-. 8: .94/.2.:94:8: 03.342 5709708:  4 459: 03 : . 0302. . 34/04   7.583....459: -.: 459: -:  .30  $. 30 54/3080 34.02 4 0 458.80/..4:89. .  59: -. 459: -0  8: .0 024 05703:9.30  .3425709708: 8.70/34 59.. 9 459: 3 .9. 34..0 ..3: .4 0 94 54970-34 7.04/ 57. .74 203.5457.24 0-93..: 3 !74 70305709708. 49.3.. . 357 .42  %: .805709708570307.9309: -0 &820344 03.4:8..80-00 :.0 . 3... 80 24 0 574 79 3..302 /: 3489 .54 09.30 5708:/0 0 8.8030:8547....8024 054/ 3.. ./..4 570/4 .4. 80 4-0-0 :0 4/./0 3489 ..: 574 703.80459: -..9570/4. 9: -: 54/30 4/2..300/8:8.4794203 .0459: -0 ..43:  %. /.  . 30 24: 7.34 5709708. 54/34 030 34.3489  8:/3..3.34.7.583 .24 57.9.  5489:5.9.. 03 9: ..:: /7:.: 9.0 /.42 /. 24 0 /./070/4.0.3.3 : 7.305708:/0 7. 7.4459: 3.4 9: .8.3489 80 4-0-0 :0.3: .. 4/-7.34.:942 8: . 34/04 403. . 0 8:/. 3034 4/.3  4 ./.  70/4.30 /0139..5709708:: 3/7:4.0 459: -0  !7207.3: : 3 7... : 42. 24 0 3.. . 9: 4. 82 : 8: .3  89.40/043..894 4/ . 459: -.8.7.  .47.583 . 0 302. 80 7 0 : 9. 4970 304 7..894.3.4004 4:459: - 24 0:82034/.93.0 . 34 /04 459: 034 497.  59: -./575702.9: 3024 0804.. 54/30459: -:3.3   %.7.00 8.3. 574.403  4 : 489.8. 34.34..8:570/2094/: .. 7. 30 30 /4.  %: 4.34.37.   !74 7030 24 0 .8.0 -05489:5. 0 24:  4/:.574 7030459: -0 . 030/.0 . :20894 8:/0 540/3. 5708:/0 4-:.3425709708: .0 .0:8: 933. 909::4789459: 034 ....3489 5489:5. 4054970-34575702.09.9 8.574 703.3./7:4/04 :9.35489:5.0 .0   :89.. 34.0 459: -0 /489.. .0 .3 /.70/4..203.8.3.   .8054/348:82034 %.3 5489:5.30 5708:/0 .3425709708: .7.: 083..03430/4.  4/70/ 0 74 .4 80 : 94: .  .0 45495:3434.. : 083.8989478 /4. 4/34834 14727.. 342 .34.4 4/ 3054870/30459: 3./04459: 34.34. 54/. 489..  .2038...547030.0 .30 4/4..5480-.80/.3425709708: .3 5709708  .357094/35489:5. 34/04  2.30894 94.4: 3034 7...247.9. . 459: -0 3.47 5749. . 4 .. 7.4 /. 8024 04/-97./:  /489.3 5709708 8:/9 .  . /434 03....94/04 ./ 3.

5708:/0 :578:89.: 80 4/: :0 4974 4. .30808. /.30543.  .  -494.4 :2.454203..3:7.47./7 4/:: .3..4.54894 304.30 579. 7. 2.30   0 48: 03 8..9 /..57424/: .. 70   .8.: 0 5708:/0  3  32 .3.8.89:53. 4803 4.4 ..24970 .3.0 . 3430578:9. %../..7. 34.   4 0 70 03.4/570/80/3..:3:9459: 035:8993...48:/..807 04-.  0 459: 03 : 34 7.48... 4 92 59.47 .: 4-.3027:4.9.32. 03 7.2..45489:5 :0 080/.342 .3: .4 0.0489.4784834. 54 54.894 : . /7 . 5708:/0  .. 0 8:/.. .  70 9 /7:.7...  24 0 ..438 .3 ... 5480 7.45 9.0 ... 4-.0/04402:8089..45 9. 34/04 5480-34 /.9 : 74: 4/ 97 /.34.30 700 5708:/0 578:93 8: .0 . 484-4 03 4/ .43: 43.45 99  5 90 0 57./489..30 4834...30 /4.3489 ..8.47 3.3 5709708  4/70/ 0 80 5480-3474  90 .. 7. .4 54 420 0 -4 4/70 03 .8089.9. 57094/3.34-45480-3490  443489 7..  ..8.. 708 59..  0 8:/ 3..43 57-7.0 . 4 57.74/..0 .: /4348 570/80/3. 5708:/0  9. 0 ./...3: . .  .43: .4 80 459: 03 3.83489 8:/.0 342 .04..3..3   89..84..47: . . . /489.3   89./.-03425489:5: 5.: 57.2. 80 8. 8:/0547493.584:930 .3: 8.  & 942 8: .3483./.34 89. 30 8. 90: 70/42404/70 03:. -:/0 70 03..:0 .   !708:/..  4 5708:/.3   89.3.3.. 80 /4348 . ...4.  24.45 9..83.3..   9.30  ..3 89.4/.14. .3.3...80. ..0 0247.3.0 ..    -..4/: ..3/.9.43..584:93.45 9.8.43 ..  .3: .3/.30 58203.. 4/:./..: /. 2.      4209. 47.:: 578:932.578:89.8.3420: .  !480 7. 570/80/3 .970-..32.8:/8. 8..  !7.2.: 4/8:932 .0 3.  -.80 .3 89..47:  .  ..40 2: 070 03.302  !708:/.3054.:84 .47.9  .30 5708:/0  40 80 247.579.8.8.:897.-80 -0 :9.3 89. 480.857. .2 .342 9.3 9.33 30 /: .305708:/0  .0 0 0 /: 34 /.54. $...4:8: .3./0 . .  54 2034.473.. /.   #..84.. 80 .3:. 2. 5:3424 3.805708:/.0 0 7.302.0. 4/2.3:  . 4/ 509 4/3.3 4/4.39:084-4/:30.. 30 /4..30 4 .... : 420 0 . 30.3..4.47: . 94 2.40 /: .  548940 :84./.3:  . /. !79... 42./.  4-../045 9.05789..248:/.30  570 57. ..4 .3470/480/.302  /489....9 /.3 !70304 94570 03...30 4 3.90 : .34  5495:34 7.0897..3.2 59..59.47. 80 54 .34. 4/: .302  /489. 7. 80 3. :3.409424: 0 .384 57.:0 570/80/3 .957458.. . 5.8..34 5709708..34.3390708 .. 34 /04 9 /. : 579.  570.. 48: 03 0 3.480/4-0549.84-4/:. 5489.0 0 0 4/70/9 579.8. -.97..4570/209:4/: .0 .47.3 89..0 0 0 4/: 9 /.3:7.4 30 24 0 /4  /4 .45489430579.7 4 90.. 0-4:7.24 3.. 489.9.4094457.302  /489.  ../ 7030 5708:/: 442 80 459: 03 48: :0 3.0 3..0 9. 80 4/:0 :82034 4-..0 30:579.584:93.:8940  !708:/. -:/0 :5: 03 3.. /. .: .80 4-. 34.0 .3  89.. 59.90709:45 907.  .40459: -.3907084..4 /. .4/-03.30 .34/4. .303054.  !7489.59.. . 0 30 54894  59: 03 4 0 : 579.:57089...9.30 247.80459: 03484-4//..570 0 80 . 4 42.3   89.. $.2.3:5708:/0 24 0/.30 80 8...3  -.4.92 970-.3 89.3 5489:5.4 3.2. 8. .:0:203.808..302  -. 894.30  ..834 4/ .8: 4 0 4/ 30.8:/.302   4-. -.3:  89.90.   9.03.:05:-.9/48030548930.8:/0 .32. 48:/. ..8.34 5709708.  0  44 8: 9 .: 970-. 8... 3.34890:89.3...3.4780247. 4. . .. 4/7 ...247.: 3. 3.0  4: 8.  0 54970-34 /45:39 /4.47.. 459: 034 3.3. /4309 4/::  $.803097.3 89. 8:/0 5474930  570/80/3.043...0 .8.3  /.30 .7  . 7.  '0 . -7.3.3:4/:2. 34 /0. 7.. .3:7007.:30 : .894:570/. 3034 14727.894 : 8.3..0 ..4 .857..30 80 8..49 .30 7.  ..30440280.247.4459: 03. .8 4 0 .3.. 30 24 0 /.. . .. 5489:5.. 0807..8.034 3.70/32 59.470/42/48030548930.89744/7 .4780 24 04/70/9574/: 9 .0 3.  579..7.0 3./.305708:/0 .0 30  57203:0 80 0/34 .8 4 0 .30 484-.30548930 59. 540/304/:030/7: 04/70 034 .7 03 .7 8:/.:.:5708:/0  !708:/: 4-.8.584:9342 . !708:/.3.342390708:../ 304 4/9 . 3.3...4 0 484-4 03 459: -0   0 4..2.8.3.0  /7 . 8: 03.3./..24.3..57.:..  -0./ -:/0 /4309.30 . 3489 5708:/0  #0 030 4 . 48254 .4. 0/4.0 5480/3 .9428..32 .4 .7890  8:/80 4/:0 80 8.34.034 59..7.90.3489 5742 4-. 89.90. 970-./7 30 4/:0 578:932 . .:  489.  4/34834 43 80 24 0 :3:9  .3:.

5708:/..42 8: .0:/.3 /.:$7-0.3:574 9.. 1472. .5489:5.24.342 0:  4. 0 /: . .0 0304.57. 582034 7./ 3. 70 0302 57.4342570/. 30 89.43:247.. 5708: 03089.4  -430/489. /.24 :9. 348934.. 57./9  548.0 /04.80:5:989.7 4. 342 5489:5: 548940 97 .40543042 4834.:8: 03.247. 570/:2: 2070 /. 034 .0 5708:/0 30 3./.3.-9:903 42828:582034 7.::8.3 .3./ 2: 30/489.0  8.0.0 4 8: 5702..  574.304943 ..5.. 420 0 70 03..  /../489.4 2.08:.3. 08:/. 80 247. 30.43030 .  4-09.7/ /.  .8: 030 408:57.&89..9.907.  4-7.3. 34 /04  . .8.7 4.3020794730   !708:/..2../  0850/:0 .805708:/. 80 5708:/. 89.: .  :0934 :74:44/70/570/80/33054870/34.  .382093.3. 5480 4.302. 94 570 7.03 570570.2..3804789  $..434207947345708:/  -4 94. 5708:/.4 8547: 20 : 9: 4. 08:/.  .942.7020304943..730 .  570/80/3.! 9. 34 48: 03  484-4 03 4/ 459: -0  0 459: -. 3443030  &8: .4732..57.3483.0 .2 !702.  80 7. /0139.. 57.-:  .. .0703 57058 5708:/0 80 /489.2..32.9: 4. ..3:5708:/0570/80/3... 30  . 45708:/.:  9.:70.  4 90 0342 . . 0305708:/080/489.89.0 20794730 5708:/0  7 0 80 .307.   .3..4342 570/. & 3.548944/70 03.  8: :: 7.  9  0/3. .3  8:-09.48:/:9. 4/ /.72.4/-.0.473489  .24/8549. 5708:/. 0344-.7 080:80/0 28: .. 0 570/209 5489:5.0 .582034 7.034 0/34 894 574.24 89.02.3. .0.473 4054.0 .0 459: 03 ..44280459: -.3425709708:4/:89. !820347..0 304/5480-300203...8  7. : 94: .30 -83/02 48570 .: 549 0  89. 40 80459: :0 30 7..82093.8: ...5708:/0 .: 92 744.3: .  47. 97..4 030  54:: 4 57./. 03.3.3483./ 8:/ 5480 5709708.42.:0 .489  89. 459: -:  /.857.  . 03 9: .734 3. 4 90 034/:89..0 ...94247. 34 4/-03. 4/-. 34 /04 . 5749.. 442 80 459: -.484-4 034/7.0 5489:5.3 01472.3.34  /7: 9. .: 5702.: /489...4 4. 03.7 :0/.403.  489.4 :20894. .  70489   300 /7:0 443489 4.3   0/3.-449430: 3034 !70/80/3.3483.9 : 74: 4/ 48. 302..-494. 5708:/0 :. 54970-34 4/4-703.  30 /4348 80 4.7573. 03. .. 34 43030 30 24 0 570/:09 -4 .3489        .03 /04.    84-.3 89     '78905708:/.3429: 4.7.:897..349: 4..3483... 5749.0703 57058 5820347.348: ::7. 4/-.7 : 8: 93 489.7 :9..907. 30.-7.  .. 034 2 030 : 8:5 93  /7  443489 40 5702..7890 5708:/. .3 030  !708:/.3  89.3: 8:/ 0459: 034484-4/9 459: -0:80/0 .3 ... 4/-. 02 7.083.54804/-. 1472.4 8:/ :9.459: -0  !702.4/  70:  /8549.73024: 0075702.089 570/80/3.48: 030:9489. 03.2.89:5.. 4-.7 03427..90.0 30 4/ 45 9 00203.3. 330.2089.3034 57..4 30 5749.7//.2..083..3:   4-..3. 344303. 4 8.7../. 5708:/. 34 4-:89.34.:9428: .0  57.42.4 0 5708:/.:304:.0 43030570:20 4 90 03 075489:5.3/..2308905424. .48: 030 3.9  .-: ./7 3020303473.:4-.34 5709708.34 57. . ...5708:/.. .:3.3. 894 /04 ..3  /.570/489. 0 570/209 8: 03.. 54.304/570/4.9...34 2:3909..8.4 03 -0 .809: 4.304834.834   2: 30/489.47.9..... 574..7.344-.3   0 4/:.0  70 030 42 80 459: -.4 7. 0 /.  !702.:  0 570/209 5708:/42 4/:09  57.3:   5708:/./0 .45742. 3054870/34. : 20794734 7. 4/:89.034 45....:30489.4 3.3. .8.3.05708:/0459: 033037..  5480 3030 57.89.44/459: 3.5834.40459: 03.3... 8:/.9 ./.  0 5489:5.3. 207. 5708:/.: ./:8.30-83/02  . . .0703570585708:/0/489...30 4/ 59: -0 .3..  .459: 0342-7. 034 9: 4. : 84 032 89.2.342 .. /489..89:5.34. 4/:2. 4/ 4-.4-09: 4. :3.442 80 8:/ 30 :5: 9.9.. 34 /04 /04 30 7. 4.3.7/ /..-7.-:/0  2..459: 034-4 30:7..2 /. 3: 4/4. .  570/80/3 .90. 8:/.4 30 .: 083.30 89..!4804-. .342    3. 482. /04. 8: 03: : 4.3: 5708:/044280459: 034.34 305708: 03.3..4457.3470 030 !4804.

30 24..4 /. 0 /45: 903.34.57. 5749. 03.4/7:4 97. 4-00 . 94 7. 420 0 7.47.3 89.3.-. 909:459: 034  ...  57  .3 034 -7.. 3. :3.3 9 /.47:  3. 5708:/0 9 .43.40  482 . 4. 459: 03 : 7. 7.30 7. . -0 5480-34 4.. .3.4 4509 .24 : 4789 459: 034  -0 304.42 459: 0342 80 30 7 0 4. 7. 24 0 .083 8:-09 ...-0 970-.433047.734 .4 0 8/: 03.3.043: 348:/4.4/.0:.5708:/. 7:5: 30/489.  4 24. 890 5774/0  834.. . 0 . 039: ./. 030/4..-: 3.2 :7. 1 57.4080/04459: 034.4 3.3.. /.. 03 ./7  4/70/-0 7.. 4428024.45:30 ..4  : 4789 459: 034  .030247..458 303.43543. 3/7: .485470/3 574.4  8:/ 7 0 207.0/03. 0 ..97..    !708:/. . .7 03. 3.489050305708:/024:54/309.34834. -494.384 57.403  7.2. /7 . 8. 8. .3:24.30 459: -0 484-4 030459: 034  3.3  7 0 80 .0 420 0 5708:/42 70 034 4/:2. .0 57..2..  /:: 4 . 459: 03 30: 34 7.2.    8: .4 0 2.4834.80484-.5708:/:/7:489050348:/.  5489:5.: 05708:/0 0  /::4:7.3   89. 34./4...0/3.  .43 570/. . 0 4/:09. 97 70/4.302.3 89. 30 5749.8.3804789 . . 459: 034 .2:-:/:5.35495:357.03/02 34:30.  -7.4890503:5708:/:5703. -0-0/3489 4-..459: 034 547..57.4342 4..8 3.. .07..    .05708:/0247.  :. 459: 03 484-.3.4/70 03.  /7: . . 0 7.7..7..42 5708:/42  07 80 9. 5495:34 30:7.9..3  0 4 90 03  .8: .. 7.0838:-09 .40:5489:5:0/34 ...: 4370930 30/489. 3489484-.2 4834.-.:. 9482. 5708:/: 57..3.2:484-4 0304/.47..-0-0/348944/:2.  9.-0548.4 3. .57.:.24:4.048: :: . 03 :0934 4 90 032.305489430/.33. .5708:/:57.349: 4...3.0 .2. 0 ..4 0 . . .  57.  5.0 4/ 4.  303 34834.854.9. . 4370934 57. 34..4342 .90.384 57.304.3.4 0 8:/4 89.. 34/0.789..-0345489:5.3 5709708 : 87. 459: -0 .  4.43  /70/-. 0349: 4.408:/ 7 0:20894. 484-4 030 /4. . 8. 4/   4/3. 34 /04 40 2: 80 89.7 . 5749.83.380 4789 4/34834 .45480-344...7.-:3.0  /7 .4383.4:9.3 /0.3 9: .9784 0 03./..489050348:/...24 0/3. 0 /4 . 909:  9.. 0 /..4 2: 0 70 03.90.9  9  45 90 20 ..!7.3 8:8503 .24:/.42. 0.90.349: 4.  9  8.-8874/3.489050305708:/00/45: 903. .43.0 5708:/0  5470/ 5708:/0 442 80 459: 03 4.4: 4789  . 8..4/-.3473 .  /7: .9 4/ 7.4425708:/42 /. 97. .3: 07024: 0484-4 0304/ .305749.42 .48905030 5708:/0  54 8. 30 4/4.0 57.37.. 5702.. 8:/8 4/:.8.3.0570 8:/. 57.8024 03.3 0 897. 4 4 0 57094/4 30. ..4.3-7.. 03./ 3.. 03425489:5:4/7 . .434 ..-.3448:/ .9.2./0459: 034270 03.... 304.34 390708..47. 90709 24 080 :9. / -7. 897..2.3489  7. 4.-0 4 43.:.   9. 5749. ... 57../.2.5708:/0 9 .4 85470/3 574. -494.7..:8.:  /:.. 570:04 43030  9.. 459: 034 8.3.-:  .473489:9./ 8:/ 3. 34 5489:5.30  8549.4/ 4/3. ..8:/7. ..90 : 4.4..  0 :8. 34/0. 4974 4. .  ..9/...5489:5.4 548940 8. . .. 03.:57.. 7....4/4.2 .43 /.3: ..4.32  303 32  : 7.70 030    . /4 0.44348940 304-00 . 34 /0.3:  8. 4/ 30.425708:/4257.08.489050348:/. 54/ . 7.0..409. 002039 7. 0 8:/..-:5749.489050348:/.. 0 /.54-.24-4 4/:08:/.73 9: .. 34/0./.  .. 7. 34 5489:5.-0 570/89.30 .789: 30/489.30459: 034 .5.4..89.. 442 80 459: 03 4.. /4. /.39: .4...3. 34 /04 1  /:: 4 974 4..3.90. .439. ..3.30/  /::4:84.  3057.3.34.-:3. ...2  5702.9..2038. :20894 7... 302.7/9 /. 42. :3.. 302.. .4.0 .8:8:-09 .2:80 24 070 :5480-3425489:5:48054.30 .-:/0. . 40.489050305708:/0070/4. 34 /04 . 57..3:4/8:89.9 80897. . 408: 57203030 57 /434 03: 5708:/0  .24 : 8.3:579.  42 54/348. 34 .3483..3..3.207. -4 4 80 43.30  :44 0 459: 03 -4 : 579.5708:/0 9 4834. .4:4789 9.34 390708. 4:80459: 0348: :0 /.3 89.4 /./..57..  4/ .300  /::4207. 40970-... /.5749.0 /... 4.034 58.0 459: 03 : 34 7./7 . 57.2030 3.:.7: 4/70 034 4834..45708:/   # '!#' ' .2 4834.9. 34 /0.    834.  :8.4.-0  834.7020-4 8:58/.40 482.473489  5489.  :8.34 4 ..4/548057. 5749.8..-.

907...:.70/0 3.:2. 34 5489:5.43.583.3425709708:859.4.. 470    4 80 5708:/. 54.80 3..0/037.70/0 ..83  : 3.70/. 80 8.  !702.3: 54.934 207 5749.  .. 54894 3.    .3 89.57047. 34.08342.. 5708:/0 4 8.0302.439489  584:930 -930 54.384 57.894 : 3057203:3057.70 3489 20 : 434. 5742/434 03.4459: -:-489. .70/: 5489:5../0 3447. -494. /.2.303.30 54. #0.3. 5708:/: 30 /4..4394  57..94 0 -4  244 -9 4/ :9.3 5709708 4/7 ...70/:5489:5.-0  0/30  /7:0 247. 09. 0  94 : 8: ....:9.43.3.34 5709708..3483.../0 3489   48:/8.4../4309. 034 /.4..9. 30 /4. 3..9. 70.. /4.459: -.:  5749.43:-.83.3.4 3.4-4 57.3.. 1  405708:/:/43048:/4-489.70 3...302.344/-.70 3   .9.2. 3..3:5708:/:5489:5: : 420043.. -  4 0 3.342 5709708:8:  8./0 . 4834.4 -4 54..8: 03...907.345709708.44/-7.03..-7.70. .   .9   -4 -930 54. 4 7.  .43.  8:/.4 .  584:930 54.42.8 4/ 443489 8: .70/0 8: 4/70 030 : 0/. .3.9.43.3 9.4:4/-7.   %4 8: 80/0 054.089 9.3:54.3054.  408:/-43057458348. 547493 4 30 : 089.: .. 5749.342 5709708:  4 0 57. ..  24: 80 89. 570/44 90 0344/4-70303.:3438:3.-42 24 0 54-..59.  70 . 4. 420 80 54 4/70/-..93429: 4. 4/70/- .93. 57.3 9..30-93054.584:9342 54.4425708:/42305495:3470 4570/209459: -0   40459: -.2.48:/.3.033. :9... 89 5707 .3.034 0459: 0342 -7. 0349: 4.03..2.70/42 5470 34 5720303  :45 90 30 5720303 .. 3. .2.34 34.3 54.7303.70/.043.3   89.  4 0 .2.354.  -4 94.30 ./8::59.9 3.438.-. .43.083.34. .3425709708: 0  408:/54.09.4890503.4 -9 :09 .9..  24... 4 ..7. 80 .    4 0 5708:/42 54.57094/3430-4 :544703/. 57095489.7 034 303 3489.5489... :9.5708:/03057203403057. .3: /.940-40244 -9 4/ :9.4 3.70/4574580 7.3. :9..49: 4.  .: 54.34 /434 030 5708:/0 .04/70/-0574..90. 5749../4...4330 57203425470 342 5720342 54.42 042  /. 99: .:  !7. ./ 30 570/89.70/04/70/. 3489 5708:/0 : .70/0 57.94 /. .... 4834.3 4834.4-4 303 330/489. ..5708:/0307.3/.8.584:93070.. 034 .054894. 03.5495:357. 3...29857...9 90 5480 57.. . 8: 9 7.730303. 70. 548940 2 0 574.3:5708:/0: 089.89.7020 575702.3: 24.3 -0 .70/0 7.3 89.34 /434 030 5708:/0 .7  .:45 907. ..38:/ 7. 8: 89457.83.. -44/:047. 03.. 345489:5..4394  57. 54. 24.3..4 8:/. 30.: 3./7 .-. 5708:/:  /4 80 4/ 70.9   4070.03.. &8: . /.434 482 94 247.. 0:3:95708:/: 2 9.3 970  303 3 .:0  07 54894 304-47.:  :87.  :9.342 5709708: 8:/04. . 357  30 570/89.4/ : 7. 5489:5.70/. 5708:/.9 303 34 57.438057095489. : 57203 57..347.584:9354.408:/3057.342 .34.3:70 0:57203 57. 3./ 570/89. 0 /45: 903.3.70/0 548940 ..54..  8:/.4047. 4/70/-.70/07.4 5495:34 30. 345489:5.043.   ..7/954894.4/4..247.:59....583.3483..43:4-. 54..42. .70/0548940.: 70.  -45470 34 305495:34:9.9 07.24 0-9..  ..3 5703... ... 345489:5.  .9.30/: . 34 2..9./...   57.70/. .584:93 54.380 4789  974 4.083 . 4/:2.3457203. .-.  -454.48:/9:9489.34 57.7.9. 94 80 3..70/:5489:5./7 3 857.90.5708:/0  .90. 34 574. 30. 0 0 578:89..30808.342 5709708: 54 .92:5489:5:8. 34... .8. 342 4/:42:094/8: 03.34893.70/0 7..3   89..3.4  -4 54.340.45708:/.30 ..444/: 32 303.70 03.43 : 3042 59.70/04/70/.. 57.:57.340.:9..3425709708:54../0 34893024.4 94570/89...70/0 8:/57.420:57.4 89../0574. .70 03  .03.720 4... 8:/57.30 .345709708. - -0 4834.  : 94: . 547493 4 0 247..4 3.40:7. . 30 24 0 . .: 4 90 0342.3: 39/...3   !4.9..48.247.3  /  405749..70/: 3. .345720344: 4/70/-:.0/:7  9..4 4 4/: 32 303.80-7.3: 40 0 574.-. 5708:/: 54894  . 80 :9.5480-34/4.70/0 3.. 348..70/.70/457.3.994.  .. 5708:/:  4/ .....3 24:-9..8.7.: -9 -930 5704 30-93 80 570.48:/ .42 .

43.9./4.90083. 344303.380478957047.3:24: 3489/..74 94/.9.: 04../ 0 305495:34 :9.7 030 5708:/0 30 8.34/089.944-7.: . 5:34 /0....43: &59.  8 4-742 3.805470/94. 0 /: .3..0 /4.0430308: 034-4 .-0 ..4:9.  3..0 4/: 30 303.702034. 303.3.0 303..8054-.:   0.45470 3457203-4 40/7:034720  /.30.. 8:8503.3 .940/..30 . 57034 94574.-. ..43 !40/357. 05495:34 :9. 34.4390 4/:0 4 974 4.3.54870/3. 8:/ .0  .:574.4 : 4-09..4/. .3483.4  3408.4 8: 30.:473034 /0. 30 85:30304.. :3.32042 . /4.: 54. .  0 4/:42 4 .-: 5749. /..4/7:4:84.7 034 !470 34:9.44-7.. :.-0808.. 4 .4390 54-. 0 /04 ...30 5708:/0 -4 4/:0 4 7.9 3.7 034 303 3489.034 .030 .34 /089. 4..342  9.24:-94834.: .3024 04/-9./8:/5745:89/...0  34....  07 57.54 .4 544/3489 57/7: .342 .4 .4.4057. . 303. 3. 0         .4:5708:/: -494.34/089./7 .3.4 .34/089. 34.704897.454894.  . 5480/.. 345708: 03. 30/4.4/: :08.4 80 54..4:9.70/07...-42 54-.894:8570 . 8:/ . . 34 5489:5..4 4/::  07 - 90 4 573.3489 70 03 8:/84/:..804/:. ... 57. ...443489408: ::7... .90.54/80/0 2:84.7 034 303 3489.3054894.24 .0  ..480 54.9  .24/7:47..89..54.3070 03. 3489 5708:/03034.-..304..24 .24 .3:24..34/089.04/: :0.0/03/4.:  /./ 0 5470 34   .24:540/:459: 03440..3..0 /7:  94 . 34 /04  .: 4834..7.3: 24. 3 3. 34 .03./043.24 : 432 /04.-.90. 3.0/08..: . 3489 5708:/0 0 3054870/3.  08903.03 3.308054-. 8.34 48:/  8:/84 454203 4/34834 4/:42 4 207-0-0/348944/:2.0.30 80 24 0 54-.:.2.7 030/490 074..3 :84.034 54.4:9.-0. 3.-: . 7... 490 ..2.804/:.47.305480/.0  443489 8: .  4/:2.3: 303..30 .  .3483.54-.0 57.34:57..894.30  . 030.2..4 0303057.0  : .2.-7.7 034 303 3489.4/:.30  !470 34305495:34:9.3: 4/  4/3. 24 0 /.54/34 03034.: 8.3420:247.3425489:5::20: 7..-0 : 44 80 89 : 34. 02 8:/:  . .30.: 80 54 4834.3483.4/45: 90342-.302 4-7.44/::4.89:557.:9..0 8. 34/0.0 7.4/7 8.34 08903.4 8: 8 4-742 3. .0 :540/:8.4 8: 5470 30 4/:.70 03:80/0 259. 5489:5. 34 8.: /0.  303 3489.4 ...48905030 5708:/0 2..:/.7.934 !4. 8.0   .89:5.  $:8503..457..3   9.-0  00 /854.  24.0/:8..7 03. 3. 8207.:  30 8. .: 04434898: ..384 57.3   0  303 3  57.4070 03.3 :84./80:57.40 .-  . .089.3 04.3. 3.0 5708:/0 54-. 34895457.50..5749.3483. 0 87.3 4834.0/0 8. 207.9  . 3057.-0 08..3 0970 4834.4  !4-.4  : 8:-09. 07057. .342. 357 .   7:0 4/:0 80 54-./7:57.89:5.3:030. 0 /: .: 80 54 4. .7 034 54/34 0302 .348:8503.  /4. .4348030 24 0572039 7. 5749. 99:. 0344.304.90.  8:/  !7.2.3.3: 83. 2. 3.   /.80 .3054894.2308905424.  5. 303.34.. 30 3057. .3.  .7020/430-:/0/4309.0 30 304 7...439. ..083:8.43 54.407434:. 57..34 /089.3  :84.0. /0 : 4-.0  247.97. 80 43.407.34 :9.8:54. 970-.2.4270/:45470 34.3 /.. 40 80 459: 03 43 7.4 8: 30./7 ./7 .0  ..2. 030408:/2..3 8:8.-.439489  57.70/0 7.42 4834.3420:304/: :08:/4070.47 : 97..4/. .3448:/ 8:/84454203  207-0-0/34894/:2.380 4789  974 4.7/300700.380 4789  07 .2.0  34.34 4/20703.0/0 /4.0:540/:7.30 57.70 0304/70/-04:7. 5708:/0  303 34 89. 34..459: 034 80 38: .0 /4.342 540/: 9  /. 345489:5..3 0 2.079/7:42 .0 %:43974:3024 0/.  24.4330570/.4.0/0 7. : 42..- 8570 ..3: 24.57. 3443030 .34 /089.4305495:34 :9.:  ..3930 303.400570/209459: -05720303..-: .4 03030/./8:/:/4./4 0/45470 34..70/. /. 0 /4.:0  .0 /4. 909:  : 4789459: 034    /.4.30 8.30  .4:9.4 07432.0 40 32. .4/..439489   !4.4 0 .584:930548940.8544 .5708:/:3024:-9 4834.3... 482543..3.: 9.4 84589.43 /4.8054-.3:8:/: ....3.43.030 70 0  3. 94 34.545480-3424834..0342 57..3 /. 4-0-0/0 43974: .32.1..30 3. 5470 34 4.  .0 303.0 3.7 8:/ 4 0 8:/4  70.70/04038::9..3:579.0 303.384 57.044/: 32 303..4 24: 0  ..0 42.03308.7 030 5708:/0 !489:5. 54 .

3/.4 890503.-7.-: .4780 .0 :  /.: 4789 54 8: -034 /: 3489 5758:0  8.574: 8580 /. /0.0 24 0570457.70203:30/4.9 ..0 9.0/4.54 . 4 90 034  8:58/.-: /489. 5494 3.2. 57.0894/30.24 3. .-0 .3. 54 .4890503 8:/ 0 /: .3: .  . 0 .-. 0/34 8.90.3.0 303...4890503 8:/ /: .4890503 8:/ 247. ./. 0 ./7: 3.30 /04.-  /489. 4. 0 57.4. 80 /0 3.80 . .  4/: . 034. 5702 .489050348:/.  /: .: 305495:30 .: .34 4/: .-42  8.30 903 0 857.- 24 0 -9 8. 859. 80 247.4 8094 30 24 0 :9. 80 24 0 :9./7:489050348:/.489050342 5708:/42 70 03.4 -0301. /.. 424: 0  4.4054 .459: 034 .-0  /.859:0 54 8: -034 /: 3489 /7:489050  34 8:/. 28:/42    !489:5. 459: 03 302..4..034. 028:/:4859:05708:/::/0::4208043.3  4..459: 034 54.7//.089. . 8: 030 570/ ..7 0 5757020 40 970-. 8:/..8582.: 9 8.454804/:89.  ..48905032 8:/42 4-:..:0 ..-03 5489:5.-.-0 30/7:57..48905034 8:/./489.7/30 . 7.9 .-0/. 5708:/..-.403.90.24 1472.  4-7.34 /089.30 5708:/0  .857.7349: 4. . 0305708:/05749.24: 0/.5708:/..439489 /.-0 5489:5.: . 8:574934 897.7/9 . 897. : /7:4257./. 8.3483.:0 3./7:. .-. .: 5489:5.-03 7.-: 04/-.. 02 8:/:  570/80/3 .. 8.9 ...9. 5495:34  /02 34 :30  5703.7/ /.0 430 8. 54 890: 5093.. 3.9.-.: /489.54/30804/4.   !7.3: .-0  859..:   5709708. 70 03.438: 5495:3  !702.80478954893:9.-: 572  !480 5702.70203.030 : 304.-: ..3     !489:5..2/..-:  /4. 30/45: 903..-24.9349: 4...3.: 579.-0 .04/:89..4/348345:3424 3. 0 /089.403: .. 40:59.0 54 57.-:.. 54 .40.: 40 9.-0 3.-.9 .4.   30:70/3..3   89.7/3.  4-./.03: : 4789 459: 034 4 2.24 0/.4/.:47898.  8903..3 89.  4 8:/. 80 24 0 .4/70 :00/348:/:  . 4 .0 02 8:/.-0  1472.3.304.47034 459: 034 420 0 57./.70/- 30 5489:5 8:/ 0 4/-.930-.  .:. .489050342 8:/: ...-.8:/.0 57.0 ...459: 03.34.42 /....-42 54-.44/ .7/9 3.0 .3  .4... :0934 $0/3.934 9: 4. . . .0/34 8. /. 54/3080 70107..  4 .-./7  8.4 80 24 0 :9. 4: 80 5708:/: 4/348 9. 80 5708:/. 570/209.4/.. 54-. /. 0-.0 0 30 - :/.3 ..089. ..34 0. .7/9 3. 0 70 03024/-..4 .. 5457. .   .3   !749.-. . 5489:5.2. ./ .548940 079.-:  8: 0 .. 8:/ 0 -0 54.080:89457.4/42 304.30 .3: 89.0:59.:080-054. 548940 ..40804/704 ..3 /.. .34.:   ..7 03: 5708:/0 570 3030 57.. .9.48905034 8:/.  .  57. 0 54/309. 4 90 034  8:58/. . 54970-  43 24 0 /.-0 4.-0 80:9. 3489 24 0 80 :0934 5789:59 54 .24 0:74:4/48.-0-:/020303.  %.47 8:574934 897. 348:/03.- 570/ 7:48905032 8:/42 2.0  2.459: 034  302: -84 .0 40 54 . 4:80 5708:/: 4/348 .3 /..  ..- 570/ 57.0 . 570/..-.  57. 5:3424 3..-:  482 .9 . . /.-08:.43: .34. 54 ./. 99:.30 57.-0 .  & 575702342 5489:5: 80 . 345489:5. 3  574.84/94.-.  5489:5. .  ...0 .  -.3.. 0342 5489:5: 4824/30. /.0/: .0. .-0 /. 4 4/-.3   89.43.3489 .473.47.  & 8: .-:  582032 54/30842  3..4 030 . /7:489050342 8:/:  !70/80/3 57.4/0 .079 3. .0 ...3489:.. . : 4789 459: 034  54/ :84.  -4 94.89..4080.583 4/8:/..3. . 575702 570/209 .34 : 87. 80 54-. :9.3.-570/.30/4.2... . -7..:5:3424 3. 1472: 80/3.309.  ..4 80 49420 30 24 0 . 4 38: . 34.4834.2..: 0:70/3: ... 4 54. 8.03.: .  57./. . : 8582.-..... :. .3 89. : 4/70 0342 74: /45:3 .34  30  20794734  07 20794734 4/: .30 : 80/3...302. ..0/4.-:/0574..  .-.   !489:5.459: 034 . 4/-.03. /7:489050342 8:/: ..34  74...30 575.- 570/ 8:/42 57.0 903.08438 544/348957/7: ..- .70/.2 858.4 . 4/ 57.. . -:/0 /489..30 .54 .3   89.859.8:858425093/..:2 04.4 5708:/: 8.583./. 4 302.. 43. 80 54/348 8:/: 57.4  /  570/4 /.9.97.  ... 028:/: ..80/45:30 .57094/57570235489:5.2 /7:2 8582. 247.9 .4/304. 357 .   0  54958 .3. 8. /489. 4/4..570/:202070/..42..34 9: 4.4.4890503 8:/ 0 54.-0 897..3..4/5702.48905034 8:/.0 303. -7.03/04.-:38:. 4834.03. 3.734 9: 4.

489050342 ... -:/: 4-.2.:.80434 4-.3 89..08.0 .90.4 570/4/.43.  54894 457..: 43 30 24 0 5434. /.4834./..4 /... 90 8.0 . 859:: 80 8.489050342 5489:5:  !709708 80 30 24 0 4/7 .0 0 : 80/3. 0 5:9..7..0/03 /4. 57. 570/4.8: .0/: 34. 80 3.: 4-. 30 859. 80 .  8:/ 859:0 54 57...247. 8:/0 .0.57.0  8..0 . 24:  8.    /.. 54970-34 /.9 8../7:48905034.3: 5708:/: . .24.3:   !4. 5709708: 47.-     .  /04 5708:/0 3.805457.92 80 9. :...0 9.0 0/7:48905034 8:/.7.-897.0890 3. 3.47  !480 94.489050342 8:/:  7:4890503 5709708 0 3.30 459: -0  ..  430 9.  .:  8:/.80/3 .0894..43.97.7.0 ..34... 54894 457..  $.3489 .3: $5880. :20 : 4-7 54 8: -034 /: 3489  !70/209 7.9. 5708:/.304-.3   !480-3489 8: 57458.4/ 54 304.-0 !4-.  .5709708 30 080:09/.070.: 4 : 8942 5489:5: 2.0  0/342 :/.0 9..  & 42 80 59.. .0 .0 /.57...  9  54.4 8.0 08:/3.4 /7:4890503 8:/ :30 57.0 9.30 24: 54/3489 /4.: . /7:48905034 8:/.4030 .9 57.-0 /7:4890503 8:/ 0 4-.70 03. 54970-  .32.574 0745489:5.-: . 7. 0 459: 03  30 0 80 ... - 570/80/3 57.0/4.89.4:570/80/3.4890503428:/:3.-: .9. 80 570/ .. 40 80 859:: 54 8: -034 /: 3489 303480 2 03044834.:  . 344/70 03259. 4834.54 30 .  .34 90 03. $0/3.43429.0. 0 5709708 570/ 84-42  .-0 $97.4 3. 30 5789:5.3 7./.30240.0 ..7.::/.39: .: : 7..0  8.30 570/40 .  7.-. 80 570/209 30 .80897..-:  4 :70/3454. 0 -4 5470 34  305495:34 :9..0 .42 .342 9: 4.7.0 903.4.0 .4/2.  89.3. 5709708: 570/ /7:48905032 8:/42 ..0894.80/3.. 80 30 9. /. . 54.8940 80 : 80/0 02 ..7..: 459: 03  304...583 4 ..37. 80 .: -7. /080434 5457...-0 859:0 54 8: -034 /: 3489 /7:48905034 8:/. : 7.0 .9 3..4/42 .30/.3.0 024 0 4/3.4.30 :         8.9 570/209 57. -7.35709708 /: . 8.. !4 . . 4 80 4/348 .-037..3.3.4 /. ..:459: 034 . $97..  8:/ 247..8: 4/:89. /. .4 : 57.08370 .0  .:8: . .70/07.473.857. 954970-3.9 -0 459: 034  !489:5.....70/0 8.3.: 897.30/4 :3.. 5:3424 3.. 2: 4/4.2497  89.49  . 5709708 570/ /7:48905032 8:/42  .4 80 5489:5.-34.0 04/: /..  .2 7030 5708:/: .42.24 . 89.. 30 - 240 .438.90..489050342 8:/: .030 .. 4 90 034  897. 030457. 034 ..0 9.0 . 40 .4.574 9.02 8:/0 .  5789:5..42 /./0 /7 80:0934 &8: .4-447834 . . 54/ :84. .70/0 .342 5709708:  .2.7/   /.3: 70 03 8:/8 5708:/....0 07 05708:/:    7.0 .4570/80/3.:..3 89./.   & 942 8: .3:4/8:89.4/7 5709708/.342 5709708: 80 84/34 57203::  3.4-.  ..-42  3.4 /.3 7.0  859.: 57.:5470 34 305495:34 303 3489.:/..489.584:93054.574.4 03: /4.24.44 . 80 7.3489 .57..90.. 54 8: -034 /: 3489 859.32.9  570/.584:93054.30803.30 2.  4 :.-: 07805749.7 3070  !480.-:. 0570/489. :9.. .  $97.9 /.5489404/70 030.0 9.0 .030 4/-7.457. 54.4890503: 5708:/: : 570/209: : 420 0 5708:/: .3/.24 54 .357097084/7 .02:489.702034 .4/42 8.  .  ..3 03 3..30 89.030 /7:48905034 . 4-. .-.489050305708:/0 859. 80 570/209 30 .. 9: .0  ...54 3054/34 0302...-03 4834.  .48::74:. /.:540/3858 &8. 897.4 94824.. 5708:/.70/0 . 345489:5.  570/4.. 3.. :0934548: -034/: 3489 :302.49: .30 54.7.8:/0 .4: . 5702..4 . /04 5708:/0 4 80 54-..489050342 8:/: ..-803024 04/: 9:80/3..7.-.7 0345709708.  0 :92  .  9.24 43 4 8: ..9 57.. 5708:/. .3.70/0 5489:5.4 57.34.3054.20 /.:0 : 8.54942 5749.489050342 8:/:  /..8.4 578:89. ..0 903.089..  5704 .... 304805489:5. 5709708: .8 4/ 4. 3. 0 8:/.. &/4.3.. 5709708 80 54.89:53.:0 3.30  : 4/8:89...7  54.9  . 8580 .4890503428:/: .:80/3./.808.3.7 034 303 34 89.-0323.7.4890503428:/:3.34.3080308.. 4/ 4303. 3 . 2 8:/42 4/7  5709708 .  0 7. ...030  /4./.: ...0 . 30 94 /7:4 30 570/. 247.  4 90 03  .: .  5434.. .48905034 8:/..43...939: .0 903  8: 570/4  /./ 54 8: -034 /: 3489 .4305489:5 357 570/2090 .3 /.9 . 3 .34 5489:5.4/4.35709708 $. /489.4/42 -./.3.  !709708570//7:489050328:/42 ./.0 .3./ /45:30 .0859.9 0 8580 57.4/. 89. /4304 70 0304/..0894. 408:/ 4/:  /. 0 9: ..80 54.-0 .  .30 4834. ... .8: .  4/70 034 0 : .-0  /70/-0 ! 4 57.4-7.3..48905034 .:858. .        /.:4/: :0 :0934 4 . .:  4 970-.  .89.8..93. 4 80/3.7 09: /4.3   89.:..:80/3. .

 -03010:204.03. 5709708:   8.489050348:/.. 94 : 3  0-.480:9. 5708:/. 909: 459: 034 !4... 54 57490: .4890503428:/: .70/0 4: 0 3.34:9... 54... 0/.3. .. 54. :. .78904/:..34 57.347.2 ..907.7 034 303 3489. 34 8.0:5708:/57.-.97. 4834.4/.  432 8.7 034 303 34 89.08438    /:0/7:489050348:/. 34895708:/0  30.. 9.02.8 4/ . 028:/: 89403. 034. 4/.-0 :9.34970-..30/4. 0/. $.. 482 43  .7 034 303 34 89.7.702034 .3: 24.342 5709708:570/57..2.7/ /. 54.3.  .34/089.854.-0 . /..4/-. 34 5489:5.3.3. :/.4-...3..7/ /. 4.03. .380 4789 .: 8: 93570/89. .43944/20703.4890503 5745:89 /..  54894  0/.0 24: 3489 /..7 0342 303 34289.: 4789 459: 034 -45470 34305495:34:9.70203. 80 859:0 54 8: -034 /: 3489 /7:48905034 8:/..0 .70/:548: -034/: 3489  . 9:3:9 !708:/. 549.30 .../. 8. ./7:48905038:/ 24 0/..   . .0 0/3425708:/.  /7:4890503 8:/ 2. 3457.  9.... 8::14725708:/0 ..:3:9.44/ . . 0 5708:/.   4 0 /7:4890503 8:/ 224304834. 34 2..7.080:89457.804/:.. :0:/. 4/-0:.:  5489:5 0 54 8: -034 /: 3489 .40804/7044/:89.. .0:14725708:/0/7:489050348:/...-0  !702.489050328:/423.489050305708:/0    /::442 .3 570970857.34 859.3.3  .302 5708:/0  34. 0 3.7. 9420  ..4  2. 7. 570/209 . ./4308057.-. -93. 0  /7:4890503 8:/ 4/: :00/3424/:42 .403. /7:48905034 8:/.4 548940 457..:: 4.457.:30/.4   /:: 442 .5708:/.8:7.7 :0 0 : 1472 5708:/0  3.4/304.3044/8.489050342 8:/:  482 .:30/489.70/0 7.57....3: !4. 5708:/0 5704 7.7 :04/348345703. 03.  0 5489:59 3.  5..43 54. .30 80 30 859:0 54 8: -034 /: 3489  . 057.7. 3 .. 34.3:24. 028:/: 304/.-::. 89.//7:48905038:/3.:0934:8: .3: .097.4.3  /7: 3.4/-.3 5709708  /.70203.3. 9. 57.9 8.80:. 9  . -4 5470 34  305495:34 :9..403.459: 03. .3 7. 4/-.. 30 54 8: -034 /: 3489 /7:48905034 8:/...70/04085.024: 3489/.7/ /.3.4/:..-454.5708:/: . 303 3489..2 8: 0302 3.42 /0: ..34 859. . 40 /: : 4789 47.5703.9 57. .30 3. 97 8: .9 57.48905038:/:57.4 : 942 57. 0 /.  . %.574.. .. 4/70/- .05709708570/8:/42/7:4890503. 24 0 -9:3:9./.489050348:/.  ..0/03  .3.-  .   30/4.034 859:: 80 8.  3..5470 34305495:34:9. 30 57.-..24 54 .03./. 34.03./ 80 :9.70/.489050342 8:/: 3.4897:/8549.4 .. 8:-09.-:030.3 89.7 034/.     ..  . 4-09.459: 03430.-: 4/-.4 57....3. &9428: ..7//. 08.-.05703..-.4890503.4 3.305495:3457. 0 : 1472 70 03.5708:/:57. 4 80 38: ./ 0 ./7:0:147270 03.  .-42 - 0 /48: 03. :9.4/. 0 . :0/7:48905038:/ 0/4309.4890503 5489:5.57.-.345495:34 24 0548: -034/: 3489/../. .0 .. 442 80 .03/02 34 !709708570/8:/42/7:4890503. 57.3      !470/ 3.3.4-440/43044/::: 4789459: 0344/4789.3 207-0-0/3489 4/:2.302.  57.3   89..380 4789  07 80 82.-: 04/-9.-. .43.4 0 : 8942570/209:.859. 9  .  /:. 549....-0 9  54 8: -034 /: 3489 /7:48905034 8:/..5708:/: 57.34.34 8574.4384 74.3 8: ..2. 5708:/0 5704 7.:3054..  /7:4890503 8:/ 0 /4309 ...3./ :9. .4/422. 5708:/.834.03.70/07.44280 .4 304834. 304834.-. .570/ 3./4348. 80 570/209 30 . .3.. .5708:/:57. /7:4890503 8:/ . .083457..  /.-0 3..805457.  -4 4/:0 4 7. 0 .-. 0 434 57.5703.907.  ..-.  4/:2.3..  894.0.3489:.. 89. /43080 : 80/3.34 4/34834.70/./48:/. .  !702. /.- 7:48905038:/ 24 0 4/: 9 /. /.24 .489050348:/..3   ./45:3:57. ..48905034 8:/. /7:4890503 8:/ 3.5709708:570/8:/42/7:4890503. 4.. 4/:.  00 4/ 4.-. 80 7 0 .   .4 /7:48905038:/ 54.3.4 /. /.43:30/45: 903.  .. 54894 30.04834. ..43. 3.0342 .43..4 /.4 ./7 80:0934 8.2 4/7  5709708  /:.:-.:00:147270 03.305708:/0548: -034/: 34899/  /:.        /. .4.43..3:/.-::.-..48905034 8:/.. 4/34834/7:.:4/::70/4. 4/::4. .0/03.3.489050348:/.3. 0/.:..03.430:54.489050348:/.70 03 3.4304834.-034 5489:5.0 57.. 30-.5708:/:57. 24: 80 857.:./7:489050348:/. 54894  9  4789 54893:9.80.48905034 8:/.489050348:/.4 :30 5708:/: 57.-.24 :/.70/.3483.3.30 5470 34 572030342./.    303 34 89. 30 54894 30/3.7890 54.4 .

3:0934 5749.9 4 59.3. 02 70:9.34 5709708./30  /.4/.4 /7:4890503 8:/ 3.4890503  9  70/4.387...4/70 033. .9. .34/089. 03   / 70 03.   & 4-73:942 8: .8. 0 -. :9../7:489050348:/.38:/4. 0345489:5.3 89.434 8:/.2.  !489:5.789.4890503 8:/ /.:.   '74..4:3:93.3.0:5470 03:8.3024 04-.4 : .40/... 034 302.-.. 08:/..85473.    . 302:   30 24 0 7.0 5708:/057.3.89.0 .. .- .4834.:3:9:5708:/:   247.-.-.457..-5749.3.4890503: 5708:/: 442 0 70 03.403.-.42 54/34 030 /4. 03.:09.305708:/09/ . 3..5708:/0/7:489050348:/.:-9570/:0908.4303. 3..24 54 . 8: . 4/7 .57.570/8:/42 /7:4890503.:147270 03.: .3 /..857. 4.3   89..3 8:/.70/934..5749.70 03.-.48905034 8:/.30  4-.4890503 .8.3 8:/4.  9.3.  $:/ 970 0890503. .9. 40 .40/7:48905038:/3.0.0.7/ 303 34 89.5749.94.4  8.4 /7:4890503 8:/  & 8. 8. 5708:/0  34.  .-.03.8:/: 970 0890503./0.0:80/3.3.. 8:/..83:0 8.0/0 4/70 030 574. : /7:42 890503: 8:/0 ..40. .: 30 /4..7. 54 57.0 . 5749.897.4: 5708:/:  .. 57.3 570/4./0:14725708:/0 !749.0  .. . ... 5703.5708:/0 438::3:9   .805709708/7 57.2089.:/4.3.857. 30/4. 4  : /. .9: 0977:50.30 .442 5708:/42 7030 .9 57.4 5709708.034....0:..59.0574...3.57. &!0 57458.489050305708:/0 . 24: . 0570/.43:48:/4.3.4890503 8:/  3. 7.857. 5708:/0  57.4890503 8:/ 0 4-.. 30 24: -9 /04.   . 70 03.-0345489:5..: : 302.3 89.-.43 57458:0 /. 348:/0/7:.. 4203.43427 348: 03.3 5709708 570/5495:34203032 .-. 3 5489:5. 70 03.47 4 8:/:3.489050305708:/04834.4 0 48: :: ... /4 4 8.5708:/0  !489:5.3:   24: 8. 0 54 57.42 70 03: 24 0 4-.540/3. 70 03. . 5708:/0 /7:48905034 8:/..4348:/.  . 8. 0  4/7  34.7 .-5749./0 342 /.02: 489.3 89. .:5708:/:30 24 05434.59./7:4890503428:/: .2.489050328:/420/.  .-.2./7:489050305708:/02. 8:/4.:/7:42890503: .5489:54254 . : 484-.489050348:/. 948.. 80 24: 54-.4 .-:/04/70 034:./. 4/ 097/0809 4/3.570:94:897./7:489050305708:/0:.  8:/    570/209 8: 03.-.4 /.: /.348. 70 03..3-7   390 0:...50.957../575702..0 8:/ 970 0890503.85473...  8:/ 4 .9: 5709708. 7..5489:5.  3.  & 540/: 24: 3489 /.-. .  . 03.4 ...4.5703.434. . 40 8:/ :970 02 890503: 50989. 5749.. 4/ 4303.. 0.2. .48905.-8:/:970 0890503.. 549. 4834.-.-.  .9. 80 54-.0 .40..3.3 5709708  482 94 80 3.4 /7:4890503 8:/ 8.43 4 :70 03: 8:/4./307.5708:/:/7:489050348:/.034 : 4789 459: 034  9.438:/ 4 .2.70 03.34 80 .90 0544/70/-. 5708:/.0 02 ..35709708570/57.     .9.70 03.430445480-34/70/. . 8:/ 9 5708:/0/43090.-7.24 8. :5748 /7:. : 80/3.: 4/7 .  9.0.  4/ 4.  . !749. .3: 3.30 /4.5749.0 ..408:/43090:87.0830 7.57.4 8940 24:  570/ .30 /7:. .4 0 /4 :/.3..3.:. 482.5480-3270 032. .43.70 03.   48:/8:/:970 02890503:970-.4/:. 04/70 034 70 03.0 02 /7:48905034 8:/..2.5708:/04834.4342/7:.54.43: 30 3/0 570/.34. . 0 304 57.4 :9.3 8:/ 30 24 0 70  8974 :7.0 .7 0342 303 342 89. 9: 4.: . 7. . /7:4890503 5708:/.30.3. .9.8.3 .. : 5708:/: 442 80 459: 03 4. .5:9 !749.  482.54-. . 4 . 5749. 03425489:5:  .4 4/7:48905038:/ 7:48905038:/ : 8.489050328:/42    .345709708.89:5.:894 303 3489.5749.2 4834.: .857. 70 03.43:4/348:3.-. 30..470 701472.8:/:970 02 890503:  %./0 3489  .2.43.3: .0:80/3.-03.. 80 24 0 .4/70 03.-... 70 03... .08307. 80 5702.70 .5708:/3. /.7/ 57..43.30 8:58/.403.34.9/.. .!480 :/../4309.   . .  7./4309. 443 .-3.'74.9 54 8.3: .  57./04/:.  4/:89.  57. ..  20 :92  304. 9. 5749.59..:09340/4.8:/....-.730 9: -0  57095489.4 0 94 59.409.: : 5708:/: 57.403. .. 3:8.24: . !70/928:/42 5709708 30 24:  .  .50.2 .3.35709708570/57..:3957203990 7.-42  8.54 ..8. .98: .0 .43 8:/ 54 .430.4890503.24:8: .   ./.94350:8  . .-..47.3. 034  . 057.5457.403./0 .4:9. . 5703.40-0:09. 57.5708:/: 70 03.  .2489.5489:5.3 89.9: . 5749. 3/.30 5709708.3.40.43: 30 /7:..50...302 .403..3...  482 .3  89..48905030 5708:/0 23440/3489...4 . /7:4  890503 5708:/.30 7.. 4 0 8: 03. 4 484-.-:5749.3 8. /.43 8:/ 54 .0 .3..3.24834. 4 . 0 8:/...

3257.894 : 8.. 34.. 02 7.408:/57057..3.30  !7..03.370/34:-.- 5749.. 3./7:4890503.:8. .34 57. 80 ./.4 543.0 /.:: 5749.3 0 4 80 54/348 . 3 8:/8 4/:..0 543.30 ..  9.3.94 940 /4.. 94548940443489408: ::7.089. 4 5489:5: 54 .. 3489 80 8. 3443030  .:30/4. -04-7. !7.  & 3..04..  472.4 .30  570. 0.489. 0 :3:9  ...3 -74 3057.3  ...7 708:/.  4 203.30 7. 57. 34 5489:5..43.3..  4/7.48:/   !43.3 0 57..5480/.75434.0 9.  : .  8: .4/4.: 07.3.34 0. 304.3. 037./4.... 7.3483..7.970/4. 24: /4..3. .305708: 03089. 80  5480-34 .. 345489:5. 8: 4  /..2.3 04.:54970-:70/4. 57.. 8:/804/:0 :45 9030 /4..3  30/0./. 57..970 0 890503. 24: 54-. 0/.4... 342 5708:/42 442 0 /. :.3.3.  .48905030 5708:/0 .4:9...:947909: 57. .439489 57.30 ..  857.9:2.0/03 : 8: .3 .   '#!#' '  !4.... 3489 8:/80 4/:0 70/4.. /7:2 /4.34.3 .24 :0934 .2.  &84..24 5480 57.:0 80 57.9 30857..342  .8: : 3.9  57.4 80 5489:5.489.3483. 30 . 5489:5. 3489 8. 3..90.90400.0.439 8:/8 4/:.3483.24/. 3 7..043.3 57.34834. 3 8:/8 4/:.3483.5489:5.3483. .057....     4/30 54894..348...1..  5708:/08:/. ./04 84/3: 57203: 4/70/. 40 80  :5748 57.. 345489:5.   .3483.72.054/308:34.70/.  . 548940 :0...0 24 0 3.: 909:   24 0 /. ..38..43.  .439489 !7.3484 909: 45 902 390708:  .324834.. 34/04 . 897. :80/ 8. 4/:.0:5708:/:54970-039... 5749.0.3..94 948::27.. 3. . 0: 457.  7907:2 .8: /... 40 8: :0 24: 3489 54-. 0/4. 0..:/0138.0. 0 57.7890. .834.  .  948: :024: 3489/..3483.4348. 3425708:/42 ..3..370/34 :-...302:.434/.3. .3  89.0 /4. 02 . 7. 305708:/0 -0 543.0 43.814.42  570  /.  . 34 48: 03 -:/0 484-4 03   .3: 5489:5.3 04.0303.3483. 34 4/70 032 8: ..  42.89......907./ 80 5480 57...305489:5../7 3.0.7. 03.370/.. /. 0 .5. 348970 03.90.  43 80 3..44-:89.70/4.-.3..30 5749. .43: -:/0 48: 03 54 /7:42 -.3.0. 40 3. 3489 5708:/0  30  5480 57.:5708:/0 8:/..4/. 57..34 9: 4...404 38:5489. 7. ..3483. 342 5489:5: 548940 /..70/3. 7. 909:47. 859.43:   .439489 ...34 /..370/3.48: .....2... /.302  4/:89. 5703.. 3489 30 24: 489.. 057.2...24 3057.. 40-43054. 30 5708:/0 8 .303. ..4 8: 030 : 30 3: 32 ...543..: 8:/80 4/:0 /.403 : 8: .0/4..3...3.834.  /.3204.  3907082. 8 3 543.3483. 3489 5708:/0 308: 34..  480 /4.4 543.0/. :. 34857.... 99:. ..43. 3. 034 5745: 9..42 %48:543. 34 5489:5.403 /. /7: .30 7. 482:09.2. 99: .3.80: 89489.3.....304.0 /./ 4 94203.8..3 57.38. 8.3483. . 3489303.57.3483.9. 3.43: 9. 0794--4543.0 303.034  .4/3483454/348.4...2.24.370/3 57. 57. 0 34 30 24 0 3.: . 303 3 . 342/0:  . 303 320/../7   3.                 0 .30 7. 57.302 74.43. .34 744 . 74 30..3 57./7:57.24 0-98..370/3 57.. . 57.30 :8: .89:5.. 57.3   89.032  07 - 94 3.3 04.3483.89.24:4789459: 034  30  3..57.3483.30-83/02 400:&89..3483. 57../4.370/3.40.: 30 70 03. 3428. :0934 543.370/3  5749. 3.  30 /4...32 870/89.834.039:. 5708:/.30/489.307.. 30 24 0 54703:9.3483...3483.. / 57.. 9 .3483. ....3  30.7... 048: 03 .:. 4/ 70/4.30 .0 : :89. .. ..0 5708:/.857..90..7 0357.3...089 /4 94./70/4.3483.. 34 5489:5.30 .9.857.370/357. /48474-024: 34894/89:5. 34 48: 03 54 0/342 .3  0780  20 :57.: 4/ 8: . 34 5708: 032 89.3483.370/3 57. 30 8:/80 4/:0 % :0. 8..3  8: . 345489:5. 348989.

 5708:/: 442 80 .9: . 03. 3... 8:574934 897. 4/4-7.30 7...30  .42 543..30 5489:5.. 34 . 4/-9  !7.83.57.0434:9.. 34/0..0  013.34. 0894.90.30-7. 8.30 8:/ 24 0 4/: 9 /.0 0 57.. . 3..3. 0.. 5:9  8 92 94 .305708:/0 $:/.3.   .3 83. 54.54 30 8../. 3425708:/42 ..70/4.30..03. 8.70/045 904/70/-04897.. 7.92.90. 34/04.30 .7  7.305489:5./7 4/70/-049.. .. 3.7837..9..: 3.2.857. 0/.-/4./4.3.0 .   8: 303..: 4/: :0 . 34/0..  858 80 /489. :.342 5709708:  .24543.4543.. 3...05720303.9 .40.30 5489:5.:057.7   30 .7 4897.:57. 48: :054/7:42.24 : 304..  :  8.:5489:5:543.8.  54 24: 3489  30 :. 34/04.. 5489:5..3:   !489:5.3.24 0/34 .304..4 0 8:/.43: 247.43:4-:.  7. 345708:/  403042.: 4789 .. ..43:  303.90.302.: 57.34 390708.3. 5703. . 54/4-3 /..4 34. 40 0 -4 48: 034  304.0  30. : .9:897. 4/ 3  & 57. .:  !489:5.90.-7..5708:/:442807.7.43.0  57-..4...90. .:  :44 .8089.  07 489. ./3: 4.489050342... 4/4-7  543.342 9: 4.. . 3.7 3. .7  4/34834 30 820 /.30-83/02 ./.. 345489:5.57..37. 34/048:/0400:.3:7. 540/30 7.90.. 897. 470 94 - 80 54/7. 30 4/-.42  34 0302 89.48: 034 -4 894 /0.574/: 0347.2.89.89.3 9: ...0 543. 80 4/2.3483. 34/044054 . 543..90...24: 08.8: 034.  .: 3 /4.: 30 /4./4.4 /.3.9...48:8.04/4572030-.3. 3./3308:34..4834.42 4834.. 34 /04 8:/0 4.54 ...32 /4.  .0 489.90. 4 0 : 089...4 34. 543. 9: 4.30 970-. /.4/207. . 34 /0.434 /.  !43. 80 .43. 8:/. 543.: .:.   90 43897:..90. /4.489050342 5489:5: %.5708:/.24:-9 .. 0 3 9.47 !4942570/80/3. 034...4 0 : 59.90.30 7.43:80459: -.:  8:57493.90.3 034  .3483. ..305489:5.   . 027.0  /4.. 40 80 54/348. 897..5489:5.3054 4.. 4 :.24..0 8.7   834. 3054870/34 . 4/:.: 543. 543..8..5489:5.3.80-0:..:: /.. 80 54/348 8:/: 4 0 8:/4 : 57. 3.70 34895708: 0389..  .034 ..30 5489:5.  & 70 03: 42 80 /4.47:  !70 4/: .08054/308:34. :.--44/-934:9. 54894 7..0: . 0.. 43: 4. 4 57. 70:9.3483. 9  4/4-79 543.203:0 34. .8057044/70 0348:/0858.83.39: . . 3057./0/4309470 0304/4... 4..43.5702.4 543.:57.  -:/:  /.24:0934/7:2/4.. 24: 54/309 . : 8.. .570/209425489:5./054/3094/304.  .5708:/./3: 4:  54 .  302.90...24 543. 574/: 034 7. 303.5489:5.489.34.:48:/:54-.42543. 2 030  ..0  ...489.30 . 302:4/-.  '0 0 24 0 70  . 459: 03484-../30 ..3.8.3483.4  43 4 8: 8.               057.0 /.30 5489:5. 54 . 80 8:/ 57.0/4. .783. 03.0/45708:/0/4 4:80/7.  40 0 0/.0 -34 03:7..480/4... 897. 0.0/0 /4 572030 /7:0 34720 7. 40 0 244 : 39 8.4/:.. 8:/ 4/: :0 4 .3: 7. 34 /04 40 80 43 54 8: -034 /: 3489  '0 0 24 0 . 42.3: 7..43 9420 30 .9.574/: 0347. ...08. .370/357..0 303. 574:74:: 484-4 030 .5708:/: 357  302..42 5708:/42  442 80  5702.. 543.44348:80 54.03  /02 34 89.3: 89.42 4/4./30  70 42 :: 030 : 8. 7..  .. 5724 294 /..424: :0/.43.438 :84.. .7 09..8:/0 8:/0547493.. 57.34 ...4 : /434 03:7.. /4. !749. 345489:5..7 400/3.. 07. /042  48:/0  . 2.4.4 .054/308: 34.90..83./4.: .304. 48: 03 30 : 34 7. 342. 05:9.3 4/ .-. : .. ...70 :0/.3.8947..30..3 ..3483.4/4./...30.4/. 30 7.3005480/. 34 5489:5.: 404/-038:4 0/34 3054/4-3/.    480308:34.2..  .:20. .70203847.4038:8.4543.. 9. 4/-. 97 24: 0 1.400 .3 5709708/..30  9. 34 5489:5.3...90.805:902543.30024: 054808279 47..304.438.42 8: .24 8:/: 54/309 .3. /.  . 4/70/ .0 /4... 302./0 303. 543. 2.3..3 57097083054870/34 . 0897. 4834.24:4789459: 034 !43.7.. 8:/  .3.3.24 04/-.:/7:425749.  /489. .3.. : 4/348: 3.-::4789459: 034 !4/34 030..0 303.0 4-:. $.370/3 57.24:54/309897.  82 4/70/..48905034 8:/.30:4-7/4...307./7::8: ::  480:8: ..80 3.5489:5.:48:/0./080/4.54894.0 5489.90./7:47..

.. 7. 5703. 24: 3489/.90.3  89..30 24 04/: 9 4 ..42890503: 5703. 24: 3489 /.3 9: .90.3.  . /0.4/7 .370/3 .3...3483./3: 8:/4 : 57.439489 .3483..030 .7343. 57.98.2.3: !70/480 54/348 8:/: 4 0 8..:9... 54/3080 34...30 7.030 .70/0  .30.3483. 38:/4.5489:5.3 .4032. 4 8.0 8 30 543.  .040057.34723.4 38: 85:3030../.3 .90.:540/:89394894/: 3 303.  /./7:7./.439489  .48057.3.24 430 -930 54...3  308:8503.42 890503: : 74: 4/ 2080.43 ..0 0 .08:/3057.7..:74:4/ 089 2080.. 07..230890  5424./7 0 30: 30. 342 5708:/42 :2.5708:/. 57.4 57089..  ./..4 8: 54894.3483. 9. 8: 3. : 0/342 /0: 30 - 24.0 0 57. 24 0478998... 24 0 /.. 34 4/-03.. 5434. 0 . 7..3 9: . 70 03.3.0 3. 99: .3... 99:.305489:5. 9. 4-:.40: 0/389.4 0 : .49.4:9.9 .48: 0345703.3:  . 0..  43 80 24 0 574894 3.5708:/..4. .90.857.43. 80 5489:5...4420.570/4.89:5.. 3. 54-.:0/389.90. .30 . 34 5489:5.. 54709.    & 8: ..3  89.57.. 3 30 3.0.0/4303./807.:.4 3. . :.90.  89   %40 :89. 5703...3  89.. 30489. .  / . 4. 0 48:/0  8:/ 4 0 8:/4:57.89.0.4.3483.54..  . 4 0 70.. .. 47:5..89:5./ 0 5489:5.. /.94 ..3.439489  -4 : 57203 2.90. 0349: 4. 30 5708:/0 -0 543.. 2: 80 .30 7.70/0 40 8: : 43709342 8: . : 57./.0.34  574. 24: 3489 /.54/:84....0.. 97.342 :304 /7:47. 57.4. 0 70 03.0:0934543.0/4: 8.3054.../34  /434 0302 34. 0 3024:.0443489430-4 . 497... 03.0834 ..4543.3  89   . 57.3:  .0  .89. 3: 5708:/: 0 5703.30 /7: 7.3. 3 /0..305489:5.3.. 9..24. .08:/804/:08:/85489:5.  89.70 03. 57. 03.40 30 85.083457.8:23..  07.4 94 0 /.7. 4834.7 9 -4 .:/.3 .08382093    $: .3  ..3: ..4/.    ..370/34:-.3: 0/389.30 ..03. 35708:/.3: 8:23: /..4 /.7.439489 0 /0.. 34 /04 /...70/0574. 345489:5. 30 5708:/0-0543.0834 57./34-:/0 3.3.30897.30 072:0/. 0/389.3483.4 .0/03 : .. 99:...0830897. 70 03.7 94/207934. 0/389. 3.370/3 57.4. 98:/4 0 5742 7.03 30 -83/02  0 :92  ..70 03.00 /4 -. .  .-0 442 80 54-. 348948: :: 05708:/0 .0342 . 9... 0/3:544.428024:54-.3.89. 57. 8:/408:/4:57.30 897. 0 48:23 03 : 34 7.70/0 574.9./ 9 7. 34 /04  9: .4809 :540/34/0.30  8570 .89448: 03470 034...9.   59: 03 4 0 : 4/8:89.: 48: 034  . 90 .438:/4/: :04.3483.      : .: 4/ ..2..3 0 42 #05:-  .. 0 57.  89.: 8.90. 345489:5.  89.439489 .8.89.4897. 5434.3: 7.03:. 344303. 543.4 8054.34..7890  .03.24 049. .24.434 /4.0  4-:.  ...35709708570/892/7:289. 34 5489:5..3: . : 89. 24 0 /.  .3 .3: 5708:/:9.89:5.90.3:5749.:  : 3 0 94 3.  . 97.   9.3483. 34 5489:5.3  89. 34 4-:89. 34895708:/054./434 030 4/:0 ..4 0 5489:5. 804/7 34.4.:5489:5: ..349: 4.3:5708:/: 70 -.   &:0934543.. 3448: 034.:./0 3257.0 5708:/0  .9.24 5703:9  4943. 34/0447.0  .3.0 7:50 8: .0407.90...4 .3: .7 .48905034 8:/.3: 7.0 /4... 4/ 57. 99:.../'74..4 543..489050328:/42.....3. 8: . 74 30.93. 30 54894 3.30 04.-7.024: 08. . 38: 57203030 4/70/-0 4 4/207. 24 0 570/4 9 /...3:    89.. 3.3  89.0 54/ :84.. 3: .24 8 34  057.. 3.3.4798.. 8.3483.. 80 24 0 :4 9 -4 8.438057095489.3   . /..43.03: .3483.24 -930 54.3 ...38:/ 0  .: :9.89.70489 7.307.  8: . 30 4/:0  5489:50 7.3. 4 0/34 - /4.49 43: 540/3.3   .. /.42890503: 03. 80 8:/ : 578:89.5703:94-4574.3:4/34834408:/45480/3 . 8:/ ...30442004/: . 3 /0.08 30 543.30 40 80 . 8. 8. 57.30  /4.70/9/.3483.30 5470 34 :04 : 4-79: .30 .30 400/4  4/ -4.90 :.3: 4.94 94 30 -4 /4.3483..4'74..85.907.0. 342 5708:/42 :: 03... ...3483. 9.: 48: 03 2.. .34247.85.34 .4 80548057..584:93070.....3 9: ..3.0  2 0 8.3: ..370/357.7...303054/3484 897...0574.8: . 34 5489:5.03  0 459: -.3.0  /7:4 :0934 90 4 7..0 54..3.3:4 99. 030 57..30 ... 345489:5.80 8:/:578:89.3 3. 48: 03304.4//.42 /.  /..37.. 0/389.34 5708:/  57..43948924 03./03. 20 : 32.4.0.:48: 034 . 7.0.

0. 4/-. 8.9 34 /089.93.54/.57054/34 03.30 :70/3489 459: 34.-.45 95489:5. 0342 5489:5: 80 57203:: 5480-30 4/70/-0    ..404..34.734 9: 4.. 345489:5.2.0832.2:570/. 992.47./0.4-00 .3257. . 034 9: 4. 3/0. 38.30.70/0574. 30  489...3   89. 9 4/:: . 3. . 034 9: 4. 9:0/. 3:4/::5703..2. 3 459: 3. %48:87..3084  8..4/:89. 5480-34 57458.4 : 4789  9. 5489:5. 43709.3030. 80 . 34/0. 4/ 509 8:/.244389..0 .0  570/89...0 302.30/... 8..59.40932: 34.24 . 345489:5.: 480897... 30 97. 4080 70/4.90. 4/70 034 574.4..93.4/30. 4/70 032 850.3 ..207947304/:0 4/-9 .59..3 9: .   . 38:/.439489 4/: :0 '74.90.  .3. 0 : 34 54./7 . 99 2.3  .70 03  -0:.8..03 8: 5480-3 47.083.574.43.9..:54970- .425489:5:057. 5489:5.3.4 . 4-:.  & 87.7.4304/4. 34.  :89. :4 03 : 4789 47..2.3:8.. 302. :89. 307.0 9.90.3483.2.30 8:/80 4542030      5489:5.30 30.57458.3024:49439   .80 424:  49.90.4-.30 30 3 9.84490344 4 723.  .907. . .4/:0.  304 7.0  -4 94.0.7. 7.3 8: .:#05:- 4.8: 70:8.:0 0 :147270 03..:4.4093. 035489:5../. 0 ..24834.3 9: . .9.94. :70 ::3. 0342 5489:5: 302. 57..3 8:/ 24 0 .34 . 99: . ..3.03  /7: : 083. ../..3 5709708  .47. ! ' .40932 : 34.54..: ../0. 3. :70 03 .3. 909: 47. 035489:5..30 ..     /./30 .570/:20540/30 9.0.4:570/209: 24:8.  ..4093.  ' ! $#' ! $%&! 82 45 90 7.. 7. 489.....4093..0  54203:9 5480-3 4/70/.4570/434 03.3 .8.. 0/.03 /.90..:0..4304834.2.7.4834.5489:5.4 0 .7. 2. 4/::  007. 3428://. 1472.90.9473:5708:/:442808. 4. 897.439489 8:/84/:.4 030 7:459: 3.93 4 3.90.43./ 0 4834.34  57203:: 80 84/34 4/70/-0 40 .3.2.9 34 /089.  07 302.  4/34834 : 5480-342 ...34.9: -.345709708.90.897. 5470 0 3054870/32 54/34 0302 459: -0 4.0.4 940 :32.4/ 570/ 8:/42 4 8:/ : 57.034-430-93054.2.034 4834. 3.-0.034  . 5489:5.90.70 03 . : 87.    .43 8:/ : 80/3.034  7.   5489:5.93.49. 4/:.. 3457..0.54..357095489.. 80 859:: 54 8: -034 /: 3489 8:/0 540/3.34.3.870/89./.34723. 0342 5489:5: 574.  .70/04.00/34/..: .. 34 5489:5.4.      548940  5480-3 7.478574.90.9:.5489:5.38::70 03.  4/- 0 304...2.42 890503: 8.342..3.307.  5480-32 ... 8:/0 7. 99: .4.7.24/.:. 40 80 45 9..0 459: 3570/4 . . 4-7. 8. 3:4/348:3.    5480-34 . 30 .3.. 34 43030 7.0 4330247.3:   87..4  3. 305708:/0 /430 08:/:.... 442 80.7. 0 . 5749.3204./7:.3.  .3483.   $7.9 /.3.4 24 0 /.. 039: .49..244389..  82 94.9 .90/.349: 4. 34 4/70 030 30454/30897.4.. 4-00 .0 .28:/. 570/ 42 0 80 4/7 ..03 4/ 304. 54/309 : 4789 47. 2.0834 59. 9: -./7:.9 .3-745480-34/70/. 3 5489:5. 45 9 7.34 9: 4. ..57. 8:/.8940 80:80/0 02   & 87..4.0 /.0  59: 3 570/4  57.4859.  .3 0 :57. 43   74.459: 34570/4.. & .. .405489:5.90. 54/3:9 3.0 .439489:-:/: 28:/824/:.3024: 4-. 034 5489:5.0./4/: :04. !702.4 8:  /. .2.0:14725708:/0 007.7..-. . 80 : 32.2. 909: 47.34.. 9.30:9.25489:5.34 4/34834 8:58/.  :540/: 7..34.. 949.40540/3.:4/459: 3..92 4/70/-.  20 : 32.-4-93054.3... . 4 2.  24 0 /.. 03 5489:5.54...4354.57.. 5702.. 30 89.083457. 454894.0 :4/80/..:.0:45 9025489:5:    59: 3 .439489 4/-.43.34 . . 80 5489:5.70/0