Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

oglasi}e se nenadle`nim. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. ovog ~lana ve}e mo`e. i 2. ^lan 18. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. Odredbe st. ve} da ono samo sprovede postupak. ^lan 17. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. Kad sudija pojedinac u toku postupka. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. U slu~aju iz stava 1. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog . Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac.4 ^lan 16. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda.. prema stawu postupka. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. 1. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. nije dozvoqena `alba. a tu`eni je dao svoj pristanak.

u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. ako ono nije odr`ano. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. ako je . ^lan 21. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. ^lan 20. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. postupak }e se nastaviti pred ve}em. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. po slu`benoj du`nosti. po potrebi. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. 17. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. i 20). mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. ^lan 22.5 suda. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. ^lan 19. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. Sud se mo`e oglasiti. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. ako ono nije odr`ano. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom.

ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. ^lan 25. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. ^lan 24. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. ^lan 23. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . ^lan 26. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. 2.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. re{ava Vrhovni sud Srbije. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde.. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju.

prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29.. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. . Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. 3. sastava suda. ^lan 31. Stvarna nadle`nost ^lan 28. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. ^lan 33. ^lan 32. ^lan 30. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda.

Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. Ako je u slu~aju iz stava 2. ^lan 37. Sastav suda ^lan 35. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. Kad sudi u prvom stepenu. sprovodi postupak i donosi odluku u . sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi.000. ^lan 36. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. bez obzira na vrednost predmeta spora. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. sud }e. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora.. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. U drugim slu~ajevima. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. 4.8 ^lan 34. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos.000 dinara. najdocnije na pripremnom ro~i{tu.

a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. sporove iz autorskog prava.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. ^lan 41. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. ^lan 38. Republike Srbije. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore.. ^lan 40. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine. jedinica lokalne samouprave. `igova ili geografskih oznaka porekla. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. modela. bez obzira na vrednost. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda. prava na upotrebu firme ili naziva. . o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija. 5. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. uzoraka.

kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. . nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. ta~ka 1). Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. ^lan 42. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. U slu~aju sumwe. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. pored suda op{te mesne nadle`nosti. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. stav 1. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica. odnosno boravi{te. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe.. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji.

Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. odnosno boravi{te. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. a odredba stava 1. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. ^lan 48. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. nadle`an je pored suda iz stava 1. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . Odredbe st.. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. 1. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. i 2.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). saobveznika ili regresnog obveznika. zakonski zastupnik ili punomo}nik. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. 4) ako je staralac. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. . srodnik po tazbini do drugog stepena. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. usvojilac ili usvojenik stranke. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji.. bez obzira da li je brak prestao ili nije. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. ^lan 66. na predlog stranke. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. ili ako izme|u sudije i stranke.15 Vrhovni sud Srbije }e. 2) ako je akcionar. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an.

i 66.. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. ovog zakona. 65. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. do dono{ewa odluke. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. 2) o kome je ve} odlu~eno. Protiv re{ewa iz stava 2. ta~. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. stav 2). ^lan 68. ^lan 69. Sudija. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. onda do zavr{etka rasprave. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. koji }e mu odrediti zamenika. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. 1-7. a ako nije bilo raspravqawa. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a.16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. ^lan 67. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. . stav 1.

i 66. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. ^lan 70. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. ^lan 72.. sudiju porotnika i zapisni~ara. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. ovog zakona. ^lan 71. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. . O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. 65. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. Protiv re{ewa iz stava 4. a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. stav 2.17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a.

Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). izjavqivawe. obavesti}e o tome organ starateqstva. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. Protiv re{ewa iz stava 3. ^lan 76. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. za priznawe. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 74..18 Parni~ni sud mo`e. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. ^lan 77. ovog ~lana ako utvrdi da. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . 1. Maloletnik poslovne sposobnosti. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. za zakqu~ewe poravnawa. i 2. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. s obzirom na predmet spora. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo.

pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. Dok se ne otklone ovi nedostaci.19 {teta za lice pod starateqstvom. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. . ^lan 78. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. a tu`eni nema punomo}nika. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. i 2.. Pod uslovom iz stava 1. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. 4) ako je prebivali{te. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. ovog ~lana. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. nalaze u inostranstvu. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. a nema zakonskog zastupnika. ovog ~lana. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. koji nemaju punomo}nika. 1.

Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. ^lan 81. ^lan 80. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. ta~. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. ^lan 83. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. a po potrebi na drugi pogodan na~in. Protiv re{ewa iz stava 4. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. ^lan 82. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. ovog zakona. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. i 5. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. stav 2.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. predmet spora. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. zakonski osnov.. 4. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. .

Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. ^lan 86. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. dr`ave ~lanice i wenih organa. ^lan 85. . ^lan 87. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. Obim punomo}ja odre|uje stranka. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. osim lica koje se bavi nadripisarstvom. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. ^lan 88. ovog zakona. Zastupawe dr`avne zajednice.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84.. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. stav 2.

a naro~ito da podigne tu`bu. ^lan 91. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. ^lan 89. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice.. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika. da je povu~e. da zakqu~i poravnawe. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. ^lan 90. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. ^lan 92. za zakqu~ewe poravnawa. . Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice.

Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. ^lan 94. Opozivawe. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. U slu~ajevima navedenim u stavu 2.23 ^lan 93. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. . Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. odnosno u~esnika. ^lan 95. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. kao i izjave stranaka. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. ovog ~lana. a stranka. Izuzetno od odredbe stava 1. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. Opozivawe.. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. pismeno ili usmeno na zapisnik.

Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. ^lan 101. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. sadr`inu izjave i potpis podnosioca. Pozivi. padaju na teret sredstava suda. naziv firme. kao i dokaze kad je to potrebno. ^lan 99. . predmet spora. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. ime i prezime. odnosno sedi{te stranaka. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. Tu`ba. ^lan 98. ^lan 97. protivtu`ba.. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina. Ako izjava sadr`i kakav zahtev. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. prebivali{te ili boravi{te. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina.

^lan 103. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. ^lan 102. odnosno pregledati. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. Nov~anom kaznom do 30. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. stranku ili drugog u~esnika u postupku. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. koji je u ime stranke podneo advokat. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. Kad je podnesak. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska.. sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. Kad je to potrebno. odbaci}e se. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. ^lan 104. odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. a ako bude vra}en bez ispravke. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. odnosno dopune. .25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. sud }e ga odbaciti.

Odredbe stava 4. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. i 319). Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. 247. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana.26 Izre~ena kazna po stavu 1. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. 254. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. zameni}e se zatvorom. mesece i godine. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Odredba stava 3. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l.. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude . ^lan 106. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. ^lan 107. Rokovi se ra~unaju na dane. nov~ana kazna. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu.

^lan 110. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Ro~i{ta ^lan 108. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. u pozivu }e se navesti stranke.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. predmet spora. ^lan 109. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. 1. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. . Kad se ro~i{te odlo`i. odnosno vojnim ustanovama. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. po pravilu. odr`ava u sudskoj zgradi. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. a u pozivu }e se nazna~iti mesto.. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. Ro~i{te se.6. Odredbe st. ako je mogu}e. dan predaje podneska vojnoj jedinici. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba. sud }e.

Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. odbaci}e sud kao neuredan.. ^lan 112. . od dana kad je za to saznala.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. 2. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. ^lan 115. i 3. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. ^lan 113. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. ^lan 114. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. st. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu.

Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. dan i ~as kad se vr{i radwa. ^lan 116.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. po pravilu. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. wihovi predlozi. . kao i odluke suda donete na ro~i{tu. u wemu se ne sme ni{ta brisati. ^lan 119. sadr`ina izjava stranaka. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. Zapisnik se mora voditi uredno. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. mesto gde se vr{i radwa. dodati ili mewati. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. Zapisnik pi{e zapisni~ar.. bez rasprave. ^lan 120. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. dokazi koji su izvedeni. ^lan 118. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. dokazi koje su ponudile. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe.

Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. Ako se koja stranka. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem.. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. ^lan 121. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. zapisni~ar. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. . Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. ^lan 122. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. stranke. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. Zapisnik. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. une}e se na kraju zapisnika.

. kao i o drugim prethodnim pitawima. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. ^lan 124. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. Pismena se dostavqaju. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . sud odlu~uje re{ewem. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. ^lan 125. preko po{te. preko nadle`nog organa op{tine. Odluku o jednostavnijim pitawima. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga.31 Kad ne odlu~uje presudom. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. tako da nijedno od wih nema ve}inu. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. ^lan 126. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. po pravilu.

dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. licu ovla{}enom za primawe pismena. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. i 3. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. re~nom. ^lan 130. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. Dostavqawe dr`avnim organima. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. 1. . Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. Vojnim licima. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija.32 dostavqawa. ^lan 131. Dostavqawe po odredbama st. ^lan 128.. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. odnosno neposrednog stare{ine. ^lan 129.

na zahtev. odnosno punomo}niku. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. vanredni pravni lek. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. du`an da poka`e. st. ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. zakonskom zastupniku. ^lan 135. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti.. ^lan 133. ^lan 134. Ako se oni ne zateknu u stanu. ^lan 136. odnosno punomo}niku. platni nalog. Tu`ba. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. a to lice se tu ne zatekne. ako ono pristane da primi pismeno. i 2. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. 1. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. ako svoju delatnost obavqa u stanu.33 ^lan 132. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme.

bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. . sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. 1. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. postupi}e se po odredbama ~lana 135. ovog zakona. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. ovog zakona. Promena adrese ^lan 139. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. i 2. du`ni su da o tome odmah obaveste sud.34 radnom mestu. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. ~as i razlog odbijawa prijema. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici }e zabele`iti dan. Ako oni to ne u~ine. Odbijawe prijema ^lan 138. st. ^lan 137. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno.. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Kad lice kome je pismeno upu}eno. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. a ne obavesti o tome sud. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. Kad punomo}nik. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. Ako pismeno iz stava 1.

Dostavnica ^lan 144. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. odnosno punomo}nika. ^lan 142. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. . Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. stav 2. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku. Istovremeno. ovog zakona. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. odnosno wenog zakonskog zastupnika.. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda.

Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato.36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. Stranke imaju pravo da pregledaju. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa. ^lan 148. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. dozvolu daje sudija. Kad je postupak u toku. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica.. predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. a kad je postupak zavr{en. ^lan 147. fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama.

kao i o visini tro{kova. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. stav 5. prema rezultatu dokazivawa. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. ^lan 149. . odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. ovog zakona. Sud }e. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. stav 3. U tom slu~aju sud }e. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. ovog ~lana. ^lan 151. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. s obzirom na sve okolnosti. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. Izuzetno od odredbe stava 4. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3.. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. ^lan 150. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio.

Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora.. odnosno na pripremnom ro~i{tu. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara.38 ^lan 152. a nije uspelo. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. ^lan 155. ali ne i pravo na nagradu. ^lan 154. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. ^lan 153. radwama . Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima. ^lan 157. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. ^lan 156.

U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i.. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. ^lan 158. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. odnosno re{ewu. ovog zakona. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. ^lan 161. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. ^lan 160. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. ^lan 159. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. odlu~i}e i o . Kad sud odbaci ili odbije pravni lek. Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. U slu~aju iz ~lana 153. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.

Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. ve{taka. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164. ^lan 162. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe.. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. . Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. prema uspehu u parnici. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. uvi|aja i sudskih oglasa. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. a druga u pogledu glavne stvari. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. ^lan 165. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora.

kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. . Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. ^lan 167. stav 2).. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. Za zastupnika se postavqa advokat. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. ve{taka. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. stav 2). kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. ^lan 168.41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. ^lan 166. Protiv dozvoqena `alba. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva.

^lan 171. odnosno dr`avni organ nije poznat. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.42 ^lan 169. a ako mu nadle`ni sud. ~ine deo parni~nih tro{kova. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e. ^lan 172. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. . a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. odnosno drugom dr`avnom organu. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. vrati}e molbu.. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. ustupi}e molbu nadle`nom sudu. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu.

^lan 175. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. . U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. i 3. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. ^lan 174. prvostepeni sud }e. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. 2. Odredbe ~lana 170. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. st. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. ^lan 173. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima.. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno.

stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku. Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. ^lan 178. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. punomo}nika ili ve{taka. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. odnosno do 100. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu. ume{a~a. ^lan 180. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku.000 dinara za fizi~ko lice.44 ^lan 177. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. . Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije.. ^lan 179.000 dinara za pravno lice. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. zakonskog zastupnika.

sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. ^lan 185. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta.. na zahtev stranke.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. ^lan 182. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. Sud }e nov~anom kaznom do 30. sud }e o{te}enoj stranci. ^lan 183. ^lan 184. na zahtev stranke.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. odlu~iti da joj lice iz stava 1. . Sud }e. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese. ovoga ~lana. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete. Sud }e.

ili istinitost. Sadr`ina tu`be ^lan 187. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. Kad nadle`nost. . kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. vrednost predmeta spora. odnosno neistinitost neke isprave. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. sud nije vezan za wega. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188.

Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. tu`ilac mo`e. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. o svim zahtevima sudi}e ve}e. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. odnosno da ne postoji. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. ^lan 191. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. ovog ~lana. Protivtu`ba ^lan 192. Zahtevi se. po stavu 2.. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi. Isticawe zahteva u smislu stava 1. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. pored postoje}eg zahteva. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. .

Preina~ewe tu`be ^lan 193. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. dopunio ili ispravio pojedine navode. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. ^lan 194. ili ako je promenio.. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. ako je smawio tu`beni zahtev.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. . pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. a nije se pre toga protivio preina~ewu. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. ako se tu`eni protivi preina~ewu. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. ako za to nije imao dovoqno vremena. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog.

Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. . to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. sud }e tu`bu odbaciti. Dok parnica te~e.. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. ^lan 198. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. Povla~ewe tu`be ^lan 196. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. sve do zakqu~ewa glavne rasprave. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. a ako takva parnica bude pokrenuta. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. potreban je i pristanak tu`enog.49 ^lan 195. ako tu`eni na to pristane. Postojawe parnice ^lan 197.

Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. . mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. ovog ~lana. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti. Na na~in predvi|en u stavu 1. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. 2) ako su predmet spora zahtevi. ^lan 200. ^lan 201. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. pod uslovima iz stava 1. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu..50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica.

51 ^lan 202. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. kao i da izjavquje pravne lekove. prijavquje . ^lan 203. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima.. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. ^lan 205. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima. tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile. ^lan 204. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. ^lan 206.

. sud }e zastati sa postupkom. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. ^lan 210. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. ovog ~lana. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. Ako ume{a~ izjavi pravni lek. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu. Dok taj rok ne protekne. a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a.. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. ^lan 209. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe.

on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. . Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. oni mogu. mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i. ^lan 211. Imenovawe prethodnika ^lan 212. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta.. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari.53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. a ako ovo nije odr`ano.

7) kad je to drugim zakonom odre|eno. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. ta~ka 1. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. ^lan 215. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. novi zakonski zastupnik.) odse~eno od suda.. ^lan 217. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. ^lan 216. ta~. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. 1-5. ovog zakona. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo.

55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. ^lan 219. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. . Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. ^lan 218. ovog zakona. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba.. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom.

Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3.. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Stranka koja osporava postojawe nekog prava. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. ^lan 224. ^lan 222. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. ali se visina iznosa. ^lan 221. Sud }e. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. ^lan 223. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. odnosno . stav 3). na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. uzimaju}i u obzir sve okolnosti.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa.

. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. ^lan 228. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. Uvi|aj ^lan 227..57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud. ^lan 226. sud }e visinu nov~anog iznosa. za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). Kad odre|eni rok protekne. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. ^lan 225. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza.

235 ). Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena.58 ^lan 229. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava). ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. pod uslovom uzajamnosti. ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. ^lan 233. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno.. Isprave ^lan 230. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. 232. dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. . ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e. ^lan 232. ^lan 231. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e.

organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. ^lan 235. Sud }e. Odredbe ~lana 248. 238. odnosno do 100. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima. Protiv odluke suda iz stava 1. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. s obzirom na sve okolnosti. i 239. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. Nov~anom kaznom do 50. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega. . ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. Svedoci ^lan 236. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. du`no je i da svedo~i. ovog zakona. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. ^lan 234. ovog zakona.000 dinara fizi~ko lice. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava.. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l.

Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. ^lan 238.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. kao i svog staraoca ili {ti}enika. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. ^lan 239. usvojioca ili usvojenika. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila.. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. ^lan 241. ^lan 240. ^lan 237. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. lekar. Ako je potrebno. sklapawa braka ili smrti. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. . a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no.

. godine starosti i wegov odnos sa strankama. ^lan 244. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. Svedoci se mogu suo~iti. ^lan 243. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. ^lan 245. vreme i mesto dolaska. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. ime oca. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. ^lan 242. . Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. stav 2). dopune ili razja{wewa. zanimawe. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. mesto ro|ewa. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. boravi{te.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). Svedoci koji se zbog starosti. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. zanimawe i boravi{te.

obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu. ^lan 248. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. pozva}e se da pismeno odgovara. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. a ako i posle toga odbije da svedo~i. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni.. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. ina~e gubi pravo na wu. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao. kao i na naknadu izgubqene zarade. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa.62 ^lan 246. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. Sud }e. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.000 dinara. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. na zahtev stranke. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. ali najdu`e mesec dana.000 dinara. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. Ako je svedok gluv. postavqa}e mu se pitawa pismeno. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. mo`e ga zatvoriti. . a ako je nem. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. ^lan 247.

Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. Sud }e ve{taka. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. ^lan 252. ^lan 250. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. hemijskoj laboratoriji. @alba protiv re{ewa iz stava 3. ovog ~lana.). a naro~ito slo`enija. na wegov zahtev. Ve{taci ^lan 249. fakultetu i sl).. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. o tome }e odlu~iti sud.63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Sud mo`e. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. ^lan 251. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. Sud mo`e ve{taka. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. takva ve{ta~ewa. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. Oslobo|ewe od du`nosti . a ako predujam nije polo`en. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. rukopisa. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. na wegov zahtev. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka.

Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. ^lan 253. ovog zakona. st. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. i 3. ^lan 255. U zahtevu za izuze}e ve{taka.. 2. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. ovog zakona.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. stav 5. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. . kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. ^lan 254.

a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. i mi{qewe. . Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. ^lan 257. ^lan 259. dostavqa sudu pre rasprave. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. ^lan 260. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. zanimawe ve{taka. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka.. predmet spora. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime. ^lan 258. ovog zakona nije dozvoqena `alba. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. 251. i 259. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. Protiv re{ewa suda iz ~l. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe.65 ^lan 256. odrediti drugog ve{taka. 250. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka.

Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. ^lan 266. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. ^lan 263. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. ako je weno saslu{awe mogu}no. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. ako se uverio da stranci. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. . Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e. ^lan 264. ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka.66 ^lan 261. ^lan 265. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati..

Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e . O predlogu iz stava 1. ^lan 267.. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. Ovaj postupak je hitan. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano. ^lan 271. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. ^lan 268. ^lan 270. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima.

Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. Sud mo`e. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. nije dozvoqena `alba.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. ^lan 272. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. . nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Ako je postupak u toku. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. ^lan 273. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. kao i dokaze koji }e se izvesti. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. ako je poznat. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika..

Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. Predsednik ve}a mo`e. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno.69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom.. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. ^lan 275. ^lan 276. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. ovog zakona. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. ^lan 278. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. 78. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. . i 103). posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. ^lan 279. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. u toku pripremawa glavne rasprave. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

^lan 297. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. a uredno su pozvani. a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. ^lan 296. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. ^lan 298.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. . Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. odnosno pobijaju predloge protivnika. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge.. tu`ba se smatra povu~enom. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te.

Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. ^lan 301. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. ^lan 302. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu.74 ^lan 299. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ^lan 300. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga.. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. da je stvar pravnosna`no presu|ena. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. da o istom zahtevu ve} te~e parnica. i uop{te. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. .

3. 1. ve{taka ili stranke. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. ^lan 304.75 Odredbe st. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. po izja{wewu stranaka. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. ^lan 305.. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. ako ih sud. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. ^lan 306. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. . Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. da li ve} te~e parnica. ^lan 303. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. da li je sud stvarno nadle`an. ~lanovi ve}a. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor.

Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. ^lan 311.. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. wihove zakonske zastupnike. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. Glavna rasprava je javna. ^lan 309. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. punomo}nike i ume{a~e. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. poslovne ili li~ne tajne.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. ^lan 308. Odredba stava 3. ako je to od interesa za wihovu slu`bu. ^lan 310. . interesi javnog reda ili razlozi morala. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici.

odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. odnosno tu`ioca. . o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. o obezbe|ewu dokaza. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu. o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. o prekidu i zastajawu u postupku. donese presudu na osnovu propu{tawa. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. o urednosti punomo}ja. o privremenim merama obezbe|ewa. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. ispituje stranke. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. izvodi dokaze. o dostavqawu sudskih pismena. kao i o odre|ivawu rokova. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. daje re~ strankama. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. Sud rukovodi glavnom raspravom. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. ^lan 313. o postavqawu privremenog zastupnika. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda. o spajawu parnica. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. presudu na osnovu priznawa. ^lan 314. Sud je ovla{}en i da.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312.. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e.

Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. nije dozvoqena `alba. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. ^lan 317. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. po{to se stranke o tome izjasne. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. sud }e ga opomenuti. ^lan 316. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te.000 dinara. . glavna rasprava mora po~eti iznova. Ako opomena bude bezuspe{na. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj. odlo`i.. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. ^lan 319.78 ^lan 315. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. ali ve}e mo`e. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta.

Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe. ^lan 321. ^lan 320. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. ^lan 323. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. stav 3). Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik.. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. odbaci}e tu`bu. . sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. ^lan 324. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi.

postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen . ^lan 327. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. U punomo}nik. ^lan 326. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. advokata i dr. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. stav 3). poverqiv i hitan. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. ^lan 328.80 ^lan 325. U ovom postupku je iskqu~ena javnost.. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. ^lan 329. Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda.

ako usvoji tu`beni zahtev.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. sud }e o svim tim zahtevima. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave. . Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. po pravilu. sud }e. ^lan 331. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. Ako postoji vi{e zahteva.. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. ^lan 332. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. ^lan 333. odlu~iti jednom presudom. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe.

stav 3 ) . sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. Priznawe tu`benog zahteva. odnosno dela zahteva. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva.. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. usled priznawa. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. Ako su od vi{e tu`benih zahteva. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda).82 - Delimi~na presuda ^lan 334. tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. . zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. Me|upresuda ^lan 335. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. odricawa ili na osnovu raspravqawa.

Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. sud }e zakazati pripremno ro~i{te. 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena.. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. . ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3). 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. Odricawe od tu`benog zahteva. Presuda zbog propu{tawa ^lan 338. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. ovog ~lana. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. stav 3). Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku.83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337. sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija.

. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. stav 2. ^lan 340. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. i 5. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i.84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. U slu~ajevima predvi|enim u st. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa.. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. Ova presuda se ne}e objavqivati. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. U slu~aju iz ~lana 305. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. ovog zakona. Kad se presuda objavquje. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. odnosno zapisnika. 4. stav 2. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. ovog ~lana. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. ovog zakona. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave.

ovog ~lana. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. naziv suda. kao i dan kad je presuda donesena. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. Pismeno obrazlo`ewe. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. vrednost predmeta spora. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju. odnosno sedi{te stranaka. ime i prezime. dan zakqu~ewa glavne rasprave. ili boravi{te. nazna~ewe stranaka. izra|ena presuda mora imati uvod. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. ^lan 342. dokaze. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. kratko ozna~ewe predmeta spora. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Sud }e. . prebivali{te.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. wihovih zastupnika i punomo}nika. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda..

Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be.86 ^lan 344. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. ^lan 345. odbaci}e tu`bu. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa. Pravnosna`nost presude ^lan 346. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. . Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba.. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. ^lan 347. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno.

odnosno sudija pojedinac u svako doba.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a.. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. a ako presuda nije objavqena. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. ^lan 348. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. ~im je otpravqena. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. Pogre{ke u imenima i brojevima. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. . Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena. odnosno sudija pojedinac. Ispravqawe presude ^lan 349. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno.

ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. 341-345. ~l. ~lana 340.88 ^lan 351. i ~lana 349. B. ~lana 348. ^lan 353. stav 2. Odredbe ~lana 333. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. ^lan 354. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. ~lana 339. . Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud.. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. ^lan 352. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. stav 2. stav 2.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

^lan 368. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona. po potrebi. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom. ako je podnesen. ^lan 369. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. po pravilu. Primerak blagovremene. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. ^lan 366.. bez rasprave. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. ^lan 367. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. . od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. Primerak `aliocu.

Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi.93 ^lan 370.. i 9. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. 1. 5. 2. Ako u ~l. 7. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. ovog zakona. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. kao i odredbe ~l. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. 369. ta~. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. i ~lana 349. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. i na pravilnu primenu materijalnog prava. ~l. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. 322-333. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. Na raspravu se pozivaju stranke. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. stav 2. ^lan 371. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. i 370. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. a protivna stranka odgovor na `albu. 343-345. 295-321). paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361.

Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361.. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. Neblagovremenu. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. ta~ka 9. i 10. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. drugostepeni sud }e. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ^lan 375. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ^lan 374. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. stav 2. 3. ^lan 376. ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. 2. ta~. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ukidaju.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. stav 2. ^lan 377. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. s obzirom na prirodu povrede.

mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. ^lan 381. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima.. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. U obrazlo`ewu presude. ako je samo ona izjavila `albu. ^lan 378. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. ^lan 382. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. ^lan 379. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. . ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ^lan 380. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.

~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. ^lan 383. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. @alba protiv re{ewa ^lan 385. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.. ^lan 384. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. 2.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. . Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. ^lan 386. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke.

Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude. ^lan 390. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. ta~ka 5. ovog zakona. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. ^lan 387. `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. nedozvoqenu (~lan 365. st. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. Re{avaju}i o `albi. 2) odbiti prvostepenog suda. stav 2. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. stav 1). Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. a protivna stranka se s tim saglasi.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. ^lan 388. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. i ~lan 385. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. . @albu iz stava 1.. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. 1-3.

stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. Drugostepeni sud je du`an da. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. ^lan 393. ovog zakona. ^lan 392. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. . ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. ukoliko ne odbaci `albu. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. 2. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku.. Revizija ^lan 394.000 dinara. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. ^lan 391. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija.000 dinara. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389.

ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. ovog zakona. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. stav 1. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ovog ~lana. ^lan 395. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. osim ta~ke 4. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ^lan 397. uzoraka. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. i 3. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. modela i `igova. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava.. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. ^lan 396. . 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. firme ili naziva. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. stav 2. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. koja se tim prouzrokuje.99 Izuzetno. 2.

stav 2. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. sa svim spisima. . ovog zakona. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. Po prijemu odgovora. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Neblagovremenu.100 ^lan 399. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. osim iz ~lana 393. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. Primerak blagovremene. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. bez odr`avawa ro~i{ta. ili po proteku roka za odgovor. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. zajedno sa revizijom. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. ovog zakona. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. Javnom tu`iocu dostavi}e se. ^lan 403. u roku od 15 dana. ^lan 402. osim iz ~lana 389. ta~ka 9. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena.. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. ^lan 400. ^lan 401.

ta~ka 9.. s obzirom na prirodu povrede. odnosno drugostepenog suda. re{ewem }e usvojiti reviziju. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). ^lan 407. postupi}e prema odredbama st. nije u~inio prvostepeni sud. ^lan 408. i 10. Neblagovremenu. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. 1. stav 2. i 2. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. 2. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. odnosno drugom nadle`nom sudu. 1. . revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ^lan 406. ^lan 405. ovog ~lana. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ili 2. st. ovog zakona. ta~. stav 2. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu.101 ^lan 404. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. 3. revizijski sud. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno.

^lan 409. ^lan 412. ~l. ~lana 366. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. ^lan 411. 358. i 3). ovog zakona nije {to drugo odre|eno. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. 378. odnosno drugom nadle`nom sudu. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. st. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). Revizija protiv re{ewa iz stava 1. i 3. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene. 373. 368. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. Ako u ~l. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. ta~ka 3. 2. i 3. st. 356. revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. 2. 2. stav 4. i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe.. st. 357. 381-384. ovog zakona. ~l. i ~l. ~lana 367. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. ^lan 410.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. i 363. stav 2. . 394-410.

javnom poretku i pravilima morala. ^lan 416. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ^lan 415. ^lan 417. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. stav 2. .od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . protiv koje su stranke izjavile reviziju. ovog zakona. 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija .od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom.103 - 3. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke. ovog ~lana donesene u drugom stepenu. Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. ^lan 414. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. stav 1). Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. Protiv odluke iz stava 1. ta~ka 5..

400. 410. 4. Ako u ~l. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. a po potrebi i zapisnici iz spisa. ^lan 419. 413-420. Ponavqawe postupka ^lan 422. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom.406. ^lan 420. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. ili ako stranku koja je pravno lice . Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. ovog zakona. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. stranka koja je podnela predlog. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom.104 ^lan 418. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. i 411. ~l. ^lan 421. a naro~ito propu{tawem dostavqawa..

^lan 424. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. ^lan 423. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. 8. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. ovog zakona. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. od dana kad je odluka dostavqena stranci. odnosno poni{tena. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. i 9. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. 10) ako je. ukinuta. odnosno sudije-porotnika. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. ukoliko vo|ewe parnice. ta~. 1. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. od dana kad je odluka dostavqena stranci. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. ta~. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. 2) u slu~aju iz ~lana 422. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ovog zakona. protivne stranke ili kog tre}eg lica. odnosno wenom zakonskom zastupniku. 1. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. 7. ili ako zakonski zastupnik. 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. ovog zakona. ta~ka 2. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. ta~ka 1. a ako zakonski . do 3..

ta~ka 9. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. ta~ka 9. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. Neblagovremene (~lan 424). 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. ^lan 425. ovog zakona. ovog zakona. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. ^lan 426. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. 5) u slu~aju iz ~lana 422. da te~e pre ra~unati od pravni lek. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. ovog zakona. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. ta~. odnosno nova dokazna sredstva. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. Ako bi rok odre|en u stavu 1. i 7. 6.106 zastupnik. ta~ka 8. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice. 2. 1. ta~. i 10. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. . a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. 6) u slu~aju iz ~lana 422. 3-5. nepotpune (~lan 425. ovog zakona. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. ta~. ovog zakona. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. ovog zakona. ovog zakona. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta.. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu.

Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. ukinu}e svoju odluku. ovog zakona. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). ^lan 428. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari.. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu. predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu.107 ^lan 427. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. Kad predmet stigne vi{em sudu. ^lan 429. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. . Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave.

1. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. do 5.108 - 5. i 3. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. ovog zakona donosi revizijski sud. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. a posle toga izjavila reviziju. stav 2. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. stav 2. 3. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. Odredbe ~lana 430. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. osim ako je predmet. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka.. ^lan 431. stav 1). st. ta~ka 10. ovog zakona. osim zbog razloga iz ~lana 361. ^lan 432. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. . sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. Re{ewe iz ~lana 430. re{ewe iz ~lana 430. ta~ka 10. u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. ovog zakona. ta~. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. Re{ewe iz ~lana 431.

109 Protiv re{ewa suda iz st. ^lan 435.. . a stranka pre. do 432. ^lan 436. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. ^lan 433. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 437. ^lan 438. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. 1. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. i 2. Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. 430. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. Odredbe ~l.

^lan 441. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa. ^lan 444. postojawu i prestanku radnog odnosa. ^lan 445. U dozvoqena. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. ^lan 443.. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. ^lan 442. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440.110 ^lan 439. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je . Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova.

Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. ^lan 450. o pravnom osnovu. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. ^lan 447. i ~l. . U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. i 371. stav 3 . Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. ^lan 448. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ovog zakona.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. ^lan 449. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369.. 370. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja.

Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. i 2. . sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. 5) fakture. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe.. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. sud }e tu`bu odbaciti. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. ta~.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. ^lan 452. 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. 1. ^lan 451. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe.

Platni nalog izdaje predsednik ve}a.113 ^lan 454. Platni nalog iz stava 1. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. Platni nalog dostavqa se obema strankama. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. ^lan 456. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. ^lan 457. platni nalog postaje pravnosna`an. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. Neblagovremene. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. U delu u kome nije napadnut prigovorom. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio.. . Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. ^lan 455. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga.000 dinara. ^lan 458. bez odr`avawa ro~i{ta.

a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. ^lan 459. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. kad takvom raspravqawu ima mesta. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog. ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. Ako se tu`ba povu~e. ^lan 463. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. ukinu}e i platni nalog. ^lan 462.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. . Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. ne}e ukinuti platni nalog. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. ^lan 460. sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. 453. i 454). Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. stav 1). ^lan 461.. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. ali pre zakqu~ewa glavne rasprave.

Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. ^lan 466. . a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ~ija vrednost. u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465. ^lan 464. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica. u smislu odredaba ove glave. ovog ~lana (~lan 34.. u smislu odredaba ove glave. ^lan 467. stav 2). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. stav 1). koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. Sporovi male vrednosti. ovog ~lana (~lan 34. ne prelazi iznos iz stava 1. platni nalog ostaje na snazi.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. ^lan 468.000 dinara. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. sporovi o nepokretnostima. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari.

u celosti ili delimi~no. stav 1. odri~e od tu`benog zahteva.000 dinara. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. ^lan 474. ^lan 471. ^lan 470. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100.000 dinara. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. ovog zakona. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. priznaje tu`beni zahtev. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. ^lan 472. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. ako su bile prisutne. ili odri~e od `albe. pored podataka iz ~lana 118. Re{ewa iz stava 2. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. ^lan 473. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. zapisnik o glavnoj raspravi. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. U postupku o sporovima male vrednosti. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i.. a naro~ito one kojima se.116 ^lan 469. preina~ava ili povla~i tu`ba. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu.

000 dinara. jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. . da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. pored ostalog. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. smatra}e se da je povukao tu`bu. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). ^lan 477. Sud }e presudom iz stava 1. ^lan 478. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. stav 2.. a uredno je pozvan. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Sud }e presudom iz stava 1. ^lan 475. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. stav 3). ^lan 476. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama.

radi izvr{ewa ugovora. rok iz ~lana 333. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. stav 1. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. odnosno re{ewa iz stava 1. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. ^lan 482. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. pored op{te mesne nadle`nosti. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. i ~lana 343. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona. a ako je presuda. U postupku o sporovima male vrednosti. rok se ra~una od dana dostavqawa. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. Protiv prvostepene presude.. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. odnosno brisawa iz registra. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. stav 2. ^lan 481. pored op{te mesno nadle`nog. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. odnosno re{ewa. ovog zakona iznosi osam dana. . ovog zakona. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno.

Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. Stranka ne statutarnog zastupnika. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2. ta~.500. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti.. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. prema potrebi. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. 3. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. ovog zakona. i 4.119 ^lan 483. . Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. Pravni lekovi ^lan 486. ^lan 488. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave.000 dinara. stav 4. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. ^lan 485. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487.

Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. ^lan 490. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. U postupku u privrednim sporovima. ovog ~lana. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu. odnosno re{ewa. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ne prelazi iznos iz stava 1. stav 3. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. ovog ~lana (~lan 34. .000 dinara. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. stav 1). u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. ovog zakona. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima.. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude.120 ^lan 489. stav 2). sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. ovog ~lana (~lan 34. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda.

36/80. 36/77. ^lan 493. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". . osim odredaba trideset i prve glave (~l. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. 31/93. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom. 6/80. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku.. 15/98 i 3/02). br.421). br. 58/84. 468a-487). 24/94. 72/82. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. 20/90. 43/82.121 ^lan 492. 69/82. 4/77. 413. 12/98. 57/89. ^lan 494. a odredba ~lana 395. uslova za izjavqivawe zahteva i postupka. 74/87. 27/92.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful