Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog . Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. ^lan 18. nije dozvoqena `alba. ve} da ono samo sprovede postupak. ^lan 17. Odredbe st. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. U slu~aju iz stava 1. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. a tu`eni je dao svoj pristanak. prema stawu postupka. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. ovog ~lana ve}e mo`e. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. 1. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. oglasi}e se nenadle`nim. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost.4 ^lan 16. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. Kad sudija pojedinac u toku postupka. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. i 2. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac.

zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. ^lan 22. ako je . postupak }e se nastaviti pred ve}em. 17. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut.. Sud se mo`e oglasiti. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. ^lan 20. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. ako ono nije odr`ano. ^lan 21. po slu`benoj du`nosti. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. ako ono nije odr`ano. po potrebi. ^lan 19. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu.5 suda. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. i 20). mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom.

sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. 2. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom.. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. ^lan 25. re{ava Vrhovni sud Srbije. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. ^lan 23. ^lan 24. ^lan 26. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije.

ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. sastava suda. 3. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. Kamate. ^lan 31. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. .. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. ^lan 30. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. ^lan 33. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. ^lan 32. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. Stvarna nadle`nost ^lan 28. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva.

ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. sprovodi postupak i donosi odluku u . osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. U drugim slu~ajevima.8 ^lan 34. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Ako je u slu~aju iz stava 2. Sastav suda ^lan 35.000 dinara. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. Kad sudi u prvom stepenu. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. ^lan 37. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. najdocnije na pripremnom ro~i{tu.000. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. ^lan 36. bez obzira na vrednost predmeta spora. a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi. 4. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine.. sud }e. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos.

`igova ili geografskih oznaka porekla. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. ^lan 41. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. 5. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. uzoraka. jedinica lokalne samouprave. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. bez obzira na vrednost. Republike Srbije.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. sporove iz autorskog prava.. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. ^lan 40. ^lan 38. prava na upotrebu firme ili naziva. . modela.

ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. ^lan 42. ta~ka 1). Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. stav 1. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. odnosno boravi{te. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. U slu~aju sumwe. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. pored suda op{te mesne nadle`nosti. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. .. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199.

Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je.. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . a odredba stava 1. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. ^lan 48. 1. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. Odredbe st. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. odnosno boravi{te. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. nadle`an je pored suda iz stava 1. i 2.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

saobveznika ili regresnog obveznika. 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. bez obzira da li je brak prestao ili nije. zakonski zastupnik ili punomo}nik. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. . g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. na predlog stranke. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an.15 Vrhovni sud Srbije }e. srodnik po tazbini do drugog stepena. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. 2) ako je akcionar.. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. ili ako izme|u sudije i stranke. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. 4) ako je staralac. ^lan 66. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. usvojilac ili usvojenik stranke. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an.

Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. 1-7. ovog zakona. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. a ako nije bilo raspravqawa.. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. ta~. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. Protiv re{ewa iz stava 2. 2) o kome je ve} odlu~eno. 65. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. stav 1. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. . Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava.16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). ^lan 68. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. Sudija. koji }e mu odrediti zamenika. ^lan 69. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. i 66. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. onda do zavr{etka rasprave. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. stav 2). ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. ^lan 67. do dono{ewa odluke.

O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. Protiv re{ewa iz stava 4. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. ^lan 70. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. . 65. ^lan 71. stav 2. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. ovog zakona. i 66. ^lan 72. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. sudiju porotnika i zapisni~ara. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda.. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji.17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave.

Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. obavesti}e o tome organ starateqstva. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. Maloletnik poslovne sposobnosti. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe.18 Parni~ni sud mo`e. za zakqu~ewe poravnawa. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost).. za priznawe. 1. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. ^lan 74. ovog ~lana ako utvrdi da. da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. ^lan 76. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. i 2. izjavqivawe. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. ^lan 77. Protiv re{ewa iz stava 3. s obzirom na predmet spora.

u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. ovog ~lana. nalaze u inostranstvu.19 {teta za lice pod starateqstvom. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. 1. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. a tu`eni nema punomo}nika. Pod uslovom iz stava 1. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. Dok se ne otklone ovi nedostaci. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. 4) ako je prebivali{te. koji nemaju punomo}nika. . sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. ovog ~lana. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. ^lan 78. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik.. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. i 2. a nema zakonskog zastupnika. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana.

a po potrebi na drugi pogodan na~in. predmet spora. ^lan 81. Protiv re{ewa iz stava 4. i 5. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. . Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. ^lan 80. ^lan 83. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca.. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. 4. stav 2. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. zakonski osnov. ^lan 82. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. ovog zakona. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. ta~. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda.

a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. ^lan 87. ovog zakona. stav 2. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. Zastupawe dr`avne zajednice. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. osim lica koje se bavi nadripisarstvom. dr`ave ~lanice i wenih organa. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. ^lan 85. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. ^lan 86. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku.. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. Obim punomo}ja odre|uje stranka. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. . Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 88.

advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. . Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. a naro~ito da podigne tu`bu. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. za zakqu~ewe poravnawa. ^lan 90. ^lan 89. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. da je povu~e.. da zakqu~i poravnawe. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika. ^lan 91. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 92. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega.

Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. Opozivawe. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). pismeno ili usmeno na zapisnik. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. kao i izjave stranaka. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. Opozivawe. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. . Izuzetno od odredbe stava 1. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. a stranka. odnosno u~esnika. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. ^lan 94.23 ^lan 93. Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. ovog ~lana. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. ^lan 95. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a..

predmet spora. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. ^lan 99. naziv firme. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. ime i prezime. ^lan 97. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom.. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. ^lan 101. padaju na teret sredstava suda. odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. . ^lan 98. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. Pozivi. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. sadr`inu izjave i potpis podnosioca. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. Tu`ba. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev. prebivali{te ili boravi{te. kao i dokaze kad je to potrebno. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. odnosno sedi{te stranaka. protivtu`ba. Ako izjava sadr`i kakav zahtev.

odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. Kad je to potrebno. odnosno dopune. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. sud }e ga odbaciti.25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. ^lan 102. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. Kad je podnesak. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. odnosno pregledati. koji je u ime stranke podneo advokat. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti.. odbaci}e se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. ^lan 103. ^lan 104. Nov~anom kaznom do 30. stranku ili drugog u~esnika u postupku. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. a ako bude vra}en bez ispravke. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. . smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska.

.26 Izre~ena kazna po stavu 1. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. zameni}e se zatvorom. Odredba stava 3. 247. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. ^lan 107. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude . Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. Odredbe stava 4. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. Rokovi se ra~unaju na dane. ^lan 106. mesece i godine. i 319). ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. 254. nov~ana kazna. Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105.

prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. ^lan 109. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Ro~i{te se. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. predmet spora. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Ro~i{ta ^lan 108. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. Kad se ro~i{te odlo`i. 1. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti.6.. Odredbe st. odr`ava u sudskoj zgradi. sud }e. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. a u pozivu }e se nazna~iti mesto. ^lan 110. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. u pozivu }e se navesti stranke. dan predaje podneska vojnoj jedinici. odnosno vojnim ustanovama. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. po pravilu. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ako je mogu}e. .

odbaci}e sud kao neuredan. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. ^lan 115. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. 2. i 3. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. . Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. ^lan 112. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka.. ^lan 113. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. st. ^lan 114. od dana kad je za to saznala. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba.

Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. sadr`ina izjava stranaka. mesto gde se vr{i radwa. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. . u wemu se ne sme ni{ta brisati. wihovi predlozi. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. ^lan 118. po pravilu. Zapisnik se mora voditi uredno. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu.. kao i odluke suda donete na ro~i{tu. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. ^lan 119. Zapisnik pi{e zapisni~ar. dodati ili mewati. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. ^lan 116. dokazi koji su izvedeni. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. ^lan 120. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. dan i ~as kad se vr{i radwa. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. dokazi koje su ponudile. bez rasprave.

stranke. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem. une}e se na kraju zapisnika. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. . O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. Zapisnik. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. ^lan 121. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. Ako se koja stranka. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. zapisni~ar.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. ^lan 122.. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik.

U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. ^lan 124. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. sud odlu~uje re{ewem. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu. ^lan 126.. tako da nijedno od wih nema ve}inu. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. preko po{te. Pismena se dostavqaju. po pravilu. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. ^lan 125. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. preko nadle`nog organa op{tine. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. kao i o drugim prethodnim pitawima. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. Odluku o jednostavnijim pitawima. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. o svakom zahtevu glasa}e se posebno.31 Kad ne odlu~uje presudom. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova.

dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. 1. licu ovla{}enom za primawe pismena. Vojnim licima. re~nom. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. odnosno neposrednog stare{ine. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. Dostavqawe dr`avnim organima..32 dostavqawa. i 3. Dostavqawe po odredbama st. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. ^lan 128. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. ^lan 129. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. ^lan 130. . organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. ^lan 131. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica.

du`an da poka`e.33 ^lan 132. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. platni nalog. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme. ^lan 133. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. st. zakonskom zastupniku. ako svoju delatnost obavqa u stanu. Tu`ba.. ^lan 134. ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. ^lan 135. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. 1. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. Ako se oni ne zateknu u stanu. vanredni pravni lek. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. na zahtev. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. a to lice se tu ne zatekne. odnosno punomo}niku. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. i 2. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. odnosno punomo}niku. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. ^lan 136. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. ako ono pristane da primi pismeno. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno.

i 2. ovog zakona. Ako oni to ne u~ine. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. . st. Promena adrese ^lan 139. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. du`ni su da o tome odmah obaveste sud. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. ovog zakona. Ako pismeno iz stava 1. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Kad lice kome je pismeno upu}eno. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno.34 radnom mestu. postupi}e se po odredbama ~lana 135. ~as i razlog odbijawa prijema. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. ^lan 137. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. Kad punomo}nik. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. Odbijawe prijema ^lan 138. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda.. 1. a ne obavesti o tome sud. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. Na dostavnici }e zabele`iti dan. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno.

odnosno punomo}nika. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika. ^lan 142. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. ovog zakona. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu. Istovremeno. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. stav 2. . Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. odnosno wenog zakonskog zastupnika. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. Dostavnica ^lan 144.. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~.

predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. Stranke imaju pravo da pregledaju. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa.36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. ^lan 148. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . dozvolu daje sudija. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. a kad je postupak zavr{en.. ^lan 147. Kad je postupak u toku.

^lan 150. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda.. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. U tom slu~aju sud }e. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. ovog ~lana. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. ^lan 149. stav 5. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. prema rezultatu dokazivawa. ^lan 151. Izuzetno od odredbe stava 4. stav 3. . ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. s obzirom na sve okolnosti. kao i o visini tro{kova. ovog zakona. Sud }e. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi.

on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. ^lan 156. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. ali ne i pravo na nagradu. odnosno na pripremnom ro~i{tu. radwama . ^lan 155. a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima.. ^lan 154.38 ^lan 152. ^lan 153. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. ^lan 157. a nije uspelo.

U slu~aju iz ~lana 153. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. odnosno re{ewu. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. ovog zakona. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. ^lan 160. ^lan 159. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. ako se re{ewe ima dostaviti strankama.. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. ^lan 158. odlu~i}e i o . koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. ^lan 161. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka.

Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. . Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. uvi|aja i sudskih oglasa. ve{taka. ^lan 162. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. prema uspehu u parnici. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka.. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora. a druga u pogledu glavne stvari. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. ^lan 165. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci.

Za zastupnika se postavqa advokat. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. ^lan 168. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva. Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. stav 2). prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. ve{taka. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. ^lan 166. ^lan 167. stav 2). .41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. Protiv dozvoqena `alba. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda.. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda.

obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e. a ako mu nadle`ni sud. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika.42 ^lan 169. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. ~ine deo parni~nih tro{kova. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. ^lan 172. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. ^lan 171. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. . kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i.. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. vrati}e molbu. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. odnosno dr`avni organ nije poznat. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. ustupi}e molbu nadle`nom sudu. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. odnosno drugom dr`avnom organu.

Odredbe ~lana 170. 2.. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. i 3. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. ^lan 175. prvostepeni sud }e. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. . Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima. ^lan 174. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176. U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. ^lan 173. st. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno.

punomo}nika ili ve{taka. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova.. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. zakonskog zastupnika. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari. odnosno do 100. ume{a~a. Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku.44 ^lan 177. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. ^lan 178. . ^lan 180. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu.000 dinara za fizi~ko lice. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. ^lan 179. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in.000 dinara za pravno lice. Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.

odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese. Sud }e nov~anom kaznom do 30. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. na zahtev stranke. Sud }e. ovoga ~lana. . ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1.. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta. ^lan 184.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. ^lan 182. Sud }e. ^lan 183. ^lan 185. sud }e o{te}enoj stranci.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. odlu~iti da joj lice iz stava 1. na zahtev stranke. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete.

Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. ili istinitost. odnosno neistinitost neke isprave. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. vrednost predmeta spora. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. Sadr`ina tu`be ^lan 187.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. sud nije vezan za wega. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.. Kad nadle`nost. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. . a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe.

Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. odnosno da ne postoji. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. . ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. pored postoje}eg zahteva. ^lan 191. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Zahtevi se. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. o svim zahtevima sudi}e ve}e..47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. Isticawe zahteva u smislu stava 1. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. tu`ilac mo`e. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. ovog ~lana. po stavu 2. Protivtu`ba ^lan 192. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi.

Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. ili ako je promenio. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. dopunio ili ispravio pojedine navode.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu.. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. ako je smawio tu`beni zahtev. . zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. ako se tu`eni protivi preina~ewu. ako za to nije imao dovoqno vremena. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. a nije se pre toga protivio preina~ewu. Preina~ewe tu`be ^lan 193. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. ^lan 194. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be.

ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog. ^lan 198. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. ako tu`eni na to pristane. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. . Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. Dok parnica te~e. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Postojawe parnice ^lan 197. sud }e tu`bu odbaciti.. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. potreban je i pristanak tu`enog. Povla~ewe tu`be ^lan 196.49 ^lan 195. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. a ako takva parnica bude pokrenuta. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. sve do zakqu~ewa glavne rasprave.

pod uslovima iz stava 1.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i.. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. Na na~in predvi|en u stavu 1. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. ^lan 200. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu. . Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti. uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. ^lan 201. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. ovog ~lana. 2) ako su predmet spora zahtevi. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica.

Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile.51 ^lan 202. kao i da izjavquje pravne lekove. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. prijavquje . ^lan 203. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari).. ^lan 204. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. ^lan 206. ^lan 205. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka.

a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. ovog ~lana. sud }e zastati sa postupkom. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. ^lan 209. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. Ako ume{a~ izjavi pravni lek. ^lan 210. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a.. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. . prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. Dok taj rok ne protekne.

53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. . Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. a ako ovo nije odr`ano. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. ^lan 211. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica. oni mogu. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213. Imenovawe prethodnika ^lan 212. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i.. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta. Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu.

^lan 216. ^lan 215. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati.. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. ovog zakona. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu.) odse~eno od suda. 7) kad je to drugim zakonom odre|eno. ta~ka 1. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . ta~. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. 1-5. novi zakonski zastupnik.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl. 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. ^lan 217. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine.

Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 218. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. . ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. ^lan 219.. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba.55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. ovog zakona. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno.

a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. ali se visina iznosa. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. ^lan 224. o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. odnosno . Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. stav 3). Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. ^lan 221. ^lan 222. Sud }e. uzimaju}i u obzir sve okolnosti.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. Stranka koja osporava postojawe nekog prava. ^lan 223.. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo.

za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. Uvi|aj ^lan 227. ^lan 228. . ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu.57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. Kad odre|eni rok protekne. ^lan 225. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. ^lan 226. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta.. sud }e visinu nov~anog iznosa. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku.

ostavqaju}i joj za to odre|eni rok.58 ^lan 229. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. ^lan 231. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava). . Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. ^lan 232. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e. dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno..235 ). pod uslovom uzajamnosti. 232. Isprave ^lan 230. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. ^lan 233.

000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234.000 dinara fizi~ko lice. Sud }e. ^lan 235. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega. i 239. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. ovog zakona.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. Nov~anom kaznom do 50. ^lan 234. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. du`no je i da svedo~i. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese..000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima. Odredbe ~lana 248. ovog zakona. Svedoci ^lan 236. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. odnosno do 100. Protiv odluke suda iz stava 1. s obzirom na sve okolnosti. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. 238. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. . po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.

^lan 239. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. usvojioca ili usvojenika. lekar. ^lan 240. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. Ako je potrebno. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. ^lan 238. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. sklapawa braka ili smrti. kao i svog staraoca ili {ti}enika. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. . ^lan 241. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena.. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. ^lan 237. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti.

^lan 242. ^lan 243. Svedoci se mogu suo~iti. boravi{te. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. vreme i mesto dolaska. zanimawe. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). ime oca. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza.. mesto ro|ewa. Svedoci koji se zbog starosti. dopune ili razja{wewa. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. . Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. ^lan 245. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. zanimawe i boravi{te. godine starosti i wegov odnos sa strankama. ^lan 244. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. stav 2). Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati.

Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. a ako i posle toga odbije da svedo~i. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. pozva}e se da pismeno odgovara. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. mo`e ga zatvoriti. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. postavqa}e mu se pitawa pismeno. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. mo`e ga kazniti nov~ano do 30.000 dinara. a ako je nem. ina~e gubi pravo na wu. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu.000 dinara. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. . ali najdu`e mesec dana. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. ^lan 248. ^lan 247. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom.62 ^lan 246. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. na zahtev stranke. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. Ako je svedok gluv. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. kao i na naknadu izgubqene zarade.. Sud }e. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni.

na wegov zahtev. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama.. o tome }e odlu~iti sud. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. hemijskoj laboratoriji. ovog ~lana. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. Sud }e ve{taka.63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. na wegov zahtev. ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. a naro~ito slo`enija. ^lan 251. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. Sud mo`e. Ve{taci ^lan 249. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga.). ^lan 250. @alba protiv re{ewa iz stava 3. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Sud mo`e ve{taka. rukopisa. a ako predujam nije polo`en. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. Oslobo|ewe od du`nosti . Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. ^lan 252. takva ve{ta~ewa. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. fakultetu i sl). Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa.

Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. i 3. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. 2. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. . Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. ^lan 255. a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. ovog zakona. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. U zahtevu za izuze}e ve{taka. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. st. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. stav 5.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba.. ^lan 254. ^lan 253. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. ovog zakona.

nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. . po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku.65 ^lan 256. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. ^lan 258. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. Protiv re{ewa suda iz ~l. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. odrediti drugog ve{taka. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. 251. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. ^lan 260. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. ^lan 259. i 259. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. predmet spora. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. i mi{qewe. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. ovog zakona nije dozvoqena `alba. ^lan 257. 250.. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime. dostavqa sudu pre rasprave. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. zanimawe ve{taka. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u.

66 ^lan 261. Saslu{awe stranaka ^lan 262. ^lan 265. ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. . ^lan 263. ^lan 264. ako je weno saslu{awe mogu}no. ^lan 266. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e.. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. ako se uverio da stranci. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga.

Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. O predlogu iz stava 1.. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati. ^lan 270. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. Ovaj postupak je hitan. ^lan 267. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. ^lan 271. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e . ^lan 268. kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku.

ako je poznat. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. ^lan 272. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. kao i dokaze koji }e se izvesti. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. Sud mo`e. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. . Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas.. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza. Ako je postupak u toku. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. nije dozvoqena `alba. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. ^lan 273. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku.

U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. ^lan 276. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. ^lan 279. i 103). ^lan 278. 78. u toku pripremawa glavne rasprave. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. ovog zakona. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa.69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. . ^lan 275.. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. Predsednik ve}a mo`e.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

^lan 298. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. tu`ba se smatra povu~enom. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. . a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. ^lan 297. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge. a uredno su pozvani. ^lan 296.. odnosno pobijaju predloge protivnika. proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ^lan 301. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga. i uop{te. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. ^lan 302. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. da o istom zahtevu ve} te~e parnica. da je stvar pravnosna`no presu|ena. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo..74 ^lan 299. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 300. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. . da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba.

^lan 305. ^lan 304. . stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora.3. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. po izja{wewu stranaka. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. ^lan 306.. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. ve{taka ili stranke. ^lan 303. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. ~lanovi ve}a. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. da li ve} te~e parnica. da li je sud stvarno nadle`an. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. 1. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo.75 Odredbe st. ako ih sud. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka.

ako je to od interesa za wihovu slu`bu. interesi javnog reda ili razlozi morala. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. Odredba stava 3. . Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. Glavna rasprava je javna. ^lan 308. ^lan 311. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. poslovne ili li~ne tajne. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. ^lan 310. wihove zakonske zastupnike.. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. ^lan 309. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. punomo}nike i ume{a~e. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e.

presudu na osnovu priznawa.. o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. o privremenim merama obezbe|ewa. odnosno tu`ioca. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. . Sud rukovodi glavnom raspravom. o spajawu parnica. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. daje re~ strankama. ispituje stranke. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. o urednosti punomo}ja. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 314. izvodi dokaze. o dostavqawu sudskih pismena. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. donese presudu na osnovu propu{tawa. o prekidu i zastajawu u postupku. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. ^lan 313. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu. o postavqawu privremenog zastupnika. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. kao i o odre|ivawu rokova. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. o obezbe|ewu dokaza. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. Sud je ovla{}en i da.

Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. nije dozvoqena `alba. Ako opomena bude bezuspe{na. odlo`i. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. ali ve}e mo`e. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. glavna rasprava mora po~eti iznova. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. . Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. ^lan 316. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em.. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. ^lan 317. sud }e ga opomenuti. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em.78 ^lan 315. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. ^lan 319. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda.000 dinara. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu. po{to se stranke o tome izjasne.

. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. odbaci}e tu`bu. ^lan 321. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ^lan 323. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. stav 3). koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. ^lan 324. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo. ^lan 320.. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe.

Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. ^lan 329. advokata i dr. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. U punomo}nik. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. ^lan 326. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. ^lan 328. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen . Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. stav 3). poverqiv i hitan. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa.80 ^lan 325.. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. ^lan 327. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom.

mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. ^lan 331. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. sud }e.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. ^lan 333. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. Ako postoji vi{e zahteva. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. ^lan 332. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave.. odlu~iti jednom presudom. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. sud }e o svim tim zahtevima. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. . mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. po pravilu. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. ako usvoji tu`beni zahtev. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana.

tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. odnosno dela zahteva. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. stav 3 ) .. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). Me|upresuda ^lan 335. Priznawe tu`benog zahteva. sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. odricawa ili na osnovu raspravqawa. . Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Ako su od vi{e tu`benih zahteva.82 - Delimi~na presuda ^lan 334. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. usled priznawa.

Presuda zbog propu{tawa ^lan 338. Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena. stav 3). sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa).83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. . sud }e zakazati pripremno ro~i{te. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate.. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Odricawe od tu`benog zahteva. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. stav 3). Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. ovog ~lana.

84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. ^lan 340. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. stav 2. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. U slu~aju iz ~lana 305. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. 4. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena.. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ovog zakona. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. ovog zakona. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. odnosno zapisnika. U slu~ajevima predvi|enim u st. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. stav 2. . ovog ~lana. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. i 5. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. Ova presuda se ne}e objavqivati. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. Kad se presuda objavquje.

ime i prezime. Pismeno obrazlo`ewe. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. ili boravi{te. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. vrednost predmeta spora.. . prebivali{te. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. nazna~ewe stranaka. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. izra|ena presuda mora imati uvod. kao i dan kad je presuda donesena. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom. wihovih zastupnika i punomo}nika. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. dokaze. ovog ~lana. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. odnosno sedi{te stranaka. kratko ozna~ewe predmeta spora. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. dan zakqu~ewa glavne rasprave. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. Sud }e. kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. naziv suda. ^lan 342. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a.

Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. ^lan 345. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena. odbaci}e tu`bu. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice.. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa. . Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. Pravnosna`nost presude ^lan 346. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno.86 ^lan 344. ^lan 347. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na.

. odnosno sudija pojedinac. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. Ispravqawe presude ^lan 349. ~im je otpravqena.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. ^lan 348. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena. Pogre{ke u imenima i brojevima. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude.. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. a ako presuda nije objavqena. odnosno sudija pojedinac u svako doba.

ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. ~l. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. ^lan 354. B. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. stav 2. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno.. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. ~lana 348. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. 341-345. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. stav 2.88 ^lan 351. ^lan 352. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. i ~lana 349. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. ^lan 353. . ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. Odredbe ~lana 333. ~lana 340. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. ~lana 339. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude. stav 2.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

^lan 369. Primerak blagovremene. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. ^lan 367. po potrebi.. Primerak `aliocu. potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. ^lan 368. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. ako je podnesen. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. bez rasprave. a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. po pravilu. ^lan 366. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. . @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka.

Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. 7. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. kao i odredbe ~l. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. i ~lana 349. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. Na raspravu se pozivaju stranke. 369. 343-345. 322-333. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. 2. a protivna stranka odgovor na `albu. Ako u ~l. ^lan 371.93 ^lan 370. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. i 370. i 9. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. 295-321). koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. ovog zakona. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. ~l. 5. i na pravilnu primenu materijalnog prava.. 1. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. ta~. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. stav 2.

ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. ^lan 377. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. 2. 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. ukidaju. 3. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. ^lan 376. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. drugostepeni sud }e. ^lan 375. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. ^lan 374. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti.. s obzirom na prirodu povrede. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. Neblagovremenu. stav 2. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. i 10.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. stav 2. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. ta~. ta~ka 9. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu.

^lan 378. U obrazlo`ewu presude. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima.. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. ^lan 379.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. ^lan 382. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. ako je samo ona izjavila `albu. ^lan 380. mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. ^lan 381. . drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze.

^lan 386.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. ^lan 383. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). @alba protiv re{ewa ^lan 385. re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena.. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. 2. ^lan 384. . Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena.

smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. @albu iz stava 1. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Re{avaju}i o `albi. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. ^lan 390. ta~ka 5.. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. 2) odbiti prvostepenog suda. i ~lan 385. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. 1-3. stav 1). stav 2. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ovog zakona. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. nedozvoqenu (~lan 365.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. ^lan 387. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. st. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude. Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. . `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. ^lan 388. a protivna stranka se s tim saglasi.

. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. ^lan 392.000 dinara. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. ^lan 393. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. Revizija ^lan 394. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. Drugostepeni sud je du`an da. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. ^lan 391. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. ovog zakona. ukoliko ne odbaci `albu. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe.000 dinara.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu. 2. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. . ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.

osim ta~ke 4. 2. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. firme ili naziva. ovog zakona.. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. uzoraka. . revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije.99 Izuzetno. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. modela i `igova. koja se tim prouzrokuje. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. i 3. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. ^lan 397. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. stav 1. ^lan 396. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. ovog ~lana. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ^lan 395. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. stav 2.

2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. ovog zakona. ta~ka 9. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda. ^lan 401. osim iz ~lana 389. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. zajedno sa revizijom. ^lan 403. u roku od 15 dana. bez odr`avawa ro~i{ta. revizijskom sudu preko drugostepenog suda.. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. stav 2. Primerak blagovremene. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. ili po proteku roka za odgovor. . 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. sa svim spisima. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. ^lan 402. Po prijemu odgovora. Neblagovremenu.100 ^lan 399. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. Javnom tu`iocu dostavi}e se. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. ovog zakona. ^lan 400. osim iz ~lana 393.

ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. 2. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno.101 ^lan 404. ^lan 407. i 10. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. 1. ta~ka 9. odnosno drugom nadle`nom sudu. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. odnosno drugostepenog suda. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361.. 3. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. stav 2. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. postupi}e prema odredbama st. ^lan 405. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. ta~. . Neblagovremenu. revizijski sud. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. i 2. ^lan 408. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. nije u~inio prvostepeni sud. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. st. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. re{ewem }e usvojiti reviziju. ili 2. revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana. stav 2. s obzirom na prirodu povrede. ovog ~lana. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). ^lan 406. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. ovog zakona. 1.

Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). stav 4. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. odnosno drugom nadle`nom sudu. Revizija protiv re{ewa iz stava 1. ta~ka 3. 394-410. st. ~l. ~lana 367. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. ~l. revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. Ako u ~l. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. st. 356. 381-384. 358. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. i 363. 368. 2. 2. ~lana 366. i 3. 2.. 373. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. 378. i ~l. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. ^lan 412. i 3). ^lan 409. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. 357. st. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. i 3. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. stav 2. ^lan 410. . ovog zakona. ^lan 411. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. ^lan 417.od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. ovog ~lana donesene u drugom stepenu. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413.. ovog zakona. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402. protiv koje su stranke izjavile reviziju. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija .103 - 3. stav 2. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. javnom poretku i pravilima morala. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . ^lan 414. ta~ka 5. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ^lan 415.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. stav 1). Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke. ^lan 416. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. . Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. Protiv odluke iz stava 1.

2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. stranka koja je podnela predlog. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. ovog zakona. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. i 411. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. ~l. 410. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. ^lan 419. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. ili ako stranku koja je pravno lice . ^lan 421. a po potrebi i zapisnici iz spisa. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. 413-420. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397.. 4. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom.104 ^lan 418. 400. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. ^lan 420. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. Ponavqawe postupka ^lan 422. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. Ako u ~l. a naro~ito propu{tawem dostavqawa.406.

Iz razloga navedenih u ~lanu 422. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. ukoliko vo|ewe parnice. ta~ka 2. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. ^lan 423. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. 8. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. 10) ako je. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. 2) u slu~aju iz ~lana 422. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ili ako zakonski zastupnik. ovog zakona. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku.. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. a ako zakonski . 1. ovog zakona. ta~ka 1. odnosno poni{tena. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. ovog zakona. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. 1. 7. od dana kad je odluka dostavqena stranci. ukinuta. 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. do 3. od dana kad je odluka dostavqena stranci. protivne stranke ili kog tre}eg lica. ta~. ^lan 424. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. odnosno sudije-porotnika. i 9. odnosno wenom zakonskom zastupniku. ta~.

^lan 425. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. i 10. ovog zakona. . taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. 1. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. ^lan 426. ovog zakona. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. Neblagovremene (~lan 424). ta~ka 9. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. ta~ka 9. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. ovog zakona. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu.106 zastupnik. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. odnosno nova dokazna sredstva. i 7. 6) u slu~aju iz ~lana 422. nepotpune (~lan 425.. Ako bi rok odre|en u stavu 1. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. ovog zakona. ta~. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. 6. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice. 2. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. ovog zakona. ta~ka 8. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. ovog zakona. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. ta~. da te~e pre ra~unati od pravni lek. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. 5) u slu~aju iz ~lana 422. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. ta~. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. ovog zakona. 3-5. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti.

predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu.107 ^lan 427. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. ovog zakona. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. ^lan 429. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji.. ^lan 428. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. . O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave. Kad predmet stigne vi{em sudu. ukinu}e svoju odluku. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.

u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. stav 2. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga. do 5. a posle toga izjavila reviziju. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. 1. stav 2. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Re{ewe iz ~lana 431. ovog zakona donosi revizijski sud. Re{ewe iz ~lana 430. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. i 3.108 - 5. stav 1). ta~. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. ^lan 431. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. ovog zakona. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu.. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. 3. ovog zakona. osim zbog razloga iz ~lana 361. re{ewe iz ~lana 430. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. ta~ka 10. st. ^lan 432. Odredbe ~lana 430. . povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. osim ako je predmet. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. ta~ka 10.

109 Protiv re{ewa suda iz st. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. a stranka pre. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. ^lan 437. ^lan 433. . Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. do 432. 1. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 438. i 2. Odredbe ~l. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga.. 430. ^lan 436. ^lan 435. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova.

Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova.110 ^lan 439. postojawu i prestanku radnog odnosa. ^lan 441.. U dozvoqena. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je . odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. ^lan 443. ^lan 445. ^lan 444. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. ^lan 442.

ovog zakona.. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. i ~l. stav 3 . o pravnom osnovu. ^lan 447. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 449. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 448. i 371. ^lan 450. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. . 370. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446.

3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava.. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. ta~. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. i 2. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. ^lan 451. . Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. 5) fakture. 1. ^lan 452. sud }e tu`bu odbaciti.

platni nalog postaje pravnosna`an. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba. . ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. Platni nalog iz stava 1. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. ^lan 456. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. Platni nalog dostavqa se obema strankama. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom.. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. ^lan 457. ^lan 458.000 dinara. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. U delu u kome nije napadnut prigovorom. ^lan 455. Platni nalog izdaje predsednik ve}a. Neblagovremene.113 ^lan 454. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. bez odr`avawa ro~i{ta. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga.

Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. ^lan 461. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. ^lan 463. i 454). ^lan 462. Ako se tu`ba povu~e. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. ukinu}e i platni nalog. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari.. ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. ne}e ukinuti platni nalog. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 459. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. ali pre zakqu~ewa glavne rasprave.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. . sud }e re{ewem ukinuti platni nalog. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. 453. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. kad takvom raspravqawu ima mesta. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. stav 1). ^lan 460. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga.

stav 2). ^lan 468. u smislu odredaba ove glave. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica. ^lan 466. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1.000 dinara. jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine. Sporovi male vrednosti. stav 1). Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. ^lan 467. u smislu odredaba ove glave. ~ija vrednost. ne prelazi iznos iz stava 1. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. ovog ~lana (~lan 34. platni nalog ostaje na snazi.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. ^lan 464. ovog ~lana (~lan 34. sporovi o nepokretnostima. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe.. . u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona.

Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . ^lan 470. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. ili odri~e od `albe. preina~ava ili povla~i tu`ba. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza. U postupku o sporovima male vrednosti. Re{ewa iz stava 2. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. stav 1.116 ^lan 469. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. ^lan 473. ^lan 474. zapisnik o glavnoj raspravi. odri~e od tu`benog zahteva. ovog zakona. u celosti ili delimi~no. ako su bile prisutne. ^lan 471. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama.. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi.000 dinara. priznaje tu`beni zahtev. a naro~ito one kojima se.000 dinara. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. ^lan 472. pored podataka iz ~lana 118.

stav 3). Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 2. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. ^lan 475. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 478. . pored ostalog. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama.000 dinara. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje.. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. Sud }e presudom iz stava 1. a uredno je pozvan. da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. ^lan 477. Sud }e presudom iz stava 1. smatra}e se da je povukao tu`bu. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 476.

Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. pored op{te mesne nadle`nosti. ^lan 481. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. ovog zakona iznosi osam dana. stav 2. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana.. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. pored op{te mesno nadle`nog. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. a ako je presuda. . odnosno re{ewa iz stava 1. ovog zakona. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. i ~lana 343. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno. odnosno re{ewa. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. rok iz ~lana 333. ^lan 482. rok se ra~una od dana dostavqawa. radi izvr{ewa ugovora. stav 1. odnosno brisawa iz registra. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. Protiv prvostepene presude. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. U postupku o sporovima male vrednosti.

000 dinara. Stranka ne statutarnog zastupnika. ^lan 485. 3..119 ^lan 483. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. Pravni lekovi ^lan 486. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka.500. stav 4. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. . ovog zakona. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. prema potrebi. ^lan 488. i 4. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. ta~. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom.

daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu.000 dinara. sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu.120 ^lan 489. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe.. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. . ne prelazi iznos iz stava 1. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda. ovog ~lana (~lan 34. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. stav 1). stav 2). koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ovog ~lana. ^lan 490. ovog ~lana (~lan 34. odnosno re{ewa. U postupku u privrednim sporovima. ovog zakona. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost. stav 3. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1.

^lan 493. 58/84. 20/90. 6/80. 36/77.421). 57/89. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". 69/82. 72/82. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. osim odredaba trideset i prve glave (~l. 4/77. 12/98. 15/98 i 3/02).121 ^lan 492. 27/92. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". a odredba ~lana 395. 468a-487). uslova za izjavqivawe zahteva i postupka.. ^lan 494. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom. 31/93. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku. br. . 43/82. br. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". 74/87. 413. 36/80. 24/94.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful