Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). i 2. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. a tu`eni je dao svoj pristanak. ^lan 17. 1. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog . ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. ovog ~lana ve}e mo`e. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. ^lan 18. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. nije dozvoqena `alba. Odredbe st. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. oglasi}e se nenadle`nim. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. Kad sudija pojedinac u toku postupka. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. U slu~aju iz stava 1. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. prema stawu postupka.4 ^lan 16. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. ve} da ono samo sprovede postupak.

Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. ako ono nije odr`ano. po potrebi. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom. mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. ako je . ^lan 22. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. ^lan 19. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. ako ono nije odr`ano. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. po slu`benoj du`nosti. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. Sud se mo`e oglasiti. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. 17. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu.5 suda. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka.. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. ^lan 20. i 20). Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. ^lan 21. postupak }e se nastaviti pred ve}em. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.

2. ^lan 26. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa.. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. ^lan 23.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. ^lan 25. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. ^lan 24. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. re{ava Vrhovni sud Srbije.

kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. sastava suda. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. Kamate. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. ^lan 31. ^lan 32. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. Stvarna nadle`nost ^lan 28. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. ^lan 33. .. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. 3.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. ^lan 30. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa.

Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. bez obzira na vrednost predmeta spora. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. najdocnije na pripremnom ro~i{tu.8 ^lan 34.000 dinara. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. ^lan 36. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.000. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. U drugim slu~ajevima. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. Ako je u slu~aju iz stava 2. Sastav suda ^lan 35. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. ^lan 37. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. 4.. sprovodi postupak i donosi odluku u . U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. sud }e. Kad sudi u prvom stepenu. a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi.

Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija. bez obzira na vrednost.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. Republike Srbije. 5. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. uzoraka. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. ^lan 38. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. `igova ili geografskih oznaka porekla. . prava na upotrebu firme ili naziva. modela. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda.. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. jedinica lokalne samouprave. ^lan 40. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. sporove iz autorskog prava. ^lan 41. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije.

. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. pored suda op{te mesne nadle`nosti. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. ta~ka 1). Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. stav 1. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica.. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. U slu~aju sumwe. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. ^lan 42. odnosno boravi{te. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te.

odnosno boravi{te. nadle`an je pored suda iz stava 1. a odredba stava 1. Odredbe st. 1. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. ^lan 48. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47.. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. i 2. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. na predlog stranke. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. 4) ako je staralac. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. zakonski zastupnik ili punomo}nik. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. 2) ako je akcionar. ^lan 66. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak.15 Vrhovni sud Srbije }e. . 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. saobveznika ili regresnog obveznika. bez obzira da li je brak prestao ili nije. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. usvojilac ili usvojenik stranke. srodnik po tazbini do drugog stepena. ili ako izme|u sudije i stranke.

2) o kome je ve} odlu~eno. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. ^lan 67. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku.16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). stav 1. ovog zakona. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. Sudija. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. i 66. stav 2). a ako nije bilo raspravqawa. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). koji }e mu odrediti zamenika. Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. ^lan 68. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ta~. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. do dono{ewa odluke. onda do zavr{etka rasprave. . 65.. ^lan 69. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. 1-7. Protiv re{ewa iz stava 2.

sudiju porotnika i zapisni~ara. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu.17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave.. Protiv re{ewa iz stava 4. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. ^lan 70. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. . i 66. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. ovog zakona. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. ^lan 71. 65. stav 2. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. ^lan 72. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa.

s obzirom na predmet spora. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe.18 Parni~ni sud mo`e. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. ovog ~lana ako utvrdi da. za priznawe. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. izjavqivawe. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. Protiv re{ewa iz stava 3. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. 1. ^lan 74. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici.. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. Maloletnik poslovne sposobnosti. ^lan 76. i 2. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. obavesti}e o tome organ starateqstva. ^lan 77. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. za zakqu~ewe poravnawa. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku.

^lan 78. nalaze u inostranstvu. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. 1. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. i 2. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi.19 {teta za lice pod starateqstvom. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. koji nemaju punomo}nika. . 4) ako je prebivali{te. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. Dok se ne otklone ovi nedostaci. ovog ~lana. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. ovog ~lana. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. Pod uslovom iz stava 1. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. a tu`eni nema punomo}nika. a nema zakonskog zastupnika. pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke..

Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. i 5. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. stav 2. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. . predmet spora. ^lan 83. ovog zakona. zakonski osnov.. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. ^lan 80. a po potrebi na drugi pogodan na~in. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. ^lan 82. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. ^lan 81. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. ta~. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. Protiv re{ewa iz stava 4. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. 4.

. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. ^lan 87. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. Zastupawe dr`avne zajednice. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. . @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 86. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. ovog zakona. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. Obim punomo}ja odre|uje stranka. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. ^lan 88. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. ^lan 85. dr`ave ~lanice i wenih organa. stav 2. osim lica koje se bavi nadripisarstvom.

a naro~ito da podigne tu`bu. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. ^lan 91. ^lan 92. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. ^lan 89. da je povu~e. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. za zakqu~ewe poravnawa. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice.. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. ^lan 90. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju. da zakqu~i poravnawe. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. . Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika.

Opozivawe. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. ovog ~lana. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. odnosno u~esnika. Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. Opozivawe. ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. pismeno ili usmeno na zapisnik. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. . ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. a stranka.23 ^lan 93. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. ^lan 95. Izuzetno od odredbe stava 1. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. kao i izjave stranaka. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak.. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. ^lan 94. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo.

kao i dokaze kad je to potrebno. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. . Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. odnosno sedi{te stranaka. Pozivi. sadr`inu izjave i potpis podnosioca. ^lan 98. prebivali{te ili boravi{te. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina. predmet spora. ^lan 97. ^lan 101. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. Tu`ba. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. protivtu`ba. Ako izjava sadr`i kakav zahtev.. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev. ime i prezime. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. padaju na teret sredstava suda. ^lan 99. naziv firme. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika.

sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. Nov~anom kaznom do 30. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku.25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev.. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. odnosno pregledati. stranku ili drugog u~esnika u postupku. koji je u ime stranke podneo advokat. ^lan 104. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. odbaci}e se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. . ^lan 102. ^lan 103. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. Kad je to potrebno. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. odnosno dopune. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. a ako bude vra}en bez ispravke. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. sud }e ga odbaciti. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. Kad je podnesak.

Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. Odredba stava 3. nov~ana kazna. ^lan 107. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude ..26 Izre~ena kazna po stavu 1. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. 254. Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. mesece i godine. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. Odredbe stava 4. i 319). ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. zameni}e se zatvorom. Rokovi se ra~unaju na dane. 247. ^lan 106.

Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. sud }e. Ro~i{ta ^lan 108. 1. ako je mogu}e. odr`ava u sudskoj zgradi. Odredbe st. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. ^lan 110. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Ro~i{te se. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. predmet spora.. Kad se ro~i{te odlo`i. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka.6. . odnosno vojnim ustanovama. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. ^lan 109. dan predaje podneska vojnoj jedinici. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba. a u pozivu }e se nazna~iti mesto. u pozivu }e se navesti stranke. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama. po pravilu.

ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. i 3. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. odbaci}e sud kao neuredan. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. od dana kad je za to saznala. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. ^lan 114. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. ^lan 113..28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. ^lan 115. ^lan 112. 2. . sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. st.

bez rasprave. ^lan 120. ^lan 119. dodati ili mewati. dan i ~as kad se vr{i radwa. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. u wemu se ne sme ni{ta brisati. dokazi koje su ponudile. ^lan 116. po pravilu. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. dokazi koji su izvedeni. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. kao i odluke suda donete na ro~i{tu. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. wihovi predlozi. ^lan 118. . osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. Zapisnik se mora voditi uredno. mesto gde se vr{i radwa.. Zapisnik pi{e zapisni~ar. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. sadr`ina izjava stranaka.

a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. . Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. Ako se koja stranka. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. zapisni~ar. une}e se na kraju zapisnika. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet.. ^lan 121. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. stranke. Zapisnik. ^lan 122.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta.

^lan 124.31 Kad ne odlu~uje presudom. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. po pravilu. preko po{te. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. tako da nijedno od wih nema ve}inu. ^lan 126. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. sud odlu~uje re{ewem. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu.. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. kao i o drugim prethodnim pitawima. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. preko nadle`nog organa op{tine. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. Odluku o jednostavnijim pitawima. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . ^lan 125. Pismena se dostavqaju.

ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. odnosno neposrednog stare{ine. dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. Dostavqawe po odredbama st. i 3. Vojnim licima.. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. ^lan 128. Dostavqawe dr`avnim organima. ^lan 131. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. re~nom. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. 1. ^lan 130. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. .32 dostavqawa. licu ovla{}enom za primawe pismena. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. ^lan 129. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena.

odnosno punomo}niku. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. na zahtev. ^lan 136. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. 1. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. ^lan 134. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. ^lan 135. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi.. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost.33 ^lan 132. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. i 2. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme. zakonskom zastupniku. ako ono pristane da primi pismeno. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. ako svoju delatnost obavqa u stanu. platni nalog. vanredni pravni lek. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. Ako se oni ne zateknu u stanu. ^lan 133. a to lice se tu ne zatekne. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. Tu`ba. st. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. du`an da poka`e. odnosno punomo}niku. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku.

Odbijawe prijema ^lan 138. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. ~as i razlog odbijawa prijema. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. du`ni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne u~ine. Ako pismeno iz stava 1. Kad punomo}nik. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije.. Promena adrese ^lan 139. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. Kad lice kome je pismeno upu}eno. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. ovog zakona. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. ovog zakona. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. postupi}e se po odredbama ~lana 135. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. ^lan 137. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. . a ne obavesti o tome sud. 1.34 radnom mestu. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. i 2. Na dostavnici }e zabele`iti dan. st. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140.

a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika. ^lan 142. . Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. stav 2. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. odnosno punomo}nika. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. odnosno wenog zakonskog zastupnika. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti.. Istovremeno. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. ovog zakona. Dostavnica ^lan 144. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu.

36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa.. a kad je postupak zavr{en. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa. ^lan 148. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. Stranke imaju pravo da pregledaju. fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. Kad je postupak u toku. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. ^lan 147. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . dozvolu daje sudija. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145. odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza.

sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. U tom slu~aju sud }e. Sud }e.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. . Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. ^lan 151. stav 5. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. prema rezultatu dokazivawa. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. Izuzetno od odredbe stava 4. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. s obzirom na sve okolnosti. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda. ovog zakona.. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. ^lan 149. stav 3. ^lan 150. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. kao i o visini tro{kova. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. ovog ~lana. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi.

a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. a nije uspelo. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. ali ne i pravo na nagradu. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. odnosno na pripremnom ro~i{tu. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. ^lan 154.38 ^lan 152.. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. ^lan 155. radwama . Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. ^lan 153. a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima. ^lan 157. ^lan 156. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora.

odnosno re{ewu.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. ^lan 159. ^lan 158. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. ^lan 160. odlu~i}e i o . U slu~aju iz ~lana 153. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. ^lan 161. Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. ovog zakona. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek.. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.

a druga u pogledu glavne stvari. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. uvi|aja i sudskih oglasa. . ^lan 162. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163.. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. ^lan 165. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. prema uspehu u parnici. ve{taka. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa.

Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Za zastupnika se postavqa advokat. stav 2). kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe.. ^lan 166. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. ve{taka. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva. prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. stav 2). ^lan 167.41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. Protiv dozvoqena `alba. . ^lan 168. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika.

Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. ^lan 171. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. . kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. ^lan 172. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. odnosno drugom dr`avnom organu.42 ^lan 169. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika. odnosno dr`avni organ nije poznat. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. vrati}e molbu. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. ~ine deo parni~nih tro{kova. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. ustupi}e molbu nadle`nom sudu. a ako mu nadle`ni sud. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e.. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi.

U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. ^lan 174. st. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. i 3. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176. 2. ^lan 173. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. ^lan 175. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. prvostepeni sud }e. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa.. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. . Odredbe ~lana 170. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima.

Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.000 dinara za fizi~ko lice. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari.000 dinara za pravno lice. odnosno do 100. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. . Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. ^lan 179. ^lan 180. ^lan 178.44 ^lan 177. punomo}nika ili ve{taka. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. ume{a~a. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku.. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. zakonskog zastupnika.

ovoga ~lana. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. na zahtev stranke. odlu~iti da joj lice iz stava 1. . ^lan 185. ^lan 183. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. ^lan 182. Sud }e nov~anom kaznom do 30. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak. Sud }e.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. na zahtev stranke.. ^lan 184. Sud }e. sud }e o{te}enoj stranci. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta.

dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. sud nije vezan za wega.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. . Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe. odnosno neistinitost neke isprave. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. ili istinitost. Kad nadle`nost. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. vrednost predmeta spora. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. Sadr`ina tu`be ^lan 187. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100).. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti.

U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom.. Protivtu`ba ^lan 192. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. ovog ~lana. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan. o svim zahtevima sudi}e ve}e. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. Zahtevi se. pored postoje}eg zahteva. ^lan 191.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. tu`ilac mo`e. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. odnosno da ne postoji. Isticawe zahteva u smislu stava 1. po stavu 2. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi. . oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu.

Preina~ewe tu`be ^lan 193. a nije se pre toga protivio preina~ewu. ^lan 194. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. dopunio ili ispravio pojedine navode. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba.. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. ako se tu`eni protivi preina~ewu. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. . zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. ili ako je promenio. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. ako je smawio tu`beni zahtev. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. ako za to nije imao dovoqno vremena. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno.

Povla~ewe tu`be ^lan 196. ako tu`eni na to pristane. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. ^lan 198. potreban je i pristanak tu`enog. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. Postojawe parnice ^lan 197. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. sve do zakqu~ewa glavne rasprave. a ako takva parnica bude pokrenuta.49 ^lan 195. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. sud }e tu`bu odbaciti. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. . Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog.. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. Dok parnica te~e.

Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. ovog ~lana. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu. ^lan 200. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. ^lan 201.. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i. 2) ako su predmet spora zahtevi. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. pod uslovima iz stava 1. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. . Na na~in predvi|en u stavu 1.

tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. kao i da izjavquje pravne lekove. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile. ^lan 203. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima. prijavquje . Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. ^lan 204. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. ^lan 206. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. ^lan 205. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa.51 ^lan 202.. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima.

ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. ^lan 209. Ako ume{a~ izjavi pravni lek. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. . mo`e se pridru`iti ovoj stranci. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. sud }e zastati sa postupkom. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. ^lan 210. a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. ovog ~lana.. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. Dok taj rok ne protekne. ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti.

53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. oni mogu. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i.. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. . pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. ^lan 211. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. a ako ovo nije odr`ano. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu. Imenovawe prethodnika ^lan 212.

. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. ^lan 215. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. ta~ka 1. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. ^lan 217. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. 1-5. ^lan 216. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. 7) kad je to drugim zakonom odre|eno. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu.) odse~eno od suda. 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. novi zakonski zastupnik. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). ta~.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. ovog zakona.

Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. ovog zakona. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. . U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ^lan 219. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. ^lan 218. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba.55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak.. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom.

snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. Sud }e.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. ali se visina iznosa. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. ^lan 222. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. odnosno . o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. ^lan 223.. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. ^lan 224. Stranka koja osporava postojawe nekog prava. ^lan 221. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. stav 3). Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika.

Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza.57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. Kad odre|eni rok protekne. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. sud }e visinu nov~anog iznosa. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. ^lan 228. ^lan 225. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. ^lan 226.. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. Uvi|aj ^lan 227. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). . za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud.

Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava).235 ). dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. 232. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e. ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. ^lan 233.. pod uslovom uzajamnosti. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. Isprave ^lan 230. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom.58 ^lan 229. ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. ^lan 231. . sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. ^lan 232. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu.

000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. ovog zakona. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. i 239. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava. s obzirom na sve okolnosti. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. Nov~anom kaznom do 50. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. ovog zakona. Odredbe ~lana 248. odnosno do 100. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. Sud }e.. ^lan 235.000 dinara fizi~ko lice. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese. . Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. du`no je i da svedo~i. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. 238. Protiv odluke suda iz stava 1. ^lan 234. Svedoci ^lan 236. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu.

^lan 241.. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. sklapawa braka ili smrti. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. Ako je potrebno. ^lan 240. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no. usvojioca ili usvojenika. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. ^lan 237. ^lan 239. kao i svog staraoca ili {ti}enika. lekar. 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. . ^lan 238. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i.

^lan 245. boravi{te. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. godine starosti i wegov odnos sa strankama. ^lan 242.. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. dopune ili razja{wewa. Svedoci koji se zbog starosti. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. zanimawe. ^lan 244. . Svedoci se mogu suo~iti. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. stav 2). Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. ime oca. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. zanimawe i boravi{te. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. ^lan 243. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. mesto ro|ewa. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. vreme i mesto dolaska.

Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. ^lan 248. kao i na naknadu izgubqene zarade. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. . a ako i posle toga odbije da svedo~i. ali najdu`e mesec dana. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu.. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. Sud }e. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao.62 ^lan 246. a ako je nem. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe.000 dinara. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. mo`e ga zatvoriti. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. pozva}e se da pismeno odgovara. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. postavqa}e mu se pitawa pismeno. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. ^lan 247. Ako je svedok gluv. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. ina~e gubi pravo na wu. na zahtev stranke.000 dinara. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom.

na wegov zahtev. rukopisa. Sud mo`e ve{taka. Ve{taci ^lan 249. na wegov zahtev. o tome }e odlu~iti sud. a ako predujam nije polo`en.). Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. takva ve{ta~ewa. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. @alba protiv re{ewa iz stava 3. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. ovog ~lana. ^lan 251. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. Sud mo`e.. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. a naro~ito slo`enija. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. fakultetu i sl). Oslobo|ewe od du`nosti . nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 252. hemijskoj laboratoriji. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. ^lan 250.63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. Sud }e ve{taka. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1.

i 3. .64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. U zahtevu za izuze}e ve{taka.. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. ovog zakona. stav 5. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. ^lan 254. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. st. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba. ovog zakona. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. 2. ^lan 253. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. ^lan 255.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te.

Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. odrediti drugog ve{taka. i 259. 251. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. zanimawe ve{taka. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. ^lan 257. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. ^lan 260. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. dostavqa sudu pre rasprave. . Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. i mi{qewe. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. ^lan 259. predmet spora. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. ovog zakona nije dozvoqena `alba. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne.. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. Protiv re{ewa suda iz ~l. 250.65 ^lan 256. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. ^lan 258.

66 ^lan 261. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. ^lan 266. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. ^lan 264. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. ako se uverio da stranci. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. ^lan 263. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. ^lan 265. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa.. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. ako je weno saslu{awe mogu}no. ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. .

nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. ^lan 267. ^lan 271. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e . kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. O predlogu iz stava 1. ^lan 270. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. ^lan 268. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano.. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. Ovaj postupak je hitan. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka.

^lan 272. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. . Sud mo`e. ako je poznat. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. kao i dokaze koji }e se izvesti. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. nije dozvoqena `alba. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. ^lan 273. Ako je postupak u toku. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku.. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be.

Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. ^lan 279. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti.69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. i 103). ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. Predsednik ve}a mo`e.. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. ^lan 278. 78. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. ^lan 275. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. . ovog zakona. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. ^lan 276. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. u toku pripremawa glavne rasprave.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. a uredno su pozvani. a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. tu`ba se smatra povu~enom. proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. . ^lan 297. ^lan 298. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. odnosno pobijaju predloge protivnika. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu.. ^lan 296. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa.

Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba.. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. . da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. da o istom zahtevu ve} te~e parnica. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza.74 ^lan 299. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. i uop{te. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. ^lan 302. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. ^lan 300. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ^lan 301. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. da je stvar pravnosna`no presu|ena.

da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. ^lan 305. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e.3. da li je sud stvarno nadle`an.75 Odredbe st. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. ako ih sud. ~lanovi ve}a. . ve{taka ili stranke. da li ve} te~e parnica. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. 1. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. ^lan 304. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka. ^lan 306.. ^lan 303. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. po izja{wewu stranaka. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor.

interesi javnog reda ili razlozi morala. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. ^lan 311. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. Odredba stava 3. punomo}nike i ume{a~e. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici. ^lan 310. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i.. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. poslovne ili li~ne tajne. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. wihove zakonske zastupnike. ^lan 308. Glavna rasprava je javna. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. . ^lan 309. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. ako je to od interesa za wihovu slu`bu.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave.

donese presudu na osnovu propu{tawa. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. . kao i o odre|ivawu rokova. o spajawu parnica. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. ispituje stranke. ^lan 314. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. odnosno tu`ioca. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. Sud rukovodi glavnom raspravom. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. ^lan 313. o obezbe|ewu dokaza. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. o privremenim merama obezbe|ewa. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. Sud je ovla{}en i da. o prekidu i zastajawu u postupku.. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. o dostavqawu sudskih pismena. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda. presudu na osnovu priznawa. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. izvodi dokaze. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. o urednosti punomo}ja. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. o postavqawu privremenog zastupnika.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. daje re~ strankama. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu.

Ako opomena bude bezuspe{na. . po{to se stranke o tome izjasne. ^lan 317. Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. nije dozvoqena `alba.000 dinara. glavna rasprava mora po~eti iznova. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. ali ve}e mo`e. odlo`i. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. ^lan 316. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em.. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. sud }e ga opomenuti.78 ^lan 315. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. ^lan 319. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda.

Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. odbaci}e tu`bu. . stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe. ^lan 320. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. stav 3). ^lan 323. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo.. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. ^lan 324. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. ^lan 321. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda.

Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. ^lan 327. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen . Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno.. U punomo}nik. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. advokata i dr. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2.80 ^lan 325. poverqiv i hitan. ^lan 329. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. stav 3). Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ^lan 328.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). ^lan 326. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom.

sud }e. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. Ako postoji vi{e zahteva. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. po pravilu. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. ^lan 333. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. odlu~iti jednom presudom. sud }e o svim tim zahtevima. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. ^lan 332. ako usvoji tu`beni zahtev. ^lan 331. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica.. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. .

stav 3 ) . Me|upresuda ^lan 335. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda).. usled priznawa. odnosno dela zahteva. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. odricawa ili na osnovu raspravqawa. Priznawe tu`benog zahteva. zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. Ako su od vi{e tu`benih zahteva. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa).82 - Delimi~na presuda ^lan 334. . Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2.

sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). ovog ~lana. . Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. stav 3).83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337.. Odricawe od tu`benog zahteva. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena. Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. sud }e zakazati pripremno ro~i{te. 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). stav 3). 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. Presuda zbog propu{tawa ^lan 338.

Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. stav 2. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. 4.. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. ovog zakona. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. ^lan 340.84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. Ova presuda se ne}e objavqivati. U slu~aju iz ~lana 305. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. U slu~ajevima predvi|enim u st. . Kad se presuda objavquje. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. stav 2. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. odnosno zapisnika. ovog zakona. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. i 5. ovog ~lana. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba.

dokaze. dan zakqu~ewa glavne rasprave.. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. nazna~ewe stranaka. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. ovog ~lana. Sud }e. prebivali{te. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. kao i dan kad je presuda donesena. naziv suda. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom. odnosno sedi{te stranaka. . Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. ime i prezime. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. wihovih zastupnika i punomo}nika. izra|ena presuda mora imati uvod. ili boravi{te. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. Pismeno obrazlo`ewe. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. kratko ozna~ewe predmeta spora. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. vrednost predmeta spora. ^lan 342. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu.

ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. odbaci}e tu`bu. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. ^lan 345. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. Pravnosna`nost presude ^lan 346. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena.86 ^lan 344. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. ^lan 347. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. .. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda).

ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. a ako presuda nije objavqena. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. ^lan 348. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. odnosno sudija pojedinac u svako doba. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. . ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. odnosno sudija pojedinac.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. Ispravqawe presude ^lan 349. ~im je otpravqena. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. Pogre{ke u imenima i brojevima..

341-345. . ^lan 354. ~l.. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. B. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude.88 ^lan 351. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. stav 2. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. stav 2. ^lan 353. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. ~lana 340. Odredbe ~lana 333. ~lana 348. i ~lana 349. stav 2. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. ~lana 339. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. ^lan 352. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom. po potrebi. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. Primerak blagovremene. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. po pravilu. a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. ako je podnesen. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi. Primerak `aliocu. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. ^lan 368. . ^lan 367. bez rasprave. ^lan 366.. ^lan 369.

295-321).. Na raspravu se pozivaju stranke. 322-333. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. 2. i ~lana 349. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. kao i odredbe ~l. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . i 9. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. stav 2. ~l. koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. a protivna stranka odgovor na `albu. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu.93 ^lan 370. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. i 370. ^lan 371. Ako u ~l. 5. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. 1. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. ta~. 369. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. ovog zakona. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. 343-345. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. 7. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. i na pravilnu primenu materijalnog prava.

ta~ka 9. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. ukidaju. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. ^lan 377. ^lan 375. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. drugostepeni sud }e. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. stav 2. Neblagovremenu. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). i 10. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. s obzirom na prirodu povrede. ta~. 2. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija.. ^lan 374. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 3. ^lan 376. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. stav 2.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.

Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. ^lan 382. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. ako je samo ona izjavila `albu. ^lan 378. . Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. U obrazlo`ewu presude.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. ^lan 380. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. ^lan 379.. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. ^lan 381. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda.

re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. ^lan 384. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 383. ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. 2. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu.. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). ^lan 386. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. @alba protiv re{ewa ^lan 385. . Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.

drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. . Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak.. ^lan 390. ta~ka 5. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. Re{avaju}i o `albi. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. a protivna stranka se s tim saglasi. ^lan 388. 1-3. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. stav 2. st. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. @albu iz stava 1. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ^lan 387. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. nedozvoqenu (~lan 365. 2) odbiti prvostepenog suda. stav 1). ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. ovog zakona.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. i ~lan 385. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1.

Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. Drugostepeni sud je du`an da. 2. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. . ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. ovog zakona. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500.. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. ukoliko ne odbaci `albu. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija.000 dinara. ^lan 393. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. Revizija ^lan 394. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. ^lan 391. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. ^lan 392. stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat.000 dinara. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389.

Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. modela i `igova. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 395. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. koja se tim prouzrokuje. osim ta~ke 4. ^lan 397. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. uzoraka. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 1.99 Izuzetno. i 3. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. ovog zakona. ovog ~lana. firme ili naziva. 2. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st.. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. ^lan 396. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. stav 2. .

sa svim spisima. ^lan 402. Neblagovremenu. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. Po prijemu odgovora. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda.100 ^lan 399. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. . O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave.. Primerak blagovremene. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. ovog zakona. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ^lan 401. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. ^lan 403. 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. ta~ka 9. ili po proteku roka za odgovor. osim iz ~lana 393. u roku od 15 dana. zajedno sa revizijom. ^lan 400. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. osim iz ~lana 389. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. ovog zakona. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. bez odr`avawa ro~i{ta. Javnom tu`iocu dostavi}e se. stav 2.

i 2. 2. ^lan 407. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. ta~. ovog zakona. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. revizijski sud. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. s obzirom na prirodu povrede. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Neblagovremenu. odnosno drugom nadle`nom sudu. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. .. ili 2. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. ta~ka 9. 3. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. i 10. nije u~inio prvostepeni sud. postupi}e prema odredbama st. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. ovog ~lana. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. 1. ^lan 405. st. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. ^lan 408. re{ewem }e usvojiti reviziju.101 ^lan 404. ^lan 406. odnosno drugostepenog suda. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. 1. stav 2. stav 2.

Revizija protiv re{ewa iz stava 1. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene.. revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. ^lan 411. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. ~l. 378. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. i 3. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. ~lana 367. 2. 381-384. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. 358. 373. stav 2. 2. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. st. 394-410. i ~l. 356. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. . Ako u ~l. ~l. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. i 3). a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. st. 368. odnosno drugom nadle`nom sudu. stav 4. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. 2. ^lan 410. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. st. 357. ~lana 366. ^lan 409. i 3. ta~ka 3. ^lan 412. i 363. i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ovog zakona. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416).102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom.

Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413.od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije.od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. stav 1). ^lan 416. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. javnom poretku i pravilima morala. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. ovog zakona..103 - 3. protiv koje su stranke izjavile reviziju. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. Protiv odluke iz stava 1. javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). ta~ka 5. ovog ~lana donesene u drugom stepenu. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. . 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . ^lan 417. ^lan 414. ^lan 415. stav 2. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija .

104 ^lan 418. ^lan 420. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. 400. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. ili ako stranku koja je pravno lice . a naro~ito propu{tawem dostavqawa. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. Ako u ~l. Ponavqawe postupka ^lan 422. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. ^lan 419. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom. stranka koja je podnela predlog. 410.406. ~l. a po potrebi i zapisnici iz spisa. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.. 4. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. ^lan 421. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. ovog zakona. i 411. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. 413-420.

3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. protivne stranke ili kog tre}eg lica. ta~. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. ta~ka 2. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. ^lan 424. ovog zakona. do 3. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. ta~ka 1. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. 7.. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. ovog zakona. a ako zakonski . odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. i 9. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. 10) ako je. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. 2) u slu~aju iz ~lana 422. ukoliko vo|ewe parnice. ^lan 423. ta~. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. 1. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. odnosno poni{tena. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. ukinuta. 8. ovog zakona. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena. od dana kad je odluka dostavqena stranci. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. ili ako zakonski zastupnik. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. od dana kad je odluka dostavqena stranci.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. odnosno wenom zakonskom zastupniku. 1. odnosno sudije-porotnika.

okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. ovog zakona. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. Neblagovremene (~lan 424). ovog zakona. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. 2. ovog zakona. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. i 10. ta~ka 8. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice.. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. ovog zakona. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. . ta~. 5) u slu~aju iz ~lana 422. 6) u slu~aju iz ~lana 422. Ako bi rok odre|en u stavu 1. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. ovog zakona. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. ta~. ta~ka 9. ta~. 3-5. odnosno nova dokazna sredstva. ovog zakona. 6. da te~e pre ra~unati od pravni lek. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. ovog zakona. nepotpune (~lan 425. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. i 7. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. ^lan 425. 1. ^lan 426. ta~ka 9.106 zastupnik. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka.

predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu.107 ^lan 427. ovog zakona. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. Kad predmet stigne vi{em sudu. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. ^lan 429. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu.. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. . Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ukinu}e svoju odluku. ^lan 428.

u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. ovog zakona. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. ^lan 432. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. stav 2. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. re{ewe iz ~lana 430. . ovog zakona. st. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud.108 - 5. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. ta~ka 10. ta~ka 10. ta~. i 3. do 5. stav 2. Re{ewe iz ~lana 431. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. Odredbe ~lana 430. ovog zakona donosi revizijski sud. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. osim ako je predmet. Re{ewe iz ~lana 430. sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka.. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga. 3. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. osim zbog razloga iz ~lana 361. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. 1. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. ^lan 431. a posle toga izjavila reviziju. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. stav 1). U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka.

a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. 1. Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana.. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. ^lan 435. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. a stranka pre. . ^lan 437. ^lan 438. Odredbe ~l.109 Protiv re{ewa suda iz st. ^lan 436. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. ^lan 433. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. 430. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. do 432. i 2.

U dozvoqena. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je . odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata.. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 445. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 443. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. ^lan 444.110 ^lan 439. ^lan 441. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. postojawu i prestanku radnog odnosa. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. ^lan 442.

Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.. ovog zakona. ^lan 447. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. . ^lan 448. 370. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. stav 3 . ^lan 449.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. o pravnom osnovu. ^lan 450. i 371. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. i ~l. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete.

. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. ^lan 452. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). . Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. ta~. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. 5) fakture. i 2. 1. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku. 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. ^lan 451.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda. sud }e tu`bu odbaciti. 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva.

Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. Platni nalog izdaje predsednik ve}a.000 dinara. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio. bez odr`avawa ro~i{ta. U delu u kome nije napadnut prigovorom. ^lan 458. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba.113 ^lan 454. Neblagovremene. ^lan 457. Platni nalog iz stava 1. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. ^lan 456. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore.. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. ^lan 455. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. . nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. Platni nalog dostavqa se obema strankama. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. platni nalog postaje pravnosna`an. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda.

Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. Ako se tu`ba povu~e. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. ^lan 460. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. ^lan 461. ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. stav 1). ali pre zakqu~ewa glavne rasprave. a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. i 454). sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. ukinu}e i platni nalog. ne}e ukinuti platni nalog. ^lan 459. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. 453.. kad takvom raspravqawu ima mesta. . ^lan 462. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. ^lan 463.

u smislu odredaba ove glave. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1.000 dinara. . ^lan 466.. ^lan 464. platni nalog ostaje na snazi. ne prelazi iznos iz stava 1. stav 2). ^lan 468. sporovi o nepokretnostima. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. ~ija vrednost. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine. jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. stav 1). ovog ~lana (~lan 34. u smislu odredaba ove glave. ovog ~lana (~lan 34. Sporovi male vrednosti. u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. ^lan 467. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba.

pored podataka iz ~lana 118. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ili odri~e od `albe. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev .000 dinara. u celosti ili delimi~no. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku.. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. priznaje tu`beni zahtev.116 ^lan 469. preina~ava ili povla~i tu`ba. U postupku o sporovima male vrednosti. zapisnik o glavnoj raspravi. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. Re{ewa iz stava 2. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. ^lan 474. ovog zakona. ^lan 473. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. odri~e od tu`benog zahteva. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. stav 1.000 dinara. ako su bile prisutne. a naro~ito one kojima se. ^lan 471. ^lan 470. ^lan 472.

a uredno je pozvan.. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama. ^lan 478. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. stav 2. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Sud }e presudom iz stava 1. jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. . Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se. ^lan 477. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. ^lan 476. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). smatra}e se da je povukao tu`bu. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. pored ostalog. stav 3). Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. Sud }e presudom iz stava 1. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ^lan 475. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom.000 dinara.

Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. ^lan 482. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka. odnosno brisawa iz registra. a ako je presuda.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. Protiv prvostepene presude. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. pored op{te mesne nadle`nosti. rok se ra~una od dana dostavqawa. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. rok iz ~lana 333. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. odnosno re{ewa. pored op{te mesno nadle`nog.. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno. stav 2. ^lan 481. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. . ovog zakona. U postupku o sporovima male vrednosti. ovog zakona iznosi osam dana. stav 1. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. odnosno re{ewa iz stava 1. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. i ~lana 343. radi izvr{ewa ugovora. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona.

. prema potrebi. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487.119 ^lan 483. i 4. 3. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom.000 dinara. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e. Pravni lekovi ^lan 486. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. Stranka ne statutarnog zastupnika. .500. ^lan 488. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. ta~. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. ovog zakona. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2. stav 4. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. ^lan 485.

stav 2). daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. ovog zakona. odnosno re{ewa. stav 1). stav 3. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda. sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. ^lan 490. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. ovog ~lana (~lan 34.120 ^lan 489.000 dinara. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. . ne prelazi iznos iz stava 1. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1.. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. ovog ~lana (~lan 34. U postupku u privrednim sporovima. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost. ovog ~lana.

121 ^lan 492. 24/94. ^lan 494. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom. 72/82. 12/98. 36/77. br. ^lan 493. . 57/89. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku. shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". 4/77.. 31/93. br.421). Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". 74/87. 69/82. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. 413. 36/80. 27/92. osim odredaba trideset i prve glave (~l. 58/84. a odredba ~lana 395. 43/82. uslova za izjavqivawe zahteva i postupka. 468a-487). 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". 15/98 i 3/02). 20/90. 6/80.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful