GOZBA

iIi

OLJUBAVI

b

LICA: I Apolodor Prijatelj Apolodorov (Glaukon) Aristodem Sokrat Agaton Fedar Pausanija Eriksimah Aristofan (Diotima) Alkibijad Ostali gosti Agatonovi
St. III Str. 172 c

Apolodor. Ja mislirn da nisam neobfj,vesten 0 tome 0 cemu me a pitate. Bas nedavno isao sam u varos od kuce, izFalerona 1, kad me jedan od poznanika s leda primeti i zovnu izdaleka, pa mi rece, vezujuci u isti mah salu za svoje dozivanje: Ei, ti tamo, Faleranine-, Apolodore-', zar me neces pricekati? I ja stadoh i pricekah. I on mi rece: Apolodore, trazio sam te odista vee i onomad, jer sam zeleo da poblize doznam sto 0 sastanku Agatona i Sokrata i Alb kibijada i ostalih koji su tada prisustvovali gozbi, a narocito kakvi su to bili razgovori 0 ljubavi. Istina, vee mi je pripovedao 0 tome neko drugi, koji je to CUO od Fenika'l, sina Filipova, ali mi je rekao da i ti to znas. No on nije umeo nista odredeno da mi kaze5. Zato mi ti to ispripovedaj, jer ti sf najpozvaniji da me obavestis 0 govorima svoga prijatelja. Ali reci mi pre svega: jesi li ti sam ucesrvovao u tome drusrvu ili nisi? I [a mu odgovorih: Razume se, rvoj obavestac nije ti mogao nista odredeno izneti ako mislis da je taj sastanak za koji pitas bio nec davno, tako da sam i ja ru mogao ucestvovari. - Da to sam mislio. - Kako to, Glaukonev? rekoh ja, Zar ne znas da vee ima mnogo godina kako Agaton 7 nije ovde boravio? A otkako se ja druzim sa Sokratorn i otkako sam se postarao da svaki dan saznam sta on govori Hi radi, jos nema ni tri godine. A pre toga obilazio sam kuda god bih 173 stigao, i rnislio sam da time nesto ali sam bio bedniji nego rna ko drugi, ne manje nego li sada ti koji mislis da rreba sve pre raditi sarno se ne zanirnati filosofijorn. A on odvrati: Ne rugaj se, nego radije reci kada je bio taj sastanak! I ja mu odgovorih: Dok srno bili jos deca, - onda kada je ton pobedio svojom prvom tragedijom, i to sutradan posle onoga na kada su on sam i clanovi njegova hora prinosili zrtvu za pobedu'',

d

e

0 dragi prijatelju. kad je Agamemnon prinosio zrrvu i goste na to pozvao. Vazda S1 isti. i onda mu se nesto smesno-' dogodilo. All ne .v. nernoj 'db' " .'ovedao to? 1\. Apolodore: vazda zlo govoris i 0 sebi i 0 \a 111'avini se da ti prosto sve li d e. i okupana i u sandale obuvena. narocito vas bogatase i bannapro~l'l. nairne. a 1'1pO tel. pocevsl 0 d sarnoga se be. go sto smo bile besede. 1 on rm [e porvrdivao bas onaeke stvar . dakle. Zato sam se ovako lepo doterao. te kaY: gI1Aevalodor. jer je. a ne ra diite rusta. odgovorio: Kako ti naredujes..···SjOKnnv i sto sam ih cuo od onega. o~ai isti koji i Feniku govo.s~m i ?okratalirao .re 1 samte da nesto ra diire. Kad je Aristodem to cuo. neobicno se radujern. b' J neki Aristodem9. d . iike osirn Sokrata. nairne. naravno. da lep lepu dodem. dogovaracerno se sta cerno reci. ' 11 dii to I Ap lodor. opevao Agamemnona kao osobita rarnika.. on d a sam mannit' 1 Ud! sudlrn P "ate/f'. ali sam mu obecao da cu danas doci. Treba li. n onaj pnpove ao. necu priznati da sam dosao nepozvan. nego od tebe pozvan.'. produzise put. zato sto k a. naime. da se sada 0 tome prepiremo. d a kl e. onako kao sto je onaj cu 1 Ja po rneni pricao. . te. dodade. kako je s tobom? Bi li hteo da i nepozvan ides sa mnom na gozbu? Na to sam ja. dajUCl . svoje prijatelje. ne po tvojim recima. Kad me vee vodis. na gozbu boljernu l. gori. rece.' tvojim govonma vaz da si ta1u a S1 zoVU rna11si i 11asebe 1 na osta 1e. kao los dolazirn na gozbu mudru eoveku. . Apolodore. .Onda hajde sa mnom. iz straha pred gomilorn. a Menelaja kao slaba kopljanika. nego po onim Homerovirn. Aristodeme.ra IJe . A kad je stigao do kuce Agatonove.Pia ton rna tome. sarno ne"sna ~0 k rata. I Agaton. Sokrate. Ali ja . kako "to mi onda ne bi ispripovedao ro? ieee. sto je Sokrat retko cinio. Diva mi. tim ga je opazio.J . I mozVd'a VI opet nus li ' rte uobrazav~o [a zle srece. ne. k a k ve su . onda svakako moram da to ucinim. to je odista ocevidno: kad tako po t. on. saSV .asI'm pogodan i za razgovor i za slusanje. da sto sa~ ripovedim. umakao pobednickoj slavi. odgovorio je: Mozda ce se ipak ciniti da i ja. nisam neobavesten. on. " ie d "tako zajedno razgovarasmo se 0 orum stvarima. pa ga je zato zapitao kuda ide kad se onako Iepo doterao. da je Menelaj nepozvan dosao na gozbu. A Sokrat je odgovorio: Idem na gozbu kod Agatona. da je sreo Sokrata. Ali ti. ase moram da ljutim i da ialim vas. Iznutra. to J~ 10 tome drusrvu. kako se meni cini. nasao je vrata orvorena. ". Mada je. hoces li sto reci u moju odbranu? Ja. naime tako da i "dobrima na gozbe dolaze dobri sarni od sebe"." k~usatida 'lam ispricarn od pocetka. Nego hajdemo. 1 UCI U pocetku rekao.. Razrnisljajuci 0 necernu. Ne vredi. 1\.f i:: GOZBA Uvod II Rece mi. a kl d slusam druge kakve govore. a 1'. Jer Homer kao da nije ovu poslovicu sarno izmenio nego i unakazio. To su bile otprilike ovakve besede.v y' J b v v' v'v c y d e . i tu ih je zatekao bas kad su se spremali da iedu. uvek bos. Ja bar i varnak~~~ ~od 0 filosof. hnitirn ja bar ne znam.iji Hi sam st~ govorim iii dru~~ slusarn. i 0 sebi i 0 varna. opet je izneo. dakle. zaostajao. 1 zato. drzis . Put u pesa.gle. Sokrat je.10Zvda tebl :r~i'e. odmah mu je u susret izasao neki rob i odveo ga onamo gde su ostali lezali za stolom. r r ' v v . Juee sam mu. malen covek. Kidarinjanin U'. rece on.. '1 ."IduCi u dvoje"2. JU osta11rna. ' . Posro su se tako nekako porazgovorili. . i kad bi Aristodem na njega eekao. i [a smatram da vi s vase strane pravo mislida sa:n sa rna to ne mislim nego pouzdano znarn. nertf te molHi. medu radasnjirn je biO u pristalicama _?io najodaniji. I otkuda si negda dobio taj nadimak da za nesrec111 . Sokrat bi mu same govorio neka ide napred. iduci putern. Ali ko P re S0 k rat. nam 0 ttl: lSpnCa) nam. . da i poslovicu pokvarimo i izvrnemo. davno bilo. "d li mislim irnatt kakvu korist od toga. . rekoh i~:ne?o.

sin Akumenov.. a za sudiju uzecerno Dionisa '. negO kad sfu I rekao: Ovamo. a sada. da niko od prisutnih nema volje da vina mnogo pije. A doC! sroji. Agatone. ~"7 1/. pru . Jer 0 da ste VI. ako ' . i e za Aristodema. uzeo je rec Fedar Mirinusanin. Sokrata ne racunam. sada klonuli. om pa se i sam cudim gde je sada. "on e 1. - b III b noge da bi mogao leci uza sto.a mi provedimo danasnji dan u raz- . . 0 d govono"A ~e gato~. jer smo mi za to vazda slabotinje.v v na krajU isli koja ti ie u predvorju na um pala. nego ga ostavite sa1'0)e ArISto em d d '' . ali vov~j toonije d~~l~stao.Nikako. re A n_as?S vaS niko nece ada i mene i sve ostale pozvali na cast. i za Fedra '. Tada je Pausanija. ali bez ikakva primoravanja. a 1i nig d e ne VI rm S0 1 crata sto de~~m i sam sa Sokratom dosao. ako se oncemo Jeo D1Jegaee t k " . ".v .d je sam . prineli su zrtvu i otpevali pesmu bogu i ucinili sve osta10 sto iziskuje obicaj. r ci: Sokrat se povukao u omSIJS 0 pre YOfJe Ir . vec sam te 1 1 U. s .onne zaddavsi se. kad ste vi. mozda yam nece biti neprijatno ako yam iznesem istinu 0 tome sta to znaci opiti se.DOv ~ ulazio za m. v .t' d hele!1skihsve 0 a-: 12 te . na koji cerno nacin najprijatnije piti? Ja yam moram reci da mi je odista veoma rdavo od jucerasnjeg pica i da mi treba nekog odmora. jer me je nam Sokr~ta De reee An _ 1 Ja se . a eu raj e pra:U1 zeti mesto pore MOJ'a' mudrost. kad bi mudrost d 0 USl I re ao: d ne a 1 S krat)e se~.Odista.poceo ovako nekako besediti: Dobro. a je ti mnoge r [e kao kakav lad. nemojte ga kretati. Ja mislim da mi je iz lekarske nauke postalo jasno da je pijanstvo za ljude teskastvar. Jer to J~. ovako je rekao: Odista. a narocito 0 lekarstvu. kad je Sokrat legao uza sto i rucao. jer on je sposoban i za jedno i za drugo.drekJ111. kao sto Je unao obicaj. nego ga rna. a 'Reko k. tOdem e 'vbaS S1 odgodi to za d rugu pn iliku. 1 . a dosao k v" k d ' e. ako dobro misle. ki drug1 ro ga zvaO. Kad vidim. hteo da ude. rece Aristodem. rekao je Agaton. 1 Jer. v ' c T/' d v bro. rnje v' je ne 1 d ' kad sam. Sokrate! Spusti se do me~emena. a Sokrat nije stigao. m zi se p'ored Eriksimaha4! _ Boce . pa d zato niti bih sam drage volje hteo da pice produzim..>. dakle. l1ek~ hu 1 vuJ'teJ'elom! Donosite na sofru sto yam je CI pos UZ ik da ni Pd tale. / 11 51 d05ao ra 1 ozOv. 176 as njim i ostali.. zovi ga opet i ne pustaj gal . na svaki nacin treba da se nade kakva olaksica za pice.. onekad se zaustavi g ego se namen.Bas )evsu pogledatl. pa nas vol)~. i za me. v k da iz pu eharima.UP mudro~t. stavlt~ s~m da vaS m~ze~or su jesti. ako zeli. all gde n je Sokrat? on pozvao °bv~ si to uradlO. 'sam te mogao ugledati. be koji 51 JO. svi su se saglasili u tome da vreme u ovome drue stvu ne provedu u opijanju.jer Naposlet u. ce odmah. dakIe. vee tekao ie: 0 Ard~Sdrugoga cega. 1110m" adzirati: ja to jos 111 a a msam uciruo. onda ja predlazern jos oVO: da se oslobodimo sviracice! koja je bas usla . .v'. ' . dakle. mogla bi biti prosta i sto cu u drostl. pa onda presli na pice-. koji ste najbolji junaei u picu. Ali kako to da '. IV Posle toga. Kad su to culi. a hvaliti. ima li snage da pije? .DOo~ce rekao je Agaton. ja sam bar navikao da re slusam i inace kad govoris. Zato Je AgaposluZUJ~:le toga. koja roz vunu lZ punijega teee u bila ta eva a kao i vod~. nego da piju onako kako se kome svidi. ~uton Vise Pk stigaO Je 10 b'li nekako usred jela. ). hoce i ostali. a . zenama u kuCi2 . deme. i za sve ovde.va. ljudi. ~6 v v 'v .ce : oprao ob rnu je. . Veu praznijega od nas. odgovorio je Agaton. Pausanija. e . . Ta ~ njegoV ObIC~J-:Oja mislim. de tako kako ti mis Iis. mO fla rue~ dgovori onaj. idi ]uce traZl da re oo cl'Y? d okrenem. i uvesti Sokrata 175 . id t hi ia a od trt cSC Vise ostav1te'D 0 v v'. i. jer ste juce bili ovde. Sokrate. . d ie bas lekza~l11 od mU.Kad je ovo reseno. s~ Idovedu Sokrata. ja i ti. oflS re a 1 stO)l sta gOV . Je " 5 rake m a . niti bih drugome to preporucio. nedavno tako zivo sinula i zablistala pred sporna..v ' J: .v k 0 je Agaton. 'so re " go vJ. onda ie meni mnogo stalo do toza d a n drugog ako to vaZlldebe jer srna tram da c se krai te b e napurn-' . pa ce mu biti pravo kako god mi ucinimo. r~ee. narocito kad je mamuran od prosloga dana.vP uta narech. nairne.To kao da bi. jer i ja sam pripadam onima koji su juce pokisli. 'd uzeo rec: Niposto. nego sada prvo se prihvati jela. b Na to je odgovorio Aristofan: To odista dobro govoris.Ti se rugas. I sarno jos jedno treba od vas da cujem: kako je Agatonu. GIedajte. i Dobro bi bilo. na koji bismo nacin mogli sto prijatnije piti. Kad je ovo cuo Eriksimah. a mislim da je to potrebno i vecini od vas. ni ja nisam pri snazi. ' da me pran.neka svira sama sebi iIi.. AnstO unutra? An. da svaki pije samo onoliko koliko hoce. d k 7. d kd' ga i lepe mu a tvoja blistava 1 veoma napre na. Iepo govorite. b J' vljaJu . Ali 0 toj nasoj mudrosri prepjracerno se malo docnije.'ern a ru v'o P 1S. produzi Eriksimah. rekao je Eriksimah. bila sreca za nas. Tada je Agaton . a .Platen 27 i u pravi cas dosao: rue aces s nama.

Tada Eriksimah rekao: Pocinjern svoju besedu kao Melanipa jer govor sto ga nameravam govoriti nije moj nego ovoovde. au isti mah mi se da je za nas prisutne ovo dostojan cas da proslavimo toga Ako se. u dobar cas neka poeFedar i neka slavi Erota. kao sto kazem. a valjda ni Agaton i Pausanija U'. A Parrnenid. A kako je najstariji. Fedar ima Zato ja zelim da milostu donesem i da mu ugodirn.. on se narocito stidi pred svojirn ljubavnicima. Eriksimase. mogIo udesiti da se drzava ill voj- c d e . Mislim da svaki od nas. jer on i prvo mesto zauzima ion je.kaze da je najpre nastao Haos po tome opet Zemlja sirokih grudi. Kad bi se. ~o ov.o: Erot?vih rodirelja niti ima niti ih iko spominje 1. i varna tako cini. dakle. koji se sav posvecuje Dionisu j Afroditi. ill pred drugarima. niti ista drugo kao ljubav. b On kaze. pocevsi orprilike time da je Erot velik bog i cudan i ljudima i bogovirna. ako ga ovi opaze da Je pod kakvom sramotom. sto su nekim drugim bogovipesnici ispevali himne i peane4. rekao je Sokrat. a zacelo ni Aristofan. treba da izrekne po jednu besedu u slavu Erotu sto lepsu. bas nijedan od tolikih pesnika sto ih ima jos nikada nije isnikakve pohvalne pesmev? Uzrni opet na urn nase izvrsne sofikako u prozi pisu pohvale Heraklu i drugima. Elem. pocinjuci s destrane naokolo. hocu i to da yam predlozim. Eriksimase. onda bismo rnogli naci dovoljzabave u svojim besedama. Fedar. ljudi su ulozili silan trud. ali nik08 od ljudo dana danasnjega nije pregao da dostojno proslavi Erota. bilo prozaicar bilo pesnik. Ja bar ne bih umeo reci koje je dobro vece u ran oj mladosti nego blazorodan Ijubavnik i za ljubavnika blagorodan ljubimac. tako nam je uzrocnik najvecih dobara. Jer. ni bo~atst_vo.Prvi. da je posle Haosa nastalo ovo dvoje: Zemlja i Erot.Niko. ako zelite. ni pred ikim drugim. nego Hesiod. mi cemo biti zadovoljni. dakle. kao sto bi ga zabolelo da ga je video njegov ljubimac. kao nas odlicni na primer. i to jos nije tako cudnovato. . dakle. a ni iko drugi od onih sto ih ja ovde vidim.LZato tvrdim da coveka koji ljubi. To isto vidimo i kod ljubimca. Sa Hesiodom slaze se i Akusilaj+.. kako po mnogim drugim stvarima tako isto i po svome poreklu. kazacu yam besedom od njih posebno. Svi rekose i da zele i da ga pozivaju neka predlaze. ali cega se ja najvise secam mi se sto ucinilo vredno parncenja. a Erotu-. Tako se mnogi slazu u tome da Je Erot medu bogovima najstariji. ali ja sam se vee nana jednu knjigu u kojoj je so dobila cudnovatu pohvalu radi svoa mogao bih naci i mnogo drugih takvih stvari kako ih slaOko takvih stvari. one sro ljude treba da vodi kroz ceo njihov zivot ako hoce da zive lepim zrvotom. iii da trpi to od koga drugoga zato sto se zbog strasljivosti ne brani. ako bi se pokazivalo da on cini sto srarnotno. Bez ovoga naime ne moze ni drzava ni pojedinac da cini krupna i lepa dela. POHVALE EROTU Prua beseda: Fedar VI . rece Arisrodem. za bogove sediste stalno. za nas koji na kraju lezimo znaci gubitak.Platen govorima jedni sa drugima. ako oni koji su pred nama izdasno i lepo izsvoje besede. rekao je Fedar.kaze 0 Pramajci (Stvaralackoj snazi): Najpre izrnedu bogova sviju Erota smisli. Jer pripadati medu najstarije bogove to je casno. govorio je Fedar. S time su se i svi ostali slozili i stali zahtevati isto sto i Sokrat. niti ja secarn svega sto je ovaj govorio. nece protiv tebe glasati Jer. svega sto je svaki rekao niti se dobro secao Aristodem. u isti mah. Istina. i roditelj ovoj rnisli. a Fedar da pocne prvi. naime. rnedutim. ni polozaji. . a dokaz je za. A sta podrazumevam pod tim? To Je stid pred sramotom i nadmetanje za lepotom. nego je zanemaren ostao tako mocan bog!" U tome. dakle. niti bih tome ikako mogao da zamerim ja koji tvrdim da nista drugo ne razumevam do stvari ljubavne'". cini mi se. A u kakvim razgovorirna. da?a ne bi to u tolikoj meri zabolelo ni pred ocem da ga ie ovaj video. tako starom i tako moebogu. u svakoj prilici zlovoljno govori preda "Zar to nije strasno. s njome i Erot . to ne moze ni rodbina da im tako lepo u dusu usaduje.

-----179 Platen h c e .

Oni.v" v r J' ° v ° c Y v ' v' v" Y. be te I0 n . koja je mnogo mlada od one druge. nego istorn oo d e 1anju. da se i E rot a se 1 k o ' . prirnoravamo na to da ne Ijube ni slobodnih zena l. ali bi trebalo i one obicne Ijubavnike primoravati na takvo ponasanje. to tr . tako da se neb usuduju tvrditi da je srarnota ugadati Ijubavnicirna. pokusatl. ona oJu bicnom. " saOl0 jedan C? ravilnije da se pre utvr jedan. naime vladara i strasivo- . nne samo je an. A kako dak~l~UzovemO i nebeskom. OIll JU lca. i inaee u mnogim krajevima gde varvari vladaju. le otpn 1~koliko drugih b esecia. bio ostO lzrece . 1' . uzima se to za sramotu. naime. u jed. 1 '\ I' iih OJ'i[e pratl. samO so. el)eno.nego sarno ona) 'OJI po . rnislim.? .k " d stajc lepo. spremni za to da kroz ceo svoj zivot budu sa ljubimcern i da zive s njim. gde se odredilo da je sramota ugadati Ijubavnicima. a za tlI. da nam zada~ak nije dob.v "v v v " v • jer teze samo na to da dodu do cilja. zato sto njihovu nepristojnost i nepravednost.cove ru e rreba sve bogove.ito ie ljubav prerna cacima . jer su odredenja tamo prosta. ne / eko OV1 je P .rSl. druga mlada. nego kad se vee pocnu dod hvatati parneti. nalme. . se nameflj. A trebalo bi da se donese i zakon koji bi zabranjivao ljubiti decake dok su jos deca. Dobri ljudi ovaj zakon sarni sebi postavljaju. jer nisu obdareni darom veSte reei. da se ne bi uzae lud trosio silan trud: jer se kod dece jos ne zna kako ce se naposletku ona razviti: u nevaljalstvu iii u vrlini i dusevnoj i telesnoj. naime. Jer. Z sva k 0 d e lani vazr. tu to vaii zbog pokvarenosti onih d koji su to odredili. Ie i dostojan da se s aV1. ti su. ilike takvu besedu izrekao.: r • v' r v' v . koja prvo: nerna dela u zenskom nego sarno u musk om . naime. roerilJube zene '1' be sto mogu nerazum111Ja I' nako) 'd naposletku. a a 0 ruje sana Er 0" epo 1. Zato se i caju muskarcima oni koji su ovim Erotom zadahnuti. u Joniji. radi tiranida. A sro se rice i ljubavnoga obicaja u drugim drzavarna. sto god se radi onako kako to zahtevaju red i obicaj. ostavljaju i tree za drugim. Ana delu su to iskusili i ovdasnji tirani4: jer ljubav Aristogitonova i tvrda odanost }Iarmodijeva srusili su njihovu vlastS. E ta a Uranova. ni mlad ni star. 0iiemc bilo da pevamo.. i niko. I bas u ljubavi prema decacima mogu se raspoznati oni koje jasno podstice ovaj Erot. .182 bav i izneli na rdav glas. b mono nije 111 epo l1l ruzno. b ' namo da eZ . i u nje nema drskosti. a to se desava onda kad im brada probija. da to popravim: najpre da pomenem Erota koOli: u dakle. au sta je sva k'orne 0d nu k 1 eba ~a . da pokusam iznen. a Afrodite1. a to zato. OlC k 0 se onO '. Ak 0 se vrSI Iepo J' pravo.e. da ne bi imali muke ako mladice pokusavaju reciu privolevari. dakle. A onaj drugi je sin nebeske boginje.v IX Afrodite odista je obican i izvrsuje ono na sto god Erot ob:cne 'koj'im nizi ljudi Ijube. i'e svakl Erot P vIlu: n 1 I' ba na lcpu jU v • stIce . vazi kao sramota i to i Ijubav prema mudrosti i Ijubav prema gimnastiei. seeao. Jer. njihovim vladarima nije od koristi da se krupne misli radaju medu podanicima..' d kk " rn e ta k Pr '1 bi bilo' ali. Zato im se desava da rade sto im god prilika donese. a te stvari najvise i sve drugo voH Ijubav da stvars. koji nekoga u tim godinama pocinju da ljube. ali ovde kod nas i u Lakedemonu ie zamrseno. Mi svi ' J a' treba hva i'in. onda Je. ego h usu. I.I N . lako ga b je razumeti. i koja po svome poreklu irna dela i u zenskom i u rnuskorn. n da ga pohvalim kako bog zasluzuje. bil d se razgovararno. anje H va 1n '} razume s . Dione.a drugo: ona je starija. a pnmer: sto rru . tu prosto vazi obicaj da je lepo ugadari ljubavnicima. jer oni ljube ono sto je po prirodi jace i sto je u vecoj meri umorn obdareno. I' kako su one dve. '. Jer ovi ne ljube decake dok su jos deca. i Erot / ga b Erota nem . pr. tome s pravom ne rnoze se iznositi zarnerka . prema tome.Druga beseda: Pausanija VIII . koliko mozerno.Fedre. Varvaric rna. i kod Beocana-. Tamo. Ta k 0 stvar stOJ1l sa I' b aJU ako h nc pr.d loa istom po . a ni i udruzenja. .a. mislirn. di1 k oga E rota trena s 1avrti. eto. a ne da ga obmanu kad ga uhvate u njegovoj ludoj rnladosti i da ga. a po-Fe d ar. k oju zovem ge s pravom zove 0 bicaru a onai d rug!' ne b es ki d0 lean. -orio ovako: Ov~j ~egjO. Medutim.ro .stav!ien k~d _ elUl rn .ovo. cerna .avO P ka postaje ruzno. k iih se on VIse ruje pra' 'OJI Fedrove bilo Je l?hS resao i pripovedao besedu Pausanijinu. sada de I amO. bllo" a PI] po sebi lepo. cerka Diva. U Elidi.o pO.. kao sto ih. Kad bi. . aI i ' bi boginje? Je d'" je starua 1 b ez matere.. A ovakvi Ijudi. dvojice d 0 d . ne bi onde rekao da je to sramota. a onaj n. svejedno da li je to dobro ili suprotno. i inace gde ljudi nisu vesri besednici-'. rece Aristodern. . u omma k'oJe I' b e 0111VIse I' JU JU. posto ga izvrgnu ruglu. Nuzno Ie. n poziv da slavuDo Erota. ponil'edno 0 . Jer ovaj Erot je i sin takve boginje. onda je nuzno da udu 1 dva z samo Jed a n bJO "dve . A to tvrde imajuci na umu bas te.v v ' . drugo. ovo su oni koji su lju. Da je Afrodita same [edna. ". ne vodeci racuna da li je to lepo ili nije. prvo.Ito jeonaj i decake. po onomo d toga nljCsa ostaJ'c to ona k vo.

l' . Zato.Cin. kad se sastanu u istoj teznji i ljubavnik i ljubimae. i to svaki sa svojim zakonom: jedan.~oga bi o~ ta .Plaron 35 a sri Tosti onih koji su to ne m1Jtav'd 6 k xl nas obicaj je mnogo lepsi All OV e (. ako treba da izade kao lepo to da Ijubimac ugodi ljubavniku. da onakva stvar v. . zanrn: u ljubavni ovu nastojanju d a nlJe 10SV .. Ali. 111 11~ 'I bogovi oprastaju ako se zakune pa zak etvu pogazl. a ovaj ima potrebu da napreduje u obrazoe vanju i u svakoj drugoj mlldrosti. prestane cvetanje rela? sto ga je voleo. a to su stvan i koi ill 0 drug!. jer. i obica] mu dOpl.. Ove. vazi obicaj: kao sto je ljubavnicima bilo c slobodno da od svoje volje rna kakvorn sluzborn sluze ljubimcima i da to ne vazi ni kao ulagivanje ni kao srarnota.ako covek ugada rdavu tov~eku i na r~a v na. lepa. Ie. i Ne k a L. . kad u svemu pomaze onome koji ga Cini mudrim i dobrim. U ovom slucaju i prevaren biti nije nikakva sramota. a drugi. a inace nigde. 1 Vajili drugu kakvu moe. kad kakvom bilo sluibom sluzi ljubimeu koj! mu je ugodio. drugo. im+u Iiu bavnik '.. kako vee rekoh. U nas.185 sleCi da je ovaj bogat. a od onih da se 184 bezi. a 0 1isao za cim . odu )U me bi neko mogao pornisliti da se u ovorne gradu kao saslob ~o t0ta uzima i ljubljenje i sprijateljivanje sa ljubavnicirna. onda opet ovakva dragovoljna sluzba ne vazi ni kao srarnota ni kao ulagivanje. ruz l' -ojio kao ruzno. e ug . dati se brzo loviti. ko razumeti. a ljubimce da beze. ao a ~elpratl P "delo A sto je najeudnovatlJe. savije i ne izdrzi.. neo po. C bavniku. jer. 1.d ~eV~a\e razgovaraju sa ljubavnicima. njernu jedinorn. ' ravdane _ ko bi ovo opet uzeo na um. ohvala. koje ocevidno Iepo vecinu odnosa ispitujev. r dl goml a. hoce nas obicaj dobro i valjano da ispira i da se ovima ugodi. ruzna. bi I' buu"d os stavise bude i hvaljen. a kojima ljubirnac. kao sto do azuje 0 tea] '0]1 ov e vazr. ljubavnike poziva da love. kako im vrSnjaei i drugan zameraJu ako VIde da se sto tad l1aredu!u'. . dakle.a i kako stariji opet odbaeuju te zamerke i ne grde ih kao '1' kv0 des3. pa ako je onaj sposoban da mu pomogne u razboru i svakoj drugoj vrlini. s ovoga razloga.~ ao naJveea srvamota. tek tada.~ d . a dru~ b i prlJate J tovali i stideli se za njega. 1 . vrsena ~~? kako su oeevi ljubimcima postavili pedagoge+ i ne dopuska.. nairne. k b'Y i k . bilo da ne prezre da bude potpomognut blagorn iIi polirickirn koristima. klerva kazu.. i od tak d dv ~ I' kI 10). Treba da se ova dva shvatanja sjedine u jedno isto.a. ne JU coje ik van} a. ru~llzn~. 1 v" . kao da nista od svega toga ni pouzdano ni postojano. da mu pravo pomaze. Prema tome.. Sfl1 .. ~ . naime. nije X ~ovek ima na umu: lepse je ljubiti javno nego Ii tajno. kad bi se radi bogatstva predao ko svom Ijubavniku mi. i jedino tu deSavace se da ie lepo to ako Ijubimae ugodi Ijubavniku.azl ov. i onda se nasao prevaren posto ne bi dobio no- d v' e v' v v' Y v . ima k 1 gO d r~ '. Cim. ' ugl' zatlID. a . vazi ovo shvatanje: ako ko hoce da sluz: kome drugorne nadajuci se da ce s njegovom pornocu postati bolji ili u ned koj rnudrosti iii rna u korne drugom delu vrline. bili " . 'UCllm se 1. k .v~ ra a 0 vraca 1 kak. kao sto 'J'slavnlJe . hteo da radi one sto ra e JUv P? oZl'ubimcima moleci ill i u molbarna sklapajuCi ruke i zane kaka ici sVOjlm I " " b ' baVfl1~. oli telo nego dusu' i on nije ni posto~an. tako i jedna jedina druga dragovoljna sluzba ostaje Ijubimcirna koja nije srarnotna. b' ga save k d gIl. su n~1J'blagorodniji i najbolji. eto. a to je sluzba radi vrline. vazi kao srarnota ako neko dopusti da ga ko osvoji blagorn i polozajern u drzavi. ako se ova dva shvatanja sloze u jedno. pomls 10 b'1 sup rota su neop dk . i one 0 ljubavi prema mladicirna i ovo 0 filosofiji i svakoj drugoj vrlini. a a '0 se ruzno vrSl. stvar.. da bi kao u nadrnetanju ocenjivao i ispitivao kojima od one dye vrste pripada ljubavnik. A rd. Jer m postoJane stvakOjl VIsev 1 v v' v' y ri ne voli3. osrarnotivsi mnoge govore i obecanja. same jedan put preosraje po nasem obicaju ako ljubimac hoce da se na lep nacin svidi ljubavniku. bilo da se. Tako. .: l~~a ako ~e zna ~ Vstitu coveku i na lep naem.) bilo ~ruglIUklo bi ko ieleei ili da dobije novaea od koga ili da postigt Jer a ' d li dros 1. U1 da le Jepa sarna po seb.v v' e 18. ' . Naprotiv. 111 k ao k A ako se Jepo vrS!.a Clm da posluzi cemu drugom nego li'1' bavi' prema mueo bl i hteo lju v .lv je ona] OblCI1lIJubavmk 3u3 ce . " . . d IJllbavna rza. vail kao sramota: prvo.v stoJl ovvako: n~ mo~e se za nlu Jednost~vn~ VstO I'evee u poeetku reeeno. . ga 1a ' v' . ne cini: pa ako ie OSVO)10 ljubimca. i b~s to pedagogu na. ljubavnik cija je ljubav posvecena plemenirorn bicu ostaje postojan kroz ceo svoj zivor. 1b d d 1. no. . to se uzima ao eno. "1 1 cao oso b 1.. da mu pravo sluz!. Ali.oeito LaJutm. ne bi robovao nijedan rob. k bi is fie st d~" ada ne pozanje najvecu sramotu. A ljubavnika koji sve to radi . mishm. ca 'voJ'io obicaj je dao ljubavniku s 0 0 u a e1111 oic.v c. da III'sta . 1 Ta k 0 su 1 b ogovi ' i ]U 1 d a r svaxu ' 'I'd' k {Vr .. a u svakom drugom slucaju sleduje sramota: iIi bio prevaren iIi ne bio. ne uzimajuci u racun sro se otuda ne moze razviti ni plernenito prijateljsrvo. ne vazi. b ako rnu je nevolja. i on odrnah odleti>.:1111 l'i i neprijatelji: jedni bi ga korili za ulagivanje 1 p~?lost. Jer. b c XI Kod nas.l~ta da to :~dl l?ez sr~m?te.' ' lezeCiirn pred vratima i gotovi da im robuju ro ovanjern .1 a.. jer se vezao za nesro sto je postojano. pa 110m 1 ruzrujr ne'tO one k 0]1za cudo je kako ljubavnika sa SV11strana SOKOe. . da bi u tom prolazilo vrerne.

kad ti prestane. da tako recern. Lekarstvo je. rnesto mene. 'I g Fedre ukoliko mi je to bez priprave rnoglo da uspe. _ y. j. [speri gdo vodom. a drukcija opet u onom sto je bolesno. jer je ovaj bog velik i cudan. . dva Erota. te niie ~o~ao da go~~n'. b 0 Jl ioak . doduse. lepo je odista ugac dati do brim ljudima. i ko u tome ume da raspoznaje d lepu i ruznu ljubav. Tako [e i u sarnirn telima: ugadati do brim i zdravirn stranarna svakoga tela.1:szausta~ltkl oisanje . naprotiv. A 0 1Je veoma ja 0. da govori Aristofan.1protnosti zovU. Ali.? je s~mo r~ k aoa zovori . to je srarnota. A 0 rnuto: a ea S uzio da no va d 0 kome Ijubavm iku mi 1 /' da i oval i d 0 b a~ u U nus eel ale . opet je po"'N\«..1 najvecoj meri mrsko sprijatelji i da jedno drugo bi. se ko pre al" druguj'uCi s njim.ron ?od~. u svemu sto postoji-. I u prirodi tela postoje ova dva Erota: nesumnjivo [e. me n~slbm~tada iIi od premnogoga jela Hi inace od cega drugoga. uzrnr vreme~a. aos na·draziti i onda kihni.t tebe a ti.. v ' . taj treba da je sposoban uciniti da se one sto je u relu jedno drugom 1. ako hoce da pripada onima koji srvari razumevaju. jer. . suvo i vlazno. " 'e ti'3 ako 1 veorna jako bude. i. ako 'kte jf. A najveci neprijarelji to su najvece suprotnosti: hladno i toplo-'. 0:11 ~riksimah je odgovorio: Dobro. a treba da je bude.de okazao da [e rdav i ~a nij~ pO. a on de gde je ima da je ukloni. Prema tome.da Je od posvecuju svojoj vrlini 1 onaj koji ljubi 1 onaj koji je IjupaznJu ' v' Y Treca beseda: Eriksimah XII Onda je Eriksirnah rekao: Mislim da je nuzno da ja pokusam Pausanijinoj besedi dodati zavrsetak. tepo. Da posroje. b u.i ljubi ga. A pocecu svoju besedu od lekarsrva da u isti mah odam postu i svojoj umetnosti. lezao lekar Eriksimah: 0 Eriksimase. i kako se sve te s1.stigao ~r I' me: ipa bi1 ~ak va Je ona) P'l kao lepa. i uCinis li to jedared Hi dvatime ces n . raj bi bio dobar lekar u praksi. od ovoga stucanja+ iii da govoris rnesto mene da me os 0 . da je zdravo stanje tela i bolesno razlicno jedno od drugoga i neslicno. i tome covek treba da se opire.e. 'h d i di ' mozda ce ti stucanje prestati. eko stucanje.neg." . Ova) pn 0 . '. odista. Razg01/0r izmedu beseda d i Pausanija ucinio pausu! . pokazao da bi tao t a av' . a ko ume da izaziva promenu tako da telo mesto jedne ljubavi dobija drugu. to je lepo j nuzno. naime. 1Z moje urnetnosti. taj se u lekarstvo najvise razumeva. ugadati zlim i bolesnim stranama. b kd sran10. i.t~ee . jer je on. T a ko Je u sva k om 5Iui " 0:' 0 vo1p udm. rece Aristodem. za p?jed. ali je nije prikladno do kraja doveo. . duznost je tvoga mze I1)e 1 bodE. ko Hne. nairne. i svoju moe rasib ruje na sve sto se desava i u ljudskom i bozanskorn zivotu.~. ali se posle u tome nasao prevaren. Je ."'ri~V va~l adi vdine ida postane bolji bio gotov da u svernu svakoda bi ra 1' a to je opet od svega na)'Iepse. ' ti u slavu Eroru. a ja u. .i. saznao iz lekarstva. i ko U onirna u kojima nema ljubavi. A dok ja budem mes 0 . gorko i slatko. i u bilju sto ga zernlja rada. u adati radi vrline. Kao sto je malocas Pausanija govorio.A' ' t0 Presp'ocn i ti samo svoju bese duc rekao je Arrsto f an.as.ovako u slikovima govoriti A k: je draei _ trebalo je.n~e.Platon nimalo rnajer se k nairne koliko ie stajalo do njega. tac . " ". svoju besedu 186 lepo zapoceo. -: v ' . i to je ono 0 cemu kazemo da isceljuje. to sam..' '. . da ukratko kazern. ucirucu 1 [edno 1 dru_go! Ja cu I . a sramotno ugadati raskalasnim. naime. jer i ova). a one sto je neslicno zudi za neslicnim. da se on ne odnosi sarno u dusarna ljudskim na lepe ljude nego i na mnoge druge odnose i na druge stvari. To ~eeli~~~aznosti i za dria:u. i u telirna svih zivotinja. drukcija je ljubav u onom sto je zdravo. Uneti u te suprotnosti Ijubav i slogu. i . vO ne prestane. 1 . . to ie umeo nas pradeda Asklepije4. ume ljubav da stvori. mislim da je to lepo razlikovao. drzim. koliko je do mega bilo.gE t cija ie mati nebeska boginja 1 kOJI je 1 S10 neb::kl. '1 rna korne i rna za a to nne lepo. ' po . nauka 0 erotshim odnosima tela s obzirom na punjenje i isprainiiuanje.

ali ne namerno.d k'. bilo da je eovek sam va n se pred . i ako I sastav god1snJlh alo pre aovorio. 1 ako poi vlazno. raj ima najvecu moe i sprerna narn svako blazenstvo. . 'va muzicko obrazovanje8. a onaj koji se radi dobra s razboritoscu i pravednoscu ovaplocuje kako kod nas tako i kod bogova. v' to ne n 1 ze kao 1 a 1d . uzeo Aristofan i rekao: Istina. zadatak epO s . . ako sam sto zaboravio. ka sloga: a sloge ne moze biti od onoJl ' 'ucle je ne. I Aristofan se nasmejao i 1mas pravo. Osim toga.¥ .. namera:a~ reci to .1: 'Vk umetnost1" h . ' slast bez bolestL ek pozanje· " }' " nostl. Tu opet vazi ranija restaje odista tdko.zika nausto ih je zadahnula l]ubavlJu bzi: om na harmoniju i ritam. i to i prema rodireljima.n i drugi u njima nahode. a ti ga slavi. a glasnoseu.a rot bazrivo primenluJe. a rnogao bi b inace u miru govoriti. ~r.. stvore jedue sa rug! esavinu. 1 Dakle.rirr:enjuje treba samo da g~? ost. svako bezbosrvo obicno nastaje ako ko ne ugada plernenitom Erotu nego onorne drugom i ne postuje ga i ne odaje mu cast u svakom poslu. tada to pod ne melodije i metre.. i sve zrtve i sve ono spada u oblast manrikea to ie medusobno opstenje bogova i ljudi . i prijatelji biti i sa onima koji su od nas mocniji: sa bogovima. ali istom onda kad sam na njega navaHo kijanjem. onda one donose rodnu godi" 'razbontu rn stignu hannonlJu 1 . Ali. k" a sam m 1:>. .Ijudima upotr.sve to ne bavi se nicirn drugim nego strazenjern nad Erotorn i nad isceljivanjern njegovim. . suvo .M k" su pre bili neslozm.tr E polimnijin9 Je obican. 0 d VISOk alms isk a g 1asa k 0Jer b .ida plemenitiii budu oni cenica da tre~a ug. onda one suprotnosti tu. isk ' ' r-ostala iz visoka 1 ms a glasa .a a~n ozudama koje se tieu kuvarske umet. tako da se cudim sto plemenito ponasanje u takvu buru i takvo draienje kao sto je kijanje: eirn sam poceo da kijam. i tako je opet mu.:i a je: oida ie. 'b postao ga sto e neslozno. i uestina proricanja je neimarka prijatelistua izmedu bogoua i [judi time sto ona poznaje one ljubaune snage 14 [judi koje teze na prau- b e d du ina bezbostuo. d li nama sa sobom sa. bas kao sto je H nasern zanimanju vu slast a ne izazvao rask. ar. nacin e lekarstVO. Aristofane. a docnije se sloo . ne da bih sto saljivo rekao . ' ' bog a [st. iako za to To mOZ .lZ1SHje't'm Ijudima . nnonija lu k a 1 Ire 6 .l. ipak. ' razabratl ko 1 187 V IP' 11 sa A da isto rako stvar stoi da i kaze. neko neslaganje i i a se sastoji 0 ic as d ' harm011l]a ~. su l' os nesloini ne bi m?o. I naime sazvueje. stavise. ao on' sazvucnc ne mOze 1 '1 dvo)'ene a ocnue koi pre bi e raz ne i sporosti oje su ik u sve re srvan" unost S Iogu na raj. v J' v v' nu i zdravlje ljudima i ostalim naprave. strazltl nad ledmm 1 nad b Ijudskirn i boian~klrn. bili oni iiv1 ili rnrrvi. I u samorn ka 0 erotskim odnosl':!a s 0 ~t~itma nije teSko raspoznavati ljubavne 0 sastavu kako h~r~omle~ t~di onaj dvostruki ~rot. 010 biti nikakve arrnornje. jer strahujem za ono sto mislim reCi. A to je bas zadatak vestine prorieanja da nadgleda razne oblike ljubavi i da ih leci.Platen 39 sto kazu ovi sto kazem.e d. Jer.ali ka~ ~streba da odnose i tu se JOSne na~ 7 'tam i harrnol1lja.ili pomoeu mUZlC e. 0 Ojlin d 'rna plemenite lJubavne veze. i prema bogovima. .189 stalo. nebeski koji to jOs J1lSH 1 d~.Zl dobra veStaka. ono je pre. ostavljaj se straie od mene. Mozda sam i ja u svojoj pohvali Erotu jos mnogo ispusrio. ili.~~. ili. ako ti imas na umu da na neki drugi nacin slavis boga.a je ona noga stO se jos ne slaze. bas ta 0 je 1 ritam di '1 I kIZ rZ1.. toplo i hladno. Eriksimase. I i tuce. onda je tvoj zadatak. n 1 }e veorna '1 AI' alazi lzraz. ' one suprotnosn. docnii se sje ini e. 1 e konstltl p .. pazl sto radis! Ti salu zbijas a da i primoravas me pod stavljam rvoje rekao.a. naime. i medljike onda kad pozudnost i bezredica zavladaju u ljubavnim odnosima jedstvari prerna drugima: tih niihouil» 14 i u godisniim uremenima zove se astronomija.jer v XIII doba pun ie ovoga i jednoga i drugoga. taj naCln nastikom j . Otuda. koUko se moze. alo obrati paznJu na ivirne tvrdl da se je na srvar oja Je razrna 'On nalm. .1 u SVllnav?~ta In: stv~fll:na. i ono sto sam rekao neka bude nereeeno. Tako mnogostruku i golemu. A opet sto je nes ozno I n~dokle go se k''.o tako 1 glm. rako da rnozerno opstiti jedni sa drugima.. b "tJ U harmon) iii.OJI odista. da i nelogicno tvrdi.ti i Y . h. rece._' i u 1ekarstVU. to je le?i. ali kad Erot koji se doba. st~ =. 1 u n:UZ1l. jer je i tvoje stucanje prestalo! e ~~:. drugim Erotom. da bi 1pozeo njegoe . svu moe uopste ima svaki Erot. rake o~de rn~ZI.monl)a je. Jer se 1 Je '011 v' v v' < v v' v ' .' z. eblJa bilo da valjano upotre bliJava vee/ stvorestvara sto zovu mel~peJom. a sazv d ne slaze. kuga i mnoge zivotinjama i medu biljern. H . tako d a ~ov .aciatl njihovu ~jHbav. ito . Razgouor izmedu beseda Potorn je. stueanje je odmah prestalo! I Eriksimah ie na to rekao: Dobri moj Aristofane. upraje . I onaj ko ga gde mle' " Erot sin Muze Uranu=. da to dopunis.

a sada nije nista do same ime koje se za porugu-. rekao je Aristofan. raeu .l nego li sro ste to ucinili ti i Pausanija. to je b je muski rod prvobitno od SUDea. i uveta. koja su bila okrenuta na suprotnu stranu jedno od drugoga.akneS. dakle. A pre svega.a-o . koliko su ih tada imali. medu bogovima najveci prijatelj ljudima. treba da upoznate prirodu ljudsku i njene sudbine. sastavljen od oba roda. _ postO uzimaj se same na um i -" k "espo beel''vne. sagradili bi mu najvece hramove i sili bi mu najvece zrtve. ipak. hodio bi kao oni sto u kovitlac skacu i pritorn pruzaju noge u vis i preturaju se u krugu: opiruci se na osam svojih udova. bilo najveca za rod ljudski. Meni se. brzo su se okretali u okrug.". muski i zenski. prilika svakoga coveka bila je okrugla: leda i strane su imale oblik kruga. i mesec ima jednorn i u drugom roduv. same jednu. i muskeg i zenskcg. cini da ljudi nisu sasvim osetili moe kad bi je osecali. i nogu isto roliko koliko i ruku.ri rnikao onaj je se svidi. Isprva su bila tri ljudska roda. Jer. A 190 hodio je ne same uspravno kao i sada na koju god je stranu hteo. naime.lIp . a njega sarna je nestalo: musko-zenski (androgini) rod. dobitak blO 1 . . i ostalo sve onako kako svako sebi po ovome rnoze zamisliti. A sro su bila tri i oblik. ravo polje moje Muze . tj. da je iscelieno.d f' ie Eriksimah .n d a C gan . naime. Aristorane a . nekadasnja nasa priroda nije bila ista kakva je sada nego drukcija. nego je bio jos i koji je pripadao i jednome i me rodu i od koga je danas jos same ime ostalo. Ja cu. dopustiti da Cetvrta beseda: Aristofan XIV . jer je i pornocd nik ljudski i lekar onoga sto bi. bio je tada jedno i po lie ku i po imenu. a su i oni sami i njihov to sto su bili slicni Bili su strasni snagom i !ceiLHEll !. a ne kao sro je sada slucaj gde se od ga nista ne desava za njega. ~1ozda eu t1 Ipa k .nego p . Zatim. Eriksirnase. - ne bih rekao sto S1 . nego i kad bi se sprernio da brzo potrci. a trebalo bi da se od najvise On je. a vi cere onda biti ucitelji ostalirna. ja mislim govoriti malo drukcije. a glavu izrnedu ta oba lica.Odista. pokusati da vam objasnim njegovu moe.Plaron 0 udarac. sasvim jednaka. i dva na okruglu vratu. i stida. ne kao sada same dva. a imao je cetiri ruke. poia v . zenski od kome irna dela i i rneseca.

.niti su ih mogli ostaviti da se onako razuzdano ponasaju. 1 m~zevnosti. one na samorn trbuhu i oko pupka.Pia ton GOZBA i imali su krupne rnisli. posrnatrajuci svoj rasek. Jer. jer ne Cine to od bestidnosti: nego od srcanosti. A za to je krupan dokaz to sto sarno takvi decaci kad odrastu po:taju ljudi za drzavne poslove. onda cu ih .u Ijud~ Ijub. bilo na polovinu od muskarca.a.etada nazivao rnuskozenski. nego ih samo oblcaJvpr~m~ra. i tako ce biti i slabiji a i za nas korisniji. i h~~brostI. svi oni m. i nisu umeli da nadu resenje. i vecina preljubnika postae Ia )e. ko)1 s.ka 1 pnJat~l! svom~ Ijub~vni~u.rak. jer su od prirode najmuzevniji. a to radi toga da bi u zagrljaju. postale su takode od toga roda.avlja u prvobitnu pnrodu 1 rezi da od dvoga napravi jedno i tako da isceli prirodu ljudsku. oni liub~ b ?ecake. . i osecanje pripadanja jednoga drugome. 1 to posredsrvom muskoga u zenskorn. I otuda svaki uvek trazi drugo znamenje koje mu odgovara. Od tako davnoga vremena dakle usadena je . niti su mogli da raj rod prosto ubiju ida ga kao Gigante nebeskom strelom udare i unisre ' . kao oni koji rasecaju oskoruse radi susenja. Naposletku.nJel1l.c~dno osvoji i prijateljsrvo. naredivao bi mu. Onda bi im izravnjivao mno191 ge druge nabore i udesavao prsa. i time ucini da su posredsrvom njihovim radali jedno u drug~~. d Svaki nas. i inace starali se za ostali zivot. bio smerniji. a ona ro ne ume d v O? XVI l b c . Prernetne im. raseceni kao svoje-. naime. i ovo su najbolji medu decacima i mladicima. pune zudnje da se srastu. i ljubav. ili kao oni koji dlakama razrezuju jaja". i to ako postanu slabiji. i tako su umirale od gladi i od drugoga nerada. mozda radi toga l.192 stidni. ao rru s in a je to uzajarnno ljubavno uzivanje. a ostalo.da mu i lice i polovinu e vrata okrece prema raseku. A svi oni koji su polovina od muska~ca.jos jedared raseci na dva dela.. koji sada zovu pupkom.rece . I kad bi koja polovina umrla. a ako bi se sastalo musko sa muskirn da bi bar zadovo~avali sv_oiu zudnju ~ ?rljenju i srnirivali se.va na to: dovoljno im je da provode zivor me~uvsob~m ~. to vazi za njih. dakle. stidne udove na~red. pa progovori: (:ini mi se da sam nasao nacin kako ce. da budu opomena na nekadasnje stanje.l od toga roda postaju heteristrije-'. naredivao bi Apolonu. A ka. Zasad d cu ih raseci svakoga na dva dela-. svaka polovina ceznula je za drugom svojom polovinorn i sastajala se s njorn. istina. 1" i d ' 1:>. i dok su jos decaci. dakle. jer uvek ljubi one sto mu je srod?o. tada ih sasvim . Svakako. te ce hoditi na jednoj nozi. Prerna to~e.edan drugome raduju i tako strasno sjedinjuju. oni. stavise: udarili su na bogove.jer bi onda unistili i casti i zrtve sto su im ljudi prinosili . ocevidno je da za necirn drugim zudi dusa svakoga od njih. pa se p:edavali radu. Jer niko ne bi 1110g . A one zene koje su odseeak ~d zene ne mare mnogo za rnuskarce. kao kese sto se stezu. kako se to sada zove. Ali Div se smilova i nade drugu pornoc: premetne im stidne udove napred. ostavljajuci jedan otvor. A kad postanu muze~ni. a n~vb. da se. vole zene. a opet sve zene koje vole rnuskarce i one koje su prelJub~lce. A koga bi rasekao. postali dvoje iz jednoga.. al~ t? je lvaz. dakle na ono sro mi danas zovemo zenom. I hodice uspravno na dye noge. Tako bi im Apolon lice okretao. od ~oga roda. Takvi su i c ~l1I. i radanje dece ne obracaju paznju od prirode. i ljudi biti i kako ce se ostaviti svoje razuzdanosti. takav covek postaje Ijubavnik aeea. ~ko hi se s~stalo musko sa zenskim decu radali i da bi potomstva bilo. kao male polovine od muskoga. A pokaze Ii se da su jos razuzdani i ne htednu Ii da zive u miru.av J. oni se predaju onome sro je njima samima slicno. Istina neki tvrde da su be. i sa svih strana navlacio kozu na trbuh. jer jedna b bez druge nisu htele nista da rade. da bi covek. nego vise naginju ka zenama. 1 oni ne zele da se rastaju jedan od drugo?.koJl k~~z e<:osvoj zivor ostaju jedan drugome verni. I tako su propadale. teste sarno prepolovljeno znarnenje od jednoga covek.eoze. Naproriv. sarno nekoliko nabora ostavio je. i one sro Homer govori 0 Efijaltu i Otu4 da su pokusali otvoriti put na nebo kako bi navalili na bogove. pa stane rasecati ljude na dye polovine. sluzeci se nekakvim ala tom kao obucari kad na kalupu glade nabore koze. bilo da se namerila na polovinu od nekadasnje cele zene.ednoga prema drugome: ona 'ih sas. ljube muskarce i nalaze zadovoljstvo u tome da Ide sa odra~l!:n m~skarcima i da ih grle. Posto priroda ljudska bese razrezana na dye polovine. oni ne bi urneli III kazati sta zele da jedan druzorne uradi. jedva je Div nesto smislio.a.uskarei koji su odsecak od onoga zajednickoga roda. jer ce im se broj urnnoziti. da isceljuje. xv c Div i ostali bogovi savetovahu se sta treba da irn ucine. te su se oplodivali ne jedno od drugoga i sravljali seme ne e jedno u drugo nego u zemlju kao cvrcci''. da tako reknern.da se i ljubavnik decaka 1 svaki drugi narneri bas na onu 5VO)U pol~vll1u. i druga u zivotu ostala. ni za jedan trenutak vremena. pa bi je. dakle. pa su se onda rukama grlile i pripijale se jedna uz drugu. jer su dotada i ove imali na prvobitno spoljasnjoj strani. Tako rece. onda bi ova ponovo trazila neku drugu i njoj se pripijala. vol~ muska:ce. kao oni sto igraju na mesinarna-'. vezivao po sredini trbuha. jer smo}.

ja vrIo dobro znam da bi ti. da cujemo jos i ostale sro od dvojice. jer si svoju besedu govorio tako da mi je bilo prijatno slusari je. negO" kad sa u rukabi k np!11a. °ako se ne U J'os J'edared rascepijeni.t. J er tome Je uzrck i sto je prvo biitna a d" od dVOJl~el akna i sto smo bili celi. kad bi mislio I Fedar ie tada upao u Dragi budd d Sokratu odgovarao.s nam je srodno. o db onO stO" vec 0 Je ie uzro to b5 ostane jedan. nernoj je izvrnuri na koji reci. Ali sam ipak bez brige. da se zbunim time sto en misliri da se slusaoci predaju velikom ocekivanju kao da odlican govor curi od rnene.Odista. ti . i te kako bi se ti veoma bojao i u neprilici bio.1. da iedan imate? ta' li O lh.' b . Na to je odgovorio Sokrat: I ti sam. u kome en mozda bid kad i svoj govor. ali . gatona. jer ie vee izreceno tako mnogo i tako razlicitih stvari. a to malorn broju danasnjih ljudi polazi i m " nama.' 1 . k a k 0 L ' .a am ie Erot .. ~as i oni npa s~. Prema toboa n3se knv e demo p'rema bogovima cestito vladali. Sokrare.Ok a se bogovima mrazi. i. jer. .Platen 45 tarnnirn izrazima. cia ne bude1110 grobnim stu bovi . . koji nam ie prirodom svojom v Ovo rekao go rvoja. v~dio racnna 0 njima nego 0 velikoj mnoiini3. dakle.uve~en da i cuo drug . ~~a~o i~ nai~oli~. rekao je Agaton.A sta. u cernu ~li ovoj posie i vojvoda. Sokrare." " oismo izma0 sHeba da svak~gaoi sudbini. novu na lZ. Ali zato svaki covek o p 5re d nosa ra opomm)e d a b u d e b ogo d usan..l k jetUS u jedno.: Isr:na. .U tm!~ kao stO rekoh. to kaoda va~l za aUSaIUjU .I a I.ko zna jesmo Ii mi takvi! Jel" i mi smo onde prisustvovali i pripadali velikoj mnozini.Dobro. ' 'davno zudeo: da se sjedini 1 sropi sa [jubavnikom.: raselio kao Lakedemonjani Arkadane''. ne bih Iepo radio kad bih 0 c tebi 510 grubo mislio. na i sUoP porninrno. Njernu niko suprotno neka ne radi . nam . lu. ~ vkie god d.A mnozine se ne bi stideo. a video sam tvoju pouzdanost i ponosirost kad si se sa svojirn glumcirna peo na tribinu! i gledao u 06 onolikim gledaocima. sprernan sam ne odvol.. nego b'1 S. stavise. 1 kOJl nam 1 za buducnost dale nalas ako se budemo pokazivali bogodusni.. znarno da nijedan ne bi to dan. da bi a tv' ro. Hi kako veliS? . 0 rri. i bas nimalo se nisi uplasio! ' .ma.V~ bi10.ot.. I kad ne bih znao da su Sokrat i Agaton veliki poznavaoci ljubavnih tajni. :. kad bih sada rnislio da ees se zbuniti pred ovo malo slusalaca. ali. ili. ako to :udlte. odgovorio b ie Sokrat.s·" je to Ijudi.AI. isceliti j tako nas uCiniti blazenima i sreenima.•.Onda bih bio odista veoma zaboravan. staviSe.. rekao je Sokrat.. i on i. ako se s bogom sprijateljin rorno ra~ 1 0 aci ':e1110 namerieemo se na svoga ljubimca. zacelo bi se od njih stideo. npripada.O u svoju prvobitnu prirodu. Kao sto sam te. d 'as stOpl!111 s ~a obojica zajednicki zivite kao da ste jedan covek.. bd bi se nasao s kakvim ljudima koje bi smatrao za mudre. da se ni nocu ni to da se'~e jedan od drugogar jer. moran bih se veorna bojati da nece urneti vise govoriti. povratiti u . ako bi mozda mislio da radis ndto ruino. a narocito sta recr Agaron i Sokrat. zrezani kao rasecene kocke I. odgovorio je Agaton. valja se bot. kad bi ti bio u polozaju u kome sam ja sada. nete t1 on nimalo mariti kako ovde ma v v v. Nego gledajre da li to zelire i da li yam ie doa a zdruzeul u sm bude _ kad bi to culi. moral! k nade pnro slavili boga koji to daje.vrne u sal. pokazao S1 se 194 dostojan u nadmetanju. tvrdim ja 110pste 0 'naCin rod mogao postati sreean kad bismo pobi sarnona taJsvako se namerio na svoga Ijubimca koji mu pripastigli citj Ero~.h po novo zapitao: 'zapita .' ". asa pn 'e ljubau. ' ki vo1jnO ak 0.v v d 1 v v r :0 . yam to u ielju ot k no. dakle. dU i . rekao je Agaton. ~ad ne bi U!11~edans drugim IlJ' .'. .. pet i u Hadu mesto dvojice budete sarno jet: d un1rete. valjda ne mislis da mi je pozornica glavu tako zaokupila da ne bih znao ni to da je parnetan ':0vek viSe uzbuden kad govori pred malim krugom razumnih nego pred velikim brojem nerazumnih2? . na ovima u re I'J~ fu i u izvajaru. slije:e u iedno. Naproriv.r da mu odgovore.. i orne se stO narn ie sada dato mora najbolje bJt1 ono sto je a to je: nati ljnbimca. a kako bi nam dopalo ono prvo. moja beseda 0 Erotu. .i •.· I sarno i za Pat .u . iudnji za celinom i P pa " ._. kad bi se namerio na druge mndre. Agatone. bili srno jedno. drukcija nevee zarnolio. rekao je Eriksimah. .\"'~ Razgouor izmedu beseda XVII .noz ~ 'l. jer su jos osrali samo je.. kako 0 muskarcima tako i 0 zenama. da im nrikazujes svoje pesnistvo..Hoces da me ureces. a sada nas je bog 1 I pre t. onda bismo Erota.Pravo govoris. kao ja sada.. poslusacu te. tako da od dvojice postanete jedan.nda me.i S3?a najv!se poma~e time s~o na.' d 'u ovima 1 mozda su obopca po pnrodl muskarcl. Agatone.e io ih kOl. Eriksirnase.' A . . Vd za ruko~· ~.Tik OVIsto 1 Pbilaziti kao onl. i da ne moradnemo o.l. . •b "oga kojl _ cia lui Eriksimah ne upadne u rec i esecu mi ne 0. e .

nego bi jedni sarno voleli i u miru ziveli. no ljudrna po hodi. Prema tome. ali se ne slazern u tome da je Erot stariji od Krona i japeta=. svaki bogu svoj dug. ne dorice ana. a onda tek da se raze govarate. Mlad on. . lepo govoris. 1 rnsta ne smeta da govorim.LU"" U odista nezne su noge. Jer cini mi se da svi koji su pre mene govorili nisu hvalili boga. Tvrdim. dakle. to niko nije rekao. A najlepsi je zato je ovakav: prvo. a to je ovaj: treba besedorn obrazloziti kakvo je. ocevidno zato sto je ona sama brza. i kakve su srvari ?ito ih poklanja ono 0 cemu treba da se besedi. sto ie sada slucaj otkako Erot caruje rnedu bogovima. jer ne bi oni jedni druge skopili i bacali u okove i ne bi vrsili mnoga druga nasilja cia je Erot medu njima bio. Fedre. $U oni istinu govorili. a ne Erot. ta bice jos i docnije prilike da se sa Sokratom .da ie najblazeniji medu svima. Platite.medu bogovima. 0 kojirna govore Hesiod i Parmenid". najmladi je medu bogovima. pre svega. pa onda njegove darove. pa cu onda govoriti. da kazern kako treba govoriti. On je uvek s mladim svetorn i bora vi kod njega. Fedre. A Erot je po prirodi takav da [e mrzi i da joj se ni izdaleka ne priblizuje. i dobro kaze ona davna rec da slika uvek prilikul. a pored toga sto je mlad i Homer bio da se pokaze d je boginja i da je U"'. A ima sarno jedan pravi nacin za svaku pohvalu svakorne 195 predmetu. bar brie nego sro mi zelimo sustize nas. Ja se sa Fedrom slazern u mnogima drugim stvarirna. ali Erot . ali morarn da s~ . dakle.ako ie pravo i ako nije zamerno reci . za pohv~lu Erotu i od svakoga pojedinoga od vas da prmum besedu kao pnnos. stvorila [e Ananka-. a one stare odncse. rekao je Agaton. da su svi bogovi blazeni. jer je lepsi i najbolji.ja. pravo ie da i mi Erota tako pohvalimo: najpre njega sarna kakav je. zelim.' _ Odista.V Peta beseda: Agaton XVIII . . varam. a narocito ako je taj neko lep! 1 veoma rado slusam Sokrata kad se razgovara. nego tvrdim da je c on najmladi medu bogovirna i vecno rnlad. a kakav je on sam koji je to poklonio.Platen stvar bude tekla. Za tu rvrdnju pouzdano svedocansrvo daje on sam time b sto begom beii od starosti. on. samo ako bude irnao nekog~ s kime se . nego su sarno ljude nazivali srecnima zbog onih dobara koja im bog daruje.

a opet 1 Ja 0 am postu .. og na cvetO d Erot '1 ode se nahodi mesto gde sve toga b ac . drugoga Lim pes IDudar a 1 ~ o . tu stan.. pornocnik. se nas . . to sto rot . se 51 om s uz· . i uzirnajuci vodstvo na svetkovinama..b o pravednostl. i odmor i sanak u ruzi".d razboritost sastoji II sav a rvanju na. koliko dopusta rnoja "u. ao sto zaze pnca' . bori L' .< koza taj jaci rzi. pore' plaV . sloZl onda" . laze. lemenito drZanje.. mada jos mnogo ostaje da . una u· . s1a I de I pozu e. u misli. i 0 razboritosn. a ni po lobanjama...··A . 'ot Arep. cuvan od srecnih. pos 1 Ov n e kr . naj 0ooa tre a geno . A' 1 tu nJ'eaove boje 0 azuje vec orava cito 0 raru epo tJ bil d du sobom u '.. u zelji. y. E 'oW III . Var nrema Afroc ItI. '1 .' a rvrdu cu . Jer..Svako bar postaJe pesm . v.T\re1ne ':\. Dakle. y •• L • v· • V· v v v."F.k v 1v •v 3 hrabrosn 1 '.. Dolazi mi na urn u stihovima kazem da je on onaj koji stvara: medu ljudima mir. udesavajuci da se sastajemo jedni sa drugima na svima sastancirna.ko bi mogao je Erotova mudrost kojom sva ziva bica i postaju i rastu? A izradivanja u drugim umetnostima . perjanica svih bogova i ljudi. 1a jer 111 n . dusama nego a TO se namen na KOJU 1 sta dom u SVlma . . pevajuci lepo u slavu njegovu i njegovoj pesmi koja ocarava pamet svih. run .I' 7 tu on 1 staJe 1 os taje . careVI ~. d A 1 . . Ova beseda.. ostao u rami? Odista. dlikuje.' l' b . jer se SI a ne 1Je Je d cove ka . u strahu. 1 ••. bil 'dusu kojd irn d kl . ·1 d u slada i poz. Sva k 0.' lb' <·tI· toaa boga bl'lo j'e hrabrlJeg' . ekslm stvanm .. Y ih i .. ru u sva u usu neg h-ace se ne bi mO?~Ok sdvab bio tvrd.. A ovo uzimari kao svedocanstvo za to da je Erot uopste odlican svemu duhovnom srvaralastvu. ga boga I ovo J ib lepon t. r.h da je neza .. i Div "u upravljanju i bogovima i Ijudima". d .rilici njek om. .. da mje na nas· . -lazu u tome a se· v·· E k ne di e nauue. k ba da se tTU 1 ' E'k .d . Pre svega. .ne ~ego po najmeksim srvanrna sto 1 J' lild1~ondl. redmetu [95 'su bas mek a :. eeen i ulazltl1. U .' ona] jU aVDl Z . i isceljivanje. i Hefest u na u tkanju>. zato sto je carovala Ananka. on 2 d A •E . desavale su se mnoge strahote medu kao sto kaze predanje. tre.. .' sto Je ~ . d li ice Erota. otac raskosi. a koja ima me canu.' '" odoleva" . donosilac blagosti. ne hodi po zernlji. jer u ruznoci nema Erota. i on ce vladati ~a . sto ko sam ili nema moze ni drugome dati.. a Jer Je u srci k . ali cirn se rodio. a nuzno sleduje a Je 11aJneZI1lJl. dragoY . zudnje. ednostl.. )u111m· 'd . v XIX b c d ie dovoljno. cveta 1 s 1 y ••• v V· v nije bio sa Muzarna pre"4 koga se Erot dodene. S .. d'111da nJ tu ne b ..Plaron GOZBA Taj isti znak primenicemo i na LJ':iJl1·H nego po .. voda najlepsi i treba da ide svaki covek. p Y n On naIrne. " de priljubljivan. Jer:'1mti sa . co je jaci 0 najEI ko)! drzi nego . blce sa v lad vd da ce on biti narocito razborit. poveden zeljorn i Ijubavlju. nego le .~~ bolji. i bltl najhrabllJl Ol Sv1 . i bogova i ljudi. on.1 svemu. V· v. miline. brizan za dobre.u ~'. zuden od nesrecnih.on d di . a relo ni na dusu ru na sto I 0 rugo su me· . Stav ise. Stavis«. irna i dusama bogova 11U 1 po igao nl . bujnosti. naime. da je Erot najpre sam najlepsi a onda i ostalima ostale takve stvari daje. r .' m pod silu trpl ako sto trpr. ' zakOl1l. 0 SlUZI _f . kojim se rot naroovO p prim Iik nak n1eg .···· v' v 'I . d . .' • Ovaj Erot prazni nas od nepoverljivosti. . . li Erot nas a ..E k . i stvaranje svih zivih bica .cw. VlD.' d lada nije snazl1lp no rot. U cemu se ko dragovol]no sa ragovo 1dot E otu 1.. branilac i JV".' a rnedu osta Ima.ih A jaCl Je ona1 j'. '. a . kd Najmla l]e . '" n . a .o Lb r riti 0 vrlini Erotovoj.ek i nogama i reiorn 0 iruje same naj10K d on a e. Skladnoj i gipkoj p. niti drugoga nauciti.-. k li opet ne re /d od nje odlazi. d toza i . a puni nas seu.a 0 1 . dk . drzave" 1 kazu d a Je to praveuno. I prvo. . 0znakom. bar streljanje. a . nesto odmerene zbilje.~ niko111.y bi'je.. Pre vee u pocetku rekoh.1' kad nesto ciru .":. d . govima. i tisinu bez vetra. Fedre... a a 0 su 0 1S . naJ'ndniji . neizdasan nemiloscu. . . v01JI1:... d . Fedre.I ant od Erota. jer neplernemto . t. 1 di . 1 0 lra '10" . njima.. I' . . .' . ni 0 I b og a .' . rl . . . izlazltl a I" E . . latko rnlflse . U\ . i pronasao je Apolon. na tvarna. . q. neka bude od mene posvecena tome bogu. milostiv dobrima. kohko se moze. nuj e u n)l1n . ..jer ne rZI Arej rota. 'osdasegO\OL d" d reCi a ostaJe J. odnosilac surovosri. 1 '. a onaj denuo.' n)'emu veoma mnogo raz oritosu.. d Y . a isto tako i Muze u muzici. zelje.zar ne znamo da se je ovaj bog bio ucitelj pokazao slavan i sjajan. njoj ima nesto sale. a s~v a. a. da i . uvdo ne se a. 0 IDudrosti.> ni bogu ni coveku. iz ljubavi za lepororn nastala su sva dobra i VA'<My" mao Tako mi se cini. b e scvetno . i glatku pucinu morsku. /b k Y. krmar. zao. tako da ucenik Erotov. tanJ·uje.rzanJe 1 rot uve gov01 1 'ito SVI pnznaJu. y. nab svoJoj: kao pesDlK ova] og Je ta -0 sti kao ~n S11 • "k k' svojoj urnetnO . .b k bli Ye medu na1m· a pore toga 1 gi a 0 1me k S di on po tome. l' este ve 1 z .. tek uredeni i odnosi medu bogovima kad je Erot rnedu ime ljubav prema lepoti.:l . _. pa Je 1 ne trpl III 0 se ( E ne Cllll IlVlce 1 Y . primeran mudrima. nebrizan za du.

i I1e znajuci ga. ako bi hteo lepo odgovoriti. ne prema vasim govorima. a sa izrazima i takvim poretkom recenica kakav rni odista slucajno dode na parnet. ! rvr sve rnogucne dl·t·e da j'e rakav i tolike srvari .Brat je.) nlsa . Tome pocetku veorna se divirn. ja yam cah da CU 1ja. rece Aristodem.nego kao kad bih. rekao je Sokrat..'. jos i ovo: da li je Erot i takav da ie on ljubav prerna necemu ili prema nicernu? A ne pitarn da Ii je ljubav kakve majke ili oca . . sam zn . po 1.Dopustam.Ali. ne glavom k. dragi Agatone.govora kc:ji je on~ko leb Uci l)a 1 rna ~ k ani Ostalo. ako zelite. I odista. na krai svoga govora Agaton ne zama h . "No to je samo obecao. izreci pohvalu. odgovorio je Sokrat. da ne budem u nepri" -: Pa k~o~~ugi kad ima da govo~~ posle.am da po redu s varna slaviti Erota i kad sam rekao sam v am 0beeaO· u Ijubavne stvarr. da ne zasluzirn podsrneh. . Kad Je Aga s da je mladic govorio kako dolikuje i njemu i bogu. ga ne onirna koji ga znaju. I onda lepo i velicansrveno ra go ja odista nisarn znao raj pohvale. ne bih ni mogao. a to ne mishm. Odgovorio bi mi po svojoj prilici. en.Jos mi odgovori vise. sine AkuA S~k~~\!eda sam odavno strahom nestrahom strahovao+. Gorg1Je . Dakle.." . otpoceo je Sokrat ovako nekako govoriti: b c Razgouor Sokratou s Agatanom XXI . da [e otae otac sinu iIi cerci. " ri. po onome sro on jest. Dakle. a bas nista se ne razumevam u . .. . ili ne? . samo ga pitaj. UZlne bi zadl\ 10 ni izbhza umeti lepo gotovo majuCi na u~ -ekao i otisao. k sreeni covece. brata ili Potvrdio je. Posle toga. Fedar i ostali. tako da mi se odisra dogodilo ono Ho. rece Fedar. Odista ne! Ali bar istinu.ar. odgovorio je Agaton.Dabome. razume se. da sam sarno irnao kuda. a onda njegova dela. rece. svi gosti. .Zar ne. protiv besede i . naime. odgovorio je Agaton. kad na me dode red. . 1 1:: . d 0 odgovono Je Eriksimah.. rn as ni d eva da se raz. . da bi bolje razumea sto hocu. napred! Dede mi reci 0 Erotu.jer smesno bi bilo pitanje da li je Erot Ijubav majke Hi oca . razume se. I primetlO sam kako sam bio smesan onda kad onemim ka o .ono n Agaton dobro besediri. v ' ~} d . a ja da cu . pripravan sam da kazern na svoj nacin. gledaj. Dakle. nairne da Ii je otac tiji otac ili nije. ostavimo to! Necu slaviti na raj nacin. . da se s njime sporazumern i da tek onda govorim.ie " glju 11 opom1nJ' se da mi. b (Jato IS az' . postupa k za h va I'jenje t kao i najbolji. rece. mono proroc 'I' .um treba da se slavi ma sro.' slusajUCina kraJ~ onu e~otu reCII recenicar a . ~t> '. ja sam. 3 govornika. to isto vazi i za majku? I to je porvrdio. mje sve jednako divno. rekao je Sokrat. li da treba istinu govoriti 0 svakoj stvari koja se slavi. kad si i ostalo tako lepo i velicanstveno izlozio kakav je. Fedre.y ¥ e . . Ciji brat ili nije? bi odgovorio? . ina Gorda sam od su ~ ~ala beseda1.Zar ne. 1 kliknuli su u saY~ ~ogledao na Eriksimaha i rekao: Sta velis. pozvali su ga da samo govori onako kako sam smatra da treba govoriti. rnislim da SI odista pro. Fedre. ton dovrsio svoju besedu. Kad bih. y. 0 sam craju c hOJa . na primer. u svojoj stvar. nije um"4. ali ri bid u neprilici..51 Uvodna rec Sokratova xx . to isto pitao za oca. all ko se . nairne: da se cuje kako se 0 Erotu istina govori. i prostOtl mlS 10 a iz istine oda birati stvari i da)e to I [a sam se odista ve~ma p?n~sio odlicno goih stO ao pravi postupak pn hvaljenju ma predmeta. i da menov? :tvbshs 1 'ki rekao kad sam kazao da ce Agaton divno besedi. . rocki rekao. 'biti u nepn ICI. treba li ti i takav govor. dopusti mi JOss da upitarn Agatona za neke male srvari. upitao: A sta? Da Ii je brat. . ucinilo mi se da si lepo otpoceo svoJU besedu kad SI govorio da bi najpre trebalo pokazati kakav je sam Erot.

J v" . onda zudi i ljubi dok to una III dok li ono stO zu . ' ~to on JOs n . ~dg~v di i Ijubi. da nista ne znam 0 onome sto sam tada rekao. Mislim da si ovako nekako rekao da su bogovi uradili stvari iz ljubavi za lepotom. jer valjII rnogucno / disi ' _ To je ne c 0 onome koji to vee 0 ISLa jes:e. r bav. i. _ Lepo gOVor de oak? / ' " ' '1' ko [e jak da buc J prema onorne sto smo vee prizriali.ie otrebno. " v Svakako. re"ka z~di. " mu je on jU v oleon ljubav? eel>' rna eemU . jer ljubavi za rugobom nema. . onda blS1110 mu kazali: 1 (O)l 'ldun as v Ivd ' ' bogat'.DakIe.Plaron 53 c . . da i . tebi ne bih mogao protivreciti.Tvrdis li. 0 govono nema k a . Jer. Razrnisliaj. _ Dakako. ako stvar tako stoji? I Agaton je odgovorio: Cini mi se. ') mu to n:1 p t\ kako teb!.' obi W bilo potr~?n kao je Sokrat.Cini mi se." eee kOJ!llTI dakle! Kad T1 co" ~ . su v '0 zaW g'revanm. . l. Nego mi reci jos ovo c malo: ne cini u ti se ono sto je dobro da je i Iepo? . naime. A ler rno ee takV11 vc ImaJu ovorim . zar mislis da je to Iepo? .> sa] _ Poku u Hi prema Dleemu. pro duzlO Je' ci rni ios samo ovoliko: da 1 E rot zu di1 1 1 '1' v 'I' 1A . odgovorio je. III ne Z~dl 0 da onO sto .Pa opet si odista Iepo rekao. dakle. Sokrate. recimo jos jedared ono u cese slozili! Da li je Erot sro drugo do najpre ljubav prema neonda ljubav prema onom sto je potrebno? . . 201 . a] ca" to' i: d " 'mas jer ov I'lTIam" da li ti sto drugo misus 0 sarno me to 1 sto vec . Z .te I'I om ' se ne P no a sv -e . da li je mesto onoga "pnr_o_ no ta~ _ Razmish. d . onO pre orio Je Agaton. I OJI sam . 0 sto je i prirodno..I kako dolikuje govoris. rekao je Sokrat. Sokrate. I ko bi t~ "e1im i da bu~em z~rav.el111.. dragi Agatone. odgovorio je Agaton. e to u onai rna h imaju sto imaju. . j' 0 ovima 1 0 svima takvim stvarrma da om d a OU 'k pomlS 10 d kl . .on savm 111 e. rece. c . ne rnozes protivreciti. I meni se . J'este.'e Sokrat. zudi li ono sto .I ~ "sa111 zdra: z. .Dakle. duzio: Ne znaci li to zudeti ono sro mu lOS I:> 'Sokrat . a ne za rugobom? Agaton je potvrdio. to da oni i zude ono sto vee irnaju. neko ko je velik zeleo da bude veis BI 1.Odista ne. 0 g I_ i svaki drugi koji nesto zudi.jeste.> Jer meni se. dakle "ao v 'v v . mu smo cemu. razume se. a ono sro je dobro aka je lepo.0 /. . bla a i zdravlja i snage. odgovorio je Agaton.koji je z~rav ~a bude zdrav 1. jos da je Erot lep.v " v A'" .Nuzno sleduje. h. .ja. i ako stvar tako stoji. ka 1.Istini. ti ze is :: 1 U potonje ~re~ a: "g irnas hteo to ili ne. reo li dakle .> pri ruC! 1 " v rano ono sto sa a trna : stane sanJ\ vreme o! d ovor1o ie Agaton. .v v / . l. prijatelju. v . onda bi Erot bio ljubav za lepotom. db' k I. Nisi li ovako nekako govorio? . re . za sve ove.Tako sam rekao. _ Dabome. AaatOn Je.v~' kao je Agaton. kad bi onaj kO]1 Je jak 1 zene _ Istinn gov~n~":~rz da bude brz. nuznost."c .'.l Zl. . Agatone.T 0.StO ~ nema pn rUC!. . ko paZIS. crru da je to sasvirn zn I nu .I ova j. odgovorio je Agaton. Agatone. . "'.v t~ 'os nije tu. ' cc . .d " _ Onda d ~ k _ o.A sta? Cemu je potrebna lepota. d' da ono a ZU IlTI d. odgovorio je. i sto on nema~ I st<:.onda je. b ono sto vee Imam. jer 50kratu protivreciti nije tesko. . odgovorio je Agaton. re . ZV da bi .v v v " v v v v v ' v v' / v ' .Nismo li se slozili u tome da neko zudi ono sto mu je potrebb no i sto nema? .R a etO. .Seti se sada onoga sto si sam rekao u svojoj besedi: prema cemu je ljubav Erot! Ako zelis. I ko] J.. . razumeo? "J d 0 po nrn Ii on !ito rug sve to potvrdio. . onda bi njemu trebalo i dobrote. -. Dede. v' ak Sokrat saeuvaJ u pamen i a 0 se s ecas pre a. . ako Erotu treba Iepote.0 re cao: a 'lkada re ik " b I' i d Hi ne. a e.~gat ze 1l~ . i 0 Erotu kazati: da li je Erot 'to lSto.. Eroru je potrebna lepota i nema je? . de Jak. nuz . Zudlrn ono sada vee imam 1 u potonje vreme Imam. . i sto lepote nikako nema.ga. produzio je Sokrat. a v v v v v v . ITS IJ. ja cu te podsetiti. dakle.jesmo . k tada pOZUdlO? Naprotiv. Verna naime: nije 1 to zu d nja d a mu 1 za popro '1' ia ' 011da je . . kao je Sokrat. a neeern prem urne se .to onakve stvan za kojima ZUdl 1 zudnja 11)Uhno: NlSU 1 [e pone ' v v v v' ' v .ebn~.Da d "A Je gaton. zudi ono sto mu je p~tr. ali neka vazi sarno onako kako ti kazes. '.

a jedna sam I ja je upitah: Kako to govoris? I ona mi odgovori: Veoma lake.jedan si ti. A bog se ne mesa sa ccvekom. a ko se razurneva u kojim drugirn stvarima. da i ti Erota ne dd!s bogom? I c d ( 1 t C t 1 XXIII Sta bi onda. zudi bas za ovim sto mu nedostaje. nego preko ovoga vrsi se say saobracaj i razgovor bogova sa ljudima. bio Erot? Smrtno stvorenje? Niposto.5S i"< . Odgovaraj rni: ne tvrdis Ii da su svi bogovi srecni i lepi? IIi bi se usudio ustvrditi da koji od bogova nije lep i srecan? . zapirah. ili u umetnostima iii u zanatima. Sta. zbog nedostataka lepote i dobrote. Posredsrvorn i onih koji se bave i i bajanjern. rece: sredina izrnedu smrtna i besmrrna.estabeseda. slagali u tome da ie velik bog oni koji kazu da on uopste nije bog? . svi se slazu u tome da je on veliki bog. dakle. Sokrate.Vidis li. A kako se one nalazi u sredini izmedu jednih i drugih. i to veliki. dakle. dakle.Tako mi Diva. ono ispunjava prostor izmedu njih. ili 0 onima koji znaju? 0 svima uopstel ona se nasmeja i rece: Kako bi se.Kako bi..Ali za Erota si ipak priznao da on. to je prost Ovih demon a ima mnogo. i svakim gatanjem i caranjem. i razlicnih. a jedan je od njih i - z e . tako da je sobom povezana. i na javi i u snu. ja bar ne bih! rekoh. Govoris li 0 svirna koji ne znaju.A ne nazivas li srecnirna one koji irnaju one sto ie dobro i lepo? . odgovorih ja. . .::. Diotimo? Demon. Diotima .A koju moe one ima? zapitah ja. Priznao sam. od jednih rnolirve i a od drugih naredenja i na zrrve. I ko se razurneva u takvim stvarima.Nikako.Dabome! . Pa sta onda? Kao i ono pre. . kako se cini. jet i sve dernonsko lezi u sredini izrnedu boga i smrtnog stvorenja. Sokrate.Ko su ti? zapitah je ja.Sokrat xxn d Ipak. . .Objasnjavati i donositi bogovima one sto dolazi od ljudi i ljudirna ono sto dolazi od bogova. . to je demonski covek. bio bog onaj kome nije dopala lepora i dobrota? .

to i jeste odista lepo. iskusan lovae koji vazda snuje neke zarnjan razboritosti i dovitljiv. ?dis. A opet ni prosti ne mudrosti i ne zude mudri da postanu. i bila je na vratima. kad svi isro ljube 1 to uvek nego kazerno da samo jedni ljube.Platen GOZBA d . dodadoh ja. . prijateljice. Sokrate. te je otuda nuzno da Erot trazi mudrost. i bez kuce. a drugi ne ljube? b . kad [e u dobru. sta zudi on od nje? . da ie Erot ono sto se ono sto. srecni su oni koji su srec. go stili su se bogovi.Cudim se i sam. i. i bez obuce.205 ~. jer je ba.To je vee. kao sto gomila misli. ali ipak cu ti je kazase. i blazeno. . prijatelj mudrosti kroz ceo svoj iskusan gatar. ima ovakvu sudbinu.y d m. jer je i Afrodita lepa. onakav kakav XXIV . 1 da SVI zele da im uvek dobro bude. ljubav za Iepotorn. nairne. a ko mati? . sin Metidin.To je poduza prica.udi ono 0 ceda mu ne treba.Tako je. To eto. nego da irnaju druga irnena. da na to pitanje odgovonm. ~a pri~er. ne tr azi rnudrosti. Zato ti se. . a u sredini je mudrosti i neznanja. Jer.1. zaseda onima koji su lepi i onima koji su hrabar je i drzak. . Sokrate. i detetu jasno da su to samo oni kou sredini izrnedu ta dva soja ljudi.1 VIse n~ treba pitati: a zasto zeli da je srecan onaj koji to zeli. kakvu korist on daje Ijudima? .ta j~ r:rot taka v ~tako postao. e . A bas to je teskoca u nesto se ona sama sebi cini dovoljna. zaro PC misli je taj i ne . ier lepo govoris.0 tome. i bajalo . zato i dela i svie ma umetnostirna jesu stvaranja. . nego istoga dana cas evate i zivi. Ti znas da je stvaranje mnogovrsno. All. svima je zajednicka. pa. a Erot je ljubav . jer je vee to. stize da sto naprosi. rekoh ja.ljubi. Sokra:e 1 ?lO. nego ciru se da je dat potpun odgovor . s Porom. .ona. A sto stece vazda rasako da Erot nije nikada ni siromasan ni bogat.Da bude njegova.. Nude.Ali ne cudi se.I sra ce imati onaj kome dobrota zapadne? . . sta zudi on na njoj? I ja odgovorih: Da je zadobije. a kako on trazi nuzno je da se nahodi u sredini izrnedu mudraca i neznalii ovome jeste njegovo poreklo.Ali tv oj odgovor zahteva jos ovakvo pitanje: Sta ce postici onaj ko lepotu zadobije? .ka~es. odgovori ona. i u ima prirodu materinu. ako mudraci ni neznalice? . stoji ovako: niko od ne tr azi mudrosti i ne zudi da mudar postane. jer je zacer na dan njezina a.Istinu govoris. i medu ostai Por. jer kad od ljubavi uzmemo sa~o neki oblik. zapitah ja nju. kako? zapitah ja. i oni koji to izraduju jesu svi stvaraoci. jer ie vazda drugar potrebe. ili kako mislis? . a za druge oblike sluzirno se drugim nazivima.1 ja j01 na to rekoh: Neka tako vazi. A sto si ri razurnevao pod Erotom. nerd.Nisam jos potpuno spreman. rece rni. odgovori mi ona. kad bi ko mesto lepote stavio dobrotu i zapitao.Istinu govoris. S druge kao otae njegov. otprilike sam ja opisala. udrost spada u one stvari koje su najlepse. mada nije lepa i dobra a orita.Ko mu je otac. odgovori ona.Koji su to. kao sto izvodim iz tvojih reci. je od toga da bude i nezan i lep.. poznato ti je da se oni ne nazivaju srvaraoci.Zasto. nije nikakvo si. Ta stvar. .M~s~is Ii da je ova zudnja i ova Ijubav zajednicka svima ljudima. zapitah je ja. odgovorih ja. _Akad bi nas ko zapitao: Sta hoce Erot od lepote. ako Je Erot rakav. i suv. a od svega srvaranja sarno je jedan deo izv v- . . a njima pripada i Erot. spava na vratirna i putevima pod vedrim nebom.: Zato sto irnaju dobrotu. rodila Afrodita. i nezno. Sin Pora i Erot. . dakle. . ljubavnik zudi dobrotu.Na primer. A kad su rucali. ljubavi dostojno. on je. Sokrate. . ali ponovo po prirodi ocevoj. Pre svega.. dragi Sokrate. rekoh joj. rekoh. Posto se napio nektara. i savrseno. .a jos jasnije ovako zapitam: Ljubavnik zudi lepotu. ovako. voli lepotu. lakse mi je odgovoriti: bice srecan. i Penija l . u isti mah. . a ono sto ljubi ima neki drugi lik. odgovorih. . jer je od oca mudra i okrernemudre i neokrerne. dakle. ko ako je mudar. pokusacu odmah da te obavestim .Ali. uvek leii na goloj zemlji j ivaca. mislim.~a ipak. i sofist. koji traze mudrost. . jer svacemu sto iz nebica prelazi u bice uvek je uzrok stvaranje. rece ona. on je vazda sirornah.ude Por u basru Divovu i onako pijan A Peniji pade misao na pamet da zbog svoga sirornastva za. mi tome obliku nadevamo ime eeline i nazivarno ga: ljubav. . rece ona. I nije se rodio ni kao besmrkao smrtan. prirodemona. ne kazerno da svi ljube. . nairne. Erot cinio savrseno lep. kao st~ n . legne pored njega i zacne Erota.jos nije bilo vina .Na to pitanje. rece . Diotimo.tlmo:' d. Zato je Erot i pratilae Afrodirin i sluga njen.

mll dros [a cu ti. . rece ona. te ne rada. .se ei~~ da yS. jer ona one sto nju grli oslobodava od velikih trudova. . kao sto ti mislis. uvek tezi na to.u njiim gota veni udovi stetni." _ Zar ne. naime trudnoca i radanje. i kako inace sve drugo cine? 0 ljudirna. dakle. Odista. . rnislim. A nuzno je zudeti besmrtnost zajedno sa dobrim. i one koje hode po zemlji i one koje lete. naprotiv. k. 1 ljubavnik. za ?jih . _ A sto? Zar ne treba dodati da oni vole i to da dobro bude nu. tada zudi da rada nasa priroda. produzi ona. sta je uzrok ovoj ljubavi i zudnji? Ne opazas li u kakvu se jakom uzbudenju nahode sve zivotinje kada zazude da radaju. IvajU se stvar . A zasto. Ali to u onome sto je neharrnonicno ne moze da se dogodi. Diotimo. potvr . ako smo se slozili u tome da ljubav tezi na to da uvek poseduje one sto je dobro. dvojen.t 0 ne'go dobro. Sokrate. re k 0 h i ja.Do zacinjanja i do radanja u lepoti. . prerna ovom razlaganju.. re~oh ja. rusta d rugo sto ~ . do radanja? Zato sto je radanje vecno i besmrtno ukoliko je to mogucno smrtnome bicu.. treba za srnisao tvojih reci. i kada dodu u odredeno stanje. . ra d.y dih . nije u isti mah kakvo dobro.S tvame. na mUZI u I metre. se pre ~Jtini rni se da istinu g~vo.y k h z _ Istinu govons.V V v • v v hovo? dd . n dai ti dobijaju opste ime: I ljubav. nije uzivanje to hovl. mogao bi ko misliti da to Cine po razrnisljanju. _ Fa tako je i sa ljubavlju. .m kOJ1 SV?Ju sop. _ _ Moze li se onda... Sokrate.OJlldu. A to je bozanska stvar. Ja b ar ne mlSl'lITI. iii radi ~ilos?~ije. dakIe. nurno je da ljubau teii i na besmrtnost. pa zacinje i rada.~ d bra sto l.Onda cu ti ja. .ris.. Zato: kad se leporne priblizi one sro zudi da rada.. 1 [a .' 111 i sta rade oni ljudi koji idu za tim dobrom da bi im se idu j1111dPute mogli nazvati Ijubavlju? Kakvo je to delo po sebi? Urnes por uu 1 na li to re~()nda se odista. rece.stvenu . on~1ne naziva se sarno to.azatI. i ja to ne razumem. za sreeom.. a neharrnonicno je sa svim sro je bozansko one sto je ruzno. Ali ja ucim da nema ljubavi ni za polovmom m za cee polOVlD~ to prijatelju moj. i umirati za to. cak one koje su najslabije sa onirna koje su najjace. dakle. t .I ~ v' v' Platen 59 iku i . liubau tezi na to da joj uue]: pripada ana sto_je dobra.)06 I)'udl vo_ e ~ Tako 111i Diva. Sokrate.Prorockoga dara. . za . . I ljubiti. nal . i kako se same gladu muee sarno da to othrane. A ona rece: Mislis li da ed ikada postati vican ljubavnim stvarima ako to ne razurnes? hovo? _ to tre ba d0d atl. koji se odnosi . ucila me ona kad god bi se vodio razgovor 0 ljubavnirn predrnetima. istina. sopst njihovo. rekoh ja. dakle. kad se priblizi ruznorne. uprauo. 'T [e.. i to je u bicu koje je in ace smrtno besmrtan deo. iepott . traze. jer svuna nurna. Jer ljubavi. nego 1 uvek da bude nJI- . Jer zdruzenje coveka i zene je radanje.se ne ~aze n~ d~ liunova~da sU Ijubavnici. . i od radosti se razliva.. xxv b _ Kad ljubav.rekoh ja. I ta k 0 ne posto)!. dodadoh ja . i ne sarno da bude niihovo. Ali koji je uzrok sto zivotinje ljubavna zudnja tako osvaja? Urnes li to reci? I ja opet priznadoh da ne bih umeo. rece ona. osirn a k 0 ne k 0 SVOJlmv I asnistvom zove samo one . .. Ili ti mislis da vole nesro drugo? 1 .Razume se.je no?e i ru~e ako i:n. I Uopste uzevsi.1 te I om -A 10 v b "1 c i dusom. 1 taj nosi une ce line. Prema opsten: n~zlvu ~va~a zudnJa d . i zatim: kad hrane one sto su rodile. a tudim ono sto je z1o. rece. Mera i Ilitija svakome porodu-. to je za svakoga ona najveca dovitljiva [jubav.ante u I k . istinu potpunu govons. rece ona. A radati ne moze u rugobi nego u lepoti. a syam? om. rece ona. dok je one sto je lepo harrnonicno. pitarn te sada: ko. tO Je nesta . svi Ijudi i telom i dusorn. onda se one razvedrava. odgovorih ja. y . . prvo: kad se pare medu sobom. c d e 207 XXVI Ovome svemu.z~ Je?I_l1~_obhko:n 1 njernu be.. ne bih divio rebi zbog . jer ljudi su lino~i~aodadu odrezay i svo. re 0 '. iii da teku All z~ ~~eradi gimnastike. .dobrom koji se radi mnogih drugih ciljeva obracaiu njoj. ..Neka bude.Nego do cega? . _ lima. . onako prosto reci da ljudi vole dobro? _ Dab0111e. Otuda u onome sto zudi da rada i sto je vee nabujalo nastaje strasno uzbudenje u blizini lepote. onda se zlovoljno i turobno stiskuje i okrece od njega i povlaci se. i oni koji imaju taj deo srvaranja naranjem. i kako su sve bolesne i kako ih ljubavna zudnja osvaja. i kako su spremne i boriti se za to. i jedared me zapita: Sta rnislis. jasnije kazati. nije do lepote. _ Treba 0 at! . Trudni SuI. nego plod svoj nosi dalje kao tezak teret. Kalona je. jey~no ucenje d~ l)ub~ o. aoc1.ti rvoje i ne bih k tebi dolazio da bas to naucim.

i od kose. kakve bilo muke da muce 1 da umru za to. mlshs h tl. A koji su trudni u dusarna . da saznanje odlazi. kako misle. rnislim. ona. Z ato se neorugr stvorenje od prirode ceni podrnladak. '' .zudnje. ru a cudnije od ovoga to sro i rnedu saznanjima nasim jedna ogOtaju a druga propadaju. jer se u svakom srvorenju nahodi ova i ova ljubav. mada nigda u sebi nema b' 0 nego se uvek podrnladuje i gubi PODeSto. I rnisleci na to i u prisustvu i odsustvu. nann 0d rzava se sve e time sto uvek sasvirn isto kao one je bozane sro ono cega nesraje i sro stari ostavlja drugo novo katim ' Sk " 0 bilo. ja se zacudih i rekoh: Dobro. i sprerna se da poucae va. zajedno s njim hrani one sto su rodili. spasioce Lakedemona i. da radaju telom. onda i ovaj. ukoliko uvek ostavlja iza sebe dru~o r. Sokrahotes da obratiS na ljudsku Ijubav prema slavi. " y Y. iIi da bi Ahilej za Patroklom u iIi da bi vas Kodar3 pre umro da saeuva kraljevstvo za XXVIII U ovakve tajne Ijubavi1 mczda bi svecen. Kad je ko ovirn od mladosti brernenit b u svojoj dust kao pravi bozanstvenik. re\lkestida za Admeta umda. odgovori: Budi uveren u to.""LUH~U' svoje sinove da nisu verovali da ce irn "zbog iunastva rrajati besrnrtna uspornena ". onda on veoma raduje i telu i dusi. bojazni. rece. koju rni jos sada cuvarno? Razurne se. i takva coveka odmah obasipa govorima 0 vrlini i 0 tome kakav treba da je do bar covek i za cim treba da tezi. zavideci im sro d iza sebe ostavljaju takvo potornsrvo . tako da takvi imaju mnogo prisniju uzajarnnu vezu nego sro je bracna i rvrde prijateljstvo. kao sto vee rekoh. a tome su roditelji i svi pesnici i od rukotvoraca oni za koje da rnogu pronalaziti. onda se nemoj cuditi. i da prema tome nikada nisrno pos anj'irna. Koji hoce.z oga ~ao I. ko za tim pravim 20 . dakle. premudra . da se ljubav od prirode odnosi 0 smo se vee vise puta slozili 1. [er su lepsu i besrnrtniju deeu zajednicki rodili-'. onda zacinje i rada ono cime je odavno zatrudneo. Jer. jer je bremenit.Pia ton 61 1\1" pravo zato sam. i od . na primer. v' XXVII b I bd cuh nien govor.!mo:'inu . da radanjern dece besrnrtnost i uspomenu i srecu.i cel?g tela~ I ~1ev sam~ od tela" . i takvih koji su u dusarna rrudni. mislirn. jer je i samo takvo. ovaj se ipak naziva istim. mogao biti u Ijubavi. dolazi L1 dodir s lepotanom i saobraca s njirn. a d rugo propa d a. koje irn daje besrnrtnu slavu i uspornenu. i tako razro» '" ' te se emli da Je ovaj. jer u rugobi nece nigda radati. vecna I esmrma.leI' ono se zove razmis janje.s vecoj meri nego u telima . rece. r i u onom vrernenu u kome se 0 svakom pojedinorn stvod )e'i i da je isti kao sto se. rece. jer zude za onim sto je besmrtno. Diotimo. kako ih snazno Ijubav da slavni .J' . oni nagmju i predaju se tome obliku ljubavi. 0 'rate.nlado me. 111lsljenle. sve to ru VI e. Na ova] nacin. obilazi i trazi lepotu u kojoj bi mogao radati. tece. esava se zato e.. v :1 . ali za one poslednje j najvise jima su samo priprema i ovi n1z1 j ri. kad on tako. rnislim. Pa sta joj dolikuje? Saznanje i svaku osralu vrlinu da rada.~~vi. I lepim relima vise se raduje nego ruznirn. iIi ako hoees. sAmrrna pnro ~ tezi 'k rko ie to mogucno. a irne mu je razboritost i pravednost. eele lieje kod i 5010n7 zbog i mnodrugi ljudi na drugim e koji su i Iepa Ii. A ponajvece . Ii odista tako? je kao pravi 50f1sti1. deeu kakvu ie ostavio Likurg6 u Lakedemonu. radosti.oni naginju onorne sro dusi dolikuje i 209 da i da rodi. covek od detinjsrva naadZl~ostari. zalosti. Jer. Nego mi kazuj uzrok j ovome " d om u lju bavni avnrm stvarima: :~g dak!e verujes. stavise. v. d d sava . "teku za sva potonja vremena=".jer irna ih. i od i o~~~sti. ako ne uzimas na urn l. i o~ ik cudi. to ona rnoze sar~danjem.. . a b esmrtno na druzi nacm. kad pogleda ina Homera i na Hesioda i na ostale dobre pesnike. 1. ier a ' "ik: da ne osta)e isto. i to u jo. sve to svi oni Cine za besmrtnu odliku i za ovakav ukoliko su bolji utoliko vise. Kod u eemu .v. nego. bro lUul.i da . I k i k d t' . 50krate. i dosao k c da mi ucitelj treba. ne bi. i sa svakirn pojedinim saznasazn 'Vi' . d 'a naime sa istoga ra. i sv~ju. 1 U video sam U 09 v Y. jer zaboravljanje je odlazak sazna'f'tlDo:sr3'slj'anje brazuje o novo mesto onega sro odlazi. I svaki bi voleo da su mu se takva deca rodila nego ljudska. nego Jedno postaje. ima smrtno u 1 sam d i telo i sverugo. i ponajlepse saznanje one koje se odnosi na uredenje gradova i stanovanja. jos vise !le?o za svoiu decu. pa ako se narneri na Iepu i blagorodnu i obdarenu dusu. i kad InU dode odredeno vreme i zudi da vee oploduie i da rada. tako reCi. moXuditi u morne tvrdenju. njima su vee i mnogi a za vremena i kako su za to cia pr- c opasnostima. nego da se.

samo tu uspeti da ne rada senke vrline. niri se srnanjuje. Jos nemu se ta lepota pokazati kakvo lice. nego kad bi mogao da sagleda samu bozansku lepotu u jedinoj njenoj prilici? Zar mislis. nego kao sarno po sebi i sa sobom jednovrsno i vecno-. izjavljujem.'j za lepim telima2. 1.. svaki covek treba da postuje Erota. da bi neznatan zivot bio onorne coveku koji onarno gleda i ono posrnatra onirn time rreba-i i s njirne 212 saobraca? IIi zar nemas na umu da ee on. kad gledate ljubimce i vazda s njima boravite. ili u zernlji. ni kao drngo sto pripada telu. dovde upueen u tajne Ijubavi. ako neko irna sarno pogodnu dusu tepr~o telesno cvetanie. naime. T'0 Je bas Sokrate. Sta bismo tek onda irnali misliti kad bi ko mogao postici to da e vidi lepotu po sebi. posmatrajuCi Jepo'm redom i pravilom. GOZBA 63 b c d e am da li bi bio ja ti 0 njirna govoriti. 3 . jer se prave vdine dodeva? A ko je rodio pravu vrlinu i othranio je.e a r~di da je lepota na kome bile telu sestra lepoti na drugome tesam ~\ Ibi ako rreba ici za lepotom u opstern obliku. na ova k. Je Erot. A posle toga lepotu u dusarna ima smatrati dragoceniiorn od na telu.m d~ ide na tal posao. kojirn c covek ide k tajnarna ljubavi iIi kojim ga drugi vodi jeste oVO: treba poceti od rnnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjali radi one pralepote. onda rnu. b Ijubi jedno od tih tela i da u njernu rada lepe misli. okren~t pr. i od ova dva svima Iepirn telirna. kazala Diotima. dakIe. i od saznanja dospeti najzad do onoga sazI_lanja koje nije saznanje ni 0 cernu drugom do 0 samoj onoj pralepon. Na raj nacin on ce. raj rreba da vee mla? . ako s~ to ikako rnoze. i od lepih poslova lepim saznanjirna. nesto ana. to pada njemu. uspinje od ovih stvari na zernlji i kad pocne da sagleda onu praleporu.. a za ruino. da se naposletku tako upozna sustina Iepote. parnet zanesu. najpre. preko prave ljubavi prerna decacima. red ce gosca 1Z Mantineje. a ni kao kakav govor. Zato bas. tome pada u deo da bogu postane mio. b a sam uveren.~ Erotu. bilo veliko lu. ne zna' neeu u do b rOJ vo )1popustm. nima da postane ljubavnik svih lepih tela ida u on oj izuzetnoj shvar~'prema J'ednome relu popusti. nepornesanu. ~. ili u cernu drugom. je k' . nego sarno da ih gledare i zajedno s njima budere. ako igde drugde vredi iiveti kad posmatra lepotu po sebi.a po I(Usa). To mi ie. proide :. uzmi da je recena kao pohvala i.nisliti da je Iepota na svima telima jedna i ista. nece se vise zadovoljava~ot~ I om lepotom. znJU e v . '.m?r~l epote: p~smatraJucl ga.. neces je uporedivari sa zlarorn i leporn haljinom. . i rime biri nisravan i simivall"" car naprotiv. radi cega su se i vdiE svi predasnji napori.vu 1epotu . pokusavam i ostale da uverim da za ovakvu tekovinu nik~ n~ bi mogao Iako naci boljega pomocnika Jjudskoj prirodi nego . } "e mnoge i lepe 1 velicajne govore i rnisli u raskosnoj Ijubavi prerna rauac osti dok tu ojaea 1 o rasre 1 sag J e d a jeono je mo 011ak vo sazna" i od ' . duzl ona. v v ' sto XXIX Ko je. a n. Pravi pur. 0 I: ' tl paoraca na mOJ'u besedu bolje mozeS.e '. a e . Je. ' se odnosl . " . :A~o je ko . Prerna tome. a ovome a prema onome ni kao da Je sarno za lepo. Fedre i vi ostali. po k usa)i d a me pratts. dragi Sokrate. i ako ikome drugome eoveku pada u deo da bude besmrtan. da i ne pijere i da ne jedete. sve b je lepo ucesrvuje u tome na nekakav nacin sro to ostalo nasra!e i ~estaje. ni danas lepo. zadovoljiti se ovirn i Ijubiti ga i za njega se a sat' i radati i rraziti takve govore koji ce rnladice uciniti boljirna. ne rnareci za njega i drzeci ga nestrast! znatnim. kad ih gledas. Fedre. ~ .l iedi mu d r. ili sa lepirn decacima i mladicima . Ako nju jedared ugledas. i niti postaje niti propada. od jednoga tela dvama telima. mogao bi gotovo dosperi do cilja. j od lepih tela lepim poslovirna. I kad vee gleda to obilje Iepote. jet se senke ne dodeva. ako ga vod njegov pravilno vodi. . kad se ko. Medutirn. ne ispunjenu ljudskorn ploti i bojarna i mnogirn drugim smrtnirn tricarna i kucinarna.. nego pravu vrlinu. a k'0 '1" .V de C v v. epO A posle poslova treba vod da ga privede k naukarna+ da vidi lelauka. kao rob koji neguje Iepotu kakva decacica ili tkl. ako Ii ne. ako hotes. a ono niti se ista povecava. a zatirn da tl. ili na nebu. rece. A kada to um. 1 t deS mogao. jasnu kao sunce.u Ko hoce praVlm pute. Ovu besedu. niti se mnoii niti ga nesta211 s jednc strane ruino. koji ti. bilo to u zivu biv v sto sto ell. pa S1 sprernan i ti i mnogi drugi. sve to [edno s drugim srodno.dospeo do ovoga stepena zivora. i ja sam uveren u to.~a .:~veka ill jednoga jedinoga zanirnanja. nazivajje Cime hoeeS i kako t1 je milo da je nazivas! v v A pI Sf Vl C( A d. kao da se hodi po srepenicarna. ni kao kakvo znaani kao neSto je sadriano u cemu drugom. . kako bi se uverio da je telesna zr Je 1 ta ndto neznatno. reee. taj se kraju Jjubavnih te tl 1 ugle'd an' nesto po epo. : s~m g~ postujem i Ijubavnu umetnost negujem i drugima to preporuCUJem. niti mu se ista mace desava. ni ruke. cistu.l sada i vazda slavim moe i iunastvo Erotovo koliko god 1110gU. To stara ~ovesti dotle da vidi lepotu i u poslovirna i U obicajirna i da opa. gledajuCi lepotu okom kojim se ona moze gledati.

. da se ov- rekao je Alkibijad. nego morate piti! Tako smo se pogodili. veoma odlicnog i veoma razboritoga oca. Eriksirnase. a kad . Zato paz! da on i sada sto ne uradi. rekao je Eriksimah. Od onega vrernena. jer mi se Ijubav prema ovome coveku razvila u ne malenu muku. i gleda me. jer ja veorna strahujern od njegove porname i ljubavne vatre. koji u besedarna prevazilazi sve ljude. pa se onda spustio. naime. je na noge i viknuo: 0. a sto sam njega. kad mu je morrice nalilo.Napred. otkad sam se u njega zaljubio . nairne. ako ima. rekao je Alkibijad.Ne. nego vazda. a mi niti sto govorimo niti pevamo-l. ne samo kao ti nedavno. zdrav mi bio! . ja izabirarn sam sebe.I ti rneni. nego si izrnudrovao kako eeS lezati pored onokoji je najlepsi medu svirna sro su ovde?! I Sokrat je rekao: Agatone. Za dolibasu 1. odlicni sine. kakav veliki vrc. Sokrata. rekao je. nego nas pomiri. Ovaj je napunio i najpre sam ispio. I zasto si sada dosao? I zasro si se opet na ovo mesto spusrio? Kako nisi pored Aristofana. a onda da ga 214 ju Sokratu i u isti mah rekao: Protiv Sokrata. Herakle. gledaj da me branis. Sokrate? Ti me opet vrebas. Alkibijade? Pred b nama case. daj amo onaj psikrer+! Video je. pomazi mi. Kako da postupimo. inace ovaj iz sumnje ljubavne i iz zavisti cuda pravi. Alkibijada. ili ako pokusa da nasilje cini. dok se vi napiiere. za ovo cu ti se drugom prilikorn osvetiti. nego presto kao zedni ljudi pijemo? Na toje Alkibijad odgovorio: 0. rekao je. IIi ne treba. jer koliko god ko naredi. da on ddi vise od osarn kotila. I u isti rnah uzeo je nekoliko rrakova. i sarno sro me ne bije. c d e XXXI A kad se spustio. A sada. ali sta da cinimo? b rekao: Izujte. Tada je rekao Eriksirnah. Nego neka ton donese. ljudi. Agarone. i da rni ne zamera sto sam okitio rebe. nerna mira izmedu rnene j rebe! A. daj mi koji od tih trakova da okitim i ovorne njegovu cudesnu glavu. . A Sokrat je. ostavio neokicena. ne pomaze mi nikakva lukavost. ispio. pa si zato seo sto se obicno iznenada pojavljujes gde sam te najrnanje biti. sta to ima Ci? Je si li ti to. mornce. ja ne smem vise ni jednog lepotana da pogledam ni da se s njirn porazgovararn. a zato se ipak nikada ne opije. mu je na Sokrata. ali ko nam je treci drug u picu? mah okrenuo. privezao ih na Sokratovu glavu. onoliko on ispiie. ljudil Vi kao da ste trezni! Ne sme yam se to dopustiti. ili pored koga drugoga koji saljivcina i jeste-' i hoce da je to.65 Dolazak Alkibiiadov xxx je poznao. nego ti.

.. tako reci.x. ' " . A ti se od njega razlikujtS sarno u tome sto ti bez frula nevezanim besedama to isto postizes.v ' v v' Beseda Alkibijadova XXXII . I' g susedu s desna. i nije mi dusa bila uznemirena i ozaloscena. ljudi. je Alkibijad. ljudi. kad ko tebe cuje ili koga drugoga koji govori tvoje reci. . dakie. SVI nu drugi vee smo govonh.. to je lepo receno. Medutim. rekao je Erikslma~. nista ne govori da. od ovoga ovde Marsije. kad cujemo nekoga drugoga kako govori. frulama ocaravao ljude snagom iz svojih usta. v' ' ~ \0J e Mislis 11da to treba. re sam pornislio 2 tr: v .cul a to zena. a k po secanju re knem ne1 a '0 ro ~z s odavde cas odande. nece ustezan. i a k0 r'em . nije to. . 'd .? rru s~o cHi da je svaki s desna ~edo~n ~uzan ?a l~rece besed~ ~ Eroru st~ odl~ I su ida ga proslavl. A ti." ' me _ Dobro. Sokrate. . verujes y I' tl sto onome sto Je SkI rat rna 0 pre ka .to ne bi bilo pravo. da su im besede dobre. nairne.. a vidim da se to isto i mnogirna drugima desava. ErikHoeu Ii napasti na ovoga coveka i osveriti mu se pred varna? _ Hej. laka stvar da ca sam izdasno i po redu prikazem cudnovaro bice. pa i sasvim odlicna besednika kako govori druge besede. . ali nista slicno nisam osecao.u rukama: kad ih covek rastvori. odgovorio ie Sokrat. rekao je Alkibijad. ova.Platen zato sto lekar ti vredi koliko premnogi drugi. Naprotiv. naredi Sokratu sto ti bude volja.a radis? .mi smo svi uzbudeni i ocarani. da on veoma 1iCi na one silene! sto sede u vajarnicama herma gde ih izraduju vajari kako drze siringe iii frule.. odgovorio je Alkibijad. ovako ucini: da eknem sto neistinito. neces po svoj prilici ni sam sporiti. se ako u njegovu prisustvu pohvalim koga drugoga. Kad ga. . ni u kome. k~ca mi srce mnogo jace nego onima koji su pali u koribantski zanos>. slusaj dalje. On ce mozda misliti da cu ga prikazivati sa smesne strane. doduse. same svojom bozanstvenoscu. navescu ti svedoke! A ne volis li da sviras? I to tako da izazivas mnogo vece divljenje nego Marsija? On je. rekao je Alkibijad. nalazio sam. pohvali Sok:ayta! Kakc kazes? zapitao .' d I' d a 111 _ Istinu cu all pazl: opustas 1 to _ Svakako. Pre n_ego ysto S1 n usao.J 1 0 I oSlIll·· ne znas a stvar stop b as suprotno onome sto je on govono. a kako si dlOZe ep. bez narocite sposobnosti frulaseve. a ne njega. Ti volis da se besno rugas. iii CUO covek. lje. sta vise. rekao je Eriksimah. istinu dopustam i. ' ga 11 _ HoetS li curari? rekao je Sokrat. sro je Olimp" svirao. e d eciuj. Ja tvrdim. naime.jer namerno necu rusta sIagan. n. kao nekome koji se nahodi u ropsrvu. a da si im i po ostalorn slican. nairne.eeu nikoga d~ugo~a ~1Valiti! . a ne radi podsmevanja.'1' 1. kazao bih vam pod zaklervom sto sam sam vee pretrpeo od govora ovoga coveka i sto jos i sada trpirn. po_ v v I l'i. cujem. pa ako i slabo govori . a ti onda el111 tako. "v ' ' . njegovu ucitelju. 11' I). odmah mi upadni u rec. ako hoces. 'er ja u tVome prisustv~. Jer. i ronim suze kad slusam reci ovoga coveka. svirao ih do bar frulas iii i losa frulasica. _ Tako mi Posidona. Od nas bar. a kad izgovons. rekao je Sokrat. . .. ie red iu da ispic a jos nISI ?_ovono. . mogu da osvajaju i da otkrivaju ljude kojima su potrebni bogovi i posvecenja.. ja cu pokusati da hvalim ovako: naime u poredenjima. !ito te volja!. vee su mi se cesto takve srvari desavale. _ Onda pazi. am te cia je govori!i. Njegove melodije. to pripisujern Marsiji. iii sta ees d. ali poredenje ce biti radi istine. ." v "v ' odr. ZlVa _ Odmah cu poceti. I jos jedared tvrdim: lici na satira Marsiju-'.Sokrata.' d a di19ne ru k una me. ili decak .i se podsmevate. A kad sam slusao Perikla= i druge odlicne besednike. to ne ostavlja utisak. bilo bofa b '10 coveka.reb e d a s~oJu b ese d u iz tr sa . ) _ Dobro. 1 tako _::>sta 1.ako ti [e po P' v" ' v ' . da se p toga sreel1lee. a jos i sada ocarava onaj ko svira njegove melodije. ipak. Ja bar. _pao Je re y na . all i'an covek u govoru nadmece sa rreznima . iii nije tako? Ako ne priznajes.y ? . a onda svoovons. Da si ovima bar po liku slican. nemoj se cuditi. nalazi unutra radove koji predstavljaju bogove. si to naumio? Hoces ii me hvaliti . . Eriksimase. kad se ne bi cini10 da sam sasvilm pijan. istina.

ali naposletku ipak d sam ga pridobio. golemim vratima zatvorite usi! . i tako ne znam sta da tim eovekom! XXXIII I od njegove svirke i meni i mnogima drugima dogodile su se taod ovoga satira ovde. prinudio da ostane. kao sto se kaze. sam mislio da u ono sto bi Sokrat A kako sam ie on odista tl pomislio sam da je to prilika i izvanredna za me sto etl ako sarno ugodim Sokratu. a cirn od njega odem.i sto da spominjem samoga Sokrata i sve druge? . izgovarajuci se da je dockan. ujelo nesto sto ios vise bola zadaje i za najbolruje rnesto za koje se ko rnoze ujesti . i ako lazern. nije ni pravo da precutim izuzetno drzanje Sokratovo kad sam vee u pohvali ko[a je njemu narnenjena. uz . sam se za ponosio svojom mladalackom sveiinom. Zato uzrnicem od njega i bezim. Stavise.i 5VOiu i svoju salu na racun ljudi vrsi kroz ceo svoj A kad se ji j kad se otvori. dakle. kad bi se to dogoda bih jos mnogo to podnosio. I ni tu me nije odmah poslusao. u picu. neprestano do u kasnu noc. ja sam ga. onda opet podlezem u gornile.~. Ali od toga se bas nista nije desavalo. kao izvajani ali kad se on OtVOD) slutite II . Pozovem ga potom da zajedno rucarno. Primora:'a me. kad bih imao volju da ga znarn da ne bih mogao odoleti. i Pausanije i Aristodeme.on to . Pocivao je. cini zahvate mladu i obdarenu dusu. ljudi. jer bi on! je. Treba cia yam iznesern sve b po istini: ali pazire. i vezbac li smo se zajedno. a vi. i Agatone. 11l cia 11 ima kakvu odliku koju gomila uzima za srecu: on srnarra da sva ta dobra nikakve vrednosti j mi sarni srno nista yam . pa se onda oprostio i otisao. A kako je prvi put dosao. Ali kad ni na taj nacin nisarn nikako dospeo do cilia. i niko drugi nije u sobi spavao do nas dvojica. razgovarao sam s njim. i radovao sam se. kad sam vee jedared preduzeo to. posle rucka. Sokrate. nego da najzad saznam kako stvar stoji. i Eriksimase. dakle. jer eete moCi oprostiti ono sto se tada dogodilo a 0 mu se sada govori. na klini koja je bila do moje i na kojoj je j rucavao. tol. i kad ga uglese svojih priznanja. cini mi se. hteo je odmah posle rueka da ode. ali ja cu vam kad sam vee poceo. jos i sada. I bih se bih video nema vise medu Ijudima.sve vas ie jedne sa drugima ujedinila sveta tajna filozofskoga besnila i zanosa.218 dini mogli razumeti i oprostiti ako bi smeo da u svojoj muci radi i kazuje sve sto rnoze. i~on s~m~ . ne znam da Ii je ko video bozje kipo. koji pre toga nisam obicno ostajao s njirne bez pratioca. i Aristob fane . Zato silorn. nije istina. nego je po svom obicaju ceo dan proveo u razgovoru sa rnnom. kao pred Sirenazatiskujem usi i koliko mogu da ne osedirn sedeci . nego bi mi bilo isto onako.ni cia Ii ie ko bogat. naime.i bez dece i sa decom . ali njeno proe duzenje ne biste od mene culi kad ne bi prvo. kao se on ponasa... sami ja ion. Dovde bi se moja beseda mogla svakome kazivati.iko koliko ne bi mogao pornisliti . koje ujedaju ljuce nego zrnija. i dovode je dotle da radi i govori ko zna stal I potom. A jos i sada mi ie kao onorne koga je zmija ujelao Kazu ljudi da onaj kome se to dogodilo ne voli nikorne da kazuje kako [e to bilo. Ali cujte od mene kako on jos po neliCi na one s kojirna sam ga uporedio. Vezbao se sa mnorn i rvao se vise puta. Posle toga pozvao sam ga na gimnastiku. i da je opet nevest svemu i da nista ne razurne. resio sam se da silom navalim na coveka i da ga ne pustirn. ja. da mu ne mogu protivreciti: kao da ne trveba . ne bi li time sto uspeo. da priznajem da se za se ne stararn. i kad je hteo da ode. mada rru mnogo sto nea bavim se poslovima atinskim. vrebajuci ga bas kao ljubavnik ljubimca. Sokrare."""~". vidim vas. sam kod ovoga coveka iskusio nesto 0 cernu niko ne bi poAli da ja mogu iskusiti: da se ikoga stidim. kazi da nije! Bili srno. I sta treba da vam govorim? Nista mi to nije pomoglo.Plaron GOZBA b rvrdinecu mob ziveti onakav kakav sam. evo. Fedre. I kako sam se tada stideo. i kakva je cudesna snaga Budite uvereni da niko od vas njega ne poznaje. koliko je on pun mudrosti iznutra? Znajte da njenije nista stalo do toga da li je ko lep . i ako jos ima tu koga ko nije posvecen u tajnu i odnegovan za niu. i ucinilo rni se da su tako bozanstveni 1 i divni. pustio sam gao Medurim.ve unutra: ih jedared vee video. a drugo. osirn onima koji su vee sami bili ujedeni. a opet sam uveren. Zato eete svi cuti. Mene je. Ni za to. a [a se samo ovoga stiUveren sam. vino . i mislio sam da ee se on odmah sa mnom razgovarati kao sto bi se ljubavnik sa ljubimcern u samoci razgovarao. sve cuti sto bi on znao. a da niko nije bio s nama. Nije li to silenski naCin? Zacelo. navukao na se. one sto on nareduje.istinu govorilo l. otpustio sam tada pratioca i sam bejah s njim. kad sam ga drugi put uvrebao. Kad sam 0 tome raz- c d e () 21 rnislio. Vidite da je Sokrat zaljubljen u leporane i se uvek nahodi oko ida [e zanesen. siuge.za srce ili za dusu ili kako vee to treba da nazove onaj koga su ranile i ujele filosofske besede.

on. Pored toga.V v v v . da tl mene Ii 'v 1 d a S1 n je diiru. spa vas li? u I gurnU neg odgovon . ~ga~ao.~2.d tVoje Iepe pojave. . a opet sam morae da se divim 1 njegovoj prirodi. i ne dadoh mu nista vise da kaze nego da j' e raIlJen. id Jas" zlato za primeeujes. kao sto se to desava ~a vojnama. savlh ob e ru ke 0ko ovoga odista demonskoga 1 e ih 0 ovoca odi ' pI. time sam jedino ocekivao da ga ulovim. Bio sam odista u neprilici. jer su mislili da ih prezire. J . ' . nlh. cU. odmah ce se dokaz naci. I ljudi su to prirnecivali 1 u cudu jedan drugome kazivali da Sokr~t od . neg [e on to cuo.jer b ese zima . u podnosenju zime-' . jer sam se namerio na takva coveka na kakva se nisam mislio nikada nameriti po mudrosti i po samosavladivanju? Zato niti sam mogao da se srdim na njega i da se oprostim njegova drustva." nademo cia je u OVOJ U ostalim stvanma najbolje. jer sam drzao da sa~ osrarnocen. I k~d sam sve to ue~nio.raditi sro . udeS sa mno da me prestlzes'I ne ma 0. resio sam se Ka d se 1 S i:> d k ba da saram.v v' .~lja 1. ako bi ko izisao. i kad mu nije polazilo za :~kom ~~ to . obukao bi cudo haljina. niSraDISlazis da je najib 0 lije 1 za me 1 za teo ko kak~ ~:..l _ Znas li sto sam naumlO. umeo je on jedini da uziva ka~o u sven:u ostalo~ ~ako naroeit? u picu: ako i nije zeleo da pije. a bos isao je po ledu lakse nego drugi obuveni A vojnici su ga gledali popreko. i obuo se. reee on. to dobro ~aieS: ods.·. n mene.cinio je cuda: narociro jedared kad je bio izvanb redno jak mraz. . a ti )UOlS _ lV. ga co ezao ce pore njega. jer ste sudije ohoneo-SrI1ka atoV01. ". oortae. i lutao sam naokolo.~est~ odlazio. I ve. ~h J~a:~ u drugom S~?bi tr~i~? iii od moje ili od moji~ prijat. sto 0 meni tvrdlS. stvar . a sta je opet izveo junak. i reee.Sta to?se cini.I.. .I 1 ego h po d ni njego-ebaCl1 sv haliinu. on se to0\10.e. pa se onda digoh.f ° v v . zatim. i onde smo zajedno jeli. ne sta. 1 da [e u mem neka moc po kOJoJ bi ti istiDlto ~nl? odista bi nasao u meni neizrecenu lepotu i veoma mnoe postao"o J1. tek docnije isli smo zajedno ~ Poti~ej. Ali. rekoh mu: Sto se ~~ne tie. Dragi moj AlkiblJ~~e.om nacmu_ 1 kad " .eie eem~ reSav~ti i . kad b. a zace 0 se ustezes a sa mnom progovons 0 tokoji Je ??st~J~im ovako: mislim. VI nasega razuma pocinje te k. i umotao noge u pustinu i u ovcije koie.11Platon 71 70 XXXIV v ' c "veea ucrasila. kad je bilo vece po vecen.. .I. neees tvrdi. neb Jonjani izneli su svoje pro- d . smatrao sam os . nego a mu otvoreno re nem sto sam rrnda mu ne -uh a pa mu rekoh: Sokrate. a n sam resavaj ona' . a imo~lile'd tome ne mogu Imatl1acega pomagaca nego sto S1 u.en 1 d . niti sam nalazio puta kako bih ga za se pridobio. to vredi cuti. Za ovo. cusavas d a mesto pnonda snllJes teeeS istinsku lepotu i u stvari mislis da u zamenu dobi219 vidne lepote bakar" 1.' b c dalek°izad sam avo euo. b. mislim. on.oI)!.god na r:~ce nagnan bio.lgod~m Jer. nego i sve ostaie.0. sto.. 1 obadv~l~~o sam ovo ja cuo i rekao. budite uvereni.lcO~~i~nogih i nerazu:11lli~ kad bi~ mu. Kad d verule~ ekr ne bih ugadao. . i ta I sam 1 1u d ni I' ill za ~ . te svi ili nisu uopste izlazili ili. ~ttl toledati kad nas vid ociju stane izdavati. srecnice moj.jer onde su ljute zime . i hrabrosti. To mi se vee ranije bilo dogodilo. nae posletku. sudije.stoj~ ova'am drukCijerekao nego kako mislim.ro g 1 ~. ljudi. pre ko ni ier '1 oj 0 njega . coveka. Naposletku. tako mi bogova.resl. kad bi bile gozbe. Pre svega.rane zo:e ?nde stoji i 0 nee emu razrnislja.l. ipak je. i razboritosti. nego je i dalje stajao ispitujuCl2.a odista n~sl glup. k. d go von ih ja. za me nije 11lst~vaz~~levnego to da zostanen. a ovaj je medu njima izlazio u onakvoj odeci kakvu je i ranije obicno nosio. ~~ce m~v~om. Zamislio se u nesto uranu zoru i stajao je onde nv~is~~ru mestu razrnisljajuci. v v . a~o.c je. I sto ie od sv~g~ naJcudno~atlJe: Sokrata/~iko nikada nije video pijana. Ako si spreman da s tim saznanjem go razhcnu om u zajednicu i da u zamenu dobijes lepotu za lepotu. podneo sta jel c jedared tamo na vojni.a lrolllcn~ 1 po . I'stina.s:. v y XXXVI I to je bilo tako. i kad su sluge izisle. s 10. bilo bi sasvim ludo da ti i u ovom ne me. nu 0 'u lZJ10se. ja bih se odista mnogo vise stideo razumtakv1. pazi bolje: mozda sam ja ni. nne s . v ustao sam posto sam spavao sa Sokratom vao pored oca iii pored starijega brata! isto onako kao sro bih spa- XXXV I posIe toga . nego po k .. J~ oblcaJu. a ti si od toga jos cia os. Kad zod bismo bili prinudeni da negde zaostanemo i. da budemo bez hrane. bilo podne.ti da laze:11. cm~ rru se d. Bio sam uveren da ga je mnogo teze novcem raniti ma gde nego li Ajanta oruzjem 1..dn~~~~~te. i bacio kao strele. i tu bese mi umakao. nista nisu bili ostali prema njemu u ot.OS . 'd' mnom uzvisio 1 prezreo 1 ismejao moju lepotu 1 oholo se poItko11aada sam rnislio da ona nesto vredi. mogao sve da natpije.sta mislite kako mi je bilo pri dusi. tako mi boginja: Ta lost! 0 r. zarobljen od toga eoveka kao niko ni od koga drugoga. prevazilazio Je u vojnickirn naponma ne same mene.u vojsku.220 pornoj snazi. i i .

=. vb.. pore d svega ru me du danasnnrn ru me~~PJavnima.vo~ b ez 0 bzi ko drze. POVllk ao nepovre. zora t\ zelite li da cujete kakav je bio u borbama. s njime bi se mogao uporediri i Brasi/81~ drugi.obvalu Sokratu. . Jos je. ra~e s~moga4. " }os mnogo druglh stvan dosrojnih divljenja mogao bi ko recr II . posle koje su vojvode dale me. zahrevao da vojvode tebi 1 me odlikovanje za junasrvo . i kazern da ih necu ostaviti. To je. kakav je bio Ahilej. to zasluzuje svako ~a rlOnje. d lma. Cinilo se bar rneni.da da~u odlikov~nje ti si sam iOSVIsevoleo nego 11vojvode cia ga ja dobijem. je izbavio i rnoje oruz.. nego sa silemrna 1 sannma. i obucarima.. niko drugi rnene nije spasao do ovaj. a ne n. 1 on ! njegove b ese d e. rnirno pogledajuci i na prijateJ' J da ". i zatim da su sasvirn bozanstvene. nego i Harmidu-. On govori 0 magarcima pod sarnarima. : u tOme oduzimo: za vreme borbe.i otisao.·viSe !ice na one sto se otvaraju! Jer. ko 222 ih vidi orvorene i zade unutra. j da se ne opametis. 1 .Jer. i cirn sam ih video. kao toboznji ljubavnik obmanjuje. pre svega.okratove.. Bas ovo govorim i tebi. a irna jos i a \. postao u 5VO)Oj zagonetnosn. zatim. Tu sam odisra jos bo~l e gao da posmatram Sokrata nego kod Potideje. " . jer je tada bilo leto: i [edni su spavali u hladovini. jer sam upleo i rekao yam u cernu me je uvredio. seb se i bacajuCi oci naokolo=". osim ~ko bi ga ~o up. Tu sam ja bio na konju. bili su Nestor i Antenor". jer je odista pravo da . Sokrate.ni. eto. a Je 0J une se 1 na . i cini se da uvek istirn recirna isro govori.Platen 73 napolje. a pazili na njega hoce li i preko n06 stajati. i onde hodi svojim purern kao i ovde.. . i 0 nekirn kovacima. sto ja imam da kazern u pohvalu Sokratu. i Eutidemu+. ljudi. tako bi se svaki neiskusan covek mogao srnejati njegovim besedarna. I ja sam. koliko je on uS prisustvorn duha. ako bi ko da sluvenwJe1e <. UClUl 'Ie b' mu se lsprva smesne: uta k ve reCl 1 re.• vek dame 1 '0. i kozarirna. A kakav je dr Ug! . nije on to sarno meni ucinio. v cenice spolia su zarnotane. Ijudi. iblizno shena ' . a ova] pesak :5kim oruzjem. . naci ce najpre da one jedine medu svirna besedama irnaju u sebi uma.kao ja rekoh. kao i ludo dete. i drugima veorna rnnogima. kao sto kaze poslovica-'. ne sa Iju. on i njegov pratr'J'ac. nego da se pricuvas kad S1 CUO nasa iskustva. Bio 10 jen i on me nije hreo ostaviti.orediv~o'. odmah im doikn m da se ne boie. vredno bilo videri kakav je bio Sokrat kad se vojska D liona u bekstvu povlacila-'. da te ovaj ne obmanjuje. I' ga k junacVk'1 branltl. A on je stajao dok s~vanula i sunce granule. sinu Dioklovu. b ~ze ~1a. stavise: sve ono sto dolikuie da irna na umu onaj koji hoce da bude lep i dobar. b sinu Glaukonovu. nego progone . da. Agatone. Posto se voiska vee povlacio se on i s nii~het6: i [a se narnerim na njih. kao u kakvu razuzdanoga satira. Z . ' XXXVII odista.ato ' . i ovo sam u pocetku zaboravio da i besede njego.a kakav je bio Perikle. j da u sebi kriju najveci broj kipova koji predstavljaju razne vidove plernenitosti i da one najvise srvari dodiruju. ne bi mu I oval . jer sam bio male m~~rahu zaro sto sam bio na konju. tek onda kad nasrradas. 1 sa ego ~ v' v v" . Aristofane. k . jer u raru gorovo 1 ne .. ta k 0 da i sva ko i rz ua 1" mogao . Medutirn. ". r ~ v v. u one k 0)1 se tauen. 1 1 nJegove besede.sarno o:le rO)l. zarim se pornolio suncu. se 1 tal co. Is~ina~~ drugim oblicirna zivota moglo bi se i 0 p kome takO reci: all sto on 111 na jednoga drugoga coveka ne 111 go~e ga od onih davnih i ni na koga od danasnjih. koje ova. a onda sam postaje Ijubimac rnesto ljubavnik.a. kao u onome tvorne stihu. . st::dlikovanje za [unastvo. zlf. ". a i ono sto imam da kazem u pokudu. Doduse.pono neprijateje. . to mi neces zameriti ni reci da lazem ali kako SLl voj~o~e gledale na moj l~gled i htele . i za isro tako moglo bi se uporedenja.

rekao ie _0 Dive. Eriksirnah. pa je zatim ostali deo dana provodio kao i inace. No glavna srvar bila je u tome da ih je Sokrat nagonio na priznanje da isti covek treba da ume sastaviti komediju i tragediju. jer su bili pospani. kad se digao video je da su jedni spavali. i kako su ih slucajno naSH orvorena. b Zaorsetak XXXVIII c c d d _ Vrlo dobro. udare pravce ka gostima i pogledaju. tako Aristodem. Onaj je dosao u Likejori-. a kad je vee bio dan. jer je neko izisao. :zmedu nasl l _ To ne moze biti. Posto ih je tako uspavao. sve coveka. Aristofan i Sokrat ios jedini bili budni i pili iz velike case pocinju6 sa desne strane. Sarno su Agaton. On da svagda mora biti ne moze biti drukcije. Sokrat je ustao i otisao. Njega samoga uhvatio je san i spavao je veoma dugo. Sokrat je s njima vodio razgovor. digli su se i otisli. i neki drugi. ion. jer su n06 bile duge. Nastala je silna graja na sve strane . kad su petli pevali. i Agaton. uskliknu Alkibiiad. okupao se. nije sve od pocetka pratio a i dremao je. Sro se tice ostalih stvari 1Z njihovih razgovora. ali vee nisu vise rnogli da ga prate. cudni ne . rece Aristodem cia se vise ne seca..jer I tl . lJ te- ovaj mora . a drugi poodlazili. je Sokrar. i Fedar. veli. i posro ga je tako proveo. Oni su to priznavali. kao obicno. dakle. tek uvece kod kuce legao je da pociva. odgovorio hvalim . i da je pravi pesnik tragedija takode i pesnik kornedijal . I' 10. i su bili prinudeni da bez ikakva reda silno vino piju. jer.75 XXXIX Agaton je. Aristodem. ustao da legne do : ali najedared bane na vrara cela go mila veselih nocnika. sr mene po va h. posao je za njim. i probudio se tek pred zoru. prvi je zaspao Aristofan.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful