You are on page 1of 61

e

okno.mk book

Urednik na edicijata: Nikola Gelevski Grafi~ko ureduvawe i dizajn: To~kaTM Pe~atnica:Alma Korica i ilustracii: Branko Prqa
Templum, adresa: Ilindenska 38, 1000 Skopje www.templum.com.mk templum@mol.com.mk

CIP - Katalogizacija vo publikacija; Narodna i univerzitetska biblioteka Kliment Ohridski, Skopje 821.163.3-32 PRQA, Branko Za sekogo po ne{to za nekogo ni{to / Branko Prqa. - Skopje : Templum, 2003. - 70 str.; 18 sm

ISBN 9989-902-18-6 COBISS.MK - ID 51989514

k n i g a

Branko Prqa

Za sekogo po ne{to, za nekogo ni{to

TEMPLUM Skopje, 2003

Sodr`ina
Mina to, ne mina...................................................... 7 Balot mal, golem alal...........................................8 Napoleon mal, a uspeal.........................................9 Bezbojno obojuvawe..............................................10 Ako saka{ da si car, a ne govedar........................11 Star drugar............................................................12 Prostor-vreme, ~ove~ko breme..............................13 ^ekor i ne stoj......................................................14 Vreme {to dreme...................................................15 Misterija, kru`ewe i materija..........................16 Strujno oro............................................................17 Izmiga min...........................................................18 Kako od eden nastana nula...................................19 24 sekundi.............................................................20 Basni, od koi nekoi pou~ni...................................21 Petel~eto {to pelte~elo...................................22 Raspravija me|u izle~eniot petel i edno ku~e..23 Edna slika vo neprilika....................................24 Kap! I pak.............................................................25 Koj na drug dupka kopa, dupka stanuva...............26 To~ka {to talka...................................................28 Pacifisti~ka pu{ka..........................................29 Mav?.....................................................................31 Poema na tema..........................................................33 Vreme: godi{no:..................................................34 Esen........................................................................34 Edna~ewe po zvu~nost.........................................34 Tancot na vetrot..................................................34 Zima.......................................................................35

Poema vo zima.......................................................35 Makata na gluv~eto..............................................35 Prolet..................................................................36 Vasil nad kniga, a sonce go vika........................36 Slu~ka so eden par vo park.................................36 Leto......................................................................37 Slu~ka vo no}ta....................................................37 Gad od grad.............................................................37 Mesto: grad...........................................................38 Park.......................................................................38 Ulica....................................................................40 Nekoi lu|e, izmisleni ili ne?.............................41 Prim-pra-ta-pram-tam-ta-tam... Prrrr... ...42 Tri.gi.tam.pi.go...................................................43 Pa?!........................................................................44 Kako eden ~ovek se prokocka..............................45 Antipod.................................................................46 ^ovek so neodlu~na boja......................................47 Antiprikazna......................................................48 Neprikazna..........................................................49 Sudbini sli~ni, a li~nosti razli~ni................51 Kako na Danil `ivotot mu se zamrsil..............52 Koj ~ij nos nosi....................................................53 Vo son nema bonton..............................................54 Jadi, pij, ubavo spij.............................................55 Gorostasniot Goran.............................................56 Vlado, {to sakal ~okolado.................................57 Kako Svetko stana Mirko....................................58 Eden Jan................................................................59 Najdo beljata go snajde........................................60

Mina to, ne mina

Balot mal, golem alal


Si bil eden bal, golem, a mal. Do{ol tamu eden golem kral i si sednal. Drugiot kral, doma}in na toj bal, go poglednal. Mu pri{ol i go pra{al: Vie ste golem kral, a jas mal, {to ve nosi na ovoj bal? Golemiot kral odgovoril: - Moeto kralstvo golemo e, no, za mene malo e. Ta`en sum jas, iako golem kako bedem, beden se ~uvstvuvam epten. - Zo{to kralu mil, tolku si se nata`il? - go pra{al kralot mal. - Sinot go izgubiv, bez naslednik ostanav. Sega sum sam, kako drvo bez granki patam. Taka dojdov tuka, za da se raspolo`am. I gledam, o~i plaknam, no nikako ne razbiram kako site veseli, a takov bal mal? - odgovoril golemiot kral. Kralot mal se nasmevnal i rekol: - Sre}ni sme nie, za{to mali sme i idninata ne ja znaeme, mo`ebi utre nema da postoime, no za nea ne mislime. Korewata ni gi isekoa, steblata izbu{ija, grankite ni isu{ija, a listovite odamna padnaa. Znaeme deka pove}e od toa ne mo`eme da izgubime. Zatoa se veselime i igrame, namesto da pla~eme i `alime. Utre, mo`ebi nema da postoime i toa go prifa}ame. Zatoa na{iot bal e mal, a golem alal.
8

Napoleon mal, a uspeal


Si bil eden drug kral, golem, a mal, Napoleon {to se vikal. Nikogo ne sakal, @ozefina sal i po nekoj od nego pomal. Vikaat deka ne spal, edvaj tri saati dal. Pet raboti naedna{ pravel i ne se zamoruval. Ako te poglednel, vedna{ te vko~anuval, toj Napoleon mal. Se naoru`uval, vojuval i postojano dumal kako strav vo koskite da im vnese na drugite. I uspeal!

Bezbojno obojuvawe
Si be{e edna zelena zemja. Tamu be{e zeleno s$, pa duri i samite lu|e. No, naedna{ ne{to se smeni, {to site gi promeni. Eden den oblaci neboto go pokrija i tolku stra{no zagrme {to duri i sonceto zaneme. Temnica ja pokri zemjata, a zelenite lu|e od strav premrea. Kako }e `iveeme bez sonce? se pra{uvaa. Toga{ se pojavi bezbojniot ~ovek koj gi nau~i kako da opstanat bez sonce. I navistina taka be{e, duri ni temnicata ve}e ne im pre~e{e. Do`d sekoj den istura{e, a tatne` neboto go para{e, no nikoj ve}e toa ne go zabele`uva{e. Taka zelenite lu|e boja po~naa da gubat i eden po eden proyirni da stanuvaat. Nikoj nikogo ne gleda{e, no ni bitno ne im be{e, za{to sekoj svojot pat pred sebe si go vrve{e. I taka sekoj ~ovek stana osamen, vo svojot oblak bezboen. Samo koga spijat, zeleno sonuvaat.

10

Ako saka{ da si car, a ne govedar


Se slu~i toa vaka. Edna ve~er nekoj na vrata mi zayvoni i re~e, bez da se pretstavi: - Izberi zname, gospod i lik, sega e vistinski mig. Izberi strana, izberi tolpa i mo} bez maana. Izberi jazik, usta, o~i, u{i i lik na voshituvawe. Izberi pedigre, krv, gen, {ifra na prepoznavawe. Izberi zemja, grad, ulica, ku}a i soba tvoja. Izberi, da se izbere mora, za{to bez izbor si kako bez skapa kola. - Jas izbiram vrata da ti zatvoram! - Mu ka`av i taka napraviv. [to }e mi e skapa kola da imam, pa za popravki skapo da pla}am?

11

Star drugar
Go sretnav eden den Adno, drugar od osnovno. Mnogu raboti se smenija, a sepak isti ostanaa. Toj e seu{te Adno, a jas... samo jas. - Ne, smeneto e mnogu! Konotacija, religija, kultura i navika! Ne zaboravaj koj si, od kade si! Distinkcijata eve ti ja: ima pravoslavni i krivoslavni, muslimani i muslifobi - bi ka`al nekoj, kako da se raboti za mikrobi ili mehani~ki tvorbi, rastitelni rodovi i kodovi! - Po |avolite so toj nekoj!

12

Prostor-vreme, ~ove~ko breme

13

^ekor i ne stoj
Si be{e dvi`ewe, no ne be{e bez postoewe, a koe od niv prvo nastana, ne n$ zasega. Bitno be{e i ednoto i drugoto, pa nastana vremeto, koe vsu{nost pred dvete be{e, no od dvete zavise{e. Kako i da e, trite trgnaa na pat, pa koga se zamorija, da se odmorat re{ija. Prvo dvi`eweto zastana, koga vremeto od bolka vikna: - Ne{to vnatre me stega, kako da me nema! - I mene! Dvi`ewe, `iti s$, pomrdni se! Taka i napravi toa, a postoeweto, prevrtlivo po priroda, iskoristi, pa sedna, no koga drugite dve od bolka se previtkaa, vedna{ stana. Vremeto ne ni pomisli da eksperimentira, pa predlo`i da prodol`at, dodeka mo`at. I taka prodol`ija. Neka odat. Samo da ne se zamorat!

14

Vreme {to dreme


Si bila edna soba, a vo nea sofa, na nea kofa, a vo nea voda. Vodata miruvala, no bidej}i sobata se dvi`ela i vodata se mrdala. Eden ~ovek nad kofata se navednal da se ogleda vo vodata, no za{to s$ se treselo, nemu mu se slo{ilo, pa od sobata istr~al i nadvor se na{ol. A, tamu ni{to ne se dvi`elo, s$ miruvalo, osven sobata, koja naokolu kru`ela, tuku-taka se mrdala. ^ovekot se zagri`il, pa se zamislil. Tuka ima skrieno zna~ewe! Vremeto mora da e dvi`ewe! naedna{ viknal, pa za~ekoril i utre bil, potr~al i zadutre stanal. Potoa od radost ripnal, no samo padnal. Ne ~ini vaka pomislil, pa si rekol: - Ne, dvi`eweto e vreme! - pa zastanal i se smrznal. Od toga{ se raska`uva za eden prostor i vo nego ~ovek, vo toj ~ovek prostor, a vo prostorot tek. - Kakov tek? - se zapra{al ~itatelot, no slu{nal samo odek.

15

Misterija, kru`ewe i materija


Rabotata stoi vaka: Se {etav eden den niz parkot i stignav taka do kejot. Koga se zamoriv, do Vardar si sednav, tuku mi zasmrde ne{to, koga gledam, gomno pliva ve{to. - Ebate priroda, doma }e si odam, da! Tamu ako takvo pliva, lesno se izmiva, pu{ti voda, i toa. Ama, kade potoa? - Duma te{ka me opsedna, no odgovor nema. - Toa da se ispita treba! - Vodovod i kanalizacija svrtev, pa si pra{av. Ovie se ~udat, me napravija ludak. Klik! Mi spu{tija vo mig. - Ni tie ne znaat, samo se pravat! zaklu~iv, no misterijata ne ja razre{iv. - Mo`ebi perspektiva da smenam i namesto {oljata kako kraj na crevo da ja gledam, crevoto kako izdol`ena dupka da go vidam i taka belkim krajot }e go zdogledam!? i taman da se setam, koga edno drugo crevo me stegna, pa na {olja me sedna. I taka sedam i mi se ~ini cevka s$, pa i sekoe bitie, a i za vselenata vikaat deka od nekoi `ici e sozdadena, {to se creva, sepak, a jas vo zbunetost, pak. No, edno e jasno: Koga }e te stegne kakawe, ne te pra{uva pra{awe. Jasno si ka`uva i glasno doka`uva!
16

Strujno oro
Eden ~ovek si ka`al: - ]e smislam ne{to {to nikoj pred mene ne go smislil! - Mislel i topka izmislil, no mu ka`ale deka ve}e pronajdena bila. Smislil i sto drugi raboti, no ispadnalo isto. Taka ~ovekot se razo~aral i padnal vo koma. Dolgo vreme minalo, no za ~ovekot kako s$ da stoelo, za{to toj nitu spiel, nitu bil buden, tuku vo ~uden svet `iveel. Vo toj svet bilo isto s$, osven ~asovnicite, koi vremeto ne go merele, tuku go delele, pa go mno`ele i sobirale i na kraj nula dobivale. Koga od koma se razbudil na lu|eto im ka`al: Svetot mora da doznae! Vremeto ne postoi, ne! ^asovnikot vo prazno ~uka, vremeto e samo dupka! - Tie ne mu poveruvale, tuku go osudile na elektri~na stolica, no za sre}a, toga{ strujata u{te ne bila izmislena. - Ete {to }e izmislam! ~ovekot si ka`al i vedna{ za rabota se fatil, pa strujata ja izmislil. I taka sam si presudil.

17

Izmiga min
Se slu~i toa vaka, da, toa be{e taka, za{to ne be{e onaka, a be{e tokmu vaka: - Brojka na se}avawe. Koli~estvo memorija. Kvantitet pretstavi. Intenzitet do`ivuvawe. Formi soni{ta. Boja mirizbi. Glas slu{a. Bi-bip. Sli-slik. Ci-civ. Kako zdiv, eden mig, pa izmina - a posle ne be{e taka, za{to be{e inaku.

18

Kako od eden nastana nula


Nula ne be{e vo po~etokot, tuku be{e eden, a potoa nastana nula. 1 11 111 1111 Nastana Eden i taka bi eden. I nastana eden drug i taka bi dva, no kako eden i eden. I nastana eden i drug, tri taka bi, no kako eden i eden {to e dva. I nastana eden i eden drug i eden i drug i {est taka bi, no kako eden, eden {to e, i dva {to e, i tri {to e. I se naredija site eden do drug vo krug, i taka bi eden i bi nula.

10

19

24 sekundi
Saatot ~ukna. Ve~nost dopre. Saatot sopre. Idnina blikna. Saatot ~ukna. Sega{no ripna. Vremeto pukna. Saatot ~ukna. Migot {tukna. Saatot ~ukna. Minato slikna.

Saatot ~ukna.

20

Basni, od koi nekoi pou~ni

Petel~eto {to pelte~elo


Vo edno selo eden mal petel vikal, no glasot mu ripal. Sonceto se zbunilo, izgrealo, pa za{lo i taka nekolku pati, dodeka ne mu se slo{ilo i ve}e ne izgrealo. Lu|eto od seloto se zagri`ile, na logoped petelot go pratile, no koga toj ni{to ne napravil, na psihijatar go upatil. Tamu petel~eto doznalo deka dovolno samodoverba nemalo i zatoa se sramelo. Mnogu vreme minalo, dodeka eden den petel~eto ne si ka`alo: - Jas mo`am! - i zapealo bez sram, kako nikoga{ dotoga{. A, dali se doznalo zo{to toa se sramelo? [to e bitno, koga sonceto povtorno izgrealo!

22

Raspravija me|u izle~eniot petel i edno ku~e


Petelot: Kukurikuuu! Ku~eto (gledaj}i go petelot odozdola, ka~en na ograda): [to vreska{ be, petel~e! Petelot (odozgora-nadolu): Denot go najavuvam, Sonceto go pre~ekuvam. Ne vreskam, nitu vikam na sekoj, kako nekoj! Ku~eto (zbuneto, potoa odlu~no): Jas ku}a ~uvam, od merak ili dosada ne lajam! Petelot (cini~no): Ne li~i na kradec sekoj ~ovek, a site gi prati tvojot ek. Ku~eto: Li~i, mo`ebi ne, no, potencijalno e! Petelot: Kaj mene nema mo`nost, tuku sigurnost! Sonceto }e izgree znam, pa zatoa kreskam. Ku~eto: A, {to ako ne izgree? Koga toa go ~u, petelot se zamisli, pa se ispla{i i cela no} ne zatvori o~i, a nasabajle zapelte~i. Sonceto, koga toa go ~u, si napravi lak i zad rid se skri. Odime pak!

23

Edna slika vo neprilika


Slika Prilika: [to ima novo? Slika Neprilika: Vo neprilika sum. Slika Prilika: Kako taka? Slika Neprilika: Taka, se gledav i gledav, pa se zaqubiv vo svojata slika. Slika Prilika: [to ima tuka neprili~no? Slika Neprilika: Ima, kako nema, s$ tuka ne prili~i. Slika Prilika: Eve i mene toa mi se slu~i, pa ne mi pre~i. Slika Neprilika: Kako taka? Slika Prilika: Taka, ba{ mi prili~i. Slika Neprilika: Mene pa ba{ ne mi li~i.

24

Kap! I pak.
Si bila edna kapka, {to imala strav od kapnuvawe. Eden den si ka`ala: - Da ne se kapne treba, da ne se bide kapnuva~ki mig. Da se bide stoik, stabilen lik, a ne samo promenliv oblik! - Dodeka taka si razmisluvala, od vozbuda se napregnala, pa nenadejno se otka~ila i nadolu trgnala. Vresnala i od pod se rasplesnala. Koga se svestila, ve}e isparila i pak kapka stanala. - Kakvo ~udo! Kakvo patuvawe ludo! Sakam pak! - viknala i kap!

25

Koj na drug dupka kopa, dupka stanuva


Si bila edna brojka porazli~na od drugite. Site napred-nazad odele i imale forma interesna, samo taa vo mesto stoela i bila sosema obi~na. - Ti si prazna kako dupka, nema{ duri ni kuka za da se fati{, tuku samo se klati{! - & ka`ala devetkata, a osmicata dodala: - Nema{ ni polovina, tvoeto telo e kako maana! pa se nasmeala, na {to sedmicata doviknala: - Ni ostar agol ima nejzinata glava, ne samo bez stava, tuku i bez stav e taa. - a petkata od smea puknala: - Ni krivina {to nekade zavr{uva, tuku samo kru`i, bez po~etok il' pri~ina! [estkata mol~ela, za{to devetkata ve}e s$ ka`ala, ~etvorkata se slo`ila so sedmicata, a i trojkata premol~ela, osmicata da ne ja proglasi za svoja polovina. Dvojkata cvrsto na zemja stoela i si mislela: I krivina i agol imam, {to }e se raspravam!? - no zatoa edinicata za site ka`ala: - Jas sum prva, za{to od mene s$ po~nuva, a taa odvaj stoi, pa mo`e i da ne postoi!

26

I taka site se mno`ele, delele, odzemale, sobirale, pa se smeele, a nea nikoj ne ja gu{ka, sekoj od sebe samo ja butka.

Butkaj, butkaj! ka`ala taa, gi poglednala i naedna{: ripna, skokna i site pod noga gi stavi, pa dru{tvo pravo si dobi. - Ete vi na!

27

To~ka {to talka


Eden den vo svetot na topkite nastana edna to~ka. Si `ivee{e taa vo svojata top~esta ku} i~ka i nikade ne izleguva{e, za{to od svoite dimenzii se srame{e. Be{e son~ev den, koga taa preku prozorec gledaj}i vo svetlata topka na neboto, pomisli: Svetot e topka, a jas to~ka. Me smetaat za ne{to nebitno, nebare zarazno il' valkano, kako da sum virus il' mo~ka! No, ne e taka! Od {to nastanal svetot? Od to~ka! Tokmu taka! Dosta mi e ve}e da bidam nema. Od sega }e bidam glasna fonema! Taka }e bide, i to~ka! Toa to~kata go pomisli, pa od doma izleze i vo svetot se upati, da doka`e deka vredi. I od toga{ talka. I ako dobro pogledne{ }e ja vidi{ nasekade. Pogledni! Ete ja, sega.

28

Pacifisti~ka pu{ka
Si bila edna pu{ka {to prezirala barut. Ne sakala da puka, za da ne se valka. Vojnikot v raka ja zema, a taa se proyeva, demek ja fati dremka. Toj se nervira, taa prokleta pu{ka go iritira. Kaj vodnikot toj se upati, pa mu se po`ali. Ovoj pu{kata ja pogledna, pa zaklu~i: - Slu~aj ve}e viden, ama lek tuka nema nieden, zdrava i prava, no da puka nema pu{kata ovaa. Frli ja na otpad, de, za{to nema drugo ~are! Ete ja sega pu{kata na{a, na voen otpad dreme. - Barem ne seam zlo seme! Barem ne stavam kraj na ne~ie vreme! - Toa M40 vika, pred nasobrana od oru`je publika, pa i na{ata pu{ka se smesti i o~i v nego vperi. - Ne mo`e ve}e taka, ne, sredstvo na zloto nema da bideme! ]e se borime, |avolot da go uni{time. No, kako!? Poslu{nost da se otka`e dovolno ne e. Treba ogan da se pluka, za kauzata da se prekine molk, da se puka! Dodeka ~ovek ima, mir }e nema. A, koga nego }e go snema, za nas raj }e ima! - na{ata pu{ka slu{a, pa se zamisli. Vo pravo e glasot, zaklu~i. No, ne{to ne {tima, nekade me|u kauza i delo kako da se gubi rima.
29

- Kako taka, zar ne sme tuka zaradi mol~ewe? Kako sega naedna{, vo glas da se smenime!? dovikna zbuneto taa. Voda~ot ja pogledna, pa na drugite im vikna: Ete koj ne se gri`i za na{iot raj, slabak koj v ~ove~ka raka bi pukal. Ete vi za ve`bawe meta, nevernik na kogo ne mo`e da se smeta. Sega, site zaedno, pukaj, za da ima raj!

30

Mav?
Ova e prikazna za eden slon. Toj slon bil debel kako balon i tromav kako mav. Taka si odel i po pat vikal: - Jas sum mav! Go presretnal glu{ecot i go pra{al: - [to e mav? - Slonot zastanal, pa se zamislil. Mislel, mislel, no ne mu teknuvalo, pa ka`al: - Da go pra{ame pisatelot, toj mora da znae, za{to ovaa prikazna negova e. Taka zaedno trgnale i pisatelot pod edno drvo go na{le, kako sedi i vo ladovinata si mezi. [to e mav? - go pra{ale vo eden glas, a pisatelot se nasmevnal, pa ka`al: - E, ajde de! Od kaj da znam pak jas!? Taka mi dojde, pa niz rakav na hartija otide! Slonot se nalutil, pa viknal: - Kako taka!? Koga ve}e moram da zboruvam, zarem gluposti da tropam! - I, tras! Go sma~kal pisatelot so noga i zaedno so glu{ecot si zaminale doma.

31

Poema na tema

Vreme: godi{no: Esen


Edna~ewe po zvu~nost
Kapki po olucite: tub-tup. ^asovnikot: tigtik. Misli vo glavata: kry, krc. Penkalo po hartijata: {krd, {krt!

Tancot na vetrot
Na prozor zastanuvam i gledam vetrot kako tenki drvja vitka. Kakva bitka! @olti lisja nasekade fr~at, granki krckaat, a tie tancuvaat, ne se davaat lesno. Neka duva besno!

34

Zima
Poema vo zima
Poetot ~ekori, no tragi vo snegot ne ostava. Tolpa se sobira i se ~udi. I tie sakaat nozete da ne im mrznat. No, }e mrznat!

Makata na gluv~eto
Veter~e duvna. Grmu{kata {u{na i snegot od nea na zemja tresna. Gluv~eto se {trekna, a potoa zdivna. Si pomisli ma~ka bila, a toa vetre duvkalo, so gluv~eto si poigruvalo.

35

Prolet
Vasil nad kniga, a sonce go vika
Voda toj pivna i sve`o izdivna. Cigara vdi{a i izdi{a. Se zagleda nadvor i vozdivna. Nauka u~am, nevroni gr~am, namesto da tr~am i obrazi da pe~am. - si pomisli Vasil i se rasta`i.

Slu~ka so eden par vo park


Den. Park. Klupa. Zaquben par. Starec skitnik pominuva i pari im bara. - [to }e ti se pari kleti, pokraj sonceto {to sveti!? Starecot gore poglednuva i oblaci zdogleduva.

36

Leto
Slu~ka vo no}ta
@e{ka no}. Tap molk. ^ini{, spie s$, koga nekoj vika: Lu|e, pomagajte! Nekoj drug od tuka minuva i u{i zatnuva. - Ni{to ne se slu{a - pomisluva i ulica pominuva, kade kola go pregazuva. - Svirev, neli!?- voza~ot vika i zaslepen od zabite beli na asfaltot rastureni, o~ite gi zatvora i prodol`uva.

Gad od grad
Reka. Sonce pe~e. Cigan~iwata - {lap! Vo rekata - plas! Vikaat i se smeat na cel glas. Lesno vi e vam! - minuva~ pomisluva. A Sonceto: Bum! Tras! Po negovata glava mava.

37

Mesto: grad Park


Park. Koli~ki fr~at. Roditeli po niv tr~aat. Vo niv detski lica zaneseni. Pola metro nad zemjata, a kakov motor vo du{ata! 1. Levo-desno. Levo-desno. Vozam besno! Vrtam kru`no i polukru`no. Ne ko~am i - tras! Kakov as! 2. Vozam kako da nema kraj, no zastanuva koli~kata, lele, aj! Stiskaj na gasta, stiskaj! 3. Edno malo, plavo, ispla{eno. Sednuva i vika: Ne znam! Edno ne`no. 4. Edno malku pogolemo, palavo, stanuva i vozi od visina. 5. Tras! Vo prvoto drvo. Tr~a majkata, sin~eto go baknuva. - Zarem tuka!? Prodol`uvam! - Ama, kako taka? - Eve vaka! 6. Kakov manevar pravam! Me|u dete i ~ovek, rastam!
38

7. Dar-mar-sudar! I nema karawe, ne. 8. Krug. Elipsa. Cik-cak. I pak!

39

Ulica
1. Edna ravenka: - Avtomobilska {irina + apsolutna brzina vrz gustina uli~na + lenta tesna = ako mo`e{ re{i ja! 2. i ponekoja slu~ka: - Eden brza, drug vo mrza, za tret polza. - Eden grub site gi stava na kup. - Eden star vozi kako da e na kej. Pozadi nego nervozna tolpa vika: - Pobrzo! Ej! 3. ili slika: - Zabavni parkovi za vozrasni; lica namurteni vo koli~ki {areni. - Kako buba{vabi, brzaat, no ne begaat od svetloto, tuku da go fatat sakaat. - Pe{ak i Kola, kako muva i pajak. Pajakot ~eka nekoja slepa da progolta. 4. i ma~na buka, maka bu~na: - Bip-bip! Mrdni! Gubam mig! - Svir, svir!! Vo stomakot ~ir. - Vruum! Silen sum! Vruum! Bum!

40

Nekoi lu|e, izmisleni ili ne?

Prim-pra-ta-pram-tam-ta-tam... Prrrr...
Glasot (ponizno): Primete n$ vo vozrasnite, jas i mojot glas ve molime! Drugite: (zaedno): Pravo pred sebe dal' gleda{, politika il' pari saka{, svoj stav da nametne{? Glasot (odlu~no): Taka }e bide! Eden od drugite: Pramen kosa ise~ete mu, pa nad usta zalepete mu. Glasot (buntovno): Taman! Nad usna zarem, aman!? Drugite (zaedno): Ta, ne na ~elo, zar!? Glasot (vika): Tam' sakam! Eden od drugite: Prrrr... avo da ti ka`am, aj u{te nekoja godina da pomine, pa ako prifati{ musta} nad usna da nosi{ i s$ drugo po red kako {to odi, kako {to treba i kako {to pravime site nie, toga{ }e te primime.

42

Tri.gi.tam.pi.go
Raska`uva~ot: Vidi nebo, gore nebo. Vidi dolu, zemja dolu. Vidi me|u, ne{to me|u. I tamu i tuka ima s$ i se{to. Smisli ne{to, bilo {to, }e go najdeme vedna{, makar i vo najskriena dupka da se krielo. ^ovekot: Sakam trigitampigo! Raska`uva~ot: Ete ti go.

43

Pa?!
Si bil eden A, koj brzaj}i na rabota se sudril so eden P. Prviot iznenadeno viknal: P!, a vtoriot za~udeno: A?

44

Kako eden ~ovek se prokocka


Nasmeano dete: Kakva topka! Igra, ripka, cup-tup, tupka! Namurten ~ovek: Kakva topka!? Nedovolno top~esta! Vo toj mig od neboto doleta kocka i go odnese ~ovekot. Vo svetot na kockite: Ispora~atelot na kockite: Nova pratka, kralu na kockite. Kralot na kockite: Nosi go na kockamatski so drugite. Ispora~atelot na kockite: Da, kralu golem na{, kako kockaveda{! Na kockamatski: Kockastiot lekar: Gledaj pravo Kockastiot ~ovek: (gleda) Kockastiot lekar: Zboruvaj! Kockastiot ~ovek: Koc... Kocka! Kockastiot lekar: Smej se! Kockastiot ~ovek: (ne mrda) Kockastiot: Misli! Kockastiot ~ovek: (ne misli) Kockastiot lekar: (na ispora~atelot) Dobar e. I bi taka dobra kocka.
45

Antipod
- Baram zna~ewe! - re~e poetot, me|u zalak leb i meso se~ewe. No`ot i vilu{kata se namurtija, la`icata se proyevna, ~inijata krcna i se rasprsna. - Vkusna misla, ako ne zanesna! - Masata se zatrese, stolicata pukna i poetot na podot tresna. - Na pod! Po pod! Pod pod!? Podno dno? Misla antipodna! - poetot vikna, a vo nego bezdna.

46

^ovek so neodlu~na boja


]e vi raska`am prikazna za eden ~ovek. Toj be{e crnec prav, iako vsu{nost be{e kafeav. No, koga }e pomislam sega, nekako `oltenikav mi se gleda. Ne, toj definitivno be{e zelen, iako ima{e nekakov crvenikav ten. Najverojatno za{to cel be{e crven, osven {to u{ite, pa i liceto mu bea sini, a i teloto celo, potpolno belo. E, toj portokalov ~ovek izleze eden den nadvor i s$ mu se vide violetovo i zatoa re{i doma da se vrati. I se vrati. Tolku.

47

Antiprikazna
Ogan voda gasi. Treva krava pase. Noga ~ovek odi. Misla se misli. - pomisli eden Denko den. Toj Denko ubav be{e i posaka da se ison~a Sonce. Izleze taka Sonce nadvor na Denko i se son~a da se soble~e. Mu kasna osa raka, pa go doleta, a toj doma odleta. Ogledalo se gleda vo Denko, a toj vo nego i naedna{ se razbudi, pa za raka se fati: - Bolkata ne opstoi, za{to samo mislata postoi, a jas postojam za{to mislam, zatoa odlu~uvam bolkata da ja negiram! - re~e Denko i taka bi, za{to taka pomisli.

48

Neprikazna
Pisatelot re{i prikazna da napi{e, no ni hartija ni penkalo ne najde. Bara po sobata toj, no vo nea nema ni{to, osven nego i drug nikoj. Taka odlu~uva so noktite vena da si ise~e, pa so krv po yidovi prikazna da napi{e. Toj se~e, ama krv ne te~e, nitu rakata go pe~e, za{to ja snema, a ni yid nikade nema, naokolu samo praznina. Go fati pisatelot dilema i taman glava da go zaboli, koga sfati deka ni{to na ramena ne mu te`i. Saka da vika, ama ne treperi ni glasna `ica. Pomisli da bega, ama kako, koga nozete mu gi nema. Taka ostana i prikazna stana.

49

Sudbini sli~ni, a li~nosti razli~ni

Kako na Danil `ivotot mu se zamrsil


Eden den Danil izlegol da se pro{eta i go sretnal Danil. - Toa sum jas! - zaklu~il prviot. - Ne, toa sum jas! - odgovoril drugiot. Tuka rasprava i tepa~ka nastanala, tolpa se sobrala, pa duri i policija na kraj gi razdelila, tolpata ja rasterala, a niv doma gi pratila. Ottoga{ Danil u{te nekolku pati go sretnal Danil, a i Danil, Danil, nikoj ne zastanal, tuku po patot si prodol`il, no vo sebe epten se rastrevo`il. Taka `ivotot na ~etvoricata im se zamrsil.

52

Koj ~ij nos nosi


Eden Bos izgubil nos. Go baral nasekade, no ne go na{ol nikade. Se ispani~il, pa sednal i zaplakal. Ottuka Rob pominuval, pa {to go ma~i go pra{al. Koga doznal deka Bos izgubil nos, svojot mu go podaril, samo ovoj da ne ta`el. Utredenta, koga na rabota Bos stignal kako po obi~aj nosot si go dignal. Koga - ~udo! Nikoj ne go fermal, tuku samo se potsmevnuval. [to ne ~ini? Bos se zapra{al, pa vo ogledalo se poglednal. Dignal glava gore, koga nosot mu se spu{til dole. - Kakov nos, {to gleda vo patos, kako da sum Los, a ne Bos! - kriknal Los. Vo me|uvreme Rob go na{ol nosot na Bos, pa si go stavil i stanal Snob. Koj i drugar da presretnuval, vedna{ pomisluval: Ne se tie vo mojata liga, vidi kako nosot mi se diga! Taka bilo i taka ostanalo, s$ dodeka Los ne go sretnal Snob, pa se stepale i nosevite si gi otkornale, koga naedna{ sfatile deka ve}e ne gi razlikuvale. Taka zbuneto nekoe vreme stoele, sekoj v raka dr`ej}i go svojot (ili tu|) nos, pa na mesto si gi vratile i se razoti{le. No, ete i den denes seu{te ne se znae koj ~ij nos nosi.
53

Vo son nema bonton


Tom se pretna od son. Izleze od svojot dom i pogledna ubavo on. Naokolu s$ ne{to vrvi, letka i {u{ka. Koga, naedna{, odzadi nekoj go fa}a, pa go gu{ka. Tom ripa, gleda, misli, ne ja poznava taa slika. - Jas sum, Ron! - vika on. - Ti ne si Ron, ti si kow! - Tom vika i od nervoza puka. - Ne sme se videle dolgo, znam, no ti si istiot Tom, od mojot son, a jas sum Ron od tvojot son. odgovara Ron. - Ne, ti si glupson, ti si kow {to kaska, ti fali vo glavata daska, ti si tralalajka! - se razvika Tom, na {to se {trekna Ron, pa doma trgna i da spie legna. Spie taka Ron i go sonuva Tom. - Ti si balon, glupav slon eden, degen! - mu vika na Tom, a ovoj se namurti, pa doma se upati, legna i zaspa. Sega }e go sonuvam Ron, pa }e vidi on, si vika Tom. Koga vo son, namesto Ron, ete ti go Tom, li~no on, pa ubavo go tresna Tom, koj pak od bolka se svitka i od son se pretna. V panika nadvor istr~a Tom i pogledna ubavo on, koga tamu s$ ne{to kucka, pecka i vo uvo go yvrcka.

54

Jadi, pij, ubavo spij


- [to e son? - me pra{a pred nekoj den eden moron. Vsu{nost i ne be{e moron, za{to se interesira za son, a jas ispadnav toa {to mislev deka e on. Mislev i mislev {to da mu odgovoram, no ni{to ne smisliv, pa taka prikazna da mu raska`am re{iv, za{to taa podobro od mene znae son {to e. - Poznavav edna devojka {to od nekoja pri~ina misle{e deka e debela. Zatoa re{i taa na dieta da se stavi, da se isposti i da oslabi. Pomina den-dva, te{ka maka ja spopadna. I se jade s$, duri i toa {to porano ne bi go jadela, ne. Ama, ubavinata od gladta pobitna & e, na jave... no {to sonila? Sonila taa kako doma sedi pred trpeza polna, stomakot & krkori, a vo glavata dilema: Da se jade ili ne? mislela, pa si ka`ala: I taka son sonuvam, pa barem da se najadam. Taka sednala, pa od s$ si zamezila. Koga se najala, se razbudila i so dietata bez problemi prodol`ila. Toa mu go raska`av na ~ovekot toj, a dal razbral ili ne, problem ne e moj.

55

Gorostasniot Goran
Poznavav eden bik, stra{en lik. Vsu{nost toj ~ovek be{e, i Goran se vika{e. Niz nego ne mo`e{e so zbor da pomine{, a ni so tupanica da probie{. Kako silna reka s$ pred sebe ru{e{e i niz nos kako vistinski bik fr~e{e. Golem kako neproodna gora, stra{en kako no}na mora. No, ete, eden den snagata mu sekna, ~ini{ vo pol`av ili crv se stori, se svitka kako vekna. Sila nema da zboruva, a kamoli da prigovara. A drugite, od smea se kinat, so zborovi go ma~at i ismevaat. - Kone~no dojde me|u nas! - likuvaat tie gadovi, u{te na cel glas!

56

Vlado, {to sakal ~okolado


Si bil eden Vlado {to sakal ~okolado. Sakal cel den da le`i i zamisleno da mezi. Eden den ~okolado mu snemalo, pa do prodavnica vedna{ da se trknelo. Vnatre vlegol i do ~okoladite oti{ol, koga tamu ~udo: na nivno mesto ne{to drugo. Panika go fatila, do solzi go dovela. Edna prodava~ka za rakav fatil i za ~okoladite ja pra{al. - ^okolado, {to e toa!? - pra{ala taa, a Vlado kriknal i od tamu vo panika istr~al. - [to se slu~uva!? Svetot poluduva! - viknal Vlado i vo pot se razbudil siot. - Kakva no}na mora! ^okolado da si kupam mora! - rekol i do prodavnica izlegol. Na pol pat nekoe dete go soprelo, i toa do prodavnica trknalo, pa se izgubilo. No, za toa drug pat, za{to na Vlado ve}e ne mu se raska`uvalo, tuku ne{to drugo mu se pravelo. Koj pogodi {to (sakal da pravi Vlado) }e dobie...

57

Kako Svetko stana Mirko


Eden den do prodavnica trgnal Svetko, za{to majka mu go pratila da kupi mleko. Izlegol Svetko, no na pola pat zastanal. Parite mu gi snemalo. Baral po xebovite, drebulii nao|al, no pari nikade nemalo. Se svrtel Svetko doma da si odi. ^ekorel taka dolgo vreme, koga mu svetnalo deka pomalku inaku do doma mu trebalo. Dumal, pustel, pra{uval, no domot nikade ne go na{ol. Taka se izmoril i na klupa vo parkot si zaspal. Naedna{ ripnal, od ku~e{ki lae` se pretnal. Ve}e no} stanalo i nemu mu svetnalo. Na patot se setil i doma trgnal. Koga stignal na majka mu se izvinil i rekol deka se izgubil, a patem i parite gi ispu{til. Majka mu se nasmeala i rekla: - Pusti Svetko, pusto imeto ti bilo. A so kolkav merak ti go dadov! Si rekov svet }e vidi, }e mu se osvetli vidot. Ti li vo svet }e odi{, a ni ku}ata ne mo`e{ da si ja najde{. Smotko da te nare~ev, podobro }e storev! - Koga toa go slu{nal Svetko se nalutil i imeto vo Mirko da si go smeni odlu~il. I taka napravil.

58

Eden Jan
Si bil eden Jan, mnogu obrazovan. I na~itan bil Jan. Inteligenten, no glupavo voobrazen. Zatoa nikoj ne go sakal, kolku u~tiv i da bil. Se razbudil eden den i se po~uvstvuval beden, pa si ka`al: - Delam pamet na kilo, a toa nikomu bitno ne mu bilo. Namesto toa, me preziraat i vo sebe pcujat. A bi laele na mene! ]e se smenam, toa }e napravam! - Drugite toj gi slu{al, so glava klimal i ako ne se slo`uval, samo mol~el. Taka ostanalo, s$ dodeka Jan nenadejno ne go snemalo. Godini pominale i site go zaboravile, i jas za nego ne }e pi{uvav, ova da ne go slu{nev: Jan go videle, tamu nekade vo parkot bil. Ku~iwa go brkale, a toj kako bez glava vo nepoznat pravec se upatil.

59

Najdo beljata go snajde


Si bil eden Najdo {to dobar bil, no ni{to nemal. Taka vo dilema se na{ol: - [to vredi dobar da bide{, koga samo }e kolne{! Onoj lo{ bil, a s$ imal. Ovoj la`el, onoj kradel, a nikoj ne gi kudel. Drugarite od {kolo u~eweto {to ne go sakaa, sega niv parata gi saka. [to biva{e da u~am, {koli, fakulteti da zavr{uvam. Treba{e lo{ da bidam, da la`am i kradam. Ne mo`am vaka ve}e, i jas lo{ }e bidam, }e la`am, }e kradam i s$ }e imam! I taka bi. No, ne be{e ba{ taka, a be{e vaka: Si bil eden Najdo {to mislel deka e dobar i smetal deka ni{to nemal. Taka odlu~il da ima pove}e, a da bide dobar pomalku. I taka bi pribli`no, a to~no vaka be{e: Si bil eden Najdo {to sretnal eden Sre}ko, pa mu ja zemal sre}ata, a mu ja natovaril beljata. Taka bi, ama i~ ne be{e taka, tuku vaka: Si bil eden slon, a do nego eden balon. Slonot pomislil deka se raboti za negov klon, pa od sre}a puknal. E, taka be{e i dosta ve}e!

60

61