GOZBA

iIi

OLJUBAVI

b

LICA: I Apolodor Prijatelj Apolodorov (Glaukon) Aristodem Sokrat Agaton Fedar Pausanija Eriksimah Aristofan (Diotima) Alkibijad Ostali gosti Agatonovi
St. III Str. 172 c

Apolodor. Ja mislirn da nisam neobfj,vesten 0 tome 0 cemu me a pitate. Bas nedavno isao sam u varos od kuce, izFalerona 1, kad me jedan od poznanika s leda primeti i zovnu izdaleka, pa mi rece, vezujuci u isti mah salu za svoje dozivanje: Ei, ti tamo, Faleranine-, Apolodore-', zar me neces pricekati? I ja stadoh i pricekah. I on mi rece: Apolodore, trazio sam te odista vee i onomad, jer sam zeleo da poblize doznam sto 0 sastanku Agatona i Sokrata i Alb kibijada i ostalih koji su tada prisustvovali gozbi, a narocito kakvi su to bili razgovori 0 ljubavi. Istina, vee mi je pripovedao 0 tome neko drugi, koji je to CUO od Fenika'l, sina Filipova, ali mi je rekao da i ti to znas. No on nije umeo nista odredeno da mi kaze5. Zato mi ti to ispripovedaj, jer ti sf najpozvaniji da me obavestis 0 govorima svoga prijatelja. Ali reci mi pre svega: jesi li ti sam ucesrvovao u tome drusrvu ili nisi? I [a mu odgovorih: Razume se, rvoj obavestac nije ti mogao nista odredeno izneti ako mislis da je taj sastanak za koji pitas bio nec davno, tako da sam i ja ru mogao ucestvovari. - Da to sam mislio. - Kako to, Glaukonev? rekoh ja, Zar ne znas da vee ima mnogo godina kako Agaton 7 nije ovde boravio? A otkako se ja druzim sa Sokratorn i otkako sam se postarao da svaki dan saznam sta on govori Hi radi, jos nema ni tri godine. A pre toga obilazio sam kuda god bih 173 stigao, i rnislio sam da time nesto ali sam bio bedniji nego rna ko drugi, ne manje nego li sada ti koji mislis da rreba sve pre raditi sarno se ne zanirnati filosofijorn. A on odvrati: Ne rugaj se, nego radije reci kada je bio taj sastanak! I ja mu odgovorih: Dok srno bili jos deca, - onda kada je ton pobedio svojom prvom tragedijom, i to sutradan posle onoga na kada su on sam i clanovi njegova hora prinosili zrtvu za pobedu'',

d

e

I Agaton. ". gori. umakao pobednickoj slavi. da i poslovicu pokvarimo i izvrnemo. da lep lepu dodem. nego od tebe pozvan. te. iike osirn Sokrata.Onda hajde sa mnom. Razrnisljajuci 0 necernu.···SjOKnnv i sto sam ih cuo od onega. 1\. 1 on rm [e porvrdivao bas onaeke stvar .. naime. Kad me vee vodis. a ne ra diite rusta. hoces li sto reci u moju odbranu? Ja. Sokrate. nego po onim Homerovirn. Put u pesa. 0 dragi prijatelju. Ali ja . a kl d slusam druge kakve govore. da je sreo Sokrata. k a k ve su . I mozVd'a VI opet nus li ' rte uobrazav~o [a zle srece. rekoh i~:ne?o. '1 . b' J neki Aristodem9. tim ga je opazio. I otkuda si negda dobio taj nadimak da za nesrec111 . kao los dolazirn na gozbu mudru eoveku. neobicno se radujern. te kaY: gI1Aevalodor. All ne .J . hnitirn ja bar ne znam. nertf te molHi. Sokrat bi mu same govorio neka ide napred. da je Menelaj nepozvan dosao na gozbu. zato sto k a.gle. Iznutra. na gozbu boljernu l. Ja bar i varnak~~~ ~od 0 filosof. JU osta11rna. d a kl e. odgovorio je: Mozda ce se ipak ciniti da i ja. uvek bos. da se sada 0 tome prepiremo.f i:: GOZBA Uvod II Rece mi.' tvojim govonma vaz da si ta1u a S1 zoVU rna11si i 11asebe 1 na osta 1e. pa ga je zato zapitao kuda ide kad se onako Iepo doterao."IduCi u dvoje"2. Treba li. Nego hajdemo. " ie d "tako zajedno razgovarasmo se 0 orum stvarima.iji Hi sam st~ govorim iii dru~~ slusarn.'ovedao to? 1\. naime tako da i "dobrima na gozbe dolaze dobri sarni od sebe". a 1'1pO tel.asI'm pogodan i za razgovor i za slusanje. Apolodore. dajUCl . go sto smo bile besede. . a Menelaja kao slaba kopljanika. on d a sam mannit' 1 Ud! sudlrn P "ate/f'. jer je. .10Zvda tebl :r~i'e. n onaj pnpove ao. dakle. Juee sam mu.re 1 samte da nesto ra diire. on. ne po tvojim recima. on. ali sam mu obecao da cu danas doci. kako "to mi onda ne bi ispripovedao ro? ieee. kad je Agamemnon prinosio zrrvu i goste na to pozvao. ' .v. . odmah mu je u susret izasao neki rob i odveo ga onamo gde su ostali lezali za stolom. narocito vas bogatase i bannapro~l'l." k~usatida 'lam ispricarn od pocetka. i kad bi Aristodem na njega eekao. da sto sa~ ripovedim. 1 UCI U pocetku rekao. a 1'. davno bilo. nairne. kako je s tobom? Bi li hteo da i nepozvan ides sa mnom na gozbu? Na to sam ja. rece on. produzise put. onako kao sto je onaj cu 1 Ja po rneni pricao.. zaostajao. A kad je stigao do kuce Agatonove. odgovorio: Kako ti naredujes. drzis . Aristodeme. Mada je. nam 0 ttl: lSpnCa) nam. rece.v y' J b v v' v'v c y d e . nasao je vrata orvorena. Kidarinjanin U'. opevao Agamemnona kao osobita rarnika. Ne vredi. . Ali ko P re S0 k rat. r r ' v v . ne.'. opet je izneo. to J~ 10 tome drusrvu. Jer Homer kao da nije ovu poslovicu sarno izmenio nego i unakazio. Vazda S1 isti. malen covek.. iz straha pred gomilorn. To su bile otprilike ovakve besede. onda svakako moram da to ucinim. dogovaracerno se sta cerno reci. ' 11 dii to I Ap lodor. A Sokrat je odgovorio: Idem na gozbu kod Agatona. Posro su se tako nekako porazgovorili. iduci putern. Kad je Aristodem to cuo. nernoj 'db' " . nisam neobavesten. to je odista ocevidno: kad tako po t. necu priznati da sam dosao nepozvan. svoje prijatelje. saSV . 1 zato. Diva mi. pocevsl 0 d sarnoga se be.ra IJe . Zato sam se ovako lepo doterao.Pia ton rna tome. i [a smatram da vi s vase strane pravo mislida sa:n sa rna to ne mislim nego pouzdano znarn. ase moram da ljutim i da ialim vas. Ali ti. d . nairne. i okupana i u sandale obuvena. .s~m i ?okratalirao . i 0 sebi i 0 varna. "d li mislim irnatt kakvu korist od toga. Apolodore: vazda zlo govoris i 0 sebi i 0 \a 111'avini se da ti prosto sve li d e. sarno ne"sna ~0 k rata.. Sokrat je. i tu ih je zatekao bas kad su se spremali da iedu. kako se meni cini. sto je Sokrat retko cinio. o~ai isti koji i Feniku govo. medu radasnjirn je biO u pristalicama _?io najodaniji. dodade. naravno. i onda mu se nesto smesno-' dogodilo. dakle. .

zenama u kuCi2 . a sada. I sarno jos jedno treba od vas da cujem: kako je Agatonu. mO fla rue~ dgovori onaj. Agatone.drekJ111. onda ja predlazern jos oVO: da se oslobodimo sviracice! koja je bas usla . l1ek~ hu 1 vuJ'teJ'elom! Donosite na sofru sto yam je CI pos UZ ik da ni Pd tale. 'sam te mogao ugledati. ~6 v v 'v . na koji bismo nacin mogli sto prijatnije piti. a je ti mnoge r [e kao kakav lad. ce odmah. Ali 0 toj nasoj mudrosri prepjracerno se malo docnije. dakIe. rekao je Agaton. Ja mislim da mi je iz lekarske nauke postalo jasno da je pijanstvo za ljude teskastvar. ~uton Vise Pk stigaO Je 10 b'li nekako usred jela. deme. b J' vljaJu . i Dobro bi bilo. svi su se saglasili u tome da vreme u ovome drue stvu ne provedu u opijanju. kad bi mudrost d 0 USl I re ao: d ne a 1 S krat)e se~. Zato Je AgaposluZUJ~:le toga. nemojte ga kretati. pa d zato niti bih sam drage volje hteo da pice produzim. ima li snage da pije? . da niko od prisutnih nema volje da vina mnogo pije. sin Akumenov. . jer i ja sam pripadam onima koji su juce pokisli. ki drug1 ro ga zvaO. Ta ~ njegoV ObIC~J-:Oja mislim. d ie bas lekza~l11 od mU.. ljudi. m zi se p'ored Eriksimaha4! _ Boce . rnje v' je ne 1 d ' kad sam. negO kad sfu I rekao: Ovamo. s~ Idovedu Sokrata. odgovorio je Agaton. be koji 51 JO. prineli su zrtvu i otpevali pesmu bogu i ucinili sve osta10 sto iziskuje obicaj. . a hvaliti. A doC! sroji.poceo ovako nekako besediti: Dobro. Sokrata ne racunam. idi ]uce traZl da re oo cl'Y? d okrenem. ). i uvesti Sokrata 175 . Kad je ovo cuo Eriksimah. a Sokrat nije stigao. zovi ga opet i ne pustaj gal . na svaki nacin treba da se nade kakva olaksica za pice. ovako je rekao: Odista. a 'Reko k. GIedajte. "on e 1. AnstO unutra? An. onda ie meni mnogo stalo do toza d a n drugog ako to vaZlldebe jer srna tram da c se krai te b e napurn-' .'ern a ru v'o P 1S. pa nas vol)~. ja i ti. d k 7.jer Naposlet u. . id t hi ia a od trt cSC Vise ostav1te'D 0 v v'.v'. koja roz vunu lZ punijega teee u bila ta eva a kao i vod~. kao sto Je unao obicaj. dakle. a . a mislim da je to potrebno i vecini od vas. ' da me pran. s . 'd uzeo rec: Niposto.UP mudro~t. da svaki pije samo onoliko koliko hoce. Sokrate! Spusti se do me~emena.onne zaddavsi se. ako dobro misle. Iepo govorite. stavlt~ s~m da vaS m~ze~or su jesti. Tada je Agaton . - b III b noge da bi mogao leci uza sto.t' d hele!1skihsve 0 a-: 12 te .. v k da iz pu eharima. oflS re a 1 stO)l sta gOV . de tako kako ti mis Iis. a . ". / 11 51 d05ao ra 1 ozOv. ' . nedavno tako zivo sinula i zablistala pred sporna. i za me. jer ste juce bili ovde.v v na krajU isli koja ti ie u predvorju na um pala.DOv ~ ulazio za m. e . mogla bi biti prosta i sto cu u drostl. a narocito 0 lekarstvu. nego da piju onako kako se kome svidi.. ako zeli. Veu praznijega od nas. b Na to je odgovorio Aristofan: To odista dobro govoris. r~ee.va. sada klonuli. ako se oncemo Jeo D1Jegaee t k " .d je sam . Kad su to culi. ni ja nisam pri snazi. ~"7 1/.Kad je ovo reseno. 176 as njim i ostali..ce : oprao ob rnu je.v ' J: . r ci: Sokrat se povukao u omSIJS 0 pre YOfJe Ir .To kao da bi. mozda yam nece biti neprijatno ako yam iznesem istinu 0 tome sta to znaci opiti se. d kd' ga i lepe mu a tvoja blistava 1 veoma napre na..DOo~ce rekao je Agaton. rekao je Eriksimah. koji ste najbolji junaei u picu. Jer 0 da ste VI. ja sam bar navikao da re slusam i inace kad govoris. bila sreca za nas. nego ga rna.Ti se rugas. dakle. nairne.Nikako. om pa se i sam cudim gde je sada. Pausanija. Tada je Pausanija. jer me je nam Sokr~ta De reee An _ 1 Ja se . 1 . IV Posle toga.Odista.Platen 27 i u pravi cas dosao: rue aces s nama.vP uta narech. i za sve ovde. hoce i ostali.>. Sokrate. na koji cerno nacin najprijatnije piti? Ja yam moram reci da mi je odista veoma rdavo od jucerasnjeg pica i da mi treba nekog odmora. rece Aristodem. Kad vidim. vee tekao ie: 0 Ard~Sdrugoga cega. v ' c T/' d v bro. narocito kad je mamuran od prosloga dana. nego sada prvo se prihvati jela. tOdem e 'vbaS S1 odgodi to za d rugu pn iliku. pa onda presli na pice-. 1 Jer.. Ali kako to da '. v .neka svira sama sebi iIi.v k 0 je Agaton. i e za Aristodema. pru . a 1i nig d e ne VI rm S0 1 crata sto de~~m i sam sa Sokratom dosao. vec sam te 1 1 U. 'so re " go vJ. a eu raj e pra:U1 zeti mesto pore MOJ'a' mudrost. a za sudiju uzecerno Dionisa '. i. 1110m" adzirati: ja to jos 111 a a msam uciruo. all gde n je Sokrat? on pozvao °bv~ si to uradlO. . ali vov~j toonije d~~l~stao. nego ga ostavite sa1'0)e ArISto em d d '' . ali bez ikakva primoravanja.v . onekad se zaustavi g ego se namen. kad ste vi. kad je Sokrat legao uza sto i rucao. pa ce mu biti pravo kako god mi ucinimo. i za Fedra '. produzi Eriksimah. jer smo mi za to vazda slabotinje. Jer to J~. uzeo je rec Fedar Mirinusanin. 0 d govono"A ~e gato~. niti bih drugome to preporucio. Je " 5 rake m a .a mi provedimo danasnji dan u raz- . jer on je sposoban i za jedno i za drugo. . hteo da ude. re A n_as?S vaS niko nece ada i mene i sve ostale pozvali na cast.Bas )evsu pogledatl. a dosao k v" k d ' e. ako ' .

on se narocito stidi pred svojirn ljubavnicima.LZato tvrdim da coveka koji ljubi. ~o ov. . one sro ljude treba da vodi kroz ceo njihov zivot ako hoce da zive lepim zrvotom. niti bih tome ikako mogao da zamerim ja koji tvrdim da nista drugo ne razumevam do stvari ljubavne'". nego Hesiod. tako nam je uzrocnik najvecih dobara. nego je zanemaren ostao tako mocan bog!" U tome. mi cemo biti zadovoljni.o: Erot?vih rodirelja niti ima niti ih iko spominje 1. Elem. tako starom i tako moebogu. ni bo~atst_vo. a dokaz je za. S time su se i svi ostali slozili i stali zahtevati isto sto i Sokrat. rekao je Sokrat. a valjda ni Agaton i Pausanija U'. dakle. Fedar. iii da trpi to od koga drugoga zato sto se zbog strasljivosti ne brani. govorio je Fedar. u svakoj prilici zlovoljno govori preda "Zar to nije strasno. To isto vidimo i kod ljubimca. nece protiv tebe glasati Jer.. ill pred drugarima. ni pred ikim drugim.Platen govorima jedni sa drugima. mogIo udesiti da se drzava ill voj- c d e . kao sto kazem. kao nas odlicni na primer. bilo prozaicar bilo pesnik. Mislim da svaki od nas. Sa Hesiodom slaze se i Akusilaj+. treba da izrekne po jednu besedu u slavu Erotu sto lepsu. ali ja sam se vee nana jednu knjigu u kojoj je so dobila cudnovatu pohvalu radi svoa mogao bih naci i mnogo drugih takvih stvari kako ih slaOko takvih stvari. A u kakvim razgovorirna. onda bismo rnogli naci dovoljzabave u svojim besedama. u dobar cas neka poeFedar i neka slavi Erota. bas nijedan od tolikih pesnika sto ih ima jos nikada nije isnikakve pohvalne pesmev? Uzrni opet na urn nase izvrsne sofikako u prozi pisu pohvale Heraklu i drugima.Prvi. i roditelj ovoj rnisli.. A kako je najstariji.Niko. jer on i prvo mesto zauzima ion je. rece Arisrodem. Tako se mnogi slazu u tome da Je Erot medu bogovima najstariji. ako zelite. a zacelo ni Aristofan. . niti ja secarn svega sto je ovaj govorio. niti ista drugo kao ljubav. da je posle Haosa nastalo ovo dvoje: Zemlja i Erot. u isti mah. ako oni koji su pred nama izdasno i lepo izsvoje besede. za bogove sediste stalno. Eriksimase. za nas koji na kraju lezimo znaci gubitak. ako bi se pokazivalo da on cini sto srarnotno. rekao je Fedar. dakle. cini mi se. pocevsi orprilike time da je Erot velik bog i cudan i ljudima i bogovirna. kazacu yam besedom od njih posebno. naime. ni polozaji. Tada Eriksimah rekao: Pocinjern svoju besedu kao Melanipa jer govor sto ga nameravam govoriti nije moj nego ovoovde. ali cega se ja najvise secam mi se sto ucinilo vredno parncenja. POHVALE EROTU Prua beseda: Fedar VI . sto su nekim drugim bogovipesnici ispevali himne i peane4. i to jos nije tako cudnovato.kaze 0 Pramajci (Stvaralackoj snazi): Najpre izrnedu bogova sviju Erota smisli. hocu i to da yam predlozim. Jer pripadati medu najstarije bogove to je casno. au isti mah mi se da je za nas prisutne ovo dostojan cas da proslavimo toga Ako se. b On kaze. Fedar ima Zato ja zelim da milostu donesem i da mu ugodirn. svega sto je svaki rekao niti se dobro secao Aristodem. kao sto bi ga zabolelo da ga je video njegov ljubimac. Svi rekose i da zele i da ga pozivaju neka predlaze. i varna tako cini. koji se sav posvecuje Dionisu j Afroditi. Bez ovoga naime ne moze ni drzava ni pojedinac da cini krupna i lepa dela. a Erotu-. A Parrnenid. dakle. A sta podrazumevam pod tim? To Je stid pred sramotom i nadmetanje za lepotom. Ja bar ne bih umeo reci koje je dobro vece u ran oj mladosti nego blazorodan Ijubavnik i za ljubavnika blagorodan ljubimac. ako ga ovi opaze da Je pod kakvom sramotom. ali nik08 od ljudo dana danasnjega nije pregao da dostojno proslavi Erota. rnedutim. a Fedar da pocne prvi. da?a ne bi to u tolikoj meri zabolelo ni pred ocem da ga ie ovaj video. to ne moze ni rodbina da im tako lepo u dusu usaduje. Kad bi se. Jer. s njome i Erot . Istina. Eriksimase. pocinjuci s destrane naokolo. dakle. a ni iko drugi od onih sto ih ja ovde vidim.kaze da je najpre nastao Haos po tome opet Zemlja sirokih grudi. kako po mnogim drugim stvarima tako isto i po svome poreklu. ljudi su ulozili silan trud.

-----179 Platen h c e .

el)eno. Jer ovaj Erot je i sin takve boginje. i niko. OIll JU lca. Ak 0 se vrSI Iepo J' pravo. le otpn 1~koliko drugih b esecia. rnislim.o pO. tome s pravom ne rnoze se iznositi zarnerka . tu to vaii zbog pokvarenosti onih d koji su to odredili. se nameflj. bio ostO lzrece . naime. n poziv da slavuDo Erota. u jed.d loa istom po . ilike takvu besedu izrekao. uzima se to za sramotu. eto. seeao. I bas u ljubavi prema decacima mogu se raspoznati oni koje jasno podstice ovaj Erot. ni mlad ni star. ego h usu. po onomo d toga nljCsa ostaJ'c to ona k vo. onda je nuzno da udu 1 dva z samo Jed a n bJO "dve . da ne bi imali muke ako mladice pokusavaju reciu privolevari. Nuzno Ie. prirnoravamo na to da ne Ijube ni slobodnih zena l.' d kk " rn e ta k Pr '1 bi bilo' ali. A onaj drugi je sin nebeske boginje. ponil'edno 0 .v" v r J' ° v ° c Y v ' v' v" Y. a ne da ga obmanu kad ga uhvate u njegovoj ludoj rnladosti i da ga. da to popravim: najpre da pomenem Erota koOli: u dakle. a to se desava onda kad im brada probija. cerna . a a 0 ruje sana Er 0" epo 1. tako da se neb usuduju tvrditi da je srarnota ugadati Ijubavnicirna. n da ga pohvalim kako bog zasluzuje. u omma k'oJe I' b e 0111VIse I' JU JU. koji nekoga u tim godinama pocinju da ljube. A ovakvi Ijudi. ne vodeci racuna da li je to lepo ili nije. druga mlada. a po-Fe d ar. . naime vladara i strasivo- . Medutim. drugo.: r • v' r v' v .rSl. nalme. naime. Ta k 0 stvar stOJ1l sa I' b aJU ako h nc pr. a te stvari najvise i sve drugo voH Ijubav da stvars. 1' . I' kako su one dve.I N . onda Je. a za tlI. ostavljaju i tree za drugim. samO so. E ta a Uranova. njihovim vladarima nije od koristi da se krupne misli radaju medu podanicima. " saOl0 jedan C? ravilnije da se pre utvr jedan. 1 '\ I' iih OJ'i[e pratl. Jer. '. Zato se i caju muskarcima oni koji su ovim Erotom zadahnuti. zato sto njihovu nepristojnost i nepravednost. OlC k 0 se onO '. Ana delu su to iskusili i ovdasnji tirani4: jer ljubav Aristogitonova i tvrda odanost }Iarmodijeva srusili su njihovu vlastS. . be te I0 n . . bllo" a PI] po sebi lepo. a ni i udruzenja. dakle. Z sva k 0 d e lani vazr.Ito jeonaj i decake. koja prvo: nerna dela u zenskom nego sarno u musk om . di1 k oga E rota trena s 1avrti. pokusatl.Druga beseda: Pausanija VIII .e. ona oJu bicnom. koja je mnogo mlada od one druge. rece Aristodern. au sta je sva k'orne 0d nu k 1 eba ~a . nne samo je an. i Erot / ga b Erota nem .ovo.a drugo: ona je starija. da pokusam iznen. jer oni ljube ono sto je po prirodi jace i sto je u vecoj meri umorn obdareno. b ' namo da eZ .v "v v v " v • jer teze samo na to da dodu do cilja. da se i E rot a se 1 k o ' . a onaj n.. lako ga b je razumeti. cerka Diva. prema tome. nego kad se vee pocnu dod hvatati parneti. . nego istorn oo d e 1anju.. i koja po svome poreklu irna dela i u zenskom i u rnuskorn. A kako dak~l~UzovemO i nebeskom. aI i ' bi boginje? Je d'" je starua 1 b ez matere. da nam zada~ak nije dob. pr. a to zato. a pnmer: sto rru .ito ie ljubav prerna cacima . Varvaric rna. kao sto ih. Zato im se desava da rade sto im god prilika donese. I. tu prosto vazi obicaj da je lepo ugadari ljubavnicima. A to tvrde imajuci na umu bas te. Mi svi ' J a' treba hva i'in. A trebalo bi da se donese i zakon koji bi zabranjivao ljubiti decake dok su jos deca.nego sarno ona) 'OJI po . ali bi trebalo i one obicne Ijubavnike primoravati na takvo ponasanje. ali ovde kod nas i u Lakedemonu ie zamrseno.? . Dobri ljudi ovaj zakon sarni sebi postavljaju. jer su odredenja tamo prosta. koliko mozerno. ".a. k oju zovem ge s pravom zove 0 bicaru a onai d rug!' ne b es ki d0 lean. naime. i u nje nema drskosti. anje H va 1n '} razume s . vazi kao sramota i to i Ijubav prema mudrosti i Ijubav prema gimnastiei. sto god se radi onako kako to zahtevaju red i obicaj. prvo.v v ' . k iih se on VIse ruje pra' 'OJI Fedrove bilo Je l?hS resao i pripovedao besedu Pausanijinu. ovo su oni koji su lju.k " d stajc lepo. Tamo.v IX Afrodite odista je obican i izvrsuje ono na sto god Erot ob:cne 'koj'im nizi ljudi Ijube.Fedre.cove ru e rreba sve bogove. ti su. i inace gde ljudi nisu vesri besednici-'. A sro se rice i ljubavnoga obicaja u drugim drzavarna... . Da je Afrodita same [edna. Jer ovi ne ljube decake dok su jos deca. gde se odredilo da je sramota ugadati Ijubavnicima. Ie i dostojan da se s aV1. spremni za to da kroz ceo svoj zivot budu sa ljubimcern i da zive s njim. i'e svakl Erot P vIlu: n 1 I' ba na lcpu jU v • stIce . Jer. dvojice d 0 d . posto ga izvrgnu ruglu. mislirn. i inaee u mnogim krajevima gde varvari vladaju. svejedno da li je to dobro ili suprotno. Oni. Dione. sada de I amO. Kad bi. ne bi onde rekao da je to sramota.stav!ien k~d _ elUl rn . to tr . ne / eko OV1 je P . a Afrodite1. jer nisu obdareni darom veSte reei. u Joniji. da se ne bi uzae lud trosio silan trud: jer se kod dece jos ne zna kako ce se naposletku ona razviti: u nevaljalstvu iii u vrlini i dusevnoj i telesnoj. U Elidi.avO P ka postaje ruzno. 0iiemc bilo da pevamo. bil d se razgovararno. i kod Beocana-. -orio ovako: Ov~j ~egjO. roerilJube zene '1' be sto mogu nerazum111Ja I' nako) 'd naposletku. b mono nije 111 epo l1l ruzno.182 bav i izneli na rdav glas. radi tiranida.ro .

kako im vrSnjaei i drugan zameraJu ako VIde da se sto tad l1aredu!u'. Treba da se ova dva shvatanja sjedine u jedno isto. . A rd. ruz l' -ojio kao ruzno. im+u Iiu bavnik '. pa 110m 1 ruzrujr ne'tO one k 0]1za cudo je kako ljubavnika sa SV11strana SOKOe. no. da III'sta . " . 111 k ao k A ako se Jepo vrS!. k b'Y i k . 1 v" . vrsena ~~? kako su oeevi ljubimcima postavili pedagoge+ i ne dopuska.a i kako stariji opet odbaeuju te zamerke i ne grde ih kao '1' kv0 des3. Ove. 1 Ta k 0 su 1 b ogovi ' i ]U 1 d a r svaxu ' 'I'd' k {Vr . hteo da radi one sto ra e JUv P? oZl'ubimcima moleci ill i u molbarna sklapajuCi ruke i zane kaka ici sVOjlm I " " b ' baVfl1~.ako covek ugada rdavu tov~eku i na r~a v na. naime. kao sto 'J'slavnlJe . vazi kao srarnota ako neko dopusti da ga ko osvoji blagorn i polozajern u drzavi. da bi u tom prolazilo vrerne. k . . neo po.) bilo ~ruglIUklo bi ko ieleei ili da dobije novaea od koga ili da postigt Jer a ' d li dros 1. jer se vezao za nesro sto je postojano. kad u svemu pomaze onome koji ga Cini mudrim i dobrim.Plaron 35 a sri Tosti onih koji su to ne m1Jtav'd 6 k xl nas obicaj je mnogo lepsi All OV e (. ru~llzn~.v v' e 18. i to svaki sa svojim zakonom: jedan. Ie. k bi is fie st d~" ada ne pozanje najvecu sramotu. vail kao sramota: prvo.azl ov. kad se sastanu u istoj teznji i ljubavnik i ljubimae. kako vee rekoh.d ~eV~a\e razgovaraju sa ljubavnicima. a drugi.a Clm da posluzi cemu drugom nego li'1' bavi' prema mueo bl i hteo lju v .a. bi I' buu"d os stavise bude i hvaljen. 1 . Sfl1 . Zato. ' . Ali.v c.. dati se brzo loviti.. 'UCllm se 1. jer. bilo da ne prezre da bude potpomognut blagorn iIi polirickirn koristima.: l~~a ako ~e zna ~ Vstitu coveku i na lep naem. i b~s to pedagogu na. to se uzima ao eno. ga 1a ' v' . klerva kazu. bili " .. .v stoJl ovvako: n~ mo~e se za nlu Jednost~vn~ VstO I'evee u poeetku reeeno. pa ako je onaj sposoban da mu pomogne u razboru i svakoj drugoj vrlini. A ljubavnika koji sve to radi .. ako treba da izade kao lepo to da Ijubimac ugodi ljubavniku. 1b d d 1. lepa. Ali. drugo. ruzna. Jer. odu )U me bi neko mogao pornisliti da se u ovorne gradu kao saslob ~o t0ta uzima i ljubljenje i sprijateljivanje sa ljubavnicirna. ima k 1 gO d r~ '. r dl goml a. dakle. onda opet ovakva dragovoljna sluzba ne vazi ni kao srarnota ni kao ulagivanje. zanrn: u ljubavni ovu nastojanju d a nlJe 10SV . ljubavnike poziva da love. ne vazi. a inace nigde. ohvala. U ovom slucaju i prevaren biti nije nikakva sramota. ljubavnik cija je ljubav posvecena plemenirorn bicu ostaje postojan kroz ceo svoj zivor.' ' lezeCiirn pred vratima i gotovi da im robuju ro ovanjern . 1. a ljubimce da beze. ca 'voJ'io obicaj je dao ljubavniku s 0 0 u a e1111 oic. ' ugl' zatlID. i od tak d dv ~ I' kI 10). U nas.1 a. ne JU coje ik van} a. ako se ova dva shvatanja sloze u jedno. 111 11~ 'I bogovi oprastaju ako se zakune pa zak etvu pogazl. koje ocevidno Iepo vecinu odnosa ispitujev. vazi obicaj: kao sto je ljubavnicima bilo c slobodno da od svoje volje rna kakvorn sluzborn sluze ljubimcima i da to ne vazi ni kao ulagivanje ni kao srarnota.oeito LaJutm.Cin. s ovoga razloga. su n~1J'blagorodniji i najbolji. ao a ~elpratl P "delo A sto je najeudnovatlJe. a od onih da se 184 bezi... tako i jedna jedina druga dragovoljna sluzba ostaje Ijubimcirna koja nije srarnotna. da mu pravo sluz!. ne uzimajuci u racun sro se otuda ne moze razviti ni plernenito prijateljsrvo. b ako rnu je nevolja. a . b' ga save k d gIl. prestane cvetanje rela? sto ga je voleo. 1 Vajili drugu kakvu moe. kao sto do azuje 0 tea] '0]1 ov e vazr...:1111 l'i i neprijatelji: jedni bi ga korili za ulagivanje 1 p~?lost. osrarnotivsi mnoge govore i obecanja. ne bi robovao nijedan rob. vazi ovo shvatanje: ako ko hoce da sluz: kome drugorne nadajuci se da ce s njegovom pornocu postati bolji ili u ned koj rnudrosti iii rna u korne drugom delu vrline. oli telo nego dusu' i on nije ni posto~an. b c XI Kod nas. d IJllbavna rza. a a '0 se ruzno vrSl. ne cini: pa ako ie OSVO)10 ljubimca.. C bavniku. bilo da se.l~ta da to :~dl l?ez sr~m?te. .lv je ona] OblCI1lIJubavmk 3u3 ce . i Ne k a L. nairne.~ d .. Prema tome. njernu jedinorn. mishm. same jedan put preosraje po nasem obicaju ako ljubimac hoce da se na lep nacin svidi ljubavniku. a to je sluzba radi vrline. Naprotiv.~oga bi o~ ta . da onakva stvar v. .185 sleCi da je ovaj bogat. pomls 10 b'1 sup rota su neop dk . ko razumeti. i obica] mu dOpl.. a to su stvan i koi ill 0 drug!. . Tako.~ ao naJveea srvamota.. i one 0 ljubavi prema mladicirna i ovo 0 filosofiji i svakoj drugoj vrlini. e ug . kao da nista od svega toga ni pouzdano ni postojano. . a ovaj ima potrebu da napreduje u obrazoe vanju i u svakoj drugoj mlldrosti. Jer m postoJane stvakOjl VIsev 1 v v' v' y ri ne voli3. da mu pravo pomaze. jer. a u svakom drugom slucaju sleduje sramota: iIi bio prevaren iIi ne bio. i on odrnah odleti>. i jedino tu deSavace se da ie lepo to ako Ijubimae ugodi Ijubavniku. ~ . . U1 da le Jepa sarna po seb. hoce nas obicaj dobro i valjano da ispira i da se ovima ugodi. a 0 1isao za cim .v~ ra a 0 vraca 1 kak. a dru~ b i prlJate J tovali i stideli se za njega. stvar. a kojima ljubirnac. kad bi se radi bogatstva predao ko svom Ijubavniku mi. Cim. tek tada. kad kakvom bilo sluibom sluzi ljubimeu koj! mu je ugodio. "1 1 cao oso b 1. da bi kao u nadrnetanju ocenjivao i ispitivao kojima od one dye vrste pripada ljubavnik. ' ravdane _ ko bi ovo opet uzeo na um. eto. nije X ~ovek ima na umu: lepse je ljubiti javno nego Ii tajno. l' . i onda se nasao prevaren posto ne bi dobio no- d v' e v' v v' Y v . savije i ne izdrzi.

a sramotno ugadati raskalasnim. drzim. u adati radi vrline. . _ y. a ja u. ' po . se ko pre al" druguj'uCi s njim. u svemu sto postoji-. od ovoga stucanja+ iii da govoris rnesto mene da me os 0 . me n~slbm~tada iIi od premnogoga jela Hi inace od cega drugoga. saznao iz lekarstva. to je srarnota." . naime. A pocecu svoju besedu od lekarsrva da u isti mah odam postu i svojoj umetnosti..i ljubi ga. te niie ~o~ao da go~~n'. nairne. eko stucanje. tac .de okazao da [e rdav i ~a nij~ pO. .. ucirucu 1 [edno 1 dru_go! Ja cu I . taj treba da je sposoban uciniti da se one sto je u relu jedno drugom 1. raj bi bio dobar lekar u praksi. Ali.1:szausta~ltkl oisanje . T a ko Je u sva k om 5Iui " 0:' 0 vo1p udm. Razg01/0r izmedu beseda d i Pausanija ucinio pausu! . Je . 'h d i di ' mozda ce ti stucanje prestati. . ' ti u slavu Eroru. ume ljubav da stvori. A najveci neprijarelji to su najvece suprotnosti: hladno i toplo-'. jer i ova). . uzrnr vreme~a.e. kad ti prestane. taj se u lekarstvo najvise razumeva. j. nauka 0 erotshim odnosima tela s obzirom na punjenje i isprainiiuanje. 1Z moje urnetnosti. aos na·draziti i onda kihni. ako 'kte jf. i ko U onirna u kojima nema ljubavi. suvo i vlazno. To ~eeli~~~aznosti i za dria:u. to je lepo j nuzno.~. da je zdravo stanje tela i bolesno razlicno jedno od drugoga i neslicno. i. i kako se sve te s1. jer. gorko i slatko. vO ne prestane. da govori Aristofan.' '. A 0 rnuto: a ea S uzio da no va d 0 kome Ijubavm iku mi 1 /' da i oval i d 0 b a~ u U nus eel ale . a drukcija opet u onom sto je bolesno. a ko ume da izaziva promenu tako da telo mesto jedne ljubavi dobija drugu. da tako recern. '1 rna korne i rna za a to nne lepo. pokazao da bi tao t a av' .? je s~mo r~ k aoa zovori . ugadati zlim i bolesnim stranama. b 0 Jl ioak . i u bilju sto ga zernlja rada. za p?jed. 'I g Fedre ukoliko mi je to bez priprave rnoglo da uspe. Tako [e i u sarnirn telima: ugadati do brim i zdravirn stranarna svakoga tela. i uCinis li to jedared Hi dvatime ces n . b kd sran10. opet je po"'N\«. i u telirna svih zivotinja. A 0 1Je veoma ja 0. to sam. Lekarstvo je. 1 . a treba da je bude. " ". da se on ne odnosi sarno u dusarna ljudskim na lepe ljude nego i na mnoge druge odnose i na druge stvari. i svoju moe rasib ruje na sve sto se desava i u ljudskom i bozanskorn zivotu. ako hoce da pripada onima koji srvari razumevaju. ali je nije prikladno do kraja doveo.ovako u slikovima govoriti A k: je draei _ trebalo je.Platon nimalo rnajer se k nairne koliko ie stajalo do njega.t tebe a ti. rnesto mene. Kao sto je malocas Pausanija govorio. to ie umeo nas pradeda Asklepije4.n~e. 0:11 ~riksimah je odgovorio: Dobro. jer je on. b u. da ukratko kazern. i . tepo.1 najvecoj meri mrsko sprijatelji i da jedno drugo bi. odista. -: v ' . Uneti u te suprotnosti Ijubav i slogu. jer je ovaj bog velik i cudan. koliko je do mega bilo. dva Erota. Prema tome. '.neg. mislim da je to lepo razlikovao. a one sto je neslicno zudi za neslicnim. Da posroje.i.stigao ~r I' me: ipa bi1 ~ak va Je ona) P'l kao lepa.A' ' t0 Presp'ocn i ti samo svoju bese duc rekao je Arrsto f an.t~ee . naprotiv. [speri gdo vodom. duznost je tvoga mze I1)e 1 bodE.ron ?od~. naime.gE t cija ie mati nebeska boginja 1 kOJI je 1 S10 neb::kl. drukcija je ljubav u onom sto je zdravo. i to je ono 0 cemu kazemo da isceljuje. ko Hne. svoju besedu 186 lepo zapoceo. lezao lekar Eriksimah: 0 Eriksimase. . i ko u tome ume da raspoznaje d lepu i ruznu ljubav. a on de gde je ima da je ukloni.da Je od posvecuju svojoj vrlini 1 onaj koji ljubi 1 onaj koji je IjupaznJu ' v' Y Treca beseda: Eriksimah XII Onda je Eriksirnah rekao: Mislim da je nuzno da ja pokusam Pausanijinoj besedi dodati zavrsetak.1protnosti zovU. A dok ja budem mes 0 .. rece Aristodem. i tome covek treba da se opire. " 'e ti'3 ako 1 veorna jako bude. Ova) pn 0 . i.as. ali se posle u tome nasao prevaren. . doduse. v ' . lepo je odista ugac dati do brim ljudima. I u prirodi tela postoje ova dva Erota: nesumnjivo [e."'ri~V va~l adi vdine ida postane bolji bio gotov da u svernu svakoda bi ra 1' a to je opet od svega na)'Iepse.

onda je tvoj zadatak.a rot bazrivo primenluJe.l. Ali.189 stalo.. suvo . 'b postao ga sto e neslozno. n 1 }e veorna '1 AI' alazi lzraz. ' one suprotnosn... 'va muzicko obrazovanje8.ida plemenitiii budu oni cenica da tre~a ug. nebeski koji to jOs J1lSH 1 d~. a glasnoseu. st~ =. ne da bih sto saljivo rekao . ao on' sazvucnc ne mOze 1 '1 dvo)'ene a ocnue koi pre bi e raz ne i sporosti oje su ik u sve re srvan" unost S Iogu na raj. v' to ne n 1 ze kao 1 a 1d . v J' v v' nu i zdravlje ljudima i ostalim naprave. ili. bili oni iiv1 ili rnrrvi. ' ' bog a [st. . koUko se moze. pazl sto radis! Ti salu zbijas a da i primoravas me pod stavljam rvoje rekao. taj naCln nastikom j .aciatl njihovu ~jHbav. I u samorn ka 0 erotskim odnosl':!a s 0 ~t~itma nije teSko raspoznavati ljubavne 0 sastavu kako h~r~omle~ t~di onaj dvostruki ~rot. jer je i tvoje stucanje prestalo! e ~~:. a rnogao bi b inace u miru govoriti.M k" su pre bili neslozm. i ono sto sam rekao neka bude nereeeno.jer v XIII doba pun ie ovoga i jednoga i drugoga. I naime sazvueje. H . A to je bas zadatak vestine prorieanja da nadgleda razne oblike ljubavi i da ih leci. to je le?i. onda one suprotnosti tu. 1 ako poi vlazno. ~r. I onaj ko ga gde mle' " Erot sin Muze Uranu=. 0 d VISOk alms isk a g 1asa k 0Jer b . i ako I sastav god1snJlh alo pre aovorio. stvore jedue sa rug! esavinu. Jer se 1 Je '011 v' v v' < v v' v ' . rake o~de rn~ZI. 0 Ojlin d 'rna plemenite lJubavne veze. Jer. zadatak epO s . Razgouor izmedu beseda Potorn je. upraje . ali kad Erot koji se doba. ar. ili. bas ta 0 je 1 ritam di '1 I kIZ rZ1.n i drugi u njima nahode.a je ona noga stO se jos ne slaze.. toplo i hladno._' i u 1ekarstVU.Platen 39 sto kazu ovi sto kazem.¥ .sve to ne bavi se nicirn drugim nego strazenjern nad Erotorn i nad isceljivanjern njegovim. ali istom onda kad sam na njega navaHo kijanjem. namera:a~ reci to . bilo da je eovek sam va n se pred . 1 Dakle.~~. nacin e lekarstVO.ili pomoeu mUZlC e. tada to pod ne melodije i metre.Ijudima upotr. 1 e konstltl p . stavise. strazltl nad ledmm 1 nad b Ijudskirn i boian~klrn. i prijatelji biti i sa onima koji su od nas mocniji: sa bogovima. raj ima najvecu moe i sprerna narn svako blazenstvo. i prema bogovima. ito . i to i prema rodireljima. Eriksimase.ti i Y .lZ1SHje't'm Ijudima . d li nama sa sobom sa. rako da rnozerno opstiti jedni sa drugima. da i nelogicno tvrdi.1: 'Vk umetnost1" h . a ti ga slavi. svako bezbosrvo obicno nastaje ako ko ne ugada plernenitom Erotu nego onorne drugom i ne postuje ga i ne odaje mu cast u svakom poslu. onda one donose rodnu godi" 'razbontu rn stignu hannonlJu 1 . drugim Erotom. svu moe uopste ima svaki Erot. i tako je opet mu. docnii se sje ini e.monl)a je. da bi 1pozeo njegoe . i sve zrtve i sve ono spada u oblast manrikea to ie medusobno opstenje bogova i ljudi . tako d a ~ov . k" a sam m 1:>. kuga i mnoge zivotinjama i medu biljern. ali ne namerno. I i tuce. rece. ostavljaj se straie od mene. ono je pre. nnonija lu k a 1 Ire 6 . a docnije se sloo . .d k'.OJI odista. ako sam sto zaboravio. Otuda. isk ' ' r-ostala iz visoka 1 ms a glasa . 1 u n:UZ1l.a.Zl dobra veStaka. su l' os nesloini ne bi m?o. a onaj koji se radi dobra s razboritoscu i pravednoscu ovaplocuje kako kod nas tako i kod bogova. ka sloga: a sloge ne moze biti od onoJl ' 'ucle je ne.e d. Tako mnogostruku i golemu.ali ka~ ~streba da odnose i tu se JOSne na~ 7 'tam i harrnol1lja. ipak. . i medljike onda kad pozudnost i bezredica zavladaju u ljubavnim odnosima jedstvari prerna drugima: tih niihouil» 14 i u godisniim uremenima zove se astronomija. tako da se cudim sto plemenito ponasanje u takvu buru i takvo draienje kao sto je kijanje: eirn sam poceo da kijam. .. . da to dopunis. Aristofane. Mozda sam i ja u svojoj pohvali Erotu jos mnogo ispusrio. I Aristofan se nasmejao i 1mas pravo. 010 biti nikakve arrnornje. jer strahujem za ono sto mislim reCi.rirr:enjuje treba samo da g~? ost.zika nausto ih je zadahnula l]ubavlJu bzi: om na harmoniju i ritam.a a~n ozudama koje se tieu kuvarske umet. naime. alo obrati paznJu na ivirne tvrdl da se je na srvar oja Je razrna 'On nalm. eblJa bilo da valjano upotre bliJava vee/ stvorestvara sto zovu mel~peJom. i uestina proricanja je neimarka prijatelistua izmedu bogoua i [judi time sto ona poznaje one ljubaune snage 14 [judi koje teze na prau- b e d du ina bezbostuo. iako za to To mOZ .:i a je: oida ie.. ako ti imas na umu da na neki drugi nacin slavis boga. ' razabratl ko 1 187 V IP' 11 sa A da isto rako stvar stoi da i kaze. . a sazv d ne slaze. h. Tu opet vazi ranija restaje odista tdko.' z. stueanje je odmah prestalo! I Eriksimah ie na to rekao: Dobri moj Aristofane. b "tJ U harmon) iii. neko neslaganje i i a se sastoji 0 ic as d ' harm011l]a ~. ' slast bez bolestL ek pozanje· " }' " nostl. Osim toga. bas kao sto je H nasern zanimanju vu slast a ne izazvao rask.tr E polimnijin9 Je obican. uzeo Aristofan i rekao: Istina.1 u SVllnav?~ta In: stv~fll:na.o tako 1 glm. A opet sto je nes ozno I n~dokle go se k''.

i nogu isto roliko koliko i ruku.ri rnikao onaj je se svidi.Plaron 0 udarac. dobitak blO 1 . i uveta. a su i oni sami i njihov to sto su bili slicni Bili su strasni snagom i !ceiLHEll !.l nego li sro ste to ucinili ti i Pausanija. i stida. i muskeg i zenskcg. dakle. naime.nego p . ravo polje moje Muze . i mesec ima jednorn i u drugom roduv.akneS.lIp . rekao je Aristofan. cini da ljudi nisu sasvim osetili moe kad bi je osecali. . Jer. hodio bi kao oni sto u kovitlac skacu i pritorn pruzaju noge u vis i preturaju se u krugu: opiruci se na osam svojih udova. a glavu izrnedu ta oba lica. - ne bih rekao sto S1 . sasvim jednaka. koja su bila okrenuta na suprotnu stranu jedno od drugoga. raeu .n d a C gan . nego je bio jos i koji je pripadao i jednome i me rodu i od koga je danas jos same ime ostalo. bio je tada jedno i po lie ku i po imenu. a imao je cetiri ruke. A sro su bila tri i oblik. Zatim.a-o . jer je i pornocd nik ljudski i lekar onoga sto bi. sastavljen od oba roda. poia v . ~1ozda eu t1 Ipa k . Ja cu. dopustiti da Cetvrta beseda: Aristofan XIV . Meni se. nego i kad bi se sprernio da brzo potrci. i ostalo sve onako kako svako sebi po ovome rnoze zamisliti. medu bogovima najveci prijatelj ljudima. pokusati da vam objasnim njegovu moe. A 190 hodio je ne same uspravno kao i sada na koju god je stranu hteo. prilika svakoga coveka bila je okrugla: leda i strane su imale oblik kruga.". brzo su se okretali u okrug. ja mislim govoriti malo drukcije. a ne kao sro je sada slucaj gde se od ga nista ne desava za njega. da je iscelieno. ipak.Odista. ne kao sada same dva. naime. Aristorane a . tj. a njega sarna je nestalo: musko-zenski (androgini) rod. Eriksirnase. muski i zenski. i dva na okruglu vratu. A pre svega. to je b je muski rod prvobitno od SUDea. _ postO uzimaj se same na um i -" k "espo beel''vne. bilo najveca za rod ljudski. a trebalo bi da se od najvise On je. a vi cere onda biti ucitelji ostalirna. sagradili bi mu najvece hramove i sili bi mu najvece zrtve. zenski od kome irna dela i i rneseca. koliko su ih tada imali. a sada nije nista do same ime koje se za porugu-. nekadasnja nasa priroda nije bila ista kakva je sada nego drukcija. treba da upoznate prirodu ljudsku i njene sudbine. Isprva su bila tri ljudska roda.d f' ie Eriksimah . same jednu.

A one zene koje su odseeak ~d zene ne mare mnogo za rnuskarce. kao kese sto se stezu. koji sada zovu pupkom. I hodice uspravno na dye noge. to vazi za njih. i tako su umirale od gladi i od drugoga nerada. raseceni kao svoje-. jer ne Cine to od bestidnosti: nego od srcanosti. a ako bi se sastalo musko sa muskirn da bi bar zadovo~avali sv_oiu zudnju ~ ?rljenju i srnirivali se. i one sro Homer govori 0 Efijaltu i Otu4 da su pokusali otvoriti put na nebo kako bi navalili na bogove. oni. a n~vb. 1" i d ' 1:>.jer bi onda unistili i casti i zrtve sto su im ljudi prinosili .etada nazivao rnuskozenski. pa su se onda rukama grlile i pripijale se jedna uz drugu. i h~~brostI. A za to je krupan dokaz to sto sarno takvi decaci kad odrastu po:taju ljudi za drzavne poslove.ka 1 pnJat~l! svom~ Ijub~vni~u. pune zudnje da se srastu. te su se oplodivali ne jedno od drugoga i sravljali seme ne e jedno u drugo nego u zemlju kao cvrcci''. A svi oni koji su polovina od muska~ca.jos jedared raseci na dva dela. . jer jedna b bez druge nisu htele nista da rade. takav covek postaje Ijubavnik aeea. naime. ~ko hi se s~stalo musko sa zenskim decu radali i da bi potomstva bilo. i time ucini da su posredsrvom njihovim radali jedno u drug~~.Pia ton GOZBA i imali su krupne rnisli. i osecanje pripadanja jednoga drugome. da se. svi oni m. 1 to posredsrvom muskoga u zenskorn. istina. oni liub~ b ?ecake. Od tako davnoga vremena dakle usadena je . Jer niko ne bi 1110g . Naposletku. i nisu umeli da nadu resenje. pa se p:edavali radu. pa bi je. jer uvek ljubi one sto mu je srod?o.l od toga roda postaju heteristrije-'.av J. te ce hoditi na jednoj nozi. bilo da se namerila na polovinu od nekadasnje cele zene. stidne udove na~red. oni ne bi urneli III kazati sta zele da jedan druzorne uradi. da bi covek. nego vise naginju ka zenama.avlja u prvobitnu pnrodu 1 rezi da od dvoga napravi jedno i tako da isceli prirodu ljudsku. i inace starali se za ostali zivot. Istina neki tvrde da su be.. a to radi toga da bi u zagrljaju.. pa progovori: (:ini mi se da sam nasao nacin kako ce. dakle. Prerna to~e. Posto priroda ljudska bese razrezana na dye polovine. jer smo}. Naproriv. dakle na ono sro mi danas zovemo zenom.rece . bilo na polovinu od muskarca. niti su mogli da raj rod prosto ubiju ida ga kao Gigante nebeskom strelom udare i unisre ' . I tako su propadale. d Svaki nas. ili kao oni koji dlakama razrezuju jaja". naredivao bi mu. i sa svih strana navlacio kozu na trbuh. A koga bi rasekao. naredivao bi Apolonu.. Ali Div se smilova i nade drugu pornoc: premetne im stidne udove napred.eoze. oni se predaju onome sro je njima samima slicno. dakle.192 stidni. vole zene. postali dvoje iz jednoga.da mu i lice i polovinu e vrata okrece prema raseku. ko)1 s. Tako rece. i druga u zivotu ostala. kao male polovine od muskoga. onda cu ih . postale su takode od toga roda. a ostalo. ljube muskarce i nalaze zadovoljstvo u tome da Ide sa odra~l!:n m~skarcima i da ih grle. jedva je Div nesto smislio.va na to: dovoljno im je da provode zivor me~uvsob~m ~. da isceljuje.a.niti su ih mogli ostaviti da se onako razuzdano ponasaju. i ljubav. mozda radi toga l. i ovo su najbolji medu decacima i mladicima. ni za jedan trenutak vremena.koJl k~~z e<:osvoj zivor ostaju jedan drugome verni. kao oni sto igraju na mesinarna-'.nJel1l. i ljudi biti i kako ce se ostaviti svoje razuzdanosti. i to ako postanu slabiji. A ka. Takvi su i c ~l1I. jer su dotada i ove imali na prvobitno spoljasnjoj strani.ednoga prema drugome: ona 'ih sas. posrnatrajuci svoj rasek. da budu opomena na nekadasnje stanje. Onda bi im izravnjivao mno191 ge druge nabore i udesavao prsa. Jer. Tako bi im Apolon lice okretao. Prernetne im. I otuda svaki uvek trazi drugo znamenje koje mu odgovara.rak. a ona ro ne ume d v O? XVI l b c . 1 m~zevnosti. A pokaze Ii se da su jos razuzdani i ne htednu Ii da zive u miru. bio smerniji. stavise: udarili su na bogove. kako se to sada zove. i dok su jos decaci. dakle.c~dno osvoji i prijateljsrvo. sarno nekoliko nabora ostavio je.da se i ljubavnik decaka 1 svaki drugi narneri bas na onu 5VO)U pol~vll1u. od ~oga roda. svaka polovina ceznula je za drugom svojom polovinorn i sastajala se s njorn. i tako ce biti i slabiji a i za nas korisniji.uskarei koji su odsecak od onoga zajednickoga roda. i vecina preljubnika postae Ia )e. jer ce im se broj urnnoziti. onda bi ova ponovo trazila neku drugu i njoj se pripijala. al~ t? je lvaz. tada ih sasvim . vezivao po sredini trbuha. ostavljajuci jedan otvor. xv c Div i ostali bogovi savetovahu se sta treba da irn ucine. 1 oni ne zele da se rastaju jedan od drugo?. Svakako. A kad postanu muze~ni.u Ijud~ Ijub. I kad bi koja polovina umrla. kao oni koji rasecaju oskoruse radi susenja. Zasad d cu ih raseci svakoga na dva dela-. da tako reknern. sluzeci se nekakvim ala tom kao obucari kad na kalupu glade nabore koze. ao rru s in a je to uzajarnno ljubavno uzivanje. a opet sve zene koje vole rnuskarce i one koje su prelJub~lce.edan drugome raduju i tako strasno sjedinjuju.a. teste sarno prepolovljeno znarnenje od jednoga covek. pa stane rasecati ljude na dye polovine. nego ih samo oblcaJvpr~m~ra. vol~ muska:ce. ocevidno je da za necirn drugim zudi dusa svakoga od njih. jer su od prirode najmuzevniji. one na samorn trbuhu i oko pupka. i radanje dece ne obracaju paznju od prirode.

dU i . Nego gledajre da li to zelire i da li yam ie doa a zdruzeul u sm bude _ kad bi to culi. Ali zato svaki covek o p 5re d nosa ra opomm)e d a b u d e b ogo d usan. novu na lZ.I a I. negO" kad sa u rukabi k np!11a. Hi kako veliS? . gatona. ~ad ne bi U!11~edans drugim IlJ' . kad bi ti bio u polozaju u kome sam ja sada. povratiti u . a video sam tvoju pouzdanost i ponosirost kad si se sa svojirn glumcirna peo na tribinu! i gledao u 06 onolikim gledaocima. onda bismo Erota.' 1 . jer su jos osrali samo je.. rekao je Sokrat. staviSe.' b .e io ih kOl. drukcija nevee zarnolio. zrezani kao rasecene kocke I.A sta. na ovima u re I'J~ fu i u izvajaru.a am ie Erot . da cujemo jos i ostale sro od dvojice._. odgovorio je Agaton. 0 rri. lu. .Tik OVIsto 1 Pbilaziti kao onl. npripada. ~as i oni npa s~. a kako bi nam dopalo ono prvo..Pravo govoris.•. u cernu ~li ovoj posie i vojvoda.Odista.. yam to u ielju ot k no. ne bih Iepo radio kad bih 0 c tebi 510 grubo mislio. nam . dakle. k a k 0 L ' . ali. nego b'1 S.' ". kad bi se namerio na druge mndre. o db onO stO" vec 0 Je ie uzro to b5 ostane jedan. e . °ako se ne U J'os J'edared rascepijeni. dakle.. Kao sto sam te..noz ~ 'l. pokazao S1 se 194 dostojan u nadmetanju. Sokrare. kao ja sada. i da ne moradnemo o. zacelo bi se od njih stideo.'.l. odgovorio b ie Sokrat. . kako 0 muskarcima tako i 0 zenama.. Agatone. a sada nas je bog 1 I pre t.. rekao je Agaton. u kome en mozda bid kad i svoj govor. slije:e u iedno. i orne se stO narn ie sada dato mora najbolje bJt1 ono sto je a to je: nati ljnbimca. tako da od dvojice postanete jedan. 1 kOJl nam 1 za buducnost dale nalas ako se budemo pokazivali bogodusni..V~ bi10. to kaoda va~l za aUSaIUjU .s nam je srodno.ma. Agatone. .. pet i u Hadu mesto dvojice budete sarno jet: d un1rete. da iedan imate? ta' li O lh. i.Dobro. nete t1 on nimalo mariti kako ovde ma v v v. jer ie vee izreceno tako mnogo i tako razlicitih stvari. v~dio racnna 0 njima nego 0 velikoj mnoiini3. Naproriv. .r da mu odgovore.. ~ vkie god d. nernoj je izvrnuri na koji reci. Prema toboa n3se knv e demo p'rema bogovima cestito vladali.Hoces da me ureces. asa pn 'e ljubau.U tm!~ kao stO rekoh. moral! k nade pnro slavili boga koji to daje.i S3?a najv!se poma~e time s~o na. da bi a tv' ro. rekao je Eriksimah. da im nrikazujes svoje pesnistvo. iudnji za celinom i P pa " . poslusacu te. i on i.' A . stavise. ali .uve~en da i cuo drug .1.Onda bih bio odista veoma zaboravan. Ali sam ipak bez brige. :.O u svoju prvobitnu prirodu. i bas nimalo se nisi uplasio! ' .' d 'u ovima 1 mozda su obopca po pnrodl muskarcl.s·" je to Ijudi..· I sarno i za Pat .vrne u sal. bd bi se nasao s kakvim ljudima koje bi smatrao za mudre.ot. ako se s bogom sprijateljin rorno ra~ 1 0 aci ':e1110 namerieemo se na svoga ljubimca. sprernan sam ne odvol. a to malorn broju danasnjih ljudi polazi i m " nama.nda me. tvrdim ja 110pste 0 'naCin rod mogao postati sreean kad bismo pobi sarnona taJsvako se namerio na svoga Ijubimca koji mu pripastigli citj Ero~." " oismo izma0 sHeba da svak~gaoi sudbini.i •. Vd za ruko~· ~. kad bi mislio I Fedar ie tada upao u Dragi budd d Sokratu odgovarao. kad bih sada rnislio da ees se zbuniti pred ovo malo slusalaca. isceliti j tako nas uCiniti blazenima i sreenima.AI. d 'as stOpl!111 s ~a obojica zajednicki zivite kao da ste jedan covek. moran bih se veorna bojati da nece urneti vise govoriti. Eriksirnase. ~~a~o i~ nai~oli~. a narocito sta recr Agaron i Sokrat.v v d 1 v v r :0 . i te kako bi se ti veoma bojao i u neprilici bio.h po novo zapitao: 'zapita .ko zna jesmo Ii mi takvi! Jel" i mi smo onde prisustvovali i pripadali velikoj mnozini. Njernu niko suprotno neka ne radi . jer. koji nam ie prirodom svojom v Ovo rekao go rvoja. valja se bot. Na to je odgovorio Sokrat: I ti sam. da se zbunim time sto en misliri da se slusaoci predaju velikom ocekivanju kao da odlican govor curi od rnene. valjda ne mislis da mi je pozornica glavu tako zaokupila da ne bih znao ni to da je parnetan ':0vek viSe uzbuden kad govori pred malim krugom razumnih nego pred velikim brojem nerazumnih2? . ako bi mozda mislio da radis ndto ruino.u .t. da se ni nocu ni to da se'~e jedan od drugogar jer. ' ki vo1jnO ak 0.Ok a se bogovima mrazi.l k jetUS u jedno.. •b "oga kojl _ cia lui Eriksimah ne upadne u rec i esecu mi ne 0. jer si svoju besedu govorio tako da mi je bilo prijatno slusari je. na i sUoP porninrno.\"'~ Razgouor izmedu beseda XVII . J er tome Je uzrck i sto je prvo biitna a d" od dVOJl~el akna i sto smo bili celi. ako to :udlte. ' 'davno zudeo: da se sjedini 1 sropi sa [jubavnikom. . I kad ne bih znao da su Sokrat i Agaton veliki poznavaoci ljubavnih tajni. moja beseda 0 Erotu. ili.. . ja vrIo dobro znam da bi ti.A mnozine se ne bi stideo. Sokrare. cia ne bude1110 grobnim stu bovi . rekao je Agaton. bili srno jedno. . . ti .: Isr:na.Platen 45 tarnnirn izrazima. znarno da nijedan ne bi to dan.: raselio kao Lakedemonjani Arkadane''.

bar brie nego sro mi zelimo sustize nas.V Peta beseda: Agaton XVIII . samo ako bude irnao nekog~ s kime se .ako ie pravo i ako nije zamerno reci .Platen stvar bude tekla. Fedre. za pohv~lu Erotu i od svakoga pojedinoga od vas da prmum besedu kao pnnos. Za tu rvrdnju pouzdano svedocansrvo daje on sam time b sto begom beii od starosti. a narocito ako je taj neko lep! 1 veoma rado slusam Sokrata kad se razgovara. a onda tek da se raze govarate. Fedre. da kazern kako treba govoriti. stvorila [e Ananka-. $U oni istinu govorili. svaki bogu svoj dug. a kakav je on sam koji je to poklonio. nego tvrdim da je c on najmladi medu bogovirna i vecno rnlad. . ne dorice ana. Mlad on. 0 kojirna govore Hesiod i Parmenid". a ne Erot. ali Erot . A Erot je po prirodi takav da [e mrzi i da joj se ni izdaleka ne priblizuje. ali morarn da s~ . ocevidno zato sto je ona sama brza. . pravo ie da i mi Erota tako pohvalimo: najpre njega sarna kakav je. nego su sarno ljude nazivali srecnima zbog onih dobara koja im bog daruje. Tvrdim. to niko nije rekao. pre svega. On je uvek s mladim svetorn i bora vi kod njega. nego bi jedni sarno voleli i u miru ziveli. sto ie sada slucaj otkako Erot caruje rnedu bogovima. i kakve su srvari ?ito ih poklanja ono 0 cemu treba da se besedi. ali se ne slazern u tome da je Erot stariji od Krona i japeta=. 1 rnsta ne smeta da govorim. jer je lepsi i najbolji. Ja se sa Fedrom slazern u mnogima drugim stvarirna. Platite. i dobro kaze ona davna rec da slika uvek prilikul. dakle. no ljudrna po hodi. rekao je Agaton. zelim. a one stare odncse. lepo govoris. A najlepsi je zato je ovakav: prvo. ta bice jos i docnije prilike da se sa Sokratom . Prema tome. pa onda njegove darove. pa cu onda govoriti. dakle. a pored toga sto je mlad i Homer bio da se pokaze d je boginja i da je U"'. A ima sarno jedan pravi nacin za svaku pohvalu svakorne 195 predmetu. a to je ovaj: treba besedorn obrazloziti kakvo je. jer ne bi oni jedni druge skopili i bacali u okove i ne bi vrsili mnoga druga nasilja cia je Erot medu njima bio.' _ Odista.da ie najblazeniji medu svima. varam. Jer cini mi se da svi koji su pre mene govorili nisu hvalili boga. da su svi bogovi blazeni. on.LU"" U odista nezne su noge.medu bogovima. najmladi je medu bogovima.ja.

donosilac blagosti. uvdo ne se a. A' 1 tu nJ'eaove boje 0 azuje vec orava cito 0 raru epo tJ bil d du sobom u '.' d lada nije snazl1lp no rot. jer neplernemto . Pre svega.. A ovo uzimari kao svedocanstvo za to da je Erot uopste odlican svemu duhovnom srvaralastvu.on d di . zudnje. ali cirn se rodio. .' sto Je ~ . Dakle. kohko se moze. da i ..d . desavale su se mnoge strahote medu kao sto kaze predanje.. Fedre.Plaron GOZBA Taj isti znak primenicemo i na LJ':iJl1·H nego po . . )u111m· 'd .y bi'je. blce sa v lad vd da ce on biti narocito razborit. bar streljanje.. a . pornocnik. . U cemu se ko dragovol]no sa ragovo 1dot E otu 1. dk . njoj ima nesto sale.. . E 'oW III . na tvarna. a koja ima me canu. ·1 d u slada i poz. i tisinu bez vetra. . zato sto je carovala Ananka.. ednostl. branilac i JV".' ona] jU aVDl Z .. '. redmetu [95 'su bas mek a :. bori L' .rilici njek om.. da mje na nas· .~~ bolji. kojim se rot naroovO p prim Iik nak n1eg .:l . neka bude od mene posvecena tome bogu. perjanica svih bogova i ljudi. a isto tako i Muze u muzici. ostao u rami? Odista. d A 1 .1' kad nesto ciru . to sto rot . i isceljivanje. . Stavis«. r . da je Erot najpre sam najlepsi a onda i ostalima ostale takve stvari daje. jer u ruznoci nema Erota. u misli. nebrizan za du. V· v. i bogova i ljudi...cw. . a nuzno sleduje a Je 11aJneZI1lJl.ne ~ego po najmeksim srvanrna sto 1 J' lild1~ondl. Ova beseda.k v 1v •v 3 hrabrosn 1 '. ao sto zaze pnca' .. y. d li ice Erota. krmar. .. i uzirnajuci vodstvo na svetkovinama. tek uredeni i odnosi medu bogovima kad je Erot rnedu ime ljubav prema lepoti.' lb' <·tI· toaa boga bl'lo j'e hrabrlJeg' . I prvo.d razboritost sastoji II sav a rvanju na... nego le . eeen i ulazltl1. jer se SI a ne 1Je Je d cove ka . 1 0 lra '10" . d toza i ..ek i nogama i reiorn 0 iruje same naj10K d on a e. k ba da se tTU 1 ' E'k .' a rnedu osta Ima."F. ru u sva u usu neg h-ace se ne bi mO?~Ok sdvab bio tvrd. sloZl onda" . pa Je 1 ne trpl III 0 se ( E ne Cllll IlVlce 1 Y . a .' l' b .. tre..o Lb r riti 0 vrlini Erotovoj. 0 IDudrosti. se nas .. y.T\re1ne ':\. ne hodi po zernlji.' '" odoleva" . Skladnoj i gipkoj p. bujnosti. pos 1 Ov n e kr .. /b k Y. una u· . Y ih i .rzanJe 1 rot uve gov01 1 'ito SVI pnznaJu. bil 'dusu kojd irn d kl .. Sva k 0. a onaj denuo. p Y n On naIrne. a puni nas seu. 1 ••.1 svemu. i 0 razboritosn. S . on. i glatku pucinu morsku. d'111da nJ tu ne b . a opet 1 Ja 0 am postu . i bltl najhrabllJl Ol Sv1 . d . q.> ni bogu ni coveku.jer ne rZI Arej rota. naJ'ndniji . tako da ucenik Erotov. pore' plaV .ih A jaCl Je ona1 j'. odnosilac surovosri. 'ot Arep. Dolazi mi na urn u stihovima kazem da je on onaj koji stvara: medu ljudima mir. govima. a a 0 su 0 1S .' n)'emu veoma mnogo raz oritosu. nuj e u n)l1n .. Pre vee u pocetku rekoh. zelje. run . -lazu u tome a se· v·· E k ne di e nauue. u zelji. t. Var nrema Afroc ItI. rl . i pronasao je Apolon.I ant od Erota. lemenito drZanje. u strahu. mada jos mnogo ostaje da . dlikuje.a 0 1 . . ni 0 I b og a . d .' a rvrdu cu . tu stan. dusama nego a TO se namen na KOJU 1 sta dom u SVlma . voda najlepsi i treba da ide svaki covek. .' m pod silu trpl ako sto trpr..··A . otac raskosi. og na cvetO d Erot '1 ode se nahodi mesto gde sve toga b ac .. ga boga I ovo J ib lepon t. a Jer Je u srci k .Svako bar postaJe pesm .. irna i dusama bogova 11U 1 po igao nl . zuden od nesrecnih. U . naj 0ooa tre a geno . 0znakom. izlazltl a I" E . _.b o pravednostl.. dragoY . v XIX b c d ie dovoljno. naime. s1a I de I pozu e. i Hefest u na u tkanju>.. tanJ·uje.":.I' 7 tu on 1 staJe 1 os taje . a s~v a..' . . . i Div "u upravljanju i bogovima i Ijudima". Stav ise. 0 SlUZI _f . pevajuci lepo u slavu njegovu i njegovoj pesmi koja ocarava pamet svih. d .E k . '1 .···· v' v 'I . " de priljubljivan. Fedre. latko rnlflse .. ekslm stvanm . udesavajuci da se sastajemo jedni sa drugima na svima sastancirna. v01JI1:. i stvaranje svih zivih bica . neizdasan nemiloscu. se 51 om s uz· . drzave" 1 kazu d a Je to praveuno. careVI ~. . '" n . i on ce vladati ~a . drugoga Lim pes IDudar a 1 ~ o . koliko dopusta rnoja "u. zao. cuvan od srecnih. sto ko sam ili nema moze ni drugome dati. a relo ni na dusu ru na sto I 0 rugo su me· . v.h da je neza .. .b k bli Ye medu na1m· a pore toga 1 gi a 0 1me k S di on po tome.u ~'.-.' . i odmor i sanak u ruzi". a. niti drugoga nauciti.< koza taj jaci rzi. .. li Erot nas a . . l' este ve 1 z . a . cveta 1 s 1 y ••• v V· v nije bio sa Muzarna pre"4 koga se Erot dodene.. brizan za dobre.~ niko111. d Y . VlD. b e scvetno . . k li opet ne re /d od nje odlazi. r. nab svoJoj: kao pesDlK ova] og Je ta -0 sti kao ~n S11 • "k k' svojoj urnetnO . laze. y •• L • v· • V· v v v. . njima. kd Najmla l]e . Jer. milostiv dobrima. poveden zeljorn i Ijubavlju. on 2 d A •E . Jer:'1mti sa . d .. I' . a ni po lobanjama. . ' zakOl1l. co je jaci 0 najEI ko)! drzi nego . nesto odmerene zbilje. 1 di .zar ne znamo da se je ovaj bog bio ucitelj pokazao slavan i sjajan. primeran mudrima. 1a jer 111 n . U\ . . 1 '. iz ljubavi za lepororn nastala su sva dobra i VA'<My" mao Tako mi se cini.ko bi mogao je Erotova mudrost kojom sva ziva bica i postaju i rastu? A izradivanja u drugim umetnostima . 'osdasegO\OL d" d reCi a ostaJe J.' • Ovaj Erot prazni nas od nepoverljivosti. miline.

Fedre. napred! Dede mi reci 0 Erotu. a bas nista se ne razumevam u .. . gledaj. da ne budem u nepri" -: Pa k~o~~ugi kad ima da govo~~ posle. otpoceo je Sokrat ovako nekako govoriti: b c Razgouor Sokratou s Agatanom XXI . nairne da Ii je otac tiji otac ili nije.. kad na me dode red. rece Aristodem. a to ne mishm. i prostOtl mlS 10 a iz istine oda birati stvari i da)e to I [a sam se odista ve~ma p?n~sio odlicno goih stO ao pravi postupak pn hvaljenju ma predmeta. UZlne bi zadl\ 10 ni izbhza umeti lepo gotovo majuCi na u~ -ekao i otisao. ton dovrsio svoju besedu.govora kc:ji je on~ko leb Uci l)a 1 rna ~ k ani Ostalo. i I1e znajuci ga. li da treba istinu govoriti 0 svakoj stvari koja se slavi. Odgovorio bi mi po svojoj prilici. to isto vazi i za majku? I to je porvrdio. a sa izrazima i takvim poretkom recenica kakav rni odista slucajno dode na parnet. razume se.ar. 3 govornika. ostavimo to! Necu slaviti na raj nacin.Zar ne. protiv besede i . naime. to isto pitao za oca.Dopustam. dragi Agatone. all ko se . ne glavom k. svi gosti. . Ciji brat ili nije? bi odgovorio? . samo ga pitaj. i da menov? :tvbshs 1 'ki rekao kad sam kazao da ce Agaton divno besedi. ga ne onirna koji ga znaju. nije um"4. Fedre.'. ne bih ni mogao. I primetlO sam kako sam bio smesan onda kad onemim ka o . Tome pocetku veorna se divirn.Brat je. dopusti mi JOss da upitarn Agatona za neke male srvari. rn as ni d eva da se raz. 0 sam craju c hOJa . rece. Dakle. . rekao je Sokrat. na krai svoga govora Agaton ne zama h . izreci pohvalu. . rece Fedar.Zar ne. upitao: A sta? Da Ii je brat. ali ri bid u neprilici. ako zelite. nairne: da se cuje kako se 0 Erotu istina govori. jos i ovo: da li je Erot i takav da ie on ljubav prerna necemu ili prema nicernu? A ne pitarn da Ii je ljubav kakve majke ili oca . Gorg1Je . b (Jato IS az' . ina Gorda sam od su ~ ~ala beseda1. Kad bih.. v ' ~} d .51 Uvodna rec Sokratova xx . po 1. . rocki rekao. mje sve jednako divno. . da se s njime sporazumern i da tek onda govorim. Dakle. da sam sarno irnao kuda. en. rekao je Sokrat.y ¥ e . . na primer. mono proroc 'I' . y. ja sam. odgovorio je Sokrat. 1 kliknuli su u saY~ ~ogledao na Eriksimaha i rekao: Sta velis. Dakle.ie " glju 11 opom1nJ' se da mi. u svojoj stvar. I odista. "No to je samo obecao. " ri. da ne zasluzirn podsrneh. da [e otae otac sinu iIi cerci.Dabome. pozvali su ga da samo govori onako kako sam smatra da treba govoriti. .um treba da se slavi ma sro. Kad Je Aga s da je mladic govorio kako dolikuje i njemu i bogu. pripravan sam da kazern na svoj nacin. treba li ti i takav govor.) nlsa . .ono n Agaton dobro besediri..nego kao kad bih. I onda lepo i velicansrveno ra go ja odista nisarn znao raj pohvale. Posle toga. odgovorio je Agaton. po onome sro on jest. ako bi hteo lepo odgovoriti. ja yam cah da CU 1ja." . Fedar i ostali.am da po redu s varna slaviti Erota i kad sam rekao sam v am 0beeaO· u Ijubavne stvarr. tako da mi se odisra dogodilo ono Ho. razume se. 'biti u nepn ICI. sine AkuA S~k~~\!eda sam odavno strahom nestrahom strahovao+. . kad si i ostalo tako lepo i velicanstveno izlozio kakav je. . brata ili Potvrdio je. a onda njegova dela. rece. ne prema vasim govorima. odgovorio je Agaton.' slusajUCina kraJ~ onu e~otu reCII recenicar a .jer smesno bi bilo pitanje da li je Erot Ijubav majke Hi oca .. da bi bolje razumea sto hocu.Jos mi odgovori vise. d 0 odgovono Je Eriksimah. ucinilo mi se da si lepo otpoceo svoJU besedu kad SI govorio da bi najpre trebalo pokazati kakav je sam Erot. a ja da cu . ! rvr sve rnogucne dl·t·e da j'e rakav i tolike srvari . rnislim da SI odista pro. ili ne? . 1 1:: . postupa k za h va I'jenje t kao i najbolji.Ali. ~t> '. k sreeni covece. sam zn . Odista ne! Ali bar istinu.

naime. jer valjII rnogucno / disi ' _ To je ne c 0 onome koji to vee 0 ISLa jes:e. a] ca" to' i: d " 'mas jer ov I'lTIam" da li ti sto drugo misus 0 sarno me to 1 sto vec . onda zudi i ljubi dok to una III dok li ono stO zu .v t~ 'os nije tu. a ne za rugobom? Agaton je potvrdio. l. Sokrate. Sokrate. .' obi W bilo potr~?n kao je Sokrat. ko paZIS. Agatone. . reo li dakle . -. 201 . ."c . I ko bi t~ "e1im i da bu~em z~rav.Tvrdis li. i sto lepote nikako nema. 0 govono nema k a . a v v v v v v . . ~dg~v di i Ijubi. Verna naime: nije 1 to zu d nja d a mu 1 za popro '1' ia ' 011da je .on savm 111 e. A ler rno ee takV11 vc ImaJu ovorim . zudi li ono sto . razumeo? "J d 0 po nrn Ii on !ito rug sve to potvrdio. re"ka z~di. da li je mesto onoga "pnr_o_ no ta~ _ Razmish. _ Dakako. . III ne Z~dl 0 da onO sto . 0 sto je i prirodno. ako Erotu treba Iepote. " v Svakako.ie otrebno. ne rnozes protivreciti.'e Sokrat. k tada pOZUdlO? Naprotiv. ." eee kOJ!llTI dakle! Kad T1 co" ~ . a neeern prem urne se . crru da je to sasvirn zn I nu . d' da ono a ZU IlTI d.Tako sam rekao. . J'este. onda blS1110 mu kazali: 1 (O)l 'ldun as v Ivd ' ' bogat'. dakle. prijatelju. v' ak Sokrat saeuvaJ u pamen i a 0 se s ecas pre a. r bav.jeste. i ako stvar tako stoji.Cini mi se. "'. J v" . ZV da bi . i sto on nema~ I st<:. rece. . onda bi Erot bio ljubav za lepotom. odgovorio je Agaton. onda bi njemu trebalo i dobrote.Istini. onO pre orio Je Agaton. zudi ono sto mu je p~tr. zar mislis da je to Iepo? .. ali neka vazi sarno onako kako ti kazes. Eroru je potrebna lepota i nema je? . odgovorio je.Plaron 53 c . i 0 Erotu kazati: da li je Erot 'to lSto. ' ~to on JOs n . odgovorio je Agaton. I ko] J. to da oni i zude ono sto vee irnaju. recimo jos jedared ono u cese slozili! Da li je Erot sro drugo do najpre ljubav prema neonda ljubav prema onom sto je potrebno? .el111.0 /. . za sve ove.d " _ Onda d ~ k _ o.ja. mu smo cemu. kad bi onaj kO]1 Je jak 1 zene _ Istinn gov~n~":~rz da bude brz. '. Mislim da si ovako nekako rekao da su bogovi uradili stvari iz ljubavi za lepotom. ka 1.l Zl. I meni se . Dede.v v / . odgovorio je Agaton.T 0. _ Dabome. de Jak. a ono sro je dobro aka je lepo. _ Lepo gOVor de oak? / ' " ' '1' ko [e jak da buc J prema onorne sto smo vee prizriali. dragi Agatone.I ova j. AaatOn Je. nuz . d . dakle "ao v 'v v . Agatone.0 re cao: a 'lkada re ik " b I' i d Hi ne. nuznost. .te I'I om ' se ne P no a sv -e .'. . . . .onda je. ITS IJ. tebi ne bih mogao protivreciti.> Jer meni se. bla a i zdravlja i snage. kao je Sokrat. . .A sta? Cemu je potrebna lepota. ') mu to n:1 p t\ kako teb!. jer 50kratu protivreciti nije tesko.ga.to onakve stvan za kojima ZUdl 1 zudnja 11)Uhno: NlSU 1 [e pone ' v v v v' ' v . b ono sto vee Imam.v v v " v v v v v ' v v' / v ' . . .I ~ "sa111 zdra: z. i.Nuzno sleduje. re . j' 0 ovima 1 0 svima takvim stvarrma da om d a OU 'k pomlS 10 d kl .ebn~. odgovorio je Agaton.I kako dolikuje govoris.Odista ne. rekao je Sokrat.. . e to u onai rna h imaju sto imaju.Nismo li se slozili u tome da neko zudi ono sto mu je potrebb no i sto nema? .> pri ruC! 1 " v rano ono sto sa a trna : stane sanJ\ vreme o! d ovor1o ie Agaton.v " v A'" .Dakle. ja cu te podsetiti. dakle. produzio je Sokrat. I OJI sam . Nego mi reci jos ovo c malo: ne cini u ti se ono sto je dobro da je i Iepo? . razume se. Zudlrn ono sada vee imam 1 u potonje vreme Imam. ' cc .koji je z~rav ~a bude zdrav 1. re . ti ze is :: 1 U potonje ~re~ a: "g irnas hteo to ili ne. jos da je Erot lep.Da d "A Je gaton. a e. Razrnisliaj. .Pa opet si odista Iepo rekao. ako stvar tako stoji? I Agaton je odgovorio: Cini mi se.StO ~ nema pn rUC!. Z . Nisi li ovako nekako govorio? ..jesmo .DakIe.R a etO..v~' kao je Agaton.~gat ze 1l~ . neko ko je velik zeleo da bude veis BI 1. . da nista ne znam 0 onome sto sam tada rekao. " mu je on jU v oleon ljubav? eel>' rna eemU . db' k I. jer ljubavi za rugobom nema. Jer. pro duzlO Je' ci rni ios samo ovoliko: da 1 E rot zu di1 1 1 '1' v 'I' 1A . 0 g I_ i svaki drugi koji nesto zudi. duzio: Ne znaci li to zudeti ono sro mu lOS I:> 'Sokrat . h. odgovorio je. su v '0 zaW g'revanm. c . da i . l.> sa] _ Poku u Hi prema Dleemu. v .Seti se sada onoga sto si sam rekao u svojoj besedi: prema cemu je ljubav Erot! Ako zelis.

zbog nedostataka lepote i dobrote.Objasnjavati i donositi bogovima one sto dolazi od ljudi i ljudirna ono sto dolazi od bogova. Pa sta onda? Kao i ono pre. svi se slazu u tome da je on veliki bog.A ne nazivas li srecnirna one koji irnaju one sto ie dobro i lepo? .::. slagali u tome da ie velik bog oni koji kazu da on uopste nije bog? . Sokrate. Odgovaraj rni: ne tvrdis Ii da su svi bogovi srecni i lepi? IIi bi se usudio ustvrditi da koji od bogova nije lep i srecan? .5S i"< . a ko se razurneva u kojim drugirn stvarima. A bog se ne mesa sa ccvekom. kako se cini.A koju moe one ima? zapitah ja. Sokrate. rece: sredina izrnedu smrtna i besmrrna. i razlicnih. zapirah. Diotima . a jedan je od njih i - z e . i na javi i u snu. nego preko ovoga vrsi se say saobracaj i razgovor bogova sa ljudima. Posredsrvorn i onih koji se bave i i bajanjern.. ili 0 onima koji znaju? 0 svima uopstel ona se nasmeja i rece: Kako bi se. I ko se razurneva u takvim stvarima. tako da je sobom povezana. Priznao sam. . bio bog onaj kome nije dopala lepora i dobrota? . dakle. . ja bar ne bih! rekoh. Govoris li 0 svirna koji ne znaju. i to veliki.jedan si ti.Kako bi.Sokrat xxn d Ipak.estabeseda. da i ti Erota ne dd!s bogom? I c d ( 1 t C t 1 XXIII Sta bi onda. . od jednih rnolirve i a od drugih naredenja i na zrrve.Tako mi Diva. to je demonski covek. to je prost Ovih demon a ima mnogo.Nikako. zudi bas za ovim sto mu nedostaje.Vidis li.Ko su ti? zapitah je ja. jet i sve dernonsko lezi u sredini izrnedu boga i smrtnog stvorenja. . . a jedna sam I ja je upitah: Kako to govoris? I ona mi odgovori: Veoma lake. dakle. Diotimo? Demon. odgovorih ja.Dabome! . bio Erot? Smrtno stvorenje? Niposto. A kako se one nalazi u sredini izmedu jednih i drugih. ono ispunjava prostor izmedu njih. Sta.Ali za Erota si ipak priznao da on. i svakim gatanjem i caranjem. ili u umetnostima iii u zanatima. dakle. .

205 ~. a za druge oblike sluzirno se drugim nazivima. koji traze mudrost. i u ima prirodu materinu. . rekoh. To eto. odgovori ona. ier lepo govoris. da ie Erot ono sto se ono sto. jer je ba. odgovori mi ona. . i suv. Sin Pora i Erot. .To je poduza prica. i.udi ono 0 ceda mu ne treba. ako Je Erot rakav. nairne.Na to pitanje. i nezno. Sokrate. prijatelj mudrosti kroz ceo svoj iskusan gatar. iskusan lovae koji vazda snuje neke zarnjan razboritosti i dovitljiv. Sokra:e 1 ?lO. Ti znas da je stvaranje mnogovrsno. a od svega srvaranja sarno je jedan deo izv v- . kad svi isro ljube 1 to uvek nego kazerno da samo jedni ljube.a jos jasnije ovako zapitam: Ljubavnik zudi lepotu. jer svacemu sto iz nebica prelazi u bice uvek je uzrok stvaranje. da na to pitanje odgovonm.ta j~ r:rot taka v ~tako postao. kako? zapitah ja. odgovori ona. i bila je na vratima. zaseda onima koji su lepi i onima koji su hrabar je i drzak. . A sto si ri razurnevao pod Erotom. onakav kakav XXIV .Da bude njegova.Ko mu je otac.To je vee. i bez obuce. nego ciru se da je dat potpun odgovor . . svima je zajednicka. nego istoga dana cas evate i zivi. . i oni koji to izraduju jesu svi stvaraoci.tlmo:' d. rece ona. on je vazda sirornah. Jer.Cudim se i sam. sin Metidin. zaro PC misli je taj i ne .. dodadoh ja. i bez kuce.1 ja j01 na to rekoh: Neka tako vazi.ljubi. on je. pokusacu odmah da te obavestim . nerd. dragi Sokrate. te je otuda nuzno da Erot trazi mudrost. rodila Afrodita. kad [e u dobru. Erot cinio savrseno lep. a ono sto ljubi ima neki drugi lik. ljubavi dostojno. ovako. . rece rni. jer je zacer na dan njezina a. ali ipak cu ti je kazase.1 VIse n~ treba pitati: a zasto zeli da je srecan onaj koji to zeli. ne kazerno da svi ljube. . a ko mati? . spava na vratirna i putevima pod vedrim nebom. _Akad bi nas ko zapitao: Sta hoce Erot od lepote. otprilike sam ja opisala. ?dis. ljubav za Iepotorn.Ali tv oj odgovor zahteva jos ovakvo pitanje: Sta ce postici onaj ko lepotu zadobije? . i Penija l .. mada nije lepa i dobra a orita. odgovorih ja. Zato je Erot i pratilae Afrodirin i sluga njen. ne tr azi rnudrosti. kao st~ n . srecni su oni koji su srec. kao sto gomila misli. kad bi ko mesto lepote stavio dobrotu i zapitao. 1 da SVI zele da im uvek dobro bude. i savrseno. A opet ni prosti ne mudrosti i ne zude mudri da postanu. jer kad od ljubavi uzmemo sa~o neki oblik. rekoh ja. ali ponovo po prirodi ocevoj. ako mudraci ni neznalice? . Pre svega.Koji su to. zato i dela i svie ma umetnostirna jesu stvaranja. udrost spada u one stvari koje su najlepse. . zapitah ja nju. i medu ostai Por. I nije se rodio ni kao besmrkao smrtan. nije nikakvo si. sta zudi on na njoj? I ja odgovorih: Da je zadobije. S druge kao otae njegov. Sokrate. i sofist.ka~es. pa. A bas to je teskoca u nesto se ona sama sebi cini dovoljna.Ali. kakvu korist on daje Ijudima? . rece . i detetu jasno da su to samo oni kou sredini izrnedu ta dva soja ljudi.~a ipak.M~s~is Ii da je ova zudnja i ova Ijubav zajednicka svima ljudima. lakse mi je odgovoriti: bice srecan. Sokrate. rece ona. ko ako je mudar. go stili su se bogovi.y d m. i blazeno. prirodemona. a kako on trazi nuzno je da se nahodi u sredini izrnedu mudraca i neznalii ovome jeste njegovo poreklo. a drugi ne ljube? b . All.: Zato sto irnaju dobrotu.Istinu govoris. ljubavnik zudi dobrotu. stize da sto naprosi. . jer je i Afrodita lepa. dakle.Platen GOZBA d . dakle. jer je vee to. Nude. sta zudi on od nje? . nairne. mi tome obliku nadevamo ime eeline i nazivarno ga: ljubav. Zato ti se. prijateljice. A sto stece vazda rasako da Erot nije nikada ni siromasan ni bogat.Istinu govoris. Posto se napio nektara. e . poznato ti je da se oni ne nazivaju srvaraoci. zapitah je ja. . u isti mah.0 tome. to i jeste odista lepo.Zasto. odgovorih. i bajalo .ona. jer je od oca mudra i okrernemudre i neokrerne. stoji ovako: niko od ne tr azi mudrosti i ne zudi da mudar postane. . a njima pripada i Erot. . . rekoh joj. ili kako mislis? . s Porom. uvek leii na goloj zemlji j ivaca. voli lepotu. legne pored njega i zacne Erota. jer ie vazda drugar potrebe. a u sredini je mudrosti i neznanja. nego da irnaju druga irnena.Na primer. kao sto izvodim iz tvojih reci.jos nije bilo vina . A kad su rucali.Nisam jos potpuno spreman. Ta stvar. Diotimo. mislim.Ali ne cudi se.Tako je. . . . ima ovakvu sudbinu. .I sra ce imati onaj kome dobrota zapadne? . je od toga da bude i nezan i lep.1.ude Por u basru Divovu i onako pijan A Peniji pade misao na pamet da zbog svoga sirornastva za. a Erot je ljubav . ~a pri~er..

k.. osirn a k 0 ne k 0 SVOJlmv I asnistvom zove samo one .Neka bude. re~oh ja. jey~no ucenje d~ l)ub~ o. . re 0 '. rece ona. rece. jer ona one sto nju grli oslobodava od velikih trudova. . . potvr . pa zacinje i rada.dobrom koji se radi mnogih drugih ciljeva obracaiu njoj. _ Fa tako je i sa ljubavlju." _ Zar ne. dvojen. jer ljudi su lino~i~aodadu odrezay i svo.. i ne sarno da bude niihovo. IvajU se stvar . nego plod svoj nosi dalje kao tezak teret. na mUZI u I metre. A ona rece: Mislis li da ed ikada postati vican ljubavnim stvarima ako to ne razurnes? hovo? _ to tre ba d0d atl.se ne ~aze n~ d~ liunova~da sU Ijubavnici. Sokrate. _ A sto? Zar ne treba dodati da oni vole i to da dobro bude nu. Ja b ar ne mlSl'lITI. dok je one sto je lepo harrnonicno. on~1ne naziva se sarno to. . rekoh ja.u njiim gota veni udovi stetni. dakle. . istina. Diotimo.. mogao bi ko misliti da to Cine po razrnisljanju. 1 ljubavnik. Ili ti mislis da vole nesro drugo? 1 .. ako smo se slozili u tome da ljubav tezi na to da uvek poseduje one sto je dobro. I Uopste uzevsi. i umirati za to.rekoh ja. rece.I ~ v' v' Platen 59 iku i . Jer zdruzenje coveka i zene je radanje. . istinu potpunu govons.. rece ona. a syam? om. ra d.azatI. y . nije u isti mah kakvo dobro. i kako inace sve drugo cine? 0 ljudirna. Ali to u onome sto je neharrnonicno ne moze da se dogodi.. dakIe. t .ante u I k . iepott . prvo: kad se pare medu sobom. iii da teku All z~ ~~eradi gimnastike. Odista. 1 taj nosi une ce line. aoc1. liubau tezi na to da joj uue]: pripada ana sto_je dobra.S tvame. re k 0 h i ja. _ lima. nego 1 uvek da bude nJI- . . Sokrate. uprauo. koji se odnosi .. A zasto. to je za svakoga ona najveca dovitljiva [jubav. naprotiv. za ?jih .. dakle.1 te I om -A 10 v b "1 c i dusom. . rnislim. kad se priblizi ruznorne. Ali ja ucim da nema ljubavi ni za polovmom m za cee polOVlD~ to prijatelju moj. treba za srnisao tvojih reci. rece ona. i kako se same gladu muee sarno da to othrane. .)06 I)'udl vo_ e ~ Tako 111i Diva.se ei~~ da yS. odgovorih ja. prerna ovom razlaganju. onda se zlovoljno i turobno stiskuje i okrece od njega i povlaci se. kao sto ti mislis. . 1 [a . I ljubiti. Mera i Ilitija svakome porodu-. traze. . tada zudi da rada nasa priroda. Otuda u onome sto zudi da rada i sto je vee nabujalo nastaje strasno uzbudenje u blizini lepote. . 'T [e.Onda cu ti ja. A radati ne moze u rugobi nego u lepoti. te ne rada.stvenu . se pre ~Jtini rni se da istinu g~vo. produzi ona. . onda se one razvedrava. pitarn te sada: ko... nije do lepote.y dih . za . ucila me ona kad god bi se vodio razgovor 0 ljubavnirn predrnetima.~ d bra sto l. jer svuna nurna. .Do zacinjanja i do radanja u lepoti. c d e 207 XXVI Ovome svemu.. i to je u bicu koje je in ace smrtno besmrtan deo. i jedared me zapita: Sta rnislis. i kako su spremne i boriti se za to. A to je bozanska stvar. Jer ljubavi. i one koje hode po zemlji i one koje lete. a neharrnonicno je sa svim sro je bozansko one sto je ruzno. Sokrate. za sreeom. nurno je da ljubau teii i na besmrtnost. A nuzno je zudeti besmrtnost zajedno sa dobrim. iii radi ~ilos?~ije. i oni koji imaju taj deo srvaranja naranjem.y k h z _ Istinu govons. rece ona. .Prorockoga dara. rusta d rugo sto ~ . Kalona je. dodadoh ja .V V v • v v hovo? dd . naime trudnoca i radanje. _ _ Moze li se onda. ne bih divio rebi zbog . I ta k 0 ne posto)!. xxv b _ Kad ljubav. mll dros [a cu ti. a tudim ono sto je z1o. i kako su sve bolesne i kako ih ljubavna zudnja osvaja. Prema opsten: n~zlvu ~va~a zudnJa d . nije uzivanje to hovl. sopst njihovo. i zatim: kad hrane one sto su rodile. Zato: kad se leporne priblizi one sro zudi da rada.m kOJ1 SV?Ju sop. nal . svi Ijudi i telom i dusorn. do radanja? Zato sto je radanje vecno i besmrtno ukoliko je to mogucno smrtnome bicu.ti rvoje i ne bih k tebi dolazio da bas to naucim. jasnije kazati. n dai ti dobijaju opste ime: I ljubav. Trudni SuI.Nego do cega? .' 111 i sta rade oni ljudi koji idu za tim dobrom da bi im se idu j1111dPute mogli nazvati Ijubavlju? Kakvo je to delo po sebi? Urnes por uu 1 na li to re~()nda se odista. _ Treba 0 at! . .Razume se. uvek tezi na to. i kada dodu u odredeno stanje. i ja to ne razumem. tO Je nesta .ris. dakle.z~ Je?I_l1~_obhko:n 1 njernu be.je no?e i ru~e ako i:n. sta je uzrok ovoj ljubavi i zudnji? Ne opazas li u kakvu se jakom uzbudenju nahode sve zivotinje kada zazude da radaju..t 0 ne'go dobro. cak one koje su najslabije sa onirna koje su najjace. Ali koji je uzrok sto zivotinje ljubavna zudnja tako osvaja? Urnes li to reci? I ja opet priznadoh da ne bih umeo. onako prosto reci da ljudi vole dobro? _ Dab0111e.OJlldu. i od radosti se razliva.

nego da se. sAmrrna pnro ~ tezi 'k rko ie to mogucno.leI' ono se zove razmis janje. eele lieje kod i 5010n7 zbog i mnodrugi ljudi na drugim e koji su i Iepa Ii. pa ako se narneri na Iepu i blagorodnu i obdarenu dusu. i od . jos vise !le?o za svoiu decu. radosti. koju rni jos sada cuvarno? Razurne se. [er su lepsu i besrnrtniju deeu zajednicki rodili-'.s vecoj meri nego u telima . Na ova] nacin. odgovori: Budi uveren u to. nego. a irne mu je razboritost i pravednost. d d sava . v :1 . zavideci im sro d iza sebe ostavljaju takvo potornsrvo . rece. mlshs h tl. ne bi. Diotimo.v. i o~ ik cudi. oni nagmju i predaju se tome obliku ljubavi. ona. tako reCi. ier a ' "ik: da ne osta)e isto. da saznanje odlazi. ovaj se ipak naziva istim. i od i o~~~sti. Kad je ko ovirn od mladosti brernenit b u svojoj dust kao pravi bozanstvenik.""LUH~U' svoje sinove da nisu verovali da ce irn "zbog iunastva rrajati besrnrtna uspornena ". 50krate. Koji hoce. Pa sta joj dolikuje? Saznanje i svaku osralu vrlinu da rada. da radaju telom. v' XXVII b I bd cuh nien govor. Nego mi kazuj uzrok j ovome " d om u lju bavni avnrm stvarima: :~g dak!e verujes.z oga ~ao I. rnislim.~~vi. mogao biti u Ijubavi. Sokrahotes da obratiS na ljudsku Ijubav prema slavi. I lepim relima vise se raduje nego ruznirn. sve to ru VI e.!mo:'inu . deeu kakvu ie ostavio Likurg6 u Lakedemonu. 0 'rate. Jer. i to u jo. rece. tece. i sprerna se da poucae va. rece. kako ih snazno Ijubav da slavni . nann 0d rzava se sve e time sto uvek sasvirn isto kao one je bozane sro ono cega nesraje i sro stari ostavlja drugo novo katim ' Sk " 0 bilo.zudnje. d 'a naime sa istoga ra. i da prema tome nikada nisrno pos anj'irna. nego Jedno postaje. moXuditi u morne tvrdenju. I rnisleci na to i u prisustvu i odsustvu. . premudra . i sv~ju. jer je i samo takvo. i od kose. " y Y. a b esmrtno na druzi nacm.oni naginju onorne sro dusi dolikuje i 209 da i da rodi. zalosti. kao sto vee rekoh. Ii odista tako? je kao pravi 50f1sti1. v.. 1 U video sam U 09 v Y. i kad InU dode odredeno vreme i zudi da vee oploduie i da rada. kad on tako. '' . covek od detinjsrva naadZl~ostari. ja se zacudih i rekoh: Dobro. re\lkestida za Admeta umda. "teku za sva potonja vremena=". iIi ako hoees. ako ne uzimas na urn l. jer u rugobi nece nigda radati. onda zacinje i rada ono cime je odavno zatrudneo. mada nigda u sebi nema b' 0 nego se uvek podrnladuje i gubi PODeSto. spasioce Lakedemona i. i takvih koji su u dusarna rrudni. bojazni. ukoliko uvek ostavlja iza sebe dru~o r. i tako razro» '" ' te se emli da Je ovaj.jer irna ih. jer je bremenit. ko za tim pravim 20 . Kod u eemu . zajedno s njim hrani one sto su rodili. da radanjern dece besrnrtnost i uspomenu i srecu. ima smrtno u 1 sam d i telo i sverugo. esava se zato e. r i u onom vrernenu u kome se 0 svakom pojedinorn stvod )e'i i da je isti kao sto se. onda i ovaj. A ponajvece . jer se u svakom srvorenju nahodi ova i ova ljubav. A koji su trudni u dusarna . Jer.J' . jer zaboravljanje je odlazak sazna'f'tlDo:sr3'slj'anje brazuje o novo mesto onega sro odlazi. mislirn.. ali za one poslednje j najvise jima su samo priprema i ovi n1z1 j ri. 1. tako da takvi imaju mnogo prisniju uzajarnnu vezu nego sro je bracna i rvrde prijateljstvo. i ponajlepse saznanje one koje se odnosi na uredenje gradova i stanovanja.nlado me.i cel?g tela~ I ~1ev sam~ od tela" . koje irn daje besrnrtnu slavu i uspornenu. kad pogleda ina Homera i na Hesioda i na ostale dobre pesnike. a tome su roditelji i svi pesnici i od rukotvoraca oni za koje da rnogu pronalaziti. obilazi i trazi lepotu u kojoj bi mogao radati. iIi da bi Ahilej za Patroklom u iIi da bi vas Kodar3 pre umro da saeuva kraljevstvo za XXVIII U ovakve tajne Ijubavi1 mczda bi svecen. a d rugo propa d a. njima su vee i mnogi a za vremena i kako su za to cia pr- c opasnostima. sve to svi oni Cine za besmrtnu odliku i za ovakav ukoliko su bolji utoliko vise. na primer. i dosao k c da mi ucitelj treba. kako misle. rnislim. to ona rnoze sar~danjem. vecna I esmrma. i sa svakirn pojedinim saznasazn 'Vi' . dolazi L1 dodir s lepotanom i saobraca s njirn. da se ljubav od prirode odnosi 0 smo se vee vise puta slozili 1. i takva coveka odmah obasipa govorima 0 vrlini i 0 tome kakav treba da je do bar covek i za cim treba da tezi. dakle.Pia ton 61 1\1" pravo zato sam. onda se nemoj cuditi. onda on veoma raduje i telu i dusi. Z ato se neorugr stvorenje od prirode ceni podrnladak. 111lsljenle. jer zude za onim sto je besmrtno. bro lUul. ru a cudnije od ovoga to sro i rnedu saznanjima nasim jedna ogOtaju a druga propadaju. I k i k d t' . kakve bilo muke da muce 1 da umru za to.i da . I svaki bi voleo da su mu se takva deca rodila nego ljudska. stavise.

. izjavljujem. ako igde drugde vredi iiveti kad posmatra lepotu po sebi. a zatirn da tl. ako Ii ne. ne ispunjenu ljudskorn ploti i bojarna i mnogirn drugim smrtnirn tricarna i kucinarna. okren~t pr. svaki covek treba da postuje Erota. da bi neznatan zivot bio onorne coveku koji onarno gleda i ono posrnatra onirn time rreba-i i s njirne 212 saobraca? IIi zar nemas na umu da ee on. najpre.nisliti da je Iepota na svima telima jedna i ista. Ako nju jedared ugledas. pokusavam i ostale da uverim da za ovakvu tekovinu nik~ n~ bi mogao Iako naci boljega pomocnika Jjudskoj prirodi nego . ~ . : s~m g~ postujem i Ijubavnu umetnost negujem i drugima to preporuCUJem.~ Erotu. rece. i od lepih poslova lepim saznanjirna.e '.m d~ ide na tal posao. Zato bas. Fedre i vi ostali. 3 . raj rreba da vee mla? . Medutirn. a k'0 '1" . Je Erot. nego pravu vrlinu.dospeo do ovoga stepena zivora. ako ga vod njegov pravilno vodi. ako neko irna sarno pogodnu dusu tepr~o telesno cvetanie.vu 1epotu . v v ' sto XXIX Ko je. To mi ie... ni kao kakvo znaani kao neSto je sadriano u cemu drugom. Prerna tome. i niti postaje niti propada. ili u cernu drugom. ' se odnosl . to pada njemu. j od lepih tela lepim poslovirna. a ovome a prema onome ni kao da Je sarno za lepo. kad ih gledas. i od saznanja dospeti najzad do onoga sazI_lanja koje nije saznanje ni 0 cernu drugom do 0 samoj onoj pralepon. a ono niti se ista povecava.a po I(Usa). da i ne pijere i da ne jedete. kazala Diotima. i ako ikome drugome eoveku pada u deo da bude besmrtan. od jednoga tela dvama telima. parnet zanesu. Ovu besedu. nego kad bi mogao da sagleda samu bozansku lepotu u jedinoj njenoj prilici? Zar mislis. ne zna' neeu u do b rOJ vo )1popustm. je k' . nesto ana. bilo to u zivu biv v sto sto ell. kojirn c covek ide k tajnarna ljubavi iIi kojim ga drugi vodi jeste oVO: treba poceti od rnnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjali radi one pralepote. nima da postane ljubavnik svih lepih tela ida u on oj izuzetnoj shvar~'prema J'ednome relu popusti. i rime biri nisravan i simivall"" car naprotiv. nece se vise zadovoljava~ot~ I om lepotom. niti mu se ista mace desava. taj se kraju Jjubavnih te tl 1 ugle'd an' nesto po epo. da se naposletku tako upozna sustina Iepote. dakIe. a za ruino. jer se prave vdine dodeva? A ko je rodio pravu vrlinu i othranio je. i ja sam uveren u to. 1. T'0 Je bas Sokrate. naime. Fedre. proide :. nazivajje Cime hoeeS i kako t1 je milo da je nazivas! v v A pI Sf Vl C( A d. uspinje od ovih stvari na zernlji i kad pocne da sagleda onu praleporu. mogao bi gotovo dosperi do cilja. 0 I: ' tl paoraca na mOJ'u besedu bolje mozeS. I kad vee gleda to obilje Iepote. na ova k. sve b je lepo ucesrvuje u tome na nekakav nacin sro to ostalo nasra!e i ~estaje. Na raj nacin on ce. sve to [edno s drugim srodno.l iedi mu d r.l sada i vazda slavim moe i iunastvo Erotovo koliko god 1110gU. A posle toga lepotu u dusarna ima smatrati dragoceniiorn od na telu. radi cega su se i vdiE svi predasnji napori. ili na nebu. kad gledate ljubimce i vazda s njima boravite. tome pada u deo da bogu postane mio. nego kao sarno po sebi i sa sobom jednovrsno i vecno-. red ce gosca 1Z Mantineje.. posmatrajuCi Jepo'm redom i pravilom. onda rnu. bilo veliko lu. ~. kao rob koji neguje Iepotu kakva decacica ili tkl. Pravi pur. reee.V de C v v. kad se ko. b a sam uveren. Jos nemu se ta lepota pokazati kakvo lice. koji ti. duzl ona. jet se senke ne dodeva. pa S1 sprernan i ti i mnogi drugi. 1 t deS mogao. nepornesanu. .e a r~di da je lepota na kome bile telu sestra lepoti na drugome tesam ~\ Ibi ako rreba ici za lepotom u opstern obliku. " . niri se srnanjuje. jasnu kao sunce. b Ijubi jedno od tih tela i da u njernu rada lepe misli. ne rnareci za njega i drzeci ga nestrast! znatnim. dovde upueen u tajne Ijubavi. preko prave ljubavi prerna decacima. } "e mnoge i lepe 1 velicajne govore i rnisli u raskosnoj Ijubavi prerna rauac osti dok tu ojaea 1 o rasre 1 sag J e d a jeono je mo 011ak vo sazna" i od ' . a e .:~veka ill jednoga jedinoga zanirnanja. ako hotes. a ni kao kakav govor. . samo tu uspeti da ne rada senke vrline.'j za lepim telima2. :A~o je ko . ni danas lepo. niti se mnoii niti ga nesta211 s jednc strane ruino. neces je uporedivari sa zlarorn i leporn haljinom. znJU e v .. kao da se hodi po srepenicarna. a n. GOZBA 63 b c d e am da li bi bio ja ti 0 njirna govoriti. ili sa lepirn decacima i mladicima . dragi Sokrate. ni kao drngo sto pripada telu. i od ova dva svima Iepirn telirna. ni ruke. Je. '. nego sarno da ih gledare i zajedno s njima budere.~a . kako bi se uverio da je telesna zr Je 1 ta ndto neznatno.u Ko hoce praVlm pute. ili u zernlji. uzmi da je recena kao pohvala i. To stara ~ovesti dotle da vidi lepotu i u poslovirna i U obicajirna i da opa. cistu.m?r~l epote: p~smatraJucl ga. ako s~ to ikako rnoze. zadovoljiti se ovirn i Ijubiti ga i za njega se a sat' i radati i rraziti takve govore koji ce rnladice uciniti boljirna. epO A posle poslova treba vod da ga privede k naukarna+ da vidi lelauka. po k usa)i d a me pratts. gledajuCi lepotu okom kojim se ona moze gledati. Sta bismo tek onda irnali misliti kad bi ko mogao postici to da e vidi lepotu po sebi. A kada to um.

pa si zato seo sto se obicno iznenada pojavljujes gde sam te najrnanje biti. ili ako pokusa da nasilje cini. kad mu je morrice nalilo. A Sokrat je. rekao je. jer ja veorna strahujern od njegove porname i ljubavne vatre. rekao je Eriksimah. ostavio neokicena. onoliko on ispiie.65 Dolazak Alkibiiadov xxx je poznao. rekao je. Zato paz! da on i sada sto ne uradi. ispio. gledaj da me branis. odlicni sine. inace ovaj iz sumnje ljubavne i iz zavisti cuda pravi. a kad . Kako da postupimo. mornce. I u isti rnah uzeo je nekoliko rrakova. Sokrata. pomazi mi. ja izabirarn sam sebe. i da rni ne zamera sto sam okitio rebe. ne samo kao ti nedavno. je na noge i viknuo: 0. a zato se ipak nikada ne opije.. . dok se vi napiiere. IIi ne treba. otkad sam se u njega zaljubio . Nego neka ton donese. I zasto si sada dosao? I zasro si se opet na ovo mesto spusrio? Kako nisi pored Aristofana. a mi niti sto govorimo niti pevamo-l. da se ov- rekao je Alkibijad. ljudi. i sarno sro me ne bije. Alkibijada. nego ti. Od onega vrernena.Ne. mu je na Sokrata. jer koliko god ko naredi. rekao je Alkibijad. nego si izrnudrovao kako eeS lezati pored onokoji je najlepsi medu svirna sro su ovde?! I Sokrat je rekao: Agatone. Agarone. Tada je rekao Eriksirnah. ako ima. Za dolibasu 1. ali sta da cinimo? b rekao: Izujte. za ovo cu ti se drugom prilikorn osvetiti. jer mi se Ijubav prema ovome coveku razvila u ne malenu muku. i gleda me. ili pored koga drugoga koji saljivcina i jeste-' i hoce da je to. ali ko nam je treci drug u picu? mah okrenuo. A sada. nego presto kao zedni ljudi pijemo? Na toje Alkibijad odgovorio: 0. nerna mira izmedu rnene j rebe! A. ne pomaze mi nikakva lukavost. c d e XXXI A kad se spustio. veoma odlicnog i veoma razboritoga oca. naime.Napred. ja ne smem vise ni jednog lepotana da pogledam ni da se s njirn porazgovararn. da on ddi vise od osarn kotila. daj mi koji od tih trakova da okitim i ovorne njegovu cudesnu glavu. sta to ima Ci? Je si li ti to.I ti rneni. Alkibijade? Pred b nama case. privezao ih na Sokratovu glavu. Herakle. zdrav mi bio! . kakav veliki vrc. daj amo onaj psikrer+! Video je. Eriksirnase. a sto sam njega. nairne. pa se onda spustio. nego vazda. Ovaj je napunio i najpre sam ispio. Sokrate? Ti me opet vrebas. ljudil Vi kao da ste trezni! Ne sme yam se to dopustiti. a onda da ga 214 ju Sokratu i u isti mah rekao: Protiv Sokrata. nego morate piti! Tako smo se pogodili. koji u besedarna prevazilazi sve ljude. nego nas pomiri.

_pao Je re y na . verujes y I' tl sto onome sto Je SkI rat rna 0 pre ka . lje. Ja bar. nalazi unutra radove koji predstavljaju bogove.J 1 0 I oSlIll·· ne znas a stvar stop b as suprotno onome sto je on govono. a onda svoovons. ja cu pokusati da hvalim ovako: naime u poredenjima. da su im besede dobre. _ Tako mi Posidona. naredi Sokratu sto ti bude volja. Pre n_ego ysto S1 n usao. sta vise. On ce mozda misliti da cu ga prikazivati sa smesne strane. ni u kome. . iii CUO covek. rekao je Eriksimah. neces po svoj prilici ni sam sporiti. laka stvar da ca sam izdasno i po redu prikazem cudnovaro bice. Njegove melodije. "v ' ' . pohvali Sok:ayta! Kakc kazes? zapitao . ako hoces. a ne radi podsmevanja. 'er ja u tVome prisustv~. Naprotiv.. . nista ne govori da. a ne njega. bilo bofa b '10 coveka. Medutim. Ti volis da se besno rugas. bez narocite sposobnosti frulaseve. Ja tvrdim. A ti. . a k po secanju re knem ne1 a '0 ro ~z s odavde cas odande.' d a di19ne ru k una me. nairne. .. si to naumio? Hoces ii me hvaliti .. ZlVa _ Odmah cu poceti. pa i sasvim odlicna besednika kako govori druge besede. Eriksimase. v' ' ~ \0J e Mislis 11da to treba. kad se ne bi cini10 da sam sasvilm pijan. odmah mi upadni u rec. 'd . vee su mi se cesto takve srvari desavale. pa ako i slabo govori . ova. da on veoma 1iCi na one silene! sto sede u vajarnicama herma gde ih izraduju vajari kako drze siringe iii frule. I jos jedared tvrdim: lici na satira Marsiju-'. tako reci. a vidim da se to isto i mnogirna drugima desava.v ' v v' Beseda Alkibijadova XXXII . ErikHoeu Ii napasti na ovoga coveka i osveriti mu se pred varna? _ Hej. naime.a radis? . to ne ostavlja utisak. k~ca mi srce mnogo jace nego onima koji su pali u koribantski zanos>. doduse. . ljudi. i ronim suze kad slusam reci ovoga coveka. to pripisujern Marsiji. A kad sam slusao Perikla= i druge odlicne besednike. njegovu ucitelju. ipak. ' ga 11 _ HoetS li curari? rekao je Sokrat. nije to. frulama ocaravao ljude snagom iz svojih usta.jer namerno necu rusta sIagan. je Alkibijad. ljudi. nece ustezan. i nije mi dusa bila uznemirena i ozaloscena. a ti onda el111 tako. nemoj se cuditi. ovako ucini: da eknem sto neistinito. Jer. Sokrate. se ako u njegovu prisustvu pohvalim koga drugoga. cujem. n. i a k0 r'em . .? rru s~o cHi da je svaki s desna ~edo~n ~uzan ?a l~rece besed~ ~ Eroru st~ odl~ I su ida ga proslavl.mi smo svi uzbudeni i ocarani. iii nije tako? Ako ne priznajes. istinu dopustam i. sro je Olimp" svirao.. re sam pornislio 2 tr: v ." v "v ' odr. all i'an covek u govoru nadmece sa rreznima . Da si ovima bar po liku slican. I' g susedu s desna. rekao je Erikslma~. odgovorio ie Sokrat.. ) _ Dobro. kazao bih vam pod zaklervom sto sam sam vee pretrpeo od govora ovoga coveka i sto jos i sada trpirn.x. da se p toga sreel1lee." ' me _ Dobro.. ali poredenje ce biti radi istine. _ Onda pazi. kad ko tebe cuje ili koga drugoga koji govori tvoje reci. ' " . navescu ti svedoke! A ne volis li da sviras? I to tako da izazivas mnogo vece divljenje nego Marsija? On je. . nalazio sam. to je lepo receno. Od nas bar. . istina.ako ti [e po P' v" ' v ' . mogu da osvajaju i da otkrivaju ljude kojima su potrebni bogovi i posvecenja.'1' 1. A ti se od njega razlikujtS sarno u tome sto ti bez frula nevezanim besedama to isto postizes. rekao je Sokrat.to ne bi bilo pravo. kao nekome koji se nahodi u ropsrvu. e d eciuj. svirao ih do bar frulas iii i losa frulasica. am te cia je govori!i. po_ v v I l'i. od ovoga ovde Marsije. a kad izgovons.reb e d a s~oJu b ese d u iz tr sa . .u rukama: kad ih covek rastvori. a jos i sada ocarava onaj ko svira njegove melodije.i se podsmevate. 1 tako _::>sta 1. 11' I).Platen zato sto lekar ti vredi koliko premnogi drugi. slusaj dalje. ili decak .eeu nikoga d~ugo~a ~1Valiti! . same svojom bozanstvenoscu. ie red iu da ispic a jos nISI ?_ovono.y ? . nairne.Sokrata. odgovorio je Alkibijad. Kad ga. SVI nu drugi vee smo govonh. . rekao je Alkibijad. a da si im i po ostalorn slican. a kako si dlOZe ep.cul a to zena. !ito te volja!. rekao je Alkibijad. dakie. ali nista slicno nisam osecao. kad cujemo nekoga drugoga kako govori.' d I' d a 111 _ Istinu cu all pazl: opustas 1 to _ Svakako. iii sta ees d. .

kao pred Sirenazatiskujem usi i koliko mogu da ne osedirn sedeci . sve cuti sto bi on znao. jer bi on! je. pa se onda oprostio i otisao. Ali cujte od mene kako on jos po neliCi na one s kojirna sam ga uporedio. i niko drugi nije u sobi spavao do nas dvojica. resio sam se da silom navalim na coveka i da ga ne pustirn. da priznajem da se za se ne stararn. sam mislio da u ono sto bi Sokrat A kako sam ie on odista tl pomislio sam da je to prilika i izvanredna za me sto etl ako sarno ugodim Sokratu. Stavise. a cirn od njega odem. i Agatone. nego je po svom obicaju ceo dan proveo u razgovoru sa rnnom. vrebajuci ga bas kao ljubavnik ljubimca. i Pausanije i Aristodeme. a opet sam uveren. Dovde bi se moja beseda mogla svakome kazivati. kad sam ga drugi put uvrebao. kad bi se to dogoda bih jos mnogo to podnosio.i bez dece i sa decom . a drugo. kao se on ponasa. koje ujedaju ljuce nego zrnija. vidim vas. i tako ne znam sta da tim eovekom! XXXIII I od njegove svirke i meni i mnogima drugima dogodile su se taod ovoga satira ovde. i vezbac li smo se zajedno. i da je opet nevest svemu i da nista ne razurne. koji pre toga nisam obicno ostajao s njirne bez pratioca. sami ja ion. kad bih imao volju da ga znarn da ne bih mogao odoleti. Zato uzrnicem od njega i bezim.~. ja sam ga. navukao na se. Zato silorn. ali naposletku ipak d sam ga pridobio. i ako jos ima tu koga ko nije posvecen u tajnu i odnegovan za niu. Ali od toga se bas nista nije desavalo. Fedre. I bih se bih video nema vise medu Ijudima. kao izvajani ali kad se on OtVOD) slutite II . pustio sam gao Medurim.iko koliko ne bi mogao pornisliti . i Eriksimase. Posle toga pozvao sam ga na gimnastiku. a da niko nije bio s nama. dakle. Primora:'a me. i~on s~m~ .ve unutra: ih jedared vee video. i radovao sam se. a [a se samo ovoga stiUveren sam. Vezbao se sa mnorn i rvao se vise puta."""~". izgovarajuci se da je dockan. A jos i sada mi ie kao onorne koga je zmija ujelao Kazu ljudi da onaj kome se to dogodilo ne voli nikorne da kazuje kako [e to bilo.on to . Sokrate. i ucinilo rni se da su tako bozanstveni 1 i divni. Nije li to silenski naCin? Zacelo. ne bi li time sto uspeo. a vi.i sto da spominjem samoga Sokrata i sve druge? . hteo je odmah posle rueka da ode.. Zato eete svi cuti. Ni za to. osirn onima koji su vee sami bili ujedeni. kad sam vee jedared preduzeo to. Ali kad ni na taj nacin nisarn nikako dospeo do cilia. i kad ga uglese svojih priznanja. ali njeno proe duzenje ne biste od mene culi kad ne bi prvo. I ni tu me nije odmah poslusao. kazi da nije! Bili srno. Mene je. Pocivao je. ali ja cu vam kad sam vee poceo. A kako je prvi put dosao. nije istina.za srce ili za dusu ili kako vee to treba da nazove onaj koga su ranile i ujele filosofske besede. dakle. posle rucka. golemim vratima zatvorite usi! .. nego da najzad saznam kako stvar stoji. i mislio sam da ee se on odmah sa mnom razgovarati kao sto bi se ljubavnik sa ljubimcern u samoci razgovarao. onda opet podlezem u gornile. Sokrare.Plaron GOZBA b rvrdinecu mob ziveti onakav kakav sam. nego bi mi bilo isto onako. I sta treba da vam govorim? Nista mi to nije pomoglo. otpustio sam tada pratioca i sam bejah s njim. one sto on nareduje. evo. prinudio da ostane. ne znam da Ii je ko video bozje kipo.i 5VOiu i svoju salu na racun ljudi vrsi kroz ceo svoj A kad se ji j kad se otvori. sam se za ponosio svojom mladalackom sveiinom.218 dini mogli razumeti i oprostiti ako bi smeo da u svojoj muci radi i kazuje sve sto rnoze.sve vas ie jedne sa drugima ujedinila sveta tajna filozofskoga besnila i zanosa.ni cia Ii ie ko bogat. jer eete moCi oprostiti ono sto se tada dogodilo a 0 mu se sada govori. nije ni pravo da precutim izuzetno drzanje Sokratovo kad sam vee u pohvali ko[a je njemu narnenjena. u picu. cini mi se. I kako sam se tada stideo. koliko je on pun mudrosti iznutra? Znajte da njenije nista stalo do toga da li je ko lep . Vidite da je Sokrat zaljubljen u leporane i se uvek nahodi oko ida [e zanesen. 11l cia 11 ima kakvu odliku koju gomila uzima za srecu: on srnarra da sva ta dobra nikakve vrednosti j mi sarni srno nista yam . siuge. cini zahvate mladu i obdarenu dusu. mada rru mnogo sto nea bavim se poslovima atinskim. naime. i Aristob fane . na klini koja je bila do moje i na kojoj je j rucavao. Treba cia yam iznesern sve b po istini: ali pazire. ujelo nesto sto ios vise bola zadaje i za najbolruje rnesto za koje se ko rnoze ujesti . Pozovem ga potom da zajedno rucarno. vino . i kakva je cudesna snaga Budite uvereni da niko od vas njega ne poznaje. sam kod ovoga coveka iskusio nesto 0 cernu niko ne bi poAli da ja mogu iskusiti: da se ikoga stidim. ja. i dovode je dotle da radi i govori ko zna stal I potom. jos i sada. kao sto se kaze. i kad je hteo da ode. razgovarao sam s njim. Kad sam 0 tome raz- c d e () 21 rnislio. da mu ne mogu protivreciti: kao da ne trveba . i ako lazern. uz . ljudi. neprestano do u kasnu noc. tol.istinu govorilo l.

1 da [e u mem neka moc po kOJoJ bi ti istiDlto ~nl? odista bi nasao u meni neizrecenu lepotu i veoma mnoe postao"o J1.Sta to?se cini. bilo podne. Za ovo. sudije.jer b ese zima . v y XXXVI I to je bilo tako. a ti )UOlS _ lV. za me nije 11lst~vaz~~levnego to da zostanen.220 pornoj snazi. sto 0 meni tvrdlS. odmah ce se dokaz naci. i umotao noge u pustinu i u ovcije koie. a opet sam morae da se divim 1 njegovoj prirodi. nae posletku. sto. i hrabrosti.ro g 1 ~.. Bio sam odista u neprilici..sta mislite kako mi je bilo pri dusi. nlh.raditi sro . v ustao sam posto sam spavao sa Sokratom vao pored oca iii pored starijega brata! isto onako kao sro bih spa- XXXV I posIe toga .OS .dn~~~~~te. . a imo~lile'd tome ne mogu Imatl1acega pomagaca nego sto S1 u. Kad zod bismo bili prinudeni da negde zaostanemo i. Pre svega.lgod~m Jer. on se to0\10. ~~ce m~v~om. .·.a lrolllcn~ 1 po .~2. i onde smo zajedno jeli. a zace 0 se ustezes a sa mnom progovons 0 tokoji Je ??st~J~im ovako: mislim.11Platon 71 70 XXXIV v ' c "veea ucrasila. I ve. pre ko ni ier '1 oj 0 njega . ~ttl toledati kad nas vid ociju stane izdavati. bilo bi sasvim ludo da ti i u ovom ne me. mogao sve da natpije. s 10. kad je bilo vece po vecen.stoj~ ova'am drukCijerekao nego kako mislim. kad bi bile gozbe.. I sto ie od sv~g~ naJcudno~atlJe: Sokrata/~iko nikada nije video pijana.I. i lutao sam naokolo.f ° v v . ako bi ko izisao.u vojsku. jer su mislili da ih prezire. k. i i . a ti si od toga jos cia os. jer sam drzao da sa~ osrarnocen. VI nasega razuma pocinje te k. te svi ili nisu uopste izlazili ili.v v' .lcO~~i~nogih i nerazu:11lli~ kad bi~ mu.ti da laze:11. resio sam se Ka d se 1 S i:> d k ba da saram. nista nisu bili ostali prema njemu u ot. prevazilazio Je u vojnickirn naponma ne same mene.~est~ odlazio. kad b. a bos isao je po ledu lakse nego drugi obuveni A vojnici su ga gledali popreko.s:. srecnice moj.I 1 ego h po d ni njego-ebaCl1 sv haliinu. i reee. i tu bese mi umakao. Dragi moj AlkiblJ~~e. to dobro ~aieS: ods. ~ga~ao.0. da tl mene Ii 'v 1 d a S1 n je diiru.jer onde su ljute zime . To mi se vee ranije bilo dogodilo. Bio sam uveren da ga je mnogo teze novcem raniti ma gde nego li Ajanta oruzjem 1. Zamislio se u nesto uranu zoru i stajao je onde nv~is~~ru mestu razrnisljajuci. nego i sve ostaie. niSraDISlazis da je najib 0 lije 1 za me 1 za teo ko kak~ ~:. tek docnije isli smo zajedno ~ Poti~ej.l _ Znas li sto sam naumlO.V v v v . ". i ta I sam 1 1u d ni I' ill za ~ .c je. time sam jedino ocekivao da ga ulovim. .om nacmu_ 1 kad " . nego je i dalje stajao ispitujuCl2. b. pa se onda digoh. rekoh mu: Sto se ~~ne tie. a sta je opet izveo junak. umeo je on jedini da uziva ka~o u sven:u ostalo~ ~ako naroeit? u picu: ako i nije zeleo da pije. i kad su sluge izisle. on. Naposletku. a n sam resavaj ona' . d go von ih ja. nego a mu otvoreno re nem sto sam rrnda mu ne -uh a pa mu rekoh: Sokrate. zarobljen od toga eoveka kao niko ni od koga drugoga. zatim. 'd' mnom uzvisio 1 prezreo 1 ismejao moju lepotu 1 oholo se poItko11aada sam rnislio da ona nesto vredi. ne sta. neees tvrdi. i obuo se. cusavas d a mesto pnonda snllJes teeeS istinsku lepotu i u stvari mislis da u zamenu dobi219 vidne lepote bakar" 1.oI)!. tako mi bogova. J . jer sam se namerio na takva coveka na kakva se nisam mislio nikada nameriti po mudrosti i po samosavladivanju? Zato niti sam mogao da se srdim na njega i da se oprostim njegova drustva. 1 obadv~l~~o sam ovo ja cuo i rekao. mislim. I ljudi su to prirnecivali 1 u cudu jedan drugome kazivali da Sokr~t od .e. i kad mu nije polazilo za :~kom ~~ to . cU. ljudi. cm~ rru se d. savlh ob e ru ke 0ko ovoga odista demonskoga 1 e ih 0 ovoca odi ' pI.eie eem~ reSav~ti i . . nu 0 'u lZJ10se. pazi bolje: mozda sam ja ni. i bacio kao strele. I'stina. niti sam nalazio puta kako bih ga za se pridobio.en 1 d . . udeS sa mno da me prestlzes'I ne ma 0. Ako si spreman da s tim saznanjem go razhcnu om u zajednicu i da u zamenu dobijes lepotu za lepotu. nne s . podneo sta jel c jedared tamo na vojni." nademo cia je u OVOJ U ostalim stvanma najbolje. budite uvereni.I.a odista n~sl glup. coveka.cinio je cuda: narociro jedared kad je bio izvanb redno jak mraz. i razboritosti. J~ oblcaJu.. ~h J~a:~ u drugom S~?bi tr~i~? iii od moje ili od moji~ prijat.rane zo:e ?nde stoji i 0 nee emu razrnislja. tako mi boginja: Ta lost! 0 r.. nego po k ..l.~lja 1. to vredi cuti. I k~d sam sve to ue~nio. Kad d verule~ ekr ne bih ugadao. ga co ezao ce pore njega. ipak je. ja bih se odista mnogo vise stideo razumtakv1. a ovaj je medu njima izlazio u onakvoj odeci kakvu je i ranije obicno nosio. u podnosenju zime-' . n mene. Pored toga. a~o. neg [e on to cuo. obukao bi cudo haljina. oortae. i ne dadoh mu nista vise da kaze nego da j' e raIlJen.resl.god na r:~ce nagnan bio. id Jas" zlato za primeeujes.' b c dalek°izad sam avo euo. neb Jonjani izneli su svoje pro- d . on. v v . stvar . Ali. spa vas li? u I gurnU neg odgovon . kao sto se to desava ~a vojnama. ' . reee on.d tVoje Iepe pojave. da budemo bez hrane. jer ste sudije ohoneo-SrI1ka atoV01. smatrao sam os .

on i njegov pratr'J'ac. posle koje su vojvode dale me. Bas ovo govorim i tebi. " . je izbavio i rnoje oruz. A kakav je dr Ug! .. i kozarirna.pono neprijateje.·viSe !ice na one sto se otvaraju! Jer. koliko je on uS prisustvorn duha. nego progone ..a kakav je bio Perikle. . =. kao sto kaze poslovica-'. nego sa silemrna 1 sannma. POVllk ao nepovre. v cenice spolia su zarnotane.vo~ b ez 0 bzi ko drze. zora t\ zelite li da cujete kakav je bio u borbama. i kazern da ih necu ostaviti. sinu Dioklovu. b sinu Glaukonovu. bili su Nestor i Antenor". ' XXXVII odista. pore d svega ru me du danasnnrn ru me~~PJavnima. zlf. i 0 nekirn kovacima. i za isro tako moglo bi se uporedenja. i Eutidemu+. I' ga k junacVk'1 branltl. eto. b ~ze ~1a.Jer. i onde hodi svojim purern kao i ovde..• vek dame 1 '0. a Je 0J une se 1 na . da. Bio 10 jen i on me nije hreo ostaviti. Posto se voiska vee povlacio se on i s nii~het6: i [a se narnerim na njih.orediv~o'. Doduse. vredno bilo videri kakav je bio Sokrat kad se vojska D liona u bekstvu povlacila-'. nego da se pricuvas kad S1 CUO nasa iskustva. niko drugi rnene nije spasao do ovaj. " }os mnogo druglh stvan dosrojnih divljenja mogao bi ko recr II . i zatim da su sasvirn bozanstvene. tako bi se svaki neiskusan covek mogao srnejati njegovim besedarna. kao u kakvu razuzdanoga satira. Sokrate. ta k 0 da i sva ko i rz ua 1" mogao .sarno o:le rO)l. rnirno pogledajuci i na prijateJ' J da ". a ne n.. zahrevao da vojvode tebi 1 me odlikovanje za junasrvo . To je. seb se i bacajuCi oci naokolo=". a irna jos i a \. odmah im doikn m da se ne boie.a. 1 . kao u onome tvorne stihu. naci ce najpre da one jedine medu svirna besedama irnaju u sebi uma. a onda sam postaje Ijubimac rnesto ljubavnik. r ~ v v. zarim se pornolio suncu. Tu sam ja bio na konju. . sto ja imam da kazern u pohvalu Sokratu. ne bi mu I oval . pre svega. s njime bi se mogao uporediri i Brasi/81~ drugi. UClUl 'Ie b' mu se lsprva smesne: uta k ve reCl 1 re.. . tek onda kad nasrradas. postao u 5VO)Oj zagonetnosn. 1 1 nJegove besede. ne sa Iju. On govori 0 magarcima pod sarnarima. ljudi. I ja sam. i drugima veorna rnnogima. A on je stajao dok s~vanula i sunce granule. se 1 tal co. kao i ludo dete. to zasluzuje svako ~a rlOnje. Ijudi. da te ovaj ne obmanjuje. iblizno shena ' . Aristofane.okratove. ako bi ko da sluvenwJe1e <. i obucarima. jer je odista pravo da . a i ono sto imam da kazem u pokudu. Z . i cirn sam ih video.kao ja rekoh. kakav je bio Ahilej. j da u sebi kriju najveci broj kipova koji predstavljaju razne vidove plernenitosti i da one najvise srvari dodiruju. nego i Harmidu-. . stavise: sve ono sto dolikuie da irna na umu onaj koji hoce da bude lep i dobar. ". a pazili na njega hoce li i preko n06 stajati. jer sam upleo i rekao yam u cernu me je uvredio. vb.da da~u odlikov~nje ti si sam iOSVIsevoleo nego 11vojvode cia ga ja dobijem. j da se ne opametis. kao toboznji ljubavnik obmanjuje. Tu sam odisra jos bo~l e gao da posmatram Sokrata nego kod Potideje. st::dlikovanje za [unastvo. a ova] pesak :5kim oruzjem.obvalu Sokratu. 1 on ! njegove b ese d e. u one k 0)1 se tauen. koje ova. Jos je. jer u raru gorovo 1 ne .i otisao. zatim. osim ~ko bi ga ~o up.ni. i ovo sam u pocetku zaboravio da i besede njego. nije on to sarno meni ucinio. d lma. jer je tada bilo leto: i [edni su spavali u hladovini. Cinilo se bar rneni. : u tOme oduzimo: za vreme borbe. Agatone. Is~ina~~ drugim oblicirna zivota moglo bi se i 0 p kome takO reci: all sto on 111 na jednoga drugoga coveka ne 111 go~e ga od onih davnih i ni na koga od danasnjih.ato ' . k . jer sam bio male m~~rahu zaro sto sam bio na konju. ra~e s~moga4.Platen 73 napolje. ko 222 ih vidi orvorene i zade unutra.. i cini se da uvek istirn recirna isro govori. 1 sa ego ~ v' v v" . Medutirn. . ". to mi neces zameriti ni reci da lazem ali kako SLl voj~o~e gledale na moj l~gled i htele .

pa je zatim ostali deo dana provodio kao i inace. I' 10. i neki drugi. i posro ga je tako proveo. Onaj je dosao u Likejori-. Posto ih je tako uspavao. i Fedar. kad se digao video je da su jedni spavali. Aristodem.jer I tl . udare pravce ka gostima i pogledaju. b Zaorsetak XXXVIII c c d d _ Vrlo dobro. ali vee nisu vise rnogli da ga prate. jer su n06 bile duge. kad su petli pevali. Sarno su Agaton. Eriksirnah.75 XXXIX Agaton je. rekao ie _0 Dive. a drugi poodlazili. Sro se tice ostalih stvari 1Z njihovih razgovora. i su bili prinudeni da bez ikakva reda silno vino piju. i da je pravi pesnik tragedija takode i pesnik kornedijal . jer su bili pospani. prvi je zaspao Aristofan. kao obicno. sve coveka. dakle. Aristofan i Sokrat ios jedini bili budni i pili iz velike case pocinju6 sa desne strane. jer je neko izisao. Oni su to priznavali. tek uvece kod kuce legao je da pociva. odgovorio hvalim . Sokrat je s njima vodio razgovor. Njega samoga uhvatio je san i spavao je veoma dugo. Sokrat je ustao i otisao. i kako su ih slucajno naSH orvorena. i Agaton. tako Aristodem. rece Aristodem cia se vise ne seca. Nastala je silna graja na sve strane . sr mene po va h. uskliknu Alkibiiad. lJ te- ovaj mora . a kad je vee bio dan. cudni ne . i probudio se tek pred zoru. ion. :zmedu nasl l _ To ne moze biti. ustao da legne do : ali najedared bane na vrara cela go mila veselih nocnika. On da svagda mora biti ne moze biti drukcije. je Sokrar. No glavna srvar bila je u tome da ih je Sokrat nagonio na priznanje da isti covek treba da ume sastaviti komediju i tragediju. digli su se i otisli. jer. okupao se. posao je za njim. veli. nije sve od pocetka pratio a i dremao je..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful