UNIMER

Za servisiranje raznih električnih uređaja u domaćinstvu, u radionici, ili za održavanje el. mašina u proizvodnim pogonima potrebno je meriti struje, napone i otpore. Pošto je nepraktično nositi više instrumenata konstruisan je univerzalni merni instrument – unimer ( naziva se i multimetar ). On je lako prenosiv, mehanički otporan i dovoljno tačan za rad na terenu, a njime se mogu meriti jednosmerni i naizmenični naponi i struje, i električni otpor. U prvom delu lekcije biće obrađen analogni instrument ( instrument sa kazaljkom) a zatim i digitalni instrument koji rezultat ispisuje u obliku brojki na LCD displeju. U unimere se ugrađuje instrument sa kretnim kalemom. Između polova stalnog magneta ugrađen je kalem na kome je učvršćena kazaljka. Proticanje struje kroz kalem stvara magnetno polje. Uzajamno dejstvo ovog magnetnog polja i polja stalnog magneta dovodi do zakretanja kazaljke. Protivmoment stvaraju spiralne opruge i po prestanku struje vraćaju kazaljku na nulu. Detaljnije o ovoj vrsti instrumenta se uči na časovima iz predmeta " električna merenja ". Ovakvim instrumentom mogu se meriti samo jednosmerne struje i naponi. Da bi unimer mogao da meri i naizmenične veličine u njega se ugrađuje ispravljač sa dve ili četiri diode koji naizmeničnu struju i napon pretvori u jednosmernu. Kada se mere naizmenične veličine instrument pokazuje efektivnu vrednost struje i napona. Šema unimera i njeno kraće objašnjenje dati su u dodatku lekcije. slika 1 Pre nego što počnemo da koristimo unimer i vežbamo rad sa njime na časovima praktične nastave, moramo ponoviti neke važne pojmove koji su nam poznati iz predmeta " električna merenja". Domašaj ( naziva se i merni opseg ) je najveća vrednost merene veličine koju instrument može izmeriti. Domašaj određujemo mi postavljanjem preklopnika u odgovarajući položaj. Konstanta instrumenta je broj koji se dobije kada se domašaj podeli sa brojem podeoka na skali u koju će mo gledati.
Do rezultata merenja se dolazi tako što se broj podeoka koji očitamo pomnoži sa konstantom.

Podeok na skali je rastojanje između bilo koje dve oznake na skali. NAPOMENA: Ovo je definicija iz knjige koja može dovesti do različitih tumačenja – koliko zapravo skala sa slike 1 ima podeoka ? U ovom primeru broj podeoka je četiri ( kazaljka pokazuje 3,2 podeoka ), a crtice između napisanih brojeva samo olakšavaju očitavanje rezultata. Ako međutim svaku označenu crticu shvatimo kao podeok onda je broj podeoka 20 a kazaljka pokazuje 16 podeoka. Vaš nastavnik ovaj drugi način koji neki primenjuju ( iako komplikuje stvari ) smatra smešnim – čemu onda služi napisana trojka i četvorka ako se mora brojati 16 crtica ? Da bi imali tačno očitavanje u kazaljku se mora gledati pod pravim uglom. U ovome nam pomaže malo ogledelo ( kazaljka i njen lik u ogledalu se poklope ). U školi će mo najviše koristiti instrument "unimer 33" proizvođača "Iskra". Ovaj instrument ima više crnih i crvenih skala. Crvene skale se koriste za merenje naizmeničnih struja i napona, a crne skale su za jednosmerne veličine. Za merenje otpora se koristi posebna crna skala. Izgled ovog instrumenta je na slici 2.

Ovo je oznaka za klasu tačnosti. . Najčešće klase tačnosti su: 0.Instrument sa ovakvom oznakom može da meri i jednosmerne i naizmenične veličine 2. odnosno maksimalnu procentualnu grešku koju pravi instrument pri punom skretanju kazaljke.Ova oznaka se može naći na instrumentima koji su predviđeni za rad u uspravnom položaju i koji se montiraju npr.1.Slika 2 Instrument "UNIMER 43" – ISKRA Kranj Na instrumentu se nalazi više oznaka. 2. Ako se postavi pod uglom. ali verovatno pokazivanje neće biti tačno. 0.5. ili se uspravi – radiće. .Ispitni napon 3 kV .5. Vidimo da naš unimer ne spada u tačne instrumente.2.Instrument sa obrtnim kalemom i igrađenim ispravljačem sa diodama. 0.5. . Neke od njih su : . 5. 1. na radne stolove.5 . 1. .Instrument je konstruisan za rad u horizontalnom položaju.

Ako međutim izaberemo donju skalu konstanta će biti 600 / 30 = 20. nego 300 / 6 = 50. Pošto broj očitanih podeoka na izabranoj skali treba pomnožiti sa konstantom. Broj podeoka koji instrument pokazuje na ovoj skali je 3. Lošim izborom skale konstanta će biti dva. A na kojoj se očitava napon i struja imamo dve skale – gornju. Dakle. pri punom skretanju kazaljke instrumenta napon je 600 V. Očitavamo 8. .dakle da bude 0. Na slici 3 preklopnik je postavljen u položaj 600 V =. možemo dakle gledati i donju skalu. Ako smo skloni komplikovanju stvari možemo izabrati i gornju skalu sa 6 podeoka. α = 1. možda je tačna procena 8.5 podeoka? Možda je ipak procena pogrešna.6 podeoka? slika 3 slika 4 Pošto je mereni napon 170 V to znači da možemo smanjiti domašaj i prebaciti preklopnik u položaj 300 V. 10 ili 100.5 podeoka pa je rezultat 20 * 8.DODATAK: IZBOR SKALE Kada imamo više skala postavlja se pitanje – u koju gledati ? U ovom primeru videćemo da pravilan izbor skale olakšava merenje a gledanje u pogrešnu skalu ga nepotrebno zakomplikuje. posle merenja će ostati dilema da li smo dobro procenili 8. tj. Očitavamo 1.. To znači da je domašaj 600 V.4 ili 8. Na skali označenoj slovima V. Rezultat merenja je K * α = 170 V. Na slikama je prikazano pokazivanje instrumenta "unimer 45" prilikom merenja jednosmernog napona od 170 V. Naponi veći od 600 V se ne mogu meriti.5 = 170 V. Očitavamo 17 podeoka. pet ili naprimer 3.. Naravno da će mo gledati u donju skalu sa 30 podeoka pa će konstanta biti 300 V / 30 pod = 10 V/pod. Rezultat je isti. što pomnoženo sa konstantom 10 daje 170 V. 1. Ipak. i donju od 0 do 30 podeoka. na polovini skale je 300 V itd.3.7 podeoka. koja ide od 0 do 6 podeoka.4 = 170 V. Dobićemo veće skretanje kazaljke i verovatno tačnije merenje. Ako je naš izbor gornja skala konstanta će biti K = 600V / 6 podeoka = 100 volti po podeoku. na sledećoj slici ( slika 4 ) domašaj je 300 V.4 pa da bi došli do rezultata treba pomnožiti 50 * 3.7. Tada konstanta neće biti 10.1. skalu treba birati tako da konstanta bude broj lak za množenje .

Na osnovu dobijenog rezultata videćemo da li se može još smanjiti merni opseg. ili se uopšte ne primeti. Zavisno od toga da li merimo jednosmerni ili naizmenični napon mali preklopnik se postavi levo ili desno na odgovarajuću oznaku ( = ili ≈ ). određujemo konstantu instrumenta i očitamo skretanje kazaljke. Kada se meri naizmenični napon ne mora se voditi računa o priključcima. Ako se ovde pogreši kazaljka će skretati na pogrešnu stranu ( levo ). Ako je skretanje kazaljke malo. može se postepeno i vrlo oprezno smanjivati domašaj dok kazaljka ne skrene toliko da omogući normalno očitavanje. Merenje se obavezno počinje sa najvećeg domašaja. PRIMER : VEŽBA 1 Merenje napona akumulatora U nekoliko narednih slika biće objašnjen način i rezultati merenja napona akumulatora. Ako se meri jednosmerni napon tačka većeg potencijala ( ili npr. Unutrašnji otpor voltmetra je veoma veliki ( u idealnom slučaju beskonačan ) tako da kroz voltmetar praktično ne protiče struja. Broj podeoka koji smo očitali množimo sa konstantom i dobili smo mereni napon. Voltmetar se vezuje paralelno elementiu na kome merimo napon. Biramo skalu u koju će mo gledati. U tom slučaju kazaljka naglo skreće. može da se iskrivi ili ispadne iz ležišta a u opasnosti je kalem u kretnom sistemu. + baterije ) mora se dovesti na priključak +VAΩ.MERENJE NAPONA UNIMEROM Instrument se pretvara u voltmetar tako što se veliku kružni preklopnik postavi na područje označeno slovom V. slika 5 . ispravljač u instrumentu obezbeđuje da kazaljka uvek skreće udesno. Na taj način se sprečava uništenje instrumenta koje je lako moguće ako se merenje počne na malom domašaju a napon bude veći od očekivanog. Osigurač (ako postoji) i zaštitne diode nisu uvek dovoljno sigurna zaštita.

.13.1 podeok – previdi se činjenica da ovde između jedinice i dvojke nema devet crtica nego samo četiri !! Naravno sledeći logičan potez je novo smanjenje domašaja. Kada to pomnožimo sa 100 rezultat može biti između 11 V i 13 V. što znači da bez bojazni prebacujemo preklopnik na belu brojku 50.5 V.12 ili 0. Ako izaberemo skalu sa pet podeoka konstanta je 100 V / pod. Slika 7 Na domašaju 150 V logično je gledati u crnu skalu sa 15 podeoka da bi rezultat očitavanja pomnožili sa konstantom 10.Slika 6 Domašaj je smanjen na 500 V ali skretanje kazaljke je i dalje malo. Očitavamo nešto više od 1.2 podeoka. što zavisi od subjektivne procene.1 podeok ali teško je proceniti da li je to 0. Sledeći domašaj na instrumentu je 50 V. Očigledno je da se na ovom području ne može izvršiti tačno merenje pa ponovo smanjujemo domašaj.25 što znači da je napon oko 12. recimo da je procena 1.11 0. Očitavamo nešto više od 0. PAŽNJA !!! Najčešća đačka greška je da ovde očitaju 1. veći je od merenog napona.

Ponekad zbog tzv. Sada već sa mnogo većom sigurnošću očitavamo 1. Konkretno. Ovo merenje je očigledno i najtačnije. Na ovom području vidi se da je mereni napon zapravo 12. memorijskog efekta izmereni napon je sasvim u redu ali sledi neprijatno iznenađenje kada uključimo potrošač – izvor je zapravo prazan. npr.6 V. uključiti svetla na automobilu.1 volt.5 volti.Slika 8 Na domašaju 50 V izborom skale sa pet podeoka konstanta je 50 / 5 = 10. dok merimo napon akumulatora treba ga opteretiti nekim potrošačem. S obzirom da je sledeći raspoloživi domašaj 5 V a mereni napon je veći od njega – smanjenje domašaja na 5 V ne dolazi u obzir ! Mora se reći na kraju da je preporučljivo napone akumulatora i baterija meriti kada su oni opterećeni. Slika 9 Na domašaju 15 V na crnoj skali od 0 do 15 podeoka praktično direktno očitavamo napon.25 podeoka odnosno 12. . kao što se vidi uopšte nije teško izvršiti dobre procene sa tačnošću od 0.

Mereni napon je manji od sledećeg domašaja od 300 V.2 podeoka. Napon u priključnici je naizmenični pa mali preklopnik mora biti prebačen ulevo. izmereni napon je sasvim o. S obzirom da su dozvoljena odstupanja napona gradske mreže do 10 % . što znači da se pri merenju naizmeničnih veličina koriste crvene skale a najveći domašaj je crvena 1000. Na crvenoj skali sa 10 podeoka ( konstanta je 100 V/pod ) očitavamo 2. tj. 220 V. I sama oznaka ≈ je crvena. što je zasluga ispravljača u instrumentu. Kada se mere naizmenične struje i naponi kazaljka će uvek skretati u pravom smeru bez obzira gde se stavi koja pipalica. pa će mo za tačniji rezultat prebaciti preklopnik na položaj 300 .VEŽBA 2: Merenje naizmeničnog napona u kućnoj priključnici slika 10 Priključni kablovi ( pipalice ) su dobro izolovani tako da nema opasnosti od strujnog udara – naravno. ako ne dodirujemo metalne vrhove pipalica. što znači da je napon ustvari 230 V. slika 11 .k. Na slici 11 vidimo da na skali sa 30 podeoka ( konstanta 10 ) kazaljka stoji na dvadeset trećem podeoku.

ponekad se bukvalno mora preseći žica ili odlemiti element iz uređaja.MERENJE STRUJE UNIMEROM Ampermetar se u strujno kolo vezuje redno. Često je nepraktično prekidati strujno kolo i redno u njega ubacivati instrument – naime. Ako se ukaže potreba za smanjenjem domašaja prvo se struja mora prekinuti na nekom prekidaču ili isključenjem napajanja. tranzistor ili otpornik. Unimer se pretvara u ampermetar postavljanjem velikog preklopnika na područje obeleženo slovom A. pa tek onda se preklopnik postavi u drugi položaj i prekidač se ponovo uključi. i kolika je ona. Merenje se počinje obavezno na najvećem domašaju.. Za merenje napona ništa se ne mora raspojiti. treba raskačiti postojeću vezu. da ne bi menjao stanje u kolu. Na ovaj način se sprečava da se struja prekida na kontaktima preklopnika i da on bude oštećen varničenjem. Kada se zna napon na krajevima otpornika podelićemo napon sa vrednošću tog otpora ( koja je zahvaljujući obojenim prstenovima poznata ) i tako smo saznali ima li struje kroz njega i kolika je. Pri proveri elektronskih sklopova često nam je potreban podatak ima li struje kroz neki element npr. pipalice se stave na krajeve otpornika i time je ostvarena paralelna veza voltmetra. Mali preklopnik se postavi na odgovarajuću oznaku za vrstu struje koja se meri. Unutrašnji otpor ampermetra u idealnom sličaju je jednak nuli a i u stvarnosti je vrlo mali. Da se ne bi odlemljivao otpornik i lemile dve žice za vezu sa ampermetrom. slika 13 . koji po potrebi veoma oprezno smanjujemo. + slika 12 U praksi će biti retke situacije kada će se koristiti ampermetar. ( a po završetku merenja sve vraćalo na staro ) mnogo je praktičnije rešenje izmeriti napon na otporniku.

Vrednost merenog otpora se dobije kada se očitani broj podeoka pomnoži sa brojem koji pokazuje veliki preklopnik. tj. da bi pri kraju bili toliko zbijeni da je tačno očitavanje nemoguće. Ovo podešavanje mora da se vrši povremeno zbog starenja i trošenja baterije u instrumentu. Analognim instrumentima za merenje struje i napona nije potreban sopstveni izvor napajanja. a zadrži se u položaju na kome kazaljka stoji otprilike negde između 1/2 i 2/3 skale jer je u tom delu očitavanje najtačnije. nula se nalazi na desnoj strani a na levoj strani je ∞ . . Očitavanje vrednosti otpora vrši se na posebnoj crnoj skali. Veliki preklopnik treba prebaciti u jedno od područja označenih sa Ω a mali preklopnik udesno. Slika 14 Pre upotrebe ommetra treba priključke instrumenta kratko spojiti. ili je možda prešla još udesno od nule. Ovo će se najbolje videti u konkretnom primeru. možda i 90% su merenja otpora. prvi podeoci su dosta razmaknuti a zatim gledajući nalevo razmak je sve manji.. Instrument praktično kroz mereni otpor (preko preklopnika i pipalica) propušta struju iz baterije pa će kazaljka više skretati pri merenju manjih otpora. Merenjem otpora grejača. Veliki preklopnik se postavi na više područja.5 V. tj. prekidača namotaja motora i transformatora itd.MERENJE OTPORA UNIMEROM Veliki procenat merenja. njen položaj se koriguje. postavi se na nulu okretanjem okruglog dugmeta. Ova skala je drukčija od ostalih jer je obrnuta. Međutim. Merenje otpora se ne mora početi sa najvećeg domašaja. Ako nije došla do nule. Kazaljka mora skrenuti do kraja. Osim toga razmak između podeoka nije isti. Zbog toga su način merenja otora i omska skala drugačiji nego kada se meri struja i napon. odnosno mora pokazati nulu. za merenje otpora baterija je neophodna. kao i nekih elektronskih komponenata može se doći do zaključka o ispravnosti delova uređaja bez prisustva napona i bez opasnosti po rukovaoca. Većina instrumenata koristi jednu ili dve baterije od 1.

VEŽBE: Izmeriti otpore više otpornika i uporediti rezultat merenja sa vrednošću dobijenom čitanjem obojenih prstenova. Uticaj drugih elemenata vezanih paralelno tom otporu takođe smanjuje rezultat merenja.. Naprimer ako procenimo da je u pitanju 1. Moguća greška prilikom merenja otpora nastaje kada se rukama pridržava otpornik koji se meri. . Ovih 18 podeoka pomnoži se sa deset kao što pokazuje preklopnik. Izmeriti a zatim proračunati otpor sijalice snage 100 W. Na slici D se vidi da je merenje ovog otpora na području X1k praktično nemoguće.8 ili 1. Tačan broj podeoka je teško odrediti jer na malom rastojanju je čak 100 podeoka. Ovo je naročito izraženo na području X1k. 18. oko 180 ) množi se sa 1 pa je rezultat merenja oko 180 Ω.7 podeoka.7 1. Objasniti neslaganje rezultata. Biće dobro ako uopšte primetimo da rezultat nije 0 oma.. kada se to pomnoži sa 100 pravi se greška od 10 oma iako procena uopšte nije bila loša. Tako se paralelno merenom otporu dodaje otpor sopstvenog tela i rezultat je manji od prave vrednosti. Greška je takođe moguća ako se meri vrednost otpornika koji je zalemljen na štampanu ploču. Ako se preklopnik pomeri u položaj X10 ( slika B ) kazaljka pokazuje 18 podeoka. 19 ili možda 17.PRIMER: VEŽBA 4 Merenje otpora od 180 Ω na različitim položajima preklopnika slika A slika B slika C slika D Na slici 15 A je položaj kazaljke pri merenju otpora 180 oma kada je preklopnik na položaju X1.5 .9 podeoka. Ako bi isti otpor pokušali izmeriti na području X100 bio bi veliki problem proceniti da li kazaljka pokazuje 1. dakle rezultat je 180 Ω. Broj podeoka koji procenimo ( dakle. vidi se da ne postoji dilema da li je broj podeoka 17. a kamo li očitati 0.18 podeoka koje pokazuje kazaljka. Izmeriti otor grejača i prekidača.

mA .) DISPLEJ . ispod 5 eura.) Priključak za merenje napona. Na slici je instrument koji se kod nas može lako nabaviti. a neki imaju i "traku" koja imitira skalu analognog instrumenta.. struje do 10 A . unutrašnjeg otpora i načina merenja (početak merenja se najvećeg domašaja) važi i za digitalne instrumente. Kod digitalnog instrumenta očitavanje merene veličine je mnogo lakše i tačnije.merenje otpora . pokazaće tačnu vrednost uz ispisivanje minusa ispred rezultata merenja.) Priključak koji se koristi za merenje velikih jednosmernih struja do 10 A. i nema subjektivnih grešaka pri očitavanju broja podeoka. što znači da prva cifra. . dakle nema dilema oko izbora skale. Na njemu postoji indikacija negativnog polariteta. slika 16 3. imaju pozadinsko osvetljenje displeja. Ima sasvim zadovoljavajuću tačnost i kvalitet s obzirom na neverovatno nisku cenu. Bolji instrumenti ispisuju i merenu veličinu ( V.) PREKLOPNIK U zavisnosti od njegovog položaja. istrošenosti baterije i visokog napona. voltmetra i ommetra. zbog načina indikacije ovaj instrument nije pogodan za praćenje promene merene veličine. Brojevima su obeleženi: 1. To je i oznaka za beskonačan otpor. ovim instrumentom se može meriti: DCV – jednosmerni napon ACV – naizmenični napon DCA – jednosmerna struja 10A – jednosm. minus ampermetra. Vrednost se direktno očita na displeju. Nije osetljiv ni na zamenu priključaka "+" i "-".. može biti samo jedinica. Ipak.područje koje omogućava da se proveri tranzistor koji se postavi u odgovarajuće podnožje OFF – isključen instrument Ω 2. Znak na displeju signalizira da je merena veličina veća od domašaja.DIGITALNI INSTRUMENTI Sve što je rečeno o analognim instrumentima u vezi načina priljučenja u kolo. Ako je merena veličina veća od domašaja instrument će to verovatno "preživeti" a grešku će signalizirati ispisivanjem cifre "1" na prvom mestu.) PRIKLJUČAK COM – masa. mV. određivanja konstante instrumenta i množenja sa njom.provera dioda hfe . tj. 5. ako je ispisana.Ovaj instrument ima 3 1/2 cifre. otpora i struje do 200 mA. ). 6.) Podnožje za testiranje pojačanja tranzistora h fe. 4.

.

VEŽBE Primeri merenja koja se mogu obaviti na časovima praktične nastave u pripremi Dakle. posve svega može se reći samo: MERENJE UNIMEROM UOPŠTE NIJE TEŠKO !!! .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful