Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

U slu~aju iz stava 1. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba.. nije dozvoqena `alba. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog . Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. Kad sudija pojedinac u toku postupka. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim.4 ^lan 16. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). Odredbe st. ^lan 17. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. 1. ovog ~lana ve}e mo`e. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. i 2. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. prema stawu postupka. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. oglasi}e se nenadle`nim. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. a tu`eni je dao svoj pristanak. ^lan 18. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. ve} da ono samo sprovede postupak. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka.

Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. Sud se mo`e oglasiti. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. i 20). ako ono nije odr`ano. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. ^lan 22. ^lan 21. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. po slu`benoj du`nosti. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. ^lan 20. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. ako je . ^lan 19. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu.5 suda. po potrebi. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. postupak }e se nastaviti pred ve}em. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. 17. ako ono nije odr`ano..

Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. ^lan 23. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. 2. ^lan 25. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. re{ava Vrhovni sud Srbije. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. ^lan 24. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . ^lan 26. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde.. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava.

Stvarna nadle`nost ^lan 28. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. ^lan 30. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. 3. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. ^lan 31. ^lan 33.. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. Kamate. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. ^lan 32. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. sastava suda. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. . vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge.

U drugim slu~ajevima. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. Ako je u slu~aju iz stava 2. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. 4. najdocnije na pripremnom ro~i{tu. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. ^lan 36. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. Kad sudi u prvom stepenu. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos.8 ^lan 34.000. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. bez obzira na vrednost predmeta spora. Sastav suda ^lan 35. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.. sud }e. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. ^lan 37.000 dinara. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi. sprovodi postupak i donosi odluku u . kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos.

sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. Republike Srbije. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine.. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. modela. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. uzoraka. bez obzira na vrednost. 5. ^lan 38. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. . Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. prava na upotrebu firme ili naziva. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. jedinica lokalne samouprave. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. ^lan 40. `igova ili geografskih oznaka porekla. sporove iz autorskog prava. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. ^lan 41. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te.

U slu~aju sumwe. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. ta~ka 1). Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe.. kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica. stav 1. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. pored suda op{te mesne nadle`nosti. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. . odnosno boravi{te. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. ^lan 42. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe.

i 2. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47.. a odredba stava 1. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede. 1. ^lan 48. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). nadle`an je pored suda iz stava 1. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. odnosno boravi{te. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. Odredbe st. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. . Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. usvojilac ili usvojenik stranke. ^lan 66. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. 4) ako je staralac. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. ili ako izme|u sudije i stranke.15 Vrhovni sud Srbije }e. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. saobveznika ili regresnog obveznika. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. srodnik po tazbini do drugog stepena. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik.. bez obzira da li je brak prestao ili nije. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. zakonski zastupnik ili punomo}nik. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. 2) ako je akcionar. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. na predlog stranke.

a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66.16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). Nedopu{ten zahtev iz stava 1. stav 1. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. ta~. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. i 66. 2) o kome je ve} odlu~eno. 1-7. stav 2). Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. 65.. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. ^lan 69. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. koji }e mu odrediti zamenika. do dono{ewa odluke. a ako nije bilo raspravqawa. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. ^lan 67. Sudija. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. onda do zavr{etka rasprave. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. ^lan 68. Protiv re{ewa iz stava 2. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ovog zakona. . Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e).

a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. 65. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. stav 2. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. . sudiju porotnika i zapisni~ara. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. ^lan 72. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ovog zakona. ^lan 71. ^lan 70. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu. i 66. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice..17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. Protiv re{ewa iz stava 4. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda.

. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. ^lan 77. ^lan 74. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. ovog ~lana ako utvrdi da. ^lan 76. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. za zakqu~ewe poravnawa. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. 1. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe. s obzirom na predmet spora. izjavqivawe. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba.18 Parni~ni sud mo`e. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. za priznawe. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. Maloletnik poslovne sposobnosti. i 2. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. Protiv re{ewa iz stava 3. obavesti}e o tome organ starateqstva.

pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2.19 {teta za lice pod starateqstvom. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. ovog ~lana. . se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. koji nemaju punomo}nika. nalaze u inostranstvu. ovog ~lana. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. Pod uslovom iz stava 1. a tu`eni nema punomo}nika. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik.. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. a nema zakonskog zastupnika. 4) ako je prebivali{te. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. ^lan 78. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. i 2. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. Dok se ne otklone ovi nedostaci. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. 1. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne.

ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. . predmet spora. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. ta~. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. ^lan 83. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. 4. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. i 5. zakonski osnov. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. ^lan 80. stav 2. ^lan 82.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. mo`e sam preduzimati radwe u postupku.. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. ^lan 81. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. ovog zakona. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. Protiv re{ewa iz stava 4. a po potrebi na drugi pogodan na~in. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79.

21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 87. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. ovog zakona. ^lan 86. stav 2. dr`ave ~lanice i wenih organa. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. ^lan 88. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. Zastupawe dr`avne zajednice. ^lan 85. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. osim lica koje se bavi nadripisarstvom. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. . Obim punomo}ja odre|uje stranka. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici..

Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika. ^lan 90. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. da zakqu~i poravnawe.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. da je povu~e. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. a naro~ito da podigne tu`bu. ^lan 92. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. ^lan 89. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva.. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. . ^lan 91. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju. za zakqu~ewe poravnawa. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba.

Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. ovog ~lana. odnosno u~esnika. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. Opozivawe. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. kao i izjave stranaka. ^lan 95. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban.. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. . ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. ^lan 94.23 ^lan 93. a stranka. Opozivawe. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). Izuzetno od odredbe stava 1. pismeno ili usmeno na zapisnik. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. U slu~ajevima navedenim u stavu 2.

^lan 99. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. predmet spora. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. odnosno sedi{te stranaka. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev. sadr`inu izjave i potpis podnosioca. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. Pozivi. prebivali{te ili boravi{te. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. ^lan 101. . Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. kao i dokaze kad je to potrebno. naziv firme. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ime i prezime. ^lan 97. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. protivtu`ba. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. padaju na teret sredstava suda. Ako izjava sadr`i kakav zahtev.. ^lan 98. Tu`ba. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.

sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. Kad je podnesak. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. . ^lan 103. sud }e ga odbaciti. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. koji je u ime stranke podneo advokat. stranku ili drugog u~esnika u postupku. odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. odnosno dopune. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno.. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. odnosno pregledati. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. Kad je to potrebno. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. ^lan 102. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. ^lan 104. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom.25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. Nov~anom kaznom do 30. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. odbaci}e se. a ako bude vra}en bez ispravke.

rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. Rokovi se ra~unaju na dane.. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. ^lan 107. mesece i godine. Odredbe stava 4. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. nov~ana kazna. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. 247. ^lan 106. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude . odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. i 319). Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. zameni}e se zatvorom. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Odredba stava 3. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem.26 Izre~ena kazna po stavu 1. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. 254. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja.

predmet spora. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba. po pravilu. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka.. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Odredbe st. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. dan predaje podneska vojnoj jedinici. odnosno vojnim ustanovama. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. u pozivu }e se navesti stranke. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. sud }e. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Ro~i{ta ^lan 108. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. 1. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. Ro~i{te se. ^lan 110. odr`ava u sudskoj zgradi.6. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. ^lan 109. . Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. ako je mogu}e. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama. Kad se ro~i{te odlo`i. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. a u pozivu }e se nazna~iti mesto.

Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. ^lan 113. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. od dana kad je za to saznala. ^lan 115. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. ^lan 112. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. 2. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. st. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. i 3. .. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. ^lan 114.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. odbaci}e sud kao neuredan. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka.

. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. dokazi koji su izvedeni. ^lan 116. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. po pravilu. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. kao i odluke suda donete na ro~i{tu. sadr`ina izjava stranaka. ^lan 119. mesto gde se vr{i radwa. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. dodati ili mewati. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. bez rasprave. dokazi koje su ponudile. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. ^lan 118. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. u wemu se ne sme ni{ta brisati. dan i ~as kad se vr{i radwa. . Zapisnik se mora voditi uredno. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. ^lan 120. wihovi predlozi. Zapisnik pi{e zapisni~ar. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka.

zapisni~ar. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. une}e se na kraju zapisnika. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. ^lan 121.. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. stranke. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. Ako se koja stranka. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. Zapisnik. ^lan 122. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. . Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta.

^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. ^lan 126. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. tako da nijedno od wih nema ve}inu. ^lan 124. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . po pravilu. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga.. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. preko po{te. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. kao i o drugim prethodnim pitawima. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. ^lan 125. preko nadle`nog organa op{tine. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. sud odlu~uje re{ewem. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu. Odluku o jednostavnijim pitawima. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. Pismena se dostavqaju. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa.31 Kad ne odlu~uje presudom.

pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. . Dostavqawe dr`avnim organima. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. Dostavqawe po odredbama st. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. Vojnim licima. re~nom. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. i 3.. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. odnosno neposrednog stare{ine. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. 1. dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici.32 dostavqawa. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. ^lan 131. ^lan 129. ^lan 128. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. licu ovla{}enom za primawe pismena. ^lan 130. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi.

^lan 136. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. platni nalog.33 ^lan 132. 1. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. ^lan 134. ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. a to lice se tu ne zatekne. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. na zahtev. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. Tu`ba. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. odnosno punomo}niku. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. vanredni pravni lek. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. ako ono pristane da primi pismeno.. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. ako svoju delatnost obavqa u stanu. zakonskom zastupniku. Ako se oni ne zateknu u stanu. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. i 2. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. ^lan 135. odnosno punomo}niku. st. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. du`an da poka`e. ^lan 133. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti.

.34 radnom mestu. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. i 2. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. ~as i razlog odbijawa prijema. Ako oni to ne u~ine. ovog zakona. st. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. 1.. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. Promena adrese ^lan 139. a ne obavesti o tome sud. Kad lice kome je pismeno upu}eno. ovog zakona. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. Kad punomo}nik. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. Odbijawe prijema ^lan 138. sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. ^lan 137. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. Ako pismeno iz stava 1. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. du`ni su da o tome odmah obaveste sud. postupi}e se po odredbama ~lana 135. Na dostavnici }e zabele`iti dan.

Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. stav 2. . Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. Istovremeno.. ^lan 142. Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. ovog zakona. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. Dostavnica ^lan 144. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. odnosno wenog zakonskog zastupnika. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. odnosno punomo}nika.

fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146..36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. dozvolu daje sudija. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa. Kad je postupak u toku. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. ^lan 148. Stranke imaju pravo da pregledaju. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. a kad je postupak zavr{en. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. ^lan 147.

stav 5. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. ^lan 151. Izuzetno od odredbe stava 4. stav 3.. ^lan 150. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. ovog zakona. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. ^lan 149. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. prema rezultatu dokazivawa. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. . kao i o visini tro{kova. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. s obzirom na sve okolnosti. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. U tom slu~aju sud }e. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. Sud }e. ovog ~lana. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda.

sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora. odnosno na pripremnom ro~i{tu. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. ^lan 156.. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. ^lan 155. radwama . Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. ^lan 153. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. ^lan 157. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. ali ne i pravo na nagradu.38 ^lan 152. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. ^lan 154. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima. a nije uspelo. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari.

Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. ovog zakona. koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. U slu~aju iz ~lana 153. ^lan 161. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek.. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. odnosno re{ewu. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). ^lan 160. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. odlu~i}e i o . ^lan 159.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. ^lan 158.

. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. prema uspehu u parnici. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. ve{taka. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164. . broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. a druga u pogledu glavne stvari. ^lan 165. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. ^lan 162. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. uvi|aja i sudskih oglasa. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora.

Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. ^lan 166. Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. stav 2). odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. ve{taka. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. Protiv dozvoqena `alba. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. . Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. Za zastupnika se postavqa advokat. kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. ^lan 168.. stav 2).41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. ^lan 167. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga.

Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. ^lan 172. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika.. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. . ustupi}e molbu nadle`nom sudu. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu.42 ^lan 169. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. ^lan 171. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. ~ine deo parni~nih tro{kova. vrati}e molbu. odnosno drugom dr`avnom organu. kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. a ako mu nadle`ni sud. odnosno dr`avni organ nije poznat. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati.

Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. st. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176. prvostepeni sud }e. ^lan 175.. 2. U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. i 3. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. ^lan 173. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. ^lan 174.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. Odredbe ~lana 170. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud. . ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.

Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in. odnosno do 100. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu.. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. ^lan 178. ^lan 180. zakonskog zastupnika. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. punomo}nika ili ve{taka. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava.44 ^lan 177. . Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari. Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. ume{a~a. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. ^lan 179.000 dinara za fizi~ko lice. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku.000 dinara za pravno lice.

na zahtev stranke. na zahtev stranke. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. sud }e o{te}enoj stranci. ^lan 182.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. ^lan 183. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta. odlu~iti da joj lice iz stava 1. ovoga ~lana. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. ^lan 184. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. Sud }e nov~anom kaznom do 30. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. . Sud }e.. Sud }e.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. ^lan 185.

pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A.. ili istinitost. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. vrednost predmeta spora. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. . sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Sadr`ina tu`be ^lan 187. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. Kad nadle`nost. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. odnosno neistinitost neke isprave. Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188. sud nije vezan za wega. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa.

odnosno da ne postoji. Zahtevi se. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka.. ovog ~lana. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. ^lan 191. pored postoje}eg zahteva. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Protivtu`ba ^lan 192. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. po stavu 2. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Isticawe zahteva u smislu stava 1. . i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. o svim zahtevima sudi}e ve}e. tu`ilac mo`e. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev.

Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. dopunio ili ispravio pojedine navode. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. ako je smawio tu`beni zahtev. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. Preina~ewe tu`be ^lan 193. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. a nije se pre toga protivio preina~ewu. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. . ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. ako za to nije imao dovoqno vremena. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. ako se tu`eni protivi preina~ewu. ili ako je promenio.. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. ^lan 194.

sud }e tu`bu odbaciti..49 ^lan 195. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. potreban je i pristanak tu`enog. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. . Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. a ako takva parnica bude pokrenuta. sve do zakqu~ewa glavne rasprave. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. Dok parnica te~e. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. Povla~ewe tu`be ^lan 196. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 198. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. ako tu`eni na to pristane. Postojawe parnice ^lan 197. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog.

Na na~in predvi|en u stavu 1. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. . ovog ~lana. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. ^lan 200. 2) ako su predmet spora zahtevi. ^lan 201.. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. pod uslovima iz stava 1. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke.

Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu.. kao i da izjavquje pravne lekove. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. ^lan 203. ^lan 206. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). ^lan 205.51 ^lan 202. ^lan 204. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. prijavquje . ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile.

ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu. ^lan 210. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. . Dok taj rok ne protekne. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti. a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. ^lan 209. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. sud }e zastati sa postupkom. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. ovog ~lana. Ako ume{a~ izjavi pravni lek.. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe.

sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i. mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta.. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu.53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. oni mogu. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. a ako ovo nije odr`ano. Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. ^lan 211. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. Imenovawe prethodnika ^lan 212. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. .

Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. ^lan 217. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. 7) kad je to drugim zakonom odre|eno.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. ovog zakona. 1-5. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. ta~. ^lan 216. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo.) odse~eno od suda. ta~ka 1. ^lan 215. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl.. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. novi zakonski zastupnik. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave.

. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. ^lan 219. ovog zakona. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ^lan 218. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. . U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida.55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom.

snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. ali se visina iznosa. na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. Sud }e. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. stav 3). ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. Stranka koja osporava postojawe nekog prava. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. ^lan 223. ^lan 224. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa.. ^lan 222. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. ^lan 221. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. odnosno . Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.

Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. ^lan 225. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta.57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama.. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. Uvi|aj ^lan 227. . odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. sud }e visinu nov~anog iznosa. ^lan 228. Kad odre|eni rok protekne. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza. ^lan 226. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud.

Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda.. ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e. ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. . Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. ^lan 233. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e.235 ). Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. 232. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava). pod uslovom uzajamnosti. ^lan 231. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. ^lan 232. Isprave ^lan 230. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l.58 ^lan 229. ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju.

Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. ovog zakona. Nov~anom kaznom do 50. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Protiv odluke suda iz stava 1. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze.000 dinara fizi~ko lice. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. . Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega. Odredbe ~lana 248. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. du`no je i da svedo~i. Sud }e.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. s obzirom na sve okolnosti. Svedoci ^lan 236. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. ovog zakona.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. 238. ^lan 235. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. i 239. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze.. ^lan 234. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. odnosno do 100.

dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. ^lan 240. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. usvojioca ili usvojenika. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no. ^lan 241. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. lekar. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. ^lan 239. ^lan 238. kao i svog staraoca ili {ti}enika. ^lan 237.. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. . Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. sklapawa braka ili smrti. Ako je potrebno.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok.

a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. boravi{te. vreme i mesto dolaska. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. ^lan 245. dopune ili razja{wewa. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. godine starosti i wegov odnos sa strankama. Svedoci koji se zbog starosti. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. zanimawe i boravi{te. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. zanimawe. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. stav 2).. ^lan 244. mesto ro|ewa. ^lan 243. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. . Svedoci se mogu suo~iti. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. ime oca. ^lan 242. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik.

a ako je nem. .. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. Sud }e. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao.000 dinara. a ako i posle toga odbije da svedo~i. ali najdu`e mesec dana. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.62 ^lan 246. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. na zahtev stranke. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. ina~e gubi pravo na wu. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. kao i na naknadu izgubqene zarade. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni.000 dinara. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. Ako je svedok gluv. postavqa}e mu se pitawa pismeno. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. ^lan 248. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. ^lan 247. mo`e ga zatvoriti. pozva}e se da pismeno odgovara. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno.

^lan 252. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana.). @alba protiv re{ewa iz stava 3.. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. na wegov zahtev. takva ve{ta~ewa. ovog ~lana. rukopisa. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. hemijskoj laboratoriji. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca.63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. ^lan 250. Sud mo`e ve{taka. fakultetu i sl). ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. Sud }e ve{taka. o tome }e odlu~iti sud. ^lan 251. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. Sud mo`e. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. Oslobo|ewe od du`nosti . Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. a ako predujam nije polo`en. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. Ve{taci ^lan 249. a naro~ito slo`enija. na wegov zahtev. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.

Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. ovog zakona. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. ^lan 253. a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. i 3. U zahtevu za izuze}e ve{taka. st. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te. . stav 5. ^lan 254. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. ovog zakona. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30.. ^lan 255. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. 2. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e.

ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. zanimawe ve{taka. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. Protiv re{ewa suda iz ~l.65 ^lan 256. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. ^lan 260. ^lan 259. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. ^lan 258. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. dostavqa sudu pre rasprave. ovog zakona nije dozvoqena `alba. . predmet spora. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. i mi{qewe. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime.. ^lan 257. i 259. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. odrediti drugog ve{taka. 250. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. 251. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze.

. ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. ^lan 266. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga. ako se uverio da stranci.66 ^lan 261. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. ako je weno saslu{awe mogu}no. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. ^lan 263.. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e. ^lan 265. ^lan 264.

ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku. Ovaj postupak je hitan. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. ^lan 270. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. ^lan 271. O predlogu iz stava 1. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e . ^lan 268.. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. ^lan 267. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak.

a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. ako je poznat. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud mo`e. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. Ako je postupak u toku. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. kao i dokaze koji }e se izvesti. nije dozvoqena `alba. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. . Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274.. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. ^lan 272. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. ^lan 273. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika.

Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. ovog zakona. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. ^lan 275. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. . 78. i 103). @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. ^lan 276. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave.. ^lan 279. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu.69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. Predsednik ve}a mo`e. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. u toku pripremawa glavne rasprave. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. ^lan 278.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. . proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta.. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. tu`ba se smatra povu~enom. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. ^lan 296. odnosno pobijaju predloge protivnika. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. a uredno su pozvani. ^lan 298. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. ^lan 297. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa.

. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. ^lan 300. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. i uop{te. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. da je stvar pravnosna`no presu|ena. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. ^lan 302. ^lan 301. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga. . Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice.74 ^lan 299. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. da o istom zahtevu ve} te~e parnica.

Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. ^lan 306. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno.3. 1. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. da li ve} te~e parnica. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. da li je sud stvarno nadle`an. ^lan 304.. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. ^lan 305. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost. . Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. ~lanovi ve}a. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. ako ih sud.75 Odredbe st. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. po izja{wewu stranaka. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. ^lan 303. ve{taka ili stranke.

Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. ako je to od interesa za wihovu slu`bu. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. . Glavna rasprava je javna. ^lan 309.. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. ^lan 310. interesi javnog reda ili razlozi morala. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave. wihove zakonske zastupnike.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. poslovne ili li~ne tajne. punomo}nike i ume{a~e. ^lan 308. Odredba stava 3. ^lan 311. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene.

o postavqawu privremenog zastupnika. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. Sud je ovla{}en i da.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu.. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. o privremenim merama obezbe|ewa. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. o urednosti punomo}ja. o prekidu i zastajawu u postupku. ^lan 313. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. Sud rukovodi glavnom raspravom. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. odnosno tu`ioca. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. ^lan 314. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. ispituje stranke. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. donese presudu na osnovu propu{tawa. presudu na osnovu priznawa. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. izvodi dokaze. o dostavqawu sudskih pismena. o spajawu parnica. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu. daje re~ strankama. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. kao i o odre|ivawu rokova. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. o obezbe|ewu dokaza. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. .

ali ve}e mo`e. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. glavna rasprava mora po~eti iznova. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza.000 dinara. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj. sud }e ga opomenuti. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. ^lan 319. ^lan 316.. . Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. ^lan 317. po{to se stranke o tome izjasne. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu.78 ^lan 315. nije dozvoqena `alba. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. Ako opomena bude bezuspe{na. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. odlo`i. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku.

Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe.. stav 3). koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka. ^lan 321. stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. sudija ima i na ostalim ro~i{tima.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. . ^lan 323. ^lan 324. ^lan 320. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. odbaci}e tu`bu. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik.

Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. ^lan 328. advokata i dr. ^lan 327. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. ^lan 326. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. U punomo}nik.. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen . poverqiv i hitan.80 ^lan 325.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). stav 3). ^lan 329. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~.

izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. sud }e. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. ^lan 332. sud }e o svim tim zahtevima. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. odlu~iti jednom presudom. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. ^lan 331. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. po pravilu. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. . ako usvoji tu`beni zahtev. Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. ^lan 333.. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. Ako postoji vi{e zahteva. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave.

Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev.82 - Delimi~na presuda ^lan 334. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2.. Priznawe tu`benog zahteva. . sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. odricawa ili na osnovu raspravqawa. Me|upresuda ^lan 335. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. Ako su od vi{e tu`benih zahteva. usled priznawa. Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. odnosno dela zahteva. stav 3 ) .

Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. stav 3). sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). Odricawe od tu`benog zahteva.. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. stav 3). 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Presuda zbog propu{tawa ^lan 338. sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude.83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337. 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. ovog ~lana. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. sud }e zakazati pripremno ro~i{te. Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. .

presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. . 4. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. ovog zakona. ovog ~lana. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. odnosno zapisnika. Ova presuda se ne}e objavqivati. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. stav 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. stav 2..84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. i 5. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. Kad se presuda objavquje. ^lan 340. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. U slu~aju iz ~lana 305. U slu~ajevima predvi|enim u st. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. ovog zakona. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba.

presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. dokaze. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju.. ili boravi{te. ^lan 342. naziv suda. odnosno sedi{te stranaka. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. dan zakqu~ewa glavne rasprave. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. izra|ena presuda mora imati uvod. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. vrednost predmeta spora. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. prebivali{te. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. Pismeno obrazlo`ewe. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. Sud }e. ovog ~lana. ime i prezime. wihovih zastupnika i punomo}nika. kratko ozna~ewe predmeta spora. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. nazna~ewe stranaka. . Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. kao i dan kad je presuda donesena.

a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. odbaci}e tu`bu. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. ^lan 345. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka.. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. Pravnosna`nost presude ^lan 346.86 ^lan 344. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. ^lan 347. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. .

O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena. . Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. Pogre{ke u imenima i brojevima. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. odnosno sudija pojedinac.. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. odnosno sudija pojedinac u svako doba. ~im je otpravqena. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. Ispravqawe presude ^lan 349.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. a ako presuda nije objavqena. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. ^lan 348. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350.

Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. ^lan 354. ~l. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom.88 ^lan 351. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. stav 2. 341-345. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud. ~lana 339. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. ~lana 348. B. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. . ~lana 340.. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. ^lan 353. ^lan 352. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. stav 2. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. i ~lana 349. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. stav 2. Odredbe ~lana 333. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. Primerak blagovremene. ^lan 366. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. po potrebi. ^lan 367. Primerak `aliocu. potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom. bez rasprave. . Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. ^lan 369. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. po pravilu. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi.. a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. ^lan 368. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. ako je podnesen.

Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. kao i odredbe ~l. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. i ~lana 349. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. i na pravilnu primenu materijalnog prava. ~l.. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi. 7. a protivna stranka odgovor na `albu. 2. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. Na raspravu se pozivaju stranke. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359.93 ^lan 370. Ako u ~l. 322-333. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. 369. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. 343-345. 1. stav 2. ovog zakona. ^lan 371. 295-321). 5. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. i 9. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. i 370. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. ta~. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom.

kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. 2. ta~. ^lan 374. stav 2.. ta~ka 9. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. drugostepeni sud }e. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. stav 2. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. i 10. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). ^lan 376.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. Neblagovremenu. 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. ^lan 375. 3. s obzirom na prirodu povrede. ukidaju. ^lan 377.

Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. U obrazlo`ewu presude. ^lan 378. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. ako je samo ona izjavila `albu. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. ^lan 380. ^lan 381. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. . Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. ^lan 382. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev.. ^lan 379. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno.

@alba protiv re{ewa ^lan 385. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. ^lan 386. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud.. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. 2. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. ^lan 384. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. . ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 383. re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke.

samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. i ~lan 385. ^lan 390. ^lan 388. @albu iz stava 1. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. nedozvoqenu (~lan 365. 1-3. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. ^lan 387.. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. st. ovog zakona. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. ta~ka 5. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. 2) odbiti prvostepenog suda. stav 1). `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. a protivna stranka se s tim saglasi. stav 2. Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. . Re{avaju}i o `albi.

Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. Revizija ^lan 394. . Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500.000 dinara. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije.000 dinara. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. ^lan 393. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. ukoliko ne odbaci `albu. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. Drugostepeni sud je du`an da. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija. 2. ^lan 392. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389. ovog zakona.. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. ^lan 391.

odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. i 3. modela i `igova. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. stav 2. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. stav 1. ^lan 396. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ovog ~lana. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. ^lan 397. osim ta~ke 4. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. ovog zakona. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. firme ili naziva. 2. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. ^lan 395. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. koja se tim prouzrokuje. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. . 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. uzoraka. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa.. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398.99 Izuzetno. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena.

ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. Primerak blagovremene. ili po proteku roka za odgovor.. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. ovog zakona. Neblagovremenu. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. ta~ka 9. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. sa svim spisima. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda.100 ^lan 399. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. ^lan 402. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. ^lan 403. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. . bez odr`avawa ro~i{ta. osim iz ~lana 389. osim iz ~lana 393. zajedno sa revizijom. Javnom tu`iocu dostavi}e se. 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. stav 2. u roku od 15 dana. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. ^lan 400. ^lan 401. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. ovog zakona. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. Po prijemu odgovora.

Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. ili 2. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. Neblagovremenu. stav 2. st. odnosno drugostepenog suda. . ovog ~lana. i 2. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. postupi}e prema odredbama st. 1. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. i 10. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana. s obzirom na prirodu povrede. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. ovog zakona.101 ^lan 404. ^lan 406. ^lan 408. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog.. ^lan 407. stav 2. odnosno drugom nadle`nom sudu. ^lan 405. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. 1. 3. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. 2. re{ewem }e usvojiti reviziju. nije u~inio prvostepeni sud. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. ta~. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. ta~ka 9. revizijski sud. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti.

Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. 368. ta~ka 3. st. ovog zakona. ^lan 411. ^lan 409. 378. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.. i 363. Revizija protiv re{ewa iz stava 1. 394-410. odnosno drugom nadle`nom sudu. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. ~lana 366. 2. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. 357. st. st. ~l. 2. 356. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. ~l. 373. ^lan 410. Ako u ~l. 358. stav 2. 381-384. i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). i 3. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene. i ~l. ~lana 367. ^lan 412. 2. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. i 3). stav 4. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. . ovog zakona nije {to drugo odre|eno. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. i 3.

ta~ka 5. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija . stav 2.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. javnom poretku i pravilima morala. . Protiv odluke iz stava 1..od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. protiv koje su stranke izjavile reviziju. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. stav 1). Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413. ovog zakona. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402.od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. ^lan 415. 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . ovog ~lana donesene u drugom stepenu. ^lan 414. ^lan 416. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. ^lan 417.103 - 3.

^lan 419. a po potrebi i zapisnici iz spisa. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. ili ako stranku koja je pravno lice .406. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. 4. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. a naro~ito propu{tawem dostavqawa. ^lan 420. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. ^lan 421. i 411. stranka koja je podnela predlog. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka.. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. 413-420. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. Ponavqawe postupka ^lan 422. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva.104 ^lan 418. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. 410. Ako u ~l. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. ovog zakona. 400. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. ~l.

od dana kad je odluka dostavqena stranci. 1. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. ta~. protivne stranke ili kog tre}eg lica. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. 7. odnosno wenom zakonskom zastupniku. ^lan 423. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. 8. od dana kad je odluka dostavqena stranci. ili ako zakonski zastupnik. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. ta~ka 2. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. ta~. ovog zakona. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. 2) u slu~aju iz ~lana 422. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. ukoliko vo|ewe parnice. a ako zakonski . ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ^lan 424. do 3. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. ta~ka 1. ovog zakona. i 9. ukinuta. ovog zakona. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. 1. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. odnosno poni{tena. 10) ako je. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana.. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. odnosno sudije-porotnika.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno.

U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. odnosno nova dokazna sredstva. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. 6) u slu~aju iz ~lana 422. ta~.106 zastupnik. Ako bi rok odre|en u stavu 1. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. ^lan 425. 6. ta~ka 9. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. ovog zakona. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. 2. ta~. Neblagovremene (~lan 424). da te~e pre ra~unati od pravni lek. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. ta~. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. ^lan 426. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. ovog zakona. ovog zakona. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. ta~ka 9.. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. i 7. ovog zakona. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. 1. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. i 10. nepotpune (~lan 425. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. . ovog zakona. 3-5. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. 5) u slu~aju iz ~lana 422. ovog zakona. ta~ka 8. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice. ovog zakona.

Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 428. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). ukinu}e svoju odluku. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom.. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. . osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. ovog zakona. ^lan 429. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. Kad predmet stigne vi{em sudu. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu.107 ^lan 427.

108 - 5. Re{ewe iz ~lana 430. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. ta~. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. osim zbog razloga iz ~lana 361. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. . ovog zakona donosi revizijski sud. re{ewe iz ~lana 430. stav 2. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga.. ta~ka 10. 3. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud. ^lan 432. 1. ^lan 431. Odredbe ~lana 430. do 5. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. a posle toga izjavila reviziju. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. osim ako je predmet. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. st. i 3. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. Re{ewe iz ~lana 431. ta~ka 10. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. stav 2. u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. stav 1). ovog zakona. ovog zakona.

Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. a stranka pre.109 Protiv re{ewa suda iz st. ^lan 437. 430. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. do 432. . ^lan 436. ^lan 435. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti.. i 2. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 433. 1. ^lan 438. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. Odredbe ~l. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete.

^lan 445. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. ^lan 444. ^lan 442. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. U dozvoqena. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu.110 ^lan 439. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. ^lan 441. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 443. postojawu i prestanku radnog odnosa. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je .. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata.

Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. i 371. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. ovog zakona. ^lan 450. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. . U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. ^lan 447. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. o pravnom osnovu. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. 370.. stav 3 . U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. i ~l. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 449. ^lan 448.

i 2. ta~. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. sud }e tu`bu odbaciti. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. . Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. 5) fakture. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. ^lan 451. 1. ^lan 452. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe.. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda.

sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. ^lan 458. ^lan 456. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio.000 dinara. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. ^lan 455. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. ^lan 457. U delu u kome nije napadnut prigovorom. bez odr`avawa ro~i{ta. Neblagovremene. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. Platni nalog dostavqa se obema strankama. Platni nalog iz stava 1. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana.. Platni nalog izdaje predsednik ve}a. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. . Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba.113 ^lan 454. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. platni nalog postaje pravnosna`an.

ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. ukinu}e i platni nalog. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. i 454). ^lan 462. ^lan 460. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. kad takvom raspravqawu ima mesta. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. . ali pre zakqu~ewa glavne rasprave. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. ^lan 459. ^lan 463.. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. ^lan 461. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. ne}e ukinuti platni nalog. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. 453. sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. Ako se tu`ba povu~e. stav 1). sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an.

~ija vrednost. u smislu odredaba ove glave. stav 1). . ovog ~lana (~lan 34. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465. Sporovi male vrednosti. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. u smislu odredaba ove glave.000 dinara. u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. platni nalog ostaje na snazi. ^lan 466. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. ^lan 464. sporovi o nepokretnostima. jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. ne prelazi iznos iz stava 1. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog ~lana (~lan 34. koju je tu`ilac u tu`bi naveo.. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. stav 2). ^lan 468. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. ^lan 467.

4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. odri~e od tu`benog zahteva. ^lan 474. ^lan 472. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. ^lan 470. a naro~ito one kojima se. ili odri~e od `albe. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . ovog zakona.000 dinara. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza. stav 1. ^lan 473. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu.116 ^lan 469. priznaje tu`beni zahtev. U postupku o sporovima male vrednosti. pored podataka iz ~lana 118. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. preina~ava ili povla~i tu`ba. u celosti ili delimi~no. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. zapisnik o glavnoj raspravi.000 dinara. ako su bile prisutne. Re{ewa iz stava 2.. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. ^lan 471.

Sud }e presudom iz stava 1. ^lan 475. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. . ^lan 476. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama.. smatra}e se da je povukao tu`bu. Sud }e presudom iz stava 1. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. stav 3).000 dinara. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). pored ostalog. ^lan 477. ^lan 478. jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. a uredno je pozvan. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. stav 2. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu.

Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. odnosno re{ewa iz stava 1. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. pored op{te mesno nadle`nog. i ~lana 343. stav 2. odnosno brisawa iz registra. Protiv prvostepene presude. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. rok se ra~una od dana dostavqawa. .. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). stav 1. radi izvr{ewa ugovora. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. odnosno re{ewe dostavqeno stranci.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. ovog zakona iznosi osam dana. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. odnosno re{ewa. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. U postupku o sporovima male vrednosti. a ako je presuda. ^lan 482. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. rok iz ~lana 333. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. pored op{te mesne nadle`nosti. ovog zakona. ^lan 481. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona.

punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. ^lan 488. Stranka ne statutarnog zastupnika. ^lan 485. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave.119 ^lan 483. 3. ovog zakona. i 4.500. . prema potrebi. Pravni lekovi ^lan 486. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom.. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. ta~.000 dinara. stav 4. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487.

ovog zakona. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe.000 dinara. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. stav 2). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. stav 1). a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost. . odnosno re{ewa. ne prelazi iznos iz stava 1. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. U postupku u privrednim sporovima. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. ovog ~lana (~lan 34. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ^lan 490.120 ^lan 489.. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. stav 3. ovog ~lana (~lan 34. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. ovog ~lana. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona.

27/92. 468a-487). u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. 12/98. 36/77. 15/98 i 3/02). 58/84. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom.. . 6/80. 413. 69/82. 57/89. 43/82. 24/94. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l.421). ^lan 493. br. a odredba ~lana 395. 31/93. 74/87. uslova za izjavqivawe zahteva i postupka. 36/80. br. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku.121 ^lan 492. 20/90. osim odredaba trideset i prve glave (~l. 4/77. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". ^lan 494. 72/82.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful