You are on page 1of 15

1.

UVOD
1.1. GVOŽĐE
Gvožđe je ključni sastojak krvi, ali ga organizam jako malo iskorišćava - više od 90% gvožđa unetog hranom se ne asimilira i nikada ne dospe u krv. Asimilirano gvožđe odlaže se prvo u jetri, pa u slezini, kičmenoj moždini i krvi. Zbog toga je važno osigurati hranu bogatu ne samo gvožđem već i materijama koje potstiču njegovu apsorpciju, a to su u prvom redu vitamin C i kalcijum. Uloga gvožđa u organizmu je da stvara hemoglobin. Hemoglobin prenosi kiseonik iz pluća u sva tkiva tela. Uz ostalo, gvožđe na taj način povećava otpornost na stres i napore. Takođe deluje na nastanak mioglobina, materije koja prenosi kiseonik u mišiće potstičući njihove kontrakcije. Pomanjkanje snage za telesne napore zbog slabosti mičića može biti znak malokrvnosti. Manjak gvožđa može uzrokovati anemiju. Nedostatak gvožđa u hrani ipak je najređi uzrok ovog poremećaja. Češći je uzrok gubitka gvožđa zbog menstruacije, unutrašnjeg krvarenja, smanjene apsorpcije gvožđa u tankom crevu. Potrebe u gvožđu za muškaraca od 18 godina, pa dalje su 10 mg dnevno. Potreba za gvožđem kod žena su veće jer ga gube tokom menstruacije i one su 18 mg dnevno do menopauze, nakon menopauze se smanjuju na 10 mg dnevno. Tokom trudnoće potrebe za gvožđem narastaju do 30 mg dnevno, a tokom dojenja se vraćaju u normalu na 18 mg dnevno. Glavni izvori gvožđa su crveno meso i iznutrice(posebno džigerica), zatim jaja, ribe, alge, povrće zelenih listova i suvo voće. Gvožđe iz mesa lakše se absorbuje od onog iz povrća i voća. U tom drugom slučaju manjak se može nadoknaditi uzimajući zajedno povrće i voće bogato gvožđem i ono bogato vitaminom C. Gvožđe iz mesa teško se nadoknađuje biljnim gvožđem. Ne treba, međutim preterivati sa mesom, jer može doći do neravnoteže fosfora i gvožđa u organizmu. Prevelika količina fosfora sprečava apsorpciju gvožđa. Danas se propisuje gvožđe u tabletama ili sirupima. Kada je reč o dijetetskim preparatima multivitaminske tablete po pravilu sadrže i gvožđe, treba proveriti koju količinu gvožđa sadrže u miligramima i da li taj preparat pored gvožđa sadrži i bakar i kalcijum.

1

Zbog toga anemične osobe osećaju mentalnu i fizičku slabost. Sl. slabost. Anemija može smanjiti životnu energiju do te mere da obolelima otežava obavljanje najosnovnijih kućnih aktivnosti. Eritrociti sadrže protein hemoglobin koji prenosi kiseonik iz pluća do svih ćelija u organizmu. hematopoeznih organa. Eritrocit Mogući uzroci anemije su: • • • • Gubitak krvi Brojna oboljenja bubrega. desni. Anemija predstavlja nemogućnost cirkulišućih eritrocita da zadovolje potrebu tkiva za kiseonikom .. Anemija se ponekad teško otkriva jer su rani pokazatelji (simptomi) veoma blagi.srce radi brže u pokušaju da većim proticanjem krvi nadoknadi manjak kiseonika u krvi.2.ruku i nogu Tuga i depresija Smanjanje seksualnih funkcija Poremećaji sna i smanjenje apetita 2 .1. noktiju i dlanova Ubrzan srčani rad ..pospanost Slabost .tahikardija Osećaj hladnoće naročito ekstremiteta . Neželjena dejstva lekova Neodgovarajuća ishrana i nedostaci vitamina i gvožđa. konjuktiva.brzo zamaranje Vrtoglavica i nesigurnost Bledilo kože i sluznice usana.1. malaksalost i drugi pokazatelji postaju veoma izraženi. Zbog toga se lako zamenjuje tegobama koje se viđaju u drugim bolestima ili nakon korišćenja nekih lekova. ANEMIJA Krv se sastoji od 3 tipa ćelija (crvenih krvnih zrnaca. Pokazatelji anemije su sledeći: • • • • • • • • • Umor . belih krvnih zrnaca i krvnih pločica) koje cirkulišu krvotokom. zglobova.. Ona pogoršava tegobe koje stvaraju i druge bolesti ukoliko se međusobno udruži pa pospanost.

RBC predstavlja broj eritrocita i predstavlja skraćenicu iz engleskog "red blood cells". oblik i opis još nekih fizičkih karakteristika ćelija krvi. 3 . je procenat crvenih krvnih ćelija u krvotoku. Normalne vrednosti hemoglobina se kreću od u rasponu od 120 do 160 grama po litru za odrasle žene i 130 do 180 grama po litru za odrasle zdrave muškarce. se nalazi u eritrocitima i učestvuje u prenosu kisonika. Krvna slika se danas radi pomoću aparata koji daju informaciju broju eritrocita (RBC) leukocita (WBC) i trombocita (PLT). Hemoglobin označen skraćenicom Hb. Anemijom se smatra stanje kada nivoi hemoglobina i hematrocita padnu ispod normalnih vrednosti zbog čega se javlja poremećaj funkcije organa i sistema sa napred navedenim simptomima. veličina. u pokušaju da popravi dopremanje kiseonika u tkiva iz krvi siromašne eritrocitima.Lekari utvrđuju postojanje anemije kroz razgovor sa pacijentom o njegovim tegobama.2. Osim toga niske vrednosti ertitrocta mogu dovesti do dodatnih zdravstvenih problema: Anemija može dovesti do preopterećenja srca i pojave srčanih tegoba. Na rezultatu krvne slike se često nalazi broj. Anemija može otežati i mentalne procese. pregledom obolelog i izradom krvne slike. Hematrocit ili Hct. Zbog toga je posle pronalaženja bolesti veoma značajno otkriti njen uzrok. Ukoliko anemija dugo traje ili se simptomi pogoršavaju ovo oboljenje može ozbiljno i trajno narušiti zdravlje. Sl. Eritrociti – karakterističan bikonkavni oblik Ukoliko se anemija ne leči na vreme. teško stanje organizma može dovesti do poterebe za transfuzijama krvi. Pristupi u lečenju su različiti i mnogo zavise od uzroka anemije.Kako se simptomi lako mogu zameniti simptomima koji se javljaju i kod drugih oboljenja važno je pregledati se kod lekara posebno ukoliko postoji osećaj neprestanog zamora i drugih navedenih tegoba.

Povećana destrukcija eritrocita 3. Klinički.  Feto-materalna transfuzija. DEFINICIJE Patofiziološki.pedijatar (kasnije). o Koagulacioni poremećaji. o Traumatski porođaj.  Feto-fetalna-trfansfuzija. anemija je definisana kao nesposobnost cirkulišućih eritrocita da zadovolje potrebu tkiva za kiseonikom.  Kasno podvezivanje pupčane vrpce. Laboratorijski anemija je definisana vrednostima Hb ili Hct nižim od srednjih vrednosti u odnosu na uzrast za više od 2 SD.transfuziolog. ETIOLOGIJA Etiologija anemije je multifaktorijalna.2. 4 . o Placentalno.Povećani gubitak krvi 2. anemija je kompleksno stanje za čiju je dijagnozu i terapiju neophodan tim koji čine:neonatolog. a u osnovi su: 1.hematolog. Smanjena produkcija eritrocita Povećan gubitak krvi može nastati na neki od sledećih načina :  Krvarenje: o Fetalno. 3.

 Mehanička destrukcija.  Enzimski defekti eritrocita. Smanjena produkcija eritrocita se javlja u sledećim stanjima :  Urođena: o Diamond-Blackfan anemija.Povećana destrukcija eritrocita se javlja u sledećim stanjima :  Hemolizna anemija: o Imuna Aloimuna (Rh. o Sifilis. o HIV infekcija.  Talasemije. minor grupne). o Tranzitorna eritroblastopenija. o Deficijencija gvožđa. o Neimuna  Hemoglobinopatija. o Trovanje. Autoimuna. o Urođena diseritropoetska anemija.  Mikroangiopatska hemolizna anemija. ABO.  Strukturalni defekti eritrocitne membrane.  Vitamin E deficijencija.  Infekcija. 5 . o Anemija usled prematuriteta.  Stečena: o Parvovirus B19 infekcija. o Fanconi anemija.  Nestabilni hemoglobin.

Mikrocitna anemija  Deficijencija gvožđa. o Prolazna eritroblastopenija.  Trovanje.  Stečena aplastična anemija.4.  Deficijencija folne kiseline.  Hronična infekcija. o Nestabilni hemoglobin. o Lekovi.  Deficijencija vitamina B12. Normocitna anemija  Snižen broj retikulocita: o Infekcija. o Parvovirus B19. o Imuna hemolizna anemija. o Hronične bolesti. PODELA ANEMIJE NA OSNOVU MORFOLOGIJE ERITROCITA Makrocitna anemija  Retikulocitoza. 6 . o Sekvestracija.  Fanconi anemija.  Talasemija. o Leukemija. o Hemoglobinopatija.  Lekovi.  Diamond-Blackfan anemija. o Mehanička hemolizna anemija. o Enzimski defekti eritrocita.  Normalan ili visok broj rekutilocita o Gubitak krvi.

srčani šum • žutica-ikterus • bela boja kože.3. Znaci hemolize (uništavanje eritrocita). kod umerene hemolize. Normalni životni vek eritrocita ja oko 120 dana. HEMOLITIČKA ANEMIJA Hemolitička anemija je anemija sa povećanom razgradnjom eritrocita (crvena krvna zrnca). zujanje u ušima • dispneja-osećaj gubitka vazduha • tahikardija-ubrzan srčan rad.1. odnosno na 5-20 dana. • povećana količina nekonjugovanog bilirubina. kod teške hemolitiče anemije. u slučaju hemolitičke anemije je njihov životni vek skarćen na 20-40 dana. angina pektoris (angina pectoris). slabost • glavobolja. blaga žutica • tamna prebojenost mokraće • povećane slezine (slezina)ili splenomegalija Simptomi anemije (hemolitička anemija): • zamaranje. sluzokože Sl. Hemolizirani eritrociti 7 . vrtoglavica.4.

Kod teške hemolitičke anemije može doći i do ekstramedularne hematopoeze. koji potiče od hemoglobina. bolovima u stomaku-poveđana razdradnja ertrocita. PATOGENEZA Glavno mesto razgradnje crvenih krvnih zrnaca je slezina. a kod teške hemolize ne samo u krvi već i urinu-hemoglobinurija. tako da je to najosetljiviju laboratorijski parametar hemolize.1. slezina. Aplastiče krize nastaju zbog supresije sinteze eritrocita usled infekcije (parvovirus B19 ili medikamenata. Eritrociti su ovde sasvim normalno građeni.1. manje otporna što dovodi do promene oblika eritrocita ulaska vode u njih i do njihovog preranog propadanja... 4. druge kosti. 8 . Takože moze doći do stvaranja žučnih kamenaca zbog povećane sinteze pigmenta bilirubina. Normalno se crvena krvna zrnca sintetišu u koštanoj srži nekih kostiju: sternum. eliptocitoza) je membrana eritrocita kruta. Korpuskularni poremećaji su uvek urođeni. pršljenovi. U krvi je povećana koncentracija mladih eritrocita-retikulocita (normalna koncentracuja retikulocita je 3-5% od broja eritrocita).. veštači srčani zalistak) ili inutrašnjih faktora (autoimuna reakcija) bivaju prerano uništeni. Na osnovu uzroka dele se na: •korpuskularne: nastaju zbog poremećaje funkcije i strukture crvenih krvnih zrnaca ili hemoglobina. već i unutar krvnih sudova. Kod teških hemilitčkih anemija dolazi ne samo do pojačane razgradnje eritrocia u slezini. a izlučuje se putem žuči. Koštana srž reaguje putem povećana stvaranja eritrocita. U slučaju ubrzanog uništavanja eritrocita organizam aktivira proizvodnju eritrocita i na drugim mestima: jetra (pa nastaje hepatomegalija)..Ovi simptomi se sreću kod svih anemija. Hemoglobin se vezuje za protein krvne plazme haptoglobin. ali usled spoljašnjih uzroka (npr. i mogu biti različite jačine. klavikula.Kroz zapaljenja. •ekstrakoruskularne: to su mahom stečeni poremećaji. Usled njihovog uništavanja oslobađa se hemoglobin. Kada se sa haptoglobin potroši u krvi se može naći slobodan (nevezan hemoglobin). što dovodi do smanjenja koncentracije haptoglobina u krvi. Kod nekih bolesti (sferocitoza. skapula (lopatica) kosti karlice. operacije mogi nastati takozvane hemolitičke krize sa žuticom. Mogu se javiti i aplastične krize.

što je vrlo važan podatak za razlikovanje uzroka. ESR. serumsko gvožđe.4. Radi se potpuna krvna slika. renalna funkcija . automatski brojači takođe mere i veličinu crvenih krvnih zrnaca. elektroliti Sl. feritin. serumski vitamin B12. Pored izveštaja o količini crvenih krvnih zrnaca i količini hemoglobina.5. folati. serumska glukoza. Diferencijalna dijagnoza anemija 9 . DIJAGNOZA Jedini način dijagnostikovanja anemije je uz pomoć krvne slike.Ponekad je potrebno više testova za dalje određivanje uzroka anemije. Oni se traže uz pomoć diferencijalne dijagnoze . Doktor se može odlučiti i na neke druge dodatne testove za krvnu sliku koji mogu identifikovati uzrok bolesti.

 Medikamentozno lečenje.  Različit je pristup kod akutnog i hroničnog gubitka krvi Sl. Terapija uključuje:  Transfuzijsko lečenje.  Koncentrovani eritrociti zadovoljavaju transfuziju simptomske anemije uz normovolemiju i normotenziju. TRANSFUZIONA TERAPIJA  Odluku o transfuziji krvi bazirati na osnovu kliničkog stanja i laboratorijskog nalaza.substicuciona (daje se ono što nedostaje). Razmaz periferne krvi 10 .1.  Cela krv samo kod masivnog gubitka krvi (> 25% cirkulišućeg volumena).6.i individualan je za svako dete.na definisanim normalnim vrednostima hematoloških parametara.5. 6.TERAPIJA Terapijski pristup anemiji je veoma je specifičan i bazira se na: poznavanju egzaktnih etioloških faktora (kad god je moguće).  Transfuziona terapija je komponentna .

SC 6 nedelja.  Dodati (od prvog dana terapije):gvožđe 6 mg/kg/dan. Indikacije  Relativno stabilno kliničko stanje. transfeina.  E vitamin (2 x nedeljno IM 30 mg) . * Napomena: Eritropoetin. ima najveći doprinos smanjenju anemije prematuriteta. Kontrola  Kliničke slike (kožne promene).  Gestacijska starost  34 nedelje.6.  Feritina.  Krvne slike (neutropenija). MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA ERITROPOETIN (rHu EPO)  Snažno stimuliše eirtropoezu. o ne tako efikasna kod dece < 1000 g i dece koja zahtevaju mehaničku ventilaciju.250 IJ /kg/TM 3 x nedeljno. VITAMIN E (dnevno)  5/IJ kod terminske novorođenčadi i  20/IJ kod prevremeno rođene dece ili 100 mg IM tokom prve nedelje života.  Retikulocita.  Anemija srednjeg intenziteta: Hb 100g/l dva uzastupna određivanja Hct0.  Krvnog pritiska.30 (u roku dva-tri dana) Doza  200 .  Odsustvo hemolizne bolesti. 11 . * Redukcija potrebe za TS: o veća kod dece >1000 g.  Folna kiselina 5 mg (dnevno).  Smanjuje broj transfuzija.2.  Postnatalna starost  2 nedelje. uz rigorozne standardizovane kriterijume za transfuziju i smanjenje jatrogenog gubitka krvi.

3 g dnevno (terminska novorođenčad). FOLNA KISELINA  1-5 mg dnevno počev od druge nedelje života.  2 mg/kg/TM dnevno kod dece težine  od 2000 g. VITAMIN A  0. Trajanje lečenja je šest nedelja i više. zavisno od nalaza kontrolne krvne slike.50 mg (dnevno). VITAMIN C  30 . fiziološke anemije terapija gvožđem se započinje posle trećeg meseca. VITAMIN B6  0.3 mg (dnevno).  4 mg/kg/TM dnevno kod dece ispod 1500 g. Kod beba krvna slika bi trebalo da se uradi između drugog i šestog meseca života i ukoliko je nivo hemoglobina odnosno gvožđa u krvi nizak početi s terapijom (preparat gvožđa u kapima ili sirupu uz C vitamin koji pospešuje apsorpciju gvožđa iz creva). GVOŽĐE U slučajevima tzv. *Napomena: doze vitamina su preporučene. Aplastična anemija 12 . Sl.6.  6 mg/kg/TM dnevno kao terapijska doza. a kod prerano rođenih beba terapija se preporučuje i pre treće meseca života. BAKAR  2-3 mg dnevno 1% bakar sulfat.VITAMIN B12  0. Davanja gvožđa daje se još par nedelja i nakon normalizovanja vrednosti hemoglobina s ciljem da se napune rezervoari gvožđa u organizmu.4 mg (dnevno).

Hematology of Infancy and Childhood. Nathan DG. 5. Christensen RD. Orkin SH. Neonatal Hematology. Perinatal hematology.1st ed. Ehrenkranz RA. 1998. Clinics in perinatology 2000. Philadelphia: W. Saunders company. Philadelphia: W. 4. Saunders Company. London: Arnold. 27 3. 2002. Rennie JM. Neonatal-Perinatal Medicine. 1997. Louis: Mosby. Roberton NRC. 80:122-133. 13 . 7. A manual of neoantal intensive care. 2001 Blackwell Science. 2000. Fanaroff AA. Red cell transfusions in neonatal care. 2. Hematologic Problems of the Neonate. Clinics in perinatology 1995. LITERATURA 1.B. 6.B. 6st ed. Bifano EM.7. Vox Sanguinis 2001. Christensen RD. Martin RJ.

.....................................2.......4 4............................6 4... SADRŽAJ................1 1..1...............1......................................1.........8............................ ANEMIJA.......... UVOD..................10 6........8 5.................14 14 .............................................. TRANSFUZIONA TERAPIJA................2.......................................... PODELA ANEMIJE NA OSNOVU MORFOLOGIJE ERITROCITA...................... DIJAGNOZA.......................9 6. DEFINICIJE........10 6............................. MEDIKAMENTOZNA TERAPIJA........ TERAPIJA..........11 7.........13 8..............................1 1..................... SADRŽAJ 1.....................................................................7 4.....................................................HEMOLITIČKA ANEMIJA.....................1......GVOŽĐE......1............................... PATOGNEZA....4 3........ETIOLOGIJA. LITERATURA.....................................................2 2..................................................................