Зборник радова Факултета техничких наука

,
Нови Сад
ИСТРАЖИВАЊЕ КАРАКТЕРИСТИКА ПJЕШАЧКИХ ТОКОВА
ANALYSIS OF CHARACTERISTICS PEDESTRIAN FLOW
Дарко Драгић, Вук Богдановић Факултет техничких наука, Нови Сад
Област – Саобраћај
Кратак садржај – У оквиру рада анализиране су брзине кретања пјешака на одређеним локацијама.
Истраживање је спроведенио на три различите локације у Новом Саду локације, а математички узорак је око 3
000 пјешака.
Кључне речи: брзина пјешака, таблице брзина кретања пјешака.
Abstract – In the paper analyzed the pedestrian speed in certain locations. The research was sprovedenio in three different
locations in Novi Sad, locations, and mathematical model is about 3000 pedestrians.
Key words: pedestrian speed, table speed of pedestrian
1. УВОД
Параметри пјешачког тока су у скорије вријеме почели да се изучавају. Познавање ових параметара нам је битно из
више аспеката, као што су регулисање пјешачких токова, пројектовање пјешачких саобраћаница, пројектовање
пролаза у спортским објектима, станицама и другим објектима где долази до масовног окупљања итд. У последње
вријеме се све више води рачуна о пројектовању пролаза за излаз у случају опасности. Познавање карактеристика
пешачких токова и пешачких кретања веома је важно за анализу саобраћајних незгода са пешацима.
Из теорије саобраћајног тока нам је познато да је саобраћајни ток дефинисан параметрима тока, који су у
међусобној вези.
У оквиру овог рада извршено је изтраживање карактеристика пешачких токова na три локације које су се налазиле
у пјешачким зонама, гдје пјешаци нису били ометани возилима. Све три локације се налазе у Новом Саду, а у
време снимања ток пешака је био интензиван.

___________________________________________
НАПОМЕНА:
Овај рад проистекао је из дипломског-мастер рада чији ментор је био др Вук Богдановић, доцент
2. ОСНОВНИ ПАРАМЕТРИ ПЈЕШАЧКОГ ТОКА
Основни параметри саобраћајног тока служе за описивање пјешачких токова и законитости кретања пјешака.
У основне параметре пјешачког тока спадају:
1.
Проток пјешака,
2.
Густина тока,
3.
Брзина тока,
4.
Проток по јединици ширине пролаза,
5.
Расположиви пјешачки простор,

6.
7.

Групни проток или формацијски проток и
Ниво услуге.

2.1. Проток возила
Појам протока возила дефинише се као број пјешака која у одређеном периоду времена пређу преко посматраног
пресека пјешачке саобраћајнице, у јединици времана. Проток је просторно везан за пресек, а временски за
јединицу посматрања.
Проток се обележава са q, а основна јединица за изражавање протока је пјешака на час. Проток се може
изражавати и у мањим и у већим времеским јединицама од часа.
2.2. брзина пјешака
Као што смо горе споменули брзина пјешака улази као значајан параметар у рачунање протока пјешака, као и за
одређивање нивоа услуге. [1] Њу везују за више параметара можда ју је најтеже предвидјети, али се може измјерити
у реалним околностима.
3. МЕТОДОЛОГИЈА РАДА
За утврђивање брзине кретања пјешака, вршено је истраживање на одређеном узорку пјешака чија кретања су
анализирана накнадном обрадом видео записа саобраћаја на појединим локацијама.
Локације су снимане тако да се касније анализом видеа лако могло уочити тренутак када пјешак улази и излази из
зоне која је помоћу рачунара ских програма касније уцртана на видео. Требало је посебно водити рачуна да положај
камере током снимања буде такав како се пјешаци неби преклапали на снимку што би онемогућило очитавање
времена које је потребно пјешаку да пређе одређен пут, чиме би се знатно смањила прецизност и довело у питање
тачност читавог истраживања.
За снимање је коришћена дигитална камера, фиксно постављена из разлога смањења грешке при обради података.
Локације су снимане у бременским периодима од:
• Прва у периоду од 11:45 до 13:55 часова,
• Друга у периоду од 11:40 до 14:00 часова
• Трећа у периоду од 11:30 до 15:05 часова.
Снимање је рађено подаље од семафора и мјеста гдје се врши задржавање пјешака како би се избјегла појава
плотунског кретања. Снимање је рађено у периоду новембра и почетка децембра, па су пјешаци имали нешто више
гардеробе на себи. Током снимања температура ваздуха је била око 20-ак степени Целзијуса.
За обраду података су коришћени следећи софтерски алати:
• Мini Tab,
• Adobe Premiere Pro 1.5,
• Microsoft Excel.
4. ПРИКАЗ РЕЗУЛТАТА
Резултати испитивања биће приказани у наредном одјељку посебно за сваку локацију пособно.
Анализирано је посебно за мушкарце и за жене. Пјешаци на трећој локацији су анализирани и по старосним
групама. Анализа по страосним групама на прве двије локације није рађена из разлога што на тим локацијама није
било пјешака који би се нашли у другим групама осим у двјема групама од 12 до 21 и од 21 до 30 година. Број
пјешака који би били изван ових група би био мањи од 1% по групама у које би требало да се сврстају.
4.1. Брзина кретања на локацијама
Локација 1

График 4.1. Расподјела брзина за мушкарце на локацији 1

График 4.2. Расподјела брзина за жене на локацији 1
На овом графицима који описују локацију број 1 (график 4.1. и 4.1.) се види велика учесталост појављивања брзина
у инетрвалима који су блужи просјечној вриједности која је представљена у табели 4.1..
Табела 4.1. Измјерене вриједности на локацији број 1
Просјечне вриједности

Просјечне
вриједности
Просјечне
вриједности
Учешће
у
укупном
броју (%)

Група

Брзина

Дужина
корака

Фреквенција

Жене

1.54

0.75

1.95

54.02

Жене у групи

1.53

0.74

1.94

5.17

Мушкарци

1.53

0.75

1.95

31.61

Мушкарци
групи

у
1.56

0.76

1.95

1.72

Мјешовито

1.43

0.75

1.95

7.47

Укупно

1.54

0.75

1.95

100.00

Брзине дате у табели 4.1. имају јако мала одступања од просјечне што се може окарактерисати као синхронично
кретање пјешака.
Локација 2

График 4.3. Расподјела брзина за мушкарце на локацији 2

График 4.4. Расподјела брзина за жене на локацији 2
Графици 4.3. и 4.4. приказују нешто шири дијапазон брзина које су се јављале на локацијами број 2.
Табела 4.2. Измјерене на локацији број 2
Просјечне вриједности

Просјечне
вриједности
Просјечне
вриједности

Група

Брзина

Дужина
корака

Жене

1.6

0.80

1.98

28.10

Жене у групи

1.51

0.7

2.03

21.90

Мушкарци

1.53

0.76

2.09

30.95

Мушкарци
групи

у
1.58

0.83

1.83

13.81

Мјешовито

1.44

0.71

2.01

5.24

Укупно

1.53

0.77

1.98

100.00

Фреквенција

Из табеле 4.2 се може видјети да је на локацији број два било мање жена него на друге двије локације.
Локација 3

График 4.5. Расподјела брзина за мушкарце на локацији 3

График 4.6. Расподјела брзина за жене на локацији 3

На трећој локацији су брзине било знатно ниже, што се може видјети са графика 4.6. и 4.6..Брзине су
финије распоређене ако се посматра њихов спектар појављивања.

Табела 4.3. Измјерене вриједности на локацији број 3
Просјечне вриједности

Просјечне
вриједности
Просјечне
вриједности
Учешће
у
укупном
броју (%)

Група

Брзина

Дужина
корака

Фреквенција

Жене

1.39

0.72

1.93

46.09

Жене у групи

1.27

0.73

1.86

10.98

Мушкарци

1.44

0.76

1.89

32.07

Мушкарци у групи 1.30

0.73

1.87

4.17

Мјешовито

1.24

0.68

1.81

6.69

Укупно

1.38

0,73

1.89

100.00

Из табеле 4.3 се може видјети веће одступање брзина од просјечне него на предходним локацијама.

4.2. Брзина кретања пјешака по старосној расподјели

Пјешаци на локацији број три су подјељени по старосним групама и тако је анализирана брзина сваке групе
посебно. Пјешаци су подјењени на пет група:
-

Прва,

дјеца до 12 година

-

Друга,

млађи млади од 12 до 21 година

-

Трећа,

средње млади од 21 до 30 година

-

Четрврта, старији млади од 30 до 50 година

-

Пета , пјешаци у зрелијим годинама преко 50 година

График 4.7. Процентуално учешће појединих старосних група
у укупном броју пјешака

Са графика 4.7 се може видјети да је број дјеце то јест пјешака који спада ју у старосну категорију до 12 година
знатно нижи од других категорија и износи свега 3%.

График 4.8. Просјечне брзине по старосним категоријама
пјешака дате у облику стубића
Бризина пјешака гледано по старосним групама нема велика одступања у поређењу по категоријама на основу
којих је анализирано осим за учеснике у категорији преко 50 година.
4.3. Брзина кретања пјешака по начину кретања
Брзина пјешака је анализирана и по начину кретања пјешака. Анализирано је кретанје у пет начина кретанја: споро,
нормално, журно, потрчаванје и трчанје.

График 4.9. процентуална заступљеност начина кретања на
локацији број 1
На локацији број један није било пјешака који су трчали , јако мало је било пјешака који су потршавали и кретали
се журно. Ово се види из графика 4.9..

График 4.10. процентуална заступљеност начина кретања на локацији број 2
График 4.10. и график 4.9. имају јако мало одступања у изгледу.То можемо протумачити тиме да су
локације један и два имале јако сличну слику начина кретања пјешака.

График 4.11. процентуална заступљеност начина кретања на локацији број 3
График 4.11. има само три приказа од пет категорија начина кретања колико је било категорија. Пјешака у
категорији потрчавање и трчање није било. Велики број пјешака се кретао начином кретања који одговара начину
кретања споро, чак 54% што се може приписати мјесту гдје се локација на којој су снимани пјешаци налазила.

5. ЗАКЉУЧАК
У оквиру рада анализиране су карактеристике пјешачких токова, као и брзина кретања пјешака у различитим
условима. Познавање пјешачких токова је изузтено значајно јер се сви облици и видови кретања завршавају
пјешачењем. Прорачун пјешачких саобраћајница, улаза-излаза, пролаза и осталих пјешачких комуникација у
јавним објектима високе атракције који привлаче велики број људи, је од пресудне важности за безбједност. Као и
остале саобраћајнице и пјешачке комуникације имају капацитет који зависи од многих параметара пјешачких
токова.
На основу упоредне анализе истраживања које је спроведено у овом раду и прехтодних истраживања закључено је
да постоје одређене разлике. Без обзира да ли се анализирају пјешачки токови или појединачне брзине кретања
пјешака, у свакој популационој групи, код оба пола, утврђена брзина је за око 10-20% већа од брзина које се
препоручују у литератури[2]. За разлику од карактеристика аутомобила, пјешаци који чине пјешачке токове нису се
могли променити због технолошких унапређења. Разлика у резултатима може се објаснити и чињеницом да је
примењена метода много реалнија у одосу на класичне.[3]
Снимањем саобраћајих токова, без прехтодне најаве, добија се реална слика пјешачких токова, па самим тим и
параметара којим се може описати њихов ток. У оквиру рада диференцијација брзина извршена је према слободној
процени аутора, без анкетирања са намером да се не ометају пјешачки токови и ремети ритам њиховомг
уобичајеног поношања, у циљу добијања што реалнијих резултата.
8. ЛИТЕРАТУРА
[1]
[2]
[3]

Љ. Кузовић, В. Богдановић, Теорија саобраћајног
тока, Факултет Техничких Наука, Нови Сад, 2004
Highway Capacity Manual, Transposrtation Resarch
Board, Washington D.C.
Дипломског рада Драган Домазетовић Факултет
Техничких Наука Нови Сад

Кратка Биографија
Дарко Драгић
рођен
је у
Грачаници 1984. Године. Живи на
Озрену општина Добој гдје похађао
основну
школу.
Средњу
Саобраћајну школу завршио 2003.
Факултет Техничких Наука уписао
је као редован студент 2003. год. на
одсеку за Саобраћај - смер:
Друмски саобраћај.
Вук Богдановић рођен је у
Сремској Митровици 1966 године.
Запослен је на Департману за
саобраћај, Факултета техничких
наука у Новом Саду. Тренутно у
звању доцента на Катедри за
саобраћајне системе.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful