MOGUĆNOSTI PROIZVODNJE BIOGASA IZ KUKURUZNE SILAŽE U SRBIJI THE POSSIBILITY OF BIOGAS PRODUCTION FROM MAIZE SILAGE IN SERBIA

Saša Babić1), dr Milan. Z. Despotović2), Branimir Milosavljević3)
Rezime: Upotrebom biomase pre svega iz poljoprivrednog otpada, smanjila bi se potreba države za uvozom energenata, zaštita životne sredine bi se podigla na veći nivo, privreda bi napredovala, smanjila bi se nezaposlenost u seoskim sredinama i sprečila migracija stanovništva iz ovih krajeva. Srbija ima veliki potencijal sa značajnim udelom poljoprivrede i stočarstva u ukupnom ekonomskom potencijalu zemlje, a to je izvrsna osnova za proizvodnju energije iz biomase. U radu je dat pregled stanja proizvodnje kukuruza na nivou Republike Srbije, kao i poseban osvrt na mogućnosti dobijanja biogasa iz kukuruzne silaže kao primarnog supstrata i potencijalno moguće ostvarive količine biogasa po jedinici površine a sve u cilju da se ukaže neophodnost iznalaženja odgovarajućeg rešenja, ali i mogućnost značajnog povećanja proizvodnje energije iz biomase. Ključne reči: Biogas, kukuruzna silaža Abstract: Using biomass primarily from agricultural waste, reduce the need of state for the importation of energy, environmental protection should be raised to a higher level, the economy should advance, it should be reduced unemployment in rural areas and prevent migration of population from these regions. Serbia has great potential with the significant share of agriculture and animal husbandry in the overall economic potential of the country, and it is a great base for the production of energy from biomass. Through the work it will be particularly discussed about the possibilities of obtaining biogas from maize silage as the primary substrate and potentially achievable amounts of biogas per unit area in order to indicate the necessity of finding appropriate solutions, and the possibility of a significant increase in energy production from biomass. Key words: Biogas, maize silage

1. UVOD
Savremena kretanja u svetskoj proizvodnji energenata neminovno ukazuju na neophodnost zamene dela fosilnog goriva gorivima iz obnovljivih izvora. Zemlje Evropske Unije obavezale su se da do 2010. godine povećaju udeo biogoriva u ukupnoj potrošnji konvencionalnih goriva na 5,75%. Naša zemlja neminovno treba da se uključi u svetske, a pre svega evropske tokove snabdevanja trţišta energentima biološkog porekla [8]. Pri izradi strategije proizvodnje energije iz biomase i uvoĎenja biogasa u standardnu upotrebu neophodno je uzetu u razmatranje i ograničenja, u pogledu mogućnosti proizvodnje potrebnih količina sirovina (kukuruzne silaţe) za proizvodnju biogasa. Cilj rada je da se ukaţe na neophodnost, ali i mogućnost značajnog povećanja zastupljenosti kukuruza u setvenoj strukturi, radi osiguranja neophodne količine silaţe za buduće potrebe proizvodnje biogasa iz ove kulture.

2. POTENCIJAL SRBIJE ZA DOBIJANJE BIOGASA IZ SILAŽE KUKURUZA
U Srbiji najznačajniji oblik biomase su biljni ostaci u ratarstvu. Pod biljnim (ţetvenim) ostacima podrazumevaju se biljni delovi koji preostaju na njivi ili ekonomskom dvorištu nakon odvajanja delova biljaka koji se smatraju najkorisnijim i koji sadrţe najveću koncentraciju hranljivih i drugih materija zbog kojih se proizvodnja neke biljne vrste primarno sprovodi. Nusproizvodi ratarstva zauzimaju značajno mesto u energetskom bilansu Srbije. Teško je preciznije odrediti koje područje u Srbiji je „najbogatije" biomasom. Što se tiče biomase iz poljoprivrede moţe se reći da su najbolji Vojvodina i Pomoravlje, dok istočna i jugozapadna Srbija imaju najveći potencijal u šumama. Kukuruz kao jedan od mogućih supstrata i kosupstrata iz primarne poljoprivredne proizvodnje moţe biti ulazna sirovina za proizvodnju biogasa. Iskustva iz razvijenih zemalja, u Evropi posebno Danske, pokazuju

1) dipl. ing. saob. Saša Babić, Marfin bank AD Beograd, babicsf@nadlanu.com 2) Prof. dr Milan Z. Despotović, Mašinski fakultet u Kragujevacu, mdespotovic@kg.ac.rs 3) dipl. ing. saob. Branimir Milosavljević, ATP Morava AD Vrnjačka Banja, lenka1809@gmail.com

kako se radi o vrednom izvoru energije koji se ne bi trebao zanemariti. Nakon berbe kukuruza na obraĎenom zemljištu ostaje kukuruzovina, stabljika s lišćem. Budući da je prosečni odnos zrna i mase 53% prema 47%, proizlazi kako biomase ima pribliţno koliko i zrna [3]. Iako je neospono kako se nastala biomasa mora prvenstveno vraćati u zemlju, (preporučuje se zaoravanje izmeĎu 30% i 50% te mase), što znači da za energetsku primenu ostaje najmanje 50%. Pojedini autori navode da je jedan hektar kukuruzne silaţe dovoljan je za proizvodnju 10.000 m3, od kojeg nastaje preko 20.000 kWh, a što je dovoljno za oko pet domaćinstava na godišnjem nivou. Negde oko hiljada hektara raznih biljaka dalo bi snagu od hiljadu megavata, što je u srazmeri proizvodnje jedne značajnije elektrane [12]. Ovakve tvrdnje se često mogu čuti i u javnosti ali je pitanje da li je to praktično izvodljivo bez dublje sprovedene analize.

Tabela 3.3. Proizvodnja kukuruza u Srbiji u periodu od 2000. do 2009. godine [11]
Srbija ukupno Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Prosek Površina [ha] 1202944 1216607 1196353 1199871 1199921 1220174 1169976 1201832 1273908 1209633 1209122 Proizvodnja [kg] 2937537 5910485 5586426 3817338 6569414 7085666 6016765 3904825 6158122 6622631 5460921 Prinos po hektaru [kg] 2441 4858 4669 3181 5474 5807 5142 3249 4834 5475 4513

Na sledećim dijagramima je prikazan trend kretanja ukupnih zasejanih površina, proizvodnje na tim površinama kao i prosečnog prinosa kukuruza po hektaru zasejane površine.
ha 1400000
1300000 1200000 1100000 1000000 900000 800000 700000 600000 500000 400000 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

3. ANALIZA PROIZVODNJE KUKURUZA U SRBIJI
Pri proceni energetskog potencijala biljnih ostataka ratarstva razmatrana je samo proizvodnja kukuruza u Srbiji, centralnoj Srbiji i Vojvodini za period 2000 – 2009. godine. Tabela 3.1. Proizvodnja kukuruza u centralnoj Srbiji u periodu od 2000. do 2009. godine [11]
Centralna Srbija Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Prosek Površina [ha] 586685 582405 577509 578259 566423 570709 551111 541631 554123 529714 563857 Proizvodnja [kg] 1127099 2366387 2500054 1693370 2842917 2836671 2350913 1227602 2198861 2506946 2165082 Prinos po hektaru [kg] 1921 4063 4329 2928 5019 4970 4266 2266 3970 4733 3847

P oţnjevena površina u ha u Srbiji P oţnjevena površina u ha centralna Srbija P oţnjevena površina u ha u Vojvodini

Slika 3.1. Trend kretanja požnjevenih površina kukuruza u Srbiji
kg 8000000 7000000 6000000 5000000

Tabela 3.2. Proizvodnja kukuruza u Vojvodini u periodu od 2000. do 2009. godine [11]
Vojvodina Godina 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Prosek Površina [ha] 616259 634202 618844 621612 633498 649465 618865 660201 719785 679919 645265 Proizvodnja [kg] 1810438 3544098 3086372 2123968 3726497 4248995 3665852 2677223 3959261 4115685 3295839 Prinos po hektaru [kg] 2938 5588 4987 3417 5882 6542 5924 4055 5501 6053 5089

4000000 3000000 2000000 1000000 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Ukupan prinos u kg u Srbiji Ukupan prinos u kg u centralnoj Srbiji Ukupan prinos u kg u Vojvodini

Godina

Slika 3.2. Trend kretanja ukupnog prinosa kukuruza u Srbiji

kg 7000 6000 5000 4000 3000 2000 1000 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

P rinos po hektaru u kg u Srbiji P rinos po hektaru u kg u centralnoj Srbiji P rinos po hektaru u kg u Vojvodini

Slika 3.3. Trend kretanja prinosa kukuruzapo ha u Srbiji Analizirajući trendove kretanja sva tri parametra u desetogodišnjem periodu moţe se izvesti zaključak da površine na kojima se sadi kukuruz imaju relativno stabilan trend sa blagim trendom rasta u poslednjih par godina. Porast ukupnih površina pod kukuruzom je naročito izraţen u Vojvodini dok su centralnoj Srbiji beleţi blagi pad a što na kraju ipak rezultira ukupnom stabilnom proizvodnjom ove kulture u zemlji. Što se tiče ukupnog prinosa izraţenog u kg za njega je karakteristično da se iz godine u godinu menja tj. izrazito varira što se moţe prepisati lošom agrarnom politikom (oslanjanje proizvoĎača samo na atmosferske padavine i slabu prihranu a ne na primenu pune agrotehnike i navodnjavanja). Ovo je naročito izraţeno u centralnoj Srbiji u odnosu na Vojvodinu jer su prinosi u ovom delu zemlje znatno iznad prinosa u centralnoj Srbiji. Analiza prinosa po hektaru prati trend ukupne proizvedene količine kukuruza sa povremenim padom prinosa po jedinici površine. Ono što je karakteristično kod prinosa po jedinici površine je to da je prinos po jednom hektaru u Vojvodini znatno iznad prinosa u centralnoj Srbiji a što rezultira da su prosečni prinosi u Vojvodini i iznad prosečnih prinosa na nivou Srbije. Razlozi za to leţe pre svega u primeni agrotehničkih mera kao i objedinjene komercijalne proizvodnje. Naime proizvodnja kukuruza u Vojvodini je dosta organizovana i obavlja se na većim površinama jer su tamo dominantna poljoprivredna gazdinstva koja se bave isključivo komercijalnom proizvodnjom, dok je za centralnu Srbiju karakteristična proizvodnja na većem broju manjih površina preteţno u seoskim domaćinstvima i to uglavnom za sopstvene potrebe a manje za komercijalnu upotrebu. Na osnovu svega analiziranog moţe se izvesti zaključak da je proizvodnja kukuruza u Srbiji relativno stabilna sa blagom tendencijom porasta. MeĎutim taj porast je karakterističan za Vojvodinu dok se u centralnoj Srbiji beleţi blagi pad. Prosečan

proizvodnja izraţena u kg u Vojvodini je iznad proseka u odnosu na centralnu Srbiju dok je i prinos po jedinici površine na nivou Vojvodine znatno iznad proseka na nivou centralne Srbije i Srbije uopšte. Ovako dobijeni rezultati analize svrstavaju Vojvodinu kao region koji će u narednom periodu beleţiti porast proizvodnje kukuruza po jedinici površine i proizvodnje uopšte dok će u centralnoj Srbiji prinos po jedinici površine opadati. Ovako tumačeni rezultati analize jesu interesantni sa aspekta proizvodnje kukuruza samo u komercijalne svrhe. MeĎutim u ovom radu se proizvodnja kukuruza posmatra kao potencijalna sirovina za proizvodnju biogasa i to naročito iz ugla ostatka kukuruza posle ţetve, tako da se polje interesovanja pored Vojvodine moţe raširiti na čitavu Srbiju iako je u centralnoj Srbiji zabeleţen pad prinosa po jedinici površine pri čemu nije zabeleţen značajan pad zasejanih površina kao ni značajan pad ukupne proizvodnje. Ipak ostaje činjenica da je trend zasejanih površina u centralnoj Srbiji negativan u odnosu na Vojvodinu što moţe ukazati na činjenicu sprovoĎenja detaljnije i dugoročnije analize ulaganja u kapitalne projekte vezane za centralnu Srbiju a koji se tiču proizvodnje biogasa iz ove sirovine.

4. ANALIZA KRETANJA CENA KUKURUZA
Analizirajući trend kretanja cene kukuruza i ostvarenog prihoda od prodaje kukuruza po jednom hektaru moţe se izvesti zaključak da cena kukuruza u poslednjih par godina ima trend rasta. Tabela 4.1. Ostvareni prihod od prodaje zrna kukuruza po hektaru u periodu od 2000. godine do 2009. godine [11]
Cena po Ostvaren kilogramu prihod Godina [din] Vojvodina [din] 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Prosek 4,57 8,71 5,57 6,82 9,02 6,46 7,47 12,24 14,05 10,85 8,58 13426,66 48671,48 27777,59 23303,94 53055,64 42261,32 44252,28 49633,2 77289,05 65675,05 43663,62 Ostvaren prihod centralna Srbija [din] 8778,97 35388,73 24112,53 19968,96 45271,38 32106,2 31867,02 27735,84 55778,5 51353,05 33007,26 Ostvaren prihod Srbija ukupno [din] 11155,37 42313,18 26006,33 21694,42 49375,48 37513,22 38410,74 39767,76 67917,7 59403,75 38721,54

UporeĎujući prinos kukuruza sa cenom kukuruza i ostvarenim prihodom po jednom hektaru moţe se uočiti odreĎena nelogičnost. Prinosi kukuruza od 2007. godine imaju blagi porast ali su i dalje ispod prinosa koji je dostigao maksimalnu vrednost u 2005. godini dok cena kukuruza od 2005.

godine ima trend porasta sa padom cene u 2009.godini. Ovo praktično znači da se cena kukuruza ne moţe jasno dovesti u vezu sa prinosima kukuruza po jedinice površine već se porast cene kukuruza moţe dovesti u vezu sa globalnim poskupljenjem hrane na svetskom trţištu a samim tim i poskupljenjem kukuruza. Ova činjenica se takoĎe moţe objasniti i porastom industrije biogoriva koja se dobijaju od kukuruza (naročito bioetanola) jer rast ove industrije povećava potraţnju za kukuruzom.
din 16 14 12 10 8 6 4 2 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

počinje polako i nas da se tiče. Kakve su ekonomske, ekološke, socijalne i političke posledice proizvodnje biogoriva u Srbiji? Na takva pitanja trebalo bi da odgovore naši ekonomisti, tehnolozi, sociolozi i politikolozi [9].

5. ANALIZA PROIZVODNJE BIOGASA IZ SILAŽE KUKURUZA
Postoji široki opseg potencijalnih biljnih kultura koje se mogu koristiti za dobijanje biogasa ali kao što je već napomenuto, kukuruz je najviše zastupljen i ima vodeću ulogu od svih biljnih kultura. Kada se razmatra energetski potencijal kukuruza on se moţe razvrstati u sledeće kategorije interesantne za analizu [3]: 1. Čitava biljka kukuruza (klip kukuruza i stablo) za siliranje i proizvodnju biogasa (tehnologija prve generacije) 2. Zrno kukuruza za proizvodnju bioetanola (tehnologija prve generacije) 3. Čitava biljka kukuruza (klip kukuruza i stablo) za proizvodnju bioetanola (tehnologija druge generacije) 4. Satablo kukuruza (bez klip kukuruza) za siliranje i proizvodnju biogasa Kukuruz je moţe se reći C4 biljka što znači da direktno proizvodi C4 šećer a ne preko C3 kao što to čine druge biljke. Iz tog razloga kukuruz veoma dobro koristi sunčevu svetlost proizvodeći visok nivo šećera koji je veoma značajan za proizvodnju biogoriva. Niţi delovi biljke - stabljika sadrţe dosta celuloze koja primenom odreĎenih tehnologija (tehnologije druge generacije) omogućavaju da se čitava biljka koristi u procesu fermentacije. Ovo praktično znači da se kukuruz moţe izdvojiti kao biljka sa najboljim karakteristikama za proizvodnju biogoriva posmatrano po jedinici površne [4]. Pored toga ova biljka zahteva mnogo manje ulaganja energije i vode prilikom uzgoja u odnosu na ostale energetske useve. Kukuruz pored toga ima i praktične prednosti u vidu skladištenja ove kulture u odnosu na ostale kulture koje se veoma lako mogu ukvariti prilikom perioda skladištenja. Čitavi usevi kukuruza se mogu silirati i čuvati kao silaţa i koristiti kao sirovina za proizvodnju biogasa kada za to postoji potreba ili ako je potraţnja za ovim energentom mala moţe se koristiti kao stočna hrana. TakoĎe period ţetve ove kulture je relativno dug u proseku oko mesec dana što omogućava da se resursi koji se koriste za ţetvu ravnomerno rasporede u tom periodu. Sve ove prednosti kukuruza u odnosu na ostale energetske useve ga čine veoma fleksibilnom i pouzdanom sirovinom za proizvodnju biogoriva naročito za proizvodnju biogasa. Za dobijanje

Cena po kilogramu [din]

Slika 4.1 – Trend kretanja cena kukuruza u Srbiji
[din] 16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Ostvaren prihod Vojvodina [din] Ostvaren prihod centralna Srbija [din] Ostvaren prihod Srbija ukupno [din]

Slika 4.2 – Trend kretanja prihoda od prodaje zrna kukuruza u Srbiji Primera radi za nekoliko godina polovina proizvodnje američkog kukuruza mogla bi biti preraĎena u bioetanol. SAD daju oko 40% svetske proizvodnje kukuruza i učestvuje sa oko 50% u svetskom izvozu. Marta 2007. godine cena kukuruza na svetskom trţištu dostigla je svoj najviši iznos u poslednjih 10 godina. Posledica ogromnog povećanja traţnje kukuruza je rast cena hrane uopšte. Američki naučnik Padzek navodi da se pojačava koncentracija proizvodnje kukuruza u gigantskim farmama kojima upravljaju velike agrobiznis korporacije. Mali farmeri samo će rentirati zemlju. Isabella Kenfield i Roger Burbach tvrde da industrijalizacija poljoprivrede u Brazilu dovodi do velke koncentracija zemljišta u rukama sve manjeg broja latifundista, što uzrokuje još veću marginalizaciju i osiromašenje seljaka. Ovakva priča

biogasa iz kukuruzne silaţe se moţe definisati pet osnovnih koraka: 1. Ţetva i obrada kukuruzne silaţe kao ulazne sirovine za dobijanje supstrata iz koga se izdvaja biogas 2. Skladištenje supstrata za kasniju obradu 3. Kontrola doziranja i procesa fermentacije u digestatoru 4. Tretman, skladištenje i upotreba digestata 5. Tretman, skladištenje i upotreba biogasa Još jedan od razloga upotrebe kukuruza kao najpogodnije kulture za dobijanje biogasa leţi i u koncentraciji čvrste materije (TS - total solids ili DM - dry matter) koji treba da se kreće izmeĎu 30 i 40%. Kulture koje imaju ovaj procenat ispod 20% rezultiraju veoma lošom silaţom i malom proizvodnjom biogasa [4]. MeĎutim kako je ranije napomenuto da je struktura proizvodnje u centralnoj Srbiji i Vojvodini različita sa aspekta poljoprivrednih gazdinstava koja dominiraju u Vojvodini i seoskih domaćinstava koji dominiraju u centralnoj Srbiji to pristupi ovakvim projektima ne mogu biti istovetni. U Vojvodini treba razmatrati veće projekte sa većim kapacitetima koji treba da budu od nacionalnog značaja za čitav region dok u centralnoj Srbiji treba teţiti ka manjim projektima karakterističnim za porodična seoska domaćinstva manjih kapaciteta i finansijski prihvatljiva za takva domaćinstva. Na osnovu ovoga bi se moglo reći da perspektivu za proizvodnju biogasa iz kukuruzne silaţe ne bi trebalo traţiti u jedinstvenoj strategiji koja će sve učesnike u lancu da svrsta u istu ravan već ovom problemu treba prići kroz sveobuhvatni analizu svakog regiona posebno i na osnovu tako sprovedene analize definisati namenska rešenja, koja će za rezultat imati efikasnu i ekonomičnu proizvodnju biogasa iz ove vrste biomase sa jedne strane a sa druge strane će se podići svest kod poljoprivrednih proizvoĎača kao potencijalnih proizvoĎača ovog energenta u opravdanost i isplativost ulaganja u jedan takav projekat. Na osnovu odgovarajućih koeficijenata (tabela 5.1), koji iskazuju odnos proizvodnje zrna i količine biljnih ostataka, kao i ukupnog prinosa kukuruza po jedinici površine moguće je definisati prinos silaţe po 1 hektaru površine pod kukuruzom u Srbiji. Tabela 5.1. Odnos prinosa zrna i biljnog ostatka različitih kultura biljaka [10] Usev Zrno : Biljni ostaci Pšenica 1:1 Kukuruz 1 : 1,1 Suncokret 1 :2,5 Soja 1:2 Uljana repica 1:3 Ječam 1 : 0,8

Tabela 5.2. Ostvaren prinosa kukuruzne silaže po ha u Republici Srbiji
Ostvaren prinos silaže Vojvodina [kg/ha] 6169,8 11734,8 10472,7 7175,7 12352,2 13738,2 12440,4 8515,5 11552,1 12711,3 10686,9 Ostvaren prinos silaže centralna Srbija [kg/ha] 4034,1 8532,3 9090,9 6148,8 10539,9 10437 8958,6 4758,6 8337 9939,3 8078,7 Ostvaren prinos silaže Srbija ukupno [kg/ha] 5126,1 10201,8 9804,9 6680,1 11495,4 12194,7 10798,2 6822,9 10151,4 11497,5 9477,3

Godina

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Prosek

Kg

16000 14000 12000 10000 8000 6000 4000 2000 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Ostvaren prinos silaţe Vojvodina [kg/ha] Ostvaren prinos silaţe centralna Srbija [kg/ha] Ostvaren prinos silaţe Srbija ukupno [kg/ha]

Slika 5.1. Trend kretanja ostvarenog prinosa kukuruzne silaže u Srbiji

Na osnovu ovako dobijenog prinosa kukuruzne silaţe po 1 hektaru je moguće definisati količinu biogasa koju je moguće izdvojiti iz silaţe kukuruza. [12]. Tabela 5.3. Potencijalno ostvarene količine biogasa po ha iz kukuruzne silaže
Potencijalna ostvarena količina biogasa u Vojvodini [m3/ha] 1037 1971 1759 1206 2075 2308 2090 1431 1941 2135 1795 Potencijalna ostvarena količina biogasa u centralnoj Srbiji [m3/ha] 678 1433 1527 1033 1771 1753 1505 799 1401 1670 1357 Potencijalna ostvarena količina biogasa u Srbija ukupno [m3/ha] 861 1714 1647 1122 1931 2049 1814 1146 1705 1932 1592

Godina

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 Prosek

m3/ha 2500 2000 1500 1000 500 0 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Potencijalna ostvarena količina biogasa u Vojvodini [m3/ha] Potencijalna ostvarena količina biogasa u centralnoj Srbiji [m3/ha] Potencijalna ostvarena količina biogasa u Srbija ukupno [m3/ha]

Slika 5.2. Trend kretanja ostvarene količine biogasa iz kukuruzne silaže u Srbiji

Na bazi ovakvih rezultata vidimo da Vojvodina prednjači u odnosu na Srbiju i centralnu Srbiju što se moglo i pretpostaviti na bazi proizvedenih količina kukuruza. Ovde ne treba zaboraviti da je analiza sprovedena za silaţu kukuruza zajedno sa klipom kukuruza i ostatkom stabljike, jer bi u protivnom samo siliranje ostatka nakon ţetve dodatno smanjilo prinos silaţe po 1 ha. Analizirajući predhodno dobijene rezultate veća upotreba kukuruzne silaţe u energetske svrhe moţe se očekivati u onim mestima (pre svega selima) koja imaju dovoljno sirovina, i u kojima je snabdevenost drugim energetskim izvorima oteţana. To praktično znači da u onim mestima gde je uraĎena gasifikacija i elektrifikacija, ne bi trebalo očekivati značajniji porast u korišćenju biogasa, a samim tim i povećanje proizvodnnje kukurza nemenjenog za ovu svrhu.

znatno ispod proseka u EU (prosečan prinos silaţe u EU je oko 25 t/ha) što dodatno utiče na prihode iz biogasnog postrojenja. Vojvodina nasuprot centralnoj Srbiji ima potencija za razvoj ovakvih projekata pre svega zbog većih prinosa po hektaru, većim posedima koja iz godine u godinu sve više postaju vlasništvo poljoprivrednih gazdinstava i drugačijoj svesti kod tamošnjeg stanovništva i proizvoĎača. Osnovni razlog zbog kojih poljoprivredna gazdinstva u Srbiji ne primenjuju proizvodnju biogasa je nedostatak odgovarajućih zakona i pratećih propisa, niska cena tako proizvedene električne energije i nezainteresovanosti po pitanju mogućih ekoloških koristi od proizvodnje i korišćenja biogasa. Ova analiza pokazuje da su biogasna postrojenja za porodična domaćinstva trenutno ekonomski neopravdana iz razloga male proizvodnje biogasa po jedinici površine, a što je posledica slabih prinosa kukuruza i malih površina koje se nelaze u posedu seoskih domaćinstava nasuprot velikim investicijama u biogasno postrojenje.

LITERATURA
[1] T. Al Seadi, D. Rutz, H. Prassl, M. Köttner, T. Finsterwalder, S. Volk, R. Janssen, B. Kulišić, A. Kojaković "Bioplin priručnik", 2008 [2] N. Rajković, M. Kneţević "Biogas – Energy Instead of Waste", Beograd 2006 [3] R. Braun, P. Weiland, A. Wellinger "Biogas from energy crop digestion" IEA Bioenergy [4] K. Anker, H. Wenzel "Life Cycle Assessment of Biogas from Maize silage and Manure", Institute for Product Development Jun 2007 [5] V. Špalková, M. Hutňan, M. Lazor, N. Kolesárová "Selected problems of anaerobic treatment of maize silage" May 2009 [6] Stoiljković D. ’’Potencijal biogoriva u Srbiji’’, Conference “Investment in Bioenergy in Serbia: Opportunities and Challenges”, Novi Sad, September 07.2009. [7] Radaković M. ’’Biodizel, biogas, biomasa’’, Beograd 2009 [8] Stojanović D. ’’Aktivnosti Ministarstva rudarstva i energetike“, Investment in Bioenergy in Serbia: Opportunities and Challenges”, Novi Sad, September 07.2009 [9] M. Samardţić: "Uzroci i posledice groznice za biogorivima" [10] Jovanović M, Kiš F.: "Poljoprivreda kao proizvođač energije", 2004 [11] Republički zavoda za statistiku [12] S. Babić, M. Despotović, "Proizvodnja biogasa iz kukuruzne silaže sa posebnim osvrtom na Srbiju" MFK, Kragujevac 2010

6. ZAKLJUČAK
I pored činjenice da Srbija raspolaţe ogromnim količinama biomase, i bez obzira na činjenicu da se u odnosu na fosilna goriva biomasa moţe svrstavati u ekološki čiste energetske izvore, njena realna šira upotreba moţe se očekivati samo ukoliko je ona cenovno konkurentna drugim izvorima energije. Kukuruz se tradicionalno uzgaja u Srbiju preteţno zbog ishrane stoke a silaţa kukuruza se takoĎe koristi za prehranu stoke u zimskim mesecima ili ostaci nakon ţetve (kukuruzna trska). Uzgajanje kukuruza samo kao sirovinu za biogasno postrojenje u Srbiji bi se loše odrazilo kod poljoprivrednih proizvoĎača naročito u centralnoj Srbiji. Razlog toga treba traţiti pre svega u veličini poseda koja su trenutno u vlasništvu privatnih lica koja se iz godine u godinu usitnjavaju zbog deobe zemljišta izmeĎu potencijalnih naslednika. Drugi problem jesu prinosi kukuruza po jedinici površine. Kroz analizu je utvrĎeno da su prosečni prinosi po 1 ha

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful