You are on page 1of 191

CANNABIS Enciklopedija

MCMXCIII - MMIX A Sad Adio Laboratories

Rolling Since 1992


Growing Since 1994

Privatno Izdanje Public Domaine


(v.3.7.9.2009)
PRINTED IN PDF IN SERBIA. Tira : 1 Primerak

Enciklopedija
P R VA SR P SK A E N C IK LOP E D IJA O M A R IJU A N I

CANNABIS

Kazneni zakon Republike Srbije


GLAVA DVADESET TREA

KRIVINA DELA PROTIV ZDRAVLJA LJUDI


lan 245. Neovlaena proizvodnja, dranje i stavljanje u promet opojnih droga

(1) Ko neovlaeno proizvodi, prerauje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, dri ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi nain neovlaeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge, kaznie se zatvorom najmanje pet godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana izvreno od strane vie lica koja su se udruila za vrenje tih dela, ili je uinilac ovog dela organizovao mreu preprodavaca ili posrednika, uinilac e se kazniti zatvorom najmanje sedam godina. (3) Ko neovlaeno dri supstance ili preparate koji su proglaeni za opojne droge, kaznie se novanom kaznom ili zatvorom do tri godine. (4) Uinilac dela iz stava 3. ovog lana koji opojnu drogu dri radi sopstvene upotrebe moe se osloboditi od kazne. (5) Uinilac dela iz st. 1. do 3. ovog lana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu moe se osloboditi od kazne. (4) Ko neovlaeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kaznie se zatvorom od est meseci do pet godina. (5) Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzee se. lan 246. Omoguavanje uivanja opojnih droga

(1) Ko navodi drugog na uivanje opojne droge ili mu daje opojnu drogu da je uiva on ili drugo lice ,ili stavi na raspolaganje prostorije radi uivanja opojne droge, ili na drugi nain omoguuje drugom da uiva opojnu drogu, kaznie se zatvorom od jedne do deset godina. (2) Ako je delo iz stava 1. ovog lana uinjeno prema maloletnom licu, ili prema vie lica, ili je izazvalo naroito teke posledice,uinilac e se kazniti zatvorom najmanje tri godine. (3) Opojne droge oduzee se.

Crveno Podvueno IZBAENO Je prolea 2003. iz zakona.


4

Umesto uvoda

Broj Jedan

Unapred Zahvalan

AutorJ

Negde u Serbiji, 7.Septembra, 2009

BILJKA ZA SVE
Dim je za one koji ele da gledaju i vide. Dimu nita nije ravno. Kad ovek jednom stupi u njegovo carstvo, sve druge sile stoje mu na raspolaganju. Velianstven je ! ...ako eli da sazna bilo ta o neemu o emu razbija glavu dim e ti rei, I snabdee te ne samo znanjem,nego e te uputiti i kako da postupa. To je najdivniji saveznik koga ovek moe imati... ...dim je najplemenitija sila. Njegovo srce je najistije. On ljude ne mami,ne zarobi ih,niti pak voli ili mrzi. ...on snai srceDim je postojan...... Sve to on trai to je snaga. ...nije isti za svakoga. Mnogi ga se plae i nee da ga dirnu,pa ak ni da mu se priblie. Dim je kao i sve drugo : Nije stvoren za svakoga. kakav je to dim,don huane? dim vidovnjaka!
Carlos Castaneda Uenje Don Huana

Konoplja (Cannabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi oveku sluila za SVE kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stona hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uivanje kao cigara. Postoji i verovanje da je biljka vanzemaljskog porekla, jer je jedina biljka na Zemlji koja se pokazuje u dva vidljiva pola - kao muka i enska konoplja. Kod svih ostalih biljaka pol se mora otkriti analizom hromozoma. Potie, kau, sa Kavkaza, ba odakle potiu i prvi ljudi - nefilimi tj. divovi plavih oiju koji su stigli moda i iz svemira. Spustili su se zatim u podruije drevnog Sumera i tu su bili doivljeni kao Bogovi koji su doli sa neba. Nazvani su anunaki (oni koji su sili sa neba) i doneli moda "arobnu biljku" - za sve. Bilo kako bilo, u Sumeru je tada pre vie od 8 000 godina naprasno nikla civilizacija. "Bogovi" su stvarali decu sa zemaljskim kerima i dosta toga je zapisano i u Bibliji. Da li su se pre 8 000 godina u Sumeru oblaili u ivotinjsku kou ili su moda znali za tkanje od konoplje? ime li su drevni Sumerci vezivali svoje brade? Konoplja je svakako bila gajena u Egiptu pre 6000 godina, kao i u drevnoj Kini, odakle i potie najstariji zapis o njenoj preradi. Herbarijum kineskog cara en Nunga iz 2740 godine p.n.e. predstavlja prvi pisani zapis u kojemu se na konoplju referira kao biljku koja moe biti delotvorna u leenju malarije, konstipacije, reumatskih bolova, odsutnosti duha i enskih problema (menstrualnih bolova). Drugi kineski travar preporuivao je meavinu konoplje,smole i vina kao analgetik za vreme operacije.

Prvi usev koji je ovek uopte poeo da uzgaja u mnogim dravama sveta bila je konoplja.
Ganda je, meu Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje konoplje vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji." primetio je Karl Sagan.

O velikoj raznolikosti, a i proirenosti konoplje, svedoe i brojna imena koja se za pojedine forme Marihuane upotrebljavaju u najrazliitijim delovima sveta: kif (Maroko, Alir), sutol (Sirija, Libanon), kabak (Turska), charas, ganja i bhang (Indija), dagga (juna Afrika), djamba (centralna Afrika), maconha (Brazil). Najraniji dokazi upotrebe konoplje seu u drevno kinesko drutvo, to korespondira s pretpostavkama o njenom prirodnom sredinje-azijskom poreklu. Upotreba je bila polivalentna i duboko ukotvljena u tradicionalnu ekonomiju, kulturu i medicinu.

Kako pokazuje Vera Rubin (1975), tada nije bila zanemariva i rekreativna upotreba. Uz primenu u proizvodnji razliitih svakodnevnih potreptina - od tetiva luka do tkanina konoplja je direktno koritena kao resurs u proizvodnji papira o emu se i danas raspravlja u kontekstu diskusija o obnovljivim resursima, odrivom razvoju i sve veem propadanju uma. Umee proizvodnje papira predstavljalo je znaajnu ekonomsku i razvojnu prednost, te su pojedinosti proizvodnje bile namerno obavijene tajnovitou da bi se mogle pronai u japanskim zapisima tek tokom IV veka. Tokom IX veka Arapi usvajaju tehniku proizvodnje papira iz konoplje i prenose je prema Zapadu, a do XI veka u paniji su razvijene prve europske tvornice papira koje su Mauri osnovali u Valenciji i Toledu Tokom narednih vekova iste tehnike usvajaju se prvo u Italiji, a potom u Nemakoj i Velikoj Britaniji Spominje se u indijskim vedskim tekstovima od pre gotovo 3000 godina ukojima je kanabis prihvaen u svrhu podsticanja duha, ali, slino kao i u spomenutom herbarijumu, i u svrhu leenja - ublaavanja temperature, glavobolje, podsticanja spavanja i apetita. U Indiji, Marijuana se preporuuje za podsticanje duha, sputanje temperature, spavanje, protiv dizenterije, za stimulaciju apetita, poboljavanje probave, ublaavanje bolova i polno prenosivih bolesti. Poznavale su ga gotovo sve drevne kulture od Asira do Babilona i Palestine. Pretpostavlja se da je migracijama Skita i drevnih Semita konoplja pristigla u junu i istonu Europu , ime seiri njena kulturna difuzija. Tokom prvog milenijuma konoplja je rairena i u arapskom svetu, te preneena u Afriku. U Africi su Marijuanu koristili protiv dizenterije, malarije i drugih vrsta poviene temperature. Danas neka plemena lee zmijski ugriz uz pomo konoplje ili je pue pre raanja deteta Prema arheolokim nalazima njena upotreba u Eti

opiji datira u XIII i XIV vek i to u terminima uobiajene upotrebe kako kao leka, tako i u ritualnom obliku. Koritena je jednako kao lek i kao sredstvo za proizvodnju konopa (u Egiptu), ali i kao psihoaktivno sredstvo. U Grkoj Antiki lekar Galen, jedan od najistaknutijih u to vreme, u drugom veku govorio je i pisao kako se konoplja servirala kod gozbi u carskom Rimu radi poveanja radosti i uitka, a Herodot je u svojim istorijskim zapisima opisivao pogrebne rituale Skita koji su praeni "proienjem" duha uz udisanje dima spaljenih semenki konoplje. Herodot je u 5. veku naveo: Konoplja u njihovoj zemlji raste divlja, ali je Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odeu. Skiti uzimaju seme te konoplje i puzei po atoru bacaju seme na uareno kamenje te se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravna nikakva parna kupelj u Grkoj. Od te pare, Skiti su oduevljeni od veselja. To im slui umesto kupelji, jer oni telo nikada ne peru u vodi. Ovaj opis se, sigurno, nije mogao smatrati dovoljno uverljivim, kao dokaz o upotrebi Cannabisa u to vreme. No, u prethodnom veku, semenke konoplje otkrivene su vie puta u skitskim grobovima. Sovjetski su arheolozi pre otprilike pedesetak godina otkrili skitske grobnice koje su kroz duge vekove bile pokrivene ledom. Uz gotovo savreno ouvana tela, pronali su i bakrene posude ispunjene kamenjem, ledom i semenjem konoplje. Skiti su bili konjanici koji su prelazili ogromna rastojanja od Indije do Sredozemlja. Pretpostavlja se da je konoplja migracijama Skita pristigla u junu i istonu Europu. Skiti su konoplju koristili i u verske svrhe. Oni su imali vraeve nazvane Enariji, transvestite koji su izricali proroanstva piskutavim glasom. Skiti su verovali da ti ljudi koji imaju karakteristike oba pola, takoe lake mogu putovati izmeu dva sveta. Proizvodnja vlakana i njihov transport tokom VI veka p.n.e., predstavljali su unosan posao u Miletu. Isto tako, u Grkoj su 1975. godine otkrivene grudvice haia, te je donesena pretpostavka da je delfijska proroica Pitija svoja pretkazanja objavljivala pod uticajem Marijuane. Galen i drugi lekari klasinog i helenistikog doba visoko su cenili Marijuanu, a isto je tako bila cenjena i u srednjovijekovnoj Europi. Engleski je svetenik Robert Burton u svom slavnom delu Anatomija melanholije (eng. The Anatomy of Melancoly), objavljenom 1621., sugerirao upotrebu Cannabisa u leenju depresije. Novija engleska farmakopeja iz 1764. godine preporuivala je protiv upale koe obloge od korenja konoplje, to je ve bilo popularno sredstvo u istonoj Europi. Edinburka nova farmakopeja iz 1794. godine sadrala je dug opis delovanja konoplje i utvrdila je da je ulje korisno u leenju kalja, polno prenosivih bolesti i urinarne inkontinencije. Nekoliko godina kasnije, lekar Nicholas Culpeper saeo je sve sluajeve za koje se pretpostavljalo da je Cannabis medicinski koristan. Najranija referenca na konoplju u zapadnoj Europi upuuje na zapise Hiera II, vladara Sirakuze iz III veka p.n.e. koji svedoe o kvalitetu vlakana dobijenih iz konoplje uzgojene na podruju kanjona reke Rhone u Francuskoj U antikom Rimu konoplja je bila donekle zastupljena u proizvodnji vlakana, a rekreativna i medicinska upotreba naznaene su tek na nekoliko mesta u spisima Galena i Plinija starijeg. Sa usponom slubenog hrianstva i katolike crkve bivaju potisnuti, marginalizovani i proskribovani svi rekreativni i ritualno-religijski oblici upotrebe.

Konoplja se pominje i u Bibliji: "Posejau u za njih biljku o kojoj e se nadaleko uti, i nee vie biti gladi na ispoenoj zemlji". (Jezekija 34/29). I danas bi glad u svetu bila potpuno iskorenjena kada bi se gajenje konoplje moglo obavljati slobodno. Njeno seme sadri jedan od najveih izvora proteina u prirodi. Konoplja poseduje masne kiseline koje potpuno iste telo od holesterola. Ove masne kiseline ne nalaze se vie nigde u prirodi. Jedite nekuvane semenke konoplje (ukoliko je naete po radnjama). Zovu je jo Bhang, ganda i hai. Re kanvas je holandska re za konoplju. Marco Polo opisuje kako je Hasan ibn-al-Sabbah, osniva sekte Asasini iz 11. veka, koristio hai da bi egzaltirao i podsticao na ubistva svoje fanatine sledbenike, koji su ubijanje nevernika smatrali religioznom dunou. Najpre bi ih doveo i ponudio bi im brojne hedonistike uitke, hedonizam je uz pomo haia Asasinima liio na Raj, te im je obeao kako e, ukoliko budu izvravali miseju, uvek moi uivati, ak i kada umru. Asasini su bili u sukobu sa templarima i tokom jednog i po veka itav su Istok drali u strahu i pokornosti. Ipak, prema onome to danas znamo o delovanju haia, teko je u tu legendu poverovati ,jer hai nije mogao stimulisati ratobornost niti ubilaki nagon. Vea je mogunost da su Asasini dobijali hai tek zato da bi osetili Raj, za koji su se onda fanatino borili. Ipak, ta zastraujua legenda pridonela je zlom glasu Marijuane, koja je prati vekovima. Filolozi ni danas nisu sigurni da li francuska re assassin (ubica) ima poreklo od rei hai ili od imena Hasan. Marijuana je kasnije imala velik uticaj na islamsku kulturu, a esto se spominje i u Prie Iz 1001 Noi. Poznate letee ilime danas moemo povezati s doivljajima koja su posledica konzumiranja Cannabisa. U islamskim se zemljama, Cannabis smatrao afrodizijakom. Uzgajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova irom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana "usev od milijardu dolara".

To je bilo vreme kada je prodaja konoplje od jedne etve mogla da zaradi preko milijardu dolara i to esto u keu.
Konoplja je sve do 20. veka bila naisplativiji usev na tritu. U Americi je proizvodnja konoplje dostigla vrhunac 1850. u Kentakiju, kada je proizvedeno 40 000 tona. Od 1631. do 1800. zakonsko sredstvo plaanja poreza u Americi bila je isporuka konoplje. Koliko je konoplja bila vana za dravu pokazuje i podatak da su svi oni koji su odbijali da gaje konoplju u 17 i u 18. veku dolazili pod udar zakona i oporezovani su dodatno. U Virdiniji se za izbegavanje plaanja ovog poreza ilo i u zatvor. Onima koji su uzgajali konoplju drava Virdinija je davala posebne dotacije. Dord Vaington, Tomas Deferson i mnogi drugi bavili su se uzgajanjam konoplje. Deferson je ak krijumario seme konoplje iz Kine u Francusku, a zatim u Ameriku. Deferson je prvi patentirao specijalno konstruisanu mlatilicu za konoplju kojom se razdvajala drka od korisne mase i vlakana, i to mnogo bre nego to je to raeno runo moenjem. Bendamin Franklin je bio vlasnik jedne od prvih fabrika za preradu konoplje u Americi.

10

Novinar i publicista, Dag Juri, koji je sakupio mnoge od ovih zanimljivih podataka o konoplji tvrdi i da je rat 1812. voen zbog konoplje, jer je Napoleon eleo da presee izvoz konoplje iz Rusije u Englesku. Zato je Englezima bila toliko potrebna konoplja? Pre svega zbog potreba mornarice. etiri hiljade godina 90 % svih brodskih veziva i jedara pravljeno je od kanabisa, a Engleska bez brodova bila bi za Napoleona lak plen. Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt amerike Deklaracije o nezavisnosti i ameriki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje. Punih 150 godina Britanska enciklopedija se tampala na papiru od konoplje,zapravo sve kolske knjige do 1880. bile su tampane na papiru od konoplje. Skoro 80% odevnog tekstila, odee, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk "kao bolji". Originalni dins koji je pravio Levi traus bio je od konoplje i to je bila praktino nepoderiva odea koju su nosili ameriki gonii stoke. Dananje farmerke od pamuka, znamo svi, veoma brzo se otrcaju. Moete li da zamislite da itavog ivota nosite samo jedne farmerke? I onda ih nasledi va sin, a onda unuk. Biznis sa dinsom bi naisto propao, zar ne? Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su raene najee na platnu od kanabisa. Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajuih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konolje ne uti i veoma je trajan. Biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveu potrebno vie godina. Godine 1916. amerika vlada je izraunala da e do 1940. sav papir moi da se pravi od konoplje i da vie nee biti potrebno da se see drvee. Ista vladina studija je pokazala da se od jednog jutra zasejanog konopljom dobije sirovine za papir koliko od 4,1 jutra zasejanog drvetom. "Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugroava prirodnu okolinu", zapisano je u amerikom biltenu br.404 koji izdaje ameriko ministarstvo za poljoprivredu. Ako bi svi plastini proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni ceenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgraivali. Trebalo bi ih samo nakon upotrebe smrviti. Plastika od naftnih derivata se ne razgrauje. Dananja plastika od nafte zato teko zagauje okolinu, ali ekologija se oigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije. Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. ak 58.000 tona konopljinog semena korieno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine. Lekovi od konoplje su godinama bili podravani od Amerike Medicinske Asocijacije. Danas se kanabis kao lek daje samo malom broju ljudi, dok je veina naterana da koristi razne druge hemikalije. Ipak, samo je konoplja pouzdano blagotvorna za ludsko telo.

11

Prvi model automobila Henrija Forda, "Model-T", napravljen je da ide na gorivo od konoplje i imao je panele od konopljine plastike koji su izdravali udar 10 puta jai nego elik. ("Popular mechanics" 1941.)

Mercedes-Benz C klase ima preko 30 delova koji se i danas izrauju od konoplje. Konstrukcija ove kue u Francuskoj je u potpunosti uraena od konoplje.

Inovacije u poljoprivrednim mainama 1930. godine, posebno pronalaskom brzog decorticator-a, maine za guljenje, koja je bila daleko savrenija od Defersonove mlatilice, obrada konoplje bi se toliko pojednostavila da bi nastala prava revolucija u izradi proizvoda od konoplje. To bi donelo ogromnu dobit svima u ovom biznisu. Preko pet stotina bio-razgradivih proizvoda se moglo praviti od konoplje, ukljuujui i njeno korienje kao pogonskog goriva, umesto otrovne nafte.

Samo uzgajanje konoplje je moglo otvoriti milione novih radnih mesta, ne samo u SAD ve i u mnogim drugim dravama sveta. A l i . . . KONOPLJA DOBIJA NEPRIJATELJE
Wilijam Randolph Hearst, poznat iz filma kao Graanin Kejn, i njegov "Hearst Paper Manufacturing Division" , posedovao je brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najvei snabdeva svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina. Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnog biznisa, u kome je jo njegov otac poeo da zarauje stotine miliona dolara, ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira nala isplativija i manje tetna konoplja. I njegov poslovni partner i prijatelj Lamont Dipon (Du Pont) imao je slian problem poto je ve uao u ogromne investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937. patentirala proces dobijanja sintetikih materijala od nafte i uglja. Tu su bili plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon... Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz drveta. Dipon je podsticao svoje deoniare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetikih materijala. Ukoliko bi vlada SAD prihvatila prevashodno konoplju u industrijskom korienju (poto je bila prirodna i nije uopte zagaivala sredinu za razliku od petrohemijske industrije) obe porodice bi izgubile milijardu dolara od investicija plus unosan biznis. Kada je glavni Diponov investitor u petrohemiju Endriju Melon postao Huverov sekretar dravne blagajne, imenovao je svog budueg zeta, Harry J. Anslingera da rukovodi Federalnim biroom za narkotike i opasne droge.

12

Ovi poslovni i politiki saveznici odravali su esto tajne sastanke na kojima su razmatrali aktuelnu dravnu politiku. Tako su zakljuili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u petrohemiju. Skovan je pakleni plan: konoplja se mora zaustaviti!

Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.

MEDIJSKE I "NAUNE" LAI - NAJVEE ORUIJE KORPORATIVNOG BIZNISA


Harry Anslinger je bio glavna zvijezda toga vremena. Njegove izjave poput: Popuite cigaretu Marijuane i sigurno je da ete ubiti roenog brata. bile su toliko uobiajene da je javnost poela histerino i slijepo verovati u njih. 1938. godine Readers Digest objavljuje njegov horor lanak pod naslovom Marijuana, ubica omladine. U njemu opisuje osobe koje su pobile svoje majke i oeve pod delovanjem Marijuane i izmeu ostalog navodi jednu od posledica uivanja Marijuane: ljudi gamiu po podu, laju kao psi. Tako je Herst tokom 1934. do 1937. naruio od svojih urednika vie prikladnih tekstova o opasnoj biljci - Marijuani. Re "Marijuana" uzeli su iz meksikog slenga sa namerom da sa njom upoznaju iru javnost. Morali su da izmisle neko ime, jer sve ono loe i zastraujue to su planirali da dovedu u vezu sa ovom biljkom, nikako se ne bi moglo povezati sa konopljom u to vreme. Kao kada bi ste danas za kamilicu ili lipu tvrdili da su teke halucinantne droge. Izmiljeni novinski lanci tako su teko klevetali Meksikance, Afroamerikance, dez muziare i sve druge koji su navodno koristili opojnu travu - Marijuanu. Posebno je na meti bio Nju Orleans, gde se puenje Marijuane navodno obilato upranjavalo meu crnakim veinskim stanovnitvom. itaoci su zatim upoznavani sa pogubnim uticajem Marijuane na ljudsku psihu. Ona je bila uzrok mnogih nerazjanjenih saobraajnih nesrea, ubistava i samoubistava, i uzrok nemorala mnogih mladih ena. Pretnja Marijuanom punila je naslovne strane, a takozvana "cigara ludosti" bila je prikazana kao snaan narkotik koji je izazivao "neizleivo ludilo", dovodio do duevnog rastrojstva i bio "opasniji od kokaina i heroina". Marijuana je nazivana travom koja je dola iz pakla.

13

(Pitam se kako li bi televizija B92, da je postojala u ono vreme, to estoko prikazivala? Moda bi odmah krenuli u gradnju "Sigurne kue" za rtve Marijuane? Svejedno, indukcija straha i nasilja danas je njihova ureivaka politika.)

Ova medijska kampanja trajala je tri godine.Snimljeni su u tom periodu i filmovi kao "Marijuana - tajni ubica mladih" (1935) "Cigara ludila" (1936) "Marijuana: avolje seme" (1936). Na kraju filma " "Cigara ludila" ispisana je poruka: PRENESITE SVOJOJ DECI. Svi filmovi su bili puka propaganda oblikovana da graane zastrae.
Cilj je bio da kroz Kongres proe zakon kojim bi se uzgajanje Marijuane teko oporezovalo i da se ljudi od toga maksimalno odvrate. Da je Marijuana u stvari konoplja to jo niko nije povezivao. Ali strah od onog to se zove Marijuana je ve bio prisutan. Kako primeuje Dag Juri tih godina ljudi su bili prilino naivni i sa daleko manje znanja. "Mase su bile kao ovce koje su ekale da ih neko moan povede. Nisu uopte postojale sumnje u vlast. Sve to bi objavile novine ili emitovao radio smatrano je istinom. Tako je poruka o opasnosti od Marijuane preneta deci koja su ubrzo i sama postali roditelji baby-boom generacije iz 1957."

Danas svi znamo da je Marijuana isto to i "indijska konoplja" i da je to opasna droga.


To je najee i sve to znamo o konoplji, mi iz baby-boom generacije. Protektivni zakon o oporezivanju uzgajivaa Marijuane, odnosno Cannabis sative donet je 14. aprila 1937. Sve je sprovedeno preko proverenih Diponovih politiara i to tako to je Odluka o zabrani prvo doneta u Budetskom odboru u Predstavnikom domu, a taj obor ima specifinu mo da ono to predloi ne mora da bude raspravljano u drugim odborima Predsednik Budetskog odbora je tada bio Robert Dagton iz Demokratske stranke koji je bio zaduen (da li i plaen?) od porodice Dipon da kroz Kongres provue zakon podseajui kongresmene kako je Marijuana opasna za ameriku mlade. Da se radi o opasnoj opojnoj drogi potvrdio je i Anslinger iz Federalnog biroa za narkotike i opojne droge. On je tvrdio da Marijuana izaziva agresivnost kod onih koji je pue kao cigaru i da je uzrok nasilnikog ponaanja. (Videete da je samo nakon pet godina rekao neto sasvim drugo).

Marijuana je kriva za ubistva, razbojnitva, silovanja, krau, moralnu degradaciju, impotenciju, delirijum, ludilo, bigamiju, razvrat i za sve ostale strahote i sramote

14

zakon o oporezivanju uzgajivaa Cannabis sative je proao. 15

Predsednik Franklin Ruzvelt je 2. avgusta 1937. potpisao ovaj zakon.

Septembra 1937 najkorisniji poznat usev na svetu postao je opasna opojna droga M a r i j u a n a
Bio je to veliki dobitak za privatni korporativni biznis i ogroman gubitak za ameriki narod i dravu. Kada je Ameriko Lekarsko Udruenje shvatilo da je Marijuana u stvari pasivna konoplja koju su koristili kao lek preko stotinu godina (i zbog njene psihoaktivne komponente Delta-9-tetrahydrocannabinol) bilo je previe kasno. Dr Dejms Vudvord, lekar i advokat, izjavio tek kasnije pred Kongresom (kada je traeno da se zakon ukine) da je samo to bio razlog to se Asocijacija nije zaloila protiv donoenje tog zakona. Zapravo samo nekoliko ljudi u SAD, u to vreme, shvatilo je prevaru. Toliki je bio strah od Marijuane koji su Herstovi mediji posejali. Zakon je oporezivao stotinu dolara na jednu uncu konoplje i oporezivao bilo kakvu komercijalnu prodaju, to je konoplju brzo uinilo nekompetitivnom na tritu. Sva konoplja koja je bila u Americi neophodna, morala se uvoziti.

Otprilike u to vreme, postepeno i europske zemlje, po uzoru na veliku Ameriku, ukljuujui i Jugoslaviju, izbacuju Cannabis kao lek iz svojih farmakopeja. PARLAMENT ODLUUJE PO POTREBI KORPORATIVNOG BIZNISA
Kada je uvoz 1942. zbog Drugog svetskog rata potpuno stao, amerika vlada je traila ukidanje zakona. I ne samo to. Krenula je estoka kampanja ministarstva za poljoprivredu koje je trailo od amerikih farmera da to vie seju konoplju. Tada je skovana parola : "Konoplja za pobedu!" Ista vlada koja je pre samo pet godina oporezovala konoplju kao opasnu drogu, sada je pozivala farmere da posade 350 000 jutara sa konopljom. Izgraena je i 71 farma za njenu obradu. im je rat zavren, pozicija konoplje je igrama u Parlamentu, preko korumpiranih politiara u "nademokratskijoj dravi na svetu" , ponovo vraena tamo gde je odgovaralo monoj naftnoj oligarhiji, koja je iz rata izala jo bogatija. Konoplja je ponovo postala Marijuana - demonsko seme i ponovo je traen zakon o njenom oporezivanju.

16

Isti ovek iz Federalnog biroa za narkotike, Anslinger, opet je pred Kongresom svedoio o opasnoj Marijuani. Ovog puta je, meutim, rekao sve suprtotno od ranije tvrdnje: tih godina u vreme makartizma , kada se SAD spremala na krstaki rat u Koreji i kasnije u Vijetnamu (koji je rimokatoliki klan iz Pentagona vodio protiv budistike jeresi i ruskog razmetanja nuklernog oruija) Marijuana je , po njegovom svedoenju, bila veoma opasna jer je "mogla toliko da umrtvi vojnike da izgube svaku volju za borbom". Ve 2. novembra 1951. kroz Kongres je proao takozvani Bogsov zakon koji je poveao kazne za sva krenja zakona u ogranienju uzgajanju konoplje. Zatvori su poeli da se pune prekriocima, posebno su hapeni mladi koji su puili konoplju. Propaganda je nastavila da radi svoj posao pa je puenje konoplje i njena tetnost moralo biti to vie urezano u svet mladima. Kao podloga idealan je bio rock and roll, pa su i neke velike zvezde rok scene od droge morale da umru. (Ali, ovo je posebna tema).

Anslinger je umro 1975. godine konano !,


Ali*, Proizvodnja konoplje opala je za 80 % i itava planeta od tada mora da "guta" ogromne koliine petrohemijskih otpadnih toksina koje ne moe nikako da "svari". Pored ogromne koliine plastinog ubreta i toksinih gasova, Zemlji se onemoguava i da die, jer se ogromna umska prostranstva krme da bi se drvo preraivalo u papir. Pri ovoj obradi drveta potrebno koristiti i jake toksine kiseline (to sa konopljom nije sluaj). A sve se moe lako nadoknaditi ukoliko bi se slobodno koristila konoplja. Njena prirodna biomasa bi mogla praktino da nadoknadi sve energetske potrebe koje se danas zadovoljavaju naftom (koja izgleda i nije organskog porekla). (Ako ste se moda sad zapitali - zato onda "majica Rusija", toliko forsira svoje naftovode i gasovode , a ne pree lepo na konoplju koju mogu slobodno da gaje i prerauju (i unite Zapadne tajkune, a ruske seljake konano obogate) razlog je prost: zato to globalna naftna oligarhija savreno dobro dri u svojim rukama i Zapad i Istok i Sever i Jug. Dakle, oni su GLOBALNA oligarhija. Politika podela sveta kakvu mi smrtnici (i robovi) uimo u kolama (i kako je ui naa pseudopolitika "elita" na raznim fakultetima politikih nauka ), predstavlja samo arenu lau kako bi ova pseudoelita obavljala funkciju korisnih idiota. Svet nikada nije bio podeljen na Istok i na Zapad, na drave i dravice, narode i nacije, na leviare i desniare, liberale, komuniste, socijaliste, anarhiste, radikale, laburiste, stare i nove konzervativce, ve na interesne zone korporativnog biznisa koji globalna oligarhija hiljadama godina savreno kontrolie preko svojih masonskih loa (ranije verskih zajednica), a one preko svojih lanova koje ubacuju kao politike marionete u razne drave sveta. Pravu politiku podelu znaju samo oni sa vrha Piramide. Zato se i zovu Iluminati - prosvetljeni. Svi meudravni i unutar politiki sukobi meu graanima samo su veto orkestrirana pomeranja kada pojedini globalni oligarsi premetaju svoje interesne zone. Dakle ONI e prei i na konoplju kada budu za to spremni, a ja verujem da se oni na to polako spremaju. Konoplja bi drastino oborila cene gasa i nafte, pa bi lako pukla i "majica Rusija" - da nije njihova).

* E To to malo fali,to devojci sreu kvari. 17

DIPON KONTROLIU SEMENSKU ROBU


Porodica Dipon, pored toga to je jedan od najveih deoniara amerike centralne banke FED, dri 18% svetskog trita semenske robe i ima 42 % udela u severnoamerikom tritu kukuruznog hibrida, natraenijeg useva u SAD. Tri generacije dinastije Dipon (Du Pont). Dipon su amerika porodica poreklom iz Francuske i uestvovali su u francusko-amerikoj kupopropdaji drave Luizijane. Prodica Dipon danas kontrolie najveu svetsku banku semenskih vrsta i vodea je u upravljanju globalnim tritem semenske robe. Jedna su od najbogatijih dinastija u svetu, blizu Rotildima i Rokfelerima. E.I. du Pont de Nemours je u Americi 1802. poeo da proizvodi eksploziv, stvarajui tako jednu od najstarijih korporacija na svetu. Za samo 100 godina postali su najvei proizvoai oruija. uveni upaljai Dipon su samo jedan sporedan proizvod eksplozivne mainerije koja je pravljena u njihovim fabrikama. Kao glavi ameriki proizvoa oruija Dipon su razvili bliske veze sa amerikom vladom i bili su jedan od glavnih izvoaa u pravljenju prve atomske bombe u "Projektu Menhetn". Uestvovali su u izgradnji nuklearnih postrojenja na Savannah River-u gde su od 1952. proizvedena sva oruija punjena plutonijumom za US vojsku. Od 1910. do 1920. naunici Dipon istraivakih instututa izmislili su itav niz novih proizvodnih procesa koji su bazirani na preradi nafte i svi teko zaguju ivotnu okolinu. Teko da postoji i jedan hemijski toksin, a da u njegovom stvaranju glavnu ulogu ne igraju interesi ove dinastije. Njihove kompanije su vodei proizvoai vetakih vlakana u svetu. Vlasnici su patenata za najlon, rajon, plastiku, teflon, itd. Danas su glavni poslovi Diponove korporacije hemija, vetaka vlakna i svi polimeri. Oni su jedan od etiri najvea proizvoaa agrohemije u svetu. Ako imate u vidu da konoplju osim skakvaca ne napada skoro ni jedna tetoina, vidite da bi poslovi Dipona sa pesticidima tu bili slabo isplativi. Dipon su prokrili put sumpor dioksidu, olovnom benzinu, CFS-u. Brojni izlivi opasnih materija iz njihovih postrojenja veto su zatakavani ili jednostavno i pored brojnih sudskih procesa koji se protiv njih vode, ni jedan sudija ih nije do sada pozvao na odgovornost i zatvorio im neku fabriku. (Logino, jer u demokratskim dravama sudovi su za narod, a ne za vlastelu, zar ne?).

Dipon korporacije su i danas najvei zagaivai prirode.


Rade u 65 zemalja i polovina njihove prodaje ostvarene u 1999. godini, teke oko milijardu dolara, bila je van SAD. Diponova transglobalna mo je kao kod ostalih najmonijih dinastija prikrivena od naroda i u biznisu se pojavljuju pod imenima raznih kompanija. Njihovi brendovi su: Nylon, Teflon, Gore-Tex, Lycra, Silverstone, Stainmaster, Antron, Remington i benzin koji se prodaje pod imenom Jet i Seca. Jednu milijardu dolara godinje Diponovi troe na istraivanje u oblasti poljopriverede, farmaceutike i biotehnologija. Cilj im je da u 21. veku proizvedu to vie proizvoda od biljaka i mikroorganizama kroz genetski inenjering. To ukljuuje GM biljke koje proizvode plastiku, industrijske enzime za farmaceutiku i kozmetiku. Udeo u globalnom tritu semenske robe bie iskorien za prodaju ovih biotehnikih proizvoda direktno do seljaka.

18

Diponovi sve ovo cinino predstavljaju kao "zelenu tehnologiju", a zapravo im je cilj to vei profit sputanjem proizvodnih cena. Tu spada i biznis sa biodizel gorivom (prave i biobutan), koji je marionetska srpska vlada prikazala narodu kao "ekoloko gorivo budunosti". Otrovne kiseline koje se u procesu pravljenja biodizela moraju koristiti nisu predstavljene javnosti. Posebno nije otkriveno gde e se one iz fabrike biodizela odvoditi. Svi sastojci koji se u proizvodnji biodizela koriste proizvode Dipon kompanije. Sve skuplja ekspolatacija nafte (ali i tendencija koncentracije moi naftnog biznisa u Rusiji) vodi ove jurinike za profitom u traenje novih jeftinih tehnologija koje mogu skupo prodati. Dipon su bili jedna od porodica koje su formirala Komitet za intelekualno vlasnitvo i pritiskali su ameriku vladu da donse zakonsku regulativu u STO kako bi naterali brojne zemlje da donesu zakonska reenja na patente o biljnim varijetetima u industrijskim procesima. Ovi zakoni e omoguiti Diponima da se ire na profitabilna nova trita. Posebno su zainteresovani za poljoprivredu i farmaceutsko trite u Brazilu, Indiji i itavoj Aziji i bivem sovjetskom bloku, kao i na Balkanu.

FLUOR ZA ZDRAVE ZUBE - NAJVEA PREVARA DIPONA


Pravljenje atomske bombe punjene plutonijumom trailo je i velike koliine fluorida. Kako je za vreme hladnog rata veliki broj ovakvih bombi proizveden u SAD, korieni su ak milioni tona fluorida. On je curio iz Diponovih postrojenja i naneo ogromnu tetu itaricama u okonim njivama. Zato su ameriki farmeri pokrenuli sudski spor protiv njihove kompanije. Mona porodica koja je iznad zakona, ne samo da je uspela da izbegne sud i zatvaranje postrojenja, ve je smislila jo jednu prevaru: predstavili su javnosti "naunu studiju" (kupiti naunike je izgleda najlaka stvar na svetu) koja je "pokazuje" da je fluorid izuzetno koristan za zdrave zube. I danas se on stavlja u paste za zube kao i pijau vodu u mnogim gradskim vodovodima. Planira se i u Beogradu. Tek nedavno je skinuta tajna sa dokumenta koji je prosleen odavno amerikom Kongresu (i uvan kao dravna tajna decenijama) gde se pokazuje da je fluorid izuzetno otrovan i dovodi to tekih oteenja mozga. Tako je poeo jedan od najveih in vivo eksperimenata. Fluorizacija vode je zapravo zgodan nain odlaganja otrovnog otpada nuklearne i hemiske industrije. 1920. Diponove kompanija je proizvela olovni aditiv za benzin tetrahil. U to vreme porodica je bila vlasnik General Motorsa (kasnije su ga prodali) i formirali su 50:50 zajedniko ulaganje sa Standard Oil -om (danas Exxon) u vlasnitvu porodice Rokfeler kako bi prodavali ove hemikalije. Ali 1924. obelodanjeno je da je 80 % radnika, koji su proizvodili ovu hemikaliju, umrlo ili doivelo teko trovanje. Mnogi su pogoeni tekim nervnim oteenjima koja su se manifestovala i halucinacijama pa je jedna Diponova fabrika za proizvodnju tetrahil olova nazvana " Kua leptirova". Ipak zahvaljujui uticaju familije u politikim krugovima i reklamnim kampanjama izbegli su uvoenje restrikcija na ethyl koji se i danas proizvodi, a olovne estice lako se vetrom raznose po gradskoj atmosferi teko je zagaujui. O tome ko je i zato izmislio priu o tome da dugo izlaganje Suncu izaziva rak koe, neu vam pisati. Razmislite sami. Tekst: Ivona ivkovi
(uz par dodatih reenica ali da ovog teksta nije bilo ko zna kad bi ova enciklopedija bila gotova J , HVALA ti Ivona!)

19

HRONOLOGIJA
... Samo su biljke i ivotinje
pravi drugari, Pijem za njih i sa njima. One ekaju dok punim njihove ae. Charles Bukowski (1920-1994) U emu je problem,gospodo Pesma Zabavi je kraj

Ovo su neki od vanijih datuma u istoriji konoplje 8000-7000 pne. Poetak prerade konoplje u Tkaki materjal. 5500 pne. Kod Eisenberga u Thringenu (Nemaka) uzgaja se konoplja 4500 pne. Na utoj Reci (Kina) hvataju ribu pomou mrea od konoplje. 4000 pne. U kini se pravi odea i konopci (najstariji nalazi datiraju iz ovog doba). 3000 pne. U Turkestanu se prerauju niti od konoplje. 2740. pne. Prva pismena zabeleka upotrebe konoplje kao leka u Kini. Herbarijum kineskog cara en Nunga konoplju spominje kao biljku koja moe biti delotvorna u leenju malarije i konstipacije. 2000. pne U Egiptu, kanabis se koristi za leenje osjetljivih oiju. 1700 pne. Egipani urezuju opise konoplji u zidove hramova. Asirci prvi put pominju konoplju u svojim textovima, zovu ga "Qunnu-Bum" (dosl. Divlja zainska biljka), iz koga Latini kasnije stvaraju Cannabum, a onda

Cannabis
1400. pne Drevne se kulture kroz istoni Mediteran snabdevaju kanabisom i opijumom koji se koristi kao balzam za bolove kod poroaja i drugih oboljenja. 1200. pne. Konoplja se pominje u drevnom hindu spisu Atharva Veda kao sveta trava, jedna od pet svetih biljki Indije. Koriena je u svrhu podsticanja duha, ritualno kao dar ivi, i u svrhu leenja ublaavanje temperature i glavobolje i podsticanje spavanja i apetita. 1000. pne Kanabis poinje da se koristi u Indiji za leenje itavog niza ljudskih bolesti. Jo uvek je veoma cenjen i esto koriten od strane lekara irom Indije. U Indijskim Susruta Textovima kanabis se pominje kao medicina i euforina droga. 960 pne. Kralj Solomon naruuje u Fenikiji veliki tovar konopaca od konoplje za gradnju Hrama. 650 pne. Opis Kanabisa na glinenim ploicama u kraljevskoj biblioteci asirskog kralja Assurbbanipala. 600. pne. Persijski filozof i prorok Zaratustra je napisao Zend-Avesta, sveti spis sa preko 10000 lekovitih biljaka, a konoplja je na vrhu liste. Napitak od konoplje, Bhang se naziva dobrim opijatom (Vendidad ili Zakon protiv demona).

20

500. pne Gautama Buddha preivio je hranei se iskljuivo semenom kanabisa. 500. pne. Konoplja stie u Evropu sa Skitima. Urna sa liem i semenkama konoplje, otkrivena blizu Berlina, potie iz tog vremena. 430. pne. Grki istoriar Herodot posmatra i belei obiaje uivanja konoplje kod Skita i Traana na Balkanu. "Skiti uzmu seme ove konoplje, uu pod svoje atore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno nijedno parno kupatilo u celoj Grkoj. Od te pare, Skiti su oduevljeni od veselja." 200. pne U drevnoj Grkoj, kanabis se koristi kao lijek protiv uhobolje, edema i upala. 100. pne U Kini se pravi papir od konoplje 0. godina. Prilikom brodoloma, potonuo je brod u Sredozemlju, koji je prevozio hai. Prilikom podvodnih arheolokih iskopavanja u Sredozemnom moru, pronaena je bala haia. Ovo je verovatno prvi dokaz antike trgovine konopljom. 20. Beleka u Tung-kuan arhivama da je za vreme gladi za jelo korienja divlja konoplja. 50.Plinije pominje Cannabis kao lek za bol u uima I zamenu hrane za stoku koja pati od zatvora. 70. Neronov lekar Dioscorides pominje rasprostranjenu upotrebu konopljenih produkta od leka do droge Pojedinani izvetaji iz grke o halucinogenom dejstvu. 150. vedska poinje sa uzgojom konoplje 170. Rimski istoriar Galen svedoi da se konoplja ponekad davala gostima radi uivanja. Galen takoe daje recepte za poslastice, gde se koriste seme i cvetovi konoplje, i prenosi da se oni koji jedu ova jela oseaju "toplo i oduevljeno". Oko 220. Kineski doktor Hua-t'o opisuje svoju uspenu upotrebu meavine vina i konopljine smole kao anestetik pri hirurkim zahvatima. 280. Dioklecijan izdaje odredbu o najviljim cenama za droge. Dok Funta Opijuma Sme da kota 150 dinara je ista koliina konopljine smole (hai) smela da kota duplo manje max. 80 dinara 400. Nemaka i Engleska poinju da uzgajaju konoplju. 500. Uzgajanje Canabisa iri se od Indije do arapskih zemalja. 512. U Anicia Juliana kodexu Dioscoridesa pojavljuje se prvi botaniki crte konoplje. 565. Kraljica Adelgunde (Merowing Dinastija) Sahranjena je u Parizu u haljini od konoplje. 750. U dva nemaka recepta pojavljuje se konoplja ("Hanov-samo") 798. Karlo Veliki Uinio je da uzgoj konoplje u svim njegovim zemljama bude dunost 900. Canabis se u arapskim zemljama I sredozemlju koristi kao opijat. 800. Islamski prorok Muhamed zabranjuje alkohol, ne zabranjujui upotrebu konoplje. 800-1200. Uzgoj konoplje u engleskoj dostie vrhunac.

21

900 1000. Rasprava za i protiv jedenja haia, rasprostranjenog u Arapskom svetu. 1000. Muslimani proizvode hai kao lijek. 1090. Hassan I Sabbah stvara teroristiku grupu, Pretea legende o Asasinima 12. vek. Puenje haia je opteprihvaeno na Srednjem Istoku. 1144. Mavri osnivaju prvu fabriku papira u EUropi. Koriste konoplju iz okoline grada Xativa (Kao Sativa) u provinciji Alicante. Uskoro ih druge zemlje EUrope slede i prave papir od konoplje ba kao i Kinezi 1000 godina ranije. 1150. Muslimani su koristili konoplju za pokretanje prve evropske proizvodnje papira, gnjeei lie konoplje u kau i pravei od nje pegament. 1155 1221. Persijska legenda o dervikom (sufi) uitelju eiku Hajdaru, koji je upoznao dervie sa haiom. 13. vek. Napisan je najstariji spis o haiu, Zahr al-'arish fi tahrim al-hashish, koji je danas izgubljen. 13. vek. U paniji je Ibn al-Baytar pisao o psihoaktivnosti konoplje. 13. vek. Arapski trgovci su doneli konoplju do Mozambika u Africi. 1200. U centralnoj Africi stanovnitvo otkriva opijatska svojstva cannabisa Ismaeliti donose hai u Egipat. Inkvizicija zabranjuje u 12.veku u paniji I u 13.veku u Francuskoj uzimanje Cannabisa I drugih biljnih droga.Samo upotreba alkohola ostaje legalna. Kogod je iz bilo kog razloga koristio Cannabis proglaavan je za veticu ili veca. 1250. Poetak uzgajanja na Islandu 1271 1295. Marco Polo daje opis korienje haia od strane Starca sa planine, Hasana ibn al-Sabbaha i njegovih haiina. Polo ih je opisao kao zaluene ubice i od haiin nastaje engleska re assasin (ubica). 14. vek. Mnogi srednjovekovni medicinski preparati sadre seme konoplje, a neki su lekari preporuivali konoplju i protiv bolova. Iz XIV veka datira zapis iz baptistike bolnice Sv. Jovana o nabavci 36 galona (oko 160 litara!) konopljinog ulja. 1320. Prvo poznato korienje vodene lule. U Egiptu ih zovu Hookah, ili Shisha, ali ovaj izraz se pre odnosi na Tabak koji se pui Na prostoru nekadanjeg osmanskog carstva,dananja turska I sirija zove se Nargileh Ovaj naziv se izvodi od stare persijske rei za kokosovo orae - nargil. 1378. Otoman Emir Soudon Sheikhouni je proglasio zabranu jedenja haia i naredio paljenje svih polja konoplje, hapenje i zatvaranje ljudi koji je koriste. Emirovim zakonom su svi korisnici haia trebali biti kanjeni vaenjem zuba pre nego to bi ih zatvorili. 1430. Jovanka Orleanka (Jeanne d'Arc) je optuena zbog korienja razliitih vetiijih napitaka , izmeu ostalih konoplje - vetije trave (inkvizicijin naziv za konoplju), da bi ula glasove.

22

1445. Od 1452-1455 Johannes Gutenberg u Mainzu tampa svoju 42rednu Bibliju, oko 150 ovih Gutenberg-Biblija sastoje se iz najfinijeg Konopljinog papira, 30 Exemplara od Pergamenta. Tek hemijska obrada omoguava od 1850 upotrebu drveta za obradu i pravljenje papira. 1484. Papa Inoentije VIII je godine osudio vetice za upotrebu konoplje na crnoj misi i uvodi zabranu prodaje konopljinog semena. 1505. (Mohammed Babur) Babur veliki, osniva Mogul-Dynastije, kasnije prvi indijski Veliki Mogul opisuje svoju upotrebu konoplje i tinkure opijuma. 1533. Upotreba industrijske konoplje predstavlja veliku vanost pomorske Britanije, gde se koristila za pravljenje jedra. Henri VIII je izdao dekret 1533. da se na svakih 60 acresa obradive zemlje koju farmer poseduje, etvrtina zasadi konopljom. Kazna za neizvrenje je bila 3 ilinga i 4 pence. Oko 1540. Francuz Francois Rebelais detaljno opisuje botanike i psihoaktivne osobine Cannabisa (travu naziva Pantagruelion). 1542. Leonard Fuchs crta primerak Cannabisa za svoju knjigu o biljkama De Historia Stirpum u kojoj opisuje biljku i spektar njene primene. 1549. Robovi iz Angole su poneli seme konoplje sa njima, na plantae eera severoistonog Brazila. Bilo im je doputeno da gaje svoju konoplju meu redovima trske, i da je pue izmeu etvi. 1550. panski vicekralj Antonio de Mendoza zabranjuje preteranu upotrebu konoplje. 1564. Kralj Filip od panije nareuje da se konoplja uzgaja irom njegovog carstva, od Argentine do Oregona. 1597. Engleski lekar Don Gerard preporuuje konoplju. 17. vek. Upotreba haia i opijuma se iri meu stanovnitvom okupiranog Konstantinopolja i delova Vizantije. 1606. Britanci odnose kanabis u Kanadu za potrebe pomorske flote. Apotekar Herbert sadi konoplju u Kanadi. 1606-1632. Francuzi i Britanci uzgajaju konoplju radi kudelje u njihovim kolonijama u Port Rojalu (1606), Virdiniji (1611), i Plimontu (1632). 1611. Jamestown: Doseljenici prvi put sade konoplju na novom kontinentu za dobijanje konopaca i kanapa. 1619. Virdinija: Prvi Marijuana zakon Amerike stupa na snagu: to se tie engleske I takoe indijske konoplje,neka svako domainstvo nae kolonije koje ima ovo seme zasadi sledee sezone (zakljuak narodnog skupa u Virdiniji). 1621. Engleski svetenik u medicinskoj knjizi The Anatomy of Melancholy opisuje kanabis kao lijek za depresiju. 1637. Vrhovni Sud u Hartfordu (Connecticut, SAD) nareuje svim porodicama da posade jednu kaiku semenki kanabisa. 1650. Konoplja postaje glavni predmet trgovine izmeu centralne i june Azije, a uivanje konoplje se iri Srednjim Istokom.

23

1653. Engleski lekar Nikolas Kulpeper tvrdi da konoplja lei zapaljenja, otklanja bolove i pomae kod tumora. 1700. Canabis se koristi u Africi za otvaranje apetita i ublaavanje bola od hemoroida. 1765. George Washington i Thomas Jefferson uzgajaju kanabis na svojim plantaama. 16. Mart 1791. Thomas Jefferson Pie Spis protiv duvana a u prilog konoplji. 1798. Dok je bio u Egiptu, Napoleon je otkrio da egipatska sirotinja uiva konoplju. On proglaava totalnu zabranu, ali je njegovi vojnici donose sa sobom nazad u Francusku. 1840. Lek na bazi konoplje je postao dostupan u SAD, a konoplja se prodavala i persijskim apotekama. 1842. Konoplja je postala popularan lek u viktorijanskoj Engleskoj, a koristio se pri utrnuu miia, menstrualnim problemima, reumi, epilepsiji... 1843. Francuski pesnici, pisci, slikari i umetnici su osnovali Klub ljubitelja haia (Le Club Hachichins) u Parizu, kojem su pripadali arl Bodler, Delakroa, Balzak, Flober, Dima, Gautier i mnogi drugi. 1854. Amerika Apoteka iz 1854. navodi jedinjenja kanabisa kao lijekove za itav niz zdravstvenih problema, ukljuujuci neuralgiju,depresiju, ublaavanje bolova i miine spazme. 1856. Britanci oporezuju trgovinu gandom i arasom u Indiji. 1856. Canabis gubi svoju funkciju kao lijek, i ostaje na loem glasu kao intoksikant. 1870. Farmakopeja SAD-a navodi kanabis kao lijek. 1876. Na proslavi 100 godina postojanja SAD-a slui se hai. 1890. Sir Rasel Rejnolds, kraljiin lekar, je prepisao kraljici Viktoriji konoplju protiv bolova. Kasnije je napisao: Kada je ista, to je jedan od najvrednijih lekova koje posedujemo. U to vreme je uzgajana, kupovana i prodavana slobodno u prodavnicama u Americi. 1890. Hai postaje ilegalan u Turskoj. 1890. Grko ministarstvo unutranjih dela zabranjuje uvoz, uzgoj i upotrebu konopolje. 1895. Prvi put belei se upotreba rijei "Marijuana" od strane Pancha

Ville

i njegovih pristalica u Sonori (Meksiko).


1911. Juna Afrika je zabranila konoplju, tvrdei da su rudari manje efikasni kada su pod njenim uticajem. 1915 1927. Konoplja se zabranjuje za upotrebu u nemedicinske svrhe u nekim dravama SAD: Kalifornija (1915), Texas (1919), Louisiana (1924), Njujork (1927). 1924. Na Drugoj Internacionalnoj Konferenciji Opijata kanabis se proglaava narkotikom. 1928. Rekreativna upotreba konoplje se zabranjuje u Britaniji. Mogla je da se prepie samo za medicinsku upotrebu.

24

1930. Dez peva I muziar Louis Armstrong je uhapen u Los Anelesu zbog posedovanja konoplje. 1930. Henry Ford je napravio automobil koji je imao delove od konoplje i iao na konopljino gorivo. 1936. Snimljen je propagandsni film "Reefer Madness" (Ludilo trave), da zastrai Amerikance navodnim posledicama upotrebe konoplje (silovanja, ubistva, ludilo...). 1937. Doneen je Marihuana Tax Act (Kompletan Text Na Kraju Knjige) i konoplja postaje ilegalna u SAD. 1943. Amerika i Nemaka vlada teraju farmere da uzgajaju konoplju da pomognu ratne napore. Snimljen je propagandni film Hemp for Victory (Konoplja za pobedu). Konoplja se uiva meu vojskom. 1951. I pored zabrane na svetskom nivou, Ujedinjene nacije procenjuju da oko 200 miliona ljudi i dalje uiva konoplju. 1952. Prva hapenja zbog konoplje u Britaniji. 1961. Ujedinjene nacije donose konvenciju sa namerom da eliminiu upotrebu konoplje u narednih 25 godina. Ubrzo nakon, poinju prve kampanje za legalizaciju. 1967. U Londonskom Hajd parku je vie od 3.000 ljudi protesno puilo konoplju. 1967. lanovi Rolling Stones-a Keith Richards i Mick Jagger su uhapeni zbog posedovanja konoplje. 1967. Na Dan zaljubljenih Jimi Hendrix alje potom 3,000 dointa na nasumino izabrane adrese iz telefonskog imenika Njujorka. 1975. Vrhovni sud SAD je doneo odluku da je svako ko uiva konoplju u kui zatien zakonima o pravu na privatnost. Posedovanje u javnosti je ogranieno na jednu uncu.

1976. Kanabis je dekriminalizovan u Holandiji.


1980. Peva Paul McCartney je proveo 10 dana u Japanskom zatvoru zbog posedovanja. 1983. Preko 20.000 ljudi u Velikoj Britanji je sueno zbog posedovanja. Ovaj broj rapidno raste i u 1991. dostie 42.200. 1993. Farmaceutska kompanija Hempcore prva dobija licencu za uzgoj u medicinske svrhe u Britaniji. 1994. Nemaka je sledila primer Holandije i dekriminalizovala male koliine. Prolee 2003. Iz Srpskog zakona izbaena dozvola za posedovanje Marihuane za linu upotrebu.

25

MARIJUANA I BIBLIJA
U Bibliji itamo o proroanskim vizijama i razgovorima obinih smrtnika sa Stvoriteljem Univerzuma obavijenim oblacima dima. esto su ti kontakti popraeni vrlo ivopisnim, fantastinim slikama. Ima li mesta sumnji da su svetenici Staroga Zavjeta upotrebljavali droge?

Mojsije i konoplja
I Gospod ree Mojsiju: Doi u ti u oblaku dima. (Izlazak 19:9)
Kada je Mojsije prvi put razgovarao sa Bogom, upita ga kako mu je ime[1], da bi znao ta da kae ostalima, da bi mu poverovali.

Bog ree Mojsiju: Ja sam onaj koji jesam [2] (.) Tako e kazati sinovima Izrailjevim: Ja jesam me posla k vama. (Izlazak 3:14)
To su bile prve rei koje je Mojsije uo posle uvoenja u svetenstvo, tokom prvog susreta sa goruim bunom. A kada su sinovi Izrailja pravili bivak, Mojsije je svoj ator razapeo dalje od ostalih, i iao je tamo povremeno da razmisli ta e i kako e.

A kad Mojsije ulaae u ator, sputae se oblak dima i ustavljae se na vratima od atora, i Gospod govorae sa Mojsijem... licem u lice, kao to govori ovek sa prijateljem svojim.
A narod je stajao ispred atora i ekao Mojsijevu re. [3] Epitet Jaha oblaka se odnosio na Jahvea. Jevrejski naunik Ralph Patai je 1967. naglasio da je Jahve putovao u oblaku, koji je dolazio od dima smole. U Knjizi Izlaska 40 pie da je Boje prisustvo u atoru naznaeno oblakom, koji je prekrivao ator spolja i ispunjavao ga iznutra.

Namesti oltar zlatni u atoru ... i pali na njemu kad mirisni, kao to Gospod bee zapovedio Mojsiju. Tada oblak pokri ator od sastanka i ator se napuni slave Gospodnje. *** 1 Tada je vladalo mnogobotvo, pa je hteo da zna sa kojim je Bogom razgovarao.
2 Ja sam onaj koji jesam odgovara skraenici YHWH (Yud-Hay-Vav-Hay), iz ega se izvodi starozavetno ime Boga. 3 Izlazak 33:7-11

26

Mnogi opisi iz Starog zaveta, posebno iz Knjige Izlaska, upuuju na to da se u atoru, prilikom sastanaka jevrejskih poglavica, sagorevala mirisna smola, koja je blisko povezana sa doivljajem Bojeg prisutva. Ovde primeujemo gotovo istovetnost sa Skitskim obiajima paljenja konoplje, koje je opisao Herodot u 5. veku p.n.e: "Skiti uzmu seme ove konoplje, uu pod svoje atore i bacaju ga na usijano kamenje, pa se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravno nijedno parno kupatilo u celoj Grkoj. Od te pare, Skiti su oduevljeni od veselja." Ova slinost obiaja, daleko od toga da je sluajna, jer su Skiti i Hebreji imali neposredne drutvene i trgovake kontakte, a u hebrejskim izvorima su nazivani Akenazi. Nedavno je arheolokim istraivanjima potvrena upotreba konoplje meu Jevrejima davno pre hrianske ere. Na iskopinama u Bet Shemeshu blizu Jerusalima su u grobu jedne ene, pronaeni i ostaci konoplje. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istraivai pretpostavljaju da je ena umrla na poroaju i da joj je konoplja davana kako bi olakala poroajne muke. Istraivanja su potvrdila da je konoplja koriena u tom podruju sve do 4. veka. Da slika bude jo potpunija, na skitskim iskopinama na Altajskim planinama je 1929. iskopana mumija i bronzana posuda puna semenki konoplje, stara 2000 godina. Savremenim istraivanjima naunici su doli do zakljuka da je hai bio glavni sastojak smole koja je gorela u hramovima tokom verskih ceremonija antike, i takoe je rutinski korien u hebrejskim obredima sve do vladavine Kralja Jouaha 621. godine. Immanuel Low je istraivao tehnike spravljenja smee za Pashu i zakljuuje da je imala konoplju kao glavni sastojak. U Knjizi Izlaska 30,22-33, Bog lino daje Mojsiju upute kako da napravi rtvenik Njemu u ast, ali i recept za izradu Svetoga ulja.

Nabavi najboljih miroija Od toga napravi posveeno ulje za pomazanje.


MOJSIJEV RECEPT ZA HRAMSKO ULJE ZA POMAZANJE 500 ekela = 12,5 libri ili 5,6 kg hin = galon ili oko 4 litre Tri glavne miroije: Smirna samotok = (mirta) = eterino ulje kore drveta iz Indije s aromom cimeta : 5,6 kg Ulje mirisavog cimeta (slatki cimet) : 2,8 kg Kaneh-bosm ulje : 2,8 kg Lovorika (eterino ulje kore drveta s Dalekog istoka s aromom cimeta) : 5,6 kg Sve pomeati i uliti u oko 4 litre Maslinovog ulja. Da. Jahvin hram je na daleko mirisao po cimetu. Taj slatkasti miris je ujedno prikrivao zadah prolivene krvi i zaklane stoke na oltaru ije su rtvovanje obavljali omamljeni leviti i svetenici. Ulje za pomazanje je bilo toliko cenjeno, da su se Boji poslanici - proroci, nazivali Bojim Pomazanicima. Otuda dolazi naziv Hrist = Pomazanik. Nakon to su namazani takvim uljem, nije ni udo da su komunicirali s kojekakvim boanstvima, imali proroke vizije i zapadali u trans.

27

28

Ovde je zanimljiva re mirisave trstike. Naime lingvisti** su dokazali da je re za kanabis tj. biljku iz ijeg se ulja dobija hai bila kaneh-bosm, koja se u tradicionalnom hebrejskom nazivala kaneh ili kannabus. Koren rei kan u ovoj jezinoj konstrukciji znai trstika ili konoplja, dok bosm znai aromatski. Ova se re pojavljuje 5 puta u Starom Testamentu; u knjigama Izlaska, Pjesmi nad Pjesmama, Izajii, kod Jeremije i Ezekijela (poznatog po ivim vizijama). Re kaneh-bosm je krivo prevedena kao calamus, obina movarna trska, slabe novane vrednosti, koja nije imala vrednost i znaaj pripisan biljci kaneh-bosm. Greka je nastala u najstarijim grkim prevodima Hebrejske biblije, Septuaginti, u 3. v.n.e., i ponavljala se do danas.

Ovo ulje za pomazanje svetenika, bilo je strogo uvano i nedostupno obinom narodu pod pretnjom smrti:

Pomai Arona i njegove sinove i posveti ih meni za svetenike. Onda kai Izraelcima ovako: Ovo je moje posveeno ulje za pomazanje od koljena do koljena. (32) Ne sme se polivati po telu obinoga oveka; ne smete praviti druga ovakva sastava! Ko god takvo napravi, ili ko ga stavi na kojeg svetovnjaka, neka se odstrani od svog naroda!
Nanoenje haievog ulja na kou, provereno ima halucinogeno delovanje i to je odavno poznato i koriteno u raznim ritualima.Uljem od kanabisa premazivalo se sve u Bojem atoru:

Time onda pomai: ator sastanka i Koveg Svedoanstva; (27) stol i sav njegov pribor; svenjak i sav njegov pribor; rtvenik kadioni; (28) rtvenik za rtve paljenice i sav njegov pribor; umivaonik i njegov stalak: (29) posveti ih, i oni e tako postati posveeni; i to god ih se dotakne, posveeno e postati.
I opijat u obliku dima je paljen u Jahvinom hramu. Danas se u tu svrhu koristi neutralni dim tamjana: Miomirisni kad

(34) Jahve jo ree Mojsiju: Nabavi miroija: natafe, eheleta i helebene. Od ovih miroija i istoga tamjana, (35) sve u jednakim delovima, napravi tamjan za kaenje, smesu miroija kakvu pravi pomastar, opranu, istu, svetu. (36) Od toga neto smrvi u prah i jedan dio stavi pred Svedoanstvo, u ator sastanka, gde u se ja s tobom sastajati. Drite ovu miroiju presvetom! Ko sebi napravi to takvo da mu mirie, neka se iskoreni iz svoga naroda.
Jahve se Mojsiju prikazivao u oblaku, poput oblaka dima u koji je bilo uvijeno proroite u grkim Delfima ili amani na svojim sastancima. Drugo spominjanje kanabisa (kaneh-bosm) u Pjesmi nad Pjesmama:

Mladice su tvoje vrt mogranja pun biranih plodova: (14) nard i afran, mirisna trska (kaneh-bosm) i cimet, sa svim stabljikama tamjanovim, smirna i aloja s najboljim mirisima.
* Hebrejski lingvist Eliezer Ben-Yehuda (1859-1922) je poznati obnovitelj hebrejskog jezika u prolom veku i vrhunski autoritet po pitanjima tog jezika, osniva Academy of the Hebrew Language. ** 1964 Ben-Yehuda Hebrejsko-Engleski rjenik pie da je kaneh-bosm ustvari konoplja,kanabis.

29

Tree spominjanje kanabisa u Izajii: Tu se Bog (tj. svetenici) ali da mu narod ne kupuje dovoljno:

Nisi mi kupovao za novac trsku (kaneh-bosm), nisi me sitio salom svojih rtava; nego si me gresima svojim muio, bezakonjem svojim dosaivao mi.
Pre toga imamo ivopisnu viziju u hramu punom DIMA:

videh Gospoda gde sedi na prestolju visoku i uzvienu. Skuti njegova plata ispunjahu Svetite. Iznad njega stajahu serafi; svaki je imao po est krila: dva krila da zakloni lice, dva da zakrije noge, a dvama je krilima letio. I klicahu jedan drugome: Svet! Svet! Svet Jahve nad Vojskama! Puna je sva zemlja Slave njegove! Od gromka glasa onih koji klicahu stresoe se dovraci na pragovima, a Dom se napuni dimom.
Niti autor psihodelinog Otkrivenja ne moe izbjei Hram pun dima:

I hram se napuni dimom od Slave Boje Otkrivenje 15, 8 etvrto spominjanje kanabisa : to e mi tamjan koji dolazi iz ebe i trska mirisna (kaneh-bosm) iz zemlje daleke? Vae mi paljenice nisu drage, nisu mi po volji klanice vae. Jeremija 6, 20
Peto spominjanje kanabisa : Proroka Ezekijela poznajemo po udesnim vizijama leteih objekata i anela koji silaze s neba.

Zbog obilja trga tvojeg, silnoga ti blaga, i Damask s tobom trgovae za helbonsko vino i saharsku vunu. (19) I Dan i Javan iz Uzala za trg tvoj prekaljeno gvoe menjahu, cimet i slatku trsku (kaneh-bosm). Ezekijel 27,19
Prilikom podvodnih arheolokih iskopavanja u Sredozemnom moru, pronaena je bala haia, a sam brodolom se datira negde oko 0. godine. Da li je ovo istorijsko svedoanstvo o organizovanoj trgovini konopljom? Nije neverovatno da su Skiti bili glavni dobavljai konoplje ostatku Evrope.

30

ISUS POMAZANIK
Evanelja na tri razliita naina opisuju kako se Isus dao pomazati kao znak da je on budui idovski Kralj - Mesija, postavljen od samoga Boga.

Pomazanje u Betaniji 1 Mk 14,3-9 I kad je u Betaniji, u kui imuna Gubavca, bio za stolom, doe neka ena s alabastrenom posudicom prave skupocjene nardove pomasti. Razbi posudicu i poli ga po glavi. (4) A neki negodovahu te e jedan drugomu: emu to rasipanje pomasti? Mogla se pomast prodati za vie od tristo denara i dati siromasima. I otresahu se na nju. (6) A Isus ree: Pustite je, to joj dodijavate? Dobro delo uini na meni. Pomazanje u Betaniji 2 Mt 26,6-13 Kad je Isus bio u Betaniji, u kui imuna Gubavca, (7) pristupi mu neka ena s alabastrenom posudicom skupocjene pomasti i polije ga po glavi, dok je on bio za stolom. (8) Videvi to, uenici negodovahu: emu ta rasipnost? (9) Moglo se to skupo prodati i dati siromasima. (10) Zapazio to Isus pa im ree: to dodijavate eni? Pomazanje u Betaniji 3 Iv 12,1-8 est dana pre Pashe doe Isus u Betaniju gde bijae Lazar koga je Isus uskrisio od mrtvih. (2) Onde mu priredie veeru. Marta posluivae, a Lazar bijae jedan od njegovih sustolnika. (3) Tada Marija uzme libru prave dragocjene nardove pomasti, pomae Isusu noge i otare ih svojom kosom. I sva se kua napuni mirisom pomasti. (4) Nato ree Juda Ikariotski, jedan od njegovih uenika, onaj koji ga je imao izdati: (5) Zato se ta pomast nije prodala za trista denara i razdala siromasima? (6) To ne ree zbog toga to mu bijae stalo do siromaha, nego to bijae kradljivac: kako je imao kesu, kradom je uzimao to se u nju stavljalo. Nato Isus odvrati: Pusti je!
Po Ivanu se to desilo dan uoi Isusovog slavnog ulaska u Jeruzalem na magarcu, kako bi svima objavio da je On TAJ. Skupocjena pomast od Narda, kojom Marta mae Isusove noge/ili izlijeva po glavi, vredna je oko 30 mesenih plata !!

31

32

Religijska upotreba konoplje


U raznim vremenima i razliitim kulturama, razne biljke moi su se upotebljavale radi doivljaja svetog. Konoplja je jedna od svetih biljaka, koja je bila prisutna u mnogim religijama tokom istorije oveanstva.

Paganizam
U drevnoj germanskoj kulturi, konoplja je bila povezana sa germanskom boginjom ljubavi Frejom. etva konoplje je bila povezana sa erotskim svetkovinam. Verovalo se da Freja, sila plodnosti, ivi u enskim cvetovima konoplje. Unoenjem u sebe, ovek bi postajao obuzet njenom boanskom silom (Rtsch 2003).

Zoroastrizam
Zaratustra (Zoroaster) je ime starog persijskog filozofa i proroka. Zaratustrini svetenici su koristili Bhang (napitak od konoplje), kao i praiskonski enteogeni napitak zvan haoma ili soma, koji se povezuje s gljivom muharom (Amanita muscaria). Zoroastrianci su imali veliki uticaj na jevrejsku kulturu za vreme persijske vladavine.

Hinduizam
iva je jedno od najstarijih boanstava poznatih oveanstvu. Posveenici ivi esto meditiraju ispijajui sveto pie Bhang koje se sastoji od meavine mleka i konoplje, koju pripremaju svetenici. Veruje se da je konoplja koriena u Indiji jo pre 1000. godine p.n.e. aras se takoe pui meu nekim ivinim posveenicima i smatra se darom ivi i pomoi u dostizanju sadhane (neke vrste prosvetljenja, blaenstva). Mnogi lutajui sveti ljudi (sadhus) u Indiji i dan danas pue aras na ilumu. Tokom hindu festivala Holi, ispija se sveto pie Bhang koje sadri cvetove konoplje.

Judaizam
Mnogi opisi iz Starog zaveta, posebno iz Knjige Izlaska, upuuju na to da se u atoru, prilikom sastanaka jevrejskih poglavica, sagorevala mirisna smola, koja je sadrala sastojak kaneh-bosm (kanabis) i koja je blisko povezana sa doivljajem Bojeg prisutva. Ovde primeujemo gotovo istovetnost sa Skitskim obiajima paljenja konoplje, koje je opisao Herodot. Ova slinost obiaja, daleko od toga da je sluajna, jer su Skiti i Hebreji imali neposredne drutvene i trgovake kontakte, a u hebrejskim izvorima su nazivani Akenazi. Nedavno je arheolokim istraivanjima potvrena upotreba konoplje meu Jevrejima davno pre hrianske ere. Na iskopinama u Bet Shemeshu blizu Jerusalima su u grobu jedne ene, pronaeni i ostaci konoplje. Sahrana se datira u 1.500 godinu p.n.e, a istraivai pretpostavljaju da je ena umrla na poroaju i da joj je konoplja davana kako bi olakala poroajne muke. Istraivanja su potvrdila da je konoplja koriena u tom podruju sve do 4. veka. Da slika bude jo potpunija, na skitskim iskopinama na Altajskim planinama je 1929. iskopana mumija i bronzana posuda puna semenki konoplje, stara 2000 godina. Prilikom podvodnih arheolokih iskopavanja u Sredozemnom moru, pronaena je bala haia, a sam brodolom se datira negde oko 0. godine. Da li je ovo istorijsko svedoanstvo o organizovanoj trgovini konopljom? Nije neverovatno da su Skiti bili glavni dobavljai konoplje ostatku Evrope.

33

Savremenim istraivanjima naunici su doli do zakljuka da je hai bio glavni sastojak smole koja je gorela u hramovima tokom verskih ceremonija antike, i takoe je rutinski korien u hebrejskim obredima sve do vladavine Kralja Jouaha 621. godine. Immanuel Low je istraivao tehnike spravljenja smee za Pashu i zakljuuje da je imala konoplju kao glavni sastojak.

Hrianstvo
Re hrianin (u prevodu pomazanik) je nastala od rei hrizma ( mast, ulje, mazanje). Stari Zavet nam prenosi da je sveto ulje pomazanja imalo sledee sastojke: 500 sikli (oko 6 kg) mira, upola manje (oko 3 kg) mirisavog cimeta, 250 sikli (oko 3 kg) vrhova konoplje (hebrejski: kaneh-bosm*), 500 sikli (oko 6 kg) kasije i jedan in (oko 4 litre) maslinovog ulja. John Allegro zakljuuje: Pod izvesnim uslovima ova smea utrljana na kou mogla bi proizvesti u opijenom stanju vrstu verovanja u samo-sveznanje opisano u Novom zavetu. Pomazanje se smatra tajnom dobijanja darova Svetog Duha, putem premazivanja svetim uljem. Poreklo pomazanja se vezuje za Isusovo krtenje na reci Jordan, kada je on pomazan i Sveti Duh mu se javio. Najdetaljniji prikaz hrianskog pomazanja nam daje Kiril Jerusalimski koji objanjava da se ulje simboliki nanosi na elo, i druge organe oseta i da ui, nozdrve i grudi posebno treba namazati. Kiril je smatrao da je biti pomazan Bojim uljem znak hriana i fizika predstava posedovanja dara Svetog Duha. On smatra da tek postavi pomazani (hristos), verni zaista postaju hriani.

Islam
Za sledbenike Islama, sveti duh u Bhangu je duh velikog proroka Khizra, to u prevodu znai zelenog proroka. Dervii (sufiji) su konoplju smatrali sredstvom za, drugim putem nedohvatljivo, samopromatranje ukljuujui dublje razumevanje, sagledavanje razliitih znaenja, produbljivanje estetskih doivljaja i smanjivanje oseaja tjeskobe. Prema staroj arapskoj legendi, Hajdar, osniva verskog reda sufija, naiao je na polje konoplje dok je lutao persijskim planinama. Obino povuen i tih ovek, kada se vratio u njegov manastir posle jedenja konoplje, njegovi uenici su bili zapanjeni koliko je govorljiv i nadahut bio. Nakon to su izmolili Hajdara da im kae ta je radio kada izgleda toliko radostan, njegovi uenici su izali u planine i sami probali konoplju. I tako su, prema predanju, sufiji otkrili ari haia. Slino je o haiu pisao srednjovjekovni Sufi pesnik Fuzuli, u prii o Basri, sledbeniku iji je eik osetio da je on putem uivanja haia, dostigao konani stupanj savrenstva, i da vie nema potrebe da ga neko vodi. Fuzuli zakljuuje: hai je savreno bie... za osobu eljnu mistinih iskustava. Valja primetiti da, za razliku od alkohola, prorok Muhamed nije branio konoplju.

34

* Kaneh-bosm (mnoina) mirisne konoplje. Koren rei kan znai trstika ili konoplja, a bosm znai mirisno, i oznaava mirisne vrhove konoplje u cvatu. Re se pojavljuje 5 puta u Starom zavetu. Iako kaneh-bos (jednina) zvui primetno slino grkoj rei kanabis, pogreno je prevoena kao kalamos (iirot), movarna trstika, koja nema osobine i znaaj pripisan biljci kaneh-bosm. Greka je nastala u grkom prevodu hebrejske biblije u 3. veku i ponavljala se do nedavno.

Rastafarijanstvo
Raste se smatraju direktnim naslednicima stare hebrejske religije i jednim od izgubljenih plemena Izrailja, potomcima ljudi koje je Mojsije izveo iz Egipta. Oni su obiaje, prenoene s kolena na koleno, ouvali preko 2000 godina, a njihova istorija i predanja ukazuje na hebrejsku istoriju i predanje. Ime kojim nazivaju boga, Jah (Da), potie od hebrejskog = Yah, koje je esto korieno kao skraeni oblik od Jehova ili Jahve. Tako su i obiaj obrednog i meditativnog puenja konoplje, potekao iz njihove prapostojbine, sauvali do dan danas. Rastafarijanci imaju obrede zajednikog puenja konoplje (poznate kao ganda, biljka, kali ili hleb jagnjeta), tokom kojih razgovaraju o istini i ivotu. Prema rasta filozofiji, konoplja je klju za razumevanje sebe, kosmosa i Boga. Oni u njoj vide silu koja omoguava ljudima da spoznaju istinu mnogo jasnije, kao kada drvo biva izvaeno iz oka. Rastama je puenje konoplje duhovni in, esto praen izuavanjem Biblije; smatraju je prieem koje isti telo i duh, uzdie svest, donosi mir i pribliava ih prirodi i Bogu. Sagorevanje biljke je esto presudno za buenje grie savesti u srcima onih koji podstiu i ine zlo i nepravde. Ona sagoreva iskvarenost ljudskog srca. Rasta propovednik, Bob Marley je, izmeu mnogih drugih, rekao:

B iljka gande je lek za narod. Oni se ne ude to je zabranjena, jer je vide kao monu supstancu koja otvara umove ljudi za istinu to vavilonski sistem oigledno ne eli.

35

Raste sledeim navodima iz Biblije opravdavaju upotrebu konoplje:


I Bog ree: Evo, dajem vam svaku biljku to nosi seme, na povrini lica zemlje, i sve drvee rodno, koje daje plod, u kome je seme njegovo. To da vam je za hranu vau. Postanje 1:29 ... Ti e jesti biljku s polja." Postanje 3:18 Bolje u ljubavi biljka za hranu, nego vo ugojen u mrnji." Poslovice 15:17

Ti daje da raste trava stoci i biljka oveku.


Psalmi 104:14

Rastafarijanci vide konoplju i kao Drvo ivota, pomenuto u Bibliji i potuju je kao svetu i istinski blagodarnu biljku. Takoe, prema predanju, konoplja je prva biljka iznikla na grobu Kralja Solomona.

36

Bush Doctor
Lyrics : Peter Tosh
Warning! Warning! The Surgeon General warns Cigarette smoking is dangerous, dangerous Hazard to your health Does that mean anything to you To legalize Marijuana Right here in Jamaica I'm say it cure glaucoma I man a de Bush Doctor So there'll be No more smokin and feelin tense When I see them a come I don't have to jump no fence Legalize Marijuana Down here in Jamaica Only cure for asthma I man a de Minister(of the Herb) So there'll be no more Police brutality No more disrespect For humanity Legalize Marijuana Down here in Jamaica It can build up your failing economy Eliminate the slavish mentality There'll be no more Illegal humiliation And no more police Interrogation Legalize Marijuana Down here in sweet Jamaica Only cure for glaucoma I man a de Bush Doctor So there be No more need to smoke and hide When you know you're takin Illegal ride Legalize Marijuana Down here in Jamaica It the only cure for glaucoma I man a de Minister

37

MARIJUANA KAO AFRODIZIJAK


Drevni tantristi i moderni naunici se slau: Marijuana i seks su odline stvari koje idu jedna sa drugom. Marijuana i seks su darovi prirode. Uivamo u njima zbog toga to su nas biologija i evolucija stvorili takvim. Ba kao to naa tela sadre odreene sisteme zadovoljstva koji nas nagrauju za seks; nai mozgovi sadre odreene neurocelijske mree koje se mogu aktivirati samo supstancama sa molekularnom strukturom THC-a. Ovo ini high oseaj Marijuane jedistvenim meu svim oseajima, i potoje samo dva izvora koji aktiviraju neuroreceptore za THC. Na mozak je jedan izvor: on stvara neurohemikaliju veoma slinu THC-u, po imenu anadamid. U prevodu, ova re znai blaenstvo. A jedini drugi izvor za ovu blaenu supstancu je biljka kanabisa. Bilo da ste stoned ili seksualno uzbueni, fizioloke reakcije su sline, poput ubrzanog rada srca, pojaane senzitivnosti, promena u krvotoku i disajnim putevima, relaksacije - akutno uzvieno stanje svesti. Seks i Marijuana daju nam euforina iskustva, jedinstvo tela i uma, isceljujui beg od rutinskog postojanja. Ako su i druge osobe ukljuene uz nas u naoj seksualnoj aktivnosti ili upotrebi Marijuane, takva iskustva mogu biti naroito intimna i nova, stvarajui vezu punu ljubavi i razumevanja. Marijuana se koristila kao afrodizijak hiljadama godina, iako je ironino korisena i za seksualni celibat. Drevni sveti tekstovi pokazuju kako koristiti Marijuanu radi unapreenja seksualnog zadovoljstva, a moderna nauka ui nas jednako vanu lekciju: efekti Marijuane odreeni su linou, fiziologijom, namerama, okruzenjem i kulturom korisnika. Kultura drevne Indije veoma je blisko povezana sa korisenjem kanabisa u seksu. Kanabis je korien u Indiji najmanje 3,000 godina, a verovatno i mnogo due. Indijski Ayurvedic i Unani Tibbi medicinski sistemi ukljuivali su primenu kanabisa za poveanje libida, za pobeivanje impotencije, i za leenje raznih oboljenja. Ovi sistemi su takoe ukljuivali i opijum, ponekad u kombinaciji sa kanabisom. Desetine raznih preparata sa kanabisom bili su prepisivani kao afrodizaci. Njihova imena su: shrimadananda mdaka, uttama vajikarana, majun falaskari, roghan bhang, itd. Ovi recepti, pokazali su se efikasni za due erekcije, kasniju ejakulaciju, podmazivanje i za oputanje prepreka.

TANTRA- SEKSUALNA MEDITACIJA


Upotreba kanabisa kao stimulansa za seks koja je spojila hedonizam i medicinu javila se u ezoterickoj HinduBudistickoj tradiciji poznatoj kao Tantra, mistinoj religiji koja prepisuje fizike i mentalne vebe poput meditacije i joge. Ovo znanje onaj ko ga praktikuje koristi kao nain da pobegne od patnje i doivi prosvetljenje i savrenstvo, poznato kao Nirvana. Napredni Tantra rituali sa Marijuanom su moi, ali veoma sloeni i teki. Istraivai su otkrili svete tekstove koji opisuju kanabis rituale, ali sumnjaju da moderni tantristi jo uvek uivaju u takvim aktivnostima. Moderna Tantra je, poput mnogih drugih uroenickih obiaja, esto koriena od strane ljudi koji imaju malo povezanosti sa kulturama, drustvima i okruzenjima iz kojih su nastale religije. Moderna Tantra, iako je bitan izvor seksualnog i duhovnog prosvetljenja, tek delom podsea na izvornu Tantru opisanu u svetim spisima poput Mahanirvana Tantre, koja je nastala u XI veku nae ere. Praktiari Tantre veruju da ljudska tela sadre energetske sisteme koji se sastoje od nerava, srca i duhovnih elemenata koji su povezani sa kosmikim i prirodnim energijama. Mukarci i ene imaju razliite vrste energije; joga seksualna vestina sjedinjuje ove energije, stvarajui "strujanje" koje omoguava ucesnicima da pronau nove uzviene nivoe intimnosti i za transcendentraciju egocentricne svesti, pomazui im da shvate svoju bezvremensku poziciju u univerzumu. Tantriko jedinstvo energije mukarca i ene, veruje se olakava univerzalni balans i okajanje za ljudske grehe prema prirodi i kosmosu.

38

Tantriki kanabis rituali datiraju iz vremena od oko 700-te godine nae ere, i u njima su uestvovale grupe "proiscenih" mukaraca i ena koji su se uputali u post, pevanje, molitvu, ceremonijalna proiscenja, Kundalini jogu, i seksualno jedistvo, stavljajui telo i duh na ekstaticka iskusenja. Koncentracija, posveenost i transformacija su ciljevi ovih rituala, koji se obino deavaju u hramovima ovenanim sa hiljadama cvetova, sa oblacima mirisnog dima, i svetlucajuim lampama.

BHANG - NEKTAR BOGOVA


Ljudi koji su tada praktikovali Tantru nisu puili travu - oni su spremali specijalni recept za oralno unosenje po imenu Bhang. Ponekad Bhang nije bio nita vie od male zelene loptice trave kanabisa izmeanim sa mlekom, a nekada je bio i veoma ukusni Marijuana milksejk napravljen od najkvalitetnijih lepljivih cvetova i listova kanabisa, izmean sa mlekom, eerom, biberom, bademima, kardamomom, semenom maka, umbirom i drugim biljkama. Ovi specijaliteti su se grejali pre serviranja kako bi omoguili THC-u koji se topi u masti da se kristalizuje u psihoaktivnu formu koja je efikasna kod ljudi. Bhang napravljen po takvim receptima je slian caju, ali je slai i gusci, zainjen prepoznatljivim ukusom kanabisa. ak i u modernoj Indiji, Bhang se smatrao svetim medicikim picem koje leci boljke, donosi dobru sreu, uklanja zle duhove i cisti ljude od grehova. Nakon posta i ciscenja koje traje najmanje 24 sata, Tantristi su konzumirali Bhang, uz duboko abdominalno disanje i pokrete rukama. Ove vebe oslobaaju zarobljenu energiju, ojacavaju miie i protok krvi, i poveavaju mo kanabis intoksikacije, koja se obino javlja oko jedan sat nakon konzumiranja zainjenog, potentnog recepta. Praktiari su esto u poetku oseali osetljivost od Bhanga, koji je mediciski aktivan kao proiscivac digestivnog trakta. A kada se osete prvi psihoaktivni efekti, tantristi ulaze u meditativno stanje u kome utvruju molitvu koja je posveena Kali, Tantrikoj-Hindu boginji koja predstavlja enske kreativne sile.

RITUALNO OBOAVANJE ENSKE LEPOTE


Obozavanje enske lepote i energije se nastavlja: mukarci ritualno kupaju i blagoslove svoje enske partnere, svetom vodicom, parfemisanjem i cesljanjem njihovih kosa, parfemisanjem njih, i sputaju ih na svileni krevet. Mukarci zatim zapoinju ritual u kojem dodiruju celo ene, njene oi, nozdrve, usta, ruke i butine, i na kraju i njenu vaginu. Dva seksualna ina koji se deavaju tokom kanabis rituala su klasini i oralni seks koji izvodi mukarac na eni. Tokom seksa, parneri se fokusiraju na religijski simbolizam, izmeane energije i na oslobaajucu prirodu seksualnosti. Tantriki ritual tezi ka produenju unije to je due mogue. Mukarci i ene koriste joga disanje, meditaciju i neuromuskularnu kontrolu radi dostizanja "beskonanih orgazama" bez ejakulacije i drugih oslobaanja koji umaraju. Sveti tekstovi opisuju seks sa kanabisom koji je trajao sedam ili osam sati, sve dok svetlost vatre ne zavije ljubavnike u orgazme celog tela, koji rezultuju brisanjem mentalnih ideja i ega - beskrajna sloboda od samog sebe koja je jednaka Nirvani.

KANABIS I SEKS DRUGIH KULTURA


Indijski obiaji korienja Tantre i Marijuane su verovatno najlepi i najuzbudljiviji spojevi seksualnosti i kanabisa, ali takoe i druge kulture imaju nauke o kanabisu i seksualnosti. Narodni lekovi u Srbiji u XIX veku bili su na bazi kanabisa, i zvali su ih naha.

39

enske device dobijale su meavinu jaree masti i kanabisa na njihvoim prvim branim noima, kako bi ublaile bol njihovog prvog seksualnog isksustva. Takve primene javljaju se i u modernim obiajima u Indiji, gde tek venani ispijaju Bhang pia i jedu Bhang slatkie. Indijske prostitutke, kae se jedu dosta Bhang erbeta, koji im pomae da se oseaju seksualno uzbuenje ak i kada su njihove muterije debele, rune i glupe. Srpske ene meale su kanabis sa belancetom jaja, afranom i eerom za spravljanje guckanda, tonika koji je stvarao stanje seksualne uzbuenosti ili je (ironino) davan mladim momcima za ublaavanje bola prilikom kastrtiranja! Kanabis tonici su takoe davani i rasplakanoj deci, jer je kako se kae inilo da se odmah vrate smehu. Srpski mukarci cenili su preparat napravljen od potentnog haia, putera od lenika, suvih listova rua, peteljki karanfila, krokusa, muskut oraia, kardamona, meda, eera, i korena biljke Anacylius pyretrhum. Smatrali su ovaj "veseli recept" super afrodizijakom. Maroko, Egipat, Liban i druge Bliskoistone i Severnoafricke kulture ubacile su kanabis u seksualne odnose ve poetkom XX veka. Tamo, kanabis je esto bio u potentnoj formi po imenu kif. ene i konkubine dobijale su kif od sluga i koristile su ga kada mukarci nisu tu, esto se posveujui erotskim fantazijama i igri. Kanabis je imao reputaciju da ini da ene postanu seksualno neosvojive, to je naroito bilo korisno u u kulturama gde su ene bile rutinski omalovaavane.

MODERNA KANABIS SEKSUALNOST


U zemljama poput Kanade i Sjedinjenih Drava, interakcija kanabisa i seksualnosti je iskomplikovana politikom prema polovima, puritanizmom, zakonima i stresom usled industrijskog ivljenja. Nekoliko naunih lanaka i knjiga daju dosta koristnih informacija o kanabisu i seksu. Ovi naunici zakljuili su da ljudi koji uivaju Marijuanu tee ka uivanju seksa, i (iznenaenje!) da Marijuana i seks mogu biti mona kombinacija. Veina korisnika kae da se lake uzbude kada su stoned, ali su objasnili da se u nekim obinim situacijama javlja pouda. Konzumenti kau ne samo da se njihova elja poveala, ve i njihova sposobnost da cene seksualno zadovoljstvo kada su high.

MANJE JE MODA BOLJE


Nivoi intoksikacije utiu na efekte Marijuane na seks. Kod manjih i srednjih nivoa intoksikacije, korisnici su primetili uzvienu sposobnost da seksualno komuniciraju sa svojim parterima, i uzvienu telesnu svesnost. Neki ljudi opet kau da kada su veoma 'naduvani' vie samokriticni i povueni; Marijuana high ih savladava i zaustavlja seksualne aktivnosti. Drugi opet kau da kada su ekstremno high gube kinesteticku vezu sa svojim telima i ne mogu da uivaju u seksu jer je njihova svest daleko iznad fizike realnosti. Kada je koliina Marijuane prava, kako god, uivaoci kau da poveava seksualnu izdrljivost i vetinu, osetljivost na dodire, duinu i snagu orgazama, i olakava emotivno povezivanje partnera. Ljudi oseaju da daju vie ljubavi, da imaju vie volje i panje za tehnike aspekte voenja ljubavi i predigre za koje ene esto kau da nedostaju u mukom seksualnom repertoaru. Dosta mukaraca tvrdilo je da su njihove erekcije postale vee i snaznije kada su high; a ene kau da su postale vlanije, i spremnije za pokretanje vaginalnih miia radi podizanja uzbuenja mukarca ka samom vrhu. Stoneri oba pola kau da esto kada su high lake oseaju i erotske vibracije kod ljudi koje su obino smatrali "samo prijateljima." Neke ene tvrdile su da su seksualno blokirane kada nisu stoned, ali da se lako uzbuuju nakon to uzmu koji dim. Neke ene su ak rekle da dostizu orgazam samo kada su high, dok su opet druge rekle da je stoned oseaj pomogao da doive vie orgazama. Kod oba pola, orgazmi se mogu osetiti u celom telu, pre nego iskljuivo u genitalnom delu.

40

Napueni ljubavnici postaju vie svesni aluzija koje dovode do orgazma i oseaju se slobodnijim za uputanje u telesne pokrete koji uveavaju uivanje. Moderni korisnici govore o duhovnim, emotivnim i fiziolokim efektima koji su paralela drevnim Tantrikim efektima. Dok su high, oseaju se kao da je seksualni odnos razmena energija koje su sjedinile njihova tela u kosmosu. Oseaju ovu razmenu okrepljujuom i balansirajucom, a orgazam smatraju pre energetskim vrhuncem, nego vlanim finalem. Neki od ispitanika rekli su da ih je seks dok su high preneo u prosla vremena duhovne realnosti, gde seks dobija simboliki i univerzalni znaaj. Mnogi su zapazili da im Marijuana pomae da oseaju vie ljubavi prema njihoim partnerima, i vie zahvalnosti za seksualne funkcije kao oblik komunikacije "koji je daleko moniji nego to e rei ili druga dela ikada biti." Korisnici Marijuane koji su praktikovali jogu i meditaciju oseali su da Marijuana uzdie njihovu svesnost unutrasnjih orgazama i suptilnih unutrasnjih procesa.

MEHANIZMI LJUBAVI
Iako niko nije identifikovao mehanizme koji su zasluni za oiglednu korisnost Marijuane kao afrodizijaka, reputacija ove droge u izostravanju ula i emocionalnog otvaraa verovatno je zasluna za vei deo efekta. Korisnici Marijuane tvrde da kada su high esto im se poveava opaanje temperature, ukus, dodir, vizualna stimulacija, telesna svesnost, muzicko uivanje, stvaranje fantazije i raspoloenje. Drugi esti efekti ukljuuju promene u percepciji koje esto dovode do oseaja da se vreme usporilo i da se vie informacija moe videti i osetiti. Ironino, ove iste efekte naveli su i ljudi koji oseaju da Marijuana ne moe biti vezana za uivanje u seksu. Tako, asketi, monasi i drugi koristili su Marijuanu da se oslobode od seksualne elje. Za njih, ona podstie samokritinost i izdvojenst. Umesto da ih povezuje sa njihovim telima, seksualnim eljama, ili drugim ljudima, ona im pomae da ive u meditaciji ivot na apstraktnim mentalnim konceptima, u njihovim religijskim ciljevima, ili ak nizata. Neki parovi tvrdili su da im je stoned oseaj pokazao na pukotine u njihovim vezama, to je malo pomoglo kada je seks u pitanju! Drugi opet kau da oseaj naduvanosti stimulise ne-seksualne ideje koje ih udaljavaju od njihovih tela i partnera, i ine seks malo teim. Jedan par je rekao da su njihovi umovi tokom voenja ljubavi odlutali - pa su nali svrsishodnijim da diskutuju o svrsi ivota pre nego da nastave voenje ljubavi..

41

ZAKONSKI STATUS KONOPLJE


Konoplja je u veini zemlja zakonom zabranjena za uivanje, a ta zabrana najee pogaa i njenu industrijsku i svaku drugu upotrebu. Kljuno pitanje u zakonu se odnosi na razlikovanje onih tipova konoplje koji se odlikuju psihoaktivnim svojstvima od tipova koji ne posjeduju psihoaktivni sastojak THC. Uzgajivae konoplje izravno pogaa i obeshrabruje djelovanje slubi drutvene kontrole zasnovano na poistovjeivanju indijske i industrijske konoplje. Primjerice, preko 90% konoplje koje su 1990-ih amerike dravne agencije (ponajpre DEA - Drug Enforsement Agency) zaplijenile i unitile, otpada na nekultivisanu (divlju) konoplju koja uglavnom ne posjeduje psihoaktivne sastojke. U suvremenom ratu protiv droga uz primjerke vrste koji su ciljani zbog psihoaktivnih sastojaka, kao kolateralna rtva pada i industrijska konoplja. Posle vremena prohibicije konoplje, koja je poela 1930-ih, od 1970-ih se u mnogim zemljama javlja trend dekriminalizacije konoplje. U celoj zapadnoj Evropi je konoplja faktiki dekriminalizovana (negde zakonskom regulativom, negde tolerisanjem), osim u Francuskoj. panija: Lina upotrebna i kuno uzgajanje konoplje je dekriminalizovano, a kupovina i prodaja ostaju krivino delo. Holandija: Lina upotrebna i kuno uzgajanje konoplje je dekriminalizovano, a trava se prodaje u kofi opovima.

42

Status Cannabisa U Dananjoj EUropi

LEGALIZACIJA MARIHUANE? DA ILI NE?


Ja podravam iz nekoliko razloga
1. Lina sloboda. ovek bi trebao da ima vlasnitvo nad svojim telom i time mogunost da sam odluuje ta e u njega uneti. 2. Sloboda svesti. Svest pripada oveku i ako eli moe da je menja. 3. Puenje Marihuane je zloin bez rtve. Uivaoci kanabisa ine veliki deo zatvorenih zbog ne-nasilnih zloina. 4. Naunim studijama dokazano je da oteenja nastala konzumacijom kanabisa nisu vea od oteenja nastalih upotrebom alkohola i cigareta. 5. Nemogue je predozirati se kanabisom. (zbog naina na koji se unosi). 6. Model Holandije - drava moe da profitira. Umesto da troi ogroman novac u "borbi protiv droge". I na kraju za one koji misle da bi se svet ovim sruio. Oni koji koriste Marihuanu koriste je uprkos zabranama. Legalizacija nee znaajno uveati broj zavisnika.

43

Proglas Kampanje za Dekriminalizaciju


U Srbiji je zakonom svaki deseti graanin proglaen kriminalcem, zbog uivanja konoplje.
Najvie njih su mladi, kojima treba razumevanje, a ne progon. Mnogi su stari i bolesni a konoplja im je nezamenljiv lek.

Politiari - va zakon zabranjuje domai uzgoj. Va zakon tera ljude da kupuju albansku konoplju na crno i da ostavljaju novac narko mafiji. Vi snosite odgovornost. Roditelji vlada troi vae vreme i va novac da bi proganjala i hapsila vau decu. Mediji vas lau o konoplji! Nazivaju je drogom, iako ne izaziva zavisnost, za razliku od alkohola i nikotina. Razgovarajte drugarski sa vaom decom o tome. Omladino - na tebi je pritisak ovog nepravednog zakona. Na svakom koraku te pretresaju i legitimiu, traei travu. Puili je ili ne, svi smo pod pritiskom. Izborimo se za svoje dostojanstvo!

Policajci puai trave nisu kriminalci. Loim i nepravednim zakonom, politiari su proglasili kriminalcima ovaj poten svet koji uiva konoplju. Ophodite se prema njima kao prema punopravnim graanima.

Sudije vi barem znate. Zakon koji pravi kriminalce je lo zakon. Ne sudite naoj omladini strogo. Nek se uje i va glas neslaganja.

Lekari vreme je da uvaite lekovita svojstva konoplje. Uskoro ete moi da je prepisujete umesto tetnih hemijskih lekova: za smirenje, za apetit, protiv nesanice, stresa...

44

Uzgajivai vi najvie trpite zbog ovog nepravednog zakona. Vas koji gajite narodni lek za sebe i za svoje blinje, hapse i proganjaju kao kriminalce.

Zahtevamo da zakon dozvoli uzgajanje do 3 biljke noenje do 5 grama konoplje, otvaranje 7 konobi, mesta za uivanje konoplje. Zahtevamo amnestiju uhapenih i osuenih zbog uivanja Marihuane. Zahtevamo ukidanje svih uslovnih i novanih kazni, kao i brisanje dosijea. Zahtevamo da se omogui medicinska upotreba konopolje i prepisivanje na recept.
Smatramo da e se dekriminalizacijom postii smanjenje narkomanije i kriminala, suzbijanje narko mafije, razvoj poljoprivrede, kvalitetniji proizvod i razvoj turizma. Mi smo protiv prodaje maloletnicima, puenja na javnim mestima, reklamiranja i zloupotrebe konoplje.

Mi smo protiv narkomanije i droge koja ubija nae prijatelje.


Konoplja nije droga, konoplja je lekovita biljka. Biljka koja ne izaziva fiziku zavisnost, koja se upotrebljava vekovima i koja nikad nikoga nije ubila.

Dekriminalizacija!

45

Freedom Fighter ZA LEGALIZACIJU marihuane !!!


Pet, 02/11/2007 - 17:00 Zvone Radikalni Da, da, dobro ste proitali !!! Zvone Radikalni je vrstog uvjerenja da je jedino ispravno rjeenje problema marihuane njena legalizacija !!! Dekriminalizacija, za koju se zalau navodno liberalni elementi hrvatskog drutva je, kao to je to bloger Regan primjetio u jednom komentaru, politika koja se moe okarakterizirati po onoj jebala bi se a da joj ne ue. Na taj svoj komentar je Regan popio lijepu dozu nula i jedinica, a rekao je istu istinu! (s druge strane, to je prirodna hrvatska politika - ni tamo ni vamo, nego po sredini, a onda e onaj koji ima mo po svojoj volji odluiti na koju e stranu) Bah ! Cijelu ovu diskusiju se moe presjei JEDNIM JEDINIM ARGUMENTOM !!! Ako N.N. (ili Zvone Radikalni J) ELI uivati u jointu bilo u miru svoje sobe, bilo s ekipom na nekom tulumu, NEMA TOGA TKO IMA MORALNO ILI IKAKVO DRUGO PRAVO TO MU (MI) ZABRANITI !!! Toka. QED J I diskusija je gotova. Zavrena pria. Amen. NEMAMO TO VIE PRIATI !!! Naravno, osnovna premisa je da ivimo u slobodnom drutvu ! Jer, u slobodnom drutvu, odgovorni (odrasli) pojedinci imaju garantirano pravo na uivanje u svojoj slobodi, sve dok to ne ugroava slobodu drugih. Da li neije uivanje u jointu IKAKO ugroava nekog drugog, ukoliko nema second-smoke efekta (to je u ogromnoj veini sluajeva upravo tako !) ? Naravno da NE ! I ponovo, tu pria zavrava. E, ali ne moe to tako ! viu svi. Marihuana JE TETNA !. Yap. I alkohol. I BigMac. I voda (ponegdje :-). Hmmm, s druge strane, nedavno sam na jednom od Economistovih blogova itao o tome kako uivanje u marihuani poveava rizik od izofrenije ! Zajebano. A i kolegica lijenica me je jednom prilikom zaprepastila injenicom da svaki popueni joint unitava 10.000 neuoran u mozgu ! Uf, majke ti irudove, deset iljada !!!!! Gadno. Ehem, da. Ali, ali, ali ... Ukoliko je prosjena vjerojatnost (oekivanje) dobivanja izofrenije negdje na razini par postotaka, 20,30 ili 40 % poveanje vjerojatnosti (a ove brojke lupam iz glave jer se ne sjeam tonih vjerojatno sam pretjerao) znai u apsolutnom iznosu samo koji postotak vie. Da li mi je ta vjerojatnost 3 ili 5 %, who cares ? A glede deset iljada sprenih neurona, to doista zvui gadno, dok se ne osvrenete na injenicu da ih u mozgu ima oko sto milijardi (100.000.000.000). Ajmo uraditi raun: neka bude 5 (PET :-) jointa na dan, kroz 5 godina, to se svede na 9125 jointa ukupno. Lipi broj, nema to. Huh, 5 komada dnevno kroz 5 godina !!! Je li to uope mogue !!! Pa njemu nee ostati nijedan neuron ????!!!! Ha, ha, ha, ha, ha ... 9125 jointa x 10.000 neurona/joint = 91.250.000 sprenih neurona. Iliti, 0,9125 PROMILA od ukupnog broja neurona u mozgu !!! No sikiriki .... Bit stvari jest da medicinski razlozi kontra uivanja marihuane (pogotovo povremenog uivanja marihuane) jednostavno ne postoje. NEMA IH !!!! Tu istu doktoricu sam prije par godina pitao da mi nae neke medicinske lanke o tetnosti

46

marihuane (ako ita, onda sam miljenja da se apsolutno treba obrazovati i to po svakom relevantnom pitanju!). Ali, do dana dananjeg ne dobih ni jednog lanka ... To moda i jest tako Zvone Radikalni, ali problem je to je marihuana prvi korak na putu do heroina !!!. GLUPOSTI !!! Da se razumijemo HEROIN JE ZLO !!! Za dilere heroina Zvone Radikalni bi uveo arapsku varijantu kalifornijske three-strike policy. Prvi put uti karton, drugi put crveni karton, trei put ode ruka ! Uz par stotina milijuna kuna ulaganja u programe rehabilitacije ovisnika i kontinuirani rad s mladima na njihovoj edukaciji, problem bi se mogao znaajno reducirati. Ako ga stvarno elimo rijeiti, naravno ! A ako se ini da ovakav stav o apsolutnoj zabrani uivanja u heroinu u suprotnosti s mojim libertarijanskim principima varate se. Jer, heroin jest zlo, i to zbog svoje ovisnike prirode kojom neumitno potinjava slobodnu volju pojedinca i oko toga nema prie. NE MOE I TOKA !!! Dodue, svjestan sam da ovako idealistika rjeenja pate od odreenih problema, ali ovako kako je sada ba i ne ide. Ipak, heroin je tu da ostane (barem neko vrijeme) i u svjetlu te injenice argumentima protivnika legalizacije (a i dekriminalizacije) da je marihuana prvi korak na putu prema heroinu se mora posvetiti odreena panja. Elem, kako je ovaj post ve dva dana u nastajanju, u meuvremenu je kolega leeq objavio (pretekao me ;-) post na pollitika.com (a post je izvrstan i svakako ga preporuam) upravo na temu legalizacije, i u tom postu je dao dva linka na odline lanke (Mo inkivizicije u carstvu predrasuda i Promijeniti zakon ). Pa u citirati iz prvog lanka: Tako e dr. Robert Torre u svojoj knjizi ustvrditi kako nema ozbiljnog znanstvenika danas koji bi argumentirao o nekoj velikoj tetnosti marihuane. Treba pridodati; posebno u kontekstu dostupnosti mnogo teih, adiktivnijih i socijalno razornijih supstancija, poput duhana i alkohola. Torre e, sasvim ispravno, pobiti teze o tome da marihuana vodi prema heroinu, ali e isto tako biti protiv legalizacije, smatrajui da bi ona donijela vie tete od postojeeg stanja. Dakle, kae doktor da staze prema heroinu NEMA, ali je jo zanimljiviji zavretak te reenice ! Jer, kad strunjak kae da bi legalizacija donijela vie tete od postojeeg stanja, Zvone Radikalni se MORA ZAMISLITI !!! S druge strane, treba razluiti i razliita mogua postojea stanja ! Jer ukoliko kao postojee stanje uzmemo Nizozemsku, onda Zvone Radikalni s tom izjavom nema nikakvih problema. Ali mi smo jo DALEKO od Nizozemske ! A da ne izmiljam toplu vodu, evo jo jednog citata: O tome se moe priati, kada jednom apsolviramo gomilu lai i lanih svrstavanja na osnovi puke injenice ilegalnosti marihuane, onda doista moemo razmisliti to bi znaila potpuna legalizacija. Kada konano pokopamo besmislice o marihuani koja navodno masovno uzrokuje sterilnost, navodi na agresiju, predstavlja stepenicu prema teim drogama, stvara problematinu ovisnost, kada prihvatimo notorne injenice i iskustva brojnih generacija, samorazumljive stvari i znanja iz ope kulture druge polovice 20. stoljea, jednako tako znanstveno potvrene, koje kazuju da se od marihuane nikad ne umire i ne postoji pojam predoziranja u tom smislu, kada stvarno prestanemo s inkvizicijskom logikom koja se hrani roditeljskim strahom, neinformiranou i zakonskim statusom kanabisa, tek emo tada moi razgovarati o oblicima normalizacije, regulacije upotrebe i integracije korisnika. Strunjaci se mogu razlikovati u procjeni tih modela, u pristupu potpunoj legalizaciji ili izbjegavanju takvih koraka, ali depenalizacija posjedovanja malih koliina kanabisa morala bi biti razumljivim konsenzusom svakog misleeg bia, na osnovi elementarnih informacija, bez obzira na struku i obrazovanje. Rije da bih dodao !!! I jo: To znai da ne treba marihuanu reklamirati, ali je treba svesti u stvarne okvire tete, poput duhanskih, te napokon prestati s traginim ikaniranjem ljudi, prestati s fundamentalistikim divljanjem i buncanjem, neartikuliranim glasanjem pojmovima ''droga-zlo'', ''korisnik-ovisnik'', ''poast'', ''kuga'' i slino. U Nizozemskoj e uskoro (tonije, 2006.) (lanak je iz 2004. - op. Z.R.) biti punih trideset godina od stvarnog dekriminaliziranja kanabisa. Stvarna dekriminalizacija jest depenalizacija, propisivanje koliine za osobnu upotrebu koja se ne sankcionira niti oduzima. Eto ga !

47

Ima i pametnijih ljudi na ovom svijetu od Zvone Radikalnog J. I stoga mijenjam slubenu politiku od sada je slubeni cilj DEPENALIZACIJA upotrebe marihuane (ipak, neu promijeniti naslov posta klasian primjer navlakue J Odustajem od apsolutnih libertarijanskih principa i prihvaam injenicu da dananje drutvo (pogotovo u Hrvatskoj !) nije dovoljno zrelo (je, znam, na ovo e se navui mnogi desniari i antiliberali J za potpunu legalizaciju. Dok ovjek moe slobodno uivati u dobrom jointu (a da pritom ne pretjeruje i ne smeta drugima) bez straha od krivinog/prekrajnog gonejnja, JA (PRE)ZADOVOLJAN !!! Ali, Naalost, kod nas je posljednjih godina osnaila inkvizicijska logika, koja na plodnom tlu predrasuda moe bez srama poopivati vlastite besmislice, propisivati drugima to da rade, predlagati testiranja i progon ljudi koji su normalni kao i svi drugi graani, (esto normalniji od alkoholom potaknutih agresivaca), i to samo zbog vlastita straha, lanih dogmi o drogama, opsjednutosti totalitarnom kontrolom i nadzorom, i, ne zaboravimo, za dio aktera - zbog unosnog biznisa. Perspektive nisu svjetle L Ali, to ne znai da je bitka unaprijed izgubljena ... P.S. Pitaju me neki kako e objasniti djeci ?! Odgovor je jednostavan istim onim metodama kojima (naalost, SAMO veina roditelja) postigne da im djeca ne postanu alkoholiari ...

ISTORIJA KONOPLJE NA BALKANU


Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina, dok neki istraivai pretpostavljaju da ona see i do 6000 godina u balkansku prolost. Svi narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala (nekad medicinska, nekad industrijska, nekad uivalaka), ona se u kontinuitetu koristi do dan danas.

Vina
Keramike lule pronaene na naseljima neolitske vinanske kulture (5.500 - 4.200 godina p.n.e.) Na nekoliko neolitskih stanita u Srbiji, arheolozi su u naseljima vinanske kulture pronali male zemljane lulice, stare oko 7.000 godina. Obzirom da je duvan stigao u Evropu tek u 15. veku sa Kolumbom, naunici mogu samo pretpostavljati koje su trave drevni Vinanci, u asovima dokolice i oputanja, puili.

Skiti
Zanimljivo je da prvo pisano svedoanstvo o upotrebi konoplje na Balkanu, koje je ostavio Herodot, govori ba o njenoj uivalakoj upotrebi, meu tadanjim stanovnicima, Skitima i Traanima. Herodot svedoi da su Skiti imali jednu strast: da zagrevaju konopljino seme dotle, dok ovo ne pone da se dimi, to je izazivalo kod njih fiziku opijenost. U klasinoj grkoj knjievnosti se re "kanabis" tada javlja po prvi put. Pretpostavlja se da je konoplja migracijama Skita pristigla u junu i istonu Europu.

48

Traani
O konoplji kod Traana pie Herodot, spominjui je kao (kanabis). Herodot u knj. IV., gl. 74. pie: "U njihovoj zemlji rastu konoplje, najslinije lanu, osim debljine i visine. Konoplje rastu kao divlje i kao pitome. Od njih Traani prave odela najslinija lanenim." Herodot kae da su ta odela Traana od konoplje takva da njihovu tkaninu moe da razlikuje od lanene samo dobar poznavalac... Znai, Skiti i Traani, ne samo da su gajili konoplje, ve su znali i da ih veoma dobro prerauju, to slui kao svedoanstvo o davnini gajenja te biljke. Na istoku Balkana i obalama Crnog Mora, Pomponije Mel pominje narod Traana kao one koji hodaju po oblacima. Prema Melu, njihovi arobnjaci su spaljivali enske cvetove konoplje, kao i tamjan, kako bi u "maginoj vrelini" pali u trans i igru u dimu. Oni su verovali da se biljka rastae u plamenu a onda opet sastavlja unutar osobe koja udie isparenja. Prorotvo u Trakiji je bilo povezano sa kultom Dionisa i nalazilo se visoko u planinama, a proroica je predviala budunost u ekstazi, poput Pitije u Delfima. Neki od poznatih Traana su bili i Orfej i Dionis. Od Traana su potekle i uvene Eleusinske misterije.

Vlasi
Pre nego to su Rimljani poeli da osvajaju Balkan, (II vek pre nove ere), na dananjim teritorijama istone Srbije i Bugarske se Trakija, a severno, odvojena Dunavom, prostirala se Dakija. Mnogi smatraju da su Vlasi naslednici tih starosedelala Balkana. Gotovo da nema etnolokog teksta posveenog Vlasima a da se na ovaj ili onaj nain ne istie kako je kod njih posebno razvijen religijsko-magijski kompleks kulture. Meu Vlasima jo uvek postoje narodni obiaji vezani za konoplju, kao to je priveg, koji se pravi "da rasti konoplja".

Sloveni
. : , , , , . ( , , , ) , . , .

Turci
Tokom otomanskog perioda se ponovo vraa uivalaka upotreba konoplje. Novi verski redovi, poput dervia (na zapadu poznatih kao sufiji) donose obiaj duhovne upotrebe haia na ove prostore. Turci su takoe koristili derivat konoplje. Ivo Andri nam prenosi: , .

Srbi
Do Kraja 19. veka narodna nonja seoskog stanovnitva bila je najveim delom domae proizvodnje: Materjali za nonju izraivani su od vune,lana,konoplje I koe. U Srbiji su se gradonosni oblaci rasterivali pesmama,koje govore o mukama I patnjama penice ili konoplje. Vuk Karadi je u svom reniku, meu Srbima u 19. veku ak zabeleio i ensko ime Konoplja. (1896: 50), , , ... (Cannabis sativa), , , : , , , , , , , , , ( 1948: 805).

49

Prema neproverenim tvrdnjama, izmeu dva svetska rata je kod kafane Znak pitanja u Beogradu postojala puionica haia gde su se okupljali vieniji umetnici i intelektualci onoga vremena, ukljuujui i uru Jakia.

Balkan danas
Industrijsku upotrebu konoplje je vremenom potisla sintetika i loe zakonodavstvo, a biljka se danas na Balkanu ponajvie koristi u uivalake svrhe. Konoplja se uglavnom pui, a prave se i aj i hrana od konoplje. Konoplja je meu balkanskim Slovenima drutvena biljka, jer ih nagoni da se okupljaju u krugove, da se smeju i da se drue. Putenje trave je narodni obiaj, koji je veoma prisutan u Srbiji, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Bosni i drugde na Balkanu. Iako je zakonima to zabranjeno, obiajno je prihvaeno, naroito u veim gradovima i varoima. Trava se pui u krugu, a doint ide od jednog do drugog, bez preskakanja. ene ovim obiajem stiu ravnopravnost samim ulaskom u krug. Doint krui sam i niko kome doe ga ne odbija ve ga alje dalje. Tako svako postaje sauesnik i svako pada pod udar zakona. Onda zakon postaje preteak i tako nastaje osnov nove drutvene promene. U Srba je prisutan i obiaj prepuavanja, kada se vie ljudi okupi i prepuava se trave do iznemoglosti. Iako posle odreene granice, takvo preputavanje vie nema nikakvog efekta, oni koji ga upranjavaju ipak oekuju da im se stanje opijenosti povea, to umnogome podsea na obiaje prepijanja i prederavanja po svadbama i slavama. Zanimljivo je da se u Sloveniji doint ne dodaje direktno, ve se ostavlja na zemlju sledeem puau sam da uzme. Taj obiaj je nastao zbog slovenakog zakona koji tolerie lino uivanje konoplje, ali ne i omoguavanje uivanja drugome. Postoje i mnoge narodne izreke o puenju trave. Jedna, zabeleena u Zemunu glasi: "Ko podlogu dri, drugi buksnu pri." Takoe je poznata i polualjiva izreka: "Blago vetru od stalno duva".

50

NARODNA VEROVANJA O KONOPLJI


Narodna verovanja o konoplji nastala su u prolosti, kada je ona gajena u svakom domainstvu i kada je upotreba bila velika. Ve izmeu dva svetska raga, uporedo sa promenama koje je donosio bri industrijski razvoj, iz godine u godinu sve bre smanjivana je proizvodnja konoplje i zavisnost od njenog dragocenog vlakna, tako da su sve bre potiskivana i verovanja o njoj. Prema narodnim verovanjima reko je koja biljka bila toliko izloena uticajima zlih demona, i sa druge strane, retko je koja biljka toliko puna naroite snage kao konoplja. Zato su se od setve pa dok se ne osnuje i ne izatka, preduzimale profilaktike mere i raznorazna vraanja. Konoplja je vrlo esto i tabuirana.

Potapanje Konoplje Narod je verovao da je konoplju najbolje sejati na urevdan ili Jeremijin dan - dan kada se u zmijama inkarnirane due pre sunca teraju od kue. Najradije su se sejale u ponedeljak ili subotu, a nikako u sredu, petak, niti u Velikoj i Beloj nedelji. Tada se ni svi drugi poslovi oko konoplje nisu radili. U semenu konoplje stajalo je uskrnje jaje (da je ne tue grad). Pred sejanje u zemlju su se zakopavala tri jajeta, ili se to posle sejanja inilo sa jednim jajetom. Kada se konoplja zaseje, oko njive se murei optre tri kruga da je ptice ne vide i ne pojedu. Konoplja se nije smela potapati tzv. mlade nedelje ili u rasipan mesec. Kada ve bude poseena i u vodu potopljena, o Svetom Iliji u vodi se ne sme drati, da ne bi istrunula. Ne valja je presti od Badnjeg dana do Svetog Jovana. Snovanje kudelje nije bilo doputeno od Svetog Nikole do Badnjeg dana i od Boia do Svetoga Save. Raznorazna vraanja u korist konoplje obavljana su najvie o Badnjem danu i na Bele poklade. O Badnjem danu konoplja se po pepelu sa badnjakom mea i podie uvis da bi toliko porasle konoplje. Komad badnjaka baca se na konopljite, da bi konoplje bolje rodile. Na pokladama stariji ljudi igraju da bi konoplje porasle. Na Beli etvrtak zbog konoplje ene ne rade, a da bi prea od konopljinog vlakna bila dobra, prvo se povesmo konoplje u crkvu nosi. Prema ajkanoviu, o demonskoj snazi konoplje svedoe i razliite zabrane u vezi sa njom. Ko bi poneo koulju od konoplje zasejane u Velikoj i Beloj nedelji, razboleo bi se od velike bolesti - tifusa, a konoplju zasejanu u tim danima i grad e tui. Konoplju ne valja sejati na mestu gde je prethodno bio zasejan kupus, niti obrnuto. Celo ognjite i vatra na kojoj je parena kudelja su opoganjeni. Na njima se ne sme ni mesiti ni kuvati. Tek ako se sav taj prostor i sudovi u kojima je parena kudelja obeu ili se devet posipaka ili sav pepeo izbaci, po narodnom verovanju otklanjaju se mogunost dobijanja vruice. Bakra u kome je prea parena i sudovi u kojima je voda za taj posao donoena moraju se oprati u devet voda. Deca ne smeju prilaziti rupi gde se prea od konoplje pari jer nee rasti. Dosta rasprostranjeno je bilo i verovanje da u tzv. mijoj (tj. zadunoj) suboti u vezi sa prteninom nita ne valja raditi, jer e mi izgristi konoplje. Postoje i obrnuta verovanja gde se konoplja iz mrtvakog kulta iskljuuje. Tako, na primer, nije doputeno da se pokrov za mrtvaca pravi od konopljinog platna.

51

Narod Hercegovine veruje da e u zemlji tajno zakopano blago nai sirota devojka koja prede crnu konoplju. U nikom kraju, iz potovanja prema konoplji i njenom znaaju za njihov svakodnevni ivot, s obzirom da se u tom kraju konoplja proizvodila i za prodaju, ljudi konoplju seju gologlavi (sve ostalo pod kapom), s takvim potovanjem koje ispoljavaju prema svemu to im je sveto i to posebno potuju. U Jadru, radi zatite od ptica i drugih tetoina, u seme se stavljalo malo zemlje uzete ispod kunog praga (gde borave due predaka). ena koja konoplju seje obavezno uti, da ivina ne bi eprkala zasejanu zemlju. to sluajni prolaznici znaju, pa je osim pozdrava pomoz Bog, nita drugo i ne pitaju, to bi inae inili u svim drugim prilikama. Da bi konoplja bila bela, seme se uvek stavlja u belu torbu, a u seme obareno jaje. Po zavretku setve ena baca uvis praznu torbu, govorei: Da Bog da, da kudelja bude ovako visoka, a sa tom eljom i verovanjem poloajnikov se opanak na Boi die na tavan kue gde porodica ivi. Posle setve, da bi konoplje lepo rasle, izvodile su se raznovrsne obredne igre. U Jarmenovcima bilo je to kolo paun, koje su ene igrale poskakujui, dok su se devojke i deca ljuljali na vitlu i na najveoj visini uzvikivali: 'Volike mi konoplje!. U Takovu i Velikoj Ivani (selo u umadiji) igra se zove: konopljarica. U Takovu (do Prvog svetskog rata svuda, a posle mestimino) to je bila veoma omiljena igra, koja se sastojala iz niza predivnih prizora: Zemlja se orala i sejala konoplja. Izniklu konoplju uvala je konopljarica (mukarac preruen u enu), koja na etvrtastom tapu (kao na preslici) prede povesmo konoplje, razgovara sa putnicima namernicima, vodi sa njima ljubav, ostaje trudna i poraa se. Pop krsti dete, utvruje se na koga dete lii i ocu se izruuje ce na glavu (sve se izvodi oponaanjem pojedinih moguih situacija iz obreda). U Maloj Ivani konopljarica je muka igra, koja se izvodi da bi se povoljno uticalo na napredovanje konoplje. U Jadru je zabeleena specifina zabrana upotrebe ujemnika (ostata osnove pri snovanju) i ureznika (ostatak osnove posle zavrenog tkanja), koje po verovanju ne treba upotrebiti za ivenje ili krpljenje odee mukaraca da ih ne bije zrno u ratu ili pak da ih ne napada zverinje. ene gataju da ujamkom i nikakvijeh haljina ne valja iti, a za sinove je i pesma ispevana: Majka sina svoga svjetovala. Da se uva i da se uuva. Od ujamka i od ureznika. Da ga tanka puka ne ubije. Iz jedne narodne pesme zabeleene u Karanu, saznaje se da je vila streljala mladia: Koga majka nije verovala. Ni ujamka niti ureznika. Verovalo se takoe da nesreu izaziva upotreba ujamaka i ureznika ne samo od konoplje nego i od lana. Za kudelju se inae vezuju slina verovanja kao i za lan. Pema Radovievoj osnovi pravni obiaji u vezi sa gajenjem i preradom konoplje, proistiu iz injenica da su se tim poslom preteno bavile ene, pogotovu kada je re samo o proizvodnji i preradi za potrebe domainstva. Kod veih proizvodnji za prodaju, industrijsku preradu i uarski zanat, u Srbiji, su se ovim poslom bavili i ene i mukarci. Takoe, ene nikada nisu bile uari, a predenjem i tkanjem bavio se mali broj mukaraca. Sesti za razboj (taru, krosnu, sativu, pritkiva) za veinu mukaraca je bio nedostojanstven in. U Srbiji su dugo postojale velike porodine zadruge. To su bile porodice sa velikim brojem lanova. Nije svaka generacija koja je stasavala, iz kue izlazila. Zajedniki se ivelo, radilo, stvaralo. Poslovi oko gajenja i prerade konoplje u poetku su kao i svi drugi obavljani zajedniki. Svaki brani par u takvoj zajednici-zadruzi imao je esto i mnogo dece, pa se s vremenom zajedniki rad preorentisao na obavezu domaice majke. Svaka je ena u takvoj zajednici za svoje najblie mua i svoju decu dobijala pare zemlje na kome je proizvodila konoplju ili lan, i od njih izraivala odevne i druge predmete za domainstvo. Domaice su jedna drugoj pomagale. Organizovale su se prela-mobe ili tlake (kako se u Timokoj krajini taj obiaj naziva) i zajedniki se konoplja trlila, eljala, grebenala, prela, snovala, tkala, pri emu su se esto pevale poznate narodne pesme, tzv. pobaktue: Pobaktua, gospo naa, Pobakti de po avanu, Po avanu, po tavanu, Pa sanesi pladanj sira, I reeto suvih ljiva, I oraha i lenika. Da ne bude na te vika.

52

Konoplja i lan su se dosta koristili i u narodnoj medicini. Iz ovih i brojnih drugih narodnih obiaja i verovanja o magijskoj zatiti, narodnoj medicini, pravnim obiajima i drugom, nedvosmisleno proizlazi vekovna uloga i znaaj konoplje za ivot ljudi na naim prostorima, posebno stanovnitva naih sela.

----------------------- , . , , , . , , , ... . , , . , , . ----Da, kod nas zovu ovde konoplju - grsnica... Ja kada sam skoro slusala priu moje prababe zabezeknula sam se. Pored prie da su pravili razne stvari od grsnica, jednom je izjavila neto tipa kako su jednom zapalili konoplju i vukli dim, i posle se smejale ona i drugarice, a nisu znale zbog ega Neto tipa navodili ih momii... Havarija

PRIVEG
Meu Vlasima istone Srbije jo uvek postoji obiaj pod nazivom pokladni Priveg, koji se izvodio na Mesne i Bele poklade i koji se ogledao u paljenju zajednike vatre za sve pokojnike sela. Sama vatra Privega darala se "da bi rasla konoplja", "da rodi polje" ili "da se plodi i mnoi stoka". U Debelom Lugu se i danas od starijih moe uti izjava sa prizvukom ale da se "priveg pravi da rasti konoplja". Zanimljiva je paralela sa pokladnim obiajima iz Starog Vlaha gde se "danju... ljuljalo i pevalo za dobar rod konoplje", a nono igranje se smatralo igranjem za mrtve.

Jeste li znali... ...da su kanap, konac i koplje rei nastale od konoplje? ...da slovenska re konoplja i latinska re kanabis imaju isti koren? ...da je Resnik biljka iz porodice kanabisa? ...da veliki broj umetnika i intelektualaca pui travu? ...da su 1843. francuski pesnici, pisci, slikari i umetnici osnovali Klub ljubitelja haia u Parizu, kojem su pripadali arl Bodler, Delakroa, Balzak, Flober, Dima, Gautier i mnogi drugi. ...da su na Balkanu puili konoplju pre 2500. godina? ...da je Jugoslavija nekada bila jedan od najveih proizvoaa konoplje u Evropi? ...da konoplja pomae kod nesanice, stresa, gubitka apetita, glavobolje, temperature... ...da je do prolea 2003. srpski zakon dozvoljavao posedovanje Marihuane za linu upotrebu? ...da iako konoplju smatraju lakom drogom, ona ne izaziva fiziku zavisnost, za razliku od alkohola i nikotina?

53

REI NASTALE OD KONOPLJE


Vuk Karadi u svom reniku navodi sledee rei nastale od konoplje: konop (uz staru narodnu izreku: Dva pelivana ne mogu na jednom konopu igrati) konopar, konopac (konopac je od konoplje i dobro je usukan i samo ga konopari grade) konopljite, odn. konopljak, pa pridev konopljan, imenica konoplje (uz koju kae, da se upotrebljava u enskom rodu u mnoini (te konoplje) konopljika (uz narodnu izreku: "Tanka kao konopljika"). Daje i augmentativ od konopljika, koji glasi konopljiina, i deminutiv konopi, koji moe da glasi i konopence. konanje, imenica koja znai pletenje i glagol konati, to znai plesti ensko ime Konoplja (to je posebno zanimljivo i vredno analize). U ovu grupu rei spadaju i rei: konac i izvedenice okonati, konak, konaiti, konaite (eki konec, ruski kanjec, u znaenju kraj) kanap, a u Bosni se kae i kanav, a ponegde i kanaf koplje (koje esto nosi ime po drvetu, ili po stablima koja su sluila za njegovu izradu)

EVROPA EKA NAU KUDELJU


Ako je u Evropi najtraenija naa sorta konoplje, zato se ne uzgaja i kod nas? Imamo uslove da zadovoljimo svetski trend vraanja prirodnim vlaknima i da dobro zaradimo Vojvodanska kudelja je nekada diktirala cenu na berzama u Engleskoj i Italiji, jer je bila jedna od najkvalitetnijih na svetu. Kvalitet je i dalje ostao, ali izvoza ve godinama nema. Uzgoj konoplje na naim njivama tavori cekajuci bolje dana iako imamo sve preduslove da ponovo zagospodarimo evropskim tritem. U Evropi je najzastupljenija naa sorta novosadska konoplja, a kod nas se gotovo i ne gaji kae za Dnevnik upravnik Zavoda za lekovito bilje u Backom Petrovcu dr Jano Berenji. Imamo ansu da proizvodimo seme konoplje za celu severnu Evropu, jer ono tamo ne uspeva. Novi evropski trend je zamena sintetickih vlakana prirodnim pa i naa konoplja tu moe nai mesto. Ako ozbiljno shvatimo ansu, nae kudeljare bi mogle opet da rade punom parom. U Vojvodini je, inace, nekada bilo vie od 30 kudeljara,a danas su ostale samo dve koje, prakticno, proizvode samo uad. Konoplja je ekoloka industrijska biljka koja ne zahteva upotrebu pesticida, jer je bolesti i paraziti ozbiljnije ne ugroavaju. Kratke je vegetacije, a zemljite ostavlja u odlinom stanju. Korist od ove biljke bi bila viestruka, jer se od nje mogu dobijaju: seme, kudeljno vlakno, ulje, moe se koristiti kao hrana za ptice. Od nje se proizvode tkanine i visokokvalitetna uad za brodove, jer je otporna na vlagu. Takode, ona je i nezamenljiva sirovina za dobijanje najkvalitetnijeg cigaret-papira, a ima primenu i u mnogim drugim oblastima, pa i u gradevinarstvu. - Kod nas postoje dobri agroekoloki uslovi za uzgoj konoplje. Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu radi na unapredenju proizvodnje ove industrijske biljke, dok su nai najznaajniji proizvodaci i preradivaci Dunav iz Celareva sa pogonom u Senti i ITES iz Odaka, rekao je dr Berenji. Po podacima FAO, Jugoslavija je nekad uestvovala sa 25 odsto proizvodnje konoplje u Evropi pokrivala est odsto ukupne svetske proizvodnje. Najvei deo povrina pod konopljom, preko 50.000 hektara, nalazio se u Vojvodini i u to vreme smo diktirali cene od Italije do Engleske. Povrine su danas mnogo manje, konoplja za proizvodnju vlakna gaji se na oko 1.000 hektara, a za proizvodnju semena na svega 150. Znaajno je to je naa sorta, novosadska konoplja, i dalje na prvom mestu u Evropi po kvalitetu vlakana i odlinom prinosu od 11 tona po hektaru. Izvor : www.dnevnik.co.yu

54

DELOVANJE MARIJUANE
Marijuana je najblae i najslabije halucinogeno sredstvo (neki autori uopte ju ne svrstavaju u tu skupinu psihoaktivnih supstanci). Pogreno je verovanje da se Marijuana zadrava u stanicama i da smo pod njenim uticajem mesecima nakon uzimanja. Godine 1990., istraivai su identifikovali ivane receptore u mozgu koje stimulie THC i klonirali gen koji razvija receptore. Prirodna telesna hemikalija koja se vee na receptore identifikovana je 1992. godine. Dobila je ime anandamid, prema sanskrtskoj rei koja znai blaenstvo. Receptori anandamida i THC-a locirani su uglavnom u modanoj kori; bazalnim ganglijima i malom mozgu, delovima mozga odgovornima za kretanje tela. Receptori u kori mogu objasniti kongnitivno delovanje kanabisa, dok oni koji se nalaze u bazalnim ganglijima i malom mozgu mogu biti odgovorni za njegovo delovanje na miine greve i druge smetnje u telesnom kretanju. Deo Marijuane koji deluje na oveka zove se Delta-9-tetrahydrokanabinol i ine ga dva izomerna tetrahydrokanabinola empirijske formule C 1 2 H 2 9 O 2 . Veina ljudi taj sastojak zove THC. Postoji jedna zbunjujua stvar. Telo e promeniti Delta-9-THC u inertnije molekule poznate pod imenom metaboliti (eng. metabolites), koje nemaju takvo delovanje na oveka. Jako puno ljudi misli da su metaboliti uzrok Marijuaninog delovanja na ovekovo stanje. Dva od ovih metabolita zovu se 11-Hydroxy-TetraHydroKanabinol i 11-Nor.9.Carboxy-Delta-9-TetraHydroKanabinol. Skraeno se zovu 11-OH-THC i 11-NOR-THC. Te dve hemikalije ostaju u vaim masnim stanicama. Gotovo da i nema Delta-9-THC hemikalije u vama, nakon to proe nekoliko sati otkako ste uzeli istu, u emu se slau i naunici. Mnogi ljudi se pitaju utie li Marijuana na kratkotrajan gubitak pamenja. Taj uticaj najlake je primetiti. Takvi simptomi javljaju se iskljuivo samo u vreme trajanja delovanja Marijuane, dakle, nekoliko sati. Nije nasledan niti trajan, to su izmiljene prie. Isto tako, pretrage osoba, estih konzumenata Marijuane ne pokazuju nikakve nedostatke niti oteenja. Ako ve niste saznali, zasigurno ete se i sami uveriti (ukoliko konzumirate ili ete konzumirati) da Marijuana ima vrlo korisno delovanje na apetit. Konzumacijom Marijuane apetit e Vam se uveliko poveati. Dobiete elju da neto pojedete, a ukus hrane biti e mnogo intenzivniji. Uivaete u ukusima. To je delovanje korisnije nego to mislite. Postoje mnogi ljudi koji imaju problem s muninama, gubitkom apetita i sl. Marijuana mnogo pomae tim ljudima. Prednosti bilo kojeg leka, uvek se moraju uporediti sa nedostacima, odnosno opasnostima koje on, odnosno njegovo koritenje donosi. Ako je re o Marijuani, postoje vrlo dobri dokazi o potencijalnim zdravstvenim opasnostima upotrebe Marijuane, daleko bolji od dokaza za veinu lekova koji idu na recept. Rezultat ukupnog negativnog stava dananjice prema Marijuani moemo pronai u u kampanjama vlada drava irom sveta, koje su bile usmerene prema potpunom ubijanju bilo kakvih odnosa s Marijuanom. Budui da danas

55

dokazi sve jasnije ukazuju da je kanabis relativno dobroudan, postaje sve tee i tee poricati da analiza mana i prednosti zadovoljava sve zahteve medicinske upotrebe. Toksino delovanje nekog leka moe se definisati kao akutno (kao posledica jedne doze) ili kao hronino (posledica dugotrajne upotrebe). Isto tako, moe se napraviti razlika izmeu fizikog i psiholokog (behavioristikog) delovanja.

Akutno delovanje
Dve su najee pojave kod puenja i ostalih vrsta konzumiranja kanabisa ili samog THC-a, blaga konjuktivalna hiperemija (crvenilo oiju) i blago ubrzan srani ritam. Niti jedna niti druga pojava nije neugodna niti opasna. Nakon pet hiljada godina upotrebe kanabisa meu stotinama milijuna ljudi irom sveta, ne postoje pauzibilni dokazi da je ova droga ikada izazvala makar i jednu smrt. Smtonosnost neke droge meri se obino vrednou nazvanom LD50, tj. dozom koja e izazvati smrt u 50 posto ivotinja ili ljudi koji je uzmu. LD50 kanabisa u ljudskih bia nije poznat, jer ne postoje podaci iz kojih bi se mogao izvesti. Toksinost droge moe se proceniti brojem poznatim kao terapijski srazmer ili faktor sigurnosti. Njega definiemo kao smrtonosnu dozu kroz uinkovitu dozu. Faktor sigurnosti za sekobarbiton (Secanol) je 3-50, a za alkohol je samo 4-10. Faktor sigurnosti THC-a, izveden iz podataka prikupljenih na mievima je 40 000. Mnogi hemoterapijski lekovi imaju faktor sigurnosti 1,5 i manje. Marijuana u svom prirodnom obliku verovatno je najsigurnija terapijski aktivna supstanca ikada poznata. Postoje akutni behavioristikih dejstva Marijuane na koje treba obratiti panju. U odreenim okolnostima, moe omesti panju, kratkorono pamenje, orijentaciju i koordinaciju pokreta. No, ta su dejstva prisutni samo u vreme kada Marijuana deluje. Nakon prestanka delovanja, oni se povlae. Isto tako, valja napomenuti da su ovo uobiajena dejstva, dakle, neto na to su navikli gotovo svi korisnici Marijuane. Veina ljudi smatra delovanje promene stanja svesti ugodnim i zanimljivim, no, postoji i malen broj ljudi kojemu se high delovanje ne dopada. Marijuana uzrokuje bujicu misli, no to ne znai da pod njenim uticajem moemo obavljati komplikovane i sofisticirane poslove. Toga moramo biti svesni, kao to moramo biti svesni da veina lekova koji se koriste za bolesti uzrokuju sline popratne pojave (npr. nakon uzimanja brojnih lekova ne bi smeli voziti auto). Vrlo mnogo polemike danas izaziva pitanje, utie li Marijuana na sposobnost vonje. Odgovor je jednostavan, utie. Kao i bilo koji lek, tako i Marijuana utie na vonju. Postoje brojne rasprave na tu temu, a ja sam jedan od onih koji zastupaju miljenje da Marijuana ne utie negativno na sposobnost vonje. Nekoliko istraivaa podnijelo je izvjetaj da Marijuana smanjuje sklonost izlaganja opasnosti i brzoj vonji. Najnovije prouavanje ovog pitanja ukazalo je na to da je delovanje Marijuane na stvarne vozake sposobnosti vrlo malen. Naiao sam na mnogo izvora u svojem istraivanju, koja ukazuju na to da vozai koji su puili Marijuanu, a zatim vozili, deluju opreznije. Voze sporije i ne srljaju, niti imaju bilo kakav agresivan stav. ak su i strpljiviji, ukoliko se radi o nakakvoj guvi i sl. Citirati u reenicu Pato Bantona, uvaenog reggae izvoaa. When you smoke Marijuana, you drive nice. (Kada puite Marijuanu, vozite lijepo). Vozai pod uticajem Marijuane najee imaju veu i jau koncentraciju. S druge strane, vozai pod uticajem alkohola su, naprotiv, podcenjivali njegovo delovanje.

56

Posledino slijedi da Marijuana manje oteuje kordinaciju, a daleko manje prosuivanje, nego alkohol. Uz to, alkohol podstie nemarnost. Dakle, alkohol igra ogromnu ulogu u nesreama izazvanim brzinom ili ljutitim reakcijama na vozae. No, ovo ne treba shvatiti kao: Ako budem puio Marijuanu, bolje u voziti. Vozite trezni, tako, isto zbog sebe. Potrebno je razmotriti jo dva akutna delovanja, vezana uz Marijuanu. Prvi je high oseaj, odnosno promenjeno stanje svesti. Prema opisu rekreativnih potroaa, ovo stanje traje dva do etiri sata nakon puenja, a pet do dvanaest sati kada ga se jede. Najei oblik promene stanja svesti je mirno, blago euforino stanje u kojem se vreme uspori, a osetljivost na slike, zvukove i dodir pojaa. Pokuati u opisati oseaj high stanja, iako se ja vrlo vrlo nerado koristim tim high izrazom, prvenstveno zbog duhovnih razloga, te zbog privrenosti koju oseam prema Biljci. No, o tome nekom drugom prilikom. Marijuana se najee konzumira (pui, jede, pije) u uskom krugu ljudi, te u intimnoj atmosferi. Mir i tiina, ugodan razgovor i spliff (joint) koji ide u krug. aj, fini, topli aj Marijuane s medom, ili neko fino jelo. Desetak-dvadesetak minuta nakon to ste poeli konzumirati Marijuanu, obuzme vas oseaj sree. Osmeh, kao da neprestano stoji na vaem licu, smejali se Vi ili ne. Ako ste okrueni ljudima, dobijete oseaj pripadnosti. Vrlo brzo pone se razvijati ugodan i vrlo zanimljiv razgovor. Razgovor moe biti isprepleten smehom u kojemu ne vidim nita loe. Vreme Vam se moe initi kao da usporava. Desetak minuta mogu Vam se initi satima. Oseate povezanost, s Prirodom i ljudima. Ukoliko imate problema sa komunikacijom, taj problem nestaje i oseaete neverovatno razumevanje prema drutvu s kojim konzumirate Marijuanu. Drutvo e isto oseati prema Vama. Vrlo esto, razgovor i dogaaji vezani uz Marijuanu ostaju nezaboravni To je u vrlo vrlo kratkim crtama, doivljaj konzumiranja Marijuane u veine ljudi. Ipak, razliiti smo. Ono to doivi jedna osoba, ne mora znaiti da e doivjeti druga. Kao to sam napisao, doivljaji su razliiti i postoji, iako vrlo malen, odreeni broj ljudi koji ne primaju oseaj promene toka svesti tako dobro kao i veina. Neki ljudi jednostavno oseaju tjeskobu. No, uzrok tjeskobe moe biti spoljnji, a ne unutarnji faktor. Pod spoljnjim faktorom podrazumevam okruenje pod kojim se uzima Marijuana. Kao to sam i rekao, ponekad je Marijuanu vrlo teko nabaviti, pogotovo ljudima koji su neiskusni po tom pitanju. Stupanjem u samu nabavku Marijuane, Vi krite zakon. Sam oseaj da krite zakon moe negativno delovati na vau svest te uzrokovati lou atmosferu prilikom konzumacije. Isto tako, postoji mogunost loegdrutva. Nije uvek sve super, niti je uvek sve pozitiva. Sama injenica da ste okrueni nepoznatim ljudima ili da se nalazite u nepoznatom okruenju moe uiniti da se oseate neugodno. Marijuana podstie razmiljanje, te se sve o emu razmiljate ini izraenijim, zanimljivijim. Ipak, ova dva, nisu jedini uzronici tjeskobe i negative. To moe biti samo stanje svesti, raspoloenje i sl. Jedna prilino retka reakcija na kanabis je flashback. Flashback je spontani povratak simptoma koje izaziva sam kanabis kad osoba nije pod uticajem promene svesti. Iako postoje vrlo retki sluajevi da se flashback dogaa osobama koje su konzumenti iskljuivo kanabisa, on se obino vee i dogaa osobama koji su uz Marijuanu konzumenti jako tekih droga (npr. LSD). Ljudi koji su konzumenti iskljuivo Marijuane, smatraju flashbackove ugodnima, no, kao i u bilo emu, postoje i ljudi koji ih doivljavaju kao uznemirujue.

57

NAJEI ZNAI RASPOZNAVANJA AKUTNOG KORIENJA crveni jastuii ispod oiju, proirene zenice, sputeni kapci, zakrvavljene oi, bezrazlono smejuckanje, loa kordinacija pokreta, to esto dovodi do povreivanja.

Hronino delovanje
Postoje ljudi, najee pacijenti, koji zbog okolnosti pod kojima se njihova bolest razvija, pue i vie od deset spliffova Marijuane na dan. Ne moete oekivati da puenje nema nikakve posledice na vae zdravlje. Ve pri samoj definiciji dima, moemo govoriti o obaveznoj prisutnosti CO2 iliti ugljen-dioksida, koji ulazi u plua. No, kao to u pokuati objasniti, tetnost puenja Marijuane mnogo je manja od tetnosti koju ostavlja puenje duvanskih cigareta, ili konzumiranje alkohola. Jedno od najee postavljanih pitanja dananje javnosti vezano uz tetnost Marijuane je pitanje da li ona stvara zavisnost. Marijuana ne stvara fiziku zavisnost. Postoje svedoci, hiljade njih, koji potvruju ovu injenicu. Ti isti ljudi govore kako su Marijuanu konzumirali puei i vie od 20, pa ak i 30 godina. Marijuana nije ostavila nikakve posledice na njima, a kada su se odluili prestati puiti, nije bilo nikakve fizike naznake o krizi, odnosno zavisnosti. Isto tako, postavlja se pitanje psihike zavisnosti. Psihika zavisnost zavisi iskljuivo o Vama samima, a postoje podaci koji govore da ete pre postati psihiki zavisni o duvanskoj cigareti nego o Marijuani. U razdoblju svojeg istraivanja Marijuane, nisam naiao na niti jedan sluaj hronine psihike zavisnosti. Isto tako, valja napomenuti istraivanja koja su se odvijala na Jamajci i Costa Riki, koja iznose injenicu da ak niti veliki potroai Marijuane ne izgledaju psihiki zavisni. Isto tako, gotovo niko ne govori o nesavladivoj potrebi poveanja doze kako bi ponovno imao izvorni oseaj. Ono to se naziva bihevioralnom tolerancijom verovatno je posledica uenja kako se kompenzira delovanje stanja promenjene svesti. To bi moglo objasniti zato su mnogi poljoprivredni radnici u nekim zemljama treeg sveta u stanju obavljati teke fizike poslove i zato oboleli od glaukoma, koji pue i do deset puta na dan, prolaze kroz ivot bez ikakvih oiglednih smetnji uzrokovanih tom drogom. No, moramo jo jednom spomenuti da se radi o bihevioralnoj toleranciji. O zdravstvenom uinku Marijuane te o toleranciji u tom kontekstu nema smisla govoriti jer ista koliina Marijuane uvek e imati jednak zdravstveni delovanje na istu osobu. Uz to, istraivanja pokazuju da su nervni receptori za telesnu supstancu nalik na THC, anandamid, retki u modanom centru za nagraivanje (nucleus accumbens), na kokain i heroin snano deluju. Mnogo se panje pridaje i teoriji odskone daske. To je teorija koja kae kako Marijuana vodi ka teim zavisnostima. To je ista la.

Ukoliko ste osoba koja dri do sebe i svojih uverenja, koja nije povodljiva, nema te sile koja e Vas natjerati da uzmete i inite ono to smatrate loim.
Svako ko je koristio vrlo teke droge, kao to su kokain i heroin na primer, koristio je i Marijuanu. Ta injenica stoji. Ipak, (ak I da je tako) ta injenica ne dokazuje da uzimanje bilo koje droge vodi k uzimanju druge. Veina ljudi koji koriste Marijuanu ne koristi heroin ili kokain, isto kao to veina tekih alkoholiara ne koristi marijuanu. No, ljudi koji zagovraju teoriju odskone daske, moraju biti svesni da je veina onih koji su konzumiralji Marijuanu u poetku puilo obine cigarete. Zbog ega su onda cigarete legalne za posedovanje i konzumiranje? NAJEI ZNAI RASPOZNAVANJA HRONINOG KORIENJA crvenilo i otok onih kapaka, suvoa usta, problemi sa disajnim organima, alergije, gubitak inicijative, nesanica ili skraenje duine spavanja, problemi sa pamenjem.

58

EFEKTI I RIZICI
Proizvodi kanabisa svrstavaju se u grupu halucinogena, mada se, zbog raznolikih efekata koje izazivaju, ponekad uvrtavaju i u grupu depresora. Nekada delovanje lii na poetne efekte alkoholnog pijanstva. Aktivni sastojak droga je delta-9-tetrahidrokanabinol (THC) koji se nakon ulaska u telo, noen krvotokom, vee za kanabinoidne receptore u mozgu. Najvie ovih receptora se nalazi u delovima mozga zaduenih za pamenje, razmiljanje, koncentraciju, percepciju, oseaj zadovoljstva, te koordinaciju pokreta. Stoga se javljaju potekoe u kratkotrajnom pamenju, smanjena sposobnost koncentracije i uenja, promenjena percepcija stvarnosti i to naroito vremena (osoba ima utisak da vreme protie puno sporije), povienje senzibilnosti ula - posebno kada se radi o bojama, ukusu i muzici, zatim poremeaji ravnotee i koordinacije pokreta, a pri uzimanju veih koliina kanabisa moe doi i do snanih halucinacija. Rad srca je ubrzan, krvni pritisak povien. Javlja se suenje usta, oi su crvene sa proirenim zenicama. to se tie uticaja na raspoloenje i ponaanje, konzumiranje kanabisa izaziva euforiju sa hiperaktivnou, pojaanom govorljivou, oseajem bezbrinosti uz bezrazlono smejanje, ali isto tako moe izazvati anksioznost i napade panike, a halucinacije mogu biti izrazito neugodne i zastraujue. Nakon zavretka delovanja korisnik pada u stanje dremea. Nakon prestanka efekata moe se javiti amotivacijski sindrom - nedostatak bilo kakvog interesa i motivacije. Tolerancija na ove droge se ne razvija. Pri duem uzimanju javlja se umerena psihika zavisnost, a kod korisnika dolazi do gubitka inicijative, neaktivnosti, nesanice ili redukovane duine spavanja. Prisutna je nebriga za spoljni izgled, linu higijenu i odevanje, a rasuivanje i pamenje je delimino oteeno. Fizika zavisnost se ne razvija ili je prisutna u retkim sluajevima.

EFEKTI UPOTREBE MARIHUANE


Marihuana je najblae i najslabije halucinogeno sredstvo. Efekat se primeuje nakon nekoliko udahnutih dimova, dostiui maksimum nakon 15-30 minuta. Delovanje jedne ispuene cigarete traje dva do tri sata. Popijena ili pojedena, Marihuana ispoljava efekat nakon pola sata sa duinom trajanja tri do est sati. Marihuana moe da izazove veoma raznovrsne efekte , esto i uvek drugaije, koji uglavnom zavise od koncentracije kanabinola ili THC-a u udahnutom dimu, porekla droge, raspoloenja u trenutku puenja i iskustva puaa. Nerealno je oekivati od Marihuane da deluje na uivaoca uvek na isti nain ili prema njegovoj elji, kako to esto pretpostavljaju laici. Prvo puenje Marihuane moe da proe bez ikakvog efekta. Da bi Marihuana izazvala odreeno raspoloenje ili specifine senzacije na psihikom ili telesnom planu neophodno je da se savlada tehnika puenja i uspostavljanja doivljaja pod dejstvom Marihuane. Iskusni uivaoci Marihuana tvrde da se njen pun delovanje moe doiveti tek nakon nekoliko pokuaja. Duboko udisanje dima i njihovo due zadravanje u pluima omoguuju bolju resorpciju i bri efekat, koji moe da nastupi nakon nekoliko minuta. Kod neiskusnih puenje Marihuana moe da bude praeno nizom neprijatnih telesnih senzacija, kao to je oseaj paljenja u gui, bol u grudima, suva usta, vrtoglavica, oamuenost, opte loe stanje, zujanje u u ima, drhtanje, hladne ruke i noge, ubrzan puls povien krvni pritisak i lagano oteena koordinacija pokreta. Ovi efekti mogu da budu blagi ili potpuno da izostanu.

59

Kod jednog broja uivalaca Marihuana ve nakon nekoliko dimova moe se javiti kratkotrajan strah i oseanje neprijatne napetosti, koje ubrzo smenjuje dobro raspoloenje, oputenost, euforija. Javlja se suenje usta, oi su crvene sa proirenim zenicama. Nastupaju periodi nekontrolisanog smeha, koji moe, ali i ne mora imati neki jasan spoljni povod. Impuls za prianjem je pojaan. Protok vremena se doivljava na izmenjen nain. Stie se utisak da je vreme stalo ili da usporenije protie, Prostorne distance postaju vee. ula postaju izotrenija, perceptivni prag se sniava i dozvoljava prijem drai koje su ranije bile ispod praga osetljivosti, to se naroito odnosi na ulo vida i sluha. Selektivna panja je isto tako pojaana. Pojedini ulni utisci se mogu izolovati iz mnotva drugih. Komunikacija izmeu lanova grupe postaje intenzivnija, ak i u odsustvu upotrebe rei, odnosno govora. Kad droga razvije svoje dejstvo, uivaoci doivljavaju snano izraeno oseanje kontakta sa onima u lijem drutvu pue. Nakon zavretka delovanja korisnik pada u stanje pospanosti, takozvani STONED (Stond,stondiranje) . . Uticajem na izmenu ulnih funkcija Marihuana dovodi do oteenja vidnih i motornih funkcija, tako da neke aktivnosti, kao to je upravljanje vozilom, postaju opasne nakon upotrebe Marihuane. Iskustvo pokazuje da Marihuana najvie oteuje vidno opaanje i brzinu reagovanja. Puai Marihuane esto doivljavaju udese usled pogrene procene rastojanja i usporenih reakcija, pogrene procene saobraajne situacije, kao i odreene nekritinosti u odnosu na doivljavanje realnih opasnosti. Vee doze Marihuane izazivaju ozbilje promene u emocionalnoj sferi, otupljenje panje, dekoncentraciju, cepanje misaonog sadraja u besmislene fragmente, oteenje pamenja, kako celovitosti doivljaja tako i vremnskog sleda pojedinih sekvenci; uz to i pogrean i nekritian uvid u sopstveno stanje i trenutne sposobnosti. Isto tako, vee doze mogu da izazovu halucinacije i stanje straha, kada se narkoman nerazumljivo izraava i ispoljava sumanute ideje proganjanja. Usled jakog dejstva Marihuana mogu je i kratkotrajan gubitak svesti. Mnogi autori tvrde da umereno uivanje Marihuana ne izaziva neeljene promene u organizmu, niti stvaranje fizike zavisnosti. Propagatori ideje o legalizaciji Marihuana tvrde da je ova droga mnogo manje tetna po zdravlje od alkohola. Moda je to donekle i tano. Od alkohola se umire. Od Marihuane niko nije umro. Ali zato dugotrajnom I intenzivnom upotrebom Marihuana osiromauje i ubija postepeno duevne sposobnosti oveka, svodei ga u finalnoj fazi na nivo fiziolokog vegetiranja. Dakle, opasnosti od ove droge ne treba posmatrati iskljuivo kroz njene farmakoloke efekte na telesne organe. Opasnosti od Marihuane, pre svega treba traiti u njenim efektima na linost uivaoca droge, a tek potom u samoj marihuani kao hemijski aktivnoj supstanci.

60

MOGUI TETNI EFEKTI

61

KAKO PREPOZNATI DA LI NEKO PUI MARIHUANU


Znakovi koji nas upuuju na sumnju da neko moda pui preparate kanabisa Marihuanu ili hai: promena u dosadanjem ponaanju u pravcu neobine veselosti i razgovorljivosti pojaanim tonom, zasmejavanje i zacenjivanje od smeha bez jasne veze sa uzrokom tog smeha; promena ponaanja u smislu zanemarivanja rokova i vremena uopte, kanjenja u kolu ili na posao kod osoba kojima to inae nije osobina; odea i dah pomalo miriu na spaljenu suvu travu ili spaljeni konopac; promena osetljivosti na na svetlost, oi suze i bole te su malko crvene, posebno pri jaem suncu; (napomena: postoje kapi za oi ijim se korienjem prikriva crvenilo oiju) neobino dugo odsustvo iz kue ili neobino esto dovoenje drutva na urke ili sedeljke posle kojih soba udno mirie; promena navike preputanja drugima ienja pepeljara u svojoj sobi, osoba sada to iz ista mira eli da radi sama; ako osoba u svojim linim stvarima poseduju rizlu (papir za uvijanje duvana), a inae ne pui duvan na taj nain iznutra iscepane paklice cigara (od kartonia iscepanih sa unutranje strane poklopca paklice cigara se prave filteri za joint) Posteri, bedevi, asopisi, kaketi i sl. Ukoliko je izdvojen sluaj, nema jo uvek razloga za paniku, ali ako neko esto koristi i nosi simbol lista Marihuane, to nam govori da je stav te osobe prema marihuani pozitivan, jer drutvo (koje pui Marihuanu) ima tendenciju oboavanja tog kulta Marihuanu. Ovo je esto kod mlae generacije, kod adolescenata, dok oni stariji imaju vie iskustva pa se nee eksponirati na taj nain.

62

POZNATI UIVAOCI MARIHUANE


Bob Marli - kao rastafarijanac, Bob Marli je bio veliki pobornik konoplje, svete biljke. Opevao ju je u mnogim pesmava, a izmeu ostalog je izjavio: "Biljka gande je lek za narod." Bred Pit - navodno je raskinuo sa Gvinet Paltro delom zbog toga to ona nije delila njegovu ljubav prema puenju indijske konoplje. Denifer Aniston, njegova biva ena je puila konoplju zajedno sa njima i to je bilo predmet mnogih lanaka u tabloidima, dok su bili zajedno. Luis Armstrong - est uivalac, hapen marta 1931. zbog posedovanja. Bitlsi - simboli uivanja droge 1960-ih. Manu ao - ikona Svetske muzike, zastupnik legalizacije Marihuane, esto peva o marihuani na svojim koncertima. Bil Klinton - bivi predsednik SAD koji je priznao da je puio travu. Kurt Kobejn - peva Nirvane, koristi je kanabis izmeu ostalih droga. Do Koker - uhaen 1976. u Australiji zbog posedovanja indijske konoplje. Sajpres Hil (Cypress Hill) - grupa poznata po njihovim pesmama o konoplji. Snup Dog - reper, poznat po puenjeu trave na bini, u kolima i raznim televizijskim nastupima. Dr. Dre - reper, autor uvenih stihova "Hey, hey, hey, hey, smoke weed every day." Bob Dilan - poznati peva koji je puio travu i za koga se smatra da je preneo tu ljubav i na Bitlse. Alen Ginsberg - Ameriki pesnik bit generacije: "Puim Marihuane u svakoj prilici koju imam." Geri Hol Dunior (Gary Hall Jr.) - Olimpijski prvak u plivanju. Testiran pozitivno na kanabis tokom otvaranja olimpijskih igara u Atlanti 1996. Dimi Hendriks - poznati gitarista, uven po puenju konoplje na bini i u svojoj limuzini. Dim Morison - ameriki pesnik i omladinska ikona, poznat po korienju kanabisa i psihodelika. Mik Deger i Kit Riards - lanovi Roling Stonsa, hapeni 1969. zbog trave. Fela Kuti - Nigerijski muziar i aktivista, osniva afrobita. Prugutao je doint koji mu je policija nala. Zbog toga, policajci su ga odveli u stanicu i ekali da ispitaju njegove fekalije. Fela se ipak snaao i dao policajcima izmet svoga zatvorskog druga. Bio je osloboen, a svoju priu je opevao na albumu Skupoceno govno (Expensive Shit). Timoti Liri - Ameriki psiholog i pisac. Bio je kontrakulturna ikona 1960-ih i zalagao se za upotrebu i istraivanje psihodelinih droga. Kasnije je prestao da pui travu, ali je nastavio da je jede u formi kasnije nazvanih Lirijevih biskvita. Dord Majkl - pop ikona koja tvrdi da pui previe konplje. Karl Sagan - ameriki astronom i pisac, povremeni pua konoplje koji je napisao esej o konoplji pod pseudonimom "Mister Iks". Arnold varceneger - Vien kako pui doint 1976. posle pobede njegovog filma na takmienju. Hanter Tompson - pisac i novinar, poznati pobornik kanabisa, autor Paranoje u Las Vegasu. Piter To - rastafarijanski muziar, napisao je pesmu Legalizuj je (Legalise It) poznat po puenju na bini, jednom je bio pretuen od policije zbog toga. on Pol - napravio pesmu sa Basta Rajmsom "Daj mi svetlost" (Gimme the Light) u kojoj govori o puenju konoplje. Metod Men - lan revolucionarnog hip-hop kolektiva Vu Tang Klan, poznat kao dugogodinji uivalac indijske konoplje. Vitni Hjuston - amerika pevaica, bila je vie puta hapena zbog posedovanja Marihuane. Kameron Dijaz - 2007. je slikana kako pui doint dok uiva na suncu.

63

POZNATI O MARIHUANI...
Ako sva fosilna goriva i njihovi derivati, kao i sva drva za papir i izgradnju budu zabranjena da bi se spasla planeta, preokrene efekat staklene bate i zaustavi deforestacija; onda postoji samo jedan poznat godinje obnovljivi prirodni resurs kadar da obezbedi celokupne potrebe svetskog papira i tekstila; da zadovolji transportne, industrijske i kune energetske potrebe, istovremeno smanjujui zagaenje, obnavljajui tlo i proiavajui atmosferu... A to je ista ona kao i ranije kanabis, konoplja... Marihuana!! Dek Herer

"Zato koristiti ume kojima trebaju vekovi da se obnove i rudnike koji iziskuju venost da se nataloe, kada moemo dobiti podjednako drvnih i mineralnih proizvoda uzgajajui konoplju?"
Henri Ford Mislim da ljude treba obrazovati o injenici da Marihuana nije droga. Marihuana je biljka i cvet. Bog ju je postavio tu. Ako ju je On postavio da raste, ta daje vladi pravo da kae da Bog grei? Vili Nelson, ameriki kantri peva "Biljka gande je lek za narod". "Muzika i biljka idu zajedno. Ve dugo vremena puim biljku. Jo od 1960-ih, kada sam poeo da pevam." Bob Marley "Ova komisija je dola do zakljuka da umerena upotreba konoplje praktino nema nikakvih loih rezultata." Indian Hemp Drugs Commission (1894) "Zaista me zbunjuje kada vidim da Marihuanu povezuju sa drogom i svim tim stvarima. Pa, ona je hiljadu puta bolja od viskija. Ona je pomonica i prijateljica." Luis Armstrong "Mislim da trava treba da bude legalna. Ne puim je, ali volim njen miris." Endi Vorhol "Stavili su izvan zakona biljku broj jedan na planeti." Timoti Liri "Totalna prohibicija svih supstanci koje menjaju svest moe biti proglaena ali ne moe biti sprovedena, i uvek donosi vie zla nego to ga spreava." Oldoz Haksli, pisac (1958) "Ganda je, meu Pigmejima, jedina kultivisana biljka. Bilo bi zaista interesantno ako u ljudskoj istoriji kultivisanje Marihuane vodi pronalasku zemljoradnje, a samim tim i civilizaciji." Karl Sagan (1977) Zabrana kanabisa je svirep in, prepreka primeni leka koji pomae dostizanju spokoja, uvida, oseajnosti i drugarstva, oajniki potrebnih u ovom sve luem i opasnijem svetu. Karl Sagan

64

"Ubeena sam da Marihuana nije tetna osim ako se ne uzima u enormno velikim koliinama. Verujem da prohibicijom tetimo ovoj zemlji, tetimo sprovoenju zakona, i naruavamo poverenje izmeu starijih i mlaih ljudi, to je mnogo ozbiljnije od bilo koje tete koja moe snai nekolicinu koja preteruje sa korienjem. Margaret Mid, antropolokinja pred amerikim Kongresom (1969) Zato je Marihuana protivzakonita? Ona raste prirodno na naoj planeti. Zar nije ideja o stavljanju prirode van zakona malo... neprirodna? Bil Hiks, ameriki komiar (1961) Oni lau o marihuani. Kau da vas puenje trave ini nemotivisanim. Lau! Kada si napuen, moe raditi sve to normalno radi, podjednako dobro. Samo shvata da nije vredno jebenog truda. U tome je razlika." Bil Hiks, ameriki komiar (1961) "Marihuana u prirodnom obliku je jedna od najbezbednijih terapeutskih supstanci poznatih oveku." Fransis Jang, ameriki sudija odseka za droge (1988) Kazne zbog posedovanja droge ne bi trebalo da tete pojedincu vie nego sama upotreba droge. To nigde nije oiglednije nego kod zakona protiv posedovanja Marihuane za linu upotrebu. Zato, podravam amandman koji bi uklonio sve kazne za posedovanja do jedne unce (30 gr) Marihuane. Dimi Karter, Predsednik SAD u obraanju Kongresu (1977) "Kogres bi definitivno trebalo da razmotri dekriminalizaciju Marihuane. Valja nam se usredsrediti na jurenje silovatelja i provalnika koji su prava opasnost po drutvo." Den Kvejl, kongresmen i Potpredsednik SAD (1977) "Ako posmatramo prohibiciju droge sa isto ekonomske take gledita, uloga vlade je da titi narko kartele. To je bukvalno tako." Milton Fridman, ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade "Marijuana je najfiniji lek protiv munine poznat nauci, i nai lideri konstantno lau o njoj. Hapsiti ljude zbog leenja konopljom je najopasniji primer meanja vlasti u privatne ivote pojedinaca. To je sramota nad sramotama." Peter MekVilijams, pisac oboleo od raka i side, koji se leio Marihuanom "U poreenju sa alkoholom, koji ini ljude rizinijim vozaima, Marihuana tera vozae da uspore i voze paljivije. Profesor Olaf Drumer, forenziar Kraljevskog koleda u Melburnu (1996) "Mi ne vidimo Marihuanu kao veliki zdravstveni problem - jer ona to nije. Niko ne umire od Marihuane. Puenje Marihuane je, u stvari, ako emo iskreno, izvor zadovoljstva i razonode za nebrojene milione ljudi u Americi." Peter Bourne, Director of the National Drug Control Policy "Ako je alkohol tigar, kanabis je jedva mi." Rozi Bojkot, britanska novinarka i feministkinja (1997) "Kanabis je izvanredno bezbedan. Iako nije bezopasan, sigurno je manje otrovan od svih ostalih lekova koje bi mogao zameniti da je legalan. I pored toga to ga milioni ljudi koriste hiljadama godina, kanabis nikada nije uzrokovao smrt predoziranjem." Lester Grinspun, profesor psihijatrije na Harvardu (1997) "Veina puaa Marihuane ne prelazi dalje na druge droge. Ministarstvo zdravlja SAD, injenice za tinejdere (1995) Okrenuo sam se heroinu jer su mi jo kao detetu svi govorili: "Ne pui Marihuanu, to e te ubiti." Irvine Vel, pisac

65

"Jedan od najboljih uinaka koje Marihuana moe imati kod smrtonosnih bolesti, je to stvara euforiju koja podie moral u beznadenoj situaciji. Dr. Antoni Henman "Ja kaem legalizujmo droge jer elim da vidim manje zloupotrebe droge, a ne vie. I kaem legalizujmo droge jer elim da vidim kriminalce van posla." Edvard Elison, bivi zapovednik odeljenja za droge Skotland Jarda

"Ja, kao odgovorno odraslo ljudsko bie, neu nikada nikome dozvoliti da odreuje moj izbor, oko toga ta u staviti u svoje telo ili gde u ii sa svojim mislima." Dr Alexander ulgin, hemiar i pisac (1996) "Podravam dekriminalizaciju. Ljudi pue travu u svakom sluaju, i praviti od njih kriminalce je pogreno. A kada si u zatvoru, onda stvarno postaje kriminalac. Pol Mekartni (1997) "Umoran sam od posmatranja kako neduni klinci dobijaju kriminalni dosije za isto ono to milioni drugih ljudi u drutvu rade sa alkoholom." Ron Klark, policijski inspektor, bivi lan odeljenja za narkotike u Manesteru Ne samo prava uivalaca, nego i pravo trave da ne bude poseena. O Ana Niemus "Ova studija nalazi da je malo veze izmeu upotrebe gande i kriminala, osim ukoliko se posedovanje i uzgajanje gande smatra zloinom." Jamajanska studija (1970)

66

INTERVIJU SA Prof. LESTER GRINSPOON-OM...


Prof. Lester Grinspoon je psihijatar sa Harvarda (Lester Grinspoon je Associate Professor Emeritus of Psychiatry at Harvard Medical School). Njegova knjiga "Marijuana zabranjena medicina" je prevedena na sedam jezika. On je jedan od etiri ampiona terapije efektom Marihuane. On kae da je samo 25% populacije USA zainteresovano za uklanjanje prohibicije nad Marihuanom, ali 80-85% smatra da bi trebala da se koristi u medicinske svrhe. On je veoma jasan po pitanju politike iza prohibicije i zalae se za pokretanje pitanja legalizacije u US kongresu ,kako bi dozvolili upotrebu Marihuane u medicinske svrhe.

Pitanje: Da li mislite da Marihuana zasluuje trenutnu reputaciju?


Odgovor: Zavisi ta podrazumevate pod reputacijom. Ne zasluuje reputaciju toliko tetne droge, da ljudi koji je poseduju zasluuju da budu uhapeni. U Sjedinjenjenim Amerikim Dravama, u 1995., uhapeno je 589,000 ljudi po raznim optubama vezanim za Marihuanu. Od kako sam zapoeo svoj rad u ovoj oblasti, od 1967, 10 miliona ljudi je uhapeno, da ne spominjem milione koji su bili oznaeni kao kriminalci i ije su karijere unitene zbog hapenja. Marihuana definitivno ne zasluuje taku vrstu reputacije. Dok u svakom sluaju nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana, koji nisu ni priblizno ozloglaeni. Nadam se da e Marihuana stei takvu vrstu reputacije da e od nje nastati jedna nova izuzetna medicina. Marihuana je zapanjujue netoksina.Za sve godine korienja Marihuane, ne postoji ni jedan dokumentovan sluaj smrti prouzrokovan njenim korienjem. Nisam siguran da moete rei istu reenicu za bilo koju drugu drogu. Vjerujem da e cena Marihuane opasti kada se globalno prihvati u medicini, isti sluaj se desio sa penicilinom. Najea cena danas na ulici je izmeu 200-400 dolara po unci predstavlja tarifu prohibicije. Jednom kada se bude koristila kao lek kotace izmeu 20-30 dolara za uncu, to znai da e Joint kotati izmeu 30-40 centi. Predpostavimo da pacijent koji prima hemoterapiju zbog raka pati od vrtoglacive i povraanja. Moe da koristi ondansetron ili granestotron, i oni e ga kotati oko 30 do 40 dolara po piluli i moda e morati da uzima i do etiri pilule. Sa druge strane jedan Joint od 30 centi e mu pomoi podjednako dobro. Ono to mi znamo o primeni Marihuane u medicini je zasnovano skoro iskljuivo na anegdotama. Onda kada nam dozvole da izvedemo detaljnije studije, siguran sam da emo uvideti neverovatan lek. Svaka osoba koja je proucila literaturu zna da je Marihuana neverovatno netoksina droga. Naravno prvi zahtev za svaki lek je da ne steti. Kada Marihuana dobije svoje zaslueno mesto u US farmaciji, mesto koje je izgubila proglaenjem Marihuana Tax ACT-a 1937 (prvo proglaenje Marihuana veoma opasnom drogom), nai e se meu najmanje toksinim supstancama na celom apotekarskom rafu. Pitanje: Da bi ona dostigla pomenut status, koliko je bitno da se razvije drugaiji nain konzumiranja, umesto puenja, ili smatrate da e puenje biti omiljeni nain konzumiranja u medicinske svrhe? Odgovor: Trenutno, puenje je omiljeni nain i postoji nekoliko razloga zbog toga. Prvi, dostupan lek sa THC-om, Marinol sadri samo jedan od 60 kanabinoida. Problem je u tome to nije jednako dobar kao puena Marihuana zato to nisu svi korisni efekti Marihuane iskljuivo u THC-U.

67

Ja mislim, na primer, jo jedan deo spektra kanabinoida, je veoma vaan. Drugo,osoba koja koristi dim Marihuane moe lako da zna koliko joj je dovoljno da sprei vrtoglavicu, ili bilo ta drugo to pokuava da postigne. Ako neko koristi oralno, bilo da uzima Marinol pilule ili Alice B., Toklas-ove braon pilule, teko moe da iskontrolie dozu, i na kraju moe da uzme previe ili premalo. Na oba naina individua mora da saeka da pone da deluje pilula kako bi znao da li je ita postigao. Dalje posmatrano, postoje razlike u biodostupnosti. Na primer, dve osobe mogu uzeti jednu Marinol pilulu, ali jedna moe apsorbovati vie od druge, tako da nivo apsorbcije moe biti vei danas nego sutra. Ba zbog ovog razloga puenje je bolje. Kako god, ja mislim da u budunosti neemo puiti Marihuanu, ve emo je koristiti inhalacijom zato to kanabinoidi lako isparavaju iz biljke. Tehnologija za tako neto postoji danas, ali je nemogue istraiti je zbog stava US vlade.

Pitanje: Da li ste oduvek smatrali da je Marihuana toliko korisna supstanca?


Odgovor: Ne . 1967., bio sam veoma zabrinut zbog mladih ljudi, korisnika te uasne droge, Marihuane, i nisam sluao autore koji su pokuavali da kau suprotno. U to vreme, i verovao sam da trebam da otkrijem naune injenice a da ih zatim objektivno iznesem na videlo, nebi li nekim ljudima skrenuo panju. Kako se na kraju ispostavilo, otkrio sam da mi je do tada ispiran mozak , kao i svakom drugom amerikom gradjaninu, i da iako Marihuana nije bezazlena, mnogo je manje opasna od alkohola i duvana.

ak ta vie otkrio sam da Marihuana ne stvara fiziku zavisnost,!


Proveo sam tri cele godine istraujui pre nego to sam napisao knjigu, Marijuana Reconsidered (predomisao u vezi Marihuane, slobodan prevod), koja je bila objavljena od strane Harvard univerziteta 1971. nazvao sam je tako [zato] to sam se i sam predomislio. Danas je ta knjiga klasik. Moj zakljuak je bio taj da je najopasnija stvar kod Marihuane injenica da je vie od 400,000 ljudi godinje uhapeno zbog nje. U knjizi sam takoe predvideo, da kada ljudi budu shvatili sve o marihuani, slobodna procena 10 godina, njen legalni status bie promenjen. Toliko sam dobar kao prognostiar! Prognoza je neuspela... U knjizi sam napisao,poglavlje o terapijskoj upotrebi. To su spisi koji su ostali od terapeuta 19-og veka, u vreme kada je droga dosta koriena. Pre pet godina sam shvatio sam da je tema jako zanimljiva, i uvideo sam da sam proveo isuvie godina istraujui koliko je tetna (ili netetna) Marihuana, i da je dolo vreme da istraim koliko bi mogla da bude korisna. Bio sam zainteresovan za medicinsku i nemedicinsku upotrebu. Na kraju knjige, Marijuana, zabranjeni lek, samo pogledajte njenu potencijalnu medicinsku upotrebu.

Pitanje: Da li je knjiga bila uspena?


Odgovor: Apsolutno. Knjiga je naroito odlino prihvaena u Evropi . U Londonu sam, na primer, pre oko godinu dana, uestvovao na TV debati, a jedna ena koja je dola iz Leeds-a kako bi bila u publici, rekla mi je koliko je knjiga promenila njen ivot. Patila je od Multiple Sclerosis i bila je privuena drogom iz razloga to joj je olakavao bolove u miiima. Ljudi koji pate od MS sindroma esto ne mogu da kontroliu beiku. Pre upotrebe Marihuane, bila je tridesetsedmogodinja majka koja je bila suvie uplaena da napusti kuu zbog svog stanja. Zahvaljujui marihuani, postala je sposobna da kontrolie beiku i ponovo ivi svoj ivot.

Pitanje: Koje su nemedicinske upotrebe Marihuane?


Odgovor: u mojoj knjizi, Marihuana-zabranjena medicina , postoje prie o ljudima koji su nalazili da Marihuana oslobaa inspiraciju i potstice kreativnost,ili pomae seksualno. Mnogi ljudi slabog apetita, koriste je sa dobrim efektom. Takoe, u istoriji je esto koriena u duhovne svrhe. U najnovijem izdanju knjige Marihuana zabranjena medicina , obratiemo panju na uticaj Marihuane na spreavanje starenja. Studije e obratiti panju na starije ljude koji koriste Marihuanu u medicinske i nemedicinske svrhe, nebi li olakali sebi starost.

68

Pitanje: Moeteli da se setite i jednog razloga zbog kog bi Marihuana i dalje ostala ilegalna droga ?
Odgovor: Prvo, dozvolite mi da kaem, imam tri razloga da budem zabrinut zbog Marihuane. Jedno su deca koja nebi trebala da je koriste,isto kao to nebi trebala da koriste duvan i alkohol. Drugo, Marihuana i voznja automobila ne idu zajedno. Opet, isto se odnosi i na mnoge narkotike. Na kraju, postoji sumlja da se odreena teta nanosi respiratornom sistemu.

Plua nisu napravljena da udiu dim nastao od sagorevanja biljaka tako da moramo predpostaviti
da ini istu tetu respiratornom sistemu kao i cigarete. Ipak ljudi ne pue ekvivalent paklici cigarete dnevno. Niti je ovo problem koji ne moe biti reen tehnologijom,ili ironijom, pravljenjem potentnijih trava gde je dovoljno uzeti nekoliko dimova kako bi osetili efekat.

Pitanje: ta spreava Marihuanu da postane legalna droga? Da li ima skrivenih interesa?


Odgovor:

na prvom mestu vlada US-A ne zeli da prizna da nije bila u pravu Marihuane, i da je 10 miliona ljudi uhapeno od 1967 ni zbog ega.
Takoe, ima skrivenih interesa. Postoji mnogo ljudi koji bi dosta izgubili kada bi Marihuana postala legalna. Postoje agenti za suzbijanje narkotika, specijalna policija, farmeceutske kompanije koje prodaju urin testove, i ljudi koji prodaju preparate za skremblovanje testa. Takoe postoje ljudi koji na ilegalnosti Marihuane zarauju ogromne pare. Niko od pomenutih ljudi ne bi bio srean kada bi im izvori zarade iznenada nestali. Pitanje: Predpostavljamo da farmaceutske kompanije ne bi bile srene kada bi se Marihuana iznenada pojavila na scenu kao ogroman konkurent modernoj medicini? Odgovor: Ne,ne bi bile. Uzmite Ondansetron za primer. Farmaceutskoj kui ostaje oko 20 dolara po piluli. A cigareta Marihuane koja ima isti efekat, ako ne i vei, bi kotala oko 30 centi. Da li je uopte udno to to se farmaceutske kompanije plae legalizacije Marihuane.

Pitanje: Nije li veina lekova prilicno toksina?


Odgovor:

Apsolutno. Postoji veoma mali broj njih toliko malo toksinih koliko je Marihuana. To je INJENICA.

69

VARLJIVI PRIJATELJ S ISTOKA


Botaniki gledano Marihuana je vrlo zanimljiva biljka, koju su godinama trpali u razliite porodice, da bi na kraju neko ak utvrdio da je roakinja smokve. Prastari grad Varanasi, kojeg zovu jo i Kashi, a Englezi su mu nadenuli ime Benares, jedan je od sedam svetih gradova Indije. Hindusi veruju da onaj ko umre na obalama reke Gange, u Benaresu, odnosno na glavnom od njegovih 365 gatova, ne mora natrag u novo telo na Zemlji. Drugim reima, takav se sretnik oslobaa kruga raanja ili reinkarnacije. Za njega prestaju beskrajne patnje koje ivot donosi, pa umirui danonono preplavljuju ovaj grad. Dolaze najee vozovima, ali i u avionu moete primetiti pokojeg jainistikog svetenika ili bolje stojeeg Indijca na kome se vidi da mu kraj nije daleko. Dok amcem plovite rekom, kraj vas prolaze mali zaveljaji u kojima su ostaci onih koje su spalili, nakon to su ih ujutro pronali mrtve na gatu, ili su ih donijeli lanovi njihovih porodica. Uz obalu su brda drva, za one bogatije sandalovina. Ni u smrti jednakosti nema, mada je nezainteresovanost neposrednih korisnika sasvim jasna. Benares je budan 24 sata dnevno. Prljavim, pranjavim ulicama glavinjaju prosjaci, beskunici, samozvani astrolozi iz ijih usta bazdi jeftini alkohol i, naravno, turisti eljni uzbuenja u gradu za koji je neko uporno dokazivao kako je davno ugostio i samog Isusa Hrista. Kau, tada se zvao Issa. Bajka pomae turizmu kojem je ovde podreeno sve. Valjda je zato Benares grad u kojem moete u dravnoj trgovini, koja se zove bhong shop, kupiti sve ono to se moe dobiti iz biljke koja se latinski zove Cannabis. Re je o marihuani, koju, osim ovde, legalno moete kupiti verovatno samo u Nizozemskoj. Susretljivi, ve dobro oamueni prodavac pristaje nas uvesti u povee skladite skromne trgovine u kojem sjede neobrijani Indijci koji ovde pripremaju i pakuju proizvode koje zovu Bhang, ghanja i charas. Moj je ameriki prijatelj Richard zbunjen. Toliko droge na jednom mestu tjera ga na kalkuliranje kolika bi joj bila vrednost na ulicama nekog od amerikih gradova. Izbacuje cifru od preko 300 000 dolara. Pomiljam da je moda prekardaio nekom nulom, no on inzistira. Znam da se u koli jedva provlaio zbog matematike i ipak mu ne verujem. Momci se oko nas blaeno krevelje, dok mi impresionirani naputamo prostor u kojem se nalazi hiljadama puta vea koliina Marihuane od one zbog koje su mnogi na Zapadu osueni na dugogodinje robije. To ti je teorija relativnosti u podruju vrednosti koje diktiraju dravne institucije. U Indiji se moe napuiti do besvesti za par dolara, dok su te jo nedavno za istu stvar u SAD mogli skloniti i na deset godina.

70

Danas se u veini amerikih saveznih drava posedovanje Marihuane u koliinama organienim na osobnu upotrebu kanjava novanom kaznom, jer vie protok ove droge niko ne moe kontrolisati. Rauna se da je u SAD ak 40 hiljada osoba godinje kanjavano globom, privoeno na sasluanja ili zatvarano zbog Marihuane. Izvetaj Europske Zajednice iz 1991. godine pokazuje da je u zemljama lanicama promet ostvaren od prodaje Marihuane 7,5 milijardi dolara godinje, prema nekima ak tri puta vie nego od heroina. Godinu dana ranije, zaplijenjena je koliina od 2.200 tona Marihuane, a da, prema vlastitom priznanju vlasti u tim europskim zemljama, ... na tritu uopte nije nedostajalo te vrste droge.... Zakoni se i u Europi razvodnjavaju kada je u pitanju Marihuana, odnosno onaj njen dio koji ima nadimak trava. Kasnije emo razjasniti razlike u proizvodima koji se dobijaju iz razliitih delova iste biljke. Pritisci za legalizacijom ove sigurno najblae droge, koja se ipak, uz amfetamine i barbiturate, nalazi u klasi B britanske liste narkotika, traju ve decenijama. Dok njeni zagovornici istiu njenu blagost u delovanju na organizam, oni koji su za njenu zabranu podseaju na ono najopasnije: da nas beba moe odvesti vukovima. Statistikama se stalno pokuava dokazati da su zavisnici o tekim drogama poput heroina i kokaina esto poinjali svoju narkomansku karijeru s Marihuanom. Oito tu neega ima, pa i mimo vrstih dokaza, svetske vlade oklevaju kada je u pitanju legalizacija Marihuane. Izvetaji i anketa o tome da je Marihuana opasna ili nije opasna ima na stotine. Ako je samo u Europi promet od Marihuane meren u milijardama dolara, svakome je jasno da je najmanji problem pribaviti istraivanje koje potvruje ovu ili onu tvrdnju. Jer, kako su me upozorili neki dobri poznavatelji ove problematike, opte uverenje da legalizacija Marihuane odgovara onima koji je prodaju na crnom tritu nije tano. Kada bi dolo do legalizacije kanabisa, to bi najvie pogodilo upravo one koji ga proizvode i prodaju na crno. Prema toj tezi, svaki bi promet ovom drogom vrlo verovatno postao monopolom drave, koja bi ujedno kontrolisala kvalitetu, pa bi razraena podzemna mrea botaniara amatera, koji beru milijarde dolara godinje, ubrzo usahnula. Zato je u toj magli interesa u kojoj u prvoj liniji stoje nepopravljivi optimisti, entuzijasti trave koji su od njene legalizacije napravili itavu ideologiju, nemogue razabrati ko je zapravo taj koji povlai konce. Nesumnjivo, gigantski kapital koji se oko Marihuane vrti mora imati debelog uticala na sve sfere ljudskog ivota, od medija do visoke politike. Najpopularnija teza koju zagovaraju travoljupci jeste ona da je Marihuana zdravstveno neuporedivo manje tetna od alkohola, pa stoga nema razloga da se ne legalizujea. Jer, dobar je stari pira ne samo legalan, ve se ak nalazi na popisu prehrambenih namirnica ! To to je vatrena voda, zbog uroene neotpornosti severnoamerikih Indijanaca tu itavu rasu upropastila, naravno uz pomo dobrih bijelih ljudi, nikoga naroito ne zanima. Istoriju pie pobjednik, koji danas iznalazi opravdanja za stanje u indijanskim rezervatima gde je teki alkoholizam jedan od glavnih razloga za siromatvo i neobrazovanost ljudi kojima je jednom pripadao itav kontinent na kojem su sada svedeni na turistiku atrakciju i proizvodnju suvenira. Marihuana je biljka koju belee prastari spisi, a arheoloka su istraivanja potvrdila da je bila poznata, dakle verovatno u upotrebi, ve pre 8.500 godina. Postoje tri glavne vrste Marihuane, oznaene latinskim imenima: Cannabis sativa, Cannabis indica i Cannabis ruderalis. Prva je od njih najrairenija, ima je mnogo u Kini, a zna se da je ve u 16. veku bila rasprostranjena po celom severnoamerikom kontinentu. Karakteristika je ove vrste konoplje: slabija narkotina delovanja, visoka stabljika iz koje se izvlae jake vlati, ali i mala koliina smole, koja zapravo sadri najveu koliinu THC-a, tetrahidrokanabinola, jednog od glavnih sastojaka koji ovu biljku ine drogom.

71

U tom 16. veku Cannabis sativa, konoplja zanimljive budunosti igrala je na amerikom kontinentu jednu drugu ulogu. Naime, od nje su se proizvodili papir, tkanina za odeu, jedra za jedrenjake i brodska uad. Britanske potrebe za uadi i jedrima bile su, prema Staffordu, tolike da je sve do polovine 18. veka postojao propis kojim se u Virginiji predviala kazna za farmere koji nisu uzgajali kanabis ! Poznato je da je ovu biljku uzgajao i George Washington, a iz dnevnika moe se samo nagaati da li je bio upoznat s njenim oaravajuim kvalitetama, koje e dva veka kasnije poharati dravu kojoj je udario temelje. Thomas Jefferson je posebna pria. Vrhunski intelektualac koji je u svojoj kuerini na brdu Monticello u Virginiji imao kolekciju od, za ono vreme fantastinog broja knjiga, njih sedam hiljada, putovao je u Francusku i sa sobom vodio dva Crnca kako bi nauili kuvati francuske specijalitete. Vrt ispred kue oca Amerike Deklaracije Nezavisnosti imao je gredice na kojima je raslo ak 250 vrsta povra, koje je Thomas odlino poznavao. Naravno, nikada se ne bih usudio uzrujati Ujaka Sama teorijom da je u veernjim satima Jefferson frkao jointove, mada se ini da je taj ovek bio suvie znatieljan i pametan, a da bi propustio uti neto o neobinim kvalitetama biljke koja se uzgajala u tako ogromnim koliinama. Cannabis indica klasificirana je 1783. godine, a kako je mogue zakljuiti iz njena imena, potie iz Indije. Tamo ne samo da je lako moete kupiti, ve i nabrati, naravno izaete li malo izvan nekih naseljenih mesta. Intelektualci koje sam sretao u Indiji nisu pokazivali nikakvo oduevljenje za Marihuanu, oni okrenuti duhovnim vrednostima smatrali su da se radi o grehu kojim se gazi tradicionalni zavjet neuzimanja ivanih stimulativa. Kod niih slojeva, recimo vozaa rike koji nas je razvozio Benaresom, uoio sam da je esto pod uticajem Marihuane. Moda je to samo moje iskustvo, ali imao sam oseaj da sredina u kojoj je Marihuana ipak neto svakodnevno ne pokazuje za drogiranje pretjerani interes. S druge strane, ova je biljka zabeleena u Atharva Vedi kao jedna od pet svetih biljaka hinduistike religije. Puenje haia kao neto uobiajeno meu nekim indijskim sadhuima i aghori jogijima odlino opisuje Robert Svoboda u svojoj knjizi Aghora. Botaniki gledano Marihuana je vrlo zanimljiva biljka, koju su godinama trpali u razliite porodice, da bi na kraju neko ak utvrdio da je roakinja smokve. Marihuana se u svom razmnoavanju ne oslanja na insekte, ve postoji enska i muka biljka, a kada to zahtevaju prilike, kanabis moe biti i dvopolna (hermafrodit) ! To znai da na jednoj biljci postoje enske i muke grane i ona se moe sama oploditi i tako nastaviti s razmnoavanjem. Odnos mukih i enskih biljaka varira, zavisno o kraju u kojem biljka raste, odnosno koliini svetla kojoj je izloena. Time se prilikom uzgajanja moe manipulirati i odrediti brojani odnos enskih i mukih jedinki. Ova indijska verzija kanabisa nema kvalitete kojima bi zadovoljila potrebe za uadi i papirom, ali ima one druge. Ona, naime, sadri vie smole psihoaktivnih svojstava, pa je vrsta koja je naprivlanija i ilegalnim uzgajivaima upravo Cannabis indica. Tu sad ima raznih trikova, pa e biljka imati vie narkotikih svojstava ako joj se omogui vie svetla dnevno, a bit e i via ako se sadi u guim redovima. Ovde je majka

72

Priroda nepravedna, pa je enska verzija skoro dvostruko tea od muke. S time da ak 20 posto njene teine otpada na lie, koje e jednog dana zavriti u cigareti nekog sjetnog ostarjelog hippyja na obalama Arapskog mora, u staroj portugalskoj koloniji Goi, gde je sve poelo jo u tim glasovitim ezdesetima naeg veka. Goa je i danas mesto gde moete dobiti ono ime je Bog obdario Indiju u neogranienim koliinama, ali to vie nije mesto na ijim se prekrasnim plaama skupljaju desetine hiljada Amera zadojenih kozmopolitizmom i slobodnom ljubavi. Stari je san mrtav, ezdesete ostaju slatka iluzija na koju podseaju jo jedino stari naputeni samostani Goe u kojima su hippyji znali potraiti malo hlada za vruih indijskih meseci zamagljenih dimom kanabisa. U nekim delovima Indije poljem kanabisa krui ekspert kojeg zovu Ganga Doktor i istrebljuje mukarce meu biljkama, pa ostaju smolom bogatije enke. Sadraj smole u biljci moe se poveati , tako da se ona u odreenom smislu traumatizira, odnosno da se u ranoj fazi uzgoja izgradi naroita koara koja ometa biljku u rastu. U podruju Himalaja, gde se i najvie primenjuje, ona ima nadimak koara za muenje. to vie smole, to vie dolara logika je koja udesno pokree umove gladne profita, pa Amerikanci malo,malo pa otkriju kakav ilegalni pogon ili farmu opremljenu vrlo efikasnom tehnologijom za uzgoj Marihuane. Dobar je primer jedan poduzetnik iz savezne drave Vermont, koji je izgradio gigantski pogon opremljem vetakim svetlima i osveivaima vazdzha. Kada je FBI stigao na vrata zgrade u kojoj su bujale zabranjene biljice, ovek je ve bio odmaglio u nepoznatom pravcu, pa ga sada trae i preko televizijskih emisija. Kuna je produkcija narkotine biljke vrlo razvijena, to nije ni udno ako imamo u vidu injenicu da je ameriko trite krcato prirunicima koji daju detaljne upute kako se to moe provesti u delo. Od iste se biljke, dakle, dobijaju tri glavna proizvoda: prvi je nainjen od lia biljke pri njenu dnu, najjeftiniji je i najee se javlja kao standardna trava ili ono pod ime mi obino podrazumevamo Marihuanu. U Indiji ga zovu Bhang. Bhang neki zovu produkt nainjen od lia i stabljike biljke, a prema nekima je to lie Marihuane mleveno u prah, meano sa zainima i pripremljeno kao napitak. Zatim je tu drugi :ghanja ili ganja, koju verceri nude na svakom uglu u veim indijskim gradovima. Ghanja bi trebala zapravo biti Marihuana, ali po svemu sudei ima niz raznih dodataka. esto je zamenjuju s gunjom, Abrus precatorius, koja je takoer psihoaktivna. Optenito, veu trinu vrednost imaju produkti od lia s vrha stabljike, jer sadre veu koliinu smole. Cvjetni pupoljci donose jo vei sadraj aktivnih tvari. Konano, tu je i sama, ista smola, koja je poznata kao charas ili, nama na Zapadu hai. Ova je droga oko 10 puta jaa od obine trave, koja moe znatno oscilirati u kvalitetu. Tako je, recimo, iz naroite vrste semena mogue dobiti biljku iji se enski predstavnici obrauju pre no to se na njima pojave semenke. Ova se vrsta Marihuane smatra najpotentnijom, a poznata je pod imenom sinsemilla, to na panjolskom znai bez semenki. Uzgajivai koje je u nekim delovima sveta nemogue kontrolisati, a to je na mnogim mestima jer se Marihuana lako prilagoava u gotovo svim okolnostima, doveli su itav biznis do savrenstva. Usprkos vekovima upotrebe, ova droga skriva jo mnoge tajne. Tako nije nikada objanjeno zato oni koji pue Marihuanu uzgojenu na razliitim mestima u svetu tee razvijaju toleranciju prema narkotiku nego oni koji stalno pue Marihuanu istog porekla. Produkti nastali iz ove konoplje uglavnom se pue, ali se mogu i vakati.

73

Kanabis se u Severnoj Africi konzumira kao meavina sa zainima i voem poznata kao majoon, a postoje i tamne, mekane kuglice poznate kao Tibetan Temple Balls, te tzv. Thai Sticks Tajlandski tapii, odnosno osuena trava vezana u tapie vlaknima iste biljke koja je vrlo jaka i pui se. Postoji dugaki niz pripravaka iz svih delova sveta, poput Nepala, Afghanistana, Kolumbije, Meksika, Havaja itd. Ulje nainjeno od haia (Ha-Ulje) moe dati vrlo jake psihodeline efekte, koji mogu trajati i vie sati. Istorija je pokazala da iskustva s ovom drogom imaju niz neoekivanih aspekata, koji podrazumevaju probleme s kojima emo se pozabaviti kasnije.

Thai Sticks

Svojevremeno legalan hai shop u Katmanduu. Nepal,1973.

74

Cannabis (Od Skita Dylana)


Kanabis je u raznim delovima sveta poznat pod raznim imenima, a opisan je u irokom rasponu dela, od persijske Zend Aveste do Pria iz hiljadu i jedne noi. Neka su iskopavanja u Grkoj podstakla pekulacije da je naeni komad haia dokaz da je ovu drogu kod proricanja koristila delfijska proroica Pitija. Teza ima konkurenta u prii da se lokacija na kojoj je proroica vraala nalazila na movarnom tlu iz kojeg su izbijali podzemni plinovi, pa se proroica trovala na taj nain, a ne haiem. Naravno, ostaje nam i mogunost da je ona odista imala proroke sposobnosti, pa joj nisu trebala nikakva trovanja. Trea vrsta kanabisa, Cannabis ruderalis, otkrivena je tek 1924. godine i to u junom Sibiru. Verovatno je njen otkriva imao u rukama prastare zapise Herodota, koji se neko vreme pridruio nomadskom plemenu Skitima. Stanovnici stepa koji su bili u stalnom pokretu imali su neobian obiaj. Naime, nakon to bi sahranili nekog vanijeg lana plemena, Skiti bi se proiavali tako da bi konstruirali improvizirani ator koji je zapravo predstavljao parnu kupelj. Ulazili bi u prostor na ijem se podu nalazilo uareno kamenje i na njega bacali semenke biljke koja je vekovima kasnije identifikovana kao jedna vrsta konoplje. Herodot je zametio narkotino delovanje dima nastalog od semenki, jer su sudionici u ritualu zavijali od zadovoljstva nakon to su unutar ovakva atora proveli odreeno vreme. Ovaj je zapis zaboravljen do kasnih etrdesetih ovog veka kada je u zabaenim i slabo istraenim planinama Altaja otkriveno itavo groblje Skita ija se starost procenjivala na 400. godinu pre Hrista. Niske su temperature pomogle ouvanju tela pokojnika, uz koje su pronaeni mali atori u kojima su se nalazile bakrene posude ispunjene semenkama konoplje. Analiza je pokazala da se radi o vrsti Cannabis ruderalis, pa je legenda da su Skiti jo davno poznavali sva svojstva kanabisa time dobila svoju definitivnu potvrdu. Izgleda da je ova vrsta poznata iskljuivo u ovom delu sveta, odakle se nije irila najverovatnije zbog toga to kao droga nije bila posebno atraktivna. Naime, sadri relativno malo tetrahidrokanabinola, nia je, s neto debljim liem od svoje za meunarodno podzemlje privlanije roakinje. Kanabis je u raznim delovima sveta poznat pod raznim imenima, a opisan je u irokom rasponu dela, od persijske Zend Aveste do pria iz hiljadu i jedne noi. Neka su iskopavanja u Grkoj podstakla pekulacije da je naeni komad haia dokaz da je ovu drogu kod proricanja koristila delfijska proroica Pitija. Teza ima konkurenta u prii da se lokacija na kojoj je proroica vraala nalazila na movarnom tlu iz kojeg su izbijali podzemni plinovi, pa se proroica trovala na taj nain, a ne haiem. Naravno, ostaje nam i mogunost da je ona odista imala proroke sposobnosti, pa joj nisu trebala nikakva trovanja. Najbizarnija legenda vezana uz kanabis sigurno je ona o Redu Asasina (Ubica), a potie od Marka Pola, venecijanskog putnika koji se 1273. godine naao u dolini Alamut u Persiji. Tamo je sreo Starca s Planine, poglavara persijskog ogranka ismailitske sekte poznate pod imenom Asasini. Dva veka stari red e uskoro pomesti jedan od retkih koji ga je nadmaio okrutnou Dingis kan. Poreklo je reda dosta nejasno, ali prema nekima radi se o sekti koja je nastala u istorijskom raskolu unutar Islama, kada je dolo do podele na sunite i iite. U borbama oko Muhamedova naslednika ak je ubijena i Prorokova ker Fatima, a poele su nastajati razliite sledbe na ijem su elu bili sveti ljudi iz pustinje, meu kojima su neki verovali u reinkarnaciju, drugi u potpune seksualne slobode, a tako je nastao red otpadnika od

75

otpadnika, koji je propovijedao ubijanje kao versku dunost ! Radi se o pretei budueg Reda Asasina kojeg sredinom 11. veka osniva Hasan bin Sabbah, koji je ujedno prvi Starac s Planine. Radilo se o tipu kojeg Colin Wilson opisuje kao ... oveka verske discipline poput Sv. Augustina i politike nepopustljivosti jednog Lenjina.... Uskoro Hasanovi ubice, koji po potrebi rtvuju vlastiti ivot da bi smaknuli nekog ko je smetao njihovom gazdi, postaju strah i trepet za velmoe tog dela sveta. Hasan ubrzano okuplja sledbenike i postupno zauzima dvorac Alamut, ije ime u prevodu znai Orlovsko gnijezdo. Tu e provesti ostatak ivota upravljajui intrigama u tadanjem jo vrlo podeljenom svetu Islama. Pisao je i knjige, a oni retki koji su ga mogli sresti i osobno, osetili su njegov bijes ako bi sluajno prekrili neki od kodeksa kojih se on fanatino pridravao. Konzumiranje vina je bilo zabranjeno, pa je Hasan dao ubiti i vlastita sina koji je to pravilo prekrio. Nazanimljiviji je dio prie onaj o tome kako se pripremalo Asasine za akcije u kojima bi ubijali u ime vere, a na temelju Hasanovih prosudbi. oveka bi uverili da e zbog onoga to e uiniti zasluiti Raj, dapae, dobio bi doputenje da mesto gde e se kasnije preseliti za vjenost poseti na tri dana! Naime, u dubokoj kotlini iza dvorca, u koju je svaki pristup bio strogo zabranjen, napravljen je raskoan vrt s fontanama i prekrasnom palaom. Kandidata za ubilaku misiju bi drogirali haiem i, izgleda, opijumom. Tada bi ga prenijeli u imitaciju Raja koja je morala za ove ljude iz pustinje biti fascinantna. Tri dana on bi uivao u lijepim enama koje je imao na raspolaganju, raskonoj palai i obilnim koliinama haia. Zadnji bi ga dan drogirali do besvesti i vraali u Hasanov zamak. ovek, koji je bio uveren da je zaista zavirio u Raj, pun je entuzijazma primao zadatak koji bi mu poverio Starac s Planine. Hasan je imao vojsku svojih fanatika koja je bila premala za voenje bitaka, pa je to nadoknaivao atentatima na svoje neprijatelje, u emu su njegovi sledbenici dostigli zavidan nivo efikasnosti. I oni najzatieniji suparnici esto bi padali kao rtve Asasina. Dovoljno je rei da su uspjeli likvidirati Nizama AlMulka, Velikog Vezira turskog sultana, ali i mnoge druge. Brojni su dokazi da pria o ovom jedinstvenom pranju mozga uz pomo haia nije samo legenda.

Hai, koji je, kao to sam ve


napomenuo, zapravo smola sastrugana s biljke, pronaen je i na jednom kartaginjanskom brodu potonulom za vreme Punskih ratova, spominje ga kao sredstvo za podsticanje dobrog raspoloenja u vreme Rimskog Carstva i sam Galen, dok je u Baselu otkriven crte botaniara Leonhardta Fuchsa iz 1542. godine, na kojem se vidi ova biljka koja se postupno proirila po celom svetu. U poetku 16. veka, kanabis kao biljku koja neobino deluje na ljudsku psihu opisuje i francuski knjievnik Francois Rabelais. Ne treba ni naglaavati da su drogu oduevljeno prihvatili i drugi umetnici. To je dodue bilo tek 1844. godine, kad je Theophile Gautier u Parizu osnovao Le Club des Haschischins (Klub prijatelja haia), koji je jednom meseno okupljao ljude poput Baudelairea, Hugoa, Balzaca i Dumasa. Tada vodei pariski minkeri odabrali su za svoja redovna mesena drogiranja hotel Pimodan. Hai je pristizao iz Alira, a neki smatraju Gautierove opise delovanja narkotika prvima te vrste u Europi. No, ima i onih koji osporavaju njihovu autentinost verujui da je pjesnik obilno pretjerivao fantazirajui na nain koji nije karakteristian za produkte dobijene iz narkotine konoplje. Izgleda da je od celog drutva kanabis najvie strefio Baudelairea, ija su dela vrlo esto obojena tamnim raspoloenjem, a to se nereko pripisuje njegovom prekomernom uivanju u zavodljivoj biljci. Trovanje haiem u kasnijim godinama u umetnikom svetu ne predstavlja nikakav raritet. Marihuana jo manje.

76

U svojim je songovima otvoreno zagovaraju Beatlesi, Rolling Stonesi, Bob Dylan i mnogi drugi, a u ezdesetima i sedamdesetima se u aktivnu borbu za njenu legalizaciju ukljuuju Allen Ginsberg, ali i ironini Lenny Bruce, koji javno izjavljuje da e Marihuanu legalizovati onda ... kada ponu hapsiti decu politiara i studenti prava osete njene efekte pre no to postanu sudije ili tuitelji....

Upotreba trave
Obzirom da je kanabis najrairenija droga, uz bezbroj oblika u kojima se pojavljuje na tritu, mogue ju je u organizam unositi na razne naine. Oni koji ele jae efekte, obino pripravke kanabisa pue. To moe biti u obliku cigarete, koju tada zovu joint ili spliff. Mea se s duvanom, a u istoj formi moe se nai i hai. Puiti se moe preko razliitih lula ija je funkcija najee to da dim droge prevedu preko vode. Najpoznatije su takve sprave, ija je namena zapravo ista, tzv. chillum i nargila. Neki ak narkotinu smolu stisnu izmeu dve uarene otrice noa, a dim zarobe u obinoj boci za mleko. Taj se dim naglo udie i zadri u pluima to je due mogue. Time se osigurava ubrzani prodor tetrahidrokanabinolnih molekula u krvotok, a tako i u mozak, gde e izazvati senzacije zbog kojih se droga i pui. Za nenaviknutu osobu iskustvo moe biti vrlo neugodno, praeno oseajem guenja ili estokim kaljem. To e ponovnim uzimanjem droge postupno nestati. Jedenjem proizvoda na bazi kanabisa nee nastupiti gotovo trenutni efekti kao to je to sluaj s puenjem, dapae, moe proi i sat i po dok nastupe dejstva konzumirana narkotika. A taj nain unoenja u telo haia ili Marihuane predstavlja poveanu opasnost zbog toga to onaj koji ga uzima ne zna je li uzeo koliinu koja e postupno dovesti do iskustva iznad eljenog, ali ne u pozitivnom, ve negativnom smislu. Naime, dok itava kroz usta unesena koliina droge pone delovati, korisnik moe videti da je uzeo previe, kada e se nereko poeti gubiti u tekim i neugodnim emocijama koje nee moi kontrolisati. Pua e, kad oseti neto to mu se ne svia, smesta prestati uvlaiti omamljujui dim i time iskustvo kolikotoliko staviti pod kontrolu. Od kanabisa se mogu spravljati i alkoholature, a stvari su se razvile do te mere da postoje itavi kuvari u kojima pie kako kanabis moete ubaciti u kulinarske specijalitete! (Jedan je i u ovoj knjizi). Raireno uverenje da je kanabis najblaa droga samo je, prema nekima, delimino tano. Iskustvo s Marihuanom i haiem pre svega e zavisiti o kvalitetu droge, ali i mentalnom stanju korisnika. Hai e oveka uiniti tromijim, a Marihuana veselijim. Veina korisnika Marihuane opisuje svoje stanje kao oslobaanje od psiholokih konica u prometu s okolinom, sanjivost i poveanu osetljivost na zvuk i boje. Muzika dobija naroito znaenje i zvui grandioznije nego u normalnim okolnostima. Uvid u znaenje mentalnih procesa prostaje otriji, osoba moe biti dobre volje i oseati potrebu za smehom. Radi li se o drogi snanija delovanja, moe doi do halucinacija sa zatvorenim, ali i otvorenim oima. esto te halucinacije izgledaju kao ivi crtani filmovi, mogu podseati na iskustva s LSD-om. Puno se pekulisalo s afrodizijakim efektima kanabisa, koji zaista, prema nekima ... poveava seksualnu privlanost i oseaj sigurnosti u odnosima s partnerom.... To se osporava tezama da je u pitanju vea podlonost sugestiji uslijed suenja svesti izazvanog drogom, pa ovek doveden u specifinu i stimulativnu situaciju reaguje poveanim interesom i, eventualno,potencijom.

77

No, treba upozoriti da su iskustva nekih upravo obrnuta. Droga ih ini nezainteresovanima za druge ivotne radosti. To je verovatno sluaj s onima koji uzmu vee doze droge, kada, kako to dobro formulira Andrew Tyler, dolazi do paralize mate i bezvoljnosti koja rezultira gubitkom elje za micanjem udova. Pred dosta godina, kada sam s nekoliko prijatelja usred zime zaglavio u malom danskom ostrvskom mestancu Oster Kippinge, grupa se mladih Nijemaca napuila haia u lokalnoj birtiji. U nedostatku opreme i zarobljeni snijegom koji je blokirao sve puteve, koristili su pivsku bocu, zapravo njen grli u koji su nagurali hai pomean s duvanom. Bilo mi je jasno da su doze koje su inhalirali bile daleko vee od standardnih. To je bilo jasno i iz injenice da su satima nepomino piljili u jednu taku. Jedan je od njih redovno povraao, nakon to bi odteturao kroz stranji ulaz iz birtije van. Ostali su se oseali high do te mere da uopte nisu imali elje komunicirati s okolinom. Dodue, i to je drukije ako je euforino stanje izazvano manjim dozama droge. ovek osea potrebu za odnosom s okolinom, ali nereko zaboravlja zapoeti s konverzacijom! Dr. Charles Tart je svojevremeno nainio opirno istraivanje efekata Marihuane, koje je, prema njegovim tvrdnjama, kroz naroite upitnike, obuhvatilo iskustva ukupno 37.000 popuenih jointova. Uinke je podelio na uobiajene i retke (poznati su i sluajevi u kojima kanabis uopte ne deluje na korisnika odnosno ne izaziva nikakve promene u njegovoj svesti). Istraivanje otkriva da je Tart vrlo verovatno osoba sklona ideji legalizacije Marihuane koja objektivno nije pridala jednaku vanost ugodnim i loim dejstvima droge, za koju su do njegova vremena mnogi strunjaci tvrdili da nije ba bezazlena. Tart, koji se kasnije bavio i parapsihologijom, kao glavni efekt Marihuane navodi oseaj dubljeg znaenja u dogaajima iz okoline, te ivlje slike okolia. Oseaji se profinjuju, pa ovek bolje razume rei neke pjesme, a njene tonove percipira detaljnije. Katkada dolazi do poveanog apetita, uglavnom zbog toga to se izotrava oset ukusa. I percepcija vremena se menja. Ono kao da se usporava, prolazi sporije, pa ovek osea sada i ovde mnogo intenzivnije. Ovo istraivanje tvrdi da se kvaliteta orgazma delovanjem narkotika menja, a oset dodira poprima neka nova svojstva. Nastupa oseaj oputenosti i razumevanje za druge osobe, koje se oituje i u poveanom interesu za humor. Drogirani nije buan kao osobe pod uticajem alkohola, ali se niti ne moe usredotoiti na intelektualne zadatke koji zahtevaju okretanje prema spoljnjom svetu. Svoje obveze ne smatra preko vanima i pokazuje znakove neodgovornosti. Panja mu bjei i oteano ita. Osea se dobro i nezainteresovan je za probleme koji zahtevaju bilo kakav napor. Ne pokazuje interes za kontrolom nad situacijom, ve se dejom naivnou preputa procesu okretanja prema unutra, pri emu ima oseaj da poinje bolje upoznavati vlastitu linost. Nema komplikacija sa spavanjem, a olako izbjegavanje obveza jedan je od razloga zato se ova droga smatra drutveno tetnom.

Bad Trip
Doivljaji mogu biti i vrlo neugodni. Zvukovi postaju razvueni i nejasni, boje udne, svet nezanimljiv i besmislen. Drogirani se moe osetiti okruenim neprijateljskim silama ili ak od njih opsjednutim, a nereko poinje oseati energetske centre na telu poznate u joga tradiciji kao chakre. To moe pratiti oseaj strujanja energije u kimenom stubu. Cjelokupni period delovanja kanabisa moe proi u neugodnim emocijama, uz nejasan oseaj magijskih sila na delu.

Overload

78

Spoljnji izgled drogiranoga moe podseati na robota i itavi periodi iz sjeanja mogu biti izbrisani. Javlja se oseaj munine i neugodne tromosti, nakon ega moe uslijediti povraanje, ak i u sluaju uzimanja manje doze narkotika. Neki mislima odlutaju, a kasnije se ne mogu prisjetiti koliko je vremena proteklo. Moe se javiti fenomen poznat kao deja vu, a u nekim situacijama dolazi do nekontrolisanog pokretanja udova. esto tada nastaje panika od potpunog gubitka kontrole nad ivotnim procesima, nastupa drhtanje ruku, a ovek postaje nemiran. Sve to prate problemi sa spavanjem. Overload U onim teim sluajevima dolazi do dugotrajnijeg gubitka interesa za seks i opasnog ponaanja u drutvu drugih osoba. To se moe manifestirati kao verbalna agresija prema ljudima koje korisnik droge od pre smatra neprijateljima, ali i onima s kojima je ranije odravao korektne odnose. Dolazi do zahlaenja u odnosima s drugim ljudima i teih ispada. Kako to priznaje Tart, osoba pod uticajem kanabisa moe osetiti snaan impuls koji je tjera da nekoga fiziki povredi. To je sluaj kod korisnika s duim staem i onih koji uzimaju vee doze ove droge. Naravno, pravila nema jer neko s odgovarajuom predispozicijom moe puknuti od relativno niske doze bilo koje droge. Imao sam prilike sresti mladia u ranim dvadesetima koji je odavao smirenu i stabilnu osobu koja je redovno uzimala Marihuanu iz rekreacijskih pobuda. Jednog se dana naao u psihijatrijskoj bolnici, opsjednut idejama o tome kako su na njega baeni uroci i snanim, nekontrolisanim strahovima od ludila. Bez jakih medikamenata i odricanja od svih vrsta narkotika oporavak nije bio mogu, dapae, pretila su mu psihotina stanja i doivotni psihiki poremeaji. I njemu je postalo jasno da i beba meu vukovima katkada moe progutati oveka. Overload

Ameriki dravni rat protiv Marihuane poistovjeuje se s Harryjem J. Anslingerom.


Zakleti protivnik droge, Anslinger nije alio truda u javnosti iznositi sluaj za sluajem ubistva u kojima je navodno presudnu ulogu odigrala konzumacija verovatno najblaeg narkotika Marihuane. U periodu od 1932. do 1937. godine kampanja protiv kanabisa razmahala se toliko da je 46 od 48 amerikih saveznih drava ovu drogu stavilo izvan zakona. Objavljivane su prie o onima koji su pod uticajem Marihuane skakali s prozora viekatnica, a spominjano je i seksualno nasilje kao patologija koja se polako razvija ako ovek u organizam unosi tetrahidrokanabinole. Nije mnogo pomogla ni injenica da je postojalo 28 razliitih medicinskih preparata na bazi kanabisa. Kutije cigareta s Marihuanom koje su se prodavale kao sredstvo u borbi protiv astme povuene su iz prodaje, kao i ostali proizvodi koji su imali bilo kakve veze s kanabisom. Iz dananje je perspektive jasno da je Anslinger u mnogo emu pretjerao i rat protiv Marihuane pretvorio u svoju opsesiju. Ipak, odreene injenice kojima je baratao nije lako osporiti. Neki autori knjiga o drogama i njihovim efektima mrzili su ga toliko da je jedan od njih napisao doslovce:

Anslinger je umro 1975. godine konano !


Bila je to slaba utjeha, jer je neumorni ameriki birokrat uspio neke ideje proturiti i u Ujedinjene Narode, ve u tim ranim ezdesetima skreui panju na dolazeu poast. Shvatili su ga vrlo ozbiljno i, kada je umro, njegova je vizija Amerike liene legalnih narkotika praktino bila ostvarena.

79

Posledice
Kanabis i njegove efekte na oveka, kao to je pretpostaviti, istraivali su mnogi. Medicina opisuje bolest psihoze (ima onih koji postojanje prave psihoze izazvane kanabisom osporavaju tvrdei da se radi o privremenom poremeaju) izazvane ovom drogom, a neki su ak kao relativno estu pojavu registrirali paranoju koja se javlja ako pua Marihuane nije oputen, napet je ili boluje od neke hronine psihike bolesti. Zanimljivo je da neki takve patoloke strahove, koji se povremeno javljaju kod onih koji troe ovu drogu, pripisuju uinku samog narkotika, dok drugi vide problem u kvalitetu robe koja dolazi sa svih strana sveta. Primerice, ustanovljeno je da smola marokanskog porekla zna sadravati kravlji izmet, a junoafrika trava dodatak vrlo otrovne dature. U oba sluaja, spomenuta oneienja mogu imati udela u nastajanju nekog tekog sindroma poput ovih pre navedenih. To, naravno, nije dovoljno utemeljeno objanjenje da bi na bazi njega neko potpuno legalizovao kanabis. Stjee se utisak da su amerike dravne institucije svele kanjavanje zbog posedovanja Marihuane na globe vie zbog oite nemoi da upotrebu ove biljke stave pod kontrolu, nego zbog uverenje da ona ipak ne predstavlja opasnost za fiziko i duevno zdravlje ljudi. No, gotovo svi oni s kojima sam razgovarao, a mogu ih svrstati u grupu vie-manje redovnih potroaa kanabisa, iskreno veruju da ih ova droga ne moe ugroziti. Celi rat oko legalizacije, koji se stalno pojaava kako se gomilaju medicinska istraivanja koja ukazuju na dobre ili loe strane Marihuane koja je od svih narkotikih sredstava najblia vraanju u legalne vode, izgleda da ima malo ansi za kraj. Pre svega zato to se itava scena vezana uz drogu neprekidno zatamnjuje, broj korisnika zabranjenih sredstava raste, pa to ne pridonosi raspoloenju u kojem bi dolo do neega tako senzacionalnog kao to je legalizacija jedne droge protiv koje su u ovom veku napisani kilometri tekstova i radi koje su ljudi, kada se sve zbroji, sjedili u zatvorima stotine godina. Bez obzira na to je li istinita ona uvena i bezbroj puta ponovljena tvrdnja da je alkohol mnogo opasniji od Marihuane. Svoj stav kroz sabrana istraivanja o kanabisu najbolje iznosi Svetska Zdravstvena Organizacija, pa istinu o ovoj drogi moemo saznati najobjektivnije upravo iz izvetaja ove institucije u kojem se bavi narkotinom konopljom i njenim derivatima. Manje doze kanabisa uzimane povremeno ne izazivaju vidljive oblike trovanja, ali izloenost ovoj drogi u duem vremenu i u veim dozama dovodi do hroninog trovanja, koje moe zahtevati i nekoliko nedelja oporavka kako bi se stanje pacijenta normaliziralo. Kanabis ima vrlo negativno delovanje na disajne puteve, a ustanovljeno je da je dim Marihuane opasniji od duvanskog, dok je onaj haia jo razorniji. Nakon nekog vremena moe izazvati bronhitis, ali i karcinom plua, ako izloenost sastojcima iz dima potraje dovoljno dugo. Upravo je to neugodno svojstvo kanabisa i njegovih derivata esto spominjani argument protiv legalizacije. Moj prijatelj Mario, koji je experimentisao s mnogim drogama, pa tako uzeo i podosta haia, komentira svoje odustajanje od ove droge na zanimljiv nain: ... Sami efekti su znali biti ugodni, no relativno sam brzo oseao probleme s disanjem nalik onima puaa cigareta, ak u odreenom smislu i gore. Imao sam oseaj da mi se smola haia lijepila na plua. Bio je to, uz fiziki, i psiholoki neugodan doivljaj.... Vrlo opirna ispitivanja koja su pokuala povezati kanabis sa sranim oboljenjima nisu pokazala da takva sveza postoji. Izneseno je miljenje da kanabis moe pogorati stanje oveka koji ve boluje od neke srane bolesti. To ni ne mora biti uzrokovano izravnim delovanjem narkotika, ve moe biti posledica stresa koji droga izaziva na organizam. Mada nije utvreno da kanabis oteuje kromosome, ima indikacija da moe biti faktor u nastajanju malignih oboljenja u telu korisnika. Radi se o smoli koja moe uticati na metabolizam na vie naina, a najugroeniji su, naravno, kao to smo to ve ranije spomenuli, dini putevi. U svezi s nastajanjem stanica raka u telu puaa kanabisa su i neka istraivanja koja se bave uticajem droge na funkcioniranje imunolokog sustava u oveka. Izvetaj navodi da neki dobijeni podaci upuuju na mogue poremeaje imunosustava, pa je to verovatno povezano s pojavom alergija kod puaa Marihuane i haia. Ipak, naglaava se da te alergije nisu uobiajene.

80

Testovi na ivotinjama dokazali su da kanabis utie na produkciju spermija kod mukih takora, ali to nikada nije dokazano na ljudima. Navodno Marihuana kod ena moe poremetiti menstrualni ciklus, ali izgleda da nema uticaja na plodnost. to se tie intelektualnih funkcija, jasno je da kanabis izaziva najrazliitije varijacije promenjenih stanja svesti koje se odraavaju na intelektualne sposobnosti tokom i nakon delovanja same droge. O negativnim se psiholokim efektima govori s dozom opreza, ali se jasno istie da stanja paninog straha i paranoje mogu nastupiti koristi li se ovaj narkotik. Kada se govori o psihozi, dakle ludilu izazvanom kanabisom, psihijatri najee spominju epizode koje ... traju do etiri tjedna..., ime se zapravo daje na znanje da formiranje trajne psihoze nije dokazano kao mogunost vezana na potronju kanabisa. Tu se nauka nalazi na skliskom terenu, jer postoje osobe kod kojih je psihoza latentna, dakle prikrivena i bilo je koji okida moe pokrenuti. Zasigurno to moe biti i kanabis, iako se u naelu ne veruje da droga sama moe izazvati ovaj teki psihiki poremeaj. Barem ako je suditi po spomenutom izvjeu Svetske Zdravstvene Organizacije. Stvara li kanabis zavisnost? Prema novijim pogledima na ovaj problem koji se pred javnost stalno vraa ve decenijama postoje dokazi da moe nastati barem manja fizika i psihika zavisnost o nekom od derivata kanabisa. Mogu se pojaviti i znai apstinentske krize, slino kao kod opijata, nikotina i alkohola. Dolazi do znojenja, munine i grenja miia. Uz to, onaj koji pokazuje znakove krize zbog neuzimanja kanabisa moe pokazivati znakove nervoze i esto lako plane zbog esto nevanih spoljnjih izazova. Nakon pregleda dokumentacije sakupljanje od strane DEA (Drug Enforcement Agency), u razdoblju od 1986. do 1988. godine, ameriki je sudija Francis J. Young dao izjavu koja je proizvela pravi politiki potres u Americi: ... Gotovo svi lekovi imaju toksino, potencijalno smrtonosno delovanje, ali Marihuana ne spada u takve supstance. Marihuana je u svom prirodnom obliku jedna od najneopasnijih aktivnih supstanci poznatih oveku. Mereno racionalnom analizom, Marihuana se moe pod strunim nadzorom koristiti u medicinske svrhe.... Ova je izjava dana krajem 1988. godine, a cilj joj je bio skretanje panje na podatak da je kanabis potencijalni lek protiv mnogih oboljenja. Tradicionalna ga indijska medicina koristi u borbi protiv ak 100 razliitih bolesti i simptoma, a kao takav je opisan i na Zapadu. I, do zabrane, koriten. U zemljama poput Indije, on se jo uvek nalazi na popisu sastojaka dodanih razliitih tradicionalnim lekovima, u ruralnim ga sredinama ljudi koriste bez predrasuda, naroito tamo gde je alternativa nedovoljno razvijenoj primarnoj zdravstvenoj zatiti. ... Ova je prirodna droga daleko bezopasnija, kako mi je to energino objanjavao indijski lenik dr. Sharma, od niza alopatskih lekova iz donacije, meu kojima je mnogima istekao rok trajanja ili daju vrlo neugodne popratne efekte. To da se ona ne zloupotrebljava za masovno, nemedicinsko koritenje, stvar je kontrole koju nad njome treba uspostaviti....

81

MEDICINSKA UPOTREBA
Medicinska primena kanabisa U 19. veku kanabis je u zapadnim zemljama sluio kao priznati lek. Upotrebljavao se kao ope sredstvo za smirivanje, protiv bolova i greva, kod epilepsije, amenoreje (izostanak menstruacije kod ene koja nije trudna), za smirenje kalja i posebno kao lek kod migrene. Tadanji medicinski izvjetaji nigde ne spominju eventualnu toksinost kanabisa, a nije uoeno ni razvijanje tolerancije kod produene upotrebe. Nas veliki narodni uitelj Vasa Pelagi je u svojim radovima isticao da se konoplja kod Srba od davnina koristi kao lek, i to pre svega zbog svima poznatog sastojka koji se nalazi i u Marihuani (Canabis). Tu se mogu pronai recepti za leenje razliitih bolesti, od psihikih problema (nervoza, nesanica, depresija...) pa do bubuljica. Poetkom 20. veka terapijska se primena kanabisa postepeno naputa., najvie zbog neujednacene fizioloke jakosti droge, zbog netopljivosti smole koja sadri delatne sastojke, a zatim i zbog naglog porasta upotrebe morfina, aspirina i barbiturata. Tako se nauna medicina prakticki odrekla upotrebe te droge jo i pre nego se poelo verovati u njena toksikomanogena svojstva. Kao rezultat ope hajke na kanabis cetrdesetih godina, droga je izbaena iz farmakopeje veine zemalja. U novije vreme ponovo se u ponekim zemljama liberaliziraju zakoni i doputa primena kanabisa u odredenim sluajevima, pogotovo kao leka od glaukoma, jer kanabis smanjuje pritisak na one ivce i time usporava nastupanje slepila, te uz citostatike kod leenja raka. Vre se i istraivanja i sinteze novih spojeva slinih THC, u pokuaju otkrivanja novih, aktivnijih lekova. Tako je 1981. u Kanadi odobrena za bolesnike od raka upotreba sintetskog preparata nabilona, s molekulom vrlo srodnom THC-u. U Velikoj Britaniji se vre brojna istraivanja jer je primeeno da THC moe pomoi kod obolelih od multiple skleroze!

tetnost konoplje
tetnost konoplje u poreenju sa drugim supstancama, po godinjoj stopi smrtnosti.
(Istraivanje je sprovedeno u SAD, a podaci su iz 1998. godine)

DUVAN ALKOHOL (nije ukljueno 50% smrti na putevima i 65% svih ubistava) ASPIRIN (namerno ili sluajno trovanje) KAFEIN (od ira, stresa, preskakanja srca, itd.) LEKOVI (namerno ili sluajno) od dozvoljenih, prepisanih ili samoinicijativno uzetih lekova, i od meanja sa alkoholom. DROGA (namerna ili sluajna predoziranja drogama) KONOPLJA

340.000 do 450.000 150.000+ 180 do 1.000+ 1.000 do 10.000 14.000 do 27.000 3.800 do 5.200 0 (I Slovima: NULA)

Medicinska istorija nije zabeleila niti jedan smrtni sluaj predoziranja indijskom konopljom. THC je jedna od nekolicine hemikalija za koje se nezna toksina koliina. Marihuana ne stvara zavisnost. Na relativnoj ljestvici, Marihuana je manja navika od slatkog (okolada, eer i sl.).

NIKAD u istoriji ljudske vrste nije zabeleen smrtni sluaj uzrokovan marihuanom. smrtna doza marihuane koja sadrzi 1% THC-a (a vjerujte mi ono to kupujete na ulici, ako ne uzgajate sami, - nema vie od toga).. na oveka od 75kg.. - je 21Kg...
82

za poreenje... samo u Americi je recimo 2000. godine od cigareta umrlo 435 000 ljudi, a od alkohola 85 000 Dugoronih posljedica od redovnog konzumiranja marihuane- NEMA. Tetrahidrocanabinol-9-Delta odnosno spoj C(21)H(30)O(2) ne utie nikako na modane stanice, nego iskljuivo na neurotransmitere - i to tako da ih usporava. zbog toga dolazi do "kanjenja" informacija u mozak, ali isto tako i do "preobrade" informacija, jer mozak radi istim kapacitetom i istom brzinom. zbog ega vam se sve i ini zabavnije, bolje obojeno, i zbog ega imate onaj filing "da itate misli". Marihuana kratkorono (znai, za vreme high-a (par sati, zavisno od osobe do osobe) .. te onda exponencijalno padajui nakon higha u vremenu par dana nakon upotrebe - dok se zadrava u masnim stanicama.. - utie na motorne sposobnosti, reflekse (tj. vreme reagovanja) i vid. (na vid tako da bolje vidite po noi.) jedina dugoronija posljedica marihuane koja traje do 3 meseca (po istraivanju na majmunima) nakon redovnog konzumiranja marihuane - je manjak volje za radom. nakon 3 meseca ne vide se nikakve posledice. Argument za nelagiliziranje marihuane je onaj da "tko proba marihuanu, prei e na tee droge". I to je apsolutna glupost. Lino, - imam 20 godina, student sam FER-a u zagrebu, puim od svoje 15. godine skoro svaki dan. (iao sam u zagrebacki MIOC (xv. gimnaziju), i proao sve razrede sa 5.) , i eto, nikad nisam preao na nista tee. marihuana vodi do heroina isto koliko i vazduh. inae, znate li koji je redoslijed teine 'skidanja' s pojedinih droga? 1. alkohol - alkoholiar nikad nije bivi, tek leeni. 2. nikotin - 5-10 godina 3. heroin - 2-5 godina 4. kokain 5. kofein. primetite da su od 5 najteih droga tri legalne. naroito prve dve.

83

Sadraj dima Marijuana v.s. Tobacco


From: Institute of Medicine, Marijuana and Health, Washington,D.C. National Academy Press, 1988 A.Cigarettes Units Marijuana (85mm) 1115 10.3 14.7 0.88 10.7 Tobacco (85mm) 1110 11.1 7.2 0.80 11.1

Average Weight Mositure Pressure Drop Static Burning rate Puff Number

(mg) (%) cm mg/s

B.Mainstream Smoke I. Gas Phase Units Marijuana Tobacco

Carbon Dioxide

mg % mg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg ng ng ng

17.6 8.27 57.3 228 532 19 83 1200 443 92 132 76 112 5.4 75 27 6.56 6.57 6.58 6.56 6.58

20.2 9.38 65.0 199 498 20 310 980 578 85 123 67 108 12.4 84 30 6.14 6.15 6.14 6.10 6.02

Ammonia HCN Cyanogen (CN)2 Isoprene Acetaldehyde Acetone Acrolein Acetonitrilebenzene Benzene Toluene Vinyl chloride Dimethylnitrosamine Methylethylnitrosamine pH, third puff fifth puff seventh puff ninth puff tenth puff

II. Particulate phase Tl particulate - dry Phenol o-Cresol m- and p-Cresol Dimethylphenol Catechol Cannbidiol D9 THC Cannabinol Nicotine N-Nitrosonornicotine Naphthalene 1-Methylnaphthalene 2-Methylnaphthalese Benz(a)anthracene Benzo(a)pyrene

Units mg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg mcg ng mcg mcg mcg ng ng

Marijuana 22.7 76.8 17.9 54.4 6.8 188 190 820 400 3.0 6.1 3.6 75 31

Tobacco 39.0 138.5 24 65 14.4 328 2850 390 1.2 3.65 1.4 43 21.1

84

TRAVA KAO LEK


Nakon Napoleonova i britanskog pohoda na Indiju i Egipat stanoviti W. B. OShaughnessy, profesor kemije i prirodne filozofije, potrudio se jo 1839. godine poeprkati po starim indijskim zapisima na koje je nabasao u Calcutti, pa ak provesti inicijalna ispitivanja na ivotinjama. Zakljuio je da se kanabis moe rabiti kao sredstvo za stiavanje bolova, protiv reumatizma, jakih napada epilepsije kod dece i u jo neke druge svrhe. Francuski je psihijatar J. J. Moreau verovao da Marihuana moe pomoi osobama koje pate od mentalnih problema, a droga se uskoro nala i u Americi, gde je postala sastavni dio niza preparata, od kojih je bio naroito popularan alkoholni Tildenov ekstrakt. U drugoj polovini 19. veka jedan je 16-godinjak uzeo malo preveliku dozu ljekovitih kapi. Njegovo je ime bilo Fitz Hugh Ludlow, a prvi je opisao to to znai biti high od kanabisa. Smatrao je da je pomou udne droge, koja ga je kotala svega 6 centi, putovao u misticne regije opisane u uzbudljivoj istocnjackoj literaturi. Time je zapravo otvorio vrata Marihuani i haiu kao rekreacijskim drogama. Ili, bolje reeno, on je prvi jedan medicinski preparat iskoristio kao narkotik, to opisao i tako otvorio put za neto to e u narednom veku na Zapadu postati prava nona mora. S vremenom se lista oboljenja koje se moglo tretirati s kanabisom postupno proirivala, pa je tako obuhvatila niz psihikih problema poput melankolije, histerije, migrene, delirium tremensa, neuralgija, nesanice i nonih mora. Prema jednom popisu iz 1923. godine, kanabisovi su preparati koriteni i kod gonoreje, prostatitisa, cistitisa, dismenoreje, a u formi cigareta protiv emfizema, astme i hronicnog kalja. Ve sam ranije spomenuo da kanabis uklanja bolove, pa su ga doktori u to doba rabili u sluaju bolova u crevima i elucu, bez obzira radilo se o karcinomu, ciru ili nekoj drugoj komplikaciji. Imao sam se prilike u Indiji uveriti da njihovi doktori, naroito ajurvedski, rado kod bolova u utrobi preporuuju kanabisove pripravke. Kada sam jednom putovao preko Dehra Duna prema himalajskom lancu, dan pre no to sam napustio Delhi i krenuo na sever, spopali su me neugodni bolovi u podrucju abdomena, koje sam olako pripisao prolaznim smetnjama izazvanim jakim indijskim zainima. Pitao sam lekara ashrama u kojem sam prespavao to mi je initi obzirom da nije bilo naina kako odgoditi put. Kada sam mu opisao podmuklu bol s lijeve strane i udan pritisak odozdo prema gore, odnekuda je izvadio malu plasticnu bocicu ispunjenu smedom tekuinom. Objasnio mi je da ne smem uzimati previe kapi, moda 10 ili 15 u malo vode, najbolje pre spavanja. Nije mi rekao o kakvu se preparatu radi, niti sam ga ja o tome bilo to pitao. Ve u Dehra Dunu u veernjim sam satima oseao da mi se stanje pogorava, udan je pritisak popracen nekom neobinom nelagodom rasao. Uzeo sam kapi i stanje se smirilo. U razdoblju od 11 dana koliko sam proveo na putu koji je zavrio u Delhiju, stalno sam odravao nekakvu ravnoteu uzimajuci kapi koje mi je dao doktor iz ashrama. Znao sam da neto nije u redu, ali su kapi uvek na kraju potisnule simptome.

85

Po povratku u glavni grad Indije pitao sam o kakvim se kapima zapravo radi i saznao da su bazirane na kanabisu. Vrativi se u Europu iz nalaza urina i krvnog seruma postalo je jasno da sam, ustvari, imao problema s guteracom, koja se valjda uzrujala zbog junoindijske kuhinje. Moj je put na sever predstavljao nerazumni rizik, kojega celo vreme uopte nisam bio svestan. I danas sam uveren da su mi kanabisove kapi pomogle. Uz navedene bolesti, kanabis se pokazao efikasnim u borbi protiv herpesa, raspuklina na povrini koe, groznica, tetanusa i kolere. Od svih nabrojenih bolesti kojima su se suprotstavljali kanabisom u tim ranim dvadesetima ovog veka, doktori izdvajaju migrenu kao onu kod koje je droga uzimana u kontrolisanim dozama dala najbolje rezultate. Sigurno je sudija Young imao vrste argumente kada je dao malo pre citiranu izjavu o korisnu delovanju kanabisa, ako se on koristi u medicinske svrhe i pod kontrolom strucnjaka. Medu njih sigurno spadaju spoznaje o tome da kanabis pomae osobama obolelima od teke i neizleive autoimune bolesti oznaene sa slovima MS multiple skleroze. Ovo oboljenje izaziva grcenje miica i oboleloga postupno vee uz invalidska kolica. Neki ameriki pacijenti oboleli od ove opake bolesti tvrdili su da im je Marihuana pomogla koji puta ak do te mere da su mogli ustati iz kolica. Dr. Lester Greenspoon u jednoj publikaciji koju je objavilo Sveucilite Stanford, opisuje mladog oveka koji pati od potpune paralize nastale uslijed ranjavanja zbog nespretnog rukovanja orujem. Jaki bolovi koji se javljaju u miicima nestaju u roku od nekoliko minuta nakon popuenog jointa, tvrdi Greenspoon, a iznosi i vlastitu tragediju. Njegov je sin Danny sa 14 godina obolio od leukemije i patio od jakih mucnina i povraanja nakon provedene hemoterapije. Nakon primene kanabisa mucnine su gotovo nestale i deak je mogao normalno jesti. Naalost, njegova se bolest na kraju pokazala fatalnom. Poznato je da su amerike vlasti izuzetno dopustile puenje Marihuane bolesnicima obolelima od neizleivih bolesti, a prema mnogima, kanabis je pomogao i kao sredstvo za uklanjanje neugodnih simptoma koji se javljaju nakon hemoterapije i slinih zahvata. Glaukom, teka bolest oiju, po svemu sudei najbolje se moe kontrolisati upravo kanabinolima iz Marihuane. Radi se o oboljenju kod kojeg oni pritisak raste i tako otecuje oni ivac. Jo 1976. godine, tada 28-godinji Bob Randall uao je u ameriku istoriju kao prva osoba kojoj je slubena medicina propisala uzimanje Marihuane. ovek koji je bolovao od glaukoma i vie nije reagovao na nijedan poznati lek protiv ove bolesti, dobio je preporuku svog lekara da uzima Marihuanu, koja je jedina, naroito u veernjim satima, mogla kontrolisati njegov oni pritisak. Puio je oko est jointova dnevno, a taj je primer potakao brojna istraivanja, s ciljem da se utvrdi na koji nain Marihuana moe pomoi osobama obolelima od ove bolesti. Po svemu sudei, zagovornici legalizacije Marihuane imaju podrku nekih oftalmologa koji misle da ova droga zaista moe uiniti ono to nije u stanju nijedan do sada poznati lek. Hemiari su nastojali identifikovati koji spoj iz konoplje deluje ozdravljujue kod spomenutih bolesti. Naime, jedini sintetski kanabinoid, komercijalna imena Nabilone, koji je legalizovan u Velikoj Britaniji, povuen je iz prodaje jer je vrlo negativno uticao na laboratorijske ivotinje, a pokazivao je i loe strane u primeni na ljude. U konoplji su pronadeni mnogi spojevi, njih osamdesetak, koji bi mogli igrati neku ulogu u njenoj biolokoj aktivnosti. Izgleda da su u normalnim dozama korisni i, bezopasni samo onda kada su zajedno, dakle u biljci. A to je za nauku teko prihvatljiva istina, jer je u takvom sluaju nemogue, ako govorimo o medicinskoj primeni, odrediti tanu dozu koju treba primeniti u pojedinim situacijama. Da o razliitom hemijskom sastavu koji nalazimo u kanabisu razliitog porekla ni ne govorimo. Usprkos opirnim i ambicioznim istraivanjima u kojima se iz kanabisa eljelo odvojiti ono to ozdravljuje, u ovom trenutku se ne ini da je mogue proizvesti kanabis u tabletama.

86

DECA CVEA
Vratimo se u ezdesete, preciznije u 1966. godinu, kada se poinje odvijati proces ponovnog otkrivanja Istoka, koji u istorijskim valovima fascinira Zapadnjake. Stari autobusi odlaze iz Europe, preko Turske sve do Indije, katkada i dalje i deca cvea upoznaju egzotinu civilizaciju nimalo nalik vlastitoj. Ovde nema one disciplinirane strke i bolesne ambicije od koje mladi Zapadnjaci ele pobjei. Neki u potrazi za misticima i asketima Indije, budistikim redovnicima Cejlona ili Tajlanda ili sufijima Pakistana, drugi za hemijskim Rajem u kojem ne treba meditirati godinama da bi se razgovaralo s viim silama. Hai postaje dio subkulture koja e u narednim godinama konzumirati tone psihoaktivne smole. Ona e postupno dopreti do Europe, uglavnom iz Afghanistana i Libanona, u manjim koliinama i za osobnu upotrebu. Kanabis u svim svojim oblicima i jo uvek nezameen, za razliku od SAD gde je rat protiv Learyja i Alperta ve poeo, postaje zanimljiv europskom podzemlju. U ilegalni uvoz se poinju ukljuivati sicilijanska i napolitanska Mafija, korzikanski gangovi u Francuskoj i turski trgovci drogama. Europa e uskoro dobiti samostalnu mreu ilegalnih snabdevaa, koji e razviti posao nevienih razmera. Richard se smeje i prisjea tih ezdesetih, kada je s kolonama ostale mlaarije dospio u San Francisco: ... Jednom smo se tako napuili haia, ini mi se da smo uz to jo uzeli LSD, ili neto slino. Nismo mogli ni govoriti. Bilo nas je pet ili est. Lunjali smo parkom u Friscu i skinuli se do gola. Odnekuda su se stvorili murjaci i htjeli nas legitimirati to je bio apsurd, jer smo bili goli, a niko nije imao pojma gde smo ostavili odeu. Bili smo tako drogirani da nismo mogli nita drugo nego se glupo ceriti. Odveli su nas u policijsku stanicu. Kanjeni smo s globom zbog nepristojna ponaanja. Uopte nisu shvatili da smo bili totalno drogirani ! To su bili poeci, zlatno doba experimentisanja, kada jo ni policajci nisu bili svesni koliko je stvar uznapredovala. Romansa se brzo pribliila svom kraju i igre su postale surovije. Danas, kad gledam unatrag, to mi se experimentisanje s drogom ini nekako blesavim... Mislili smo da menjamo svet, droga nam je davala oseaj da moemo sve. Bila je to deja iluzija.... Trava postaje uobiajeni stimulativ za koji jedan bivi igra rugbyja iz Londona kae: ... Marihuana me pomalo odvojila od sporta. To je interesantan proces. U tebe se uvlai neka udna lenjost, dok si napuen ini ti se da ti nita drugo nije potrebno. Kada sam gledao masnice i ogrebotine s treninga, poeo sam razmiljati to mi sve to treba, samo u pod stare dane imati s time problema. Polagano, ali sigurno, Marihuana me preuzela. Nije mogao proi nijedan dan, a da nisam popuio joint, koji me ufurao u stanje kada sam verovao da je sve u najboljem redu. Ako nisam popuio svoju dnevnu dozu bio sam uasno nervozan i napet. Na kraju sam ipak uspio dokuiti kuda sve to vodi. Promatrao sam svoje prijatelje koji su danima ispijali litre piva u pubovima i iveli u nekom svom svetu lanog zadovoljstva i sree. Znao sam da ja inim isto i odluio sam se suprotstaviti svojoj navici. Reio sam se Marihuane, ali je, to se tie sporta, za mene bilo kasno.... Uz spomenute, Marihuana ima i druge uline nadimke u zapadnim zemljama, kao draw, blow, grass, dope, weed, bush, puff itd. Prema nekim procenama, jedna treina kanabisa koja dolazi u Europu stie iz Maroka ali, kako smo ve spomenuli, uzgaja se irom sveta. Kao hai takoer ima niz imena u slangu, poput afghanistanskog kifa, pakistanskog Pakija i drugih. Najbolje ete sve sorte kanabisa upoznati ako sednete u neku kafeteriju u Nizozemskoj gde e vam prii vlasnik i ponuditi vas itavom paletom trava i haia. Uz struno tumaenje, naravno. U to sam se i sam uverio u Amsterdamu i to ne samo u kafeterijama i slastiarnicama, ve i na ulici gde su mi na glasovitom trgu Damu prilazili crnoputi momci iji su roditelji ovamo oito stigli iz Surinama. Nudili su najkvalitetniji hai. Nije mi jedino bilo jasno da li je ovakva ponuda takoer legalna. 87

PSIHOTERAPIJA I ZAVISNOST
Kanabis, kao uostalom i veina drugih droga, naao je svoj put do psihoterapije. Neki su terapeuti u ranoj fazi propagiranja kanabisa na Zapadu pokazivali izraziti entuzijazam kada je u pitanju ova droga. Jedan od njih je i dr. Harry Harmon, koji je smatrao da kanabis nema samo onaj otupljujui efekt, koji je mnoge uljuljao u lenarenje i samodostatnost bez osnova u realnosti. Kako je tvrdio, Marihuana deblokira ovekov um i on lake moe svoje dileme komunicirati terapeutu. Osoba pod uticajem Marihuane moe iz droge crpiti inspiraciju za umetnika djela i rjeavanje raznih problema, tumai Harmon. Poveava joj se kreativnost, dolazi na originalne zamisli i ima uvid u ono to se dogaa s drugim ljudima s kojima je u kontaktu. Iskreno reeno, gotovo da se pokazalo pravilom da su psihoterapeuti prvi pokazivali interes za neku novu drogu, pa da bi to inicijalno oduevljenje splasnulo kada su izbile popratne pojave koje prate dui tretman nekim narkotikom. Marco je psihoterapeut koji ima privatnu praksu u jednom od veih gradova vajcarske. Vrlo je originalan u pristupu i ne krije svoje oduevljenje LSD-om i drugim drogama. Na pitanja je li to njegov privatni ili slubeni stav oveka koji od psihikih tegoba lei druge ljude kratko odgovara: privatni. Droge, dodue, u nekim sluajevima mogu pomoi ljudima koji pate od psihikih tegoba. Takvu reputaciju ima i Marihuana, ali je to opasna igra u kojoj efekt moe biti upravo obrnut od onog oekivanog, tumai mi ovaj sredovjeni poklonik uvoenja mistike u leenje psihikih oboljenja. Sam je experimentisao s drogama, no svojim ih pacijentima ne preporuuje. Kae, rizik je ipak prevelik. Razgovarao sam s nekoliko drugih, konzervativnijih vajcarskih psihoanalitiara jungovske orijentacije, koji su svi odreda odbili i samu pomisao na koritenje droga u analizi. Procese koji se moraju odvijati pri punoj svesti ne treba ubrzavati, jer se oni odvijaju upravo onom brzinom kojom trebaju. oveji psihiki razvoj je dinamian tok u kojem trebamo neto prepoznati i na intuitivnom planu, a uslov da to zaista bude korisno jest da budemo pri punoj svesti, da jedan prirodni hod ne ometamo sredstvima za njegovo ubrzavanje ili usporavanje. Snovi nas ue, ali oni snovi koji dolaze sami u trenucima kada su nam potrebni kao svojevrsni uitelji. Ako ih samoinicijativno indukujemo oni e biti vetaki i nee odraavati realno stanje nae psihe. Jungovci rezonuju poput praktino svih duhovnih kola Istoka i Zapada, koje, ako izuzmemo retke izuzetke, obeshrabruje uzimanje droge kao sredstva duhovnog razvoja. Droge se istiu meu prvima kao opasna prepreka spiritualnom sazrijevanju, a tumaenja su razliita, od onih etike prirode do onih koje govore da droge veu duh ... uz nie astralne sfere.... Zanimljivo je da se upravo duhovni doivljaji koje opisuju korisnici narkotika, meu njima i kanabisa, otro kritikuju od strane duhovnih adepta. Fragmentarno zavirivanje u vie razine za koje ovek jo nije sazreo opasna je igra koja kulminira potpunom blokadom bilo kakvog napretka, upozorenje je svima onima koji trae savet od nekog svetenika, jogija, sufija ili budistikog monaha. Paradoks je u tome da mnogi do droga dospeju u potrazi za dubljim ivotnim smislom. U jednom im se trenu uini da su ga pronali, da bi on izbledeo kako se iz organizma isele molekuli koje su maginu iluziju stvorile. Moe ostati zavisnost, e za varljivom arolijom, koja jo vie udaljava od duhovnosti iji je cilj postizanje neprivrenosti prolaznim vrednostima ovog sveta. Svojevremeno sam u poznatoj klinici Waldau, nedaleko Berna, promatrao tinejdere koji su ovamo doli na odvikavanje od heroina, morfija ili kokaina. Muvali su se izgubljeno restoranom klinike dok mi je jedan psiholog za vreme jutarnje pauze objanjavao sve aspekte svog nezahvalnog posla. Zanimalo me kakva je veza izmeu ove dece koja su ve u ranoj mladosti zaglavila na jednom od maginih bijelih praaka i Marihuane, koja se smatra najdobroudnijom drogom na zapadnom tritu. Ne mogu ti to sa sigurnou rei, odgovorio je nakon kraeg razmiljanja, ali imam utisak da su barem neki od njih poeli svoje putovanje u narkomanska nebesa nekim od derivata kanabisa. Ne tvrdim da bi se stvari razvijale drukije da nisu nabasali na Marihuanu, moda bi se ipak nali ovdje. Navodi li Marihuana zaista na tee narkotike jedno je od kljunih pitanja dananjice, kada je u pitanju legalizacija kanabisa koju mnogi trae. Odgovara za sada nema.... Legalizacija ili postroenje propisa kada je u pitanju Marihuana nedvosmisleno je neto to zadire u politike vode. Drava koja bi u potpunosti legalizovala derivate kanabisa sigurno bi s jedne strane dobila jednu novu i unosnu

88

industriju, koja bi mogla uticati i na turizam, ali i komplikacije s drugim zemljama koje nisu oduevljene idejom stavljanja u granice zakona bilo kakva narkotika. U zapadnim zemljama su pitanja poput ovog uvek na tapeti u vreme predizbornih kampanja, pa je moda i ranije citirana izjava suca Younga zapravo bila paljivo isplanirana sonda koja je trebala izmjerili puls javnosti kada je u pitanju Marihuana i njena legalizacija. Takva mjerenja obavljaju i razna udruenja za i protiv Marihuane, ali i drugi, skriveni interesenti koji tu i tamo izreiraju kakvu eu polemiku u medijima ne bi li postupno stvorili teren za budue promene, koje mogu iznenaditi i one koji veruju da im je, bar to se tie Marihuane, sve jasno. Alkoholizam je jedno od zala koje je postalo dio nae kulture. estoka pia koja definitivno djeluju loe na ljudsko zdravlje prodaju se svuda, nikome ne bi ni palo na pamet da ih zabrani. Pogotovo nakon iskustava s prohibicijom u Americi, kada su se na ilegalnoj prodaji alkohola obogatili ljudi poput Al Caponea, Johnnyja Torria i drugih, a lokalo se kao nikada pre. O Marihuani su govorili da je strahovito tetna i podstie ljude na zloine, da je zdrava i lei 100 bolesti, da je potpuno bezopasna i djeluje povoljno na psihu, da je daleko bezopasnija od alkohola, da izaziva paranoju i psihotine epizode, da profinjuje i uzdie, da podstie na seksualno nasilje, da je sjajno sredstvo za psihoterapiju, da izaziva munine i povraanje, da je najbolje sredstvo protiv munina i povraanja izazvanih kemoterapijom, da duhovno uzdie, da zaustavlja svaki duhovni napredak. Rekli su da je treba legalizirati i da onaj kod kojeg nau joint treba guliti deset godina u tamnici s maksimalnim osiguranjem. Sve su to rekli ugledni znanstvenici i oni koji donose zakone. I, kada sam ve spomenuo alkohol: Marihuana, kako tvrde neki, ide uz svaku drugu drogu osim alkohola. Promotrimo li problem zavisnosti o raznim drogama, a to je osobito vano za one tee, sa stanovita freudovske analize, odnosno zaglavljivanja linosti u razvoju uslijed onog to se u argonu naziva fiksacijom, videemo da moda postoje dublji razlozi za skretanje oveka u vode narkomanije od onih koji se u glavama pogoenih porodica svode na uticaj loeg drutva. Ugledna psihoanalitiarka Christa Robinson me upozorila da je okretanje drogama esto znak nemoi pojedinca da uspostavi odnos s Jastvom u sebi. Osobe koje su fiksirane u tzv. oralnoj fazi (za detaljnije razumevanje koritenih termina preporuuje se bilo koji udbenik koji se bavi Freudovom psihoanalizom pr. a.) okrenue se nekoj pasivnoj zavisnosti, npr. prekomernom gledanju televizije, alkoholu, a meu jakim drogama one e izabrati heroin. Oni koji su fiksirani u tzv. analnoj ili narcisoidnoj fazi, biti e skloniji poticajnim, stimulativnim narkoticima poput, recimo, kokaina. Prema Freudu, razvoj ega u oveka odvija se u periodu od 1,5 do 3 godine starosti, a bude li to bolno, ili se poine nesvesne greke u odgoju, to se kasnije moe na vrlo dramatian nain odraziti u njegovom ivotu. Eva Sigg, vodei europski ekspert za tzv. Sandplay terapiju, odlino govori o emociji koja neretko gura prema rjeenju koje zapravo predstavlja najgoru moguu varijantu. Emocija je strah, a rjeenje katkada postupno skretanje prema hemijskim agensima. Strahujemo li mi danas vie od naih predaka? Moda i da, jer, kako tumai ova ena strunjak za uenja Carla Gustava Junga, nai roditelji u nas projektuju svoje strahove, pa mi ne strahujemo samo vlastite, nego i roditeljske strahove. A oni su ih nagomilali od svojih roditelja, a ovi opet od svojih. Dakle, mi u naelu strahujemo strahove naih predaka. Dakako, to se razlikuje od osobe do osobe, jer nije svaija ivotna pria ista, niti su roditelji projektovali iste probleme svojim potomcima u svim sluajevima. Nee svako zavriti kao teki narkoman ili serijski ubica. Impulse u svesti koje moemo okarakterizirati kao negativne, neki e moi kontrolisati pri punoj svesti ili e krenuti na kakvu terapiju, a moda e sve reiti i bavljenjem kakvim oblikom meditacije. Netko strahove nee osjeati na svesnom nivou, ali e oni upravljati njegovim ivotnim akcijama.

89

Posizanje za drogama, od Marihuane do heroina, treba koji puta promatrati i u svetlu neije nemoi da impulse iz nesvesnog stavi pod kontrolu. A to ne moemo proglasiti njegovom krivnjom, pa apriorno osuivanje osobe koja je postala rtvom droga sticajem specifinih okolnosti ne moe biti put k smanjenju opasnosti od ove epidemije. Svaku osobu koja je potpala pod uticaj nekog narkotika do te mjere da je o njemu zavisna, pre svega treba smatrati bolesnom i njenu dovoenju u stanje kada e moi svoju naviku odbaciti treba dati prioritet.

atovi (ShotGun)
at je tehnika puenja kanabisa, stara verovatno vie od 50 godina. Prvi put je zabeleena tokom rata u Vijetnamu, kada je kanabis svakodnevno koristilo vie od 50% amerikih vojnika. Na jednom od video snimaka iz tog vremena, mogao se videti jedan vojnik koji koristi praznu sacmaricu (shotgun) kao lulu, duvajuci dim sa jedne strane, dok drugi vojnik udise direktno iz cevi. Ova tehnika se rasprostranila sirom sveta i danas skoro da nema grada na planeti u kome se ne koristi. Naravno, uloga sacmarice je izostavljena, i danas se za satove koriste razne cevcice i slino, a neretko se kanabis cigareta jednostavno okrene naopako (zar u ustima) i duva, dok sa druge strane 'prijatelj' udise dim.

KANABIS NE UZROKUJE RAK


Boston, 30. januar 1997. Federalna vlada SAD-a nije uspela da objavi svoju studiju iz 1994. godine koja podriva njen argument da je Marihuana kancerogena. Studiju vrednu dva miliona dolara je sproveo Nacionalni Toksikoloki Program. Don Buer, zamenik direktora na programu, kae da studijom nije otkriveno nikakvo prisustvo raka. Ba nasuprot, ivotinje kojima je davan THC su imale nekolicinu rakova. Buer porie da je na njega vren pritisak da prikrije izvetaj, pravdajui kanjenje objavljivanja manjkom osoblja. Boston Globe pie 30.01.1997. da studija pokazuje ne samo da glavni sastojak Marihuane, THC, ne uzrokuje rak, ve da moda i titi od malignih oboljenja, to su pokazali laboratorijski testovi na ivotinjama. Izvetaj je objavljen odmah sa uvodnim lankom u prestinom New England Journal of Medicine koji zagovara kontrolisanu medicinsku upotrebu Marihuane, i naziva trenutnu federalnu politiku SAD-a tvrdoglavom, nespretnom i nehumanom. Klintonova administracija je rekla da doktori koji izdaju recepte za Marihuanu mogu biti optueni po federalnom zakonu. Pokazalo se da Marihuana ublaava bolove, muninu i povraanje kod pacijenata u poodmakloj fazi raka, side i ostalih ozbiljnih oboljenja, ali federalna vlada SAD-a tvrdi da su se drugi tretmani pokazali kao sigurniji od psihoaktivnog, gorueg kancerogena. Meutim, Boston Globe izjavljuje da su vladine tvrdnje opovrgnute njenim spostvenim istraivanjem vrednim dva miliona dolara.

90

NAJOPSENIJE ISTRAIVANJE DOKAZALO:

MARIHUANA NE UZROKUJE RAK!


Najopsenije istraivanje svoje vrste je neoekivano zakljuilo da puenje marihuane, pa ak na regularnoj bazi i uestalo, NE UZROKUJE rak plua. Novi rezultati su protiv naih oekivanja, kazao je Donald Tashkin sa Univerziteta California u Los Angelesu,pulmonologist koji je istraivao marihuanu oko 30 godina. Teoretizovali smo da e se pojaviti pozitivna veza izmedu koritenja marihuane i raka plua, i da e ta veza biti pozitivnija ako se radi o tekom puenju marihuane, istaknuo je. Ono to smo mi nali jest da nije bilo nikakve povezanosti uopte, tavie doli smo do pretpostavke da postoje odreena delovanja i zatite. Javno zdravstvo i slubeni djelatnici DEA su se nairoko koristili Tashkinovim prijanjim djelom o marihuani, kako bi izgradili tezu da je droga opasna. Tashkin je izjavio da jo uvek vjeruje da je marihuana potencijalno tetna, no njena ucinci koji bi uzrokovali rak ne trebaju biti briga kako se to pre mislilo. Prethodno djelo je ustanovilo da marihuana sadri hemikalije koje uzrokuju rak te da su potencijalno tetne kao one u duvanu, kazao je. Medutim, marihuana takoder sadri hemikaliju THC, za koju kae da moe ubiti starosne elije i stopirati ih da postanu kancerogene. Tashkinovo istraivanje, fundirano od Nacionalnog instituta (National Institutes of Healths National Institute on Drug Abuse), je ukljuivalo 1200 ljudi iz LA-a koji su imali rak plua, vrata ili glave, i jo 1040 ljudi bez raka, te koji su se poklapali po dobi, polu i mestu prebivanja. Svi su bili ispitani o njihovoj upotrebi marihuane, duvana i alkohola tokom ivota. Teki puai marihuane su zapalili preko 22 000 puta, dok je umereno tee puenje bilo definirano oko 11000 do 22000 jointova. Tashkin je otkrio da se ak i u tekoj kategoriji nije pokazao porast sluajeva tri spomenuta raka. Ovo je najopsenije istraivanje, po principu, kontrole konkretnih sluajeva (case-control) ikada uraeno. Svi su trebali ispuniti vrlo opirne upitnike o upotrebi marihuane, izjavio je. Predrasuda se moe uuljati u svako istraivanje, ali mi smo prekontrolirali svaki i najmanji zbrkani i poraavajuci rezultat, koliko god smo mogli, tako da vjerujem da ovi rezultati imaju pravo znaenje. Tashkinova grupa pri medicinskoj koli David Geffen u UCLA je teoretizovala da marihuana poveava rizik raka na temelju ranijih istraivanja na ljudima, ivotinjama u laboratorijima, i injenici da marihuana puai udiu dim puno dublje i obino dre dim due u pluima nego puai duvana, te se tako izlau opasnim hemikalijama na due vreme. U dodatak tome, Taskin je izjavio, prethodne studije su otkrile da katran marihuane sadri 50% veu koncentraciju hemikalija povezanih s rakom nego katran duvana u cigaretama. Dok nikakva veza izmedu puenja marihuane i raka nije pronadena, istraivanja prezentirana drutvu American Thoracic Society Internatinoal Conference ove nedelje, su otkrila dvadeseterostruko poveanje raka plua medu ljudima koji pue dve ili vie kutija cigareta na dan, Istraivanje je bilo ogranieno na ljude mlae od 60, zato jer oni stariji uopteno nisu bili izloeni marihuani u njihovoj mladosti, u doba kada se najee isprobava.
By Marc Kaufman Washington Post Staff Writer

91

MARIHUANA KAO LEK PROTIV SVINJSKOG GRIPA!


DIREKTOR istraivakog instituta Cannabis Science Inc. iz San Francisca koji se bavi naunim istraivanjem delovanja Marihuane, dr. Robert J. Melamede, tvrdi kako se ekstrakt Marihuane moe koristiti kao lek za neke od najteih bolesti koje oveanstvo poznaje - infektivne poput svinjskog gripa i side, autoimune kao to su ALS (Lou Gehrigova bolest), multipla skleroza, artritis i dijabetes, neuroloke poput Alzheimerove bolesti i modanog udara, ali i za leenje brojnih vrsta raka. Nakon to je juer Svetska zdravstvena organizacija (WHO) proglasila pandemiju svinjskog gripa i stupanj opasnosti podigla s 5. na 6., oglasio se dr. Melamede koji tvrdi da je rjeenje problema u njegovim rukama odreeni sastojak Marihuane prema njegovim reima usporava virus A/H1N1 i blokira jaku imunoloku reakciju kod zaraene osobe. "Na osnovu nedavnih otkria uticaja endokanabinoida, ekstrakta kanabisa, na ljudski imunoloki sustav, moda u rukama imamo univerzalno rjeenje koje moe spreiti irenje gripe i spasiti milijune ivota", naveo je dr. Melamede. Prema najnovijem izvjeu WHO, do danas je u 74 zemlje irom sveta svinjskom gripom zaraeno 29.669 ljudi, a 145 ih je umrlo od posledica zaraze. Najvie zaraenih je u SAD-u, njih 13.217, a preminulo je 27 osoba. Drugi po broju zaraza (6.241) je Meksiko, gde je svinjska gripa odnijela najvie ivota - ak 108. U Kanadi je evidentirano 2.978 sluajeva zaraze te etiri smrtna sluaja. U ileu su svinjskom gripom zaraene 1.694 osobe, a dve su preminule. Broj zaraenih je naglo porastao u Australiji, gde je virus pronaen kod 1.307 osoba. Smrtnih sluajeva u toj zemlji zasad nije bilo.

MARIHUANA ZATITA OD ALZHEIMERA


Puenje indijske konoplje moe tetiti mozgu i pamenju, ali novo istraivanje otkriva i blagodatno delovanje THC-a WASHINGTON - Marihuana nije glasovita kao prijateljica dobrog pamenja - meu njezinim kratkotrajnim dejstvima je gubitak sjeanja na dio razdoblja u kojem je konzumirana. No novo nauno istraivanje otkriva da bi upravo puenje indijske konoplje moglo biti korisno za spreavanje ili usporavanje razvoja Alzheimerove bolesti, pa ak i za delimino uklanjanje neugodnih popratnih pojava i kada one ve nastupe. Istraivanje objavljeno u asopisu Neurobiology of Aging, posveenom, kako mu i ime govori, neurobiologiji starenja, pokazuje da jedan od aktivnih sastojaka Marihuane THC i slini sastojci mogu biti korisna mera prevencije i zatite u borbi protiv Alzheimerove bolesti koja vodi prema sve veem i teem zaboravljanju i esto pogaa starije osobe, ali nekad se pojavi i pre pozne ivotne dobi. - Bili smo iznenaeni pa i okirani kada smo otkrili da sastojak koji utie na iste receptore u mozgu kao i THC, a koji smo isprobali na takorima u dobi kojoj odgovara ljudska starost od 65 do 70 godina, deluje na smanjivanje upale i pomae oporavku pamenja - kae dr. Gary Wenk, jedan od autora ovog istraivanja.

92

MARIHUANA LEK PROTIV PTSP-A


Jointom protiv PTSP-a
Izraelskim vojnicima koji pate od post-traumatskog stresnog poremecaja (PTSP) nakon povratka sa zadataka na palestinskom teritoriju uskoro e za olakanje biti ponudena Marihuana. Prema dnevniku Maariv, vojni doktori u sledecih e nekoliko dana na dobrovoljcima zapoeti testiranje ucinaka kanabisa na olakavanje simptoma PTSP-a. Rafael Meshulam, naunik koji vodi istraivacki tim, izjavio je kako kanabis uspjeno ublaava simptome straha, panike, uestalih prisjecanja na traumaticna iskustva i agresije. Stotine Izraelaca lijeceno je od PTSP-a nakon odsluenja vojne obaveze na Zapadnoj obali i u pojasu Gaze. Upotreba kanabisa u medicinske svrhe u Izraelu je dozvoljena za ublaavanje bolova kod pacijenata s hronicnim oboljenjima. Meshulam je u veljaci ove godine predstavio i kanabis-pilulu namenjenu maloj deci i bebama. Pilula, tvrdi se, nema nikakav ucinak na mozak, ali uspjeno ublaava bolove. Izraelska vojska nije komentirala vijesti.
Sa www.zamirzine.net

MARIHUANA I EPILEPSIJA
Do sada nije publikovana ni jedna kompletna studija ali je dokazano da Marihuana zaista moe da ublai epilepticne napade. Marihuana ima antikonvulzivna svojstva to znai da moe da sprei nesvesno grcenje miica. Smatra se da Marihuana kao to moe da sprei epilepticni napad, ako se uzima u velikim dozama, pogotovo oralnim putem, moe i da ga izazove. Prema tome u tretmanu epilepticnih napada Marihuana se konzumira iskljuivo puenjem u malim dozama. 70-ih i 80-ih Dr. Paul Consroe sa univerziteta u Arizoni je izvrio veliki broj eksperimenata nad ivotinjama tako to je koristio posebne komponente koje se mogu nai u Marihuani kao to su cannabidiol, thc Zakljuio je da se efikasnost u tretiranju epilepticnih napada postie samo koricenjem kombinacije svih komponenti odnosno upotrebom cele biljke. 1975. godine u casopisu Journal of the American Medical Association je izaao clanak o mladicu na koga nisu delovali klasicni lekovi (phenobarbital i phenytoin odnosno Dilantin) jer je imao po jedan veliki napad na svaka dva meseca pa je sa 22 godine poeo da pui od jedne do pet Marihuana cigareta dnevno, takode je nastavio da koristi prepisane lekove i sa 24 godine napadi su potpuno prestali. 1980. godine u casopisu Pharmacology je pisao o studiji sa 16 pacijenata koji nisu dobro reagovali na standardne lekove. Osam pacijenata je redovno primalo cannabidiol dok je ostatak primao placebo u kombinaciji sa standardnim lekovima. Od onih koji su primali cannabidiol, tri se potpuno oporavilo, dva parcijalno, dva malo i jedan nije pokazao nikakav napredak. Od ostatka koji su primali placebo samo jedan se primetno oporavio. Zakljuak je da je cannabidiol efikasan u kombinaciji sa standardnim lekovima za tretman epilepsije.

93

Sa www.zion.co.yu

TRUDNOA I Cannabis BEBE


Prenatalna izlaganja Marihuani i posledice po novoroenad na Jamajci: Etnografska studija: dr Melani C. Dreher, dr Kevin Nagent, mr Rebeka Hagins Merenja i glavni rezultati: Izloena i neizloena novoroenad su poreena pri starosti od tri dana i jedan mesec, koristei Brazeltonovu skalu ocenjivanja novoroenadi. Nije bilo nikakvih znaajnih razlika izmeu izloenih i neizloenih novoroenadi trodnevne starosti. Posle mesec dana, izloena novoroenad su pokazala bolju psiholoku stabilnost i bilo im je potrebno manje pomoi da dosegnu organizovana stanja. Novoroenad majki koje su koristile Marihuanu su se bolje pokazala u autonomnoj stabilnosti, kvalitetu budnosti, razdraljivosti i samoregulacije i negovatelji smatraju da je lake baviti se njima.
----- odgovor ----Moja je devojica sada stara 9 meseci. Nije bila ni 4 meseca. kada je prvi put rekla -tata, jer sam je tako uila. Svi nam kau kako smo sretni, mala je vrlo inteligentna, normalno se razvija, skoro nikad ne plae i veinom se smeje, te strano brzo ui. Bistrina joj je glavna odlika. Ne kaem da je konzumacija Marihuane pomogla, ali se jasno vidi da nije ni odmogla. Da, to su definitivno sretne bebe. Natali Jun 17, 2009 ; 22:36 Sa : Legalizacija.org

NAUNICI TVRDE: ALKOHOL TETNIJI OD MARIHUANE


LONDON Vodeci britanski medicinski strucnjaci tvrde da je sustav klasificiranja opasnih droga u toj zemlji neosnovan te da bi u njega trebalo ukljuiti alkohol i duvan, koji su, prema njihovu miljenju, tetniji od Marihuane, ecstasyja i LSD-a. No, iz britanske su Vlade porucili kako nemaju nameru preispitivati svoj sustav koji zabranjene tvari deli u tri razreda. U studiji koja je objavljena u medicinskom tjedniku Lancet, kae se kako je podela droga u razrede A, B i C zasnovana na predrasudama i pretpostavkama i ne odgovara teti koju uzrokuju neke supstance. Skupina autora na cijem je celu profesor psihofarmakologije na Sveucilitu u Bristolu David Nutt tvrdi da duvan i alkohol zajednicki uzrokuju ak 90 posto smrtnih sluajeva povezanih s drogom u Ujedinjenom Kraljevstvu. Nai rezultati naglaavaju da je iskljuivanje alkohola i duvana iz Zakona o zloporabi droga iz naune perspektive neosnovano kae se u izvjetaju. Ako bi se zadrao postojeci sustav s tri kategorije, alokohol bi trebalo uvrstiti s heroinom i kokainom u A klasu najopasniju kategoriju. Duvan bi trebao biti proglaen drogom B klase, dok bi kanabis ostao u C kategoriji, zajedno s LSD-jem i ecstasyjem, dvjema vrstama droga koje sada spadaju u A klasu narkotika. Autori su studiju napravili na osnovu rada dviju komisija strucnjaka za zavisnosti koji su droge rangirali prema fizikoj teti koju nanose korisniku, zavisnosti koju uzrokuju te iroj socijalnoj teti koju stvaraju. Strucnjaci su se sloili da su heroin i kokain najtetnije droge, no alkohol i duvan, koji sada nisu uvrteni na popis, prema njihovu miljenju, trebaju biti rangirani kao tetniji od LSD-a i ecstasyja. Na njihovu popisu droga na prvome je mestu heroin, drugi je kokain, alkohol je peti, duvan deveti, kanabis 11., LSD 14., a ecstasy tek 18.
preuzeto sa www.jutarnji.hr

94

MARIHUANIZAM
(Deo Razgovora Sa : Forum.hr > Drutvo > Filozofija)

Kako to da nitko ne spominje jednu injenicu koja se nepobitno namee. Puenje, konzumiranje bilo kakve hemikalije, trave (budimo realni i to je naprosto isputanje nekih hemijskih spojeva) bilo ega naprosto utjee na mozak. Mozak uzrono posledino reaguja i bori se protiv toga ili ne ili prolazi kroz iskustva uzrokovana hemijskim reakcijama izmeu popuene tvari i modane kemije. To rezultira drugaijim radom neurotransmitera, drugaijim razvojem toka misli, drugaijom percepcijom.Niega izuzetno mudrog ni duhovnog tu nema. To je naprosto hemijska reakcija. Kad se napije vrti ti se jer mozak tako reagira na unos vee koliine alkohola u organizam. Kad se prejede, spava ti se jer veina krvi ode u eludac kako bi pojaanim protokom pojaala cirkulaciju krvi i izmjenu tvari da se jelo lake probavi. Isti je vrag i s Marihuanom ili bilo kojom drogom, lakom ili teom. Naravno da subjektivni doivljaj moe biti manje ili vie ugodan i da moe rezultirati novim i drugaijim idejama ali da je to neka univerzalna duhovna mudrost, ma molim vas lijepo. . Neu te popljuvati ve u ti rei polako sinak. Sad u postupno, pasus po pasus, da oborim celu ovu tvoju teoriju. Tronoac je stabilniji od nje. Prvo, Marihuana nije nikakva hemikalija, ali sadri THC. THC nisi ti izmislio niti ga je neko vetaki stvorio. Nastao je najkasnije kad i ovek, a moda i mnogo ranije.. U svemu to konzumira da bi se prehranio postoje neke supstance, likopen recimo, i svaka od njih ima neku ulogu, tj. svaka ima neki svoj rad . I tako i treba da bude >> nije Bog dabe Bog.. Tvoja teorija, teorija vlada svih zemalja trenutno, i oigledno (naalost) veine ljudi je da su supstance koje utiu na fiziki deo nas (telo) korisne i potrebne (ne sve naravno), a sve supstance koje utiu na psihu, duu, spirit, kako hoe, su tetne i treba ih zabraniti, unititi, a ove narkomane pohapsiti i po mogunosti isprebijati. Sta rei osim, oprosti im Boe, ne znaju sta rade. Ako se samo malo udubi videe koliko su stvari na ovom svetu naopake. Sve je naopak. Meni je to bilo jasno ve u 15oj i gomilu ivaca sam izgubio dok nisam konano shvatio da je kod nas duhovna evolucija (globalno) tek skoro poela (do sada je trajala fizika), i da je samo vreme stvar koja e to dovesti na svoje mesto. A dovee.

95

Ja sam siguran u ovo to govorim isto toliko koliko sam siguran da imam 5 prstiju na levoj (a i desnoj) aci. I isto sam toliko siguran da ti grei. Ne mislim time neto sebe uzdizati (ne shvati pogreno) ve to tako jeste. Verovatno sam starija dua od tebe i to je sve. Ajde ovako, krenuo si da obrezlae tezu sa nekakve usko konzervativne naune take gledita. Ja imam vie izvora znanja o ovoj temi a od tih najvie verujem sopstvenoj, tj. sopsvenom iskustvu, koje je na poetku podrazumevalo eksperimentisanje na samom sebi. Marihuana, tj. THC ima odreeni rad, i jedna od manifestacija je pojaanost ula i to i sam zna, osim ako u ivotu nisi nikad popuio joint. Logikom dolazim do zakljuka da pojaanjem ula primamo vie informacija, oseaja, i samim tim navikavamo mozak da se izbori sa netipinom situacijom gde mora da radi pod odreenim pritiskom da bi se izborio sa "neprirodnim" vikom. To ti je kao bildovanje, al ne bicepsa, nego mozga. Bilder naravno moe da podigne vei teret od ne bildera, to znai da to nikako nije neto negativno. Dalje, religije, kao to su Rastafarijanci, Marihuanu koriste kao sredstvo za dostizanje istine, prosvetljenja, kako god. Bobishka je nekako najpoznatiji predstavnik Rastafaraja, mislim da je suvisno komentarisati kakav i koliki ovek je on bio. Indiska konoplja potie iz Indije. Indiska religija (a moes da citas i filozofija) je najblia istini, ona je u isto vreme vrlo, rekao bih, psihodelina, to me dovodi do sumnje da su se opasno prepuavali. uo sam negde ( ne znam da li je istina) da se i u Bibliji Marihuana spominje kao biljka koja poveava inteligenciju. Smatram da je i Isus puio. Indijanci, koji su, ovladavali mnogim znanjima koja su i danas za svaki respekt, su puili trave koliko danas popui prosean puac cigareta na dan, otprilike. Da ne spominjem Maje, ili moda jo i neke predhodne civilizacije. Kakvi su bili Indijanci? Pa ne znam puno, ali znam da su bili makar mirni i verujem da su potovali etike kodekse bar za tri puta vie nego mi danas. Kakvi su Rastafarijanci? Oni su "Peace Brother". Take it easy. A jel to nije dovoljno? Za ekipu "Indija" da ni ne spominjem. Duboka meditacija. I na kraju znam kakav sam ja kada se napuim. U ovom vremenu gde je egzistencija preuzela prioritet smisla ivota, Ganda po svojoj prirodi, nije "prijatelj", a moe biti spasitelj, samo treba da si fes jak. Ganda, "verovatno" zbog pojaavanja ula, je mene napravila osetnijim biem, to podrazumeva i empatiju i mnoge druge po prirodi dobre osobine, ali iz povrsne perspektive sadasnjice, mene je Ganda napravila slabijim biem. Zato i kaem da je sve naoopake. I tu ti treba snaga koja e ti omoguiti da ne poveruje "masi" ve da ostane veran svom kritiki zaraenom znanju. Tad kree ono uveno "sam protiv svih", pa ko uspe svaka mu ast. Super je oveanstvo napredovalo, ali po pitanju svesti i svesnosti kao da smo ili stazom kontra evolucije. Prijateljski pozivam sve ljude da znaju, ili ako ne, da veruju onima koji znaju, umesto da svako lupa svoju priu i time stvara konfuziju iz koje se ne izrodi nita novo, ve ostane status kvo. Kontam da je to u dobrobitu svih nas na ovoj planeti.

96

RASTAFARIJANCIMA DOZVOLJENA MARIHUANA


Rim Italijanski Kasacioni sud odluio je da pobornici rastafarijanske religije ne mogu da se tretiraju kao svi ostali ljudi kada se radi o posedovanju i puenju Marihuane i na taj nain ponitio presudu prvostepenog suda u Perui koji je jednog rege muziara s Jamajke osudio na 16 meseci zatvora zbog posedovanja te lake droge. Policija je kod muziara pronala dovoljno Marihuane da se smota najmanje 70 dointa, to prema italijanskom zakonu predstavlja krivino delo. Kasacioni sud je, meutim, prihvatio sugestiju odbrane da je za rastafarijance Marihuana sveta trava i u obrazloenju presude naveo da bi njima trebalo omoguiti da bez zakonskih posledica poseduju veu koliinu te droge. Na prvom suenju nije dokazano da je optueni prodavao Marihuanu, to bi bio opravdan razlog za presudu. to se posedovanja tie, verujemo da bi rastafarijanci trebalo da budu izuzetak, jer Marihuana za njih stvarno jeste sveta trava, navodi se u presudi Kasacionog suda, koji je predmet vratio sudu u Firenci. Rastafarijanska religija nastala je na Jamajci tridesetih godina prolog veka, a duhovna domovina im je Etiopija. Rastafarijanci, kojima je pripadao i legendarni rege muziar Bob Marli, proglasili su biveg cara Etiopije Hajla Selasija za boanstvo. Marihuanu su proglasili za svetu biljku zbog toga to je ona, prema legendi, rasla na grobu kralja Solomona.

UZGOJ MARIHUANE ISPLATIVIJI OD UZGOJA PENICE


SAD Prema jednoj studiji uzgoj indijske konoplje je postao najrazvijenija grana poljoprivrede u SAD. Studija se zasniva na podacima amerike vlade,u kojima izmeu ostalog pie da se proizvodnja ove kulture udesetostruila za poslednjih 25 godina. ( ), , , , . " " (Drugscience.org) . . " " , 200.000.000.000 ( ) .

97

NAJVEA FABRIKA MARIHUANE U SRBIJI A I IRE, VIE NE RADI !!!


Neverovatno otkrie srpske policije Fabrika droge u rudniku
U prostorijama preduzea Drajver farm iz Loznice, u selu Kostajnik kod Krupnja, pripadnici Uprave za borbu protiv organizovanog pronali su pre tri dana 2.000 stabljika biljke kanabis sative odnosno marihuane. Pronaena je i specijalna oprema za uzgoj, suenje i preradu ove droge. Jue je uhapeno troje lanova meunarodne organizovane kriminalne grupe Holananin Hendrik Lugters (50), Rus Akimov Sergej Grigorijevi (47) i Loznianin Dragan Kosi (47), koji su privedeni istranom sudiji u apcu. Prema saoptenju policije, ovoj grupi pripadao je i Slovenac Ljubo Gra i Dragan Mii Pikula iz Loznice, koji je u bekstvu i za kojim je raspisana poternica MUP-a. Informaciju o Holananinu UBPOK je dobio od Interpola Brisela koji je za Hendrikom Lugtersom raspisao meunarodnu poternicu kao pripadniku meunarodne kriminalne grupe koja se bavila ilegalnom trgovinom velikim koliinama marihuane, iji su pojedini lanovi uhapeni poetkom godine, kada je belgijska policija zaplenila vie od 11 tona te droge. Skupa adaptacija Ljuba Gra, Mii i Kosi su u januaru prole godine sa direktorom Rudnika Stolice u selu Kostajnik ugovorili zakup rudnika, upravne zgrade i rudarskog okna, nakon ega su poeli sa adaptiranjem zgrade predviene za proizvodnju kanabisa (marihuane) u vetakim uslovima. U leto prole godine, u Kostajnik je doao i Holananin Lugters, nakon ega su u rudnik dopremljena etiri velika filtera za vazduh, a zatim ventilatori i elektrooprema. Do kraja godine, dopremljene su i rolne sa folijom kojom su obloeni podovi i zidovi u prostorijama u prizemlju upravne zgrade. Lugters je potom svakog meseca dolazio u rudnik i fotografisao objekat i opremu. Poetkom godine zapoeti su i radovi u upravnoj zgradi, neki zidovi su zazidani, postavljene plastine folije i ventilatori, a radove su izvodili elektriari i limari. U februaru je u objekat dopremljeno oko 2.000 saksija i 360 dakova sa zemljom za cvee. Nakon zavretka radova Lugters je zamenio sve katance i brave na vratima i zadrao kljueve kod sebe, pa su od tada pristup u adaptirane prostorije imali samo on, Kosi, Gra i Akimov. Poetkom aprila zapoeta je proizvodnja marihuane. Semenke marihuane su stavljane u sunere za klijanje, a u prostorijama je rasprivaima odravana vlanost, temperatura je postizana jakim sijalicama, a ventilacioni sistem je omoguavao strujanje vazduha. Sistemom za zalivanje preko kapljica vode, biljkama su dodavana ubriva i drugi stimulansi za rast. Kada su biljke dostigle visinu od 10 centimetara, presaivane su u velike saksije, a sa biljaka je potom ubiran cvet i suen u vetakim uslovima, meren i pakovan u kese za distribuciju. Ovakvom proizvodnjom u jednoj godini bilo je mogue izvriti pet do est berbi marihuane, dok bi u prirodnim uslovima bila mogua samo jedna berba godinje. Poslove oko zasaivanja biljaka, kontrole temperature, vlanosti, osvetljenja, zalivanja, ubrenja, branja cvetova i pripreme za prodaju obavljali su Lugters, Kosi i Akimov, saoptila je policija. Otkrivanje najsavremenijeg pogona za proizvodnju marihuane, kakvog, kako tvrdi ovdanja policija, nema do Kolumbije ne prestaje da bude tema broj jedan u Krupnju. Posle prvog oka metana, mnogi se sada priseaju detalja koji su im bili udni. - Jeste, bili su tu neki stranci sa nekim naima iz Loznice. Troili su kamare para po kafanama, dekirali se.

98

Govorilo se da u rudniku proizvode ampinjone i da sve izvoze - kae stalni gost kafane u neposrednoj blizini rudnika. Optinari saznali iz novina Ni elnici optine nisu eleli da govore za novine jer su za ceo sluaj saznali od novinara. Iznajmljivanje upravne zgrade rudnika, naime, bilo je objanjeno namerom da se tu gaje ampinjoni, ali je nikao savremeni pogon za proizvodnju marihuane u kome je samo jedna sijalica kotala 300 evra. U prostorije se ulazilo u belim odelima, sa rukavicama i izmama, a u takvim uslovima konoplja je sazrevala za 25 dana***. Mnogi se sada pitaju kako je sve ovo moglo da ostane neprimeeno. - Kako je mogue da niko od silnih inspekcijskih slubi ne ode u kontrolu u rudnik. Pa u moju radnjicu svaki as dolaze razni inspektori. Kako je mogue da optinarima promakne da niko nije prijavio radnju ili preduzee, a svi su znali da se u rudniku radi. Gde je sad Poreska uprava - ogoreno pria vlasnik duana u Krupnju. Zakupci rudnika su meseno struju plaali i po 600.000 dinara. I to nikom nije bilo sumnjivo. Nekome e tek leteti perje zbog toga - rekao je elnik jedne stranke u Krupnju.

*** Gluposti,Marihuana SAZREVA NAJMANJE 55 Dana,Dakle Oko 2 Meseca! -------

Bravo za policiju... a sad bi mogli da kazu i kako je 600 kg dopa zavrsilo u sefu Komercijalne Banke kada je otkriven 2000-te godine... ili se i to ne zna - unela ga tetkica? J Pa [to je bre] zaplenjena droga koju je drzavna bezbednost trebala da plasira van granica nase zemlje, kako se to inace radi svuda u svetu J

DESETOGODINJACI LETE" NA KANABISU


Doint smrtna opasnost za decu. Starosna granica novih narkomana sve manja i manja
Marihuana, kuga dananjice, bolest zavisnosti koja se iri neverovatnom brzinom i u svoj svet uvlai ne samo odrasle ve i one najmlae koji nisu svesni u ta se uputaju. Sve ee na ulici sreemo decu koja sede na klupi, bulje" u jednu taku, teko da i neto progovaraju i gledaju kako im ivot bez ikakvog smisla prolazi. Najmlai zabeleeni uivalac marihuane (zasad) ima samo deset godina, prema podacima iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu. Poznavaoce prilika to ne udi, jer se starosna granica novih narkomana smanjuje iz dana u dan. Ovo vie nije sudbina samo adolescenata iz siromanih radnikih porodica koji su svoje nezadovoljstvo izraavali uzimanjem droge ili dece bogatakih porodica koja su svoje hirove ispoljavala na ovaj nain. Sada je to postala rasprostranjena navika mladih iz svih slojeva drutva. Vutra, dida, Meri Dejn, gras, domaica, ganda ..... to su samo neki od naziva najpopularnije droge na svetu. Marihuana, psihoaktivna supstanca koja se dobija preradom listova i cvetova biljke Cannabis sativa (indijska konoplja) moe biti razliitog kvaliteta (jaine) i intenziteta trajanja 2-5 sati. U svetu je poznata hiljadama godina. Zloupotreba poprima ire razmere ezdesetih godina posebno meu omladinom (hipicima).

99

Njena dostupnost i jeftinoa su problemi i njeni saveznici zbog kojih ona nailazi na toliki broj uivalaca. U literaturi je pronaeno vie od trista naziva za marihuanu. Trava je spremna za puenje kada se njeni listovi i cvetovi osue. Od kanabisa se takoe dobija i preparat koji se zove hai, popularno nazvan it, koji je 3-10 puta jai od trave. Hai je smola braon boje, ija jaina zavisi od stepena osuenosti. Danas se kanabis gaji ilegalno svuda po svetu (u kui, na terasi, na kukuruznim i peninim poljima...). Marihuane ima i kod nas u izobilju samo to je sakrivena u nekom bunju uglavnom tamo gde ima dosta vode. Dananja trava nije 'ista' kao nekad, sada se prska raznim hemikalijama to pojaava njeno dejstvo ak i deset puta. Aktivne materije koje se nalaze u biljci kanabis jesu kanabinoidi i ima ih preko ezdeset. Najznaajniji sastojak trava, sastojak zbog koga se ona pui jeste 9-delta-tetrahidrokanabinol (THC) koji se u organizmu razgrauje na metabolit i vri direktan udar na centralni nervni sistem (mozak). Marihuana u sebi sadri 0,1 - 3 %, a hai oko 15% THC-a. U proteklim godinama otkriven je specifian kanabinoidni receptor koji je povezan sa neurotransmiterima, koji imaju uglavnom inhibitorno dejstvo u centralnom nervnom sistemu. Dejstvo kanabisa na centralni nervni sistem je halucinatorno, ali moe biti i depresivno, pa ak i malo stimulativno, ali to je uglavnom oko prvih pola sata od uzimanja. Zato preparati kanabisa spadaju u grupu halucinogena mada se esto i izdvajaju u posebnu vrstu droga zbog jedinstvenog napada na centralni nervni sistem. Pri uzimanju kanabisa tolerancija raste a i javlja se jaka psihika zavisnost koja uivaocu pravi veliki problem ukoliko eli da prestane sa konzumiranjem. Apstinencijalni sindrom se javlja posle naglog prestanka uzimanja velikih koliina kanabisa i manifestuje se umorom i malaksalou, nesanicom, muninom i gubitkom apetita. THC se danas proizvodi sintetski i koristi se u medicinske svrhe vie eksperimentalno u tretmanu munine kod malignih oboljenja i za porast apetita kod obolelih od side. Kanabis kod omladine predstavlja ulaz u tamni vilajet zavisnosti iz kog se nije nimalo lako izvui. Marihuana je ulazna" droga na kojoj se retko ko zadrava. Dosta dece misli da marihuana nije droga nego da je to neki oputajui preparat, skoro kao cigareta. Konzumira se puenjem na pajp (lulu) ili u obliku smenih" cigara (dointa) smotanih u rizlu. Posle puenja" kanabisa osoba je pospana, sa irokim zenicama, nervozna, neraspoloena, gladna kao vuk, a slatkie jede kao trudnica. Kod neiskusnih osoba kanabis moe da izazove neprijatne, pa i po ivot opasne doivljaje. Odmah posle uzimanja osoba je vesela priljiva i sa veoma osuenim ustima, to je praeno uzimanjem velikih koliina vode. Poviena je osetljivost na zvukove, dodir, boje... Iako je korisnik eljan da komunicira, jako esto se deava da su to nepovezane prie koje nemaju nikakvog smisla, to zna osoba koja uiva kanabis, ali nije u stanju da to promeni. Nakon prestanka dejstva uivalac je nervozan, pospan, sa irokim zenicama, i uglavnom takav ostaje dok ne legne da spava. Posledice mogu biti trajne, a javljaju se posle dueg uzimanja. Moe dosta da oslabi pamenje, da se pojavi velika nezainteresovanost to je veliki problem kod uenika, pa je to onda praeno bezvoljnou, smanjenom koncentracijom i gubitkom panje pri uenju. Od akutnih tetnih dejstava marihuane javljaju se oteena mo rasuivanja, oteena memorija i zaboravljanje skoranjih dogaaja. Par dointa dnevno oteuju plua kao petnaest cigareta dnevno zbog dodatka raznih hemijskih sredstava, a i zbog benzopirena. Marihuana kod dece odlae pojavu puberteta, kod devojaka remeti meseni ciklus, a kod mukaraca smanjuje proizvodnju spermatozoida. Amotivacioni sindromi su: smanjena ivotna snaga i ambicija, smanjena mo rasuivanja, nesnalaenje u obinim ivotnim situacijama. Marihuana smanjuje otpornost organizma, te se osobe koje je konzumiraju lako razboljevaju; ona smanjuje antitumorne aktivnosti organizma, pa uivaoci lake dobijaju kancer.
M. Spaji www.glas-javnosti.co.yu

100

IBUENJE
Droga na spreanski nain Dolina Spree slovi kao jedna od najplodnijih dolina u Bosni. Sve to se u njoj posije, nikne. Pored standardnih usjeva tipinih za ove krajeve, Spreaci, i to oni oko Graanice, poznati su i po tome to isto tako uspjeno uzgajaju jednu egzotinu biljku koju oni jednostavno zovu konopljom, to bi se moglo tretirati i kao eufemizam za opijat koji se pui ostoje dve vrste opijata kojima su narodi u Bosni i Hercegovini najskloniji: rakija i trava. Kad se kae rakija, podrazumijeva se sve to u sebi sadri alkohol, a kad se kae trava, ne misli se na vie od jedne. Jedna je trava. Ime joj je marihuana, indijska konoplja ili kanabis. Nad prvim zlom monopol i kontrolu dri drava i ono se, poto je legalno, i ne doivljava neto posebno opakim. Na opasnosti koje prete drutvu od ovoga zla obaziru se tek hode, doktori i ojaeni dijelovi porodica koje pod krovom imaju hairliju sklonog upranjavanju ispijanja alkohola do zadnje ute banke. Pored toga to se, kad je rakija u pitanju, radi o zaista velikom zlu, u medijima se uvek vie panje posveivalo ovome drugom opijatu. Iako se ne radi o nita manjem zlu od rakije (a ni o veem), razlozi za takav tretman su viestruki, a vodei je upravo nelegalnost. Petljati sa travom u ovoj zemlji na bilo koji nain znai baviti se nelegalnom rabotom, to je zakonski kanjivo. I pored toga to stvari taman tako stoje, mediji skoro svakodnevno izvijeste da neko u BiH petlja sa travom. Federacija e ustvrditi da trava, kao i svako drugo zlo, dolazi iz Republike Srpske. RS se nee puno braniti (valja od neega i ivjeti), ali e rei da i bez njih trave u Federaciji ne fali. to nije nimalo daleko od istine. Trave zelene u Federaciji BiH ne fali. Ako se malo bolje pogleda, trava raste kod komije u saksiji na balkonu. Raste i u avliji, samo to je avlijski zid visok pa se ne vidi. U vrtu, sakrivena meu buranijom. U polju kukuruza. Mogla bi i u polju kupusa, ali se ne praktikuje tako saditi, jer kupus ostane malean pa je ofirno. U Hercegovini je vie ne sade, raste sama kao draa. Poznavaoci i potivaoci "domaice", kako ve zovu travu uzgojenu u granicama BiH, kau da je kvalitet trave iz doline Spree vrhunski i da se moe mjeriti sa najboljim evropskim. Dakle, plodna dolina Spree. Ui lokalitet: od Graanice do Doboja. Najui lokalitet: selo Lukavica. Prhnu nena! Pria o travi u selu Lukavica nije od juer. Nego od prekjuer, tanije iz perioda 1992-1995. To je bilo najtee graaniko ratite. I danas vredi miljenje da Lukavica, da nije bilo trave, ne bi izdrala. Puilo je i staro i mlado. Reenica: "Deder, sine, smotaj jo jednu da nena prhne", koju je izgovorila jedna napuena nena, u ovom je kraju ostala svima u sjeanju. Branitelji ovoga sela su je sadili bukvalno na liniji. Tanije, ispred linije. Ispred rovova je bilo minsko polje, a trava odmah ispred mina. Na niijoj zemlji, to bi se filmski kazalo. Tamo je, naime, bila najsigurnija. Mogli su joj prii samo oni koji su znali gdje su posijane mine, a takvih je bilo malo. Kada se ovo minsko polje proulo malo ire, dola policija na uviaj. Vidjeli o emu se radi, napravili zapisnik i rekli da to treba poupati. Borci na liniji rekli su da se slau, samo da upanje obave sami policajci. Policajci su onda malo stali da razmisle. Izvori bliski policiji kau da se i danas, pored toga to su mine ve povaene, u Lukavici uzgaja trava i da je prole godine kod jednog stanovnika ovog sela naeno ni manje ni vie nego 1.806 grama vrhunske "lukavanke". Samo to to nije jedino preostalo minsko polje. U Donjem i Gornjem Skipovcu, naprimjer, takoer ima polje. Zasijano to minama, to travom. Selo kahovica zvali su Mala Kolumbija sve dok se policija nije umijeala. Posle te intervencije itelji kahovice su odahnuli. Nakon to bi povazdan motala i puila travu, napuena seoska omladina bi se naveer pred granapima bola akijama. Mjetani su smatrali da sav belaj dolazi od trave. Meutim, stvari ne stoje tako. I u drugim dijelovima sveta narod pui travu pa se ne bode akijama, a sve i da se bode, to najmanje ima veze s travom. U ovome sluaju, akija vie ima veze sa mentalitetom stanovnika doline Sree nego sa bilo im drugim. Tu tezu e potvrditi i ezdesetdvogodinji Graanlija Mustafa Paali Pao. Sijeda Paina glava, sa isto tako sijedom pletenicom, preko lea je preturila, sve zajedno, sedam i po godina teke zenike robije. Pao je poten ovjek koji je svoj hljeb zaraivao na poslovima istovara i utovara bez da mu je kad palo na pamet da nekome neto otui i tome slino. Svu robiju je zaradio iskljuivo zbog akije. Vremena bila takva. Na megdan bi izlazila dva junaka pa ko koga izbode. Pao podie koulju i pokazuje svoj temeljito isjeen stomak. A kako izgledaju oni zbog kojih je odleao toliku robiju, na kojoj je svud po sebi stigao istetovirati sve od Popaja do Pere Djetlia, moe se samo slutiti.

101

Pao ivi zdrav ivot, niti pije, niti pui, a poto je u zatvoru stigao proitati sve knjige iz oblasti "beletristika" koje su bile u tamonjoj biblioteci, ima svoj stav o svemu pa i o pitanju marihuane. "Meni je ao te djece, jetra im nee izdrati ni do etrdesete godine." A to ko to sije, gdje sije, ko prodaje i poto prodaje, Pao moe biti da zna, ali ne bi priao o tome. Samo se nasmija, zavrati rukav koulje i pokaza jednu od tetovaa. Tamo lijepo pie: "Smrt mekerima". Pao tako jo jednom potvruje da se radi o staroj gardi koja je znala potovati neke isto tako stare moralne norme za koje danas malo ko daje pet para. Obiaji sa ibukom A otkud takva sklonost ka travi koju u ovim krajevima najee zovu konopljom? Kad je Turin doao u Bosnu 1463. godine, on je ibuio. Bar je takav ostao u svijesti lokalnog stanovnitva. I danas se kae da neko "pui ko Turin". A ta je to Turin puio ako je Kolumbo Ameriku, prapostojbinu duvana, otkrio 1492. godine, dakle nekih tridesetak godina kasnije, ne treba puno nagaati. Dok se duvan dovukao do Bosne, Turin se, jadan, snalazio i puio ta je imao - konoplju. Ova teorija i nije toliko neutemeljena ako vidimo da veza sa Turcima i dolinom Spree jo uvek postoji. O njoj govori primjer sela Dobaana. Tamo, naime, postoji istoimena izvorna grupa koja, pored argije i violine, za svoj eif svira zurle i udara u bubanj, ba onako kako je zvuala turska vojna muzika iz vremena osvajakih pohoda. "Dobaani" kau da se njihovo selo nekada zvalo Doboari, a sviranje uz zurle i bubanj su im prenijeli njihovi stari sa koljena na koljeno. Pored zurli i bubnja stari su, sve su prilike, u dolini Spree, sa koljena na koljeno prenijeli i druge obiaje, pa tako i onaj sa ibukom. Istina je da je marihuana iz okolnih sela vrlo lako nala ljubitelje i u samoj Graanici, gradu sa trgovakom tradicijom u kojem danas uspjeno radi oko 350 preduzea. to e rei da u gradu ima dovoljno para za sve pa i za travu. Trava je u svemu tome jo i najjeftinija zabava, tako da se podjednako pui kako na selima, tako i u samom gradu. Problem je samo u tome to se sa njom stvari ne zavravaju. Omladina bogatih roditelja ve polako prelazi na teke i sintetike droge. Apoteka "Mahmutovac" u Graanici je ve dva puta obijana. Odnesene su tablete iji nazivi upuuju na moguu zloupotrebu. Nedavno je kod jednog lica naeno 250 grama heroina. A to je ve dovoljan razlog za uzbunu. Za heroin se sumnjii blizina RS-a i otvorene putne komunikacije. Kako bilo da bilo, Graanlije su krenule u akciju suzbijanja narkomanije u svom gradu. Oformljena je udruga roditelja djece ovisnika. U srednjokolskom centru se aci educiraju o tetnosti droga, dok dobar dio njih jo u osnovnoj koli stekne stanovita puaka iskustva. to e rei da ona nena nije dangubila, nego posjela unuka na krilo i priala o svojim leteim iskustvima. To bi moglo biti jo i simpatino da se ne radi o dolini Spree, ijem mentalitetu ne treba nita dodavati. Ve i ono to ima treba oduzeti. Za poetak, akiju.

102

Oldest Marijuana Stash Found

Jennifer Viegas, Discovery News

Dec. 3, 2008 -- Nearly two pounds of still-green plant material found in a 2,700-year-old grave in the Gobi Desert has just been identified as the world's oldest marijuana stash, according to a paper in the latest issue of the Journal of Experimental Botany. A barrage of tests proves the marijuana possessed potent psychoactive properties and casts doubt on the theory that the ancients only grew the plant for hemp in order to make clothing, rope and other objects. They apparently were getting high too. Lead author Ethan Russo told Discovery News that the marijuana "is quite similar" to what's grown today. "We know from both the chemical analysis and genetics that it could produce THC (tetrahydrocannabinolic acid synthase, the main psychoactive chemical in the plant)," he explained, adding that no one could feel its effects today, due to decomposition over the millennia. . Russo served as a visiting professor at the Chinese Academy of Sciences Institute of Botany while conducting the study. He and his international team analyzed the cannabis, which was excavated at the Yanghai Tombs near Turpan, China. It was found lightly pounded in a wooden bowl in a leather basket near the head of a blue-eyed Caucasian man who died when he was about 45. "This individual was buried with an unusual number of high value, rare items," Russo said, mentioning that the objects included a make-up bag, bridles, pots, archery equipment and a kongou harp. The researchers believe the individual was a shaman from the Gushi people, who spoke a now-extinct language called Tocharian that was similar to Celtic. Scientists originally thought the plant material in the grave was coriander, but microscopic botanical analysis of the bowl contents, along with genetic testing, revealed that it was cannabis.

103

JO MALO O
Danas se konoplja ponovno vraa u modu. Papir dobiven od konoplje je daleko kvalitetniji od onog dobivenog od drva. Uz to na istoj povrini marihuana daje 4 puta vie papira od drva . Oigledne ekoloke prednosti se oituju i u proizvodnji tekstila poto za uzgoj konoplje nisu potrebni pesticidi za razliku od pamuka koji stvara znaajno zagadjenje uporabom hemikalija i pesticida pri proizvodnji. * Ako sva fosilna goriva i njihovi derivati, jednako kao i drvee za izradu papira i graevinu, budu zabranjeni kako bi se spasio planet, te se okrenu uinci staklenika i zaustavi krenje uma (deforestacija). Onda, postoji samo jedan poznati, obnovljivi, godinji i prirodni resurs kojem je mogue opskrbiti veinu svetskih potreba za papirom i tekstilom. Takoer, moe reiti potrebe prevoza, industrije i kune energije, a istovremeno obnavljati tlo i proiavati atmosferu. Ta supstanca je ista ona koja je to inila i pre kanabis. * Kanabis je jedina poznata biljka koja se moe gajiti od ekvatora do Arktika i Antartika. U planinama i dolinama, od oceana prema ravnicama i preko njih, ukljuujui suna i neplodna tla i svugdje izmeu. Jednom rijeju SVUGDJE. * Od 300 000 vrsta i podvrsta koje poznajemo kanabis je najzdravija biljka za tlo. To je zbog sustava korijena svojstvenog prvenstveno kanabisu, koji raste 10-12 ina u 30 dana, dok kod raa, jema, trave i tako dalje raste 1 in. Korijenje probije do 6 fita duboko u tlo, te ga drobi i melje (pulverizira) i tako ga ini obradivim i plodnim. Nakon etve sustav korijenja ostaje raditi unutar zemlje, revitalizirajui tlo te ga ini ponovo ivim. Ako je Keith Clark superman (superovjek) onda je kanabis superbiljka. * Svi podaci o kanabisu su preuzeti od Federal and State Department of Agriculture izvjetaja, lanaka od Popular Mechanics,Popular Science, Pulp & Paper Magazine, Scientific American, izvadaka iz raznih enciklopedija i farmaceutskih spisa, i prouavanja irom sveta unazad 200 godina. Ovo sve su javni podaci. Vlada SAD-a krije podatke da pre 125 godina pa ak i unazad 4000 pre Hrista, 80% nae ekonomije jest bilo temeljeno na upotrebi kanabisa za izradu papira, koe i goriva. Pre 125 godina, ak 10-20% ljekarske ekonomije jest bilo temeljeno na lijekovima od kanabisa. * Kanabis je bio dio svakidanjice. Zapravo, svaka farma i komad zemlje u gradovima i selima irom SAD-a i ostalog sveta, pre 100-125 godina pa i pre, je imala komadi za uzgajanje kanabisa. Prikrivanje ovih podataka od strane Vlade Sad-a vezanih uz kanabis su krajnje ogorili. Preko 30 godina prouavam kanabis i ne mogu verovati da je 1937-me Vlada SAD-a za 90 sekundi u Kongresu samo tako mogla prognati Marihuanu, a ljudi uope pri tome nisu shvatili da se zapravo radi o kanabisu. ak su i druge zemlje, nakon Drugog svetskog rata i posle, pristale na progon kanabisa. Od 1740 do 1940, 80% od ukupnog svetskog uroda kanabisa su uzgajali Kozaci (koji su bili sluge preko ugovora o djelu) a potom se iz Rusije uvozilo. * Kanabis je resurs broj jedan za 80% potreba papira, vlakana, tekstila i goriva. tavie, koristio se 5-50% u prehrani, a preko 20% ili vie u svoj medicini. Svi, od obrazovanih do neobrazovanih, poljoprivrednika ili gradskog ovjeka, doktora i znanstvenika, svi su koristili produkte od kanabisa i zavisli od njih.

104

75-90% ukupnog papira koritenog unazad bar do 100 pre Hrista do 1883 je bilo pravljeno od kanabisa. Od kad knjige (ukljuujui biblije), novac i novine irom sveta postoje u ljudskoj istoriji, uglavnom su se tampale na kanabisu. Pre 125 godina, 70 do 90% svih uadi, konopa, konaca, page, platna za jedrenje, vlakana, odee itd je bilo pravljeno od kanabisa. Zamijenilo ga je Du Pontovo otkrie petrohemijskog vlakna (najlona) poetkom 1937. Kanabis, je etiri puta njeniji od pamuka, etiri puta topliji, etiri puta vie apsorbira vodu 3 puta je jai od pamuka, i puno vie je izdrljiviji. Nije lako zapaljiv, i ne treba pesticide. 50% svih pesticida odlazi na pamuk, a opet pamuk se uzgaja na samo 1% obradive povrine u SAD-u. Kanabis je jedna od najzdravijih biljaka na zemlji, i ne zahtijeva pesticide ili herbicide. To je najzdravija biljka za ljudsku konzumaciju, i za samu zemlju. * Pre 125 godina 80% nae ekonomije je bilo zavisno o kanabisu. Koristio se za papir, vlakna i gorivo. U to vreme je bilo potrebno 300 sati kako bi se obradilo jutro kanabisa, meutim sa izumom nove vrste obraivaa konoplje u 1930-ima, bilo je potrebno samo sat i po do dva sata. To je ekvivalent redukcije rada od 6000$ na 40$ po jutru u tadanjem novcu. Imajte na umu da je obrada pamuka 1793-e redukovala radne sate sa 300 na 2 kako bi se obradilo jutro zemlje. Kanabis bi preuzeo trite pamuka s obzirom da je kud i kamo bolji od pamuka i ne treba pesticide. Uloga kanabisa bi trebala biti odreena opskrbom trita i zahtevima trita a ne neprikladnim i nesrazmernim uticajem prohibicijskih zakona koji prirodno zamenjuju sintetikim. Od svih 300 000 vrsta biljaka na zemlji, nijedan drugi biljni izvor se ne moe uporediti sa nutricionistikim vrednostima kanabisovog semena. To je jedina biljka na zemlji koja opskrbljuje sa izvorom broj jedan. Osim toga,ima savren balans esencijalnih amino kiselina i ulja sve u jednoj biljci i obliku koji je najjprirodniji za probavu.

105

GORIVO OD KONOPLJE
Gorivo od konoplje deo je moderne istorije oveanstva, koliko je bilo deo i proslosti. Nekada davno, korieno je u lampama koje su osvetljivale oltare crkava, prostorije carskih palata, i kue siromasnih. Danas, ima slinu primenu, i koristi se kao alternativno gorivo (tzv BioDizel) naftnim derivatima. Gorivo od konoplje je poput drugih bio-dizel goriva, i emituje jako malo tetnih materija u vazduh, kako se dobija od potpuno ivih biljaka (za razliku od fosilnog goriva punog ugljenika). Za proizvodnju BioDizel goriva potrebno je zasejati industrijski kanabis, i nakon 3 meseca ve se moe koristiti za preradu u potpuno efikasno dizel gorivo. Veliki broj automobila sa novim dizel motorima, moe potpuno prei, bez ikakve tete, na gorivo od presovanih semenki konoplje, i time zastititi ivotnu sredinu od emisija tetnih gasova. Gorivo od konoplje se na alost nemoe nai u svakoj zemlji, zbog zakonskih ogranienja oko uzgoja konoplje, i zbog visokih cena uvoza. Na svetu postoji tek nekoliko vozila koji su potpuno preli na ovu vrstu BioDizela, uprkos injenici da je gorivo od konoplje jeftinije, efikasnije i manje tetno. Naunici predvidjaju veliku primenu konoplje u proizvodnji energije 21. veka.

GAJIEMO KONOPLJU
Evropska auto-industrija podstie sejanje kanabisa na srpskim poljima
Dolazak Fijata i drugih kompanija iz automobilske industrije u Srbiju mogao bi biti podstrek vraanju proizvodnje konoplje na naim poljima! Ovu biorazgradivu industrijsku biljku, koja se, osim u tekstilnoj i medicinskoj, sve ee koristi i u automobilskoj industriji, domai ratari lane uopte nisu sejali. Izuzetak su sitni proizvoai, koji konoplju gaje u nelegalne svrhe. Jano Berenji sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo istie da je konoplja, nekada tradicionalna biljka ovih prostora, sada u potpunosti istisnuta iz industrijske proizvodnje. Poklekla je pred razvojem industrije sintetikih vlakana. U zapadnoj Evropi, konoplja se, meutim, ponovo vraa u masovnu proizvodnju, ali u novom svetlu. - Trend vraanja prirodi uspostavlja sve stroe ekoloke standarde, a automobilska industrija je posebno u obavezi da to vei broj plastinih delova zameni prirodnim materijalima, a kudeljino vlakno je kao stvoreno za to - navodi Berenji za Alo!. U tom cilju prednjai Mercedes, koji od vlakana konoplje pravi oko 200 unutranjih delova automobila. Osim dobre izolacije i vrstine koja se dobija u sadejstvu sa plastikom, najvea prednost konoplje je njena biorazgradivost. - Stabljika konoplje se sve vie koristi i u papirnoj industriji, dok pored dobrog kvaliteta, ulje iz semena te biljke ima lekovito dejstvo, to koristi industrija medicine, najee za leenje konih bolesti - rekao je Berenji. Konoplja je posebno interesantna i u tekstilnoj industriji za proizvodnju ekskluzivnih odevnih predmeta od prirodnih materijala.

106

I pored brojnih namena, profitabilnost proizvodnje konoplje u Srbiji koriste tek pojedini ratari sumnjivih namera. Za razliku od mnogih zapadnoevropskih zemalja, kod nas ne treba traiti dozvolu za gajenje. Zato se esto deava da mladi ljudi, da li iz neznanja ili radoznalosti, uzgajaju industrijsku konoplju i prodaju je kao indijsku konoplju, poznatu po psihoaktvnom dejstvu - istie Berenji. On dodaje da srpski zakon, poput indijskog, doputa uzgajanje konoplje bez ogranienja. Zabranjena je, meutim, namera upotrebe konoplje u nedozvoljene svrhe.

To znai da ako neko odlui da industrijsku konoplju prodaje kao indijsku, odgovarao bi kao i prodavac prave indijske konoplje.

INTERVJU : 6500 AMERIKIH POLICAJACA, SUDIJA, ADVOKATA I POLITIARA SE BORE PROTIV PROHIBICIJE
Jedna pria za razmiljanje nam dolazi od naih prijatelja iz Texasa. Naime, bivi policajac iz odeljenja za droge, i to jedan od boljih,trenutno savetuje ljude kako da izbjegnu hapenje zbog posjedovanja marihuane. Bary Cooper e do vikenda pustiti site www.nevergetbusted.com to na naem znai nikad-vie-uhvaen. Naravno, zbog toga je u neslaganju sa svojim kolegama, te nam se pridruuje ovog trenutka da ispria svoju priu Bary : Hej Tucker, ba mi je drago biti ovdje. NN : Pa dobro, zato ti kao bivi policajac eli pomoi ljudima da koriste drogu? Bary: Hm.. pa, to nije ba ono o emu se zapravo radi na naem dvd-u. Na temelju prvog amandmana slobode govora, na dvd govori o uvek nagrienim pravima amerikih graana iz etvrtog amandmana prema amerikom ustavu, kojima se garantuje zatita u sluaju protivzakonite pretrage i hapenja. To je tema dvd-a. NN : U redu. Cenim tvoje napore. Bary : Hvala. NN : Meutim, ini se da na neki nain dvd podupire koritenje ILEGALNIH droga, barem su dosad i zasad ilegalne. I tako, ti pokuava postii neto protiv ega si se celi ivot borio i emu si posvetio celi ivot. Bary : Pa, nije to ba potpuno tano. Pored mene ima jo oko 6500 kolega policajaca koji su takoe protiv prohibicije, pogledajte na www.leap.cc Medu nama ima i politiara, sudija i tako. Putujemo okolo i govorimo o tome zato bi trebali napustiti prohibiciju po pitanju ilegalnih droga. Prohibicija nije bila uspena u sluaju sa alkoholom, i tako se pojavio Al Capone te se poelo pucati po policajcima i ljudi su poeli umirati. Jednom kad smo shvatili greku napravljenu s prohibicijom stvar je prela u ruke vlade i ubijanja su prestala. NN : Jedna primjedba. Ja takoe nisam fan rata na drogu. Meutim, ini mi se da prohibicija funkcionie dosta dobro. Pijenje dramatino opada u sluaju sa prohibicijom. Ako ljude eli spreiti da neto rade, uvede se zabrana i to je to.

107

Naprimjer, u Saudijskoj Arabiji ako ukrade neto, odsee se ruka, u tom smislu prohibicija funkcionie dosta dobro. Bary : Ne. Prohibicija nije uspena. Prvi zapisan sluaj prohibicije se odvija u edenskom vrtu gdje Bog kao policajac pazi na dvoje ljudi da ne pojedu plodove, no oni su ipak pojeli. Isti sluaj je bio i sa alkoholom gdje su, opet se ponavljam, ljudi umirali. A u sluaju da se cela stvar drugaije regulie izbeglo bi se mnogo nepotrebnih smrti. I to je ono to pokuavam uiniti za svoje kolege policajce koji svakodnevno umiru, i to sve jednostavno ne funkcionie. U zatvorima imamo sve vie i vie ljudi zbog narkotika, a opet i DEA priznaje da ima vie ljudi na ulici nego u zatvorima,prema tome, zato da se ubijanje nastavi? NN : Da, razumem. Jel ti pui travu? Bary : Ne, nikako. NN : Dakle ti ne koristi ilegalne droge. Bary : Ne. NN : Ti jednostavno zauzima stav. Bary : Da, morate razumeti da imamo oko 750 000 ljudi koji idu u zatvore zbog marihuane, a opet nitko se nikada nije predozirao od marihuane. Kada bih trebao nekoga uhapsiti radije bih uhapsio 500 korisnika marihuane nego jednog alkoholiara. Zato jer korisnici marihuane se nikad nisu suprotstavljali, uvek su ljubazni NN : Ne mogu verovati ovo. Bary : Alkoholiar bi se uneredio, ispovraao a pored toga ljudi umiru od trovanja alkoholom svaki dan. Jednostavno moramo prestati unitavati porodice i stavljati korisnike marihuane iza reetaka, te napraviti mesta za zlostavljae djece. Usput reeno, u mojoj dravi Texas, ako ti se nade jedan joint, gubi pravo na vonju, tj. oduzima ti se vozaka dozvola. A opet za silovanje djeteta, ene, zlostavljanje djeteta, ne gubi to pravo. to jednostavno nema smisla i to je velika nepravda. NN : Da, ja sam uz tebe! Bary : Hvala.

------------

108

Sistematika roda Cannabis v r ste i so r te

109

Sistematika roda Cannabis vrste i sorte


Vrste Marijuane
Rod Cannabis (Konoplja) pripada porodici Cannabinaceae, kojoj pored ovog, pripada samo jo jedan rod: Humulus (Hmelj). Ne moe se sa velikom tanou utvrditi odakle potie, ali se generalno uzima kao prapostojbina dosta iroko podruje, od Kavkaza i Male Azije na zapadu, do stepa centralne Azije na istoku (po nekim autorima do severne Indije). Kad je re o vrstama, tu i danas postoje velika neslaganja oko toga, da li se rod Cannabis sastoji od samo jedne vrste (C.sativa) u okviru koje postoje 2, 3 ili, moda 4, podvrste ili varijeteta (u zavisnosti od klasifikacije). Mora se priznati da je danas, ipak, zastupljenije miljenje da su u pitanju sasvim posebne, iako dosta sline, vrste. Jo uvek nisu (makar po mojim saznanjima) uraene mape DNK za ovaj rod, ali prema genetskim istraivanjima u poslednjih desetak godina, ima mnogo dokaza da se radi o, makar dve vrste - C.sativa i C.indica Razliitost tree (C.ruderalis) u odnosu na ove dve, jo uvek je u fazi utvrivanja. O moguoj etvrtoj vrsti (za sada pod nazivom Cannabis Rasta),o kojoj je pisano u lanku Irie-people magazina br.4 ), pronaenoj u Australiji, bie vie podataka u toku decembra 2005. i januara 2006., kada se oekuje prvi izvetaj u vezi njene genetike. Mogu se nai i podaci o mutiranoj sorti ABC (Australian Bustard Cannabis), nepoznatog porekla i o Cannabis paradoxa, navodno, meurodovskom hibridu Cannabis-a i Humulus-a. Jedan od razloga za tako uporne tvrdnje da je u pitanju samo jedna vrsta, moda lei u tome da se po vaeem amerikom federalnom zakonu (od 1937.) kanjava samo posedovanje i uzgoj C.sativa. To je dosta korieno u sudskim procesima tokom ezdesetih i sedamdesetih godina, kad su advokati bazirali odbranu na tvrdnji da je zaplenjena biljka, u stvari, C.indica. U internet pretragama moete nai, da su, neke sorte u odreenom procentu prema genotipu indica ili sativa i da imaju fenotipske karakteristike ove ili one vrste. Genotip predstavlja itavu naslednu osnovu koju novi organizam dobija od roditelja. On odreuje razvojni put organizma, ali se pri tome, naee, ne ostvaruju sve njegove mogunosti. Pod fenotipom se podrazumeva organizam kao stvarnost. To je skup svih njegovih strukturnih i funkcionalnih osobina, kao to su oblik, veliina, graa, boja, biohemijski i biofiziki sastav, rodnost i ponaanje u odreenom trenutku. Proizvod je genotipa i sredine u kojoj se organizam razvija i moe se izmeniti u toku razvia istog. Prilikom opisa high-a koji nastaje od neke sorte, esto se navodi da je u pitanju sativa high ili indica high, pri emu je prvi zaista pravi high (cerebral, head high) sa jakom modanom aktivnou i dosta tripoznim vonjama, dok je drugi vie stone (body stone) telesni oseaj sa smirujuim efektom. To se objanjava time, to je u prvom sluaju visoki THC sadraj neporemeen uinkom CBD-a, dok u drugom sluaju, vii nivo CBDa koi i na neki nain usporava i produava dejstvo THC-a (napominjem da dejstvo CBD-a, koji se rauna kao neaktivni sastojak, jo uvek nije dovoljno istraeno). Iako postoji dosta istine u takvom generalizovanom opisu, sam efekat, naravno, zavisi i od uslova u kojima se konzumira.

110

Cannabis sativa L. (sinonim C.sativa ssp.sativa, C.sativa var.sativa)


Ova vrsta potie iz tropskih podruja june Indije, odakle se tokom vremena irila po svetu. Od nje potiu: Indo-kineske Sative (Tajland i jugoistona Azija.),preneene tamo,verovatno irenjem budizma, Iistono-, Zapadno- i Junoafrike Sative (preneene u te oblasti putem trgovinskih kontakata u 14. i 15. veku, od strane Arapa), Centralno- i Junoamerike Sative (Kolumbija,Meksiko),preneene tamo tokom kolonizatorskih procesa u Americi u 16. i 17. veku. Glavne spoljne fenotipske karakteristike ove vrste su veliki svetlozeleni listovi sa uskim i dugim lisnim segmentima (srednji, najdui segment oko 135mm u proseku, od peteljke do vrha), najee 5-9 segmenata, Koliina hlorofila u listovima je nia u odnosu na indike, samim tim, potrebno je i dosta svetlosti za njihov uzgoj, pa je zbog toga i period rasta i sazrevanja dui. izrazita tendencija ka grananju stabljike,dosta dugaki internodni segmenti (segmenti na granama izmeu svakog pojedinanog zglavka, tj. ravanja), visok rast ,vrhovi su dugaki i tanki (u spoljnim uslovima 3-6m ,obino oko 200 do 400 cm visine), Sativa raste veoma brzo, Sativama treba vie vremena da procvetaju. Period cvetanja moe da traje od 10 do 16 nedelja. Obino izmeu 9-12,a neke vrste i do 18 nedelja! dok zavre cvetanje. S druge strane treba im mnogo manje vremena za rast pre nego to ponu da cvetaju. Zato je potrebno vreme za indica i sativa vrste odprilike isto. Cvetajue sativa vrste nastavie da rastu u visinu,pri emu e u periodu cvetanja postii 200%,300% pa i vie od svoje visine na poetku cvetanja,to je zbog toga to oko ekvatora ne postoje velike razlike u trajanju dana zimi i leti.Zato sative u svojoj domovini istovremeno rastu i cvetaju. dosta krupni cvetovi koji, mahom, rastu pojedinano (ne prave grozdove). Ukoliko je gajena u spoljnim uslovima, cvetanje dosta zavisi od fotoperioda. Urod je uglavnom manji nego kod Indica,ali je high (rad) vrlo jak. Uprkos manjoj teini etve i dueg perioda cvetanja mnogi uzgajivai vie vole da uzgajaju sative zbog njihovog high efekta. Ovaj high moe se opisati kao cerebralni,energini,kreativni,zasmejavajui,pa ak i psihodelini. Sative sem toga imaju manje uspavljujui efekat od indica. Miris Sative je sladak i kako se kae Fruity (to bi znailo nalik vou).Dim je prilino blag. U hemijskom pogledu, ova vrsta ima vie THC-a u odnosu na koliinu CBD-a THC:CBD ratio higher Zbog svoje jake stabljike, ova vrsta se koristi i u industrijske svrhe za proizvodnju vlakna.

111

C a n n a b i s
112

S a t i v a

Cannabis indica (sinonim C.sativa ssp.indica, C.sativa var.indica, C.afganica)


Ova vrsta potie iz planinskih oblasti severne Indije i Nepala (Himalaji) ,Tibeta i Avganistana (Hindu-Ku masiv). Od nje potiu indike koje su se rairile po itavoj srednjoj i zapadnoj Aziji tokom irenja Islama, a posebno su zanimljive one sa severa Afrike, konkretno iz Maroka, i sa Bliskog Istoka, iz Libana. Glavne spoljne fenotipske karakteristike su manji listovi sa irokim i kratkim lisnim segmentima (najdui oko 90 mm), najee 7-11, Lie je uglavnom tamno zeleno,ponekad sa ljubiastim krajevima. Imaju vie hlorofila od sativa i samim tim potrebno joj je manje vremena i manje svetla za rast i sazrevanje nego kod Sative.. slabija tendencija ka grananju, krai internodni segmenti, nii rast (u spoljnim uslovima 0.80-1,8m, retko vie), sa, najee piramidalnim, bunastim oblikom itave biljke.

Vrhovi su gusti i zbijeni,izuzetno jakog lepljivog ili skunkymirisa. Cvetovi su (zbog kratkih internodnih segmenata) najee gusto zbijeni, formirajui grozdove. Kad pone da cveta potrebno je 6 do 8 nedlja da sazri. Kad pone da cveta,indica obino uspori brzinu rasta. Moe da se kae da indica pri kraju cvetanja postie izmeu 50 i 100% svoje visine. Iako fotoperiod u mnogome i kod ove vrste utie na cvetanje, ima znatno vie sluajeva spontanog cvetanja (auto flowering) nego kod sativa. Prinos je vei nego kod Sativa. Dim je najee gust,otar i esto izaziva kaalj kada se udahne. Moe da pojaa osetljivost ula kao ukus,miris,dodir,zvuk. Ima oputajue dejstvo tzv.stoney high mentalno i fiziko i u veim dozama moe da deluje uspavljujue. rad je vie telesnog tipa,tei i jai nego kod Sative. Primarna vrsta za proizvodnju haia. Zbog svojih svojstava moe se upotrebiti u razne medicinske svrhe. to se hemije tie, pored velke koliine THC-a postoji i znatna koliina CBD-a (THC:CBD ratio lower)

Cannabis Indica
113

Cannabis ruderalis (sinonim C.sativa ssp.ruderalis, C.sativa ssp.spontanea, C.sativa var.spontanea)


Je trea vrsta koja poreklo vue iz azijskog dela Rusije,Poljske i ostalih istono-evropskih i srednje-azijskih zemalja sa hladnijom klimom.. Karakterie je nizak rast, do 1m (120-180Cm.) visine, velike semenke ,odsustvo grana (javljaju se izuzetno retko) i samim tim, stvaranje samo jedne cvasti na vrhu biljke. Listovi mali sa kratkim i uskim do blago ovalnim lisnim segmentima (najdui oko 60mm), najee 5-7. Nivo THC i ostalih psihoaktivnih supstanci veoma nizak. Prinos takoe. Ruderalis raste u hladnim predelima,sazreva brzo a ima pokazatelja da mogu biti nezavisne od fotoperioda (odnos trajanja dana i noi), tavie, gajena u umerenokontinentalnim uslovima ova vrsta je potpuno zrela ve polovinom jula. Spontano cvetanje je dosta esto. Zadnjih godina ima sve vei znaaj u stvaranju hibrida (prvenstveno sa indikama) koji su, zbog svog ranog sazrevanja, otpornosti ka niskim temperaturama i nedostatku sunca, pogodni za gajenje u spoljnim uslovima u delovima sveta gde nije mogue sa uspehom gajiti prethodne dve vrste (sever Evrope i Severne Amerike, krajnji jug June Amerike i Australije). Takoe, zbog svog niskog rasta, pogodna je za stvaranje hibrida za gajenje u garderoberima, friiderima i drugim skuenim prostorima (Closet, Cabinet Setup). Postoje velika sporenja oko toga da li je ovo zaista vrsta (ili podvrsta, varijetet) ili je u pitanju C.sativa pobegla iz kultivacije. Ovo su tri osnovne vrste iz kojih su se do dananjih dana razvile mnoge nama poznate sorte,dugogodinjom selekcijom i ukrstanjem. Cilj selekcije i ukrstanja je dobijanje biljke koja odgovara nasim potrebama,tj. dobijanje eljenih karakteristika. Tako sad imamo biljke koje su predviene za indoor,za outdoor,moemo da biramo nivo THC-a,miris,ukus,itd.

Cannabis ruderalis

114

Sorte Marijuane
Prva stvar od koje su u prolosti (a to se i danas radi za osveenje sortimenta) poli ameriki i kasnije, holandski proizvoai kvalitetnog semena, bila je prikupljanje semena iz podruja u kojima se Cannabis tradicionalno gaji ve vekovima, pa i milenijumima. Sorte gajene u tim oblastima se najee oznaavaju engleskim izrazom landrace, to bi u slobodnom prevodu bilo, lokalna sorta. Prema nekoj uoptenoj definiciji, to je sorta koja je razvijana i genetski unapreivana od strane odgajivaa, ali na koju nisu primenjivani savremeni postupci hibridizacije. Ujedno, proizvod su dugotrajnog inbreeding-a (ukrtanja u okviru svoje vrste ili svoje sorte), prema nekim autorima, u periodu ne kraem od 50 godina. One su odlino adaptirane na spoljne uslove sredine iz koje potiu. Ovde su navedeni glavni regioni u svetu (sa naznakom klime u oblastima iz kojih se najee prikuplja seme). Avganistan i Pakistan, suptropska suva klima sa jakim planinskim uticajem, 30.-37. stepen severne geografske irine. Vrsta: C.indica, mada je u zadnje vreme akcenat baen i na neke C.sativa sorte iz Avganistana. Dobar deo savremenih indica sorti vue poreklo odavde. Brazil, ekvatorijalna, tropska i suptropska klima, 0.-30. stepen june geografske irine. Vrsta: C.sativa. Sorte su izuzetno potentne, ali, sa uglavnom dosta kasnim periodom sazrevanja. Trenutno, moda i najtraenije lokalne sorte. Himalajski region (Nepal, severna Indija, severni Banglade, Butan), vlana suptropska klima sa jakim planinskim uticajem, 23.-30.stepen s.g.. Vrsta: C.indica i C.sativa. Iako su u ovoj oblasti primarno gajene indike, to je verovatno glavni region u kome su stvarani spontani (a mogue i namerni) meuvrsni hibridi. Indokina (Tajland, Kamboda, Vijetnam, Laos), tropska klima, ponegde sa planinskim uticajem (velika oblanost), 10.-25. stepen s.g.. Vrsta: C.sativa. uvena Thai linija je, naravno, sa ovih prostora. U zadnje vreme se javljaju i neke indike iz planinskih podruija severa ovog regiona. Istona Afrika (Kenija, Malavi), ekvatorijalna klima, ponegde sa jakim planinskim uticajem, 0.-10. stepen s.g.. i j.g.. Vrsta: C.sativa, koja se uglavnom proirila po ovom regionu u toku engleske kolonijalne vladavine. U zadnje vreme se javljaju i neke indike iz planinskih predela. Jamajka, tropska klima, oko 18. stepena s.g.. Vrsta : C.sativa. Danas je malo tee utvrditi koje su autohtone jamajanske sorte, jer je vremenom dolo do velikog upliva sorti iz Meksika i Kolumbije. Zanimljivo je da je tokom 19.i poetkom 20. veka u izvesnoj meri gajena i C.indica, pa se u nekim planinskimoblastima mogu jo uvek nai sorte ove vrste.

115

Juna Afrika, tropska, vlana suptropska i suva suptropska klima, 22.-35 stepen j.g.. Vrsta: C.sativa. Neke od vrlo ranih, modernih sativa sorti su, od strane junoafriih selekcionara, stvorene od ovih lokalnih sorti. Juna Indija (sa ri Lankom), [Region koji vai za prapostojbinu svih sativa] tropska i ekvatorijalna klima, 5.-20 stepen s.g.. Vrsta: C.sativa. Pored tradicionalnih sorti koje se gaje vekovima, prisutne su i neto novije sorte nastale ezdesetih i sedamdesetih godina. Kolumbija, ekvatorijalna i tropska klima, esto sa planinskim uticajem,0-10 stepen s.g.. i 0-5 stepen j.g.

Vrsta: C.sativa. Veoma vaan region za hibridizacije s poetka osamdesetih, kako u SAD, tako i u Holandiji i Kanadi. Sorte iz pojedinih centralnoamerikih i junoamerikih zemalja
(Panama, Honduras, Nikaragva, Venecuela) vode poreklo odavde. Liban, suptropska suva klima, ponegde sa planinskim uticajem, oko 35. stepena s.g.. Vrsta: C.indica. Tradicionalne ha sorte, mada se od ezdesetih godina gaje i novi lokalni hibridi. Maroko, suptropska suva klima sa izvesnim okeanskim i jakim planinskim uticajem (u dolinama masiva Atlas), 32.-37. stepen s.g.. Vrsta: C.indica i u manjem procentu C.sativa. Tradicionalne ha sorte, prilino otporne na nepovoljne klimatske uslove. Mexiko, tropska, vlana suptropska i suva suptropska klima, 15.-30 stepen s.g.. Vrsta: C.sativa. Ovaj region je odigrao moda najvaniju ulogu u prvim kalifornijskim hibridizacijama ezdesetih i sedamdesetih. Pojedine sorte (iz severnih, polupustinjskih predela) su dobro adaptirane na alkalna zemljita. Rusija (centralni azijski deo, sa severnim Kazahstanom), suva suptropska, umerenokontinentalna, otra kontinentalna i subpolarana klima, 35.-60. stepen s.g.. Vrsta: C.ruderalis. Zadnjih godina je sve vaniji region, zbog proizvodnje kompaktnih i vrlo ranih hibrida. Osim ovih regiona, pojedini proizvoai i hibridizatori sakupljaju seme i biljke i iz Australije, ilea, Etiopije, Filipina, Havaja, Indonezije, Kavkaskog regiona (Azerbejdan, Gruzija, Jermenija), Kine, Mongolije, Paname, Paragvaja, panije, Tadikistana, Turske, Uzbekistana i Zapadne Afrike (od Senegala, preko Gane i Nigerije do Kongoa). Danas se sve vie trai seme lokalnih sorti, mada je dosta diskutabilno u kolikoj meri je ono autentino, jer proizvoai semena na zapadu ponekad pribegavaju naknadnim hibridizacijama, ali ipak prodaju seme pod originalnim nazivom sorte. S druge strane, originalno seme lokalnih sorti, ponekad moe biti dosta slabog kvaliteta, a sve vie na tradicionalna podruja ulaze i savremeni hibridi, pa dolazi do meanja sa lokalnim sortama. Ovo posebno vai za Latinsku Ameriku, junu Indiju i pojedine delove Indokine. Kako god, bez njih ne bi bilo savremenih hibrida, a prvi od njih koji su se izdvojili kao stabilni hibridi, u drugoj polovini sedamdesetih i u prvoj polovini osamdesetih, bili su Skunk (Skunk No.1, Skunk #1 ili The Pure prvi ikad stabilizovani Cannnabis hibrid), Haze (Original Haze) Afgani (Afgani No.1).

116

Stabilni hibridi su, inae, hibridi koji pokazuju veliku fenotipsku uniformnost i proizvod su viegeneracijskog povratnog ukrtanja i inbridiga (backcrossing, inbreeding).

Skunk #1 (The Pure)


Biljku (Sortu) koja je promenila cannabis svet stvorio je kasnih 70tih godina "Sam the Skunkman" Od sredine sedamdesetih (po nekim autorima jo od kraja ezdesetih) se u SAD krenulo sa radom na hibridizaciji ove sorte,ali je tek krajem iste decenije stabilizovan. Stabilna je od 1978. Breeder: Cultivators Choice Strain Type: Mostly Sativa 75% Sativa, 25% Indica Cannabis genetics: Mexican Acapulco Gold Afghani Columbian Gold Sativa Sastoji se od: 25% Afghani 25% Acapulco Gold 50% Columbian Gold THC 15% (indikacija gas-hromatografijom) Dim je oko 40% usmeren na telo i oko 60% na mozak Predivna glatka i slatka aroma i veoma jaki stimulativni "up" high Dobra za relaxaciju.moe da se pui meu ljudima Pobednik vie festivala i "High Times" Cannabis Cup-ova, Veoma laka za uzgajanje,veoma veliki prinosi,biljke su sline po veliini sa max 5% varijacijama Visina u odlinim uslovima moe da dostigne 3-4 metra! Duge grane sa debelim ,veoma gustim i supersmolastim cvetovima, sa veoma malo lia, boje svetlozelene do zlatne. Veliki odnos cvet-list Period Cvetanja je 7-11 nedelja (Prosek 9). etva Prve nedelje oktobra. Prinosi variraju od 400-1000grama,proseni je oko 500grama. Zabeleeni su prinosi i od neverovatnih 2000grama po biljci! Laka za uzgajanje sa velikim prinosima. Oldtimer #1 Haze je nastao najpre kao unutarvrsni hibrid od razliitih sativa, sa jedne strane hibrida tajlandske i junoindijske sative, a sa druge strane meksike i kolumbijske. Iako stvorena krajem sedamdesetih i delimino stabilizovana krajem decenije, tek 84. je u Holandiji definitivno stabilizovana. S druge strane, mnogi odgajivai tvrde da i danas postoje izvesne nestabilnosti.

117

Afgani No.1 je kao sorta za uzgoj u dananje vreme malo zapostavljen, mada i dalje ima veliki znaaj u stvaranju novih sorti. Preci ove sorte (kao klasine indike) su doli u SAD krajem ezdesetih, vie zbog hibridizacije sa sativama, ali je do sredine sedamdesetih stvorena selekcija ove sorte posebno pogodna za kuni uzgoj. I danas vai kao jedina prava 100% indica sorta (uz Kush i Mazar, uz napomenu da je nogue da su te dve sorte pretpele izvesna ukrtanja sa sativama kod pojedinih hibridizatora). Ove 3 sorte se pominju i kao True Breeding Strains, uglavnom zbog svoje stabilnosti, bliskosti sa lokalnim sortama i ulozi u nastanku mnogih kasnijih sorti. Danas postoje kako prosti hibridi (od 2 sorte),tako i tzv. multi ili kompleksni (od 3 ili vie sorti). Na primer, prvi sluaj je White Russian (White Widow x AK-47), a drugi Jack Herer (Skunk #1 x NL #5) x Haze).

Afghani
Takoe, neke sorte su po genetskom sastavu istovetne, ali poto pokazuju izrazitu fenotipsku razliitost, izdvojene su kao posebne selekcije. Primer, White Widow i Misty (za koju se tvrdi da je stabilnija od White Widow) ili NL #2 i Oasis. esto se deava da neki hibrid ima genotipski prevagu jedne vrste i, uglavnom, unutranji fenotip (dejstvo) te vrste, a da po spoljnom fenotipu iskazuje prevagu ili ak, potpuni izgled druge. White Widow, ima, prema razliitim izvorima, 60% ili 75% sative i pomeano head high/body stoned dejstvo, ali po izgledu je, prilino, indika. Upravo zbog toga je na mnogim sajtovima i svrstana u indike. Ukupan broj ire poznatih sorti se, prema razliitim izvorima, kree, od 200, preko 500 do 1200, u zavisnosti od toga u kojem se stepenu stabilnosti i fenotipske razliitosti jedan hibrid moe priznati kao posebna sorta. Danas se kod prodavaca semena mogu videti podaci, uglavnom, o tome kojoj grupi hibrid pripada i osnovne fenotipske karakteristike, dok se ree vidi i u kom je procentu sorta sativa ili indika, koji je max.procenat THC i koji je procenat stabilnosti sorte. Vrlo esto se deava da je neka sorta okarakterisana kao ista, tj. 100% C.sativa ili C.indica (jer je najvei deo gena od jedne ili druge vrste ili pokazuju izrazite fenotipske karakteristike jedne ili druge), ali to one najee nisu u potpunosti, nego imaju barem 80% gena jedne vrste (prema pojedinim izvorima 70%, ali takve sorte esto imaju manjevie izraen fenotip one druge).

Acapulco Gold
118

Landrace
Prema definiciji koje se drim po ovom pitanju i koju sam vie puta navodio, landrace je sorta koja je razvijana i genetski unapreivana od strane odgajivaa, ali na koju nisu primenjivani savremeni postupci hibridizacije. Ujedno, proizvod su dugotrajnog inbreeding-a (ukrtanja u okviru svoje vrste ili svoje sorte), prema nekim autorima, u periodu ne kraem od 50 godina. One su odlino adaptirane na spoljne uslove sredine iz koje potiu.

Postoje jo neka tumaenja ovog pojma, kao npr. ona Ed-a Rozenthal-a, iz njegove knjige Marijuana Grower's Handbook, gde jednostavno kae da je landrace najuobiajenija sorta jedne drave ili podruja. Po slobodnom prevodu, landrace bi mogla biti lokalna sorta, ali isto tako i divlja sorta. Meutim, ovaj prvi naziv (na engleskom local strain), u svetskim okvirima, bi se mogao odnositi i na neke sorte koje se gaje na nekom podruju npr. nekih dvadesetak godina, ali su pre toga pretrpele i ukrtanja sa nekim novijim sortama ili drugim landrace. Iako takve sorte, ugalvnom, imaju stabilnost pravih landrace, ipak treba razgraniiti stare tradicionalne sorte od ovakvih. S druge starne, naziv divlja sorta moe uneti zabunu jer bi neko mogao pomisliti da se radi o nekim biljkama koje se mogu tu i tamo nai u outdoor-u kako rastu slobodno, preostale od nekih naputenih uzgoja. Stoga, drau se termina iz naslova. Zato su takve sorte uopte bitne? Neki bi mogli rei da je sasvim nepotrebno gubiti vreme oko sorti koje su po svojim ukupnim performansama ipak ispod dananjih najboljih hibrida. Drugo, veina njih je prilino teka za uzgoj u sveprisutnijem indoor-u. No, treba uvek imati na umu da svi hibridi u svojim genima imaju te sorte u da se od njih i poelo sa hibridizacijom ezdesetih i sedamdesetih godina a postoji I rastui trend meu hobby breederima (a takoe I kod profesionalaca, delom) da se za stvaranje novih sorti koriste landrace iz prostog razloga to su krajnji rezultati izvesniji.

119

Na kraju, pored njihove uzuzetne stabilnosti, one uglavnom nose i solidnu otpornost ka bolestima, neke od njih mogu da daju zadivljujue rezultate gajene u outdoor-u na naim prostorima, a o celokupnom efektu posle puenja neke landrace koja je gajena ba u podneblju sa koga potie ne treba ni govoriti. Jedino to je kod nas (a ini mi se i u svetu) sve tee nai dobru travu prokrijumarenu iz nekih egzotinih predela. U Holandiji se jo i nekako mogu pronai u nekim coffee shopovima koji dre do toga, naroito u obliku hasha, ali ovde se to sve svelo na pojedinana iznenaenja za prijatelje Na alost postoji jedna stvar koja ugroava postojanje veine svetskih landarce: elja za sve veim prinosima (samim time i zaradom) unosi mnogo indika genetike u tradicionalno sativa podruja kroz upotrebu hibrida. Na stranu to i to se gaje iste landrace ili komercijalne sative u nekim podrujima gde ve postoji neka lokalna sativa. ak se i u nekim tradicionalno indika podrujima (kao npr. Liban ve dugi niz godina) unose indike sa drugih podruja ili se koriste hibridi. Na svetskim forumima postoje neki pokreti ili udruenja za ouvanje landrace-a ali mislim da je to sve tee ostvariti I da ve u ovom trenutku neke od dole navedenih ne postoje. Ako se tako nastavi kroz nekih desetak godina e moda biti samo 5-6 glavnih landrace (moda ni toliko). Ovde u poeti sa nabrajanjem svih landrace prema kontinentima i za koje imam makar podatke odakle potiu.

AFRIKA
Iako u dobroj meri ima indika u severnoj Africi, gro biljaka sa ovog kontineta su sative. Postoji neto zaista posebno u vezi s tim podsaharskim sativama to ih u dobroj meri izdvaja od ostalih. Prvo, veina njih ne pravi mnogo zezalica u mozgu (hajde da izbegnemo re paranoja) kao junoamerike i, naroito, indokineske. Nisu naroito psihodeline ali zato teraju na druenje zabavu,igru. esto se desi od njih da je jezik bri od pameti, a ko ne ustane da igra uz muziku propao je. Ko je makar jednom puio Durban Poison zna o emu govorim. Drugo, mnoge imaju rano cvetanje. To za junoafrike sorte i nije toliko udno, ali takvu sposobnost imaju i neke koje potiu iz predela blie ekvatoru. Tree, ali ne manje vano, pojedine imaju znatnu sposobnost da izdre niske temperature i da dobro sazrevaju u nekim umerenokontinentalnim predelima iako potiu iz tropa. Najee se pominje da su na ovaj kontinent konoplju doneli Arapi u 16. veku, ali definitivno mislim da je ona bila poznata i ranije. Sasvim je evidentno da su mnogi krajevi tek tada upoznali tu biljku, ali su severni, arapski krajevi, morali da znaju za nju jo u 12. ili makar u 13. veku najkasnije. Takoe, po nekim novijim saznanjima, na jugu Afrike je bila poznata sigurno pre 16. veka. Logino je pretpostaviti da su i istone obale (tradicionalno u dobrim trgovakim vezama sa Arapskim poluostrvom) znale za konoplju pre 16.veka. Angolese i Congolese su verovatno, ako ne jedna ista, ono vrlo sline sorte i jako su aromatine. Durban je jedna od sorti koje su koriene za stvaranje Durban Poison-a (koji jeste stvoren u Junoj Africi u okolini istoimenog grada, ali dananje verzije potiu od posebno selektovanog kalifornijskog DP). Ethiopian Highland je sorta jako otporna na hladnou i potie sa etiopskih visoravni gde se gaji i na 4000m nadmorske visine. Kariba je iz Zimbabvea i zahteva obilje vode za uspean uzgoj. Pod Kenyan moe da bude svata a znam da tamo ima i neto indika genetike. Tu je najpoznatija sorta Kisumu (sativa). Lesothan je klasina junoafrika sativa sa ranim sazrevanjem i dobrom 120

otpornosti ka niskim temperaturama. Navodno jedna od sorti koja je uestvovala u nastanku Durban Poisona. Malawi Gold je iz Malavija i cvetovi suenjem dobijaju izrazitu zlatnu boju. Maroc potie sa juga Maroka i to je sativa (za razliku od kasnije introdukovanih indika na severu). U dananje vreme nije vie toliko karakteristina za hash proizvodnju.

Moroccan Hash Plant je indika koja se gaji u planinskim regionima Maroka i slui prvenstveno za spravljanje hasha. Uvedena je tokom 19. ili poetkom 20. veka. U okviru sorte postoje izvesne varijacije. Nigerian Lowland je sativa iz ravnica sa juga Nigerije. Ima neto dui period cvetanja i jae psihodelino dejstvo u odnosu na ostale ovde navedene.

Congo
Swazi potie iz istoimene oblasti u Junoafrikoj Republici. Varijanta Rooi Bart (crvena brada) je ona koja ima crvene/narandaste konce na cvetovima. Daje visoke prinose. Tanzanian Magic je stealth sativa koja raste samo do visine od oko 1m sa prilino malim prinosima. Poto je veina biljaka podlona spontanom cvetanju, proces poinje krajem 4. a period cvetanja u outdooru je 6-8 nedelja. Mogue da je nastala kao posledica neke spontane mutacije. Transkei Green je najpsihodelinija sativa iz JAR (potie iz regiona Transkei) i ima nadui period cvetanja od svih njih.

Zamal potie sa ostrva Reunion i direktni preci su joj junoindijske sative sa kojima je dosta slina po dugom periodu cvetanja i psihodelinom efektu, mada ima razlika u smislu da je nekada davno pretpela neko ukrtanje sa junoafrikim sativama ili se jednostavno adaptirala na lokalne uslove. Karakteristino je i da gotovo nikad nema vie od 5 lisnih zaperaka a neretko je to samo 3. Zambian Copper je vrlo slina Malawi Gold i ima neto krai period cvetanja i bolje podnosi niske temperature. to se tie nabavke semena, najvie ove genetike se moe nai kod African Seeds i Afropips a zatim i kod Reeferman Seeds. Neke od sorti ak i u uzvornom obliku.

AMERIKA
Ako za Afriku nije sigurno kada je konoplja dola na taj kontinent, ovde je evidentna jedna stvar: doneli su je panski osvajai. Postoje sporenja oko tane godine, ali je sigurno da je to bilo u prvoj polovini 16. veka. Najranija zabeleka je iz 1545. u kojoj se govori o zasadima konoplje u dolini Quillota u blizini Santiago de Chile. Saena je iskljuivo za dobijanje vlakana za uad i odeu. Nije poznato da li je koriena i u neke druge svrhe. No, u Meksiku je pria bila malo drugaija. Ovde je konoplju doneo jedan od konkvistadora Kortezove vojske (Pedro Kuadrado), takoe zbog proizvodnje vlakana, ali je lokalno stanovnitvo ubrzo otkrilo da se biljka moe koristiti i u neke druge namene. Stoga je ve 1550. panski guverner primorao 2 proizvoaa konoplje da ogranie proizvodnju zbog toga to su domoroci poeli da je konzumiraju u znatnoj meri.

121

S druge strane, u Brazilu, Portugalci su takoe poeli da razvijaju zasade, ali se puenje prvenstveno rairilo meu robovima iz Afrike (koji su verovatno pre toga ve bili upoznati sa njenim dejstvima, na ta upuuje i slinost kolokvijalnim nazivima za konoplju sa onima iz zapadne i june Afrike). Ali, to se tamo dogaalo neto kasnije, tokom 17. i 18.veka. U karipski region konoplja stie u drugoj polovini 18. veka (to ne znai da njena psihoaktivna dejstva nisu bila ve poznata, verovatno kroz veze sa oblinjim Meksikom). Negde oko 1800. Britanci su poslali na Jamajku nekog ruskog (!?) strunjaka za konoplju da utvrdi kakve su mogunosti komercijalnog uzgoja. Proizvodnja je ubrzo naputena ali su ostale biljke koje su se nesmetano irile po divljini. Kada su radnici iz Indije pristigli na ostrvo sredinom 19.veka, bili su iznenaeni koliko ganje slobodno raste. Na teritoriji dananjeg SAD-a se konoplja gaji od ranog 17.veka, ali sve do kraja 18. nije bilo zabeleki o nekom masovnijem puenju, ali i to potie iz Kalifornije koja je u to vreme bila pod vlau panaca kao deo Meksika. Sve landrace u Americi su iskljuivo sative, ako se ne rauna ruderalis koji raste po nekim delovima SAD i Kanade (vrlo je diskutabilno u kojoj je meri taj ruderalis landrace i odakle originalno potie). Po dejstvu i spoljnom izgledu ima dosta razlika i sve zavisi od toga odakle potiu i koje im je praporeklo. Neke od njih su jako psihodeline, gotovo halucinogene, neke imaju jako devastirajue dejstvo sativa iz june i jugoistone Azije a neke ak pruaju i solidan body stine efekat slian indikama. Po izgledu se za sve moe rei da su sative, ali one iz planinskih predela imaju znatno jae stablo i neto nii i kompaktniji rast. Poto ovde ima puno sorti, pokuau da ih razvrstam po regionima, ali treba imati na umu da u okviru istog regiona ima dosta varijacija, u zavisnosti od nadmorske visine ili, delimino, geografske duine sa kojih potiu.

Brazil
Iako se dosta gaji i u dubokoj unutranjosti, u podruju Amazonije, do sada nije ire poznata neka landrace otuda. One iskljuivo dolaze iz priobalnih predela, s tim da postoje razlike izmeu njih, prvenstveno u pogledu vremena sazrevanja (delimino i izgleda), to je i logino s obzirom da se ta priobalna oblast prua od ekvatora pa do 30 stepena j.g..

Amarelo potie iz tropskih krajeva i po spoljnom izgledu i dugom periodu sazrevanja podsea na sative jugoistone Azije, a takoe mu je i dejstvo delimino takvo (devastirajuu cerebral high). Bahia potie iz ekvatorijalnih oblasti (okolina istoimenog grada) i predstavlja jednu od sativa sa najduim periodom sazrevanja uopte. Aracaju potie iz oblasti blizu Bahie i slina je toj sorti, ali ima neto krai period sazrevanja od nje i neto nii rast. Manga Rosa potie iz krajeva suptropske klime gde se moe nai i na neto veim nadmorskim visinama. Ima najkrai period sazrevanja od svih brazilskih landrace, stvara jednu glavnu sredinju cvast sa malo pobonih grana. Pretpostavlja se da joj je praporeklo iz Afrike na ta bi mogao da ukazuje i njen solidan energetsku high svojstven afrikim landarce. Jedna je od sorti koja je posluila za stvaranje White Widow. Original Green (ili Brazilian Green) je sorta pomalo varijabilna po izgledu i sasvim je mogue da pod ovim imenom postoje zapravo 2 landrace: Green sa severa koji ima dui period sazrevanja i onaj sa juga (Sao Paolo Green) sa kraim periodom sazrevanja i neto kompaktnijim rastom. Pripisuju joj se odreena halucinogena svojstva.

Jamajka
Glavno podruje uzgoja na Jamajci su brda i planine. esto se o toj ostrvskoj dravi misli kao rajskom ganja mestu, ali nije ba tako. Ilegalno je ne samo uzgajati i prodavati ve i posedovati ak i najmanje koliine. Zato nije udno da su glavni zasadi visoko gore.

122

Ne raunajui one srenike koji su zauzeli zemlju po obodima uma (ili, na alost, paljevinom ume doli do obradivog zemljita), najvei deo zasada je na kamenitim liticama (naee povrine oko 0,5 ara, a najvie do 2) gde je zemlja dovuena iz ume ili iz movara. Poreklo tamonjih landarce nije ba najjasnije, ali je to otprilike meavina onih indijskih sorti koje su Englezi hteli da gaje poetkom 19.veka (pri emu treba imati na umu da je tu bilo neto i indica sorti), sorti koje su pristigle iz Afrike i, najkasnije, sorti iz junog Meksika. Sve te sorte su se uglavnom spontano ukrtale u prirodi, a jedini ljudski uticaj je bio taj da je vrena selekcija onih koje su pruale high sa najpozitivnijim i najenergetskijim dejstvom. Mada, postoji i jedna njihova malo slabije izraena crta, a to je blaa halucinogenost, to je svakako uticaj meksikih landrace. Ta celokupna meavina je prilagoena lokalnim uslovima i na taj nain to bez problema postiu 3 berbe godinje sa relativno solidnim prinosima.

Jamaican Sativa
Te landarce imaju dosta kratku veg. fazu (3-4 sedmice) i u okviru nje jako eksplozivan rast, a onda klasino tropski period sazrevanja (oko 12 sedmica). Uglavnom se ne granaju previe i najvei deo cvetova je na sredinjoj cvasti. Takoe, ne idu previe u visinu 2 m ili nie. Tipino je zelene do tamnozelene boje dok cvetovi suenjem dobijaju mahom braonkastu nijansu.

Blue Mountain potie sa istoimene planine (poznatoj inae i po najkavalitetnijoj kafi u svetu). To je kompaktna sativa koja trai dosta vode za uspean uzgoj. Jedna je od retkih tamonjih landrace koja se i danas moe nai u izvornom obliku u nekoj veoj meri. Kali se kao izraz odnosi na svu travu koja ima izraeno indica/stone dejstvo. Moe da se svede u okvire jedne sorte, ali sigurno sa izvesnim varijacijama u okviru nje. Orange Hill potie sa jednog vrlo uskog prostora kod istoimenog sela (u neposrednoj blizini grada Negrill). Neto je via po rastu i vie se grana u odnosu na ostale jamajanske sative. Lambsbread se kao izraz primenjuje za svaku travu sa Jamajke koja je najvieg kvaliteta (najee se odnosi na Blue Mountain), prvenstveno za sinsemilla (besemenu). Poreklo ove kovanice (eng. Lamb jagnje i Bread hleb) je u duhovnoj sferi. Naime, u vreme kolonijalizama, sirotinji nije bio dozvoljen ulazak u crkvu (baptistiku) i oni nisu mogli da prime sakrament tela hristovog (hleb), kao ni vino (krv Hristovu). Stoga su hleb (a i vino) nali u blagoslovenoj biljci. A poto su ljudi jagnjad Boija, kovanica je jasna. Ponekad se moe naii i na izraz Lambsbreath koji upuuje na istu stvar, ali je, ako se drimo prethodnog objanjenja, nepravilan. Na alost, najvei deo jamajanskih landrace se danas teko moe nai. Na mnogim mestima u svetu je ista linija landrace-a ugroena ili potpuno nestala, a ovde su, ini se, najvie u opasnosti. To je posledica ne samo elje za veom zaradom, nego i neodgovornosti mnogih turista koji su, mislei da ine dobro delo, tokom osamdesetih i devedesetih donosili raznoliko hibridno seme na Jamajku i poklanjali ga tamonjim growerima. Originalana genetika se danas moe nai kod malog broja savesnih growera koji su uspeli da na izolovanim lokacijama sauvaju iste linije, a delom i kod nekih poznatijih svetskih breedera.

123

Kolumbija
Sigurno jedan od regiona u svetu sa najouvanijim landrace. Bez obzira na jako veliku komercijalizovanost tamonjih zasada, originalna genetika je u najveoj meri ouvana. U SAD su bile prisutne jo od kraja ezdesetih/poetka sedamdesetih, ali im je tebala itava decenija da preuzmu primat od meksikih, barem u pogledu upotrebe za hibridizaciju. Tek kada se poelo vie raditi indoor, sa pojavom jaih i kvalitetnijih svetiljki, krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih, moglo se sa uspehom gajiti takve dugocvetajue sative. Izuzetno vanu ulogu su ove sorte odigrale u ranim danima moderne hibridizacije (npr. za Skunk i Haze), a ta uloga ni danas nije nita manja. Ovde se Cannabis organizovano uzgaja makar od druge polovine 19.veka ako ne ranije. Postoje 2 podruja iz kojih su potekle tamonje najkvalitetnije sorte. Prvi je niska i vlana priobalna oblast u blizini granice s Panamom a drugi je neto suvlja planinska oblast severne Kolumbije, prvenstveno planina Sierra Nevada de Santa Marta, odmah iznad istoimenog priobalnog grada. Iz prve oblasti dolaze tipine tropske sative, dok iz druge dolaze sative nie po rastu i sa neto irim liem. Te sative, takoe, imaju i neto izraenije sedativno dejstvo to nije udno jer u sebi sadre moda najvie CBD-a od svih sativa. Poreklo tih planinskih kolumbijskih landrace nije sasvim jasno i po nekim izvorima, one su nekada doivele ukrtanja sa indikama (mnogo pre uvoenja indika genetike u SAD). Drugi izvori, pak tvrde, da su one u potpunosti potekle od indika ali da su se vremenom adaptirale na tropske uslove i poele da odaju spoljni izgled sativa. Ima i sasvim suprotnih miljenja da su to klasine sative koje su se prilagodile suvljim planinskim uslovima. One su ujedno zastupljene i na prostorima Anda, u jugozapadnom delu. Kakogod, za sve njih je karakteristian dug period sazrevanja 12-14 sedmica (planinske sedmicu ranije), tipino konini izgled (kao jelke), klasino zelena do tamnije zelena boja lia i mnotvo cvetova Seme je dosta sitno, najee tamnobraon boje, tek sa ponekom crnom arom. Treba napomenuti da su se zadnjih godina glavni komercijalni zasadi pomerili znatno junije, na visoravni june centralne Kolumbije, upravo zbog vee izolovanosti tih predela. Amazonas je danas ve zaboravljena sorta koja potie sa krajnjeg jugoistoka Kolumbije. Klasina tropska sativa sa jakim cerebral high i visokim rastom. Teko se moe nai jer je potisnuta drugim kulumbijskim sortama. Cali potie iz okoline istoimenog grada i spada u planinske kolumbijke. Nije sigurno u kojoj meri je to danas ista sorta jer u toj oblasti ima dosta komercijalnih plantaa sa svakojakom genetikom. Cauche (nekada u SAD poznata i kao Wacky Weed, Colombian Black) je visoka tropska sativa koja raste i do 6m visine. Potie sa zapadnog dela centralnog platoa, ali je pre u vezi sa nizijskim nego sa planinskim sortama. Cvetovi su joj tamnobraon/tamnocrveni i suenjem dobijaju gotovo crnu boju. Corinto (ponekad kao Corinto Monster) je planinska koja raste kao vrlo visoki bun. Llanos (ponekad Llanos Green) je sorta sa centralnog platoa (visoravni) i u bliskoj je vezi sa planinskim sortama, ali ima znatno jau otpornost ka sui. Manizales je jo jedna planinska, vai isto kao i za Cali. Punto Rojo je, u stvari, uvena Colombian Red. Spada u ravniarske sorte i po izgledu je tipina razgranata sativa. Izuzetno je cenjena (ponekad je nazivaju i Queen Sativa Plant). Cvetovi joj u zrelom stanju uzgledaju kao da krvare a sueni dobijaju mrkocrvenu boju. Listovi su ve kao mladi zeleno-ukasti. Ima cerebral high ali ne razarajui ve vie veseo, ponekad dovodei do histerinog smeha. To je moda i posledica kombinacije raznolikih kanabinoida i terpenoida koji se ne sreu kod drugih sorti.

124

Njoj je vrlo srodna Choco (naziv ne zbog toga to ima veze s okoladom, ve zbog naziva pokrajne/departmana iz koga potie) koja ima neto tamnije crvene cvetove od prethodne. Santa Marta i Guajira su gotovo iste sorte (Guajira je departman u kome se nalazi Santa Marta), s tim da je druga neto via rastom. Naziv Colombian Gold se najee odnosi upravo na ove 2 sorte. Imaju vrlo psihodelini cerebral high sa znatnim oputajuim efektom, mada ponekad izazivaju i pravi stone efekat. Listovi gusto poreani sa klasino zelenom bojom. Cvetovi su kao zreli prilino ledeni, tj. posuti kristalima (kao kod WW), ali suenjem dobijaju karakteristinu zlatastu boju. Ponekad se pod nazivom Cololmbian Gold mogu na tritu nai i druge tamonje sorte koje suenjem dobijaju takvu boju.

Meksiko
Najraniji dani hibridizacije (u SAD) bili su obeleeni upotrebom meksikih sorti. To nije udno jer je ova drava tradicionalno bila glavni snabdeva SAD to je naroito dolo do izraaja tokom ezdesetih i tokom veeg dela sedamdesetih. Kasnije, kako je dolazilo sve vie novih landrace u Kaliforniju, njihov uticaj se smanjivao. Moda je to bilo i zbog toga to su meksike sorte omalovaivane, jer je vremenom kvalitet robe koja je dolazila u SAD slabio. Zadnjih desetak godina tamonji karteli pokuavaju da uvedu novu genetiku, prvo kolumbijsku i afgani, delom i tajlandsku i junoindijsku a zadnjih par godina i sve vie modernih hibrida. Originalna genetika se jo uvek moe nai u nekim zabaenijim oblastima. Sreom, zbog ranije velike prisutnosti, kod breedera (pogotovo manje poznatih, nekomercijalnih) se moe nai seme mnogih meksikih landrace. Podruje uzgoja je bukvalno na itavoj teritoriji drave ali je zadnjih desetak godina oteano zbog organizovanih udruenih akcija SAD i Meksika na unitavanju zasada. Glavna oblast iz koje potie najvei broj tamonjih landrace je pacifiko priobalje sa planinskim zaleem. Od severa ka jugu, to su savezne drave: Sinaloa, Nayarit, Jalisco, Michoacan, Guerrero, Oaxaca, Chiapas. Za sve meksike sative je karakteristino da su srednjeg rasta (2,5-3,5m, retko vie), dosta se granaju, ponekad sa po nekoliko grana koje imaju cvasti znatno masivnije od drugih grana. Listovi sa jako dugim zapercima, neretko irim nego kod drugih sativa, u krunom rasporedu. Izraziti cerebral high sa nimalo stone efekta, to nije udno jer je kod meksikih sorti uglavnom utvreno potpuno odsustvo CBD-a. Mada, esto se deava da je high toliko jak da prosto ukoi oveka. Pojedine imaju znatna psihodelina svojstva koja se granie sa halucinogenim. Seme je prilino krupno, sive ili svetlije braon boje. Sasvim je mogue da su pojedine sorte jo dosta davno oplemenjivane indokineskim sortama, ali nema konkretnih dokaza. Za sve vai da imaju ranije sazrevanje (posebno one sa severa) u odnosu na klasine tropske sative, ali ipak ne toliko rano kao kod junoafrikih. Vrlo je bitna jo jedna osobina a to je da su sorte sa severa solidno otporne na suu i da dobro uspevaju na alakalnim zemljitima. Chiapas je klasina tropska sativa, neto via rastom od veine tamonjih i sa najduim periodom sazrevanja. Guerrero je nekada vaila za najkomercijalniju sortu. Postoje izvesne varijacije u okviru iste a najpoznatija varijanta je G.Gold koja je takoe mnogo ire poznata kao Acapulco Gold (s tim da danas postoji izvesna razlika jer je A.Gold imao tokom vremena upliva kolumbijske genetike). Za sve varijante u okviru sorte je karakteristian neto nii rast (do 2,5m uglavnom). esto imaju jako duge nie grane sa veim i razvijenijim cvastima nego na viim granama. Michoacan je takoe jedna od komercijanijih sorti. Ide do visine od oko 3m. Lisni zaperci su najui od svih meksikih sorti, a cvetovi su gotovo potpuno isti, bez listia. Nayarit ima cvetove tipino oker boje. Oaxaca Highland vai za najpsihoaktivniju meksiku sortu i ujedno najee izaziva blisko-halicinogena stanja od svih poznatih sorti Cannabisa uopte. Vrlo jak high koji dolazi u talasima.

125

Oaxaca Lowland (poznata i pod nazivom Coastal Oaxaca iz priobalnog podruja) je manje psihoaktivna u nekom halucinogenom smislu, a vie ima jak energetski high. Za obe sorte je karakteristino da su sigurno najvieg rasta od svih meksikanki uglavnom 4m i vie, da imaju dosta listia u cvastima i da imaju neto ire lisne zaperke od drugih. Sinaloa je poznata po tome to vrlo dobro podnosi suu i alkalno zemljite. Culiacan je drugi naziv za ovu sortu (po gradu iz te drave) i ponekad se odnosi na komercijalnu, manje kvalitetnu verziju iste. Veracruz je sativa iz karipskog podruja koja trai dosta vode za uspean uzgoj i ima vrlo razreene, vazduaste cvetove i daje niske prinose. Ujedno i jedina originalna meksika sorta u kojoj su naeni tragovi CBD-a. Zacatecas je jo jedna za koju se tvrdi da ima izraenija blisko-halicinogena svojstva. Dobro podnosi suu i alkalna zemljita. Potie oz planinskih predela. Na niim temperauturama cvetovi dobijaju tipinu ljubiastu boju (ime). Jako cenjena kod breedera zbog svojih fenotipskih svojstava a i zbog toga to je to verovatno najouuvanija meksika sorta u izvornom smislu.

Naravno, pored ovih glavnih oblasti postoje jo neke iz kojih potiu amerike landarace, ali iz razliitih razloga nisu ire poznate, samim tim ni primenjivane u uzgoju i hibridizaciji. Pretpostavljam da e u budunosti biti jo nekih, novootkrivenih, ali e one najverovatnije poticati ili iz nekih zabaenih delova June i Srednje Amerike gde jo uvek nema druge (najpre kolumbijske) genetike ili iz Brazila koji je od stvaranja WW postao izuzetno zanimljivo podruje za nabavljanje landrace-a. Ono za ime sam uporno tragao pripremajui ovaj tekst je landrace iz SAD. Iako postoje sorte koje se u izvornom obliku gaje ve skoro 40 godina i koje po mnogim karakteristikama zalsuuju da budu, ako ne nazvane, ono barem izjednaene sa landrace, nisam uspeo da naem ni jednu sortu koja se u istom obliku gaji od pre upliva strane (meksike, kolumbijske, tai i afgani) genetike na te prostore. Nesumnjivo je bilo takvih sorti u junoj Kaliforniji i junom Teksasu (verovatno i junoj Lujzijani) pre donoenja zloglasnog Marijuana Tax Act 1937. ak i posle toga, sve do ranih pedesetih, te sorte su verovatno gajene u nekim zabaenijim predelima. Ne kaem da je nemogue, ali, vrlo je teko nai neku takvu sortu danas, jer je kasnije bilo toliko uvoza sa strane i od te genetike raen i uzgoj, tako da je i nenamerno, moralo doi do opraivanja lokalnih sorti i gubljenja originalne genetike. Poreklo C.ruderalis u severnim dravama SAD i junim kanadskim je prilino teko utvrditi, a esto su te biljke i spontano ukrtane sa nekim drugim, psihoaktivnim, tako da i tu nema prave landrace. Sorte iz ostalih delova Amerike mi nisu poznate po nekim posebnim imenima, ve sam najee nailazio na nazive tipa Paraguayan sativa, Belizean sativa i slino. Naiao sam na naziv Machu Pikchu iz Perua, mada nisam siguran da je u pitanju landrace. DJ Short je opisao neku venecuelansku sativu s poetka sedamdesetih koja ima ukaste vazduaste cevtove sa high-om koji podsea na meksike, ali je veliko pitanje da li ona jo uvek postoji jer je danas tamonji uzgoj podreen kolumbijskim sortama. Takoe, esto se citira i njegov opis Panama Red koja je po svemu gotovo ista kao i Columbian Red (Punta Roja), sem to ima razreenije cvetove i malo vie stone efekta (mada to moe da bude i produkt naina suenja). Ispoljavala je veu sklonost ka hermafroditizmu od kolumbijske i zato je odbaena kao varijanta za hibridizaciju.

126

AZIJA
Kontinent sa koga potie Cannabis. Dosta je teko utvrditi region odakle biljka potie. Neki kau da je to juna (evntualno centralna) Indija i da je odatle kasnije preneena na sever, ka centralnoj Aziji. Drugi, opet, tvrde da je pradomovina upravo centralna Azija odakle potiu neki od najstarijih dokaza o kultivaciji i upotrebi. Malo tanija odrednica bi bila koridor (relativno) umerene klime izmeu Kavkaza na zapadu i planinskih masiva Hindu Ku i Himalaji na istoku, pri emu je na jugu ogranien stepsko-pustinjskim predelima, a na severu planinskim vencima i nizijama sa otrijom kontinentalnom klimom. Neki autori daju jo skueniji lokus i prema njima bi to mogla da bude Persija, naroito deo oko Kaspijskog jezera. Sasvim je mogue da su od pradavnih vremena bila poznata i psihoaktivna dejstva, ali najstariji nalazi govore o tome da se prvenstveno koristila u ishrani (seme). No, bez obzira na vid upotrebe, biljka se irila po Aziji i najstariji nalazi o oragnizovanom uzgoju potiu od 4500 godina pre nove ere, iz plodnih ravnica oko kineske reke Jang Ce. Tu je verovatno prvi put upotrebljno vlakno konoplje za izradu odee i konopaca. Vremenom se poela upotrebljavati i kao lek (sigurno pre 2000. godine p.n.e.), a samim time je postalo poznato i psihoaktivno dejstvo (ako ne ranije). U 2. veku p.n.e. u Kini se sve vie upotrebljavaju itarice u ishrani, ali, istovremeno, vlakno poinje da se koristi za izradu papira. U svakom sluaju, bez obzira to su poznavali njena psihoaktivna dejstva, u kineskoj kulturi konoplja nikada nije postigla neki vei znaaj s te strane. Arijska plemena donose upotrebu konoplje u severnu Indiju neto posle 2000.godine p.n.e. Mada, postoje dokazi da su dravidska plemena centralne i june Indije poznavala biljku jo ranije, ali dolaskom Arijaca poinje njena implementacija u sve sfere ivota, a posebno u religiju. O ovome e biti vie rei u delu o indijskim sortama. Iako su stari narodi sa podruja Persije sigurno poznavali konoplju vie hiljada godina pre, upotreba u psihoaktivne svrhe se vezuje za dolazak arijskih plemena, negde oko 1500 god. p.n.e. Idui dalje ka zapad, sve do Male Azije, upoteba konoplje u razlite svrhe je postala poznata najkasnije do 1000. god. p.n.e. Na Bliskom Istoku je bila poznata negde oko 700 god. p.n.e., mada je zanimljivo da jevrejski verski spisi ne pominju njenu upotrebu u psihoaktivne svrhe sve do ranog srednjeg veka. Arapska plemena su morala biti u to vreme (8-6 vek p.n.e.) upoznata s njom, ali se upotreba u psihoaktivne svrhe za njih vezuje mnogo kasnije. Na drugoj strani, u Japanu je upotreba u psihoaktivne svrhe poznata sigurno od 1.veka p.n.e., dok je za vlakno upotrebljavana i mnogo ranije. Azija je jedini kontinet na kome se mogu kao landrace nai sve 3 vrste Cannabisa. Pregled sorti ovde nee biti striktno po dravama ve prema regionima. Izostavljen je jedan deo jugoistone Azije koji e biti kasnije pridodat Australiji i Okeaniji.

Region indike
Kada se kae indika, esto se pomisli na planinski masiv Hindu Ku. Tano je da ova vrsta potie upravo otuda, ali se ona vremenom proirila na znatno ire podruje (pri tome ne raunam Bliski Istok i Malu Aziju kao oblasti u koje je ona introdukovana na poetku 20.veka ili neto ranije). Dakle, taj region se prua od kineske provincije Junan, preko Tibeta i Himalaja, Pamira, Karakoruma i Hindu Kua, i najzad do oblasti oko Kaspijskog mora. Ako bi smo to rekli prema dravama, onda bi to bili delovi Kine, Burme, Butana, Nepala, Indije, Afganistana, Pakistana, Tadikistana, Kirgistana, Uzbekistana, Turkmenistana, Irana i Azerbejdana. Ovde u napraviti malu digresiju i pomenuti poznatog sovjetskog botaniara i taksonomistu Vavilova koji je poetkom 20.veka istraivao floru Afganisatana. Tamo je pronaao dosta indika koje rastu samoniklo, vrlo esto u blizini puteva i na obodima naselja. Te indike je on klasifikovao kao C.indica var.kafiristanica i C.indica var.afghanica, pri emu se one razlikuju po teksturi i veliini semena, a prva je adaptirana i na prilino sune uslove. Osnovni, C.indica var.indica je odredio kao sve indike koje se nalaze u kultivaciji. One su ujedno i neto vieg rasta od divljih, ali to se moe pripisati i znaajno boljim uslovima koji vladaju u uzgoju. Kasnije je bilo vie osporavanja i preklasifikovanja, posebno od strane Robert C.Clarke-a koji je uveo i nazive C.indica chinensis za indike iz Kine i C.indica spontanea za indike iz regiona Himalaja, pri emu ih nije raunao kao varijetete nego samo kao biotipove ili forme. U svakom sluaju, poto ionako ima ve dosta zabune oko toga, ostajemo pri standardnoj klasifikaciji na nivou vrste. injenica je da su se u nekim od ovih oblasti (van Hindu Kua) sve do negde perioda od 10. do 13.veka sporadino kultivisale sative a da su indike uvedene zbog boljih rezultata u kultivaciji u brdsko-planinskim

127

sunim podrujima i zbog mnogo bolje sposobnosti da proizvedu veliku koliinu smole, samim tim i haia. ak je i u samom regionu Hindu Kua, u severoistonom Pakistanu (oblast itral), sve do poetka 20. veka bilo znaajnijeg uzgoja sativa. To nije udno jer se u veem delu Burme, Indije, Kine, Pakistana, kao i u junim delovima Irana i Nepala tradicionalno uzagaja ova vrsta od davnina i lako je dolazilo do meanja. Postoje podaci i o sativi iz junog Afganistana, ali je nju praktino nemogue nai danas. S druge strane, postoje miljenja da su te afgani sative zapravo indike prilagoene uzgoju u neto toplijem i manje suvom klimatu i jaem zemljitu pa stoga imaju znaajno vii rast i neto ue i due listove, s tim da nije iskljueno da su imale odreeni stepen ukrtanja sa sativama u prolosti. Ista stvar vai i za dinovske Uzbeki indike. Ono to sigurno govori da su one indike je znaajno vei procenat CBD-a u njima. Kada je re o Hindu Kuu, treba imati na umu da je to jako velika oblast i da postoji dosta sorti (u prolosti i vie, zbog vie razloga) koje potiu otuda, tako da, rei samo Kush za neku sortu, odnosno njene pretke, ne mora da znai da ona mora da deli istu genetiku sa nekom drugom sortom koja ima isto to u nazivu, ali sigurno imaju mnoge zajednike spoljne karakteristike. Slino je i sa nazivom Afghani, jer je to jako irok pojam. esto se moe naii na nazive Highland Afghani i Lowland Afghani, pri emu je velika verovatnoa da se ovaj prvi naziv lako moe odnositi na neku od Kush sorti. Danas se originalne landrace iz Afganistana teko mogu nai na originalnim lokacijama, jer je prvo dolo do velikog unitavanja celokupnih zasada u nekim oblastima tokom sovjetske okupacije u osamdesetim, pa kasnije, u devedesetim do ukrtanja sa indikama iz okolnih drava, a zadnjih par godina, od amerike invazije pa naovamo ima i sve veeg upliva modernih sorti. Na sreu, neto od originalne afgani genetike je sauvano, od ranih dana amerike hibridizacije krajem ezdesetih i tokom sedamdesetih, do holandskih ekspedicija tokom osamdesetih (Nevilovo spaavanje Mazar-i-Sharif semena). Neto od toga je sauvano i u Pakistanu, ali ipak na tetu lokalnih sorti. Danas se breederi sve vie okreu ka genetici iz bivih sovjetskih republika, to u neku ruku i nije loe jer se pojavljuju vrlo zanimljive indike kakve ranije nisu bile poznate na zapadu. Velika nepozanica je jo uvek Iran, mada ima informacija (istina, nepotpunih i nepotvrenih) o vrlo zanimljivim sortama otuda. Himalayan indica je grupni naziv za sve indike koje potiu sa obronaka Himalaja, a takoe i junih delova Tibeta. Izvesno je da su u prolosti pretrpele ukrtanje sa sativom, tako da su neke od njih neto vieg rasta (i do 2 m ponekad), imaju ue i due listove od klasine indike i dosta su otpornije ka vlagi i buanju. Annapurna je iz Nepala. Raste na velikim visinama i dobro podnosi uslove razreenog vazduha. Produkuje dosta sitno seme. Burmese (verovatno postoji i neki lokalni naziv) potoe iz delova Mjanmara (Burme) na granici s Indijom i mogue je da je najotpornija indika na vlagu. Kashmiri proizvodi dosta smole i u okviru ove grupe ima najvie slinosti sa Kush sortama. Manali je indijska komercijalna sorta iz istoimenog grada. Od nje se proizvodi jedan od najfinijih haia na svetu (Manali Cream). U zadnje vreme je dosta rairena po svim planinskim regionima severne Indije. Kumaon, Naga i Manipur su, mogue, jedna ista sorta i kao i burmanska imaju dosta visok rast za indike (oko 2m). Chitral potie iz Pakistana i jedna je od Kush sorti (naziv prema istoimenoj dolini u Hindu Ku masivu). To je klasina indika sa jednim glavnim hedom i, eventualno, par manjih, bonih, prilino irokim lisnim zapercima, visine do oko 120-130cm. Dobar deo pakistanskog hasha se dobija upravo od ove sorte. Posluila je i za stvaranje komercijalne sorte Citral (u kojoj ima primesa sativa). Vrlo sline njoj su i Laspur i Yarkhun (takoe se ubrajaju u Kush sorte), pri emu je za Laspur karakteristina svetlobraon boja cvetova i gotovo zlatna boja vrnih listova(Laspur Gold), dok Yarkhun razvija dosta ljubiastih listova na niim temperaturama i ima vie crvenkastu boju cvetova.

128

U Kush sorte se moe ubrojiti i afganistanski Kandahar (iako geografski ba i ne pripada tom regionu). Nekada jedna od standardno komercijalnih sorti, danas gotovo da i ne postoji u izvornom obliku. Verovatno najotpornija sorta na suu uopte. Raste do visinine od oko 130 cm (ponekad i neto vie). Azerbaijani potie sa padina Kavkaza (azerbejdanski deo, okrenut ka Kaspijskom moru). Raste do visine od oko 130m, retko vie i pravi veliki razgranat bun sa dosta hedova. Lisni zaperci su prilino iroki, kao kod Kush sorti. Baytic Shan potie sa istoimenog planinskog venca u zapadnoj Mongoliji i ima ue lisne zaperke i u donjem delu razvija vei broj pobonih grana koje ostaju kratke sa sitnim hedovima, dok se na glavnom stablu koncentriu cvasti. Moe se rei da predstavlja landrace indiku koja potie sa najvee geografske irine (uz indike iz sibirske republike Tuva). Elbruz potie iz Irana, sa istoimene planine, na junoj strani kaspijskog mora. To je sorta sa verovatno najirim lisnim zapercima uopte. Hunza je iz Pakistana, iz istoimene doline u planinskom vencu Karakorum. Stvara veliki bun, gotovo pravilnog loptastog oblika, sa velikim brojem hedova. Obino raste do 150cm, ali pojedini primerci dostiu i 2m. Lisni zaperci znaajno ui nego kod Kush sorti. Originalno lokalno ime za tu sortu je Thunj. Mazar-i-Sharif je iz poluravniarskog regiona na severozapadu Afganistana. Od nje se dobija hash vrlo jake specifine arome, a ujedno ima i razgovetniji stone efekat, ne toliko couch-lock kao Kush sorte. Niskog je rasta, kao Kush sorte, ali se od njih razlikuje po uim lisnim zapercima, veim brojem bonih grana i po tome to se vrni listovi jako uvijaju ka unutranjosti. Danas je na originalnoj lokaciji praktino istrebljena. Ta genetika se moe nai samo kod malog broja breedera na zapadu. Izraz Lowland Afghani se moe primeniti na nju. Posluila je za stvaranje komercijalne sorte Mazar. Tadjikistani je, naravno, iz Tadikistana i umnogome podsea na Mazar-i-Sharif (geografska blizina), samo je via rastom. Aromatina svojstva su jo izraenija a primetno je i postojanje cerebral hihg-a. Zadnjih godina sve vanija sorta za hibridizaciju. Tibetan indica bi se mogla opisati kao meavina Kush i himalajskih sorti, jer ima uske lisne zaperke, ali je vrlo niska rastom, sa malim brojem bonih grana. Daje veliku koliinu smole. Uzbeki (Uzbekistani) predstavlja jednu od najviih (ako ne najviu) landrace indica. Ima primeraka koji idu i preko 2,5m, jako razgranatih, ali listovi jasno ukazuju na to da je u pitanju indika. Takoe, za razliku od sativa na svakoj od tih grana razvija vrlo velike cvasti koje daju puno smole. Trenutno predstavlja najcenjeniju indiku za hibridizaciju. Posluila je za stvaranje komercijalne sorte Tashkenti. Xinjiang (poznata i pod nazivom Yarkhand) potie iz istoimene provincije na jugozapadu Kine (naseljenu narodom Ujguri i zapravo je to kineski deo Turkestana). P oreklo joj je direktno od Kush sorti, ali je varijabilnija po fenotipu, tj, ima razlika u visini od biljke do biljke (120-180cm) to moda ukazuje na ranija ukrtanja sa Uzbeki indikama. Vai za sortu koja daje najvie smole uopte.

129

Bliski Istok i Mala Azija


Iako se Cannabis vrlo esto povezuje sa ovim regionom, tradicija korienja nije tako duga kao u nekim drugim delovima Azije (izuzimajui Iran). Zapravo kao biljka, konoplja je poznata na ovim prostorima jo od 11.veka pre nove ere ili neto ranije i od tada se koristi i kao psihoaktivna supstanca, ali u neto veoj meri tek od 8. veka nove ere. Osim toga, na upotrebu Cannnabisa, konkretno, haia, nije se blagonaklono gledalo zbog odreenih tumaenja nekih spisa iz Starog Zaveta, a to je kasnije bilo naroito izraeno u viim slojevima arapskog drutva. Ipak, primarni razlozi za to najverovatnije lee u tome to su Sufiji, islamska sekta koja je potekla iz najniih slojeva drutva, koristili hai i propagirali njegovu upotrebu. Budui da je za njih vezivan i homoseksualizam a optuivani su i da su prihvatili neke aspekte hrianstva, jasno je zato je hai, iako ne van zakona, bio na marginama drutva. Drugi razlog, koji se vie pominje na zapadu, je taj, da je hai povezivan sa asasinima, praktino prvom teroristikom grupom koja je delovala u oblasti dananje Sirije i Libana, a koji su, navodno, koristili hai koji ih je inio surovima. Istina je da se u arapskom svetu hai i Cannabis uopte, nikad nisu povezivali sa svirepou i pre e biti da je u pitanju zapadnjaka nadgradnja prie. injenica je, opet, da je upotreba haia ipak bila dosta rasprostranjena u arapskom svetu i da su ga koristili i neki, naroito mlai, pripadnici viih slojeva, koji su se, neretko, preputali poronom ivotu i time rasipali porodino bogatsvo, to opet moemo raunati kao jedan od razloga za marginalizaciju Cannabisa. Upravo je jedan takav sluaj i opisan u jednoj od pria iz hiljadu i jedne noi (skup pria koje su nastale u periodu 9.-17. veka i tek onda uobliene u celinu). Ako pogledamo s hortikultune strane, dobar deo ovog regiona uopte i nije pogodan za uzgoj. itavo Arabijsko poluostrvo ima tek male delove gde je to mogue, jer su temperature uglavnom previsoke, zemlja neplodna (pesak), a i vode ima vrlo malo. Dalje, na sever, ima vie pogodnih mesta za uzgoj, ali, ne raunajui Tursku, te oblasti su ograniene na slivove velikih reka u Iraku, delove Irana i priobalni pojas Sirije, Jordana, Libana i Izraela sa relativno plodnom zemljom u dolinama i znaajno veom koliinom vode u odnosu na kopno dalje ka jugu i istoku. Imajui na umu da je primarna pra-vrsta ovog regiona C.sativa, a ne indica, jasno je zato postoji takvo ogranienje. Kad smo kod taksonomije, sem onog, ranije pominjanog severnog dela Irana, sative se na ovim prostorima gaje od antikih vremena. Indike su dole (makar u znaajnijem broju) tek od kraja 19. i i prvoj polovini 20. veka i to kao pokuaj da se dobije znaajno vea koliina hasha nego to je to bilo mogue od lokalnih sativa. Na taj nain su mnoge landrace sativa sorte i nestale ili ih je danas gotovo nemogue nai. Klasian primer za to je Liban gde se danas mogu nai sative (ili meuvrsni hibridi), ali one u najveem broju potiu od sorti koje su tokom esdesetih i sedamdesetih doneli zapadnjaci (kaimo, hipici) i najee su originalno meksikog i junoafrikog porekla, mada se jo mogu nai lokalne sativa sorte. U Turskoj je situacija donekle slina, ali se jo uvek mogu nai izolovani zasadi starih lokalnih sativa i nekoj veoj meri. Mada, ja sam u par navrata imao priliku da vidim da (mlai) turski hobby groweri imaju potekoa sa nalaenjem takvih sorti. U ostalim zemljama ovog regiona oko Sredozemnog mora (raunajui i egipatsko poluostrvo Sinaj) mahom preovladavaju indica sorte. Iran jo uvak ima jak potencijal za sative, ali seme (kao i informacije) dosta teko izlazi iz te drave. U najskorije vreme dosta se pria i o Cannabisu koji se gaji u Iraku, ali izgleda da je tamo situacija sa landrace sortama najgora i da se sve vie gaje moderni hibridi.

To je, svakako i posledica rata, upliva tendencija sa zapada i izrazite komercijalizacije proizvodnje, to sve umnogome potsea na sitaciju u Afganistanu.
Bekaa (takoe se moe nai i u transkripciji kao Bkaa ili Beqaa) potie iz istoimene doline (na oko 1000m nadmorske visine) u centralnom severnom Libanu. U pitanju je indika visine 1,5-1,8m. i u Liban je introdukovana sredinom tridesetih godina 20. veka. Praporeklo joj je severna Indija, verovatno Kamir ili Pendab.

130

Najverovatnije je tokom vremena pretrpela izvesna ukrtanja sa lokalnom sativom na ta ukazuje njen relativno visok rast (za jednu indiku) i znatno ui lisni zaperci u odnosu na ostale indike kao i solidna otpornost ka vlagi i plesni. Poznata je i pod nazivom Baalbek (Baalbeck, Baalbak) prema istoimenom gradu u dolini Bekaa. Indike koje se gaje u zapadnim delovima Sirije i Jordana, kao i u Izraelu su direktno povezane sa ovom landrace.

Gaziantep je indika iz okoline istoimenog turskog grada i gaji se od poetka 20. ili kraja 19. veka. Neutvrenog je praporekla. Visina rasta kao i kod prethodne, s tim to ima izraenije tamnozelene listove sa klasino indika irokim zapercima. Rairena je po svim, posebno planinskim, delovima Turske, kao i po istonim delovima Grke i Bugarske. Iranian sativa je izraz koji se odnosi na sve sative iz junih delova Irana. Lokalana je sorta u pravom smislu te rei jer se gaji na tim prostorima od pamtiveka. Raste do visine od oko 2-2,5m i pravi vrlo jako stablo koje se dobro grana tako da formira kompaktan, ali ipak visok bun. Ponegde se moe nai i pod nazivom Abadan prema istoimenom gradu na severu Persijskog zaliva. Sative koje potiu iz junih i centralnih delova Iraka (u slivovima reka Eufrat i Tigar) su verovatno jako sline, ako ne i iste sa ovom sortom. Lebanese sativa je pra-sorta koja je moda ista jo od biblijskih vremena. Nekada je bila rasprostranjena na itavoj teritoriji Bliskog Istoka, ali je danas suena na padine planina obalskog pojasa Libana. Raste do oko 3m, relativno rano sazreva (od polovine ka kraju septembra) i ima cvetove zlatnoute boje. Nekada je koriena i za spravljanje hasha, ali je danas praktino ne koriste u te svrhe. Ponegde se moe nai pod nazivom Tyre ili Sidon, prema istoimenim oblaskim gradovima u ijoj se okolini njena kultivacija odrala, ali to se isto moe rei i za grad Tripoli koji se nalazi na severnom delu obale. Sinai sativa je sorta koja potie sa juga Sinajskog poluostrva. Postoje indicije da je nekada ukrtena sa indikom (zbog irih lisnih zaperaka i tendencije da stvara jedan glavni hed, iako stie tek tokom novembra), ali se ipak njeno dejstvo opisuje kao izrazito cerebralno. Poznata je i pod nazivom Bango, mada se taj izraz u Egiptu danas upotebljava za svetravevisokog kvaliteta. Smyrna je turska sativa, nazvana po istoimenom priobalnom gradu (u stvari, to je stari, grki naziv, danas se taj grad zove Izmir). Raste do visine od oko 2-2,5m, sa mnotvom bonih grana i hedova i najvie je poznata po upotrebi za spravljanje vlakana. Ipak, ima znaajno cerebralno dejstvo, naroito ako je gajena u predelima sa suvim letima. U prolosti je irena po nekim delovima sveta, kao to su SAD (Smyrna hemp), ile i juna Evropa, iskljuivo kao izvor vlakna. Predstavlja polaznu osnovu za stvaranje mnogih modernih hibrida industrijske konoplje. Ono to je bitno za nae podruje u vezi s ovom sortom je to, da sve balkanske landrace sative vuku direktno poreklo od nje (osim, moda, sativa u kopnenom delu Slovenije i severnoj Hrvatskoj koje, opet kaem moda, vuku poreklo iz Rusije, preko Nemake). Sve do sredine osamdesetih godina 20. veka na naem tritu se mogao nai hash spravljan od ove sorte mada je, neretko, spravljan u meavini sa indika biljkama (Gaziantep). Vrlo bitno za ovu sativu je i njeno jako rano sazrevanje od sredine do kraja avgusta. Ja sam nalazio takve biljke po brdskim predelima istone Srbije, potpuno zrele i sa kompletno zrelim semenom ve u prvoj polovini avgusta. Prilino je slabo poznata ak i kod svetski priznatih breedera, kako komercijalnih, tako i kod underground nekomercijalnih (ast izuzecima, svakako). S te strane apelujem na sve (aktivne i potencijalne) breedere kod nas da uzmu u obzir balkansku landrace sativu (O.K., kaimo Smyrna) u svojim daljim radovima.

131

132

Prema tome, lista, nekih od danas poznatijih, sorti prema genotipu bi izgledala ovako:
Napomena: Ovu listu sam sastavljao prema imformacijama sa razliitih sajtova i foruma, trudei se da, to je mogue vie, priem originalnim podacima, datim od strane samih hibridizatora. Mogue je da pojedine sorte ne pripadaju tano odreenoj grupi (naroito je diskutabilan 50:50 deo).

neke od danas poznatijih sorti (prema genotipu) Sativa


Acapulco Gold (lokalna) Apple Pie Bahia Blackhead Big Mother Sativa Brazilian Lemon (lok.) Burmese Delight (lok?) Celestial Temple Sativa Colombian Gold (Santa Marta, lok.) Colombian Red (prilino je slina i Panama Crazy Banana (lok.) Dalat (lok.) Durban (lok.) Durban Poison Ethiopian Highland (lok.) Grapefruit Guerrero Gold (lok.) Haze (Original Haze) Haze Mist Hawaiian Sativa Highland Nepalese (lok.) Kali Mist Katmandu Sativa (lok.) Kerala (lok.) Kerala Skunk Kiwi (lok?) Lambsbred (lok.) Malawi Gold (lok.) Manga Rosa (lok.) Maroc (lok.) Mauwi Wauwi Nevils Haze (Nevilles Haze) Old Mother Sativa (lok.) Power Plant Punta Roja (lok.)

Red, lok.)

Shaman Silver Haze Stonehedge Super Haze Swazi (lok.) Thai (Lemon Thai, Juicy Fruit Thai, Chocolate Thai) Voodoo Western Winds Willie Nelson

P ur p l e H a ze

Indica
Afgani (lok.) Afgani No.1 Americano Amsterdam Flame Amstel Gold Aurora Indica Black Domina Chinese indica (lok.) Chitral (lok.) Early Girl Early Island

Blueberry
133

G 13 Hash Plant Hindu Kush (lok.) Hollands Hope Hookaberry Hypno Kandahar (lok.) Laspur (lok.) Kush Mango Mangolian Indica Maple Leaf Master Kush Mazar Mazar-i-Sharif (lok.) Moroccan Special (lok.) Mr.Nice Northernberry Northern Lights (# 1,# 2,# 5,# 9) Oasis Purple High Purple Star Red Devill Sensi Star Shiva Shiva Shanti Ultimate Indica Y2K Yarkhun (lok.)

Sativa - Indica
(genotipski u veem procentu sativa, 55-75%)
AK -47 (?, moda i 50:50)) Apollo 11

Bazooka Black Widow Bubblegum Buddha C 99 (Cinderella) Cheese Crystal Diesel (N.Y.C., Sour) Early Perl El Nino Euforia Flo Fumar con Diablos Fumar con Dios Great White Shark Hempstar Herijuana Indigo Jack Flash Jack Herer Jock Horror KC 33 Lionhart Love Potion Misty Niagara Night Queen Orange Bud Skunk # 1 The Pur e Skunk Passion Somango Super Silver Haze Super Skunk Swiss Miss Trainwreck White Cloud White Widow

B-52

Wonder Woman

134

50 : 50 (genotipski jednako)
Blue Velvet California Orange Chronic Easy Bud Green Spirit Himalayan Gold Ice Leda Uno Purple Royal Hawaiian S.A.G.E. Sensitron Sensi Skink Sticky Sista Sweet Dreams The Killer

Indica - Sativa (genotipski u veem procentu indika, 55-75%)


AK-48 Big Bud Bushman California indica Chemo Citral Clingon First Lady Flodica Hawaiian Indica Humboldt Juicy Fruit K2 Kerkovian Kodiak Gold Lavnder Marleys Colie Matanuska (Tundra, Thunder, Thunderfuck) Mikado Romberry Romulan Silver Perl Slyder Trance Umma Gumma Warlock White Rhino White Russian Williams Wonder Yumboldt

Ruderalis hibridi (sa izvesnim procentom C.ruderalis)


Early Bud Early Special Four Way Lowryder Mighty Mite Ruderalis Indica Ruderalis Skunk

135

136

137

II
GUERRILLA GROWING

138

139

Guerrilla Growing

Svako Mora Da Neguje Svoju Biljku... Dim je za one koji ele da gledaju I vide. Dimu nita nije ravno. Kad ovek jednom stupi u njegovo carstvo, sve druge sile stoje mu na raspolaganju. Velianstven je! Ako eli da sazna bilo ta o neemu o emu razbija glavu, Dim e ti rei.I snabdee te ne samo znanjem, Nego e te I uputiti I kako da postupa. To je najdivniji saveznik koga ovek moe imati
Carlos Castaneda Uenje Don Huana

IVOTNI CIKLUS MARIJUANE


Cannabis Sativa jednogodinja je biljka. To pre svega znai da biljka u normalnim uslovima, nikne izraste, procveta i da plod u vremenu manjem od jedne godine. Kada je re o kunom uzgoju, treba naglasiti da biljku moete uzgajati onoliko koliko to sami elite, i to od 3 meseca pa do nekoliko godina.

KLIJANJE
Zavretkom zime, u prolee pod uticajem temperature i vlage, semenka Cannabisa nabubri, a embrion u semenci oivi. Semenka puca po sredini i iz nje izlazi koren koji pod uticajem gravitacije raste prema dole. Biljka izbija iz zemlje, usidrena svojim korenom, irei svoje embrijonske listie (Cotyledons - ovalni embrijonski listovi) koji obasjani sunevom svetlou poinju proces fotosinteze, stvarajui hranu za daljnji razvoj biljke.

140

VEGETACIONI RAST (Vegetativna Faza)


Vegetacioni rast Cannabisa moemo uslovno podeliti na dva stadijuma: 1. poetni vegetacioni rast i 2. pravi vegetacioni rast. Biljka je proklijala i poinje njen razvoj, raste prvi par listova koji se razlikuju od embrionskih po svom obliku i veliini, sastoje se od jednog pera iji su krajevi reckavi. Sledei par listova vei je od prethodnog i ima obino tri pera. Svaki sledei par listova vei je od prethodnog i broj pera po lisnom paru raste. Kada, broj pera dostigne maximum od 9 ili 11 pera po lisnom paru, zavrava poetni vegetacioni rast, koji u prirodi traje 4 do 6 nedelja. Pravi vegetacioni rast je period maksimalnog rasta biljke. Biljka ne moe rasti bre, negoli njeni listovi procesom fotosinteze proizvedu dovoljno hrane za daljini razvoj. Zanimljivo je da biljka u izvrsnim uslovima moe rasti i do 15cm dnevno, no uobiajeni rast je od 2,5 do 5cm dnevno. Broj pera po listu odreen je tokom srednjeg vegetacijskog razdoblja. Raspored listova na glavnoj stabiljci menja se iz nasuprotnog u naizmenian. Internodije (prostor izmeu jednog para listova do drugog) se smanjuju, a rast listova izgleda gui. U prirodi to traje od 3 do 5 meseci.

PREDCVETANJE
To je kratko razdoblje koje traje od jednog do dve nedelje. Rast biljke usporava se i biljka poinje novi program rasta zapisan u njenim genima. Dolaskom jeseni smanjuje se broj sati dnevne suneve Svetlosti, te hormon cvetanja prelazi kritini nivo i podstie biljku na cvetanje. Biljka hormon cvetanja proizvodi od poetka svoga rasta u nonim satima, no kako su dani u prolee i leti dui, on ne prelazi kritini nivo. Hormon cvetanja vrlo je osetljiv na svetlost, te se on pod uticajem svetla raspada.

141

CVETANJE (Generativna Faza)


Cannabis Sativa jednopolna je biljka, odnosno svaka pojedina biljka ili je muka ili enska. Muke biljke, u prirodi poinju cvetati pre enskih i to u razdoblju od 3 do 4 nedelje iz jednostavnog razloga, otputanja polena i oplodnje enskih biljaka. U poetku gornje se internodije izduuju i u vremenu od nekoliko dana stvaraju se prvi cvetovi. Muki cvetovi mali su i obino obojeni zeleno, a ponekad mogu biti uti ili ruiasti. Oni se razvijaju u grozdove ije kuglice vie, a kada se otvore isputaju oblake polena. Jednom kada proizvodnja polena prestane, muke biljke slabe i na kraju umiru.

enski cvetovi sastoje se od dve male, oko 1cm duge, obino bijelo obojene dlaice (stigme) koje se diu iz Mahune (opne od semena) u obliku slova V. Sama opna, jajastog je oblika i zapravo je promenjen list (brakteja) u ijoj se unutranjosti nakon oplodnje razvija semenka. enski cvetovi razvijaju se grozdasto, gusto zbijeni i uspravni. Cvetanje obino traje od jednog do dva meseca, odnosno prestaje opraivanjem pri emu se poinju stvarati semenke. No cvetanje se moe produiti pod uslovom da nije dolo do opraivanja i u prirodi e trajati do prvog mraza, a u kunom uzgoju zavisiti e o koliini svetla i traje od 7 do 9 nedelja.

enska biljka moe da proizvodi tri vrste cveta: a) veliki cvet bez semenki b) cvet sa nekoliko semenki c) cvet koji je gotovo sav u semenkama. Cvet iz prvog sluaja dobijate ako muke biljke uklonite pre nego to im se otvore cvetovi. Cvet iz drugog sluaja se dobija ako se par cvetova muke biljke otvorilo, ali ste to na vreme primetili i uklonili muke biljke. Trei sluaj se dobija kada propustite otvaranje cvetova. Ovo moe biti katastrofalno ako imate velike enske biljke, zato to ete na pravljenju semenki izgubiti 90% dobrih cvetova. Ako ste "kratki" sa semenkama za sledeu sezonu bilo bi pametno da ostavite jednu do dve muke biljke koje e da oplode enske. Do dobrog semena je teko doi, zato ako imate kvalitetne biljke postarajte se da dobijete bar 100-200 semenki za sledeu godinu.

142

STVARANJE SEMENKI
Nakon opraivanja, svaki pojedini cvet stvara jednu semenku, koja mahunu cepa tokom svog razvoja, a sama opna poprima oblik semenke. Kada polen s mukih cvetova dospe na stigmu, ona se povlai i oplodnja je gotova. Sam proces dozrevanja semenki traje od desetak dana pa do 4 nedelje. Biljka postepeno gubi hlorofil na svojim listovima, te naposletku umire sa dozrelim semenkama. Razvoj semenki zahteva vee koliine hranjiva i minerala, koje biljka osim iz zemlje izvlai i iz svojih listova, naime kako vie ne raste ona troi vlastite resurse pohranjene u listovima. Seme (koje je izvor bogatog ulja), stabljika i,naravno, cvee, imaju brojne osobine od kojih ljudi mogu imati razne koristi. Seme konoplje je, nutricionistiki, najkompletniji izvor hrane na Zemlji. Nijedan drugi izvor hrane ne obezbjeuje toliko proteina u tako lako varljivom obliku, niti poseduje esencijalna ulja u tako savrenom odnosu. Jedna biljka moe proizvesti bar litar (1 dm3) semenki, to je 55 miliona semenki po hektaru! Ove semenke ne sadre THC (tetrahidrokanabinol), to znai da se od njih neete naduvati. Ono to ove divne semenke sadre jeste: * 22.5% proteina * 30% masti * 5.7% vode * 5.9% pepeo * 503 kalorija / 100g * 35.8% karbohidrata * vitamini A, B1, B2, B3, B6, C, D, E, * najvei kvantitet esencijalnih masnih i amino-kiselina naen u bilo kom dosad poznatom izvoru hrane. Esencijalne masne kiseline su organka jedinjenja od vitalnog znaaja za organizam, posebno za aktivnost oiju i mozga. One su odgovorne i za sjaj vae kose i koe. Telo ove kiseline ne moe proizvesti, ve ih mora uzimati iz spoljnih izvora. Gel koji se koristi za odravanje dredova sadri ulje iz semena konoplje da bi dredovima dao ono to im je neophodno da ostanu zdravi i jaki. Esencijalne masne kiseline pomau odravanje kose u zdravom stanju, to je posebno znaajno za starije dredove koji mogu postati suvi i lomljivi, ili prosto pokojni. Ulje semena konoplje je jedno od malih uda prirode i uinee uda vaim dredovima! :) Od stabljike se moe napraviti praktino bilo ta, od najjaeg konopa, preko vrlo trajnog i visokokvalitetnog papira do graevinskih materijala (beton, grede, farba, izolacije itd.). Koristi bi bile ogromne.

143

Mehanizam uzgoja Marijuane MART


Na mesto sa biljkama nikad nemojte voditi ljude koji ne poznaju kraj, jer nee znati gde da bee ako to bude potrebno. Hodanje kroz polje sa vie od dvoje ljudi moe biti opasno (to je vei broj ljudi vea je ansa da budete primeeni). to vie ljudi proe stazicom to ona postaje vea, a samim tim vea je i mogunost da je neko drugi prati. Svaki put kada posetite mesto rizikujete svoju sigurnost kao i sigurnost etve. To moe biti manji ili vei rizik, ali zapamtite nijedno mesto nije 100% sigurno. Na mesto ne bi trebalo da dovodite strance, osim u sluaju da je biljka bolesna pa dovodite strunjaka da vas posavetuje. Da li imati partnera u uzgajanju zavisi od vaeg poverenja prema njoj ili njemu. ak i tada mesto treba poseivati samo kada je to potrebno, a ne svaki put kada je neko od vas slobodan.

Izbor Dobrog Semena


Prikupljanje i odabir dobrih semenki je osnova za uspean uzgoj.
Kvalitetno seme loze esto je teko nabaviti. Ovo posebno vai za ljude koji se kreu u delimino "straight" drutvu i znaju par ljudi sa dobrom travom. Netano je pravilo: "Ako vas Marijuana dobro "radi", onda mora da je i seme dobro za uzgoj". Seme sa zelenih cvetova obino je zahvalnije za uzgajanje, zato to je ta vrsta loze aklimatizovana za uzgoj u severnijim predelima. Loze kao to su one sa Jamajke i Kolumbije ne mogu se tako lako ovde uzgajati. To je zbog toga to ove biljke cvetaju suvie kasno u sezoni. Uzgajanjem ovih loza kod nas dobili biste biljku sa veoma malo cvetova i to pre prvog mraza. Loza Sativa obino raste vilje nego Indica ili Sativa-Indica loze. Sativa (zbog njene visine) moe biti nezgodna, posebno u jesen kada druge biljke umiru i drvee gubi lie, vaa biljka postaje vidljiva za svaije oi. Neki uzgajivai uspeli su kalemljenjem da spoje Sativa i Indica loze. Kao rezultat dobili su biljku koja nie raste i due cveta. Kada ste na urkama, koncertima i drugim okupljanjima obratite panju na ljude koji rolaju travu i bacaju dobre semenke koje vi moete da iskoristite. Najbolje vreme za skupljanje semena je od oktobra do januara. Tada je najvei deo trave i semenki na ulici sve.

144

Pronalaenje mesta za saenje


U P O Z O R E N J E
Moemo li da je zasadimo ovde blizu kue? Ne! Ne! Ne ovde u blizini. Mora se vratiti na neko mesto koje ti voli. ali,gde da naem mesto koje volim? to ne znam.presadi je gde god hoe... ...gde misli da bi trebalo da je posadim? to sam mora odluiti! I niko,pa ak ni ja,ne sme znati gde je to mesto! Tako mora da se presadi. Niko,ama ba niko,ne moe znati gde je tvoja biljka... ...mesto mora biti zaklonjeno i teko pristupano. Tako e biti zatieno... ...negde gde e biti gotovo nemogue da ga nae... Ako te neko nepoznat bude pratio,ili video, Uzmi mladicu,pa tri na neko drugo mesto. Carlos Castaneda Uenje Don Huana

NIKAD NE PRIAJ NIKOME O NIJEDNOJ BATI ! NIKAD NE POKAZUJ NIKOME TVOJU BATU !

PROITAJ UPOZORENJE DVA PUTA !


Pored sakupljanja dobrog semena, izbor dobrog mesta za uzgajanje je verovatno najvaniji zadatak sa kojim se uzgajiva suoava. Najbolje lokacije su mesta prekrivena travom sa bunjem i malim drveem okolo. Njive koje nisu obraivane desetak godina idealne su za uzgoj. Poplavljene obale reka su takoe idealna mesta; ovde jedino postoji rizik da vam voda od poplave (kada se povue) odnese sa sobom semenke ili ak celu biljku. Postoje odgajivai koji seme sade u kofama sa zemljom na kamenitim ili planinskim predelima. Ovo im omoguava da biljku uzgajaju na mestu sa dobrim suncem, ali sa malo vode i ogranienom plodnom zemljom za koren. Kopanje mesta za sadnju u predelima sa gustim i niskim rastinjem takoe je prilino dobro. Rastinje treba da bude dovoljno nisko kako bi biljka dobijala dovoljno suneve svetlosti, i dovoljno visoko da bi sakrilo vae biljke od ljudi i ivotinja koje tuda prolaze. Uzgajivai esto koriste ivotinje (insekte) da bi zatitili svoje mesto sa biljkama. Pele, komarci, zelene bube i slini insekti esto mogu obeshrabriti ljude koji lutaju oko mesta. Znai mesta koja imaju dosta insekata takoe su dobra za uzgajanje biljaka. Na prvom mestu zemljite predvieno za uzgajanje mora da ima: dobru (kvalitetnu) zemlju, pristup vodi, sunevu svetlost, i dobru kamuflau. Sve ostalo je na drugom mestu. 145

Dobru zemlju esto je teko nai,


Svaka zemlja nije ista, a mora da poznaje samo onu zemlju u kojoj e iveti I rasti. Carlos Castaneda Uenje Don Huana

ali bez nje ne oekujte puno kada doe vreme etvi. Prema tome, ako naete mesto koje ispunjava sve uslove osim dobre zemlje, trebalo bi da donesete zemlju. Zemljite je obino najbolje na mestima koja su ve nekoliko godina obrasla travom (obinom). Travnjaci sadre dosta preraenih hranjivih materija kao i tanak sloj organskih materija i zahtevaju veoma malo pripreme za poetak saenja, dok ostale vrste zemljita trae vie posla oko njih. Peskovitom zemljitu treba dodati sloj zemlje ispod ili iznad peska kao i kre rastvoren u vodi da bi se zemlja nainila plodnijom i rastresitijom. Zemljitu sa velikom koliinom gline treba dodati zemlju kao to je tresna zemlja i kre. Ovo se radi da bi se razbila glina i zemljite uinilo poroznim (rastresitim). Mi se ne slaemo da sa nekim ljudima koji tvrde da saenje pored puta moe biti produktivno. Olovo i druge hemijske materije naene u ovakvom zemljitu dovoljan su dokaz da to zemljite nije u mogunosti da proizvodi upotrebljive biljke Marijuane. Ako ivite u gradu i nemate sopstveno prevozno sredstvo (da bi biljke uzgajali van grada), koristite mesta pored puta kao poslednju opciju.

146

Blizina vode takoe je veoma vana.


...iskopaj duboku rupu u mekoj zemlji,negde blizu vode. Zapamti,ona mora biti blizu vode da bi rasla. I zalivaj je kad je bude obilazio To mora da ini redovno,sve dok ne donese seme Carlos Castaneda Uenje Don Huana

Mesto blizu vode je uvek idealno, poto donosenje vode na mesto moe da bude zamorno i opasno (u sluaju da vas neko vidi). Moe biti veoma zamorno ako imate vie malih ili par velikih mesta. Ako je mesto na kome ste zasadili biljke, ili ako sadite u kofama ubrzo ete primetiti da je tokom susnog leta biljci potrebna ekstremna koliina vode. Posle ovakvog iskustva verovatno ete potraiti mesto blize vodi. Opasnosti koje vas vrebaju dok donosite vodu na mesto su brojne. Najvea opasnost jeste da vas neko primeti, u najgorem sluaju pandur. Druga opasnost jeste unitavanje prirodne kamuflae (npr. bunja) kroz koju ste hodali da bi doneli vodu do mesta. Ako se po vodu vraate vie puta moete napraviti stazicu do vaeg mesta i tako nepotrebno privuci panju prolaznika. Nalaenje dobrog stalnog izvora vode tokom leta je vano poto manji izvori esto presue. Koliko esto ete zalivati biljke zavisi od vremenskih prilika. Tokom susnih leta potrebno je ese poseivati biljke radi zalivanja. Poto je svaka poseta mestu u izvesnom smislu rizik, poseujte ga samo kada je to potrebno (npr. kada dosta dugo nema kise).

BILJKA SUNCA
Suneva svetlost je manje vana od predhodne dve stavke, ali je neophodna. Biljke treba da budu na mestu koje sunce obasjava najmanje pet sati dnevno. Marijuani vie prija jutarnje od popodnevnog sunca. Ako mesto pripremate tokom zime morate predvideti na koju stranu e padati senka od drvea i koji deo mesta e sunce obasjavati tokom prolea. Naravno, to vie sunca to bolje, ali pri biranju mesta suneva svetlost je samo jedan od mnogobrojnih faktora koje treba razmotriti.

147

Dobra kamuflaa
...mesto mora biti zaklonjeno i teko pristupano. Tako e biti zatieno... ...negde gde e biti gotovo nemogue da ga nae... Ako te neko nepoznat bude pratio,ili video, Uzmi mladicu,pa tri na neko drugo mesto. Carlos Castaneda Uenje Don Huana

Poslednji faktor nema nikakve veze sa biologijom biljaka, ali smanjuje rizik da budete primeeni od strane prolaznika. "Sklonite" za biljke mora da bude dovoljno visoko - da se ljudi nebi spoticali o njega i dovoljno neupadljivo. Najbolje je sklonite napraviti od velike grane gustog bunja. Takoe dobro je oko biljke zasaditi neko rastinje koje do jeseni dostize visinu od metar do metar i po (visina marijuane u istom periodu), tako da biljka ostane zaklonjena. Sposobnost da sakrijete biljke meu rastinjem u polju je umetnost i vestina koja se stie vezbom. Jedna od omiljenih tehnika je da biljke zasadite sa juzne strane bunja tako da prolaznici tee mogu da je primete. Biljke i dalje dobijaju dovoljno svetlosti uprkos tome to su zaklonjene bunjem. Najbolje mesto za sakrivanje biljaka je ono kod kojeg je ljudima pogled blokiran sa svih strana i koje je naizgled nedostupno. Na mestima gde vegetacija ne raste vie od 30 cm. biljke se moraju dovesti u red - privezati za zemlju da bi se dobile sline bunaste biljke. Polja sa niskom vegetacijom esto imaju siromasno zemljite ili je ono vremenom toliko isueno da je zemlja isuvie suva za gajenje Marijuane. Sakrivanje Marijuane meu drugim biljkama u polju e uvek smanjiti rizik da budete primeeni.

Pravljenje stazica
Jedan od naina da obezbedite uspeh jeste pravljenjem stazica (do mesta) koje nisu vidljive prolaznicima. To je na nekim mestima tee, a na nekim lake izvesti. Podruija sa gustim niskim rastinjem i puno sunca tokom prolea i leta su idealna za stazice. Idealna zato to ovo rastinje u ovom periodu brzo raste (obnavlja se) i tako pokriva eventualna oteenja vegetacije koja ste napravili prilikom posete mestu. Ako se stazica do vaeg mesta lako moe primetiti onda napravite obilaznice unapred i unazad oko mesta. Pravljenje skrivenih stazica do mesta je vano zato to smanjuje rizik da vas neko pokrade ili jo gore uhvati. Ljudi se non-stop kreu kroz nepristupane predele i prate stazice do "pitaj Boga gde". Njihov prilaz mestu moe se ograniiti paljivim planiranjem obilaznica oko mesta. Obilaznice se moraju odravati (koristiti) da bi stazice uvek bile uoljive. Kada prolazite kroz ulaz do mesta pazite da ne otetite kamuflau. Ovo posebno vai u kasno leto i ranu jesen, zato to u ovo doba godine malo rastinja obnavlja svoje listove, a vaim biljkama je ba tada potrebna sva mogua zatita. Postoje dve stvari koje treba da imate na umu kada pravite stazicu do mesta: 1) Moete li da vidite stazicu koju ste upravo napravili? Ako nemoete onda je to odlino, a ako moete onda potraite neto cime biste pokrili oteenja tako da se stazica ne primeuje. 2) to je vama tee da doete do mesta, malo je verovatno da e neko drugi pokuati tuda da proe

148

1. Pripremanje zemljita
(od poetka Marta do sredine Aprila, u zavisnosti od klime)
Kada ste nali dobro mesto treba da pripremite zemlju. Od alata su poeljni aov i motika (nema leba bez motike a ni trave ). Zemljite oistiti od rastinja svog mogueg i izaoviti bar do dubine od 40cm. Potreban prostor zavisi od broja biljki koji elite posejati.Poeljno je da za svaku biljku bude oko 0,5 m2 prostora.to vie prostora to bolje za biljku. Ukoliko je prostora manje biljka e biti manja i slabija i obrnuto. Kada ste odradili fizikaliju toj prirodnoj zemlji dobro je dodati humusa da bi bila plodnija. Humus koji je sasvim odgovarajui moete nai u gotovo svakoj poljoprivrednoj apoteci ili cveari a i nije skup i uglavnom ima odgovarajuu Ph vrednost. Pomeati ga sa postojeom zemljom bar u odnosu 50%-50%. Kre je neophodan za manje plodnu zemlju, a tresnica je odlina za suvu zemlju obraslu korovom. Izbegavajte hemijska sredstva, ne samo zbog toga to mi mislimo da su organska bolja, ve zbog toga to hemijska sredstva kasnije mogu toksino da utiu na biljku. Takoe dobro bi bilo da u ovo vreme postavite ogradu visine od oko pola metra. Ograda bi trebalo da sprei ivotinje da kopaju po mestu za saenje. Nabavite ianu ogradu sa to manjim otvorima. Skupite granje koje je dovoljno dugacko da pokrije ogradu. Sa spljne strane postavite granje i privezite ga icom ili kanapom za ogradu. Krajeve ograde koji vire savijte ka spoljnoj strani da bi onemoguili ivotinje da je preskoe. Pre odlaska sa mesta oko ograde obavezno napravite kamuflau od bunja ili neeg slinog. Tome dodate mrvljenog stiropora kojeg sigurno imate u kui! Potrebno je radi bolje opskrbe kiseonikom i bolje drenae zemlje...da ba nakon par zalivanja ne dobijete beton ako ste pretjerali! Ja sam u svoju zemlju dodao i malo sitnoga peska za malterisanje zidova (onaj jako jako sitni) i malo obinoga za beton (sitan ljunak)

149

A P R I L 2. Saenje
(od poetka aprila do poetka maja)
Neko je rekao: Koliko Uzgajivaa,toliko naina svako ima neto svoje Postoje razliiti naini saenja:

A) Metod intenzivnog saenja Saenje Direktno na Plantau


Ovaj metod treba koristiti samo ako imate puno semenki. Ovaj nain podrazumeva saenje velikog broja semenki na malom prostoru (50x50 cm.). Najmanje je rizino jer do mesta transportujete samo semenke koje moete staviti i u dep. Semenke zasadite na 1.5 cm. dubine u [ve pripremljenu] zemlju. Ako zemlja u sebi ima gline onda bi ta dubina trebala da iznosi oko 0.5 cm. Poetnicima koji ne poseduju veliki broj dobrog semenja nee uspeti ba svaka biljka, ali ako ovaj metod koristite na vie mesta etva je zagarantovana. Mesto e u poetku biti pretrpano biljkama i to je jedna od loijih strana ovakvog saenja. Takoe racunajte na to da e oko 50% biti muke biljke, tako da ete krajem leta morati da ih uklonite. Kada odstranite muke biljke enske e dobijati vie svetla i nee biti toliko zbijene. Ovom metodom dobijaju se biljke nieg rasta. Razlog tome je to je mesto u poetku pretrpano biljkama. Iz razloga vae bezbednosti predlaemo vam da sadite na vie manjih mesta da vas ne bi otkrili iz vazduha. Ako Marijuanu uzgajate za sopstvene potrebe jedno mesto e vam biti sasvim dovoljno.

150

B) SAENJE VE PROKLIJALOG SEMENA (RASAD)


Prednost ovakvog naina saenja je u tome to sami moete izabrati najae biljke meu mladicama. Mana je to to sadnice morate transportovati do predvienog mesta i time rizikujete da vas neko vidi. Sadnice uzgajivai obino donose do mesta u kutijama. Problem je to kutija obino mora biti malo vea tako da lako upadate u oi drugim ljudima. Takoe postoji rizik da se biljke ne prime na zemljiste na mestu ili da u kui nisu navikle na spoljnu klimu. Najbolje je sadnice pre presaivanja ostaviti napolju jedno nedelju dana i paljivo motriti na njh.

To je zbog toga da bi se biljke aklimatizovale na vetar i promenu temperature. Najbolje je da napravite malo sklonite blizu mesta i u njemu drite sadnice koje ete kasnije presaditi. Ovo olakava posao jer e biljke ve biti pripremljene za klimu oko mesta. Sklonite takoe moe posluziti da bi se sadnice sakrile od kasnih prolenih snegova.

Neko pravilo o tome kad e semenka da nikne ne postoji ,meni se desavalo da klica krene posle 2 dana a chekao sam nekad i 2 nedelje.Naj bolje je sachekati 5-6 dana pa skinuti alufoliju i pazljivo podici krpu ,ako vidimo da je iz semenke krenula mala bela klica u zemlju onda smo na dobrom putu a ako ne onda vratimo,opet pazljivo sve na mesto i sachekamo jos koji dan.Sa vremena na vreme u toku klijanja trebamo proveriti vlaznost humusa,on treba da je vlazan ali ne preterano sto e donekle sprechiti i rupa na chasi ali ni onda ne treba preterivati. Kada klica jednom krene u zemlju vreme je da skinemo foliju i krpu pa chasu sa biljchicom stavimo pod svetlo.Za pochetak je naj bolje pod neonku posto je ona sasvim dovoljna biljci u ovoj fazi a jache svetlo moze i da steti biljci.Na maloj stabljici e se prvo pojaviti mali okrugli listovi i to je znak da je faza klijanja uspesno zavrsena! Potrebne su vam dve plasticne ili keramicke tacne (Sl.1) malo ubrusa za ruke-toalet papir-vata...bilo sta sto ima veliku moc upijanja tecnosti-VODE Uzmite jednu tacnu stavite na nju ubrus(ili sta vec imate) i natopite vodom taj ubrus.Uzmite seme koje imate poredjajte semenke po ubrusu ali ne previe blizu,zatim semenke prekrijte sa drugim ubrusom i ponovo natopite vodom (Sl.2) Kada ste ovo uradili poklopite sve ovo sa drugom tacnom.Ovakvo pripremljeno seme za klijanje drzite na sobnoj temperaturi (Sl.3) Potrebno je da u toku klijanja ne dozvolite da vam se papir (ili sta vec koristite) osusi, sto ne znai da semenke trebaju da plivaju u vodi.Znai vlaznost mora biti konstantna kao i temperatura. Posle par dana (obino je izmedju 5-7 dana) dobicete proklijalo seme (Sl.4)

KAD IZBACITI BILJKE NAPOLJE

151

C) Saenje odabranih enskih biljki


Prednosti saenja odabranih enskih biljaka je oigledna. Svaka biljka e cvetati i proizvoditi smolu. Pol biljke se moe odrediti na sledei nain: biljke se prvo puste da izrastu do visine od 15 centimetara, nakon toga treba im ograniiti dnevnu koliinu svetlosti na 12h. Posle 1 do 2 nedelje muke biljke se lako prepoznaju i uklone se. Ovaj nain uzgajanja zahteva od vas da ste u mogunosti da kontroliete koliinu svetlosti koju biljka dobija preko dana. (Tj.Trebaju vam neonka (865,825) I Tajmer)
Takoe zahteva da se biljke zasade u zatvorenom prostoru i to ranije nego obino (od kraja februara do poetka marta). Ova metoda omoguava uzgajivau da biljke ratrka po irem podruju sa po manje biljaka na jednom mestu. Kod ovakvog uzgajanja etva e sigurno biti uspena.

Jedini problem jeste ako ne uspete da zapamtite gde ste sve presadili biljke Moete napraviti mapu (zakopanog blaga,kao gusari J), ali je onda briljivo uvajte jer sve to u vezi biljaka zapiete na papir moe ugroziti i vas i biljke.(zato piite ifrovano,kao Cezar J)

152

MAJ 3. Uklanjanje korova i zatita


Mora se starati o njoj i negovati je, zato to ona mora da ivi da bi ti stekao mo koja ti je potrebna. Ako ugine To e znaiti da te ne eli Zato se mora starati o njoj, mora je negovati tako da raste, ali,ne sme,ipak da je mazi. Zato? Zato to ti nita ne vredi, ako ona ne eli da raste,da je na to podstie. Ali,s druge strane,mora dokazati da ti je stalo do nje. ...ne daj da joj se priblie gliste Carlos Castaneda Uenje Don Huana

Poto biljke provedu oko tri nedelje u zemlji vratite se na mesto da otklonite korov oko njih. Tri nedelje posle prvog uklanjanja korova trebalo bi da usledi i drugo. Da li ete i trei put uklanjati korov zavisi od biljaka, ali u ovo vreme trebalo bi da su dovoljno velike da se same sa njim izbore. Ako su vae biljke na mestu sa jakim i gustim korovom moraete ga uklanjati u istim vremenskim razmacima tokom godine. Zapamtite uklanjanje korova ne znai ubijanje sve vegetacije na oko pola metra od biljki. Korov vam moe pomoi da sakrijete biljke od gladnih ivotinja. Vegetacija oko biljki takoe spreava vodu da ispari iz zemlje. Zato budite oprezni i nemojte da preterate. esto se desi da prilikom uklanjanja korova otetite neku od manjih biljki.

153

J U N I
PRIHRANJIVANJE BILJAKA

154

4. ubrenje
NPK Charts - Organic Fertilizers and Soil Amendments For Marijuana Cannabis Plants
MANURES SOURCE Rabbit manure Cow manure (dairy) manure Chicken manure N 2.4 0.6 0.7 1.1 P 1.4 0.2 0.3 0.8 K 0.6 0.5 0.4 0.5 COMMENTS Most concentrated of animal manures in fresh for Often contains weed seeds, should be hot composted. Steer Often contains weed seeds, should be hot composted if fresh. Fast acting, breaks down quickest of all manures. Use carefully, may burn. Also, stinks like hell composting definitely recommended. Medium breakdown time. . . 50% organic material plus 11 trace minerals. Great for seedlings, will not burn. Is a form of compost, so doesn't need composting. Also contains trace elements. Fast-acting, mix in soil or as tea (1 C guano to 5 gal. water). . Slow release over 3 to 12 weeks, best used as an addition to potting mix. Legendary fertilizer of the Incas. Use in soil as a long lasting fertilizer, or make into tea (1 tsp pellets to 1 gallon water).

Horse manure Duck manure Sheep manure Worm castings

0.7 0.6 0.7 0.5

0.3 1.4 0.3 0.5

0.6 0.5 0.9 0.3

Desert Bat Guano

Cave Bat Guano Fossilized Seabird Guano Peruvian Seabird Guano (pelletized)

3 1 12

10 10 12

1 1 2.5

Note: it is recommended to first compost any fresh manure before you use it for 2 reasons: 1) to lessen the chance of harmful pathogens. 2) to break down the manure to make it more usable to the plant (and reduce the smell!) The rates for pig or human manure are not listed because of the high rate of harmful pathogens they contain. ORGANIC MEALS SOURCE Blood Meal Bone Meal (steamed) N 11 1 P 0 11 K 0 0 COMMENTS Highest N of all organic sources, very fast acting if made into tea. Releases nutrients slowly.

Caution: European farmers should not use because of the risk of spreading Mad Cow Disease; growers elsewhere may face the same issue. Cottonseed Meal Fish Scrap Fish Emulsion Kelp Meal Soybean Meal Coffee Grounds 6 5 4 1 7 2 2.5 3 1 0.5 0.5 0.3 1.5 3 1 2.5 2.3 0.2 MINERALS SOURCE Greensand N 0 P 1.5 K 7 COMMENTS If farming organically, check the source. May be heavily treated with pesticides. Use in compost or work in soil several months before using. Usually slightly alkaline. Also adds 5% sulfur. Good N source for seedlings, won't burn. Provides 60 trace elements, plus growth-promoting hormones and enzymes. Highly acidic, best for use in alkaline soils.

Eggshells Limestone (dolomitic) Limestone (calcitic) Crustacean Shells Wood Ashes

1.2 0 0 4.6 0

0.4 0 0 3.52 1.5

Crushed Granite Rock Phosphate

0 0

0 3

Mined from old ocean deposits; used as soil conditioner; it holds water and is high in iron, magnesium, and silica - 32 trace minerals in all. 0.1 Contais calcium plus trace minerals. Dry first, then grind to powder. 0 Raises pH, 51% calcium and 40% magnesium. 0 Raises pH, 65-80% calcium, 3-15% magnesium. 0 Contain large amounts of lime. Should be ground as finely as possible for best results. 7 Very fast acting and highly alkaline (usually used to raise pH). Contains many micronutrients. 5 Contains 67% silicas and 19 trace minerals. Slow release over a long period of time. 0 Contains 11 trace minerals.

155

SOIL AMENDMENTS AND ORGANIC MATERIAL SOURCE Cornstalks Oak Leaves Feathers Hair N 0.75 0.8 15 14 P 0.4 0.35 0 0 K 0.9 0.15 0 0 COMMENTS Break down slowly; excellent soil conditioner. Should be shredded. Break down slowly, shred for best results. Good soil conditioner. Chop or shred finely for best results. Good soil conditioner, oils break down slowly. Chop or shred finely for best results.

Ovo je orjentirni prikaz, da bi lakse videli u kojoj fazi je za ta potreban koji od elemenata NPK N P K 11:44:11 20:20:20 21:11:21 9:12:36 0:52:34 Razvoj korenskog sistema i cvetnog nastavka Vegetativan rast Vegetativan rast Razvoj uroda Dozorevanje uroda,razvoj cvetnog nastavka,razvoj korenskog sistnma.

156

J U L I 5. Uklanjanje mukih biljki


(ako uzgajate odabrane enske biljke ovo slobodno moete preskoiti)

Muke biljke e poeti da proizvode svoje cvetove i polen najranije sredinom jula. Biljke mogu i kasnije da cvetaju to zavisi od klime i vrste semena. Biljke prilagoene za juznije predele moda nee poeti da cvetaju do sredine septembra. Ovo zavisi od ciklusa cvetanja vae vrste biljaka. Neke biljke cvetaju kasnije od drugih tako da vam tano vreme za uklanjanje mukih biljki nemoemo rei. Ako ste posadili semenke od vie razliitih vrsta biljaka moraete mesta sa biljkama da poseujete po 1 nedeljno od 21. jula do 15. septembra. Pravovremena identifikacija mukih biljki i njihovo uklanjanje obezbeuje uspenu etvu.

Ako ste zbog loih vremenskih uslova, ili neeg drugog, propustili da otkrijete muke biljke i da ih uklonite dobiete travu loeg kvaliteta i sa puno semenki. Kako da primeti muku biljku veoma je teko objasniti nekome ko nikad ranije nije uzgajao Marijuanu, zato to je veoma teko reima opisati kako udno izgleda vrh biljke u ovom periodu. ak i iskusni uzgajivai nisu odmah sigurni koja je koja, nego e ekati sledeu posetu da bi uklonili muke biljke. Kada muka biljka ue u fazu razvoja cveta, na kraju grane na kojoj e se cvet razviti poinje da raste neto slino malom "head-u" (cvetu enske biljke) samo to nema belih niti (vlakna konoplje) koji izlaze iz njega.

Iznenadne posete
Ljudi koji se uzgojom Marijuane bave profesionalno esto blizu polja naprave improvizovanu kuicu iz koje motre na biljke. Jedan od nedostataka gajenja Marijuane napolju jeste to to ne moete kontrolisati prirodne sile. Jaki vetrovi i druge vremenske nepogode mogu otetiti biljke i tada su iznenadne posete neophodne. Ovo ne znai da posle svake vremenske nepogode trcite do biljki da bi ste se uverili da su itave. Ove biljke su jake i dobro podnose veinu nepogoda. 157

A U G U S T 6. Bu (Gljive)
Pored pandura, lopova, ivotinja i insekata bua je jo jedna prepreka na putu ka uspehu. Kada su cvetovi ve do pola razvijeni postaju podloni bui ili cvetnom truljenju. Bu se javlja ako je temperatura vea od 30 stepeni i ako je dosta velika vlaga. Moe znatno da otetie biljku i iri se veoma brzo. To je vrsta bui koju od jednog do drugog cveta nosi vetar tako da je njihov rast nemogue spreiti. Ako stvari krenu na loije i bua napadne cvetove morate ih ukloniti istog momenta kada ih primetite. Ako ih ne uklonite bua e se rairiti po ostalim cvetovima i biljkama. Da bi ste bili sigurni da je bua totalno uklonjena odstranite celu granu to vam jo i omoguava da probate biljku nekoliko nedelja pre vremena. Poto ova bua prenosi spore putem vetra morate biti paljivi prilikom njihovog uklanjanja. Ako sluajno prilikom uklanjanja protresete cvet oslobodiete spore one mogu da padnu na nizi cvet tako da ete sledei put i taj cvet morati da uklonite. Takoe budite paljivi kada prstima dirate buu,jer se spore mogu zalepiti za prste i tako se (ako dodirnete jo neki cvet) rairiti i izjesti jo jedan cvet.

158

S E P T E M B A R

159

O K T O B A R 7. ETVA
Ako je mogue izvodi se nou, to smanjuje mogunost da vas neko vidi. Najvei rizik je prenosenje tek iscupane trave, tada vas lako mogu primetiti iz kola koja prolaze. Najbolje je seci biljke kada panduri nou manjaju smenu. To smanjuje rizik da vas predstavnici zakona uhvate. Takoe ako vas neko od ljudi koji ive blizu mesta sa biljkama primeti i pozove pandure trebae im vie vremena da stignu i ispitaju stvar. Ako seete biljke nou ponesite sa sobom baterijsku lampu sa par rezervnih baterija. U sluaju da imate vei broj biljki ponesite sa sobom noi, jer e vam on daleko olakati rad nou. Ako ne planirate da vee listove koristite za kuvanje ostavite ih u polju kako bi imali manje tereta za transport. Bilo bi dobro da za svaku vrstu Marijuane (u sluaju da uzgajate vie vrsta) ponesete posebnu vreu. Pri povratku bilo bi dobro da se vraate okolnim potevima da nebi sreli nekog nepoeljnog.

Vreme etve
ODREIVANJE DANA ETVE
Vreme etve zavisi od nekoliko faktora: razvoja cveta, vremena, bui i lopova. Neke biljke su u jesen zrelije za vaenje od drugih. To zavisi i od toga koju vrstu biljke gajite. Loze indice se vade krajem septembra, a kolumbijske loze krajem oktobra. Vreme vas moe primorati da biljke ranije izvadite. Ako ujete da sneg i mraz idu ka vaem mestu vadite biljke ak i ako mislite da su se meteorolozi prevarili. Biljke se vade ranije i ako su vremenski uslovi takvi da bu prosto podivlja. Takoe ako je vae mesto sa biljkama otkriveno ili postoji mogunost da bude otkriveno,

Dan Pred etvu 160

bolje vam je da izvadite biljke pre nego to izgubite ono oko ega ste se cele godine trudili. Ako su vam biljke npr. u polju kukuruza izvadite ih pre nego to berba kukuruza pone ili pre nego to lovci ponu da tumaraju po poljima.

Ed Rosental

Jo jedna stvar na koju treba paziti jeste mraz. ak i slab mraz moe otetiti biljke tako da je vano da pazite na vreme krajem septembra i tokom oktobra. ak i ako mraz oteti biljku ona je jo uvek upotrebljiva, zato ne ocajavajte ako ne stignete da izvadite biljke pre prvog mraza. Ako nekim sluajem bude mraza poetkom septembra kada su cvetovi jo uvek mali dobro bi bilo da pustite biljku da izleci oteenja i da zavrsi cvetanje.

Ovakva situacija zahteva od vas da razmotrite mnoge faktore kao to su: veliina cvetova, vremanska prognoza za naredne nedelje, deformacije biljke, itd., pre nego to odlucite da li da ih ostavite u zemlji ili da ih izvadite. Loza indica obino cveta pre sativa loze. Najbolje vreme za vaenje vrsta prilagoenih za severnije predele jeste izmeu poetka septembra i sredine oktobra. Loze koje nisu prilagoene za severne predele (jamajcanska i kolumbiska loza) vade se krajem oktobra ili ak sredinom novembra ako to vremenski uslovi dozvoljavaju. Takoe treba da izbegavate etvu po kisi. Blato moe da izazove probleme pri suenju kao to su bua i truljenje. Za etvu je bolji suv dan. Kao to smo ve pomenuli ranije vano je da semena koja ste zasadili budu od biljaka aklimatizovanih za vau klimu. Neke junije vrste nee cvetati do septembra, a tada se vreme znatno pogorava. Poetnicima, kao i ljudima koji prvi put gaje neku vrstu semena teko je predpostaviti kada e biljka poeti da cveta.

161

njetvometar J

REKORDAN PRIMERAK

162

N O V E M B A R 9. Suenje i Curing metoda


Planiranje i brzo stzanje do mesta za suenje je veoma vano poto se biljke ne smeju ostavljati u vreama duze od nekoliko sati. Ako sveza biljka ostane predugo u vrei (12 sati i duze), bua i truljenje e je unititi. Biljku morate pripremiti za suenje kada stignete na mesto koje ste za to odabrali. Ovo zahteva da uklonite lepezaste i druge vee listove. Ako je temperatura na mestu za suenje prevelika (>35 stepeni) bilo bi dobro da ostavite par veih listova koji e spreavati prebrzo suenje. Tipina mesta za suenje su: tavani, klozeti, ormari i podrumi. Najbolje je da biljka na mestu za suenje visi naopake i da ima cirkulacije vazduha oko nje. Ako imate neko slino mesto onda je to odlino, u protivnom koristite ormar ili neki drugi zatvoren prostor. Ako suite u ormaru pazite da ne preterate sa koliinom koju suite jer e Marijuana ostaviti fleku na mestu iznad kojeg je visila. Ne zaboravite da svaki dan okreete biljku kako bi se smola svuda ravnomerno raspodelila. Takoe pazite na trule i buu. Ako ste u mogunosti dobro bi bilo da biljku suite zajedno sa korenom, mada se time u znatnoj meri ne poveava kvalitet biljke. THC ne dolazi iz korena u cvetove, on se formira i ostaje u cvetovima. Ceo proces suenja trebalo bi da traje izmeu 4 i 6 dana to zavisi od veliine i vrste biljke, temperature i vlanosti vazduha na mestu za suenje. Ako se biljka prebrzo osui njen kvalitet e opasti i nivo THC-a nee dostici najveu taku. Ako se pak biljka sui presporo mogue je da e je napasti bua i trule i dobie se isti rezultat kao kod prebrzog suenja. Kod svakog naina proces suenja se mora nadgledati iz dana u dan. Sobna temperatura je dobra za suenje sve dok je vlanost vazduha mala. Ako ste primorani da suite na hladnom i vlanom mestu onda bi trebalo da razmislite o postavljanju nekog ventilatora i izvora toplote. Suenje i curing ("zaleivanje") Marijuane je proces od tri koraka, a ujedno i zadnji, da bi mogli puiti bez da otecujemo previe naa plua i da bi dobili bolji ukus naih uzgojenih cvetova. Suenje Marijuana plodova otprilike traje 2-6 nedelja a curing moe trajati od 2 nedelje do vie meseci. Vreme suenja zavisi i o tome gde ivite. Prostori poput pustinja e ih verovatno osuiti pre, dok prostori tropske klime malo due. PRVI KORAK Prvi korak nakon branja vaih cvetova je proces suenja. To se moe napraviti tako da okaite odseene grane naglavake tako da listovi padnu i pokriju cvetove. Tokom ovog prvog koraka suenja morate staviti grane na suvo i mrano mesto koje naravno nije vlano sa dovoljno ventilacije. Dobro bi bilo svaki dan proveriti cvetove radi bui i gljivica i sanirati problem ako se pojavi. Nakon to se listovi skroz obese i postanu suvi trebalo bi ukloniti najvee listove.

163

Jo bolji nain da se skinu veliki listovi je da se skinu odmah kad ih stavimo na suenje jer e kasnije biti tee, ali to je po izboru. Fora sa ovom metodom je da se sui polako ne prebrzo jer ako cvetove suite prebrzo kvalitet e biti znatno slabiji a i sami ukus. Suenje cvetova presporo u ovom prvom koraku nije dobra zamisao jer je velika verovatnoa da e se pojaviti bua i gljivice. Jako je bitno da je u prostoru u kojem suimo ventilator zbog cirkulacije vazduha u samoj Prostoriji (time rasterujemo vlagu). Nakon to ste uklonili vee listove trebali bi ponovo okaiti granice i suiti ponovo zato jer su cvetovi jo uvek mokri odnosno vlani. Malo lie uz same cvetove ostavite tako da padnu i pokriju cvetove. Ponovo ih stavite na tamno mesto sa odgovarajuom ventilacijom dok malo lie i povrina cvetova na dodir nebude onako malo "krispi". Tek tada je vreme da se cvetovi skinu sa grana, taj proces zovemo "manikiranje" cvetova. Kada to napravimo cvetovi e biti malo vlani ukljuujui i njihovu unutranjost. Neki se mogu puiti ve sada,ali ako saekate jo dva procesa,moete dobiti jo ukusniju i bolju Marijuanu. PAKOVANJE CVETOVA Nakon to se uradeli sve prethodno, cvetovi su jo malo vlani ,stavite ih u papirnatu kesicu. Dobar izbor bi bila papirnata kesica za hleba ili voe, takve kesice moete u bilo kojem supermarketu da naete. One su dobre jer nisu bojene ili sadravaju belila jer to sigurno ne bi eleli u svojim cvetovima. Stavite cvetove u kesicu i nemojte je previe napuniti, treba da bude mesta i prozrano u kesici radi prevencije bui i gljivica. Kesicu nije potrebno zatvarati. Svaki dan proveravajte cvetove i malo ih protresite, da gore dou oni to su bili skroz dole. Nakon to smo taj postupak napravili onda ih ve moemo malo stisnuti u kompaktniju masu. Sada bi trebali biti skroz puljivi (kakva re), premda je jo malo vlage u samoj sredini cveta. Napomena: klime u kojima ivite su razliite tako da postoje odstupanja , dan + - . FERMENTACIJA (ZALEIVANJE) CVETOVA Poslednji korak je da se napravi dobar i potpun ukus i najbolji dim iz cvetova. Ovo se moe izvesti sa teglom ili neto slino. Stavite osuene cvetove u teglu ali ih nemojte stisnut nego ih ostavite slobodnije i zatvorite. Bitno je da se napomene da je cvetove u tom ranom stadiju skladitenja u zatvorenoj staklenci potrebno proveravati na dnevnoj bazi radi bui i gljivica te im pustiti malo sveeg vazduha Izvadite ih ili promeajte ih malo i pospremite nazad. Taj postupak bi se trebao ponavljati otprilike oko 10-tak dana, a tada to otvaranje moete poeti raditi malo rjee. Ako u ovom postupku sluajno nabasate na buu ili gljivice uklonite te cvetove i bacite ih a ostatak zdravih cvetova stavite ponovo u smeu kesicu za hleba ili voe i ostavite na jo par dana i onda moete ponoviti postupak sa teglom. Ovaj postupak se moe ponavljati do dva meseca, i samo da napomenem : to due ekate uitak e biti vei !!! Radite "curing" metodu sa teglama jer pvc ili uopte plastika i papir ne upija THC. Probajte da nabavite ako je ikako mogue tegle sa poklopcima koji imaju gumu na sebi tako da se ta tegla stvarno hermetiki zatvori.

164

III. Kako da napravite SVOJU Cannabis sortu


Ako Hoe da bude srean jedan dan,napij se Ako hoe da bude srean godinu dana,oeni se Ako hoe da bude seran celog ivota,gaji biljke.

Kug-Fu-Tse (Konfuije)
Poto sad znate koje sve vrste Cannabis-a postoje i koje su neke od poznatijih sorti (u okviru sativa/indica/ruderalis podele i njihovih hibrida), a ve ste se oprobali u uzgoju i imate odreene (indoor) uslove, definitivno je vreme da pokuate da napravite svoju sopstvenu sortu. Ovo to je ovde opisano, predstavlja verziju prilagoenu za rad u kunim, amaterskim uslovima i dosta je uproeno predstavljeno. Profi metod se u osnovi ne razlikuje mnogo od ovog, ali je sa tehnike strane dosta kompleksniji, ima dosta rada u laboratoriji, vodi se rauna o alelima, hromozomima, radi se dosta prorauna a takoe se radi u mnogo veem obimu. Na poetku moram objasniti neke od osnovih termina koji se koriste u ovom postupku. Oznake za generacije biljaka koriene u procesu ukrtanja su: P - parentalna ili roditeljska generacija; F1 prva filijalna, tj. prva generacija potomstva; F2 druga filijalna; F3 itd.

Genotip predstavlja itavu naslednu osnovu koju jedan organizam dobija od roditelja. On odreuje razvojni put organizma, ali se pri tom, najee, ne ostvaruju sve njegove mogunost Fenotip predstavlja organizam kao stavrnost. To je skup svih njegovih strukturnih i funkcionalnih osobina, kao to su oblik, veliina, graa, boja, biohemijski i biofiziki sastav, rodnost i ponaanje u odreenom trenutku. Proizvod je genotipa i spoljanje sredine u kojoj se organizam razvija i moe se promeniti u toku razvia istog. Heterozis ili hibridna snaga (Hybrid vigor) je pojava pri kojoj hibridi F1 generacije, nastali od genetiki razliitih roditelja (P), nadmauju roditelje u pogledu jedne ili vie osobina. Inbriding (Inbreeding) je sistem oploenja u kojem se sparuju jako srodne biljke, npr. one koje su nastale od iste majke ili, recimo, sparivanje matine enke sa nekim njenim F1 mujakom. Koristi se za isticanje odreene osobine koju neka sorta nosi. Opasnost prilikom ovog postupka je ta to inbridi pate od tzv. inbridne depresije, tj. smanjenja ivotne sposobnosti i produktivnosti potomaka. Ona je najaa u prve 3-4 inbridne generacije, a zatim se smanjuje, da bi oko desete generacije dolo do inbridnog minimuma koji ostaje, manje-vie konstantan. Povratno ukrtanje (Backcrossing) je vrsta inbridinga pri kome se jedan roditelj (primalac) povratno ukrta prvo, sa F1 gen. a zatim i sa ostalim filijalnim generacijama koje su proizvod uzastopnih povratnih ukrtanja. Moe da bude nepotpuno (1 ili 2 puta) i potpuno (6 puta). Pri potpunom povratnom ukrtanju se dobija organizam koji ima 99,2% gena roditelja primaoca. Koristi se za stvaranje unapreeneih sorti, kad se odreena sorta poboljava nekom pozitivnom osobinom ili genom koji joj nedostaje.

165

Homozigotno stanje je stanje organizma u kome su svi aleli na jednom genu isti, to rezultuje istim izgledom potomaka i roditelja, dok je Heterozigotno stanje ono u kojem su aleli na istom genu razliiti, to rezultuje razliitim izgledom roditelja i potomaka. Recimo da imate odgovarajue uslove za unutranji uzgoj sa svom potrebnom aparaturom , i elite da ukrstite 2 vae najomiljenije sorte. To je najprostiji vid hibridizacije i koristi se, gotovo iskljuivo, za dobijanje semena koje se koristi za sopstvene potrebe. Npr. imate seme neke vae omiljene sative koja vam rastura mozak i seme neke, takoe omiljene, indike od koje estoko stondirate, ali biste hteli neto izmeu.

Pod uslovom da imate landrace ili jako stabilizovane sorte sa obe strane, ukrtanjem ete dobiti F1 biljke, prilino uniformnog izgleda, sa 50:50 genotipom i to e biti manje-vie ono to ste hteli da postignete. Ukoliko koristite seme neke od popularnih komercijalnih sorti, ukrtanjem ete dobiti F2 ili ak F3 generaciju (najee, kupovinom nekih jeftinijih paketa). Tu je stvar malo tea. Dosta je teko pogoditi ta e od tih biljaka biti ono to vi elite, jer u tim generacijama ima dosta razliitih fenotipova (pogledajte sledei pasus). Otprlike, ono to izgleda na pola puta izmeu oca i majke, trebalo bi da, takoe, ima i takav efekat, mada, to niko ne moe da garantuje. Ako ste, na nesreu, ve kupovinom dobili F2 seme, prvo, u startu morate izvriti selekciju i odbaciti one biljke koje ne izgledaju kao vaa omiljena sorta, jer to one i nisu, pa s toga ne moete ni oekivati eljeni rezultat prilikom ukrtanja.

166

Ali, ako elite da napravite pravu sortu, dobrim delom stabilizovanu, e, tu je pria malo kompleksnija. Prvo, morate dobro izabrati sorte za ukrtanje. Najlake se radi, ponovo, sa istim landrace sortama, jer tu znate da su one ve 100% stabilizovane i odprilike moete da znate ta ete dobiti (naravno, ako znate za ime tragate). Najee se uzima sativa kao majka, a indika (ili eventualno, ruderalis, kao otac), zbog toga to sative nose osobine kao to su ukus, miris i boja, koje odreuje majinska strana, dok se po oevoj liniji nasleuje kompaktan rast, prinos, krai period sazrevanja ili spontano cvetanje (ako je ukljuen ruderalis). Za ukrtanje se neretko koriste i jako stabilizovane sorte kao to su Skunk #1, Haze (ukoliko pronaete Original Haze), Northern Lights (najbolje #5), Durban Poison, Afghani No.1, mada je to, vie posao za one koji su se ve oprobali u stvaranju nove sorte, dok stvarnje novih sorti od postojeih komercijalnih, slabije stabilizovanih, rade samo profi hibridizatori koji imaju tane podatke o nastanku, roditeljskim linijama i uopte, genetici tih sorti. O.K., nabavili ste seme ili zdrave klonove, odgajili ste zrele biljke obe strane u P generaciji i kree ukrtanje. Neto pre nego mujaci otvore cvetove, prenesite ih u drugu prostoriju, gde e biti apsolutno izolovani od enki. Izaberite onu biljku koja vam u celini izgleda najzdravija (nemojte ii za tim da uzimate najvieg i najranije zrelog mujaka, esto se od njih stvore hermafroditi). Takoe, uzmite mujaka koji ima uplju stabljiku, a odbacite one koji imaju pune stabljike, jer to ukazuje na sklonost te biljke da enrgiju koristi za stvaranje vlakana, a ne psihoaktivnih supstanci. Poto mujaci cvetaju neto ranije, morate sakupiti polen. Najlake ete to uraditi ako iseete biljku, izvrnete je naopako, s tim da ste pre toga ispod podmetnuli list papira (moe i celofan, pare stakla ili plastike) i protresete. Taj polen upakujte u plastine kesice ili staklene boice, dobro, hermetiki zatvorite i stavite u friider (ili zamrziva, ukoliko elite da ga uvate vie meseci ili ak, godina). Obavezno promenite odeu i dobro operite ruke, pre nego to odete kod vaih devojica, jer se lako moe desiti da ih nenamerno opraite (ako je neka ve poela sa cvetanjem). Kad doe vreme za oplodnju, odaberite enku po istom principu kao i mujaka i obratite posebnu panju na njene cvetove: najgui obino daju najvie psihoaktivnih supstanci. Uzmite slikarsku etkicu sa finom dlakom (za akvarele, npr.) i njome lagano nanosite polen na enske cvetove. Ukoliko imate vie razliitih sorti za ukrtanje, nije loe da na svakoj oploenoj biljci postavite etiketu sa zapisanim ukrtanjem. Posle 2-3 nedelje seme je zrelo, to moete utvrditi jednostavnim pritiskom na njega. Ne oslanjajte se previe na boju, jer razliite sorte imaju razliitu boju i teksturu semena, ali, u svakom sluaju, ono ne sme da bude zeleno. E, sad imate mnogo semenki F1 generacije. Jedna enka moe da da stotine, pa ak i preko hiljadu semenki. Zasadiete to, to vie, to bolje, vea je mogunost izbora i dobiete rezultate priblinije teoretskim (prema pravilima o nasleivanju). Ne idite ispod 50 biljaka, to je neki minimum da moete da izdvojite najbolje, a profi hibridizatori rade sa nekoliko stotina ili par hiljada biljki.

167

Kao to je reeno, biljke u F1 generaciji e biti prilino uniformnog izgleda, sa 50:50 genotipom, pravi hibridi sa jakom snagom. Ponovo radite selekciju i odaberete najbolje, pa ukrtate. Odavde poinje inbriding, jer ukrtate genotipski jednake biljke koje su bliski srodnici (braa i sestre). Samim tim, zapoinje i rad na stabilizaciji sorte. Sad ste dobili F2 generaciju, gde su biljke prilino razliite po izgledu (i uopte, fenotipu). Imate sve od onih koji izgledaju kao majka, do onih koje izgledaju kao otac, kao i sve mogue kombinacije izmeu. U vegetativnoj fazi isklonirajte u po bar 2 primerka sve biljke i obeleite ih, moe vam pritrebati za kasnije. Kad pone cvetanje najvaniju ulogu igra selekcija. Bitno je da znate kakvu biljku elite i prema tome ih birate. Zanemariemo osobine kao to su rast, bujnost, otpornost na bu, rano sazrevanje u spoljnim uslovima i dr. i ograniiemo se na aromu i miris. Kako da pronaete eljenu aromu i miris da za to ne utroite previe vremena? Poto ste izdvojili najzdravije biljke, protrljaete po cveti od svake meu prstima (obavezno pranje prstiju izmeu svake) i ono to vam najbolje mirie, uglavnom e imati i najbolji ukus. Za svaki sluaj, uzmite po koji uzorak cveta od svake, poetkom 2. nedelje cvetanja, priruno osuite i uzmite dim-dva od svega, naravno, u kraim razmacima. Ne pokuavajte da se razvalite. Moete doneti pogrean sud o jaini, jer to nije potpuno sazrela biljka, a i eka vas jo posla. Izdvojili ste pobednika (i mukog i enskog) i dalje sparujete njih da biste dobili F3 generaciju. I tako redom sve dok ne doete do generacije gde sve biljke biljke poseduju eljenu osobinu. Ako imate sree, pa ve u F3 dobijete sve biljke koje imaju eljenu osobinu (to se deava u sluaju da je postignuto homozigotno stanje, bilo u dominantnom ili recesivnom obliku), moete nastaviti inbriding da biste sredili jo neke druge osobine (rast, cvetanje...). Ukoliko u F3 generaciji niste zadovoljni intenzitetom eljene osobine, izvriete jedno (eventualno dva) povratno ukrtanje dobro odabranog mujaka iz F3 sa kloniranom majkom iz F2, to bi trebalo da fiksira tu osobinu i time je pojaa. Meutim, kad se organizmi dovode u homozigotno stanje javlja se tzv. inbridna depresija koja se manifestuje samnjenjem hibridne snage, jer su genski aleli dovedeni u tetno stanje koje je vrlo nepovoljno za opstanak organizma. Ova pojava je najaa u prve 2-3 inbridne generacije, a kasnije slabi i oko desete inb. gen. se dolazi do pojave inbridnog minimuma. Profi hibridizatori esto pribegavaju stvaranju 2 inbridne linije od F2 gen. da bi kasnijim meusobnim ukrtanjem te 2 linije mogli da izbegnu inbridnu depresiju, jer su one izdvojene u homozigotnom stanju za jednu ili vie osobina, ali ne i za sve, tako da postoji odreena genetika raznolikost koja e rezultovati smanjenjem depresije i brim dolaskom do inbridnog minimuma. Povratnim ukrtanjem se, kao to je reeno, dodaje i stbilizuje, fiksira jedna ili nekoliko bitnih osobina koje nedostaju prvoj sorti. Neki hibridizatori tu poboljanu sortu nazovu novim imenom i u tome su u pravu ako je ona u velikoj meri razliita od osnovne, ali je najee ipak potenije govoriti o takvom proizvodu kao jednoj unapreenoj postojeoj sorti. Ponekad se deava da sorte koje su bile podvrgnute povratnom ukrtanju, bez dodatnog inbridinga, iziu na trite. One su definitivno nestabilne po pitanju vie osobina po kojima nije vreno povratno ukrtanje. Stvaranje novih sorti je sloen proces i potrebno je dosta sree da stvari u amaterskim uslovima ispadnu tano onako kako ste zamislili. ak i da ne dospete do eljenog cilja u potpunosti, ukoliko imate dovoljno strpljenja, na kraju ete imati jedno sasvim novo i neprocenjivo iskustvo koje vam moe umnogome znaiti u nekom buduem pokuaju. U svakom sluaju, kad vas jednom poe, estoko ete se navui na tu priu, jer to je jedan kreativni proces koji e vam pruiti mnogo zadovoljstva.

168

Uzgajiva vrlo lako moe stvoriti biljke eljenih karakteristika u samo nekoliko generacija paljivim odabirom.

Na kraju, pomenuu i neke od danas poznatih hibridizatora i njihove najpoznatije sorte.

S am t he S ku nkman (S kunk #1), Dj Short (Blueberry, Flo), Chimera (Schnazleberry, Mental Floss), Soma (NYC Diesel, Somango), Shantibaba (White/Black Widow), Nevil (Nevilles Haze), Breeder Steve (LUI), Simon (AK 47, Chronic), Reeferman (Love Potion#1).

169

170

171

IV. Kako da napravite ULJE OD KONOPLJE


By Rick Simpson. Za one koji su gledali dokumentarac "Run from the Cure", ovde bi trebali biti svi odgovori na pitanja o proizvodnji vlastitog ulja. Preporuujem da ljudi uzgajaju vlastitu konoplju bilo u malom zatvorenom prostoru ili napolju. Vlastiti uzgoj e otkloniti veliku cenu po kojoj dileri prodaju Marijuanu. Cena Marijuane moe varirati od dilera do dilera, isto kao i njen kvalitet. Za sve nove ljude u uzgoju konoplje neophodno je obrazovanje putem dobre knjige ili video materijala.

Panja:
Ulja koje prodaju dileri mogu imati razne neistoe i imati malo THC-a ili uopte ga ne imati. Iz mojeg iskustva, veinu ulja od konoplje koja su dostupna na ulici trebalo bi izbegavati za medicinsku primenu. Proizvedite vlastito ulje ili imajte nekoga kome moete verovati da proizvodi vrlo isto, visoko kvalitetno ulje. Koliko proizvesti i uzeti? Obino se od 500 grama osuenih vrhova konoplje proizvede oko 60g (55 - 60 mL) visoko kvalitetnog ulja. Ta koliina ulja izleie sve ozbiljnije tumore: prosena osoba moe konzumirati tu koliinu unutar tri meseca. To ulje je vrlo potentno pa osoba mora poeti tretman sa malim dozama. Kapljica ulja veliine pola zrna pirina, dva ili tri puta na dan je dobro za poetak. Posle 4 ili 5 dana, ponite poveavati svoju dnevnu dozu vrlo postepeno. Kako vreme prolazi, telo poveava toleranciju na ulje i moe se uzeti sve vea koliina. U sluajevima kada je osoba u velikim bolovima, Preporuujem da se doza naglo povea dok se bol ne ukloni. Visoko kvalitetno ulje zaustavie bol i kada morfijum nije delotvoran. Ulje se moe koristiti i na spoljnje povrede za zaustavljanje boli unutar par minuta. Da li e me uiniti 'high'? Sledei predhodno opisano doziranje, mnogi ljudi mogu uzeti puni tretman i nikad ne biti 'high'. S obzirom na Marijuanu, postati 'high' je ala, ak i onda ako je osoba uzela preveliku dozu ulja, efekt se brzo povue i ne ostavlja nikakvu tetu. Nikada niko nije umro zbog korienja leka od Marijuane.

Da li u postati zavisan?
Ulje od konoplje ne prouzrokuje da vae telo udi za jo. Ulje ne prouzrokuje zavisnost, bezopasno je i efikasno u praktino svim medicinskim stanjima. Je li to isto to i ulje od semena konoplje? NE! Ovo je ulje od konoplje, izraeno od vrhova [cetova] i malih listova biljke konoplje. To je osnovno ulje te biljke. Trgovine zdrave hrane prodaju ulje napravljeno od semenja konoplje koje se esto krivo poistoveuje sa uljem od konoplje. Premda je ulje od semenja konoplje vrlo korisno, ono ne sadri dovoljno THC-a da bi imalo bilo kakav efekt na rak ili druge ozbiljnije bolesti.

172

Je li konoplja i Marijuana isto? Re Marijuana je jedna od preko 400 slengova koje se koriste irom sveta za jednu te istu biljku - konoplju. Jesu li sve vrste konoplje iste? Kada kupujete ili uzgajate konoplju, nabavite vrstu koja proizvodi to vei procenat THC-a. Da biste dali energiju nekome ko pati od depresije, Preporuujem neku dobru sortu Sative. Za veinu ostalih medicinskih stanja, Preporuujem da se koriste Indica sorte. Indica sorte oputaju ljude i daju im vie odmora i sna. Kako da koristim ulje? Visoko kvalitetno ulje moe se konzumirati isparivanjem, jedenjem ili koristiti izvana. Dodajte ulje u kreme kod korienja spolja. Gde mogu dobiti informacije o izradi ulja? Postupak je opisan u dokumentarcu "Run From The Cure". Postupak u dokumentarcu se moe opisati kao grub, ali ulje koje je tako proizvedeno izleie rak. Ovaj lek bi trebao biti proizveden u kontrolisanom okruenju, koriste i opremu za destilaciju. Veina ljudi ne razume destilaciju i nema pristup potrebnoj opremi. To je razlog zato je u dokumentarcu opisana jednostavnija metoda s kojom svako moe proizvesti ulje. Kao i u dokumentarcu, ponovo napominjem da ovaj proces, ako se ne radi pravilno MOE BITI OPASAN , i ne preuzimam odgovornost ako se iznesene informacije pogreno upotrebe. Za sve vas koji ete poeti koristiti ulje od konoplje kao lek evo par jednostavnih injenica: Ulje e sniziti krvni pritisak, i ako uzimate lekove protiv visokog pritiska moda ete otkriti da vam oni vie nisu potrebni. Isto vredi i za dijabetiare. Video sam da ulje od konoplje le i dijabetiare do tog nivoa da im insulin vie nije potreban. Ja nisam doktor i nemam pravo govoriti ljudima ta bi trebali da ine. Lino ne prihvatam nikakvo leenje protiv raka koje se danas koristi u slubenoj medicini. Ne Preporuujem da se ulje od konoplje koristi zajedno sa hemoterapijom. Koji je smisao praviti sopstveni lek ako dozvoljavate da vas slubena medicina masovno truje? Iz mog iskustva sa lekom od konoplje, otkrio sam da veina farmaceutskih lekova vie nije potrebna kada osoba jednom pone koristiti ulje od konoplje. inise da kombinovanje ulja od konoplje i veine ostalih prirodnih lekova ide vrlo dobro, ali imao sam par izvetaja ljudi koji su probali uzimati ulje zajedno sa farmaceutskim lekovima i iskusili bol u trbuhu, itd. Svi su problemi nestali kad su ljudi prestali da uzimaju propisane lekove. Svakome ko e upotrebiti ove informacije da pomogne voljenima elim dobrodolicu u svet prave medicine. Ponovo upozoravam da budete vrlo oprezni kada isparavate rastvor jer su pare vrlo zapaljive. Budite sigurni da se nalazite podalje od are ih elementa, iskra, cigareta, itd. To moe prouzrokovati poar.

Rastvara (Otapalo)
Rastvara (Otapalo) je tenost koja otapa (rastvara) drugu tenost, gas ili drugu materiju, a rezultat otapanja se naziva otopina (rastvor). Najei rastvara u svakodnevnom ivotu je voda. Ostali rastvarai su uglavnom organski spojevi. Rastvarai obino imaju nisku taku kljuanja te dosta lako isparavaju, te ih je lako ukloniti destilacijom. Kada se upotrebljavaju rastvarai, potrebno je izabrati takav rastvara koji ne stupaju u hemijske reakcije s spojevima koja se otapaju, odnosno moraju biti inertna. Dalje, rastvarai se mogu dodavati radi izvlaenja (ekstrakcije) nekih materiji iz smese. Primer za to je spravljanje aja, gde prokuvana voda izvlai (ekstrahuje) korisne sastojke iz lia i time omoguuje iskoriavnje tih sastojaka.

173

Koncentracija rastvora je koliina otopljenih materija u odreenoj koliini rastvaraa. Rastvorljivost je maksimalna koliina odreene materije koju je mogue otopiti u odreenom otapalu na datoj temperaturi. Prilikom rastvaranja supstanci vredee empirijsko pravilo: Slino se rastvara u slinom,dakle, polarni molekuli se obino dobro rastvaraju u polarnim rastvaraima (npr. voda, metanol), a nepolarni u nepolarnim (heksan, benzen). Merilo polarnosti rastvaraa je njegova dielektrina konstanta.
Rastvara
Nepolarni rastvarai Heksan Benzen Toluen Dietil eter Hloroform Etil acetat CH3-CH2-CH2-CH2-CH2-CH3 C6H6 C6H5-CH3 H3CH2-O-CH2-CH3 CHCl3 CH3-C(=O)-O-CH2-CH3 69 C 80 C 111 C 35 C 61 C 77 C 2.0 2.3 2.4 4.3 4.8 6.0 0.655 g/ml 0.879 g/ml 0.867 g/ml 0.713 g/ml 1.498 g/ml 0.894 g/ml

Hemijska formula

Taka kljuanja

Dielektrina konstanta

Gustina

Polarni aprotonski rastvarai 1,4-dioksan /-CH2-CH2-O-CH2-CH2-O-\ Tetrahidrofuran (THF) /-CH2-CH2-O-CH2-CH2-\ Dihlorometan (DCM) CH2Cl2 Aceton CH3-C(=O)-CH3 Acetonitril (MeCN) CH3-C?N Dimetilformamid (DMF) H-C(=O)N(CH3)2 Dimetil sulfoksid (DMSO) CH3-S(=O)-CH3 Polarni protonski rastvarai Acetatna kiselina n-Butanol Izopropanol (IPA) n-Propanol Etanol Metanol Formijatna kiselina Voda CH3-C(=O)OH CH3-CH2-CH2-CH2-OH CH3-CH(-OH)-CH3 CH3-CH2-CH2-OH CH3-CH2-OH CH3-OH H-C(=O)OH H-O-H 118 C 118 C 82 C 97 C 79 C 65 C 100 C 100 C 6.2 18 18 20 24 33 58 80 1.049 g/ml 0.810 g/ml 0.785 g/ml 0.803 g/ml 0.789 g/ml 0.791 g/ml 1.21 g/ml 1.000 g/ml 101 C 66 C 40 C 56 C 82 C 153 C 189 C 2.3 7.5 9.1 21 37 38 47 1.033 g/ml 0.886 g/ml 1.326 g/ml 0.786 g/ml 0.786 g/ml 0.944 g/ml 1.092 g/ml

-----------------------------------------------------------

Moj postupak:
Poetni materijal: Ja obino radim sa oko 500 g. kvalitetnih vrhova konoplje. Vi moete koristiti i samo oko 30g. 30g e proizvesti oko 3 - 4 grama ulja. Koliina proizvedenog ulja varirae od vrste do vrste, ali sve imaju neverovatan efekt u leenju. 1. Stavite potpuno osueni biljni materijal u plastinu posudu. 2. Natopite materijal sa otapalom/rastvaraem kojeg koristite. Mogu se koristiti razni rastvarai. Lino koristim istu naftu (ali kanta od 170L kota oko 360.) Moete koristiti 99% izopropilni alkohol koji moete nai u lokalnim apotekama. Alkohol apsorbuje vie hlorofila iz biljnog materijala nego nafta. To prouzrokuje da ulje napravljeno uz pomo alkohola ima tamniju boju, ali ne smanjuje potenciju ulja za neki znaajniji postotak. Eter, nafta, butan i mnogi drugi rastvarai mogu proizvesti ulje koje je uto ili prozirno. To ini da ulje izgleda bolje ali tamno ulje moe biti jednako potentno. Ako je postupak izveden pravilno, u ulju nee biti ostatka rastvaraa ili e ga biti vrlo malo. Konzumirao sam ulja proizvedena korienjem raznih rastvaraa tokom 8 godina bez tetnih posledica.

174

Trebaete oko 8 litara rastvaraa da bi odvojili THC od pola kilograma biljnog materijala. 500ml rastvaraa bi trebalo biti vie nego dovoljno za odvajanje THC-a od 30g biljnog materijala. 3. Izgnjeite biljni materijal koristei isti (bez hemikalija) drveni tap ili neki slini alat. 4. Dodavajte rastvara tako dugo dok biljni materijal ne bude potpuno potopnjen. Biljni materijal gnjeite tapom. Dok to radite THC se odvaja od biljnog materijala u rastvara. 5. Radite taj proces oko 3 minuta. 6. Prelijte meavinu ulja/rastvaraa bez biljnog materijala u drugu posudu. Upravo ste izvukli oko 80% THC-a iz biljnog materijala. 7. Drugo ispiranje - Ponovo dodajte rastvara u biljni materijal i gnjeite jo 3 minuta da izvadite preostalih 20% THC-a. 8. Prelijte meavinu ulja/rastvaraa u posudu koja ve sadri prvu meavinu koju ste predhodno napravili. 9. Bacite biljni materijal iz kojeg ste upravo izdvojili THC. 10. Prelijte meavinu ulja/rastvaraa kroz filter za kafu u istu posudu. 11. Isparite rastvara (kuvanjem). Primetio sam da posuda za pirina vrlo dobro isparava rastvor. Ja imam posudu koja se moe podesiti na dve jaine (jako i slabo), i moe primiti preko 2l meavine ulja/rastvaraa. 12. Dodajte meavinu u posudu do 3/4 zapremine.

Budite sigurni da se nalazite u dobro provetrenoj prostoriji i ukljuite ventilatorda oduvava pare rastvora. Pare su vrlo zapaljive. Budite sigurni da se nalazite podalje od are ih elementa, iskra, cigareta, itd. To moe prouzrokovati poar.
13. Ukljuite posudu i namestite je da jako greje. 14. Dodavajte meavinu u posudu kako se nivo sputa sve dok sva meavina ne zavri u posudi. 15. Kada je sav rastvor gotovo ispario dodajte par kapi vode u meavinu. Koliina vode koju ete dodati zavisi koliko ste imali biljnog materijala na poetku. Ako proizvodim ulje od pola kilograma dobrog biljnog materijala, obino dodam oko 10 kapi vode. 16. Kada je u posudi ostalo oko 25mm meavine ulja/rastvora, stavite rukavice i lagano vrtite posudu (da se promea rastvor). 17. Vrtite posudu dok rastvor ne ispari. Par kapi vode pomae kod isparivanja ostatka rastvora i donekle uva ulje od prejakog zagrejavanja. Kada rastvor ispari moja posuda automatski se prebacuje na nie zagrejavanje. To spreava opasnost od prevelikog zagrejavanja ulja. Temperatura ulja nikada ne bi smela prei 140C. 18. Stavite rukavice i uklonite ulje iz posude. 19. Oprezno prelijte ulje u manju istu metalnu posudu. 20. Stavite tu posudu na dehidrator ili na neki ureaj koji lagano greje kao greja za kafu. Moe potrajati nekoliko sati ali e voda i rastvor ispariti iz ulja. Kada vie nema nikakve aktivnosti na povrini ulja, lek je spreman za upotrebu. 21. Prelijte vrue ulje u flaicu; ili kako prikazuje video - u plastian pric. Spremanje ulja u pricu ini ga lakim za rukovanje. Kada se ulje ohladi postaje kao gusta mast. Neke vrste konoplje proizvee vrlo gusto ulje i mogli bi imati problema pri istiskanju iz prica. Ako se to dogodi stavite pric u toplu vodu par minuta pre upotrebe.
elim vam sreu i zdravlje. Topli pozdrav,

Rick Simpson.

175

V.RECEPTI

Jo jedan efikasan metod upotebe drage nam biljke je KUVANJE odnosno unosenje u organizam oralnim putem. Puenje je laksi,brzi i jeftiniji metod konzumiranja trave. Organizam mnogo brze apsorbuje THC preko respiratornog sistema (tj. udisanjem dima),nego preko sistema za varenje,tako da je "lansiranje" mnogo brze i efikasnije. Smotati joint je u svakom sluaju brze i lakse nego pripremiti neko jelo. Naravno i kolicina potrebna za joint je daleko manja nego kada treba travu dodati nekom jelu. Meutim,i trava u hrani ima nekih svojih prednosti. Prvi korisnici,u primitivnim drustvima obino su pripremali razne napitke koristei lisce cannabis-a. Iako mi ivimo u tehnoloski najnaprednijem drustvu u istoriji,i dalje postoji mnogo onih koji nisu uspeli da raspoznaju i shvate okrepljujua svojstva trave. Stoga je,totalno neosnovano i neopravdano, Marihuana zabranjena u gotovo celom svetu ali i tu se stvari menjaju. No,da se vratimo temi. Na javnim mestima,travu je mnogo jednostavnije "jesti" nego puiti,a to je takoe idealan metod konzumiranja za one koji ne mogu ili nee da pue. Takoe mnogi tvrde da uzimanje ovim putem,iako dosta sporije deluje,ima mnogo bolji i snazniji efekat nego kad se pui. Posto nas ima raznih,treba istaci i da je ovo mnogo higijenskiji metod od puenja,naime neete navuci kijavicu koju vam preko joint-a neko od drugara moe preneti. Pravi gurmani e vam reci da je ishrana,koja je jedno od najulnijih iskustava poznatih oveku,vrlo slina seksu (koji je takoe mnogo bolji uz travu). Zamislite kombinaciju ova dva ulna zadovoljstva?!? Uzimajuci u obzir sve gore navedene injenice svako bi trebalo da bude dobro obavesten pre nego to se upusti u extra troskove,vreme i napor koji su potrebni da bi se Marihuana spremila za jelo.

176

Ljudima koji nisu svesni sastojaka tako pripremljene hrane, tu hranu ne treba ni davati ili ih treba obavezno bar upozoriti i objasniti o emu se radi. Sve ostalo to se tice trave i kulinarstva zavisi samo od maste i kulinarske vestine. E sad veina ljudi tvrdi da Marihuana ima odvratan ukus. Znai od ideje da uzmete saku vutre i da je sazvacete bolje odustanite posto bi to moglo biti vrlo neprijatno iskustvo. Ali problem loseg ukusa moe se resiti relativno lako. Marihuanu treba ocistiti i izdvojiti grancice i semenke. Semenke mogu posluziti za uzgajanje trave a grancice za spremanje ukusnog caja ili butera. Kada je sve oieno (podrazumeva se da je trava dobro osusena) travu treba samleti u najfiniji mogui prah. Blender,tuak ili oklagija svejedno je,bitno je da se fino usitni. Sada se moe rei da je trava pripremljena za dodavanje jelima.Krajnji rezultat e zavisiti od mnogo ega. Na prvom mestu od vrste i potencije biljke,zatim od naina na koji je spremljeno,i na kraju naravno od onog ko konzumira. Znai ako imate dovoljno trave,vremena i entuzijazma izvolite probajte.

HEALTH DRINK
1 olja soka od jabuke 1/4 olje soka od ljiva 1/4 olje trave 3 oiene i izdinstane ljive 1 jaje po elji dodati malo eera Staviti sve sastojke u mikser i meati dok se ne ujednai.

KOLAC OD ARGAREPE
2 olje eera 1,5 olja zejtina 4 jaja 3 olje narendane argarepe 1/2 olje oraha 1 kaiica cimeta 2 olje brana 3 kaie sode bikarbone 1/2 olje trave 1 kaiica oraia Dobro pomeati sve sastojke.Pei 45 minuta na 180 stepeni.

VONA SALATA
1 olja ananasa 1 olja pomarande 1 olja jagoda,groa,banana ili bilo kog drugog voa 1 olja kokosa 1 olja belog sleza 1/3 olje trave 1-2 olje pavlake Izmeati sve sastojke.Staviti u friider i ostaviti 24 sata.Posle moe i da se jede.

177

PARTY PUNCH
3 olje ohladjene slatke jabukovace ili soka od jabuke(bolje jabukovaca) 5 kasika cvetnog meda 3 olje brusnica 1 isecena banana 1/2 olje trave Sastojke meati mikserom dok se sve ne ujednai.

ZOBENE PAHULJICE
1,5 olja zobene kase 2 kasike pavlake 20-25 grama to sitnije (po mogustvu prosejane) trave 3 kasike cvetnog meda 1 olja smedjeg eera 1 olja suvog groa brano voda Skuvati zobenu kasu u 2 olje vode.Dodati preostale sastojke i postepeno sipati i meati brano i vodu dok masa ne postane kompaktna.Masu ostaviti da se ohladi,a zatim je usuti u zamascen pleh i pei 20 minuta na 180 stepeni.

LENIK VUTRA
okolada 1 kaiica vanile 1/4 olje seckanih lenika ili oraha 3/4 olje kondenzovanog mleka 1/4 olje trave Istopiti okoladu na pari. Polagano usuti vanilu,mleko i travu. Skloniti sa ringle i dodati lenike.Sipati masu u pleh namazan buterom.Ostaviti da se ohladi.

KOLAII
-200g eera -200g brana -200g margarina za kuvanje -200g okolade za kuvanje -2 jajeta -2 kashike kakaoa -po elji seckanih lenika, badema -15g zelene radosti Oistite travu od sementki i granja, i sameljite u mainici za mlevenje kafe. Stavite da se sa margarinom kuva na pari, kad prokljua kuvajte jo 5-10 min, na umerenoj vatri. To sve sipajte u jednu veliku vanglu, dodajte brano, eer, jaja, kakao, i 100g izdrobljene okolade, i meajte dok se ne dobije jednaka masa, i dodajte lenike i bademe. Pleh podmaite margarinom, razvucite "testo", ne deblje od 1.5cm i pecite na 180C jedno 20 minuta. Ostalih 100g okolade rastopite sa par kaika mleka, i time premaite kola kada ga izvadite. Secite na kocke. NEMOJTE PRETERIVATI SA KOLAIMA! Strano su ukusni, nedajte se prevariti... Rad tek posle 45min1.5h... Drae vas nekih 3-5 sati, zato, paljivo... Uivajte.. 178

Kako smanjiti okus trave u jelima od Marihuane?


Ponekada emo raditi recepte koji zahtijevaju da se makne pomalo gorki okus koji se javlja kada konzumiramo Marihuanu kroz hranu. Taj okus moe se ublaiti tako da emo ostaviti list sa mnogo blaim okusom. Upotrebiti emo itav list, nita ne moramo baciti. Stavimo listove u posudu, zatim ih promeamo odn. razbacamo prstima tako da ne budu zgusnuti ve da ih bude svuda po malo. Dodamo mlaku vodu i ostavimo da se listovi namau pola sata. Voda e promeniti boju jer e mnogo klorofila i drugih pigmenata biti rastopljeno. Ocedimo vodu. Lie je sada spremno za upotrebu. Moete ga osuiti i usitniti. Nakon to ocjedite i uklonite lie, verovatno ete vidjeti ostatak odn. sloj uto-smee boje na dnu posude. Taj se sloj sastoji od lijezdi koje su otpale sa listova.

Suva priprema
Ovaj proces moe biti upotrebljen na bilo kojem obliku Marihuane: cveu, stabljikama ili liu. Biljka moe ii kroz gore opisani proces ako to elite, no u tom sluaju morati ete ju dobro osuiti. To moete uiniti sa fenom, ako vam se uri. Bilo koji dio biljke je suv ukoliko osjetite da je hrskava i da se lomi pod vaim prstima. Nikako nemojte pokuavati suiti biljku u mikrotalasnoj jer se time gube gotovo svi zdravi sastojci koje biljka ima u sebi. Najidealnije e biti ukoliko se strpite i pustite da se biljka osui na sobnoj temperaturi. Tako e zadrati sve potrebne korisne sastojke. Smrvite biljku dok ne osjetite da je usitnjena odn. prakasta. Pokuajte dobiti to sitniju smesu. Ako se radi o manjoj smesi, biti e pogodan aparat za kafu, dok je za vee koliine potrebna mealica ili sokovnik. Nakon to je smesa samlevena, ne otvarajte poklopac odmah jer je potrebno da se praina koja u sebi nosi lijezde THCa, smiri. Za to vam je potrebno par minuta. Kada je jednom usitnjena, smesa se progura kroz cedilo, odnosno sito. To se radi da bi smo uklonili neodsjeene vene listova. Preporuljivo je da to radite u sobi sa vrlo malom cirkulacijom vazduha upotrebljujui duboku posudu (nikako ne tanjir) tako da super mega ekstra ultra lagane ilice THCa ne odlete u vazduh, ako vam je do toga stalo. Nakon to zavrimo s time, smesa je spremna za upotrebu.

Ulje za kuvanje
Vrlo ga je lako napraviti. Cvee, lie ili stabljike potopimo u bilo koje biljno ulje i priekamo nekoliko dana. Nakon odreenog vremena, THC e se rastopiti u ulju. Potrebno nam je: 0,5 dl zejtina (preporuljivo maslinovog); 64 g opranog i osuenog lia (preporuljivo sa donjeg dijela biljke) Ulje i lie stavimo u posudu. Ostavimo ih tako da stoje tri dana ili vie na hladnom i mranom mestu. Nakon toga procedimo smesu pomou fine cediljke za aj. Sada e nam biti potrebna jo jedna cediljkaa, kojom emo pritisnuti lie to je ostalo u onoj prvoj. Pola kuhinjske kaiice (malena kaiica za aj), dae nam jednu dozu zejtina od jednog grama. Postoji jo jedna metoda, a ta je neto laka. Ostavimo lie u ulju. Pre upotrebe, protresemo ili promeamo ulje, tako da pomeamo sve sastojke te tada izmerimo koliinu koja nam je potrebna za daljnju upotrebu.

Maslac (butter)
Uz malo vie truda, dobiemo finu smesu putra koju moemo upotrebiti za izradu kolaa ili..hm, neeg drugoga. Potrebno nam je: 230 g maslaca; 0,5 l vode; 32 g lia; Zagrejaemo vodu i puter zajedno u loncu. Dodajemo lie i povremeno meamo. Pustite da vre oko pola sata. Nakon toga uklonimo lie iz meavine. Stavimo lonac u friider da se smesa ohladi. Maslac e ovrsnuti iznad vode. Odbacimo vodu.

179

Maslac je sada spreman za upotrebu u vaem i naem omiljenom receptu, ili ga jednostavno moete namazati na hleb i pojesti. Savet: najvei kvalitet maslaca postii emo ukoliko ga radimo u ekspres loncu jer e smesa tada zadrati sve hranjive sastojke. Ukoliko nemamo ekspres lonac, u redu je ako koristimo obian. Bilo bi u redu da lonac bude neto ui i vii od proseka jer emo tada lake odstraniti malsac kojeg dobijemo.

Kolaii od konoplje
Ovo je recept gosp. Dale Gieringera (NORML organizacija):

Uklonimo sve stabljike i granice iz smese koju imamo (bilo da imamo lie ili cvee). Sameljemo smesu tako da dobijemo puder. Dodamo smesu meavini putra i zejtina, grijemo dok ne prokuva. Nakon toga sve pomeamo sa bademima. Sve to dobro istuemo sa mnogo okoladnih kockica. Koliinu kockica moete odrediti sami, zavisno o tome koliku koliinu elite dobiti.

Mleko od Marihuane
Zagrejte au mleka (mogue je i sojino mleko) na laganoj vatri. Nakon to mleko postane vrue dodajte jednu porciju Marihuane koju ste pre toga umoili u vodu onako kako je prethodno opisano. Drite meavinu toplom, otprilike ispod vrenja, tako oko pola sata. Procedite meavinu i odbacite lie. Ovakvo mleko moete upotrebiti za kuvanje, pie ili kao doruak uz kornfleks. Lie koje vam je ostalo ne morate baciti. Moete ga upotrebiti kao dodatni zain za supu, salatu; moete ga oblikovati u kuglu i koristiti ga kao suner za pranje tela. Ovo su samo neki od moguih naina upotrebe.

aj od Marihuane
Svi znamo koliko nam esto ostanu neiskoritene granice biljke Marihuane. Ne moramo ih baciti. Ukoliko nam je ostalo malo, one mogu posluiti kao dobar ometajui faktor grienju noktiju, ukoliko se grickaju umesto istih. No, ukoliko sakupimo vie granica moemo napraviti odlian aj. Zagrejemo vodu. Pustimo da se dobro ugreje. Uspemo granice i pustimo da se kuva. Nakon to voda prokuva, smanjimo vatru i jo malo pustimo. Na kraju, iskljuimo vatru. Koristei cediljku procedimo aj u oljice. Ostavimo pet minuta da se ohladi i nakon toga dodamo jedan/dva kolutia limuna i kaiicu meda. Promeamo i.. sve ostalo je vama po volji.

okoladni puding
1 paketi okoladnog pudinga (zamislite) 4 kaiice maslaca od Marihuane Pripremite puding kao to je reeno na omotu pakovanja. Dodajte maslac u smesu nakon to dodate mleko (moete koristiti i sojino). Da biste to bolje kontrolisali porciju, na kraju pripreme izlijte puding u posude ili oljice dok je jo vru.

180

Home made okoladni puding


oljice vode 3 kaiice cornstarch Pomeamo ova dva sastojka i ostavimo da stoje. Zatim istuemo sledee sastojke u loncu: 2 oljice mleka (mogue je koristiti i sojino mleko) 1 do 4 kaiice mlevenog lia od Marihuane ili 0,5 do 2 grama cvetova od Marihuane 3 kaiice eera 6 kaiica kakaa Nakon to smo ih dobro istukli, zagrejmo ove sastojke na laganoj vatri, povremeno meajui da se ne bi zalepili na dno lonca. Neposredno pre nego smesa prokuva, promeamo cornstarch i vodu i izlijemo meavinu u smesu, brzo meajui dok meavina ne ovrsne. Posluite u toplom ili hladnom obliku.

Sauce od paradajza
Marihuana se, dakle, moe vrlo jednostavno pripremiti sa obinim sosom od paradajza. Uzmite pola teglice sosa i dodajte oko dva grama dobro kvalitetnog lia Marihuane u kesu napravljenu od najlonske mree. Dodajte tu kesicu u sos od paradajza (preporuljivo je da sadri ulje) i zagrejavajte smesu u mikrovalnoj dok ne prokuva. Ostavite meavinu da stoji oko pola sata, meajui svakih 15 minuta. Tada ju opet zagrejte, uklonite kesicu i servirajte tijesto za etiri osobe.

Zeleni tomato sauce od povra


2 lb (funte) svee oguljenog paradajza 2 velike glavice luka 4 velika renjia belog luka oljice sveeg spanaa 3 kaiice maslinovog ulja 2 do 6 kaiica fino iseenog lia od Marihuane 1 kaiica licithin granules 2 ljute paprike kaiice osuenog bosiljka kaiice soli 1/8 crnog bibera Listovi spanaa Zaini po elji Izreite na kocke luk i ljute paprike. Smeljite beli luk (preporuljivo raditi sa presom za beli luk koja je dostupna u gotovo svim trgovinama sa kuhinjskim potreptinama). Nasecite paradajz na komadie. Zagrejte lonac na srednje jakoj vatri, dodajte ulje i pustite da se ugreje. Tada dodajte narezani luk, beli luk, spana. Poprite smesu sve dok luk ne dobije finu zlatnu boju. Smanjite vatru na lagano i ostavite lonac tako neko vreme uz povremeno meanje. Dodajte beli luk i Marihuanu, meajte smesu otprilike minutu/ dve. Dodajte paradajz i sve prekrijte sa listovima spanaa. Prekrijte poklopcem i ostavite da smesa miruje petnaestak minuta, povremeno meajui, sve dok paradajz ne omeka. Maknite poklopac da pustite paru napolje te da dopustite kuvanje vode. Dodajte lecithin. Povremeno meajte. Sos je spreman za 10 do 20 minuta. Moe biti serviran sa razliitim povrem.

Pirekrompir
1 i lb . vrueg, oguljenog, prokuvanog krompira oljice mleka Sira po elji 55g maslaca od Marihuane 2 kaiice iseenog peruna kaiice granula od belog luka ili dva renja zgnjeenog belog luka kaiice mlevenih listia Marihuane kaiice soli

181

1/8 kaiice crnog bibera Ljuti sos po elji. Dok se krompiri kuvaju, zagrejte mleko, maslac, sir, beli luk i zaine u loncu na laganoj vatri, meajui konstantno dok ne postane smesa. Kada krompiri omekaju, ocedimo ih i stavimo natrag u lonac. Dodamo meavinu. Zgnjeimo ili izmiksujemo krompir.

Marihuana maslac
Probao i bas se previe jako naduvao. Preporuujem da budete pazljivi koliko ovoga izjedete posto je mene uhvatilo posle dva sata i nisam spavao skoro cjelu no. Najvaznije pre nego sto ponem je da razumijete hemijske supstance. U marihuani oni se zovu "kanabinoli" kao na primjet THC ili CBD (ima ih mnogo vie). Posto se THC ne razlaze u vodi vrlo je vazno kako cete pristupiti kuvanju. Vrlo je vazno da koristite pravi puter (ne margarin no pravi puter). THC se razlaze u puteru i stvara novu supstancu koja je mnogo jaca od regularne trave i daje vam potpuno drugaciji osjecaj naduvanosti (ako se uradi pravilno). Pravilno: Znai imate pravi puter. Imate dovoljo trave ne samo jedan joint no vie. U siroku i plitku tavu (zavisi od kolicine trave) dodajte malo (manje od solje) vode sacekajte da provri e onda ubacite vas puter (nemojte pretjerat sa puterom). Sacekajte da se puter istopi i da se dobro izmjesa sa vodom i provri. Dodajte trave isjeckane bez semenki (kao u joint). Vrlo vazno!!! Nemojte da izgorite travu!!! Voda je tu da trava ne bi izgorila neumorno mjesajte i budite pored vaseg putera. Na maloj vatri ali da kljuca pomalo nekih 30-45 minuta (ne manje od 30). Najbolje od svega u ovom receptu je da sve sto ne valja u travi (katran, karcinogeni i ostala govna) se razloze u vodi dok svima nama dragi kanabinoli se razlazu u puteru! Zar to nije divno? Cjela kuca e vam smrdjet na travu tako da pazite u koje vreme kuvate. Posle 30 minuta iscjedite travu iz vase mjesavine (dobro je iscjedite da ni jedna kap ne ostane pri skuvanoj gandzi). Stavite smjesu u frizider i sacekajte da se dobro ohladi. Vas puter bi trebao da bude na povrsini dok odvratna vodena smjesa je na dnu (ovo je posle kad se ohladi). Prikupite sav puter i izbacite vodu. Puter mozda ne izgleda najbolje ali je fantastican za kolace, smjese i torte. Ja volim da ga smazem sa medom ponekad vikendom. Naduvanost varira od duvaca do duvaca ja iskreno i najverovatnije posto sam puno pojeo (samo dva kolacica) sam se razvalio. Ako imate neke obaveze tog dana zaboravite posto cete samo visiti ispred tv-a ili nedje sjedit vanka u hladovini.

----------------182

THE MARIHUANA TAX ACT OF 1937

183

THE MARIHUANA TAX ACT OF 1937


Full Text of the Marihuana Tax Act as passed in 1937
Introduction (in italics) by David Solomon The popular and therapeutic uses of hemp preparations are not categorically prohibited by the provisions of the Marihuana Tax Act of 1937. The apparent purpose of the Act is to levy a token tax of approximately one dollar on all buyers, sellers, importers, growers, physicians, veterinarians, and any other persons who deal in marijuana commercially, prescribe it professionally, or possess it. The deceptive nature of that apparent purpose begins to come into focus when the reader reaches the penalty provisions of the Act: five years' imprisonment, a $2,000 fine, or both seem rather excessive for evading a sum (provided for by the purchase of a Treasury Department tax stamp) that, even if collected, would produce only a minute amount of government revenue. (Fines and jail sentences were f urther increased to the point of the cruel and unusual in subsequent federal drug legislation that incorporated the Marijuana Tax Act. It is now possible under the later version of the Act to draw a life sentence for selling just one Marihuana cigarette to a minor.) One might wonder, too, why a small clause, amounting to an open-ended catchall provision, was inserted into the Act, authorizing the Secretary of the Treasury to grant the Commissioner (then Harry Anslinger) and agents of the Treasury Department's Bureau of Narcotics absolute administrative regulatory, and police powers in the enforcement of the law. The message becomes entirely clear when, having finished the short text of the Act itself, one proceeds to the sixty-odd pages of administrative and enforcement procedures established by the infamous Regulations No. 1. That regulation, not fully reproduced here, calls for a maze of affidavits, depositions, sworn statements, and constant Treasury Department police inspection in every instance that marijuana is bought, sold, used, raised, distributed, given away, and so on. Physicians who wish to purchase the one-dollar tax stamp so that they might prescribe it for their patients are forced to report such use to the Federal Bureau of Narcotics in sworn and attested detail, revealing the name and address of the patient, the nature of his ailment, the dates and amounts prescribed, and so on. If a physician for any reason fails to do so immediately, both he and his patient are liable to imprisonment-and a heavy fine. Obviously, the details of that regulation make it far too risky for anyone to have anything to do with marijuana in any way whatsoever. Regulations No. 1 was more than an invasion of the traditional right of privacy between patient and physician; it was a hopelessly involved set of rules that were obviously designed not merely to discourage but to prohibit the medical and popular use of marijuana. In addition to the Marihuana Tax Act and Regulations No. 1, the Bureau of Narcotics prepared a standard bill for Marihuana that more than forty state legislatures enacted. This bill made possession and use of Marihuana illegal per se, and so reinforced the federal act.

U. S. TREASURY DEPARTMENT BUREAU OF NARCOTICS REGULATIONS No. 1 RELATING TO THE IMPORTATION, MANUFACTURE, PRODUCTION COMPOUNDING, SALE, DEALING IN, DISPENSING PRESCRIBING, ADMINISTERING, AND GIVING AWAY OF MARIHUANA UNDER THE ACT OF AUGUST 2, 1937 PUBLIC, No. 238, 75TH CONGRESS NARCOTIC-INTERNAL REVENUE REGULATIONS JOINT MARIHUANA REGULATIONS MADE BY THE COMMISSIONER OF NARCOTICS AND THE COMMISSIONER OF INTERNAL REVENUE WITH THE APPROVAL OF THE SECRETARY OF THE TREASURY EFFECTIVE DATE, OCTOBER 1, 1937 LAW AND REGULATIONS RELATING TO THE IMPORTATION, MANUFACTURE, PRODUCTION, COMPOUNDING, SALE, DEALING IN, DISPENSING, PRESCRIBING, ADMINISTERING, AND GIVING AWAY OF MARIHUANA

THE LAW (Act of Aug. 2, 1937, Public 238, 75th Congress) Be it enacted by the Senate and House of Representatives of the United States of America in Congress assembled, That when used in this Act, (a) The term "person" means an individual, a partnership, trust, association, company, or corporation and includes an officer or employee of a trust, association, company, or corporation, or a member or employee of a partnership, who, as such officer, employee, or member, is under a duty to perform any act in respect of which any violation of this Act occurs. (b) The term "Marihuana" means all parts of the plant Cannabis sativa L., whether growing or not; the seeds thereof; the resin extracted from any part of such plant; and every compound, manufacture, salt, derivative, mixture, or preparation of such plant, its seeds, or resin- but shall not include the mature stalks of such plant, fiber produced from such stalks, oil or cake made from the seeds of such plant, any other compound, manufacture, salt, derivative, mixture, or preparation of such mature stalks (except the resin extracted therefrom), fiber, oil, or cake, or the sterilized seed of such plant which is incapable of germination. (c) The term "producer" means any person who (1) plants, cultivates, or in any way facilitates the natural growth of Marihuana; or (2) harvests and transfers or makes use of Marihuana. (d) The term "Secretary" means the Secretary of the Treasury and the term "collector means collector of internal revenue. (e) The term "transfer" or "transferred" means any type of disposition resulting in a change of possession but shall not indude a transfer to a common carrier for the purpose of transporting Marihuana.

SEC. 2. (a) Every person who imports, manufactures, produces, compounds, sells, deals in, dispenses, prescribes, administers, or gives away Marihuana shall ( 1 ) within fifteen days after the effective date of this Act, or (2) before engaging after the expiration of such fifteen-day period in any of the above mentioned activities, and (3) thereafter, on or before July 1 of each year, pay the following special taxes respectively: (1) Importers, manufacturers, and compounders of Marihuana, $24 per year.

184

(2) Producers of Marihuana (except those included within subdivision (4) of this subsection), $1 per year, or fraction thereof, during which they engage in such activity. (3) Physicians, dentists, veterinary surgeons, and other practitioners who distribute, dispense, give away, administer, or prescribe Marihuana to patients upon whom they in the course of their professional practice are in attendance, $1 per year or fraction thereof during which they engage in any of such activities. (4) Any person not registered as an importer, manufacturer, producer, or compounder who obtains and uses Marihuana in a laboratory for the purpose of research, instruction, or analysis, or who produces Marihuana for any such purpose, $1 per year, or fraction thereof, during which he engages in such activities. (5) Any person who is not a physician, dentist, veterinary surgeon, or other practitioner and who deals in, dispenses, or gives away Marihuana, $3 per year: Provided, That any person who has registered and paid the special tax as an importer, manufacturer, compounder, or producer, as required by subdivisions ( 1 ) and (2) of this subsection, may deal in, dispense, or give away Marihuana imported, manufactured, compounded, or produced by him without further payment of the tax imposed by this section. (b) Where a tax under subdivision (1) or (5) is payable on July 1 of any year it shall be computed for one year; where any such tax is payable on any other day it shall be computed proportionately from the first day of the month in which the liability for the tax accrued to the following July 1. (c) In the event that any person subject to a tax imposed by this section engages in any of the activities enumerated in subsection (a) of this section at more than one place, such person shall pay the tax with respect to each such place. (d) Except as otherwise provided, whenever more than one of the activities enumerated in subsection (a) of this section is carried on by the same person at the same time, such person shall pay the tax for each such activity, according to the respective rates prescribed. (e) Any person subject to the tax imposed by this section shall, upon payment of such tax, register his name or style and his place or places of business with the collector of the district in which such place or places of business are located. (f) Collectors are authorized to furnish, upon written request, to any person a certified copy of the names of any or all persons who may be listed in their respective collection districts as special taxpayers under this section, upon payment of a fee of $1 for each one hundred of such names or fraction thereof upon such copy so requested.

SEC. 3. (a) No employee of any person who has paid the special tax and registered, as required by section 2 of this Act, acting within the scope of his employment, shall be required to register and pay such special tax. (b) An officer or employee of the United States, any State, Territory, the District of Columbia, or insular possession, or political subdivision, who, in the exercise of his official duties, engages in any of the activities enumerated in section 2 of this Act, shall not be required to register or pay the special tax, but his right to this exemption shall be evidenced in such manner as the Secretary may by regulations prescribe.

SEC. 4. (a) It shall be unlawful for any person required to register and pay the special tax under the provisions of section 2 to import, manufacture, produce, compound, sell, deal in, dispense, distribute, prescribe, administer, or give away Marihuana without having so registered and paid such tax. (b) In any suit or proceeding to enforce the liability imposed by this section or section 2, if proof is made that Marihuana was at any time growing upon land under the control of the defendant, such proof shall be presumptive evidence that at such time the defendant was a producer and liable under this section as well as under section 2.

SEC. 5. It shall be unlawful for any person who shall not have paid the special tax and registered, as required by section 2, to send, ship, carry, transport, or deliver any Marihuana within any Territory, the District of Columbia, or any insular possession, or from any State, Territory, the District of Columbia, any insular possession of the United States, or the Canal Zone, into any other State, Territory, the District of Columbia, or insular possession of the United States: Provided, That nothing contained in this section shall apply to any common carrier engaged in transporting Marihuana; or to any employee of any person who shall have registered and paid the special tax as required by section 2 while acting within the scope of his employment; or to any person who shall deliver Marihuana which has been prescribed or dispensed by a physician, dentist, veterinary surgeon, or other practitioner registered under section 2, who has been employed to prescribe for the particular patient receiving such Marihuana; or to any United States, State, county, municipal, District, Territorial, or insular officer or official acting within the scope of his official duties.

SEC. 6. (a) It shall be unlawful for any person, whether or not required to pay a special tax and register under section 2, to transfer Marihuana, except in pursuance of a written order of the person to whom such Marihuana is transferred, on a form to be issued in blank for that purpose by the Secretary. (b) Subject to such regulations as the Secretary may prescribe, nothing contained in this section shall apply: ( 1 ) To a transfer of Marihuana to a patient by a physician, dentist, veterinary surgeon, or other practitioner registered under section 2, in the course of his professional practice only: Provided, That such physician, dentist, veterinary surgeon, or other practitioner shall keep a record of all such Marihuana transferred, showing the amount transferred and the name and address of the patient to whom such Marihuana is transferred, and such record shall be kept for a period of two years from the date of the transfer of such Marihuana, and subject to inspection as provided in section 11. (2) To a transfer of Marihuana, made in good faith by a dealer to a consumer under and in pursuance of a written prescription issued by a physician, dentist, veterinary surgeon, or other practitioner registered under section 2: Provided, That such prescription shall be dated as of the day on which signed and shall be signed by the physician, dentist, veterinary surgeon, or other practitioner who issues the same; Provided further, That such dealer shall preserve such prescription for a period of two years from the day on which such prescription is filled so as to be readily accessible for inspection by the officers, agents, employees, and officials mentioned in section 11. (3) To the sale, exportation, shipment, or delivery of Marihuana by any person within the United States, any Territory, the District of Columbia, or any of the insular possessions of the United States, to any person in any foreign country regulating the entry of Marihuana, if such sale, shipment, or delivery of Marihuana is made in accordance with such regulations for importation into such foreign country as are prescribed by such foreign country, such regulations to be promulgated from time to time by the Secretary of State of the United States. (4) To a transfer of Marihuana to any officer or employee of the United States Government or of any State, Territorial, District, county, or municipal or insular government lawfully engaged in making purchases thereof for the various departments of the Army and Navy, the Public Health Service, and for Government, State, Territorial, District, county, or municipal or insular hospitals or prisons (S) To a transfer of any seeds of the plant Cannabis sativa L. to any person registered under section 2. (c) The Secretary shall cause suitable forms to be prepared for the purposes before mentioned and shall cause them to be distributed to collectors for sale. The price at which such forms shall be sold by said collectors shall be fixed by the Secretary but shall not exceed 2 cents each. Whenever any collector shall sell any of such forms he shall cause the date of sale, the name and address of the proposed vendor, the name and address of the purchaser, and the amount of Marihuana ordered to be plainly written or stamped thereon before delivering the same. (d) Each such order form sold by a collector shall be prepared by him and shall include an original and two copies, any one of which shall be admissible in evidence as an original. The original and one copy shall be given by the collector to the purchaser thereof. The original shall in turn be given by the purchaser thereof to any person who shall, in pursuance thereof, transfer Marihuana to him and shall be preserved by such person for a period of two years so as to be readily accessible for inspection by any officer, agent, or employee mentioned in section 11. The copy given to the purchaser by the collector shall be retained by the purchaser and preserved for a period of two years so as to be readily accessible to inspection by any officer, agent, or employee mentioned in section 11. The second copy shall be preserved in the records of the collector.

185

SEC. 7. (a) There shall be levied, collected, and paid upon all transfers of Marihuana which are required by section 6 to be carried out in pursuance of written order forms taxes at the following rates: (1) Upon each transfer to any person who has paid the special tax and registered under section 2 of this Act, $1 per ounce of Marihuana or fraction thereof (2) Upon each transfer to any person who has not paid the special tax and registered under section 2 of this Act, $100 per ounce of Marihuana or fraction thereof. (b) Such tax shall be paid by the transferee at the time of securing each order form and shall be in addition to the price of such form. Such transferee shall be liable for the tax imposed by this section but in the event that the transfer is made in violation of section 6 without an order form and without payment of the transfer tax imposed by this section, the transferor shall also be liable for such tax. (c) Payment of the tax herein provided shall be represented by appropriate stamps to be provided by the Secretary and said stamps shall be affixed by the collector or his representative to the original order form. (d) All provisions of law relating to the engraving, issuance, sale, accountability, cancelation, and destruction of tax-paid stamps provided for in the internal-revenue laws shall, insofar as applicable and not inconsistent with this Act, be extended and made to apply to stamps provided for in this section. (e) All provisions of law (including penalties) applicable in respect of the taxes imposed by the Act of December 17, 1914 (38 Stat. 785; U. S. C., 1934 ed., title 26, secs. 1040-- 1061, 1383-1391), as amended, shall, insofar as not inconsistent with this Act, be applicable in respect of the taxes imposed by this Act.

SEC. 8. (a) It shall be unlawful for any person who is a transferee required to pay the transfer tax imposed by section 7 to acquire or otherwise obtain any Marihuana without having paid such tax; and proof that any person shall have had in his possession any Marihuana and shall have failed, after reasonable notice and demand by the collector, to produce the order form required by section 6 to be retained by him, shall be presumptive evidence of guilt under this section and of liability for the tax imposed by section 7. (b) No liability shall be imposed by virtue of this section upon any duly authorized officer of the Treasury Department engaged in the enforcement of this Act or upon any duly authorized officer of any State, or Territory, or of any political subdivision thereof, or the District of Columbia, or of any insular possession of the United States, who shall be engaged in the enforcement of any law or municipal ordinance dealing with the production, sale, prescribing, dispensing, dealing in, or distributing of Marihuana.

SEC. 9. (a) Any Marihuana which has been imported, manufactured, compounded, transferred, or produced in violation of any of the provisions of this Act shall be subject to seizure and forfeiture and, except as inconsistent with the provisions of this Act, all the provisions of internal-revenue laws relating to searches, seizures, and forfeitures are extended to include Marihuana. (b) Any Marihuana which may be seized by the United States Government from any person or persons charged with any violation of this Act shall upon conviction of the person or persons from whom seized be confiscated by and forfeited to the United States. (c) Any Marihuana seized or coming into the possession of the United States in the enforcement of this Act, the owner or owners of which are unknown, shall be confiscated by and forfeited to the United States. (d) The Secretary is hereby directed to destroy any Marihuana confiscated by and forfeited to the United States under this section or to deliver such Marihuana to any department, bureau, or other agency of the United States Government, upon proper application therefor under such regulations as may be prescribed by the Secretary.

SEC. 10. (a) Every person liable to any tax imposed by this act shall keep such books and records, render under oath such statements, make such returns, and comply with such rules and regulations as the Secretary may from time to time prescribe. (b) Any person who shall be registered under the provisions of section 2 in any internal- revenue district shall, whenever required so to do by the collector of the district, render to the collector a true and correct statement or return, verified by affidavits, setting forth the quantity of Marihuana received or harvested by him during such period immediately preceding the demand of the collector, not exceeding three months, as the said collector may fix and determine. If such person is not solely a producer, he shall set forth in such statement or return the names of the persons from which said Marihuana was received, the quantity in each instance received from such persons, and the date when received.

SEC. 11. The order forms and copies thereof and the prescriptions and records required to be preserved under the provisions of section 6, and the statements or returns filed in the office of the collector of the district under the provisions of section 10 (b) shall be open to inspection by officers, agents, and employees of the Treasury Department duly authorized for that purpose, and such officers of any State, or Territory, or of any political subdivision thereof, or the District of Columbia, or of any insular possession of the United States as shall be charged with the enforcement of any law or municipal ordinance regulating the production, sale, prescribing, dispensing, dealing in, or distributing of Marihuana. Each collector shall be authorized to furnish, upon written request, copies of any of the said statements or returns filed in his office to any of such officials of any State or Territory, or political subdivision thereof, or the District of Columbia, or any insular possession of the United States as shall be entitled to inspect the said statements or returns filed in the office of the.said collector, upon the payment of a fee of $1 for each 100 words or fraction thereof in the copy or copies so requested.

SEC. 12. Any person who is convicted of a violation of any provision of this Act shall be fined not more than $2,000 or imprisoned not more than five years, or both, in the discretion of the court.

SEC. 13. It shall not be necessary to negative any exemptions set forth in this Act in any complaint, information, indictment, or other writ or proceeding laid or brought under this Act and the burden of proof of any such exemption shall be upon the defendant. In the absence of the production of evidence by the defendant that he has complied with the provisions of section 6 relating to order forms, he shall be presumed not to have complied with such provisions of such sections, as the case may be.

SEC. 14. The Secretary is authorized to make, prescribe, and publish all necessary rules and regulations for carrying out the provisions of this Act and to confer or impose any of the rights, privileges, powers, and duties conferred or imposed upon him by this Act upon such officers or employees of the Treasury Department as he shall designate or appoint.

SEC. 15. The provisions of this Act shall apply to the several States, the District of Columbia, the Territory of Alaska, the Territory of Hawaii, and the insular possessions of the United States, except the Philippine Islands. In Puerto Rico the administration of this Act, the collection of the special taxes and transfer taxes, and the issuance of the order forms provided for in section 6 shall be performed by the appropriate internal revenue officers of that government, and all revenues collected under this Act in Puerto Rico shall accrue intact to the general government thereof. The President is hereby authorized and directed to issue such Executive orders as will carry into effect in the Virgin Islands the intent and purpose of this Act by providing for the registration with appropriate officers and the imposition of the special and transfer taxes upon all persons in the Virgin Islands who import, manufacture, produce, compound, sell, deal in, dispense, prescribe, administer, or give away Marihuana. SEC. 16. If any provision of this Act or the application thereof to any person or circumstances is held invalid, the remainder of the Act and the application of such provision to other persons or circumstances shall not be affected thereby. SEC. 17. This Act shall take effect on the first day of the second month during which it is enacted. SEC. 18. This Act may be cited as the "Marihuana Tax Act of 1937."

186

(T. D. 28) Order of the Secretary of the Treasury Relating to the Enforcement of the Marihuana Tax Act of 1937 September 1, 1937 Section 14 of the Marihuana Tax Act of 1937 (act of Congress approved August 2, 1937, Public, No. 238), provides as follows: The Secretary is authorized to make, prescribe, and publish all necessary rules and regulations for carrying out the provisions of this Act and to confer or impose any of the rights, privileges, powers, and duties conferred or imposed upon him by this Act upon such officers or employees of the Treasury Department as he shall designate or appoint. In pursuance of the authority thus conferred upon the Secretary of the Treasury, it is hereby ordered: 1. Rights, Privileges, Powers, and Duties Conferred and imposed Upon the Commissioner of Narcotics 1. There are hereby conferred and imposed upon the Commissioner of Narcotics, subject to the general supervision and direction of the Secretary of the Treasury, all the rights, privileges, powers, and duties conferred or imposed upon said Secretary by the Marihuana Tax Act of 1937, so far as such rights privileges, powers, and duties relate to: (a) Prescribing regulations, with the approval of the Secretary, as to the manner in which the right of public officers to exemption from registration and payment of special tax may be evidenced, in accordance with section 3 (b) of the act. (b) Prescribing the form of written order required by section 6 (a) of the act, said form to be prepared and issued in blank by the Commissioner of Internal Revenue as hereinafter provided. (c) Prescribing regulations, with the approval of the Secretary, giving effect to the exceptions, specified in subsection (b), from the operation of subsection (a) of section 6 of the act. (d) The destruction of Marihuana confiscated by and forfeited to the United States, or delivery of such Marihuana to any department, bureau, or other agency of the United States Government, and prescribing regulations, with the approval of the Secretary, governing the manner of application for, and delivery of such Marihuana. (e) Prescribing rules and regulations, with the approval of the Secretary, as to books and records to be kept, and statements and information returns to be rendered under oath, as required by section 10 (a) of the act. (f) The compromise of any criminal liability (except as relates to delinquency in registration and delinquency in payment of tax) arising under the act, in accordance with section 3229 of the Revised Statutes of the United States (U. S. Code (1934 ed.) title 26, sec. 1661), and the recommendation for assessment of civil liability for internalrevenue taxes and ad valorem penalties under the act. II. Rights, Privileges, Powers, and Duties Conferred and Imposed upon the Commissioner of Internal Revenue 1. There are hereby conferred and imposed upon the Commissioner of Internal Revenue, subject to the general supervision and direction of the Secretary of the Treasury, the rights, privileges, powers, and duties conferred or imposed upon said Secretary of the Marihuana Tax Act of 1937, not otherwise assigned herein, so far as such rights, privileges, powers, and duties relate to (a) Preparation and issuance in blank to collectors of internal revenue of the written orders, in the form prescribed by the Commissioner of Narcotics, required by section 6 (a) of the act. The price of the order form, as sold by the collector under section 6 (c) of the act shall be two cents for the original and one copy. (b) Providing appropriate stamps to represent payment of transfer tax levied by section 7, and prescribing and providing appropriate stamps for issuance of special tax payers registering under section 2 of the act. (c) The compromise of any civil liability involving delinquency in registration, delinquency in payment of tax, and ad valorem penalties, and of any criminal liability incurred through delinquency in registration and delinquency in payment of tax, in connection with the act and in accordance with Section 3229 of the Revised Statutes of the United States (U. S. Code (1934 ed.), title 26, sec. 1661)- the determination of liability for and the assessment and collection of special and transfer taxes imposed by the act; the determination of liability for and the assessment and collection of the ad valorem penalties imposed by Section 3176 of the Revised Statutes, as modified by Section 406 of the Revenue Act of 1935 (U. S. Code (1934 ed.) title 26, secs. 1512-1525), for delinquency in registration; and the determination of liability for and the assertion of the specific penalty imposed by the act, for delinquency in registration and payment of tax. General Provisions The investigation and the detection, and presentation to prosecuting officers of evidence, of violations of the Marihuana Tax Act of 1937, shall be the duty of the Commissioner of Narcotics and the assistants, agents, inspectors, or employees under his direction. Except as specifically inconsistent with the terms of said act and of this order, the Commissioner of Narcotics and the Commissioner of Internal Revenue and the assistants, agents, inspectors, or employees of the Bureau of Narcotics and the Bureau of Internal Revenue, respectively, shall have the same powers and duties in safeguarding the revenue thereunder as they now have with respect to the enforcement of, and collection of the revenue under, the act of December 17, 1914, as amended (U. S. Code (1934 ed.), title 26, sec. 1049). In any case where a general offer is made in compromise of civil and criminal liability ordinarily compromisable hereunder by the Commissioner of Internal Revenue and of criminal liability ordinarily compromisable hereunder by the Commissioner of Narcotics, the case may be jointly compromisable by those officers, in accordance with Section 3229 of the Revised Statutes of the United States (U. S. Code (1934 ed.), title 26, sec. 1661). Power is hereby conferred upon the Commissioner of Narcotics to prescribe such regulations as he may deem necessary for the execution of the functions imposed upon him or upon the officers or employees of the Bureau of Narcotics, but all regulations and changes in regulations shall be subject to the approval of the Secretary of the Treasury. The Commissioner of Internal Revenue and the Commissioner of Narcotics may, if they are of the opinion that the good of the service will be promoted thereby, prescribe regulations relating to internal revenue taxes where no violation of the Marihuana Tax Act of 1937 is involved, jointly, subject to the approval of the Secretary of the Treasury. The right to amend or supplement this order or any provision thereof from time to time, or to revoke this order or any provision thereof at any time, is hereby reserved. The effective date of this order shall be October 1, 1937, which is the effective date of the Marihuana Tax Act of 1937. STEPHEN B. GIBBONS, Acting Secretary of the Treasury. REGULATIONS Introductory The Marihuana Tax Act of 1937, imposes special (occupational) taxes upon persons engaging in activities involving articles or material within the definition of "Marihuana" contained in the act, and also taxes the transfer of such articles or material.

187

These regulations deal with details as to tax computation, procedure, the forms of records and returns, and similar matters. These matters in some degree are controlled by certain sections of the United States Revised Statutes and other statutes of general application. Provisions of these statutes, as well as of the Marihuana Tax Act of 1937 are quoted, in whole or in part, as the immediate or general basis for the regulatory provisions set forth. The quoted provisions are from the Marihuana Tax Act of 1937 unless otherwise indicated. Provisions of the statutes upon which the various articles of the regulations are based generally have not been repeated in the articles. Therefore, the statutory excerpts preceding the several articles should be examined to obtain complete information. Chapter I Laws Applicable SEC. 7 (e) All provisions of law (including penalties) applicable in respect of the taxes imposed by the Act of December 17, 1914 (38 Stat. 785; U. S. C., 1934 ed., title 26, secs. 1040- 1061, 1383-1391), as amended, shall, insofar as not inconsistent with this Act, be applicable in respect of the taxes imposed by this Act.

ART. 1. Statutes applicable. All general provisions of the internal revenue laws, not inconsistent with the Marihuana Tax Act, are applicable in the enforcement of the latter. Chapter II Definitions SEC. 1. That when used in this Act: (a) The term "person" means an individual, a partnership, trust, association, company, or corporation and includes an officer or employee of a trust, association, company, or corporation, or a member or employee of a partnership, who as such officer, employee, or member is under a duty to perform . any act in respect of which any violation of this Act occurs. (b) The term "Marihuana" means all parts of the plant Cannabis sativa L., whether growing or not; the seeds thereof; the resin extracted from any part of such plant; and every compound, manufacture, salt, derivative, mixture, or preparation of such plant, its seeds, or resins; but shall not include the mature stalks of such plant, fiber produced from such stalks, oil or cake made from the seeds of such plant, any other compound, manufacture, salt, derivative, mixture, or preparation of such mature stalks (except the resin extracted therefrom), fiber, oil, or cake, or the sterilized seed of such plant which is incapable of germination. (c) The term "producer" means any person who ( 1 ) plants, cultivates, or in any way facilitates the natural growth of Marihuana; or (2) harvests and transfers or makes use of Marihuana. (d) The term "Secretary" means the Secretary of the Treasury and the term "collector" means collector of internal revenue. (e) The term "transfer" or "transferred" means any type of disposition resulting in a change of possession but shall not include a transfer to a common carrier for the purpose of transporting Marihuana ART. 2. As used in these regulations: (a) The term "act" or "this act" shall mean the Marihuana Tax Act of 1937, unless otherwise indicated. (b) The term "United States" shall include the several States, the District of Columbia, the Territory of Alaska, the Territory of Hawaii, and the insular possessions of the United States except Puerto Rico and the Virgin Islands. It does not include the Canal Zone or the Philippine Islands. (c) The terms "manufacturer" and "compounder" shall include any person who subjects Marihuana to any process of separation, extraction, mixing, compounding, or other manufacturing operation. They shall not include one who merely gathers and destroys the plant, one who merely threshes out the seeds on the premises where produced, or one who in the conduct of a legitimate business merely subjects seeds to a cleaning process. (d) The term "producer" means any person who induces in any way the growth of Marihuana, and any person who harvests it, either in a cultivated or wild state, from his own or any other land, and transfers or makes use of it, including one who subjects the Marihuana which he harvests to any processes rendering him liable also as a manufacturer or compounder. Generally all persons are included who gather Marihuana for any purpose other than to destroy it. The term does not include one who merely plows under or otherwise destroys Marihuana with or without harvesting. It does not include one who grows Marihuana for use in his own laboratory for the purpose of research, instruction, or analysis and who does not use it for any other purpose or transfer it. (e) The term "special tax" is used to include any of the taxes, pertaining to the several occupations or activities covered by the act, imposed upon persons who import, manufacture, produce, compound, sell, deal in, dispense, prescribe, administer, or give away Marihuana. (f ) The term "person" occurring in these regulations is used to include individual, partnership, trust, association, company, or corporation; also a hospital, college of pharmacy, medical or dental clinic, sanatorium, or other institution or entity. (g) Words importing the singular may include the plural; words importing the masculine gender may be applied to the feminine or the neuter. The definitions contained herein shall not be deemed exclusive

. -------------------------

188

189

*** Sve to je ostalo neprevedeno I nepopunjeno bie doraivano u sledeim verzijama knjigice J Ako imate neki text,sliicu,ideju,komentar Pa, Uivajte .

190

191