You are on page 1of 16

IZDANJE stAlNE koNfErENcIJE grADovA I optINA

BespLatan primerak Broj 52 Decembar 2011. godine www.skgo.org

LokaLna samouprava

issn 2217-6985

E JA I O E BR Et r A M rN m TE tE NE IN E tv u Dr

OBlASTI dElOvAnJA
Generalni sekretar

ORE STAnII

NA cIlJ JE S rAZvIJENA I JAkA lokAlNA sAmouprAvA


MI pREdSTAvlJAMO MESTO:
Okupljanja, razmatranja zajednikih pitanja i problema i formulisanja i zastupanja zajednikih interesa jedinica lokalnih vlasti; Zastupanja interesa lokalnih vlasti i lobiranja kod centralnih vlasti u procesu definisanja stratekih pravaca i donoenja propisa od znaaja za lokalnu samoupravu; Razmene miljenja, znanja i najboljih praktinih reenja iz rada lokalne samouprave; Saradnje i bratimljenja lokalnih vlasti na nacionalnom i meunarodnom plan; Informisanja lanova, partnera i javnosti o svim pitanjima od znaaja za lokalnu samoupravu; Pruanja razliitih usluga lanovima kroz obuke, konsultacije i savetodavnu podrku; Sprovoenja projekata od znaaja za lokalnu samoupravu u Srbiji; Upravljanja grant emama za projekte lokalnih samouprava; Podrke gradovima i optinama u izgradnji kapaciteta, definisanju i realizaciji stratekih opredeljenja, izradi i implementaciji projekata i pristupu finansijskim sredstvima.

talna konferencija gradova i optina - Savez gradova i optina Srbije (Skgo) osnovana je jo davne 1953. godine. lanice Skgo su gradovi, gradske optine i optine u Srbiji. naa misija je podrka jaanju lokalne samouprave u Srbiji kroz meusobnu saradnju i zajedniko delovanje gradova i optina, zastupanje njihovih zajednikih interesa i unapreenje njihovih kapaciteta. U okviru podrke razvoju gradova i optina, SKGO sprovodi veliki broj programa i projekata koji su podrani od strane velikog broja donatora i organizacija kao to su: n Evropska unija n Vlada vajcarske, posredstvom SDC n Vlada Kraljevine Norveke n Vlada Kraljevine vedske, posredstvom Sida n Vlada Savezne Republike Nemake, posredstvom GIZ n Vlada SAD, posredstvom USAID n UNDP n OEBS

U naem radu bavimo se irokim dijapazonom pitanja kao to su: decentralizacija i jaanje lokalne samouprave, izgradnja kapaciteta lokalne samouprave, upoznavanje sa praksom lokalne samouprave u eU, unapreenje kapaciteta rada lokalne administracije, modernizacija komunalnih usluga, reforma sistema javnih finansija, lokalni ekonomski razvoj, meuoptinska saradnja, ravnomerni regionalni razvoj, socijalna politika, zatita ivotne sredine, urbanistiko planiranje, energetska efikasnost, unapreenje etnike i rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou, uspostavljanje meunarodne saradnje i ostalim brojnim aktivnostima koje doprinose razvoju lokalnih zajednica.

AkTIvnOSTI
Mi zastupamo interese svojih lanica u pripremi nacionalnih propisa i politika, sprovodimo projekte i programe, organizujemo konferencije, okrugle stolove, istraivanja potreba gradova i optina i sastanke svojih organa i tematskih radnih grupa. takoe, pruamo savetodavne usluge i tehniku podrku prilikom formulisanja i ostvarivanja stratekih ciljeva i sprovoenja projekata lokalnih samouprava; organizujemo obuke za zvaninike gradova i optina i zaposlene u lokalnih administracijama; pruamo savetodavne usluge; obezbeujemo razmenu dobre prakse i podravamo svoje lanove u njihovim nastojanjima da pristupe donatorskim sredstvima. n

Specijalno izdanje mesenika Lokalna samouprava Stalne konferencije gradova i optina - Saveza gradova i optina Srbije podrao je program Institucionalna podrka Stalnoj konferenciji gradova i optina koji finansira vajcarska agencija za razvoj i saradnju (SDC). Izdava je iskljuivo odgovoran za informacije koje se nalaze u publikaciji. StaLna konferenCIja graDova I optIna - Savez graDova I optIna, Makedonska 22, Beograd, tel: 011 3223 446, e-mail: secretariat@skgo.org, www.skgo.org, ISSn 2217-6985. Ureuju: vladimir jovanovi, eljko krneti i katarina arambai-pivi; Ilustracije: Marko Somborac; grafika postavka: aleksandar Markovi; tampa: politika a.D.

2 II LOKALNA SAMOUPRAVA

UvOdnIk

www.facebook.com/skgo.sctm

www.twitter.com/skgo_sctm

kATARInA ARAMBAI pIvI

Sluba za informisanje SKGO

grAANI, lokAlNA sAmouprAvA I DrutvENI mEDIJI


U emu se ogleda toliki znaaj interneta? ova mrea unutar mree je, pre svega, demokratski medij. Dostupan je svakome ko poseduje raunar i ispunjava tehnike preduslove pristupa mrei. prema aktuelnim podacima, oko treina svetske populacije koristi internet, dok je u evropi vie od 50 odsto stanovnitva umreeno. Makluanovo globalno selo svakako je preraslo u digitalno globalno selo. pre nastanka interneta jedini nain na koji ste mogli da skrenete panju javnosti na svoje aktivnosti bio je kroz plaeno marketinko oglaavanje, ili da uverite tradicionalne medije da piu o vama. Situacija se promenila dolaskom interneta, jer sada smo svi u prilici da priu o sebi predstavimo direktno, u lice potencijalno milionskom auditorijumu. Upravo zato to okupljaju veliki broj korisnika i omoguavaju iroku i otvorenu participaciju svih zainteresovanih uesnika, online mediji su postali svojevrsne agore na kojima se formira javno mnjenje. veliki je broj drutvenih medija, a malo prostora za njihovo pojedinano navoenje. pomenimo samo osnovne vrste: internet forume, blogove, mikroblogove (twitter), drutvene mree (facebook, My Space, google+, Linkedin), sajtove za deljenje sadraja sa brojnim podkategorijama shodno tipu sadraja (Youtube, flickr, Scribd, Slideshare), tzv. drutvene vesti, odnosno social news sites (Digg, reddit, Sphinn), tzv. drutveno oznaavanje odnosno social bookmarking (Delicious, StumbleUpon), drutveno znanje ili wikis (Wikipedia, Yahoo odgovori) i dr. ono to je zajedniko za sve drutvene medije i u emu lei njihov prevashodni znaaj jeste da predstavljaju nain direktne, dvosmerne komunikacije sa ciljnim grupama i omoguavaju iroku participaciju meu korisnicima. Drutveni mediji predstavljaju i otvorene, transparentne kanale komunikacije koji pride vape za iskrenou i originalnou odnosno kreativnou svojih korisnika. ova komunikacija je, takoe, jeftina i ne zahteva veliki lini angaman, ve dozvoljava pojedincu da iz svog doma inicira promene i unapredi svoje i uslove ivota svojih sugraana. Imajui u vidu prednosti ovakve komunikacije, namera Skgo je da nastavi da podstie gradove i optine u Srbiji da se u komunikaciji sa graanima u to veoj meri oslanjaju na drutvene medije, jer koristi su brojne, a trokovi takve komunikacije znatno nii. Upuujemo poziv i graanima da koriste nove medije i budu to aktivniji u komunikaciji sa predstavnicima lokalne samouprave, da slobodno pitaju, iniciraju i sugeriu, jer samo aktivnim ueem obeju strana i stvaranjem ove uzajamne sprege dolazimo do optine koja je po meri graana koji u njoj ive. na kraju, ovu priliku koristimo i da objavimo informaciju da je Skgo takoe odnedavno prisutna na mapi drutvenih mrea, te na rad moete pratiti na facebook adresi www.facebook.com/skgo.sctm, kao i posredstvom twitter-a na @skgo_sctm. Uskoro emo biti dostupni i putem bloga koji e predstavljati mesto za online debate na teme koje su od vanosti za dalji razvoj lokalne samouprave u Srbiji. U to ime, pozivamo vas da konstruktivnim predlozima aktivno uestvujete u kreiranju boljih uslova za rad lokalne samouprave, njen dalji napredak i razvoj, a kako bi ona, u konanom, efektivno i efikasno obavljala svoju funkciju bila servis u slubi svojih graana. Budimo u kontaktu! n

ampanja koju je 2008. godine vodio sada aktuelni ameriki predsednik Barak obama oznaila je prekretnicu kada je re o komunikaciji politiara sa biraima i nainu korienja interneta i drutvenih mrea. kako bi unapredio komunikaciju sa birakim telom obama je koristio, izmeu ostalog, oko 50 profila na raznim drutvenim mreama, kao i SMS kampanju koja je obuhvatila obavetavanje milionskog auditorijuma. naravno, nisu drutveni mediji iskljuivi razlog pobede Baraka obame na tadanjim izborima, ve dobar program i kvalitetna komunikacija koja je posredstvom pametno odabranih kanala dolazila do velikog broja potencijalnih biraa, ali se takoe mora priznati da je to bio trenutak kada su drutvene mree ozbiljno shvaene. ovo izdanje asopisa Lokalna samouprava u celosti je posveeno temi novih medija sa posebnim osvrtom na internet i drutvene mree. Svoja znanja i savete sa nama su ovom prilikom podelili strunjaci u oblasti online komunikacije, interneta i drutvenih medija, kao i predstavnici lokalne samouprave koji su u javnosti prepoznati kao primeri koje bi trebalo slediti u komunikaciji sa graanima posredstvom drutvenih mrea facebook i twitter. naa namera je jasna: da predstavimo mogunosti i prednosti interneta kao medija, uz to vie praktinih saveta za njegovo pravilno korienje, a u cilju da pospeimo komunikaciju izmeu graana i njihovih predstavnika u gradovima i optinama. zato je ovaj broj Lokalne samouprave i posveen dvema velikim ciljnim grupama: lanicama Skgo (odnosno gradovima, gradskim optinama i optinama u Srbiji), kao i javnosti u celini, a u nadi da e svako od vas meu redovima koji slede pronai zanimljivu informaciju, savet ili ak reenje za odreenu situaciju.

VReMe je DA PRihVAtiMO iNjeNicU: OVi MeDiji NiSU NiKAKAV KRAtKOtRAjNi hiR iLi jeDNOKRAtNA MODA i jO DUGO e OStAti PRiSUtNi. NA NAMA je DA iM Se PRiLAGODiMO i DA ih KORiStiMO U SKLADU SA NjihOVOM PRiRODOM i SVRhOM.

Broj 52

Decembar 11 II 3

Iz UglA STRUnJAkA

avremeni korisnik interneta oekuje da u kratkom roku dobije informaciju koja mu je potrebna i po mogustvu na veb stranici koju je inicijalno i posetio. aktuelni veb sajtovi gradova i optina jo nisu sasvim prilagoeni svim potrebama graana i ostalih ciljnih grupa koje ih koriste, a potrebno je veoma malo da i u Srbiji zaive standardi koji su trenutno aktuelni u oblasti izrade veb sajtova.

Faze razvoja veb sajtova gradova i optina


razvoj veb prezentacija gradova i optina u Srbiji okvirno se moe podeliti u dve odnosno tri faze: veb sajtovi gradova i optina kao broure U prvoj fazi koja poinje pojavom prvih veb prezentacija gradova i optina krajem 90-ih godina, najee smo imali prepisane i preslikane broure sa osnovnim informacijama o istorijatu i pojedinim aktivnostima lokalne zajednice. U retkim sluajevima mogle su se videti veb prezentacije koje su objavljivale aktuelne vesti iz datog mesta i nije bio redak sluaj da tzv. privatne inicijative, odnosno veb prezentacije koje su kreirali aktivni pojedinci, budu mnogo kvalitetnije od zvaninog veb sajta grada ili optine. veb sajtovi gradova i optina kao informativni i medijski portali od 2004. godine do danas veina veb prezentacija gradova i optina omoguuje aurno informisanje graana putem objavljivanja aktuelnih vesti, te ovakvi veb sajtovi praktino postaju znaajni informatori deavanja, naroito u manjim sredinama. Meutim, primarni fokus na donoenje aurnih informacija o aktivnostima gradova i optina, kao i objavljivanje klasinih vesti iz posmatranog mesta, donekle je zamaglio ostvarivanje ostalih vanih ciljeva optinskih veb sajtova. (ne)funkionisanje servisa elektronske uprave od 2007. godine polako poinju da se pojavljuju pojedini servisi elektronske uprave na veb prezentacijama optina i gradova, i u zavisnosti od kvaliteta organizacije konkretne gradske/ optinske uprave, ovakvi servisi manje ili vie uspeno funkcioniu u praksi. tokom prole godine otvoren je poseban portal za e-upravu na kojem se sukcesivno pojavljuju nove usluge koje su graanima dostupne posredstvom interneta. naalost, korienje ovih usluga nije podjednako omogueno graanima iz svih delova Srbije, poto nisu sve usluge e-uprave dostupne u svim mestima. Dodatno, veb sajt euprave nije naroito intuitivan, pa zahteva do4 II LOKALNA SAMOUPRAVA

I mAlE optINE NA INtErNEtu mogu pOSTATI vElIkE

dRAgAn vARAgI
www.draganvaragic.com

sta vremena da bi se dolo do informacije koje su to usluge dostupne graanima u pojedinim mestima. injenica je da su korisnici ovih usluga, u onim mestima gde elektronska uprava funkcionie, uglavnom veoma zadovoljni. takoe, injenica je i da e u narednim godinama usluge e-uprave biti u sve veoj meri dostupne graanima Srbije i sve kvalitetnije. veb sajtovi optina i gradova prema potrebama graana Sledea faza u razvoju veb sajtova gradova i optina jeste omoguavanje korisnicima da na to bri i jednostavniji nain dobiju ono zbog ega su i posetili odreen sajt. primer: Meu primerima najbolje svetske prakse kreiranja veb prezentacija gradova, u Evropi se izdvaja veb sajt grada Stokholma, a u SAD grada Sijetla (prikaz pomenutih portala dostupan je na strani br. 16 ovog asopisa). Na pomenutim sajtovima korisniku je odmah omogueno

da odabere pregledanje veb sajta u odnosu na razlog posete veb prezentaciji, odnosno da li sajt pretrauje u svojstvu privrednika, turiste, investitora ili, na primer, graanina kome su potrebne usluge optinskih servisa. Domai veb sajtovi gradova i optina jo nisu u potpunosti prilagoeni realnim potrebama korisnika zbog kojih oni pretrauju konkretan veb sajt. osnova veine veb prezentacija gradova i optina su najnovije vesti to, s jedne strane, jeste pohvalno, jer sajtovi nude aurne informacije, ali vesti esto ne predstavljaju i najvanije sadraje za ciljne grupe koje su korisnici ovih veb sajtova. Bez obzira da li posmatramo starije veb sajtove ili skorije izraene veb prezentacije gradova i optina, fokus njihovog kreiranja (a to su vesti iz optina) isti je u poslednjih sedam ili osam godina. poznato je da se internet veoma brzo razvija i u Srbiji je sve vei broj korisnika interneta koji su u meuvremenu nauili ta je to to stvarno ele i ta mogu da ostvare u tzv. online okruenju. Danas pod kreiranim veb sajtom se ne podrazumeva samo klasina veb prezentacija, ve i facebook stranica, aplikacija za mobilni telefon, Youtube kanal i sl., te je potrebno dobro osmisliti koji je optimalan nain korienja pomenutih komponenti veb nastupa. Ukratko, nije jedino vano da veb prezentacija bude tehniki savremeno kreirana, ve da sadraji i nain njihovog plasiranja budu u kontekstu realnih potreba korisnika veb sajta. U tom smislu, kvalitet veb prezentacija gradova i optina veoma zavisi od konkretnog znanja kompanija koje kreiraju i odravaju veb sajtove. tako, na primer, ukoliko je na poslu izrade veb sajta angaovana kompanija koja ima bolja znanja i praksu u kreiranju upotrebljivih veb sajtova, taj grad/optina imae kvalitetnije veb predstavljanje, i suprotno. primer: Pojedini veb sajtovi gradova i optina imaju na primer tzv. intro-stranice, na kojima se kao prva stranica veb sajta nalazi samo slika sa izborom jezika. U poslednjih deset i vie godina poznato je da ovako koncipirane prve stranice mogu da umanje poseenost veb sajtu i za vie od jedne treine, jer jednostavno nisu dovoljno informativne. Da zakljuimo, prilikom izrade veb prezentacije panju treba da obratimo kako na tehnike karakteristike, tako i na sadraj i nain njegovog plasiranja. I mala mesta na internetu mogu postati velika, ukoliko o prethodno pomenutom vodimo rauna! n

Savet 5: Multijeziki veb sajtovi u odnosu na gradske/optinske resurse jedan od estih i velikih problema u gradovima i optinama jeste obezbeivanje sredstava za redovno kreiranje veb sadraja na razliitim jezicima, naroito u multinacionalnim sredinama. Svakako je potrebno opredeliti posebne resurse za kreiranje online sadraja na jezicima koji su vani za posmatranu optinu ili grad, ali u sluaju nedostatka sredstava nije pogreno kreirati tzv. stacionarne (nepromenljive) kvalitetne sadraje na potrebnim jezicima, dok sadraje na jezicima za koje postoje realne potrebe i dostupni ljudski i finansijski resursi treba redovno aurirati. Savet 6: Primena vanih sadraja na veb sajtovima gradova i optina U sluaju voenja veb sajtova veoma je vano redovno pratiti statistike poseenosti, to je poslednjih godina veoma olakano korienjem besplatnih alata (jedan od njih je servis google analytics).

kAkO kREIRATI sAvrEmENI vEb sAJt optINE koJI oDgovArA NA potrEbE grAANA

azliiti su naini kako doi do najadekvatnije varijante veb prezentacije grada ili optine koja bi bila u skladu sa potrebama svojih korisnika. U osnovi, najjednostavniji i najbolji nain saznavanja realnih potreba graana jeste u analizi ponaanja korisnika na postojeem veb sajtu i u anketiranju posetilaca veb sajta.

predstavljanja, i primeniti pozitivno iskustvo drugih na svom portalu. Savet 3: Izrada veb sajta moe biti poverena i dvema kompanijama Izrada kvalitetne internet prezentacije grada ili optine nije jeftina operacija! veoma je redak sluaj da u organizaciji koja naruuje izradu veb sajta postoji jedna ili vie osoba koje mogu uspeno da ocene kvalitet izraenog veb sajta, kako sa tehnikog, tako i sa sadrajnog aspekta. kao reenje ovog problema namee se veoma uspena praksa angaovanja dve kompanije za izradu veb sajta - jedna kompanija definie radni zadatak izrade veb sajta, kontrolie sam proces izrade i zavrni kvalitet izraenog veb sajta, dok druga kompanija praktino kreira novi ili redefinisani veb sajt. predstavljeni pristup izradi veb sajta jeste skuplji i zahtevniji za upravljanje, ali se na ovaj nain osigurava kvalitet izrade veb sajta iz ugla dva razliita poslovna entiteta. Savet 4: Veb sajtovi prema potrebama ciljnih grupa koje ih koriste kako su potrebe graana potpuno razliite od potreba koje, na primer, imaju potencijalni investitori ili turisti, svaka od ovih ciljnih grupa trai potpuno razliite sadraje i ovakve sadraje im je potrebno ponuditi na jednom mestu i za svaku ciljnu grupu pojedinano. Broj 52
l

pozicioniranje na pretraivaima
pretraivanje putem google jeste najea aktivnost online korisnika i dobra pozicioniranost veb sajta na pretraivaima moe da donese puno koristi onim organizacijama i pojedincima koji imaju svoje veb stranice kao rezultate pretraivanja za odreene kljune rei. oblast optimizacije veb sajta i njegovog sadraja prema zahtevima pretraivaa (eng. Search engine optimization, Seo) moe se mudro iskoristi za privlaenje investitora ili, na primer, turista u posmatrano mesto, te aktivnost na optimizaciji veb sajta moe biti jednako vana koliko i samo kreiranje sadraja. Dananji internet, ukoliko se eli ozbiljnije iskoristiti njegove prednosti i dostupnost, omoguava dobre rezultate ukoliko se ispotuju osnovna pravila: sadraj koji se nudi mora biti kvalitetan i plasiran prema savremenim pravilima online komunikacije, a shodno potrebama korisnika. n

Savet 1: Zahtev za izradu veb sajta definiu osobe koje poznaju potrebe graana od kompanija koje izrauju veb sajtove ne moemo oekivati da poznaju potrebe koje veb prezentacija jedne optine treba da zadovolji, pa je neophodno za njih odgovoriti na pitanje koje su konkretne potrebe graana u datoj lokalnoj zajednici. U sklopu posla koji obavljaju u optinskoj administraciji sigurno postoje zaposleni koje znaju odgovor na sledea pitanja: koji su najvei problemi sa kojima se suoava konkretna optina, koje su njene anse u privredi ili turizmu, koji su investicioni potencijali zajednice, koji su najei predlozi, primedbe i zahtevi graana i dr., te ove zaposlene treba ukljuiti u tim za planiranje izrade veb sajta. Savet 2: Definisanje zahteva za izradu veb sajta na osnovu prouavanja najbolje prakse veoma je vano prouiti kvalitetne veb prezentacije gradova iz sveta i ustanoviti zato su oni u strunoj javnosti tretirani kao primeri dobrog

Decembar 11 II 5

vEB pREzEnTACIJE

gORAn TARlA

lokAlNA sAmouprAvA nA InTERnETU


OKO POLOViNe GRADOVA i OPtiNA iMA UVeDeNU e-UPRAVU
oceni, trenutno nije realan s obzirom na postojeu drutvenu i ekonomsku situaciju. jedna od najveih generalnih zamerki strune javnosti jeste da su optinski sajtovi i dalje statini, bez alata koji omoguavaju dvosmernu komunikaciju sa graanima (foruma ili diskusionih grupa), odnosno bez mesta na kojima e graani postavljati pitanja, polemisati i dobijati odgovore. Izvrna direktorka naLeD-a violeta jovanovi istie da bi zvanian veb sajt grada ili optine svakako trebalo da nudi mogunost dvosmerne komunikacije, kao i da sadri sve podatke koji su potrebni privredi i zainteresovanim investitorima. veoma je vano da se sa zvaninog sajta optine mogu skinuti sva potrebna dokumenta, na primer vodi za izdavanje graevinske dozvole, informacije o procedurama i dokumentaciji koju je potrebno prikupiti radi dobijanja odreene saglasnosti, kao i ostala potrebna dokumenta za investitore. nekim gradovima i optinama esto je, kako kae, dovoljna samo mala pomo sa strane, pa da u potpunosti unaprede procedure, poslove i zvanino predstavljanje. zamenik direktora Uprave za Digitalnu agendu aleksandar Ivi istie da je ohrabrujui podatak to da sve optine imaju pristup internetu, kao i da veina ima dovoljan broj raunara, mrene opreme i servera za osnovne potrebe. poslednji dostupni podaci su iz 2009. godine (istraivanje analiza stanja Ikt infrastrukture gradova i optina u Srbiji) kada je zabeleeno da u treini optina polovina zaposlenih

o samo etiri optine u Srbiji nemaju svoju zvaninu veb prezentaciju. krajem prole godine bilo ih je osam, godinu pre toga 13, a 2008. ak 47 gradova i optina (ne raunajui kosovo i Metohiju) nije imalo svoje mesto u najveoj mrei na svetu. poslednje veliko istraivanje na temu efikasnosti e-komunikacije izmeu organa lokalne samouprave i graana sprovele su nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (naLeD) i Balkanska istraivaka mrea (BIrn), a rezultati koji su objavljeni pre est meseci pokazuju da je od 149 jedinica lokalne samouprave koje su analizirane, polovina uzorka, odnosno 73 grada i optine, imalo uvedenu e-upravu. prema podacima Uprave za digitalnu agendu (donedavno republiki zavod za informatiku i internet), trenutno 59 gradova i optina ima svoje usluge realizovane na njihovom portalu www.euprava.gov.rs, dok pojedine jedinice lokalne samouprave to rade samostalno. Meutim, kada je re o kvalitetu izraenih veb sajtova, situacija se razlikuje od optine do optine. generalni utisak Lazara Bokovia, autora nekoliko veb prezentacija gradova i optina, jeste da razvijenost servisa e-uprave kod jednog broja optina jo nema prelaznu ocenu ni za tzv. nivo 1, koji podrazumeva informacije na sajtu o procedurama za optinske usluge, a daleko je od nivoa 2, kada je omogueno preuzimanje formulara. prema njegovim reima, izuzetak ine servisi kao to su izdavanje izvoda iz matinih knjiga i uverenja o dravljanstvu, tzv. virtuelni matiar, gde mnogi gradovi i optine imaju i nivo 3 - postojanje elektronskih formulara, tako da se ceo proces obraanja korisnika organima uprave zavrava posredstvom interneta. Dalji razvoj servisa e-uprave do nivoa 4 i 5, koji ukljuuje i sloene projekte nabavke hardvera i softvera, izgradnju Ikt infrastrukture i obuku kadrova, prema Bokovievoj

InTERvJU

gradskih/optinskih veb prezentacija

lazar bokovi autor vie

NJEgovo krAlJEvsko vIsoANstvo

a sagovornik je, osim portala grada Beograda, autor sajtova i etiri gradske optine: zvezdare, palilule, ukarice i Mladenovca. za sajt glavnog grada osvojio je sve znaajne domae nagrade za internet stvaralatvo, kao i nekoliko stranih. Iako je dizajniran i programiran jo 2006. godine, www.beograd.rs je, kae Bokovi, ivi dokaz da je na internetu, ipak, najbitniji - sadraj. Moda najbolja pohvala za optinske sajtove u ijoj izradi sam uestvovao je to to su mnogi slini sajtovi irom Srbije prekopirali njihovu strukturu sadraja. n Kakva su vam iskustva iz tih poslova? Da li su naruioci posla znali ta ele ili ste im vi sugerisali ideje? - U svakom kreativnom poslu klju uspeha je da stvorite odnos poverenja sa klijentom, tako da on moe da se osloni na vae iskustvo i profesionalne standarde. za to je neophodno dobro poznavanje materije iz oblasti lokalne samouprave i njenih svakodnevnih komunikacionih potreba i mogunosti. ako potencijalni klijent i pored argumentovanog objanjenja

SAdRAJ

6 II LOKALNA SAMOUPRAVA

poseduje raunar na radnom mestu, dok ih je isti broj u polovini optina imao pristup internetu. od 2009. godine, kada je istraivanje sprovedeno, do danas situacija se dodatno promenila na bolje.

A ko je najbolji?
niko od sagovornika koje smo kontaktirali nije bio spreman da bude sudija u nacionalnom ampionatu veb sajtova lokalnih samouprava. kriterijumi po kojima bi oni mogli da se kategorizuju su: preglednost i aurnost, interaktivnost sa graanima i potencijalnim investitorima, spisak stratekih planova i projekata, ponuda lokacija, objava tendera i oglasa, postojanje viejezinosti i latinine verzije i dr. Bez ozbiljnog eskpertskog istraivanja nemogue je utvrditi zvaninu hijerarhiju, ali se po tampi, forumima i blogovima kao primeri koje treba slediti navode sajtovi sledeih gradova i optina: Beograda i veine gradskih optina, valjeva, zrenjanina, nia, novog Sada, Subotice, jagodine, kragujevca, Leskovca, Smedereva, Uica,

SAjtOVi OPtiNA tReBA DA NUDe ALAte zA DVOSMeRNU KOMUNiKAcijU SA GRAANiMA

aka, ade, alibunara, Bake topole, Inije, knjaevca, kule, Lazarevca, peinaca, kovaice, kikinde, vrca, uprije, pirota, paraina... U dva najpoznatija domaa izbora najboljih sajtova, jedan je Webfest, dok drugi objavljuje asopis pC press, jo nema kategorije lokalna samouprava. za sada su to grupe euprava ili drutvo. U dosadanjim izborima asopisa pC press gotovo svake godine od 2004. nagraivan je portal grada Beograda www.beograd.rs. U obrazloenju irija za 2010. godinu navodi se kako je to dobar primer komunikacije lokalne samouprave sa stanovnitvom. gradske vesti se redovno auriraju, a na postavljena pitanja se (provereno!) dobijaju kvalifikovani odgovori. kada su vam potrebne komunalne informacije, kada traite neku slubu ili jednostavno smiljate kuda da izaete veeras, beograd. rs je dobar poetak. Isto priznanje je pre dve godine dobila i optina novi Beograd, prva koja se u potpunosti digitalizovala i stavila sav sadraj na raspolaganje ljudima koji u njoj ive.

argumentacija je glasila kako je, uprkos rastu sadraja, na portalu www. novibeograd.rs i dalje lako doi do informacija, a teko izgubiti se. jo tada je ovaj sajt ocenjen kao opasno uhodan, auran i dobar i navoen kao odlian primer ta nas sve lepo eka sa razvojem elektronske uprave. pC press je prole godine nagradio i sajt www.jazakraljevo.rs koji je nastao nakon zemljotresa u kraljevu. Dok je kriza jo trajala napravila ga je grupa aktivista i to je vizuelni pregled potresa, oteenih objekata, saniranih lokacija i lokacija na kojima je (bila) potrebna pomo. zanimljivo je da na Web festu, najveem regionalnom internet festivalu takmiarskog karaktera u kome nominovane sajtove bira publika online glasanjem, ove godine ima najmanje prijavljenih sajtova iz oblasti e-uprava: osim hrvatskog portala www.mojarijeka.hr, srpskog www.borski.okrug. gov.rs i crnogorskog www.euprava. me, do sada su samo tri lokalne samouprave iz Srbije prijavile svoje sajtove za glasanje publike: obrenovac, kovaica i novi Sad. n

oD grAANINA INspEktorA Do sEkcIJA ZA DEcu


pre tri godine veina beogradskih optina, a prvi novi Beograd, pokrenula je stranicu graanin inspektor na kojoj je svako prijavom nereda, smea, nepropisnog parkiranja i sl., uz opis problema i eventualno fotografiju, mogao da postane inspektor-frilenser. Strunjaci kau da bi ove sekcije trebalo dodatno unaprediti, odnosno postaviti evidenciju svih prijava komunalnih problema i naina na koji su oni reeni. Isti je predlog i kada je re o stranici pitajte predsednika, poto najee ne postoji evidencija pitanja graana, niti odgovora koji su im tim povodom dati. Bokovi istie da ideja za unapreenje sajtova ima uvek, ali je pitanje da li postoje sredstva za njihovu realizaciju s obzirom na trenutnu situaciju. na primer: da svaka adresa koja se pominje na sajtu bude aktivna i da vodi na lokaciju na interaktivnoj mapi optine, povezivanje sa drutvenim mreama i uvoenje posebnih odeljaka sajta samo za decu. insistira na pogrenim zahtevima, na primer nepotrebno korienje flash tehnologije gde joj nije mesto, onda za taj posao mora da trai nekog drugog izvoaa. n Naslovne stranice etiri sajta pomenutih optina izgledaju slino. Da li ste to namerno uradili, poto eksperti i inae sugeriu standardizaciju po strukturi i dizajnu? - ne postoji nijedan ozbiljan razlog zato ne bi sve gradske optine u Beogradu imale sajtove sline po konceptu, strukturi, dizajnu i tehnologiji, jer rade skoro identine poslove. Iskustveno se pokazalo da je koncept koji primenjujemo bio podjednako pogodan za sve optine, pa su ga ak i drugi kopirali. ono to treba da bude razliito je najbitnija stvar na internetu: sadraj - tekstovi i ilustracije. to

je ono zbog ega posetioci dolaze i vraaju se na sajt. Upravo to je na posao - da iz svih dostupnih izvora i na sve dostupne naine prikupimo i obradimo kvalitetan i potpun sadraj budueg sajta. tako je, na primer, za svaku optinu kreiran lokalizovani vodi i pregled svih vanih optinskih, gradskih i republikih organa, preduzea i ustanova, sa adresama i telefonima njihovih optinskih ispostava. n li i za ta sami koristite sajt optine na Da kojoj ivite? - Drago mi je da su sve optine ije smo sajtove kreirali prihvatile da imaju kalendar dogaaja. to je najei razlog da posetim sajt, jer se u njemu nalaze informacije o kulturnim, sportskim i zabavnim dogaajima. Dodue, ne trude se ba svi da taj kalendar bude to potpuniji, ali bie bolje, nadam se. sim toga, esto mi zatreba i kontakt telefon lokalne komunalne slube ili preduzea, a ponekad preuzmem i formulare za neku od usluga optinske uprave. n
l

Broj 52

Decembar 11 II 7

Iz UglA STRUnJAkA

ve bri tempo ivota i tehnoloki razvoj doveli su do toga da internet servisi irom sveta konstantno dobijaju sve vei broj pristalica i aktivnih korisnika. Internet je tako postao izuzetno znaajan medij i istovremeno novi kanal za komunikaciju, a time i sastavni deo moderne komunikacije u javnom sektoru. Drutveni mediji predstavljaju jedan od kanala komunikacije koji utiu na promenu naina uspostavljanja odnosa, a i same komunikacije. oni su trenutno najbre rastui fenomen i predstavljaju potpunu revoluciju u procesu distribuiranja poruka. korisnici interneta danas mogu razmenjivati lina iskustva, miljenja, fotografije, video materijale i druge multimedijalne sadraje, ali i informacije o organizacijama, pojedincima, politikama i idejama koje se njih tiu. ta vrsta globalne razmene podataka i povezivanja otvara bezbroj mogunosti meu samim korisnicima interneta, a lokalne samouprave i njihove elne ljude dovodi u fokus brojnih konverzacija. naime, do sada su se svi akteri u javnoj sferi najee obraali graanima putem masovnih medija. Danas, kada se informacije prenose u realnom vremenu, stvari su se promenile. pojavom drutvenih medija internet preuzima primat koji je imala televizija i postaje najbri medij. Sada korisnici interneta imaju servis/platformu na kojoj u kratkom vremenskom periodu mogu podeliti vrednu, zanimljivu i korisnu informaciju. Ljudi sada imaju prostor gde mogu da se povezuju, uestvuju i diskutuju o razliitim temama, politikama, odlukama, ponaanju... kljuno je da drutveni mediji omoguavaju drutvenu interakciju i povezivanje, koristei veoma jednostavnu tehnologiju ime postaju pristupani ogromnom broju korisnika razliitih socijalnih karakteristika. njihova osnovna odlika je da omoguavaju interaktivni dijalog kroz kreiranje i razmenu sadraja. pojava drutvenih medija predstavlja zaokret u procesu distribuiranja informacija. Danas putem drutvenih medija ljudi imaju mogunost da utiu na poruke, objave svoje stavove, miljenja, trae odgovore putem globalne mree, to primorava jedinice lokalne

MIlO AJI
www.milosdjajic.com

dRUTvEnI MEdIJI komuNIkAcIJA bEZ fIltErA


samouprave i funkcionere da prepoznaju i ukljue ove mone alate u svoje komunikacijske strategije. time im se prua mogunost da direktno komuniciraju sa svojim graanima, nudei im pravovremene, korisne i istinite informacije, i podstiui ih na dvosmernu komunikaciju. noj komunikaciji i razmeni sadraja, ime su pojedinci (nai sugraani) postavljeni u fokus svake komunikacije. Svaki pojedinac, korisnik interneta, zahvaljujui drutvenim medijima kao to su Youtube, facebook, twitter, blog itd. i sam je postao medij i u prilici je da plasira odreeni sadraj i informacije globalno. Sva istraivanja u svetu pokazuju porast uticaja interneta na stavove ljudi. Internet kao medij preuzima primat u koliini informacija koje ljudi primaju. Ljudi informacije sa interneta smatraju verodostojnijim nego one koje se proitaju ili uju u tradicionalnim medijima. kao i komunikacija uopte, i online komunikacija je proces (a ne aktivnost!) i sastoji se iz nekoliko faza: 1) Obrazovanje - kao i u svakoj novoj oblasti, nuno je savladati osnovna teorijska znanja o razvoju, upotrebi i znaaju internet komunikacijskih kanala, korienju drutvenih medija i alatima koji se mogu primeniti. 2) Praenje - pojavom interneta doivotno obrazovanje dobija znaaj u punom smislu te rei, jer zahteva od svakog pojedinca svakodnevno usavravanje. Svaki dan na nebu drutvenih medija se pojavi nekoliko novih zvezdica, tako da komunikaciju na drutvenim medijima uvek poinje sa praenjem i oslukivanjem tema. 3) Uee - tek kasnije, nakon zavrene faze praenja i oslukivanja radi upozavanja sa datom temom i alatom, mogue je zapoeti konkretno uee davanjem linog doprinosa. 4) Kreiranje sadraja - proces uea neminovno podrazumeva kreiranje to kvalitetnijih sadraja prilagoenih korisnicima interneta.

Uee U ONLiNe OKRUeNjU PODRAzUMeVA:


Poznavanje i razumevanje zajednice Povezivanje i interakciju sa zajednicom (viesmerna komunikacija) Kreiranje, slanje i razmenu kvalitetnih i znaajnih sadraja Kontinuirano razvijanje odnosa Brzinu reakcije Transparentnost Iskrenost

drutvene mree
od 2005. godine do danas upotrebom WeB 2.0 tehnologije razvili su se jedinstveni servisi i alati za komunikaciju na internetu - drutveni mediji. Drutveni mediji postaju mesta oko kojih se okuplja najvei broj korisnika interneta. zato ne treba da nas udi to je facebook pred kraj 2010. postao najposeeniji sajt na svetu to govori o snazi i vanosti drutvenih medija i velikim mogunostima za komunikaciju i uee. ono to je sigurno jeste da se menjaju alati, ali koncept uea, kreiranja, publikovanja i deljenja sadraja od strane korisnika ostaje. aktivnosti korisnika interneta uglavnom su usmerene ka dvosmer-

8 II LOKALNA SAMOUPRAVA

5) Saradnja - poslednja i najznaajnija faza uspene organizacijske komunikacije na internetu je uspostavljanje odnosa saradnje u kojem lokalna samouprava zajedno sa svojim graanima/posetiocima, odnosno lanovima te male zajednice (mree), zajedniki kreira sadraje dajui online prisustvu u potpunosti drutveni aspekt. Slika drutvenih medija je iroka i razvija se svakodnevno. kako bi korienje ovih medija bilo adekvatno i merljivo potrebno je stalno uiti, prikljuiti se konverzaciji na internetu koja ve postoji i pratei postojee konverzacije definisati sopstveno mesto i imid na vebu. U tom procesu pomodarstvo i kratkoroni interesi predstavljaju izrazito loe motive. jedini ispravni motiv za uspostavljanje i voenje online komunikacije je elja za povezivanjem sa graanima i spremnost za uvaavanje signala i smernica koje korisnici u tom interaktivnom procesu upuuju. zato je za svaku lokalnu samoupravu vano da tu bude prisutna, a u toj komunikaciji dobronamerna, iskrena i, pre svega, jedinstvena. veoma esto od predstavnika gradova i optina ujemo fraze optina po meri graana ili optina kao servis graana. Internet i drutvene mree su upravo polje gde se te fraze na delu dokazuju. prisustvo optina i gradova na drutvenim mreama je neto to e postati standard ve nakon sledeih izbora. Interneta se ne treba plaiti, jer su to novi komunikacijski procesi koji se paralelno deavaju na globalnom nivou. oni nas teraju da stalno uimo i budemo jo bolji. kada mogu drugi, zato ne bismo mogli i mi? jo uvek nije kasno da se ukljuite!

interneta 2008. godine). poslednji podaci za Srbiju govore o oko 3.000.000 otvorenih naloga. U svetu, a i kod nas, facebook je postao znaajno komunikacijsko orue. ono to je sigurno jeste da nijedna organizacija ne moe zanemariti njegov uticaj i to da su njene ciljne grupe skoro sigurno tamo. naravno, ukoliko optine i gradovi ele da budu prisutni i na ovom drutvenom mediju, oni tome moraju pristupiti strateki i u skladu sa njihovom kompletnom komunikacijom. jedini profesionalni nain za prisustvo optine ili grada na facebook-u je otvaranje fan page, odnosno fan stranice, nikako linog profila ili grupe. na toj stranici svi fanovi imaju mogunost da vide sve to se objavi. jo jedna od prednosti fan strane je da njen administrator ima potpuni uvid

SAVeti zA KORieNje FAN StRANice


postavljajte na fan Ne stranu (profil) ono to ni vi ne volite da vidite kao novost/obavetenje briite negativne Ne komentare, samo one koji vreaju neiju linost, pol, seksualno, nacionalno, politiko, versko opredeljenje Podstiite fanove da daju komentare i da uestvuju Budite svakodnevno prisutni Obavezno odgovarajte na pitanja Budite korisni vaoj online zajednici

Facebook
facebook (fB) je danas najmonija drutvena mrea. Lansirana u februaru 2004. kao komunikaciona platforma koja povezuje ljude sa njihovim prijateljima, kolegama, porodicom ili sa onima sa kojima dele zajednika interesovanja. zasniva se na sistemu automatskog obavetavanja. za veoma kratko vreme je stekao popularnost i danas ima vie od 700 miliona korisnika (koliko je bilo ukupno korisnika

u statistiku, ne samo broj fanova, ve i njihove aktivnosti na stranici, polnu i starosnu strukturu, broj onih koji su napustili stranicu (sa datumom) i dr. Sve to je prikazano i grafiki. facebook je najkorisniji ukoliko je dobro povezan sa veb sajtom lokalne samouprave.

Twitter
twitter (tW) je trenutno u Srbiji najbre rastua drutvena mrea. to je servis koji korisnicima interneta omoguava razmenu sadraja: linkova, fotografija, video materijala, komentara, anketa u realnom vremenu i to potpuno besplatno. twitter je jedinstvena komunikacijska platforma i dragoceni izvor informacija o Broj 52
l

organizacijama, brendovima i pojedincima i koristan kanal za uspostavljanje, odravanje i unapreenje odnosa sa graanima. osnovna ideja komunikacije na twitteru jeste da se u 140 karaktera (duina jednog SMS-a) prenese svojim pratiocima dobra ideja, razmiljanja, postavi pitanje, da preporuka, podeli fotografija ili neki link, pozove na dogaaj i dr. twitter se najlake moe objasniti kao servis posredstvom koga se sa zajednicom deli ono to je zanimljivo u vaoj okolini i za vau zajednicu. ono to je osnovna razlika u odnosu na facebook jeste da je twitter potpuno otvorena mrea, ne postoji tzv. zahtev za prijateljstvo (friend request), nije nuno da pratite nekog ukoliko on vas prati i obrnuto, te iako se neko ne prati redovno sa njim se moe komunicirati. to ostavlja prostor da se pokae transparentnost lokalne samouprave, spremnost i otvorenost za uee i pitanja graana. Lokalne samouprave ga sve vie koriste za brzo irenje informacija, novosti, ali i direktnu komunikaciju sa graanima i reavanje njihovih problema. twitter je jedan moan kanal komunikacije u realnom vremenu, jer je brza i efikasna komunikacija ono to korisnici sve vie cene. Da nisu samo korisnici ti koji cene takvu komunikaciju pokazuje i nekoliko primera akcija koje su dobijale panju ire javnosti kao to je akcija #udarnerupe. za one koji su poetnici u korienju twitter-a, predlog je da neko vreme prate ljude/organizacije koji su tu ve prihvaeni i vani lanovi zajednice, jer e na osnovu njihovog pisanja vrlo brzo shvatiti na koji nain i oni treba da se ukljue i da prilagode svoje poruke i nain komuniciranja. organizacije koje samo objavljuju svoja saoptenja, bez dijaloga sa drugim korisnicima, nee biti prihvaene niti ozbiljno shvaene. ovo je mesto gde su veliki oni koji su poeli ranije i svi koji dolaze moraju polako zasluiti svoj uticaj. ono to korisnici oekuju je da organizacija u bukvalnom smislu ima ljudsko lice. n

Decembar 11 II 9

FACEBOOk

MIlkA dOMAnOvI

vIRTUElnA kAFA sA grADoNAElNIkom


VeiNA GRADOVA i OPtiNA U SRBiji iMA NeKOLiKO PROFiLA NA FAceBOOK-U KOje SU UGLAVNOM KReiRALi ANGAOVANi POjeDiNci
Danas je situacija znatno laka: posredstvom drutvenih mrea mogue je zapoeti komunikaciju u bilo koje doba dana i, to je veoma vano, teme mogu inicirati kako predstavnici lokalnih vlasti, tako i sami graani. kako bi komunikacija posredstvom drutvenih medija bila uspena, potrebno je te neograniene potencijale iskoristiti na pravi nain. U ovom tekstu pokuaemo da kroz konkretne primere i savete ukaemo na naine pravilne komunikacije lokalnih vlasti i graana putem facebook-a, trenutno najaktuelnije drutvene mree u svetu i kod nas. Savet 1: Povezivanje i autentinost gotovo svi gradovi i optine u Srbiji imaju svoju internet prezentaciju, dok je znatno manji broj onih koji imaju i facebook stranu. Meutim, zapaa se esta praksa da i one optine koje su prisutne na facebook-u, na svojoj zvaninoj veb prezentaciji nemaju link koji vodi do facebook strane. na prvi pogled ovo nekome moe delovati manje vano, ali kada graani putem pretrage na facebook-u pokuaju da pronau optinsku/gradsku administraciju, suoie se sa mnotvom stranica i profila istog imena, slinog sadraja i izgleda. to naroito oteava i injenica da na facebook-u svako moe da otvori profil ili stranicu pod imenom koje izabere, te nije dovoljno napisati da je re o zvaninoj facebook stranici grada/optine, ve bi trebalo povezati facebook i zvanini sajt optine (postaviti linkove). na taj nain kada graani posete veb prezentaciju optine (koje su inae dobro rangirane u pretrazi na google-u za razliku

a predstavnike lokalnih vlasti uvek je bilo vano da nau put do graana. U doba drutvenih medija ini se da komunikacija izmeu lokalnih vlasti i graana ima neograniene potencijale, naroito zato to graani vie ne moraju da ekaju na sastanak sa predsednikom optine. nekada je, recimo, jednom meseno postojao termin kada predsednik optine prima graane koji iznose svoje probleme (u nekim optinama ova praksa postoji i danas). Meutim, ta komunikacija je namenjena ogranienom broju ljudi, jer nije mogue da sa vodeim ovekom popriaju svi koji bi to i eleli. osim toga, neki problemi zahtevaju hitno reavanje, pa se u ekanju na sledei termin za sastanak moe izgubiti dragoceno vreme.

10 II LOKALNA SAMOUPRAVA

od facebook profila) mogu lako pronai i zvaninu optinsku stranu na facebook-u. taj korak je prvi, i u tom smislu najvaniji, jer ukoliko graani nisu u stanju da pronau svoju optinu ili grad na ovoj drutvenoj mrei, komunikacija nee biti ostvarena. poeljno je izbegavati suvie formalan i birokratski jezik. osim to se tako tedi vreme, graani u ovom sluaju stiu utisak da komuniciraju sa konkretnim osobama odnosno predstavnicima vlasti koji su tu da im pomognu u reavanju problema. S druge strane, zamerka se moe staviti i na raun graana, jer postoje primeri da na zvaninoj facebook strani grada/ optine vode online dijalog u kojem se tim istim predstavnicima optine obraaju u treem licu mnoine (na primer, oni treba...). ova praksa ukazuje na dve mogunosti: ili ne oekuju odgovor, ve ele samo da kritikuju ili hvale, ili jo ne shvataju da drutveni mediji zaista otvaraju mogunost direktne komunikacije sa tzv. nosiocima funkcija na lokalnom nivou. Savet 2: Izgled Facebook strane kada je re o zvaninoj facebook strani grada/optine, veoma je vano postaviti precizne i aurne informacije: adresu, broj telefona, e-mail, radno vreme, zvanian sajt (blog, twitter) i sve informacije koje su graanima od koristi. takoe, vano je postaviti i pravila igre odnosno upozoriti graane da svojim komentarima ne smeju iriti rasnu, versku ili bilo koju drugu vrstu netrpeljivosti, kao i da ne smeju koristiti psovke i govor koji nije u skladu sa javnom komunikacijom. Ukoliko se, ipak, pojave takvi sluajevi, doputeno je i poeljno izbrisati komentare, to se u drugim sluajevima ne preporuuje, jer bi predstavljalo vid cenzure. kada su utvrena pravila igre i kada su graani doli na virtuelnu kafu sa predsednikom optine/gradonaelnikom ili sa optinskom odnosno gradskom administracijom u celosti, poeljno je otvoriti diskusiju i podstai interakciju. facebook stranica ne treba da bude replika veb sajta optine ili grada, te na nju ne treba kopirati sav sadraj koji je inae dostupan na internet prezentaciji. U poetku, osim postavljanja vanih vesti, vano je inicirati diskusiju, jer je to

OKO 10 ODStO GRADONAeLNiKA i PReDSeDNiKA OPtiNA KORiSti FAceBOOK zA KOMUNiKAcijU SA GRAANiMA

OKO 15 ODStO OD UKUPNO 168 GRADOVA/OPtiNA iMA zVANiNU PRezeNtAcijU NA OVOj DRUtVeNOj MRei

dobar nain da se utvrdi ta graane zaista zanima. kasnije, kada stranica zaivi, najbolji podsticaj za graane da budu aktivni jeste pravovremeno odgovaranje na komentare i pitanja. Savet 3: Intenzitet aktivnosti kada je re o facebook-u, kljuna re je kontinuitet koji se ogleda u stalnom auriranju stranice, postavljanju vanih informacija, iniciranju diskusije i sl. Savet 4: Selekcija aktivnosti Druga strana aktivnosti je selekcija. facebook voli korisnike koji su aktivni, ali nije poeljno biti aktivan po svaku cenu. postovi koji su neinformativni i manje znaajni odbijaju korisnike, a sigurno ne privlae nove. najvei broj stranica gradova i optina karakterie veliki broj postavljenih vesti, ali slaba ili gotovo nikakva interakcija, to znai da sadraj treba dodatno prilagoditi potrebama korisnika. postavlja se pitanje na koji nain se moe prilagoditi sadraj nameni odnosno ciljnoj grupi? Sam facebook nudi alate za to: postoje, na primer, aplikacije uz pomo kojih se mogu vriti ankete i saznati sta su prioriteti i stvarne potrebe graana jedne zajednice. Savet 5: Akcija i interakcija fiktivno postojanje facebook stranice ne znai mnogo ukoliko ne postoji interakcija izmeu vlasnika stranice (optine/grada ili njihovih elnika) i graana. ako pod pomenutim podrazumevamo i aktivno postavljanje sadraja od strane graana, a ne samo komentarisanje, onda bi retko koja stranica mogla da se pohvali interaktivnou. na veini stranica je slaba interakcija, graani retko Broj 52
l

zapoinju teme i postavljaju pitanja, dok predstavnici vlasti nedovoljno podstiu graane na dvosmernu komunikaciju. za lokalne lidere je veoma vano da upoznaju svoje graane i njihove probleme i zato se ne treba plaiti kritika i negativnih komentara. ta vie, na sve komentare treba odgovarati konkretno i argumentovano. ako je kritika na mestu, trebalo bi uiniti neto da uzrok kritike nestane i onda odgovoriti na komentar. Savet 6: Korienje prostora na mrei retke su bile prilike kada predstavnici vlasti mogu da uju originalne reakcije graana na neku akciju, reklamu na televiziji, gostovanje na radiju i sl. poznato je da uvek postoje graani koji ivo komentariu sve to vide na televiziji ili proitaju u novinama, ali malo je prilika da predstavnici grada/optine uju ove komentare. facebook je mesto susreta komentara graana i znatielje lokalnih vlasti. Upravo u cilju da potencijali ovog medija budu u potpunosti iskorieni, potrebno je biti oprezan i ne pretvoriti facebook stranu u tablu za saoptenja. Istina je da facebook nudi besplatan prostor za oglaavanje, ali to ne znai da ovaj prostor treba pretvoriti u oglasnu tablu na koju se samo postavljaju informacije, bez iniciranja dvosmerne komunikacije, diskusije i ive interakcije. jednosmerno bombardovanje informacijama ne donosi rezultate, te drutvene medije treba koristiti pravilno, a u cilju da kroz dijalog ujemo miljenja mnogih i reimo odreeni problem na zadovoljstvo svih. n

Decembar 11 II 11

InTERvJU

saa paunovi
predsednik optine parain, govori o svom iskustvu

FACEBOOk

AlAt ZA uspENo rEAvANJE problEmA grAANA


n koji nain ovako Na uspostavljena komunikacija sa graanima olakava reavanje problema? - facebook pomae da bre spoznamo probleme. graani e pre uoiti da postoji neki kvar komunalne infrastrukture ili problem na javnoj povrini u odnosu na radnike strunih slubi. radnika nema toliko da bi svakog trenutka mogli da prate deavanja u svakoj ulici u gradu i u selu, tako da je korisno da nas graani na ovaj nain upute koje to probleme treba da reimo. Ima mnogo primera kada je na osnovu zahteva postavljenih na naoj facebook strani reen neki problem. re je o sitnijim, svakodnevnim problemima. oni krupni problemi, kao to je izgradnja infrastrukture, nisu neto to moe da se rei na osnovu ovakvih zahteva, poto to zahteva odreeno planiranje i, naravno, velika sredstva. Malih problema koji su bitni za ivot graana, na koje su graani ukazali i mi ih potom u brzom roku reili, ima zaista mnogo (od ukradenog poklopca ahta, pa do sreivanja nekog parka). n bi po Vama bile prednosti ta ovako uspostavljene komunikacije sa graanima? - facebook jeste dobar nain za reavanje problema graana, ali je i dobar nain za informisanje graana. kada je re o reavanju problema koji su osetljive prirode esto postoje kontroverze u javnosti zato optina neto radi. nama je od velike koristi ta mogunost da posredstvom facebook-a graane obavestimo ta se radi, zbog ega se radi i da oni mogu direktno da pitaju, te da na taj nain sve eventualne sumnje bude otklonjene. od samog poetka korienja facebook-a komunikacija sa graanima paraina odnosi se na reavanje lokalnih problema, informisanje graana i odgovaranje na njihova pitanja koja se tiu neke lokalne, pa i dravne teme. jedina razlika je u tome to sada ima vie ljudi koji prate objave na facebook-u i zbog toga ima i vie interakcije. Sve ono to ih interesuje graani mogu da saznaju od mene na facebook-u: od onoga to je zvanian stav optine, pa do onoga to je moje privatno miljenje, ali u tim sluajevima naglasim da je re o linom miljenju. n unaprediti komunikaciju Kako lokalnih vlasti i graana i koji bi bili Vai saveti za optine i gradove koji tek poinju komunikaciju posredstvom drutvenih medija? - optina parain ima svoju facebook stranu na kojoj se postavljaju zvanine vesti, obavetenja i sl. Meutim, mislim da je mnogo vea interakcija na privatnim profilima i facebook stranama lokalnih politiara. Ljudi vie vole da razgovaraju sa tano odreenom osobom nego sa nekim profilom koji predstavlja slubu, te bi moj savet bio da lokalni politiari ili lokalni slubenici koji se bave reavanjem problema graana treba da imaju i privatnu i slubenu stranicu na facebook-u. takoe, veoma je vano da te strane budu redovno aurirane. to znai da ukoliko su graani stupili sa vama u kontakt zato to ele informacije od lokalne samouprave, onda im te informacije treba i pruiti. ja odravam svoju facebook stranu i to preporuujem svim politiarima. Ukoliko politiari ipak imaju saradnike koji e zapoinjati teme na njihovoj facebook strani, onda je preporuka da saradnici to ine sa svojih naloga, a ne u ime politiara. n

www.facebook.com/pages/optina-parain/124405384249725 www.facebook.com/paunovicsasa

redsednik optine parain Saa paunovi jedan je od najaktivnijih na facebook-u. poznat je po tome to sam veoma redovno aurira svoj profil i aktivno komunicira sa graanima. prema njegovim reima, upravo graani doprinose tome da se lake uoe odreeni problemi, a samim tim i bre ree. Seenje drvea u parku, zatim odreivanje lokacije na kojoj e biti park namenjen kunim ljubimcima i postavljanje igraaka na jednu od javnih povrina u gradu, samo su neke od tema koje su pokrenuli graani paraina, kae paunovi i dodaje da su graani veoma zainteresovani da na facebook stranici predlau teme, postavljaju pitanja i iznose svoje probleme.

SVe tO ih iNteReSUje GRAANi MOGU DA SAzNAjU OD MeNe POStAVLjANjeM PitANjA NA FAceBOOK StRANi

12 II LOKALNA SAMOUPRAVA

InTERvJU

branimir kuzmanovi
predsednik gradske optine vraar

TvITOM

Do mAtIArA
guuje da komuniciramo sa posebnom populacijom koja razume internet i koristi twitter na nain da meu sobom brzo komunicira. nobzirom na reputaciju S najtviterskije optine, koji su Vai saveti za kolege koji do sada nisu koristili pomenuti medij ili su poetnici u ovoj novoj vrsti komunikacije? - Moj savet za kolege bio bi da prvo urade istraivanje i saznaju koliko ljudi na njihovoj optini koristi

@Banekuzmanovic

a drutvenoj mrei twitter optina vraar je prisutna od marta i ve vai za najtviterskiju optinu u Srbiji. predsednik Branimir kuzmanovi kae da je sutina dobrog upravljanja mogunost da se brzo reaguje kako bi se reio problem koji imaju graani. n Vas je navelo da ponete da ta koristite Twitter? - komunikacija sa graanima je najvanija stvar za nekoga ko eli da dobro rukovodi optinom. Iz tog razloga uveli smo razliite servise; izmeu ostalog, graani imaju mogunost da biraju da li e nam pitanje postaviti elektronskom potom ili na kafi sa predsednikom. na drugoj strani, twitter je sredstvo koje omo-

SUtiNA DOBROG UPRAVLjANjA je U BRzOM ReAGOVANjU NA zAhteVe GRAANA

n su praktina iskustva Koja koja ste stekli posredstvom komunikacije na Twitteru? - re je o vrlo praktinom sredstvu komunikacije, jer fiziki ne zahteva da budem prisutan u optini, a mogu da dobijem informaciju o problemu. jednom prilikom od graana sam primio fotografiju da u jednoj ulici nedostaje poklopac ahta. ja sam odmah prosledio informaciju tamo gde treba i reili smo problem za manje od 48 sati. Bilo je i primera kada su ljudi imali problema sa matinom slubom, pa je problem sa matiarem brzo reen i na taj nain smo praktino PRVA twitteR zakazali venanje preko KONFeReNcijA twittera. to je sutina dobrog upravljanja. Ukoliko optina vraar prva je meu dravelite da budete na usluzi nim institucijama u Srbiji koja je organigraanima, to znai da zovala twitter konferenciju, a u cilju da morate brzo da reagujete predstavi pogodnosti i prednosti ove i efikasno reite problem drutvene mree i na taj nain dodatno koji graanima imaju. unapredi komunikaciju sa graanima. prva twitter konferencija odrana je 3. n Koliko su graani novembra ove godine i tom prilikom su raspoloeni za ovaj naravno, razmenjivani tvitovi. vid komunikacije sa optinskim vlastima? - populacija koja na ovim prostorima koristi twitter jeste populacija mladih, ur- twitter. Ukoliko vide da je to ozbiljan banih i visoko obrazovanih ljudi. na procenat birakog tela, onda moraju kafu sa predsednikom radije e doi da pronau nain da komuniciraju graani starije ivotne dobi, dok je sa njima. na vraaru twitter koristi twitter za sada ogranien na mlau izmeu 5.000 i 6.000 ljudi, to nije generaciju. Da biste dobro komunici- zanemarljivo, jer je re o skoro rali morate da pokrijete sve ciljne gru- 10 odsto birakog tela, pa pe i namera otvaranja twitter naloga je moj cilj da ujem optine vraar jeste brza komunikaci- miljenje i ove ja sa mladom, urbanom populacijom znaajne grupe ljudi. n koja koristi ovaj drutveni medij. Broj 52
l

Decembar 11 II 13

Iz UglA STRUnJAkA

InTERnET
dRAgAnA ERMAnOvI
www.draganadjermanovic.com

IDEAlNo mEsto ZA susrEt grAANA I NJIhovIh prEDstAvNIkA

facebook govore da je iz nae zemlje otvoreno ak 3.077.400 profila na ovoj, globalno najpopularnijoj drutvenoj mrei.

A o emu zapravo priamo, ako sa stola sklonimo brojke, velike i male?


Decenijama unazad usavravani su mas-mediji i modeli po kojima masmediji plasiraju odreene informacije, i na taj nain direktno utiu na stavove javnog mnjenja i posledino na drutvenu klimu. paralelno sa tim procesom, organizacije, kompanije, politike stranke i razne druge interesne grupe uvebavale su metode za uspostavljanje to boljeg odnosa sa predstavnicima pomenutih mas-medija, kako bi osigurali svoju poziciju i uticali na javnost oblikujui javno mnenje u eljenom smeru. I jedni i drugi u tom su procesu zaboravili na krajnje (poetne) subjekte komunikacijskog lanca primaoce poruka. tako smo iz godine u godinu primali unapred pripremljene informacije, a da nismo imali prilike da utiemo na taj proces, odnosno nismo imali mogunost da uestvujemo u javnom dijalogu koji se prvenstveno ticao nas. negde tokom devedesetih poele su da se razvijaju tehnoloke platforme koje su komuniciranje, prijem i razmenu informacija, privatnog i drugog karaktera uinile lako dostupnim posredstvom interneta kao bazine platforme. tako smo u godinama poslednje decenije poeli intenzivno da koristimo razliite kolaboracione alate koji su nam pre svega omoguavali lak pristup i razmenu podataka sa bilo kog mesta. postali smo graani sveta. razvojem veoma jednostavne sindikacije (rSS tehnologija) razvijali su se brojni internet servisi, pa i drutveni mediji i mree koji su sada najpopularnije internet destinacije na svetu. Sada dolazimo na poetak teksta: blogovi, facebook, Youtube, twitter, flickr, SlideShare i brojni drugi servisi internet su platforme za razmenu tekstualnih, video, foto ili audio sadraja. Svi ti drutveni mediji su alat drutva posredstvom kojih se pojedinci povezuju jedni sa drugima

republici Srbiji internetom se slui vie od 40 odsto populacije. veina kompanija, malih i srednjih preduzea svakodnevno pristupa internetu, kao i gotovo svaki student nae zemlje. poslednje istraivanje republikog zavoda za statistiku o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija ukazuje nam na ove podatke, ali i na podatak da dva od tri preduzea internet koriste i kako bi se posredstvom sajtova javne uprave informisali o bitnim dogaajima ili popunili i poslali propisane formulare.

U SRBiji POStOji Vie OD 3.000.000 FAceBOOK PROFiLA, 100.000 KORiSNiKA twitteRA i OKO 80.000 BLOGOVA

pojedine internacionalne metrike potvruju da su ukupno posmatrano u naoj zemlji, kao i u svakoj zemlji naeg regiona, najposeenije stranice na internetu tj. mesta na koja najee posetioci interneta odlaze, nakon samog pretraivaa google, upravo drutvene mree i to na prvom mestu facebook, a potom servis za razmenu video sadraja Youtube. prema nezvaninim podacima, u Srbiji je oko 80.000 internet dnevnika-blogova, 100.000 korisnika twittera servisa za razmenu mikro status poruka, a zvanini podaci kompanije

14 II LOKALNA SAMOUPRAVA

i razmenjuju informacije, sadraje i iskustva od znaaja za njihove line ivote i ivote njima slinih. I sada, osim to (i dalje) pasivno primamo poruke plasirane putem mas-medija, koristimo mogunost i da sami kreiramo razliite sadraje, ali i da ih delimo jedni sa drugima na drutvenim mreama i konano malo vie utiemo i na sopstvene ivote. postali smo aktivniji. postali smo uesnici u javnom dijalogu. ivimo u eri kolaboracije, a proces kolaboracije podrazumeva da je svako od nas ravnopravni uesnik u masovnom i javnom dijalogu segmentiranom u drutvene podkategorije u okviru naih linih ivota i aktivnosti. Brojke govore da je taj online dijalog veoma buan, veoma iv i da se eksponencijalno razvija. nikada nee biti manje korisnika interneta nego danas. Drutvo je kreiralo novo igralite za javni dijalog. adresa mu je: drutveni mediji!

na specijalizovanim interaktivnim stranicama, a status tih dogaaja treba objaviti i, na primer, na facebook stranici optine i/ili posredstvom twittera. razlozi za konzervativan odnos do internet (pro)aktivizma mogu biti sledei: i mnogi drugi akteri, i lokalne Kao samouprave esto nisu svesne praktine koristi ukljuivanja u online dijalog; njihovim predstavnicima nedostaje linog iskustva, pa samim tim i samopouzdanja za korienje drutvenih medija; nekim sredinama i u dalje su na snazi pomalo zastarele procedure o komunikaciji ka spolja koje su ostaci preanje konzervativne ere; smatraju da nisu dovoljno IT osposobljeni za taj proces ili uopte resursno osposobljeni; postoji strah od negativnih stavova, pritubi i optubi graana. S druge strane, u odnosu na rizike i strahove, nalaze se sledee praktine koristi: poveavanje produktivnosti same lokalne samouprave; otvaranje gradova i optina prema graanima i javno objavljivanje informacija od znaaja vana je potvrda transparentnog voenja lokalne samouprave; ukljuivanje internet komunikacijskih kanala jeftinije je od tradicionalnih metoda, bre, a to ne dodati i ekoloki svesnije; je i prilika da se dodatno uposle to eventualni vikovi zaposlenih, uz sprovoenje (do)obuke ili prekvalifikacije (u sluaju da je neophodna); Broj 52
l

se stvara veza sa svojim tako graanima u kolaborativnom procesu u kojem uvek svi dobijaju: graani su ukljueni, informacije su dostupnije, procesi jednostavniji, a menaderi u lokalnoj samoupravi dobijaju podrku i svee ideje.

kako do modela odrive otvorenosti ili otvorene odrivosti?


pre svega profiliite svoje graane: poznajete ih demografski, ekonomski, kulturoloki, te na osnovu tih ulaznih podataka definiite njihove potrebe. potom jasno definiite svoj cilj. nakon definisanja cilj(ev)a, kao u svakom strateki osmiljenom procesu, pa i u procesu pripreme za otvaranje lokalne samouprave posredstvom interneta, na redu je izrada strategije nastupa kojom ete definisati: ko, ta, kada i na koji nain e biti sprovedene aktivnosti u okviru projekta iji radni naslov glasi Lokalna samouprava i internet. Uvideete i sami da poslednji korak, izbor alata i tehnika doe kao dezert, kao slaganje lakih puzli. Sledi formiranje radnih grupa sa predstavnicima iz svih lokalnih resora, izrada internih procedura i pravila, ali tada ste ve tu, na korak od titule odrivo otvorene optine! jo konkretnije, pod internet otvaranjem lokalne samouprave i pod povezivanjem sa graanima putem drutvenih mrea, podrazumevamo kako e-upravu, open data sisteme, tako i neke sasvim jednostavne stvari zgodne za poetak, kao to su: online najave gradskih kulturnih dogaaja, ali i tendera, uz otvaranje mogunosti objavljivanje posredstvom drutvenih mrea i komentarisanja od strane posetilaca, zatim postavljanje rasprava i polemika na teme od znaaja za koje nikada nema dovoljno vremena i mesta u klasinim medijima, prijave kvarova/greaka/propusta u raznim javnim sistemima putem servisa kakvi su crowdmap.com ili google fusion tables itd. prilika je mnogo. Mnogo vie nego rizika. n

kakve to veze ima sa lokalnom samoupravom?


promene se evidentiraju kad su globalne, ali se one ne zainju na globalnom nivou. a opte je poznato da su gradovi inkubatori inovacija. U tom smislu optine imaju sjajnu priliku da zahvaljujui jasnim signalima statistiara i, to je jo vanije, veoma jasnim inputima i oekivanjima svojih graana, koristei internet otvore javni dijalog za sve zainteresovane strane.

Otvaranjem lokalne vlasti (open government) otvara se i novo poglavlje razvoja lokalnih samouprava
jednostavno reeno, ne postoji ni jedan razlog da se podaci od javnog znaaja ne uine javno dostupnim svim graanima, i to upravo putem interneta. Informacije o tenderima i javnim nabavkama, usvajanju budeta, vanim dogaajima ili konkursima treba da budu objavljene

Decembar 11 II 15

stokholm I sIJEtl

pRIMERI dOBRE pRAkSE

tokholm i Sijetl jesu geografski udaljeni i ekonomski znatno razvijeniji u odnosu na gradove i optine u Srbiji, ali koncept veb portala ova dva grada svakako moe posluiti kao ideja vodilja prilikom izrade nove ili redefinisanja postojee optinske internet prezentacije. tokom proteklih godina pomenuti veb sajtovi dobili su brojna struna priznanja i jo uvek vae za primere kako treba da izgleda atraktivna, informativna i tehniki razvijena internet prezentacija, istovremeno usmerena ka razliitim grupama korisnika. n

16 II LOKALNA SAMOUPRAVA

Rate