Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. Odredbe st. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. nije dozvoqena `alba. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. oglasi}e se nenadle`nim. ve} da ono samo sprovede postupak. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. ovog ~lana ve}e mo`e. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim.. a tu`eni je dao svoj pristanak. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. Kad sudija pojedinac u toku postupka. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ.4 ^lan 16. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. ^lan 17. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. 1. prema stawu postupka. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog . ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. i 2. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. ^lan 18. U slu~aju iz stava 1.

dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. ^lan 19. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. po potrebi. 17. i 20). ako ono nije odr`ano. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. po slu`benoj du`nosti. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317).5 suda. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. ^lan 21. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. ^lan 22. ako je . Sud se mo`e oglasiti. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. postupak }e se nastaviti pred ve}em. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. ^lan 20. ako ono nije odr`ano. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom..

^lan 23. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27.. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. ^lan 24. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. re{ava Vrhovni sud Srbije. ^lan 25. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. ^lan 26.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. 2. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba.

Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini.. Stvarna nadle`nost ^lan 28. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. ^lan 31. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. ^lan 30. sastava suda. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. Kamate. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. ^lan 32. 3. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. . ^lan 33.

. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. Ako je u slu~aju iz stava 2. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. Sastav suda ^lan 35. sud }e. a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos.000 dinara. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. U drugim slu~ajevima. najdocnije na pripremnom ro~i{tu. Kad sudi u prvom stepenu. 4. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u.8 ^lan 34. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. bez obzira na vrednost predmeta spora. ^lan 37. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika.000. ^lan 36. sprovodi postupak i donosi odluku u . Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom.

Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. `igova ili geografskih oznaka porekla. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. modela. prava na upotrebu firme ili naziva. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. uzoraka. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. ^lan 41. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. 5. ^lan 40. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. bez obzira na vrednost. Republike Srbije. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda. sporove iz autorskog prava. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. ^lan 38. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine.. jedinica lokalne samouprave. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. .

ta~ka 1).. . Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. odnosno boravi{te. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. ^lan 42. pored suda op{te mesne nadle`nosti. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe. U slu~aju sumwe. stav 1.

Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. ^lan 48. 1. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . a odredba stava 1. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. odnosno boravi{te. nadle`an je pored suda iz stava 1. Odredbe st. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. i 2. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji.. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an. 2) ako je akcionar. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa.15 Vrhovni sud Srbije }e.. srodnik po tazbini do drugog stepena. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an. 4) ako je staralac. saobveznika ili regresnog obveznika. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. zakonski zastupnik ili punomo}nik. na predlog stranke. bez obzira da li je brak prestao ili nije. ^lan 66. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. ili ako izme|u sudije i stranke. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. . Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. usvojilac ili usvojenik stranke.

. ^lan 69. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. onda do zavr{etka rasprave. ^lan 67. do dono{ewa odluke. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). Nedopu{ten zahtev iz stava 1. a ako nije bilo raspravqawa. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. 65. stav 2). Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. i 66. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. koji }e mu odrediti zamenika. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. ta~. Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. stav 1. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici.. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. Sudija. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. Protiv re{ewa iz stava 2. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. 2) o kome je ve} odlu~eno.16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). 1-7. ^lan 68. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ovog zakona.

stav 2. ^lan 71. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. 65. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. i 66. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda.17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. ovog zakona. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. ^lan 72. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. . O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. Protiv re{ewa iz stava 4. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu. sudiju porotnika i zapisni~ara.. ^lan 70.

da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno.. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. za priznawe. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. ^lan 77.18 Parni~ni sud mo`e. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. ovog ~lana ako utvrdi da. ^lan 74. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. Maloletnik poslovne sposobnosti. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. s obzirom na predmet spora. za zakqu~ewe poravnawa. i 2. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. obavesti}e o tome organ starateqstva. 1. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. ^lan 76. izjavqivawe. Protiv re{ewa iz stava 3. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st.

a tu`eni nema punomo}nika. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. ovog ~lana. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. ovog ~lana. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. koji nemaju punomo}nika. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. a nema zakonskog zastupnika.19 {teta za lice pod starateqstvom. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. 1. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. . Dok se ne otklone ovi nedostaci. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. 4) ako je prebivali{te. pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. ^lan 78. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. i 2.. nalaze u inostranstvu. Pod uslovom iz stava 1. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora.

Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. a po potrebi na drugi pogodan na~in. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. predmet spora. ovog zakona. ^lan 83. i 5. . ^lan 80. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. ^lan 82. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. Protiv re{ewa iz stava 4. ta~. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. ^lan 81. zakonski osnov. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. 4. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom. stav 2.. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.

Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. ^lan 85. stav 2. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. dr`ave ~lanice i wenih organa. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. ovog zakona. Zastupawe dr`avne zajednice. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove. . @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. ^lan 87. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.. osim lica koje se bavi nadripisarstvom. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. ^lan 88. Obim punomo}ja odre|uje stranka. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. ^lan 86.

kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. ^lan 92. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju.. ^lan 90. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. da je povu~e. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. da zakqu~i poravnawe. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. a naro~ito da podigne tu`bu. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. . za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. za zakqu~ewe poravnawa. ^lan 91. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. ^lan 89.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju.

Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. a stranka.. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. ovog ~lana. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. odnosno u~esnika. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. . pismeno ili usmeno na zapisnik. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. kao i izjave stranaka. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti.23 ^lan 93. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. Izuzetno od odredbe stava 1. Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. ^lan 95. Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. ^lan 94. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Opozivawe. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. Opozivawe.

sadr`inu izjave i potpis podnosioca. . odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. ime i prezime. Pozivi. protivtu`ba. kao i dokaze kad je to potrebno. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. ^lan 101. prebivali{te ili boravi{te. padaju na teret sredstava suda. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. naziv firme. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. Ako izjava sadr`i kakav zahtev. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. ^lan 98. ^lan 99. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. predmet spora. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. ^lan 97. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. odnosno sedi{te stranaka. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti.. Tu`ba.

^lan 102. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. . stranku ili drugog u~esnika u postupku. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen.25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Nov~anom kaznom do 30. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. odbaci}e se. ^lan 103. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. sud }e ga odbaciti. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 104. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. odnosno dopune. odnosno pregledati. koji je u ime stranke podneo advokat. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. Kad je podnesak. a ako bude vra}en bez ispravke. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Kad je to potrebno. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom..

ili u neki drugi dan kad sud ne radi. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. i 319). smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude .. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. Odredba stava 3. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. nov~ana kazna. mesece i godine. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. zameni}e se zatvorom. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. ^lan 106. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. Odredbe stava 4. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. 254. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. 247. Rokovi se ra~unaju na dane. ^lan 107.26 Izre~ena kazna po stavu 1. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom.

Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. . 1. po pravilu. sud }e. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka.6. Ro~i{te se. Ro~i{ta ^lan 108. Odredbe st. ^lan 109. ako je mogu}e. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba. predmet spora. ^lan 110. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. a u pozivu }e se nazna~iti mesto. u pozivu }e se navesti stranke. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. odr`ava u sudskoj zgradi. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. dan predaje podneska vojnoj jedinici.. odnosno vojnim ustanovama. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. Kad se ro~i{te odlo`i. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka.

Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. . ^lan 114. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. 2. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. st. od dana kad je za to saznala. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka. ^lan 115.. ^lan 112. i 3. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. odbaci}e sud kao neuredan.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. ^lan 113. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem.

Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. dodati ili mewati. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. sadr`ina izjava stranaka. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. ^lan 118. ^lan 119. ^lan 120. ^lan 116. Zapisnik pi{e zapisni~ar. dan i ~as kad se vr{i radwa. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. wihovi predlozi. dokazi koji su izvedeni. dokazi koje su ponudile. u wemu se ne sme ni{ta brisati. .. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. po pravilu. kao i odluke suda donete na ro~i{tu. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. mesto gde se vr{i radwa. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. bez rasprave. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. Zapisnik se mora voditi uredno. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda.

30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. ^lan 121. ^lan 122. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. Zapisnik. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. zapisni~ar. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. Ako se koja stranka. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. stranke. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku.. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. . une}e se na kraju zapisnika.

preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. kao i o drugim prethodnim pitawima. ^lan 124. tako da nijedno od wih nema ve}inu. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. preko nadle`nog organa op{tine. preko po{te. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. Odluku o jednostavnijim pitawima. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. sud odlu~uje re{ewem. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. po pravilu. ^lan 126. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar.. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. Pismena se dostavqaju. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. ^lan 125.31 Kad ne odlu~uje presudom.

i 3. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. ^lan 129. ^lan 130. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. ^lan 128. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. 1. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. ^lan 131. Vojnim licima. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. licu ovla{}enom za primawe pismena. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. Dostavqawe po odredbama st.32 dostavqawa.. dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. odnosno neposrednog stare{ine. Dostavqawe dr`avnim organima. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. . re~nom.

ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. na zahtev. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~.33 ^lan 132. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme. ^lan 136. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. vanredni pravni lek. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. ^lan 134. a to lice se tu ne zatekne. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. i 2. ^lan 133. ^lan 135. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. du`an da poka`e. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. odnosno punomo}niku. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. ako ono pristane da primi pismeno. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . Tu`ba. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. 1. odnosno punomo}niku. zakonskom zastupniku. st.. ako svoju delatnost obavqa u stanu. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. Ako se oni ne zateknu u stanu. platni nalog. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika.

sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. ^lan 137. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. ovog zakona. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. du`ni su da o tome odmah obaveste sud. st. . odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno.34 radnom mestu. Ako oni to ne u~ine. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno.. ovog zakona. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. Ako pismeno iz stava 1. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. Kad lice kome je pismeno upu}eno. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. Kad punomo}nik. postupi}e se po odredbama ~lana 135. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. Odbijawe prijema ^lan 138. 1. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. Promena adrese ^lan 139. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. ~as i razlog odbijawa prijema. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. Na dostavnici }e zabele`iti dan. i 2. a ne obavesti o tome sud.

stav 2. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. Istovremeno. . Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. odnosno punomo}nika. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. ovog zakona. ^lan 142.. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. Dostavnica ^lan 144. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. odnosno wenog zakonskog zastupnika.

Stranke imaju pravo da pregledaju. odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. ^lan 148.. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa.36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. dozvolu daje sudija. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. ^lan 147. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. a kad je postupak zavr{en. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. Kad je postupak u toku. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju.

^lan 149. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. kao i o visini tro{kova. U tom slu~aju sud }e. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. . Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. stav 5. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda. s obzirom na sve okolnosti. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. prema rezultatu dokazivawa. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. ovog zakona. stav 3. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. Izuzetno od odredbe stava 4. ^lan 150. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. O tome koji su tro{kovi bili potrebni.. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. ovog ~lana. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. Sud }e. ^lan 151.

radwama .. a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). a nije uspelo. ^lan 156. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari.38 ^lan 152. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. ^lan 154. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. ^lan 153. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. ^lan 155. Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. odnosno na pripremnom ro~i{tu. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. ^lan 157. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. ali ne i pravo na nagradu. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci.

^lan 158. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. ^lan 160. odlu~i}e i o . Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek. ovog zakona. odnosno re{ewu. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. U slu~aju iz ~lana 153. ^lan 159. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. ^lan 161..

ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe.. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. ^lan 165. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. uvi|aja i sudskih oglasa. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. prema uspehu u parnici. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. a druga u pogledu glavne stvari. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. . odnosno postavqenom privremenom zastupniku. ^lan 162. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. ve{taka. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu.

Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda.41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. stav 2). iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. Za zastupnika se postavqa advokat. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. stav 2). ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. ve{taka. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. ^lan 167. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. ^lan 168. Protiv dozvoqena `alba. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva.. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. . prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. ^lan 166.

odnosno dr`avni organ nije poznat. kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika. ^lan 171. odnosno drugom dr`avnom organu. vrati}e molbu. a ako mu nadle`ni sud. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. ^lan 172. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. ustupi}e molbu nadle`nom sudu.. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. .42 ^lan 169. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. ~ine deo parni~nih tro{kova. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi.

. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. . i 3. ^lan 173. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176. prvostepeni sud }e. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. st. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. ^lan 175. Odredbe ~lana 170. U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. 2. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. ^lan 174. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno.

Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181.000 dinara za fizi~ko lice.000 dinara za pravno lice. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. ^lan 178. ume{a~a. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. punomo}nika ili ve{taka. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku. zakonskog zastupnika.44 ^lan 177. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu. ^lan 179. ^lan 180. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. . Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in.. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. odnosno do 100.

000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. odlu~iti da joj lice iz stava 1. sud }e o{te}enoj stranci. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak. na zahtev stranke. ^lan 183. Sud }e. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese. . ovoga ~lana. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. ^lan 185.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. na zahtev stranke.. Sud }e nov~anom kaznom do 30. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta. Sud }e. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. ^lan 182. ^lan 184. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka.

odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. . sud nije vezan za wega. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. Kad nadle`nost. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. odnosno neistinitost neke isprave. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. ili istinitost.. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. Sadr`ina tu`be ^lan 187.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188. vrednost predmeta spora. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe.

Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. Protivtu`ba ^lan 192. tu`ilac mo`e. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. . odnosno da ne postoji. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan. ^lan 191. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. pored postoje}eg zahteva. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Isticawe zahteva u smislu stava 1. o svim zahtevima sudi}e ve}e. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. Zahtevi se. po stavu 2. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. ovog ~lana.. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi.

a nije se pre toga protivio preina~ewu. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. ako je smawio tu`beni zahtev. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. ili ako je promenio. ^lan 194. ako se tu`eni protivi preina~ewu. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. dopunio ili ispravio pojedine navode. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. Preina~ewe tu`be ^lan 193. ako za to nije imao dovoqno vremena.. .48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste.

to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. ako tu`eni na to pristane. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. Dok parnica te~e. sud }e tu`bu odbaciti. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Postojawe parnice ^lan 197. . ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog. potreban je i pristanak tu`enog. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. ^lan 198. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Povla~ewe tu`be ^lan 196. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. a ako takva parnica bude pokrenuta. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice..49 ^lan 195. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. sve do zakqu~ewa glavne rasprave.

Na na~in predvi|en u stavu 1. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu. ^lan 200. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. pod uslovima iz stava 1. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. ^lan 201. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i. uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. ovog ~lana. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. . Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega.. 2) ako su predmet spora zahtevi. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti.

dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile. ^lan 205. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. prijavquje . da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207.51 ^lan 202. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. ^lan 206. ^lan 204. ^lan 203. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe.. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. kao i da izjavquje pravne lekove. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima.

^lan 209. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe.. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. Dok taj rok ne protekne. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti. a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. ovog ~lana. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. . Ako ume{a~ izjavi pravni lek. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. sud }e zastati sa postupkom. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. ^lan 210. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu.

onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. oni mogu. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i. Imenovawe prethodnika ^lan 212. ^lan 211. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. . on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. a ako ovo nije odr`ano. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica.53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a.. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213. Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu.

6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. ta~ka 1. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine.. ^lan 215. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. ta~. 1-5. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. ^lan 217.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. ^lan 216. 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada.) odse~eno od suda. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. novi zakonski zastupnik. ovog zakona. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. 7) kad je to drugim zakonom odre|eno.

Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. . Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. ovog zakona. ^lan 219. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136.. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku.55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. ^lan 218.

na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. Stranka koja osporava postojawe nekog prava.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. Sud }e.. o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. ^lan 223. ^lan 221. odnosno . oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. ^lan 222. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. ali se visina iznosa. ^lan 224. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. stav 3).

. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. Uvi|aj ^lan 227. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. sud }e visinu nov~anog iznosa. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. ^lan 226.57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni.. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. ^lan 228. za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. ^lan 225. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud. Kad odre|eni rok protekne. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda.

kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava). dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. . ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e.235 ). ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. ^lan 233. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. Isprave ^lan 230. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave..58 ^lan 229. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. pod uslovom uzajamnosti. 232. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju. ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. ^lan 232. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. ^lan 231.

Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. odnosno do 100. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. Nov~anom kaznom do 50. ovog zakona.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l.000 dinara fizi~ko lice. ^lan 234. Svedoci ^lan 236. Odredbe ~lana 248.. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega. . Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. i 239. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. 238. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. du`no je i da svedo~i. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. ovog zakona. Sud }e. ^lan 235. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. Protiv odluke suda iz stava 1. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. s obzirom na sve okolnosti.

3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. Ako je potrebno. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. kao i svog staraoca ili {ti}enika. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. . o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. ^lan 238.. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. lekar. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. usvojioca ili usvojenika. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. ^lan 237. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. sklapawa braka ili smrti. ^lan 241. ^lan 239. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. ^lan 240. a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no.

a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. dopune ili razja{wewa. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. vreme i mesto dolaska. zanimawe. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. zanimawe i boravi{te. ^lan 243. . Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. Svedoci koji se zbog starosti. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. godine starosti i wegov odnos sa strankama. ime oca. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. Svedoci se mogu suo~iti. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). stav 2).. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. ^lan 244. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. boravi{te. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. mesto ro|ewa. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. ^lan 245. ^lan 242.

@alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. Sud }e. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. mo`e ga zatvoriti. kao i na naknadu izgubqene zarade. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. . Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno.62 ^lan 246. pozva}e se da pismeno odgovara. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu.000 dinara. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. ^lan 247. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. na zahtev stranke. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. a ako je nem. a ako i posle toga odbije da svedo~i. ina~e gubi pravo na wu. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti.. ali najdu`e mesec dana. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. ^lan 248. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. Ako je svedok gluv. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom. postavqa}e mu se pitawa pismeno. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i.000 dinara. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu.

Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. na wegov zahtev.. na wegov zahtev. ^lan 251. takva ve{ta~ewa. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. ovog ~lana. fakultetu i sl). Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. a naro~ito slo`enija.). Sud mo`e. ^lan 250. Ve{taci ^lan 249. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. Sud }e ve{taka. Oslobo|ewe od du`nosti . osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. rukopisa. hemijskoj laboratoriji. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. a ako predujam nije polo`en. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 252. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici.63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. @alba protiv re{ewa iz stava 3. Sud mo`e ve{taka. o tome }e odlu~iti sud.

a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. ^lan 255. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba. i 3. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. U zahtevu za izuze}e ve{taka. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem.. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. ^lan 254. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. ovog zakona. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. . stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. st.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. ^lan 253. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. ovog zakona. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. 2. stav 5.

odrediti drugog ve{taka. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. predmet spora. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. i mi{qewe. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. ^lan 259.65 ^lan 256. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime. Protiv re{ewa suda iz ~l. i 259. ^lan 257. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova.. 251. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. . svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. ^lan 260. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. ovog zakona nije dozvoqena `alba. zanimawe ve{taka. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u. 250. dostavqa sudu pre rasprave. ^lan 258.

66 ^lan 261. ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. ^lan 264. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. ako se uverio da stranci. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. . Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. ^lan 263. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. ako je weno saslu{awe mogu}no.. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. ^lan 265. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga. ^lan 266. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e.

Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. Ovaj postupak je hitan. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. ^lan 268. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano.. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. ^lan 271.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e . kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku. O predlogu iz stava 1. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. ^lan 270. Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati. ^lan 267. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano.

a ako je potrebno imenova}e i ve{take. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. kao i dokaze koji }e se izvesti. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. ^lan 272. nije dozvoqena `alba. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. . Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Ako je postupak u toku.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. ^lan 273. Sud mo`e. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika. ako je poznat.. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku.

ovog zakona. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom.. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. ^lan 278. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. 78. ^lan 279. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. i 103). u toku pripremawa glavne rasprave. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. ^lan 276. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke.69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. Predsednik ve}a mo`e. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. . Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. ^lan 275. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. ^lan 297.. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. ^lan 296. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. . tu`ba se smatra povu~enom. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. ^lan 298. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. odnosno pobijaju predloge protivnika. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge. a uredno su pozvani. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te.

. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 300. i uop{te. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. da o istom zahtevu ve} te~e parnica. . Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga.74 ^lan 299. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. ^lan 302. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. ^lan 301. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. da je stvar pravnosna`no presu|ena. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo.

Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka. da li je sud stvarno nadle`an. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. po izja{wewu stranaka. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. .75 Odredbe st. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. 1.3.. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. da li ve} te~e parnica. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. ve{taka ili stranke. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. ^lan 306. ^lan 303. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. ~lanovi ve}a. ako ih sud. ^lan 304. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. ^lan 305.

Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. poslovne ili li~ne tajne. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. ^lan 310. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. ^lan 311. ako je to od interesa za wihovu slu`bu. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. Odredba stava 3. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici. Glavna rasprava je javna. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. punomo}nike i ume{a~e.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. ^lan 309. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. ^lan 308. wihove zakonske zastupnike. interesi javnog reda ili razlozi morala.. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. . odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave.

o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu. o urednosti punomo}ja. kao i o odre|ivawu rokova. o prekidu i zastajawu u postupku. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. odnosno tu`ioca. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. izvodi dokaze. . o dostavqawu sudskih pismena. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. donese presudu na osnovu propu{tawa. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. o spajawu parnica.. o postavqawu privremenog zastupnika. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda. o privremenim merama obezbe|ewa. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. Sud je ovla{}en i da. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. presudu na osnovu priznawa. Sud rukovodi glavnom raspravom. daje re~ strankama. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. o obezbe|ewu dokaza. ispituje stranke. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. ^lan 313. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. ^lan 314.

Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu.78 ^lan 315. glavna rasprava mora po~eti iznova. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. ^lan 317. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. nije dozvoqena `alba. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj.000 dinara. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. ^lan 319. po{to se stranke o tome izjasne. ali ve}e mo`e. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. Ako opomena bude bezuspe{na. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. odlo`i. Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. ^lan 316. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza. .. sud }e ga opomenuti.

^lan 323. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo.. . Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. ^lan 321. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe. koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. ^lan 320. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. stav 3). ^lan 324. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. odbaci}e tu`bu. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku.

Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. poverqiv i hitan.. Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. stav 3). ^lan 328. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. U punomo}nik. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). advokata i dr. ^lan 329. ^lan 326. ^lan 327. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu.80 ^lan 325. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen .

Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. ^lan 332. po pravilu. Ako postoji vi{e zahteva. ako usvoji tu`beni zahtev. sud }e o svim tim zahtevima. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. . Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. odlu~iti jednom presudom. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave.. sud }e. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. ^lan 333. ^lan 331.

tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. Priznawe tu`benog zahteva. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.82 - Delimi~na presuda ^lan 334. odricawa ili na osnovu raspravqawa. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. . Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva.. sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. Ako su od vi{e tu`benih zahteva. stav 3 ) . Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. odnosno dela zahteva. usled priznawa. Me|upresuda ^lan 335.

ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. stav 3). Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena. Odricawe od tu`benog zahteva. sud }e zakazati pripremno ro~i{te. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ovog ~lana. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog..83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. . Presuda zbog propu{tawa ^lan 338. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. stav 3).

Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339.. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Kad se presuda objavquje. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. ovog ~lana. stav 2. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. ^lan 340. . U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. U slu~aju iz ~lana 305. U slu~ajevima predvi|enim u st. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. i 5. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2.84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. odnosno zapisnika. Ova presuda se ne}e objavqivati. stav 2. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. ovog zakona. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. ovog zakona. 4. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba.

naziv suda. kratko ozna~ewe predmeta spora. nazna~ewe stranaka. odnosno sedi{te stranaka. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. ime i prezime. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. ^lan 342. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. wihovih zastupnika i punomo}nika. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju. . Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. izra|ena presuda mora imati uvod. prebivali{te. ili boravi{te. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. Sud }e. Pismeno obrazlo`ewe. kao i dan kad je presuda donesena. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. dokaze. dan zakqu~ewa glavne rasprave. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. ovog ~lana.. vrednost predmeta spora.

odbaci}e tu`bu. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa.. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. Pravnosna`nost presude ^lan 346. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa.86 ^lan 344. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. ^lan 347. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. ^lan 345. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. . Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama.

~im je otpravqena. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. odnosno sudija pojedinac u svako doba.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena.. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. ^lan 348. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. . ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. Ispravqawe presude ^lan 349. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. odnosno sudija pojedinac. Pogre{ke u imenima i brojevima. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. a ako presuda nije objavqena.

^lan 353. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. ~l. B. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. Odredbe ~lana 333. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. stav 2. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. ^lan 354. ^lan 352. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. stav 2. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. i ~lana 349. ~lana 340. 341-345.88 ^lan 351. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. ~lana 339. ~lana 348. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude.. . stav 2. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. po pravilu. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom. bez rasprave. ^lan 367. Primerak `aliocu. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona. . Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda.. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. po potrebi. a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. ^lan 368. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. ako je podnesen. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. Primerak blagovremene. ^lan 369. ^lan 366.

ta~. i ~lana 349. Na raspravu se pozivaju stranke. kao i odredbe ~l. i na pravilnu primenu materijalnog prava. Ako u ~l. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. 369. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. 2. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija.93 ^lan 370.. 5. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. ovog zakona. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. i 370. 7. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi. a protivna stranka odgovor na `albu. koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. ~l. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. 343-345. 295-321). odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. ^lan 371. 322-333. i 9. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. stav 2. 1. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. ovog zakona nije {to drugo odre|eno.

2. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. Neblagovremenu.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. drugostepeni sud }e. i 10. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu.. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. stav 2. 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. 3. ^lan 375. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ^lan 376. ^lan 377. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. ta~ka 9. stav 2. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. ukidaju. ^lan 374. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). ta~. s obzirom na prirodu povrede. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.

odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. ^lan 380. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima. ^lan 381. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. ^lan 378. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. U obrazlo`ewu presude.. ^lan 382. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. ^lan 379. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. ako je samo ona izjavila `albu. . mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica.

Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. ^lan 383.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena.. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. ^lan 386. ^lan 384. @alba protiv re{ewa ^lan 385. 2. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. . nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke.

Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. i ~lan 385. ^lan 388. Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. ^lan 387. nedozvoqenu (~lan 365. @albu iz stava 1. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. st. . stav 2. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. ovog zakona.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. Re{avaju}i o `albi. stav 1). Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude. 2) odbiti prvostepenog suda. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. ta~ka 5. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. 1-3. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389.. ^lan 390. `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. a protivna stranka se s tim saglasi.

Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku.000 dinara. 2. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu. ^lan 391. ukoliko ne odbaci `albu. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije.. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389.000 dinara.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. . Revizija ^lan 394. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. Drugostepeni sud je du`an da. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. ^lan 393. ovog zakona. ^lan 392. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389.

osim ta~ke 4. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. . ^lan 396. ovog zakona. modela i `igova. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. ^lan 397. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. stav 2. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. stav 1. 2. ^lan 395. koja se tim prouzrokuje. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. i 3. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom.99 Izuzetno. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. uzoraka. firme ili naziva. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava.. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ovog ~lana. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena.

^lan 401.100 ^lan 399. sa svim spisima. bez odr`avawa ro~i{ta. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. osim iz ~lana 389. ili po proteku roka za odgovor. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. ^lan 402. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. zajedno sa revizijom. ta~ka 9. Javnom tu`iocu dostavi}e se. u roku od 15 dana. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. Neblagovremenu. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. . 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat.. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. ^lan 403. osim iz ~lana 393. ovog zakona. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. Po prijemu odgovora. ^lan 400. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. Primerak blagovremene. stav 2. ovog zakona. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361.

1. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. nije u~inio prvostepeni sud. odnosno drugom nadle`nom sudu. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana. ovog ~lana. . ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. i 2. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361.. st. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. Neblagovremenu. i 10. ^lan 406. 3. ovog zakona. re{ewem }e usvojiti reviziju. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. s obzirom na prirodu povrede. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. ^lan 408. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. odnosno drugostepenog suda. revizijski sud. 1. stav 2. ili 2. ^lan 407. ta~. ^lan 405. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. 2. postupi}e prema odredbama st. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. ta~ka 9.101 ^lan 404. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. stav 2.

Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. i 3. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. . 368. 2. ^lan 409. revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. Revizija protiv re{ewa iz stava 1. 2. i 363. stav 4. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. i ~l. i 3. ta~ka 3. st. 358. 378. ^lan 412. ^lan 411. 381-384. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. ~l. ~l. 2. ~lana 367. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. stav 2. ^lan 410. st. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. 357. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. Ako u ~l. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. i 3). odnosno drugom nadle`nom sudu. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. st. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno.. 373.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. 394-410. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. ovog zakona. ~lana 366. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. 356. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene.

ovog zakona. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). . ^lan 416.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena.103 - 3. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija . ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . ^lan 417. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. ^lan 415. 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413.od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom. protiv koje su stranke izjavile reviziju. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. stav 2. stav 1). Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. ^lan 414. Protiv odluke iz stava 1. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke.. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. ovog ~lana donesene u drugom stepenu. Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. ta~ka 5. javnom poretku i pravilima morala. javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402.od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en.

nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. Ponavqawe postupka ^lan 422. 4. 400. ^lan 419. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom. a naro~ito propu{tawem dostavqawa. ~l. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. Ako u ~l.. a po potrebi i zapisnici iz spisa. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. i 411.104 ^lan 418. ili ako stranku koja je pravno lice . Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. ^lan 421. ^lan 420. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. stranka koja je podnela predlog.406. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. 413-420. 410. ovog zakona. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek.

a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. 8. 10) ako je. od dana kad je odluka dostavqena stranci. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. ukoliko vo|ewe parnice. do 3. od dana kada je odluka dostavqena tom licu.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. ta~ka 2. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. i 9. ovog zakona. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. odnosno poni{tena. a ako zakonski . ovog zakona. ta~. ovog zakona. ta~. 7. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. ^lan 424. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. ta~ka 1. 1. 2) u slu~aju iz ~lana 422. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ili ako zakonski zastupnik. ^lan 423. ukinuta. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. 1. odnosno wenom zakonskom zastupniku. protivne stranke ili kog tre}eg lica.. odnosno sudije-porotnika. od dana kad je odluka dostavqena stranci.

od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. 2. nepotpune (~lan 425. ovog zakona. Ako bi rok odre|en u stavu 1. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. . 6) u slu~aju iz ~lana 422. da te~e pre ra~unati od pravni lek. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. ta~. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. 5) u slu~aju iz ~lana 422. ta~ka 8. ovog zakona. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. i 10. Neblagovremene (~lan 424). ta~. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. ^lan 425. ^lan 426.106 zastupnik. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. 6. ovog zakona. ovog zakona. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice.. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. ovog zakona. i 7. ta~. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. 1. ovog zakona. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. odnosno nova dokazna sredstva. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. ovog zakona. 3-5. ta~ka 9. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. ta~ka 9. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku.

osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. ^lan 428. Kad predmet stigne vi{em sudu. ovog zakona. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 429. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429).. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. ukinu}e svoju odluku. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. . Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave.107 ^lan 427. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu.

i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. st. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud. re{ewe iz ~lana 430. ta~ka 10. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. do 5. stav 1). u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. osim zbog razloga iz ~lana 361. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. ta~. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. . ovog zakona. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. i 3. ovog zakona donosi revizijski sud. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. Re{ewe iz ~lana 430. stav 2. osim ako je predmet. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. ta~ka 10. ^lan 432. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka.. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka.108 - 5. 3. a posle toga izjavila reviziju. ^lan 431. Odredbe ~lana 430. stav 2. Re{ewe iz ~lana 431. ovog zakona. 1. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422.

1. 430. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. i 2. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. a stranka pre. Odredbe ~l. ^lan 435. ^lan 436. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 437. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434.109 Protiv re{ewa suda iz st.. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. do 432. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. ^lan 433. ^lan 438. .

postojawu i prestanku radnog odnosa. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. ^lan 441.110 ^lan 439. ^lan 443. U dozvoqena. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. ^lan 444. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je . odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. ^lan 442. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. ^lan 445.. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa.

i 371. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. stav 3 . Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona.. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. . ^lan 450. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. ovog zakona. ^lan 448. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. 370. ^lan 447. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. i ~l. o pravnom osnovu. ^lan 449. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja.

. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. ta~. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. 5) fakture. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. ^lan 452. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku. ^lan 451. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. i 2. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda. sud }e tu`bu odbaciti. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave.. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. 1.

Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. ^lan 457. Neblagovremene. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana.113 ^lan 454. . ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U delu u kome nije napadnut prigovorom. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. platni nalog postaje pravnosna`an. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima.000 dinara. Platni nalog iz stava 1. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. Platni nalog dostavqa se obema strankama. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba. ^lan 458. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika.. sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. bez odr`avawa ro~i{ta. ^lan 456. ^lan 455. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. Platni nalog izdaje predsednik ve}a.

kad takvom raspravqawu ima mesta. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. ali pre zakqu~ewa glavne rasprave. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. . ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. stav 1). Ako se tu`ba povu~e. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. ukinu}e i platni nalog. 453. ^lan 460. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari.. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. ^lan 463. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. i 454). Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. ^lan 461.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ne}e ukinuti platni nalog. ^lan 459. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. ^lan 462. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora.

^lan 467. u smislu odredaba ove glave. ^lan 468. platni nalog ostaje na snazi. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine. u smislu odredaba ove glave.. Sporovi male vrednosti. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena.000 dinara. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. ~ija vrednost. sporovi o nepokretnostima. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. . stav 2). jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. stav 1). U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. ovog ~lana (~lan 34. u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ne prelazi iznos iz stava 1. ^lan 464. ^lan 466. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. ovog ~lana (~lan 34. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465.

sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. a naro~ito one kojima se. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. odri~e od tu`benog zahteva. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. ovog zakona. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. zapisnik o glavnoj raspravi. ^lan 474. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. ^lan 473. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. ^lan 472. priznaje tu`beni zahtev.000 dinara. ili odri~e od `albe. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. pored podataka iz ~lana 118.116 ^lan 469. preina~ava ili povla~i tu`ba. u celosti ili delimi~no. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. Re{ewa iz stava 2. ^lan 470. ^lan 471. stav 1. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza..000 dinara. ako su bile prisutne. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . U postupku o sporovima male vrednosti. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.

done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). ^lan 475. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se. stav 3). ^lan 478. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. ^lan 476. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. pored ostalog. Sud }e presudom iz stava 1. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. stav 2. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. ^lan 477. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. smatra}e se da je povukao tu`bu. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. .000 dinara. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. a uredno je pozvan. jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu.. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. Sud }e presudom iz stava 1.

rok se ra~una od dana dostavqawa. radi izvr{ewa ugovora. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. pored op{te mesno nadle`nog. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. Protiv prvostepene presude. rok iz ~lana 333. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno.. ^lan 482. odnosno re{ewa iz stava 1. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). ovog zakona. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. pored op{te mesne nadle`nosti. stav 1. odnosno brisawa iz registra. ovog zakona iznosi osam dana. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. i ~lana 343. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. a ako je presuda.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. odnosno re{ewa. U postupku o sporovima male vrednosti. ^lan 481. . stav 2. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar.

119 ^lan 483. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. ovog zakona. Pravni lekovi ^lan 486. ^lan 488. stav 4. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. ta~. . Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2. i 4.500. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. ^lan 485. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave.. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e.000 dinara. Stranka ne statutarnog zastupnika. prema potrebi. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. 3.

. ovog ~lana (~lan 34. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. ovog ~lana (~lan 34. ne prelazi iznos iz stava 1. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. ^lan 490. stav 1). Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost. odnosno re{ewa. daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. U postupku u privrednim sporovima. stav 3. sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ovog ~lana. stav 2). ovog zakona. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona.120 ^lan 489. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona.000 dinara..

15/98 i 3/02). uslova za izjavqivawe zahteva i postupka. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ".. a odredba ~lana 395. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". . 27/92. 413. 6/80. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". 74/87. ^lan 494. 36/77. 468a-487). 43/82.121 ^lan 492. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku. 69/82. 24/94.421). shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. osim odredaba trideset i prve glave (~l. 72/82. br. 31/93. 58/84. 36/80. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom. 20/90. br. 57/89. 12/98. ^lan 493. 4/77.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful