ANTENSKI STUBOVI

1

Čelične konstrukcije za nošenje antena I same konstrukcije su antene I nošenje antena i antena istovremeno

2

Tornjevi Jarboli Kombinacija predhodna dva tipa

3

Tornjevi su slobodnostojeće (konzolne) visoke konstrukcije, uklještene u temelje. Jarboli su konstrukcije slobodno oslonjene ili uklještene u temelje i ukrućene zateznom užadi ankerovanom sa jedne strane u čeličnu konstrukciju, a sa d k t k ij druge u nezavisne t i temelje. lj

4

Mogu biti rešetkasti ili puni nosači Obično se izvode u rešetkastoj izradi
manja sopstvena težina konstrukcije manja napadna površina vetrom u odnosu na j d ši t d punozidne konstrukcije

Vitke konstrukcije Dominantno opterećenje je opterećenje p j j p j vetrom
5

Statički određeni konzolni nosači Uglavnom se izvode kao prostorne rešetke rešetke, obično unutrašnje statički neodređene

6

Prostorna ukrućenja konstrukcije 7 Širina osnove tornjeva je obično jednaka 1/8 do 1/15 visine Nagib zidova konstrukcije tornja je od 1/16 do 1/40 8 .

Što je toranj viši to je veći zahev da se krak sila. formiran od ugaonih vertikala prilagodi dijagramu momenata savijanja 9 10 . na paraboli. što je uobičajeno kod tornjeva Tačke preloma leže npr.Konstrukcije sa paralelnim pojasevima izvode se samo kod manjih objekata ili u gornjim delovima tornjeva Kod konzolnih konstrukcija je ekonomično kada pojasevi u uglu imaju konstantan ili kontinualno promenljiv nagib.

11 12 .

13 14 .

15

16

17

18

19

20

Jarboli se sastoje od vertikalnog tela jarbola i užadi za utezanje Užad su u osnovi obično postavljena pod uglom od 120o U vertikalnoj ravni u opštem slučaju ih ima više pri čemu međusobno rastojanje raste sa povećanjem visine 21 Mogu se aproksimirati sistemom kontinualnog nosača na elastičnim osloncima 22 .

već od visine od oko 40m a sa povećanjem 40m. visine njihova ekonomičnost drastično raste Užad se u toku eksploatacije mogu naknadno zatezati 23 24 .U poređenju sa tornjevima jarboli zahtevaju gp g j više slobodnog prostora za gradnju Jarboli se rade na relativno prostranim i j slobodnim lokacijama Za veće visine su ekonomičniji od tornjeva.

25 26 .

zbog toga postoji potreba za dugotrajnom k t b d t j korozionom zaštitom i štit 28 .27 Zajednička osobina tornjeva i jarbola je da su dominantno visoki objekti sa lakom nosećom konstrukcijom Konstrukcije za nošenje antena su izložene vremenskim prilikama.

Sistem sa premazima. materijalima koji sadrže prah cinka ili olova Zatvorena spiralna užad su otpornija od otvorenih t ih 30 . Šupljine se nakon montaže ispunjavaju bitumenskim ili smolastim masama. nanose se dva osnovna i najmanje dva završna sloja Često se koristi i toplo cinkovanje u novije vreme pogotovo Kod veće agresivnosti koriste se i duplex sistemi antikorozione zaštite 29 Kod jarbola užad moraju biti pocinkovana.

Podrazumeva se da su tornjevi i jarboli. promena pozicije penjanja 32 . po mogućnosti. stepenice ili liftovi sa odgovarajućom zaštitom od pada 31 Penjalice se rade. po pravilu sa leđobranom Koriste se i penjalice bez leđobrana sa sigurnosnim klizačem koji se zaključava u slučaju pada Vode se po visini tako da najviše na svakih 25 m postoji odmorište i. naročito konstrukcije za nošenje antena. opremljene sa gromobranom Obavezno se montira svetiljka za noćno obeležavanje Za opsluživanje i penjanje se koristi razna oprema kao što su penjalice.

33 Montaža se kod manjih objekata vrši autodizalicom Kod visokih konstrukcija uvodi se montažna g j j igla za dizanje ili kran u zavisnosti od lokacije Takođe je moguća montaža podizanjem odozdo – liftovanje U teško pristupačnim područjima montaža pomoću helikoptera može imati mnogostruke prednosti 34 .

Stanja pri montaži treba statički kontrolisati Montaža ovakvih konstrukcija zahteva pažljivo prethodno planiranje svih faza montaže. a pogotovu iskustvo detaljnu analizu uticaja vremenskih prilika 35 36 . montaže obazrivost i iskustvo.

37 38 .

39 40 .

Različiti antenski uređaji se relativno često menjaju na anatenskim stubovima (nove tehnologije. povećanje kapaciteta) Antene se u većini slučajeva mogu direktno pričvrstiti za noseću konstrukciju Kod velikih paraboličkih ogledala ili panelnih antena postavljaju se platforme za antene 41 42 .

43 Tornjevi i jarboli usled njihove velike visine p predstavljaju opasnost za letilice j j p Prema zakonu o vazdušnom saobraćaju p g j p je uprave za sigurnost letenja neophodno j na ovakve konstrukcije postaviti poziciono osvetljenje vrha antenskog stuba j j g Antenski stub se farba naizmenično u crveno belo. pri postojanju užadi na njima moraju postojati narandžasti markeri u obliku p plastičnih tela loptastih p 44 .

geometrijskim merama i podacima o načinu vezivanja Od metereoloških podataka treba obezbediti podatke o ruži vetrova.Pre početka projektovanja i izvođenja čeličnih konstrukcija za nošenje antena moraju se obezbediti neophodne podloge položaj podnožja objekta podaci o opremi geomehaničke k kt i tik tl h ičk karakteristike tla meteorološki podaci 45 Antene. njihovi energetski vodovi i izolatori moraju biti definisani masom. aerodinamičkim karakteristikama. osnovnoj brzini vetra i debljini i gustini leda Funkcionalni zahtevi se definišu kroz dopuštena pomeranja i rotacije antena u horizontalnoj i vertikalnoj ravni 46 .

47 48 .

Moraju se uzeti u obzir sledeća opterećenja: I Osnovna opterećenja: Stalna opterećenja Promenljiva opterećenja II Dopunska opterećenja p p j III Izuzetna opterećenja 49 sopstvena težina konstrukcije (uključujući podeste. i ograde) sopstvena težina električne opreme sopstvena težina antena i opreme za njihovo t t ži t jih vezivanje uticaji projektovanih pomeranja oslonaca. penjalice. 50 . platforme.

održavanje i montažu npr liftovi i reviziona kolica npr. opterećenje vetrom 51 težina leda opterećenje vetrom zaleđene konstrukcije operećenje snegom opterećenje podesta i revizionih staza koncentrisana opterećenja na horizontalne štapove delovanje toplote 52 . antena i ogledala težina uređaja za kontrolu.težina pokretnih konstrukcionih delova uređaja električne opreme.

50.110/1991.10 ⋅ k t ⋅ k τ ⋅ 10 −3 2 gustina vazduha [kN/m2] osnovna brzina vetra [m/s] faktor vremenskog osrednjavanja faktor povratnog perioda.T . I č t d d U C7 110/1991 q m .10 kt kT - 1 2 ⋅ ρ ⋅ Vm . 50 .vetar u izuzetnim slučajevima led u izuzetnim slučajevima zemljotres neželjena pomeranja oslonaca stanja u montaži-demontaži montaži demontaži 53 Opterećenje vetrom je dominantno opterećenje čeličnih konstrukcija za nošenje antena Izračunava se prema standardu JUS U.C7. 54 .10 = ρVm.

faktor ekspozicije terena terena.faktor topografije terena Kz .10 S z2 K z2 2 Sz . α zb. z q m.T .Osrednjeni aerodinamički pritisak vetra iznosi: q m.T . 55 Uticaj hrapavosti terena na profil vetra obuhvaćen je faktorom ekspozicije Kz ⎛ z ⎞ Kz = b ⋅⎜ ⎟ ⎝ 10 ⎠ visina u odnosu na podnožje stuba p j parametri klase hrapavosti. α - 56 .

faktor prostorne korelacije brzine vetra h – visina stuba 58 .rezonantni faktor B .T .T . z z Gz .T .2 g .dinamički koeficijent 57 Redukovana brzina vetra Q iznosi: ⎛ Vm .frekvencija slobodnih neprigušenih j j prvom tonu [Hz] [ ] oscilacija konstrukcije u p R . z m .h Q =⎜ ⎜ n ⋅h ⎝ 1 ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ 2 n1 .

faktor spektralne energije 59 Granična vrednost faktora (R/B)2 je 0.Za b/h ≥ 0.25 odnosno h/b ≤ 4: π Q 4/3 ⎛R ⎞ ⎜ ⎟ = ⋅S⋅ 4 ς ⎝B⎠ 2 Za b/h < 0. U C7 110 izračunat za z=h/2 2 60 .intenzitet turbulencije po JUS U.C7.110.5 konstrukcija je vitka.udarni koeficijent Iz .. Dinamički koeficijent se računa po formuli: ⎛R ⎞ G z = 1 + 2 gI z B 1 + ⎜ ⎟ ⎝B⎠ g .5 ( ) j . S' .25 odnosno h/b > 4: 0 25 Q 5/6 π ⎛R ⎞ ⎜ ⎟ = ⋅ S' ⋅ 4 ς ⎝B⎠ 2 ζ . Ako je (R/B)2 < 0.5 konstrukcija je kruta. dinamički koeficijent je jednak: Gz G = 1 + 2 gIzB Ako je (R/B)2 ≥ 0.relativno prigušenje oscilovanja konstrukcije S.

T.z⋅Gz⋅Cf⋅As ξ .Rešetkasti nosači od oštroivičnih profila w = ξ⋅qm.koeficijent kosog dejstva vetra u odnosu na ravan izloženog zida konstrukcije Cf .koeficijent sile 61 As .površina projekcije štapova rešetke izloženog zida konstrukcije. 62 .

Vrednost koeficijenta sile Cf je funkcija odnosa izložene površine konstrukcije i bruto površine konstrukcije ϕ=As/A 63 f 64 .

T.Opterećenje vetrom rešetki koje se sastoje od k ž t j d kružnocilindričnih profila.z ν ⋅dg 65 Proizvođači antena su dužni da daju projektantu vrednosti za sile i momente za sve pravce vetra i to za antene sa ledom i bez leda Podaci su dostupni u katalozima i priručnicima i č i i Neki proizvođači daju i programe za proračun sila i momenata 66 . ili d ič ih fil izračunava se po formuli: w = (qm. koeficijenta ispunjenosti i od oblika same rešetke k fi ij t i j ti d blik š tk Rejnoldsov broj dat je izrazom: Re = Vm .koeficijent sile Koeficijent sile zavisi od Rejnoldsovog broja.T .z⋅Gz)⋅Cw⋅As Cw .

67 68 .

znacima nadolazećeg nevremena.69 Stanja pri montaži treba statički kontrolisati Ukoliko je to moguće sa stanovišta proračuna treba j g p primeniti redukovane vrednosti opterećenja U okviru celokupnog vremena montaže nalaze se mnogi intervali vremena u kojima nastupaju p posebno kritične faze montaže Slobodna gradnja do sledećeg utezanja U svakom slučaju bi pri nadolaženju oluja ili pri bi. trebalo preduzeti sve moguće građevinske mere osiguranja objekta. g g g j j 70 .

6 do 8 kN/m3 srednje teški sloj ( j j (mraz) – formira se pri temperaturi ) p p o C .Pored vetra. pri zamrzavanju vazduha između -3 i -7 podhlađene magle. a težina je od 2 do 5 kN/m 72 . npr. težina je od 4 do 7 kN/m3 laki l ki nevezani sloj (i j ) – f i l j (inje) formira se pri t i i temperaturi -7o C i t i 7 3 nižoj. stepen zaleđenosti može biti znatan Količina leda raste na strani vetra koji dovodi vlažan vazduh. pa se razlikuje: teški čvrsti sloj .hrapav led koji se formira pri temperaturi vazduha između 0 i -3o C. led predstavlja važno opterećenje za antenske stubove Stepen zaleđenosti (količina leda) pretežno zavisi od lokalne vlažnosti vazduha u zimskom polugodištu pri temperaturama oko i nešto ispod nule št i d l 71 Na visokim planinama i brdima srednje visine. pri ledenoj kiši ili zamrzavanju vlažnog snega ili vlažnim maglama težina od maglama. naročito na visinama i čit i i između 700 i 1100 đ 1100m. npr.

73 Opterećenje ledom konstruktivnih delova ispoljava se u dva vida: povećanjem vertikalnog opterećenja konstrukcije od težine ledenih naslaga promenjenim opterećenjem vetrom: etrom povećana površina konstrukcionih delova izloženih vetru smanjenje ili povećanje vrednosti koeficijenta sile Cf pojedinih konstrukcionih delova ili konstrukcije u celini 74 .

75 76 . već da ih amortizuje.Svaka čelična konstrukcija za nošenje antena j j je p j na kojoj j oprema koja zahteva zaštitu od udara leda mora biti snabdevena ledobranom. j . Konstrukcija ledobrana mora biti takva da ne p prenese sile udara na noseću konstrukciju. Zato se ledobrani moraju održavati zamenom ili popravkom i uvek držati u ispravnom j stanju.

77 78 .

0 kN/m2 Ukoliko se konstrukcioni delovi opterećuju retko.0 kN Posredno opterećeni konstrukcioni delovi računaju se sa jednakopodeljenim opterećenjem od 2. 80 . odnosno sa jednako podeljenim opterećenjem od 1. tj.T.333 ⋅ qm. štapovi čiji je ugao nagiba γ prema vertikali 75o < γ < 90o. onda se može računati sa koncentrisanom silom od 1.5 kN.0 kN/m2 79 Koncentrisana opterećenja blago nagnutih štapova rešetke Svi blago nagnuti štapovi rešetkaste konstrukcije.0kN na najnepovoljnijem mestu na štapu Istovremeno opterećenje vetrom I t t ć j t posmatranog štapa uzima sa vrednostima 0.z [kN/m2].Neposredno opterećeni konstruktivni delovi podesta stepeništa računaju se sa koncentrisanom silom od 3. računaju se sa horizontalnom koncentrisanom silom od 1.

a time i manju ukupnu težinu (oko 10%) u poređenju sa četvoropojasnim načinom izvođenja p j j 82 .Ravnomerna temperaturna promena t iznosi ± 35oC. već samo uticaj kod utegnutih jarbola. Ne mora biti ista temperatura u jarbolu i u kablovima 81 Visoki antenski stubovi najčešće imaju g (3 pojasa) ili četvorougaoni ) g trougaoni ( p j poprečni presek (4 pojasa) u horizontalnoj ravni Po pravilu su piramidalne konstrukcije po visini Trouglasti poprečni presek daje najmanju težinu i najmanje opterećenje vetrom. Ovo opterećenje kod samonosećih konstrukcija praktićno nema uticaj.

k ji se rade pod pravim uglom. pa su potrebna poprečna ukrućenja 83 84 . se U i i koji d d i l savijaju na 60o ili se primenjuju hladno oblikovani obliko ani profili Tro gaona osno a je Trougaona osnova povoljna kod jarbola koji su utegnuti sa tri strane.Poprečni presek je unutrašnje krut (trougao) Mana mu je nešto skučeniji unutrašnji prostor Konstruisanje pojaseva u uglovima je komplikovano kod toplovaljanih profila Ugaonici . strane Kvadratni poprečni presek je labilna figura.

85 Postoji mnogo varijanti sa prednostima i manama u svakom pojedinačnom slučaju Konstruktivno rešenje sa slike (a) ima dijagonalne štapove koji menjaju pravac. Iste primedbe važe i za rešenje sa slike (c). 86 . Zbog toga je površina izložena vetru nešto veća. Površina izložena vetru je mala izvijanja mala. a i konstruisanje čvorova teže. Pojasni štapovi imaju relativno veliku dužinu izvijanja. Posmatrano u odnosu na visinu. Konstruktivno rešenje sa slike (b) u poređenju sa varijantom (a) ima prepolovljenu dužinu izvijanja. dijagonale formiraju spiralu.

p Kod konzolnih tornjeva su mali uticaji poprečne sile. Racionalno ih je međusobno povezati u tačkama preseka. smanjuje se dužina dijagonale izvijanja pritisnute dijagonale. usled malih dužina izvijanja p j pojasnih štapova. zbog svoje ekonomičnosti.i). Dužina izvijanja pojasnih štapova se još jednom prepolovljuje. da su zbog velike gustine štapova pri velikom opterećenju sekundarni naponi relativno najniži. Konstruktivno rešenje sa slike (f) ne pruža nikakve značajne prednosti. Zbog efekta oslanjanja zategnute dijagonale. U čvorovima se sustiče jako mnogo štapova.Na slici (d) dijagonale čine rombičnu ispunu. U tom slučaju je moguće izduženje rombične ispune i ubacivanje sekundarne ispune (h i) Ovim se smanjuje dužina izvijanja (h. pojasnih štapova pri istovremenoj maloj težini i napadnoj površini vetra. 88 . Na slici (e) u visini presečnih tačaka rombičnih dijagonala nalaze se horizontalni štapovi. 87 Na slici (g) prikazana je K ispuna sa relativno oštrim uglom dijagonalnih štapova. Najveće prednosti ima takozvana zvezdasta rešetka (h). Rešetke sa rombičnom i K ispunom imaju u odnosu na K-ispunom druge tu prednost. štapova a dužina izvijanja pojasnih štapova je ista kao u slučajevima (a) do (d).

tada su sile u njima konstantne celom dužinom Ispuna je pri tome neopterećena i ima funkciju da smanji dužinu izvijanja pojasnih štapova Ako po visini deluje više horizontalnih sila tada je dijagram momenata poligonalan (d. dijagram momenata savijanja je pravolinijski (a.e) 90 .Mora se napraviti statička šema konstrukcije j p j prostorni sistem koja će da predstavlja p Veze konstruktivnih delova treba predstaviti p j što približnije stvarnim konstrukcionim detaljima veza Statički uticaji za jarbole se računaju po teoriji II reda Za jarbole visine manje od 50 m mogu se računati po teoriji I reda 89 Kada je konzolni toranj na slobodnom kraju opterećen horizontalnom koncentrisanom silom.b) Ako se pojasni štapovi izvode sa konstantnim nagibom.

Na slici je prikazano kako se ona može dobiti 92 .91 Pri odgovarajućem nagibu pojasnih štapova ispuna takođe nije opterećena. slično kao kod luka postoji potporna j linija.

pri čemu se uticaji štapova ispune i poprečnih ukrućenja automatski sračunavaju. sa modelom prostornog rešetkastog nosača. za zglob važi a = 3 broj štapova j p broj čvorova. uključujući i čvorove na zemlji broj nepoznatih 94 .Danas se uglavnom svi proračuni rade uz pomoć računara. 93 Pitanje konematičke stabilnosti toranjskih rešetki je izuzetno značajno za analizu Stepen statičke neodređenosti sledi iz sledeće formule n = a + s .3k gde je: aska+s broj reakcija oslonaca.

labilan Vrednost n=0 nije dovoljna za kriterijum kinematičke stabilnosti.Ako se dobije n=0 sistem je statički određen Ako se dobije n>0 sistem je statički neodređen A ako se dobije n<0 sistem j statički k d bij 0 i t je t tički preodređen. 95 96 . tj.

npr. To za posledicu ima različite dužine užadi. ako se zadrži g g ( ) g j j ugao nagiba užadi α (čemu se teži). Propisi za antenske stubove u takvim slučajevima dopuštaju aproksimacije radi olakšanja proračuna. proračuna To važi i za broj pravaca vetra koje je potrebno ispitati Utegnuti jarboli se računaju prema teoriji II reda. vrhovi brda.Jarboli se često podižu na terenima koji nisu ravni. Moguća su dva slučaja: sistem kao kontinualni nosač na elastičnim osloncima sistem kao prostorna rešetka 97 Jarbol se aproksimira kontinualnim nosačem sa elastičnim osloncima Elastični oslonci se nalaze na mestima veze kablova sa stubom Potrebno je sračunati krutost elastičnog oslonca tako da ona odgovara krutosti kablova 98 . Moguće je izvođenje i sa različitim uglovima ali se tada gubi centralna simetrija sistema.

što se mora uzeti u obzir u matrici krutosti 99 Ako se (npr. Ovaj način izvođenja se bira samo kada su dopuštena mala obrtanja 100 . usled vetra na paraboličnu antenu koja je postavljena samo sa jedne strane) izazove veći momenat torzije tada postoje dva načina da se on prihvati Ili se momenat torzije preko tela jarbola prenosi sve do nožične tačke i prenosi na temelj jarbola Ili se užad usvajaju u paru.Proračunski model jarbola je prostorna rešetka Pri definisanju matrice krutosti elemenata kojima se modelira kabal moraju se opisati elastične osobine kabla Kablovi ne mogu da prime silu pritiska.

za kontrolu i preglede Pri konstruktivnom oblikovanju konstrukcije treba j j poći od osnovnih pravila za oblikovanje klasičnih čeličnih konstrukija 102 .tolerancija za izvođenje. oprema za opsluživanje. užadi. lj l ži j ši d d antikorozione zaštite. zaštite od udara aviona. temelja.101 Propisi za čelične antenske stubove sadrže niz specifičnih preporuka u vezi konstrukcijskog oblikovanja i izvođenja: Čelične konstrukcije. gromobrana. zaštitne armature. uzemljenja. izolatora. zaštite od pada. otvora.

103 104 .

105 106 .

107 108 .

Sa čeonom pločom i visokovrednim zavrtnjevima sa punom silom pritezanja Sa podvezicama 109 110 .

111 112 .

113 Postoje dva osnovna tipa ankerovanja Ankerovanje klasičnim ankerima od okruglog čelika Ankerovanje ubetoniranim vruće valjanim profilima Neophodno je predvideti konstrukciju šablona u cilju postizanja tačne geometrije 114 .

115 116 .

117 118 .

119 120 .

121 122 .

2 udara godišnje. npr. životinje i stvari Gromobran se sastoji od uređaja za prihvatanje. vodova i uzemljenja Pojedinačno delove t b t k postaviti d se struja P j di č d l treba tako t iti da t j od munje što bezbednije sprovede do zemlje Verovatnoća udara groma raste kvadratno sa visinom konstrukcije Za tornjeve u ravnicama srednja učestalost groma tokom godine je 2x10-3⋅h [m].: h=100 m. učestalost je 0.NASTAJANJE GROMA 123 Zadatak gromobrana je da otkloni svaku opasnost po ljude. odnosno 1 udar svakih 5 godina 124 .

TIPOVI GROMOBRANA 125 Postavljanje gromobrana je zadatak elektro j inženjera Važno je postići odvođenje struje munje u j preko uzemljenja. Zbog toga se ona povezuje međusobno sa p j pocinkovanom čeličnom trakom i u tom obliku spaja sa konstrukcijom U novije vreme se koriste i bakarna užad za uzemljenje konstrukcije i opreme j j j p 126 . Armatura temelja se j j j zemlju p uključuje u uređaj za uzemljenje.

POSTAVLJANJE GROMOBRANA 127 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful