P. 1
skriptasociologija

skriptasociologija

|Views: 3,262|Likes:
Published by Alex De Large

More info:

Published by: Alex De Large on Dec 05, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/16/2013

pdf

text

original

Sections

  • 1. Nastanak sociologije menadžmenta
  • 2. Predmet sociologije menadžmenta
  • 3. Mesto soc. menadžmenta u sistemu nauka
  • 4. Odnos soc. menadžmenta i srodnih nauka
  • 5. Sociologija menadžmenta i opšta sociologija
  • 6. Sociologija menadžmenta i sociologija rada
  • 7. Sociologija menadžmenta i socijalna ekologija
  • 8. Sociologija menadžmenta i sociologija kulture
  • 9. Sociologija menadžmenta i ekonomija
  • 10. Sociologija menadžmenta i tehnologija
  • 11. Sociologija menadžmenta i psihologija
  • 12. Sociologija menadžmenta i političke nauke
  • 13. Sociologija menadžmenta i organizaciono ponašanje
  • 14. Sociologija menadžmenta i poslovna etika
  • 15. Metod sociologije menadžmenta
  • 16. Menadžment kao društvena pojava
  • 17. Pojmovno određenje menadžmenta
  • 18. Karakteristike menadžment procesa
  • 19. Razvoj misli o upravljanju (menadžmentu)
  • 20. Teorije menadžmenta
  • 21. Klasična škola menadžmenta
  • 22. Teorija naučnog upravljanja
  • 23. Klasična organizaciona teorija
  • 24. Teorija međuljudskih odnosa
  • 25. Bihejviorističke teorije
  • 26. Kvantitativna teorija menadžmenta
  • 27. Sistematski pristup
  • 28. Situacioni pristup
  • 29. Menadžeri kao društvena grupa
  • 30. Društvena uloga i društveni položaj
  • 31. Pojam profesije
  • 32. Pojam zanimanja i karijere
  • 33. Delatnost i uloga menadžera
  • 34. Ličnost menažera
  • 35. Pojam čovekovog prirodnog okruženja
  • 36. Ekološka sredina – pojam i karakteristike
  • 37. Ekološka kriza – uzroci i posledice
  • 38. Karakteristike narušavanja ekološke ravnoteže
  • 39. Ekološki pokreti
  • 40. Sociološki aspekti zaštite životne sredine
  • 41. Nauka i zaštita životne sredine
  • 42. Međunarodna saradnja u zaštiti životne sredine
  • 43. Odnos društva prema čovekovom prirodnom okuženju
  • 44. Upravljanje prirodnom sredinom
  • 45. Etika zaštite životne sredine
  • 46. Globalizacija – pojam, uzroci i posledice
  • 47. Sociološki pojam globalizacije
  • 48. Ekonomska globalizacija
  • 49. Politički aspekti globalizacije
  • 50. Globalizacija i novi svetski poredak
  • 51. Globalizacija i kulturni identitet
  • 52. Globalizacija, nove tehnologije i promene u procesu rada i upravljanja
  • 53. Uticaj globalizacije na menadžment
  • 54. Pojam korporativne kulture
  • 55. Kultura i multikulturizam
  • 56. Upravljanje kulturnom raznolikošću
  • 57. Značaj poslovne etike za menadžment
  • 58. Pojam i karakteristike poslovne etike
  • 59. Odgovornost i etika poslovanja
  • 60. Vrste poslovne odgovornosti
  • 61. Tipovi poslovne odgovornosti
  • 62. Oblici odstupanja od etičkih normi
  • 63. Značaj etičkih kodeksa za upravljanje
  • 64. Odgovornost menadžera
  • 65. Pojmovno određenje radnih grupa
  • 66. Vrste i oblici radnih grupa
  • 67. Pojam i vrste timova
  • 68. Karakteristike virtuelnih timova
  • 69. Radni moral u grupi
  • 70. Norma radnog morala
  • 71. Pojam i značaj motivacije
  • 72. Pojam i klasifikacija motiva
  • 73. Teorije motivacije
  • 74. Pojam liderstva
  • 75. Odnos liderstva i menadžmenta
  • 76. Teorije liderstva
  • 77. Stilovi liderskog ponašanja
  • 78. Vrste lidera
  • 79. Lideri i sledbenici
  • 80. Liderstvo i moral
  • 81. Pojam komunikacije
  • 82. Značaj komunikacije
  • 83. Vrste komunikacije
  • 84. Verbalna komunikacija
  • 85. Neverbalna komunikacija
  • 86. Problemi i nespoazumi u komunikaciji
  • 87. Karakteristike komunikacije u organizaciji
  • 88. Komunikacija odevanjem
  • 89. Konflikti – pojam i vrste
  • 90. Načini rešavanja konflikata

1.

Nastanak sociologije menadžmenta
krajem 80-ih i početkom 90-ih godina XX veka u okviru soc. rada; je tesno povezan sa razvojem naučne organizacije rada, naučno-tehnološkim revolucijama i progresom. I (1784.) i II (1884.) industrijska revolucija dovele su do promena u organizaciji i upravljanju, do podele rada pa je početkom XX veka upravljanje preduzećima preraslo u posebnu naučnu disciplinu. Prvu naučnu koncepciju organizacije proizvodnog procesa ustanovio je Frederik Tejlor koji je pokušao da za svaku radnu operaciju odredi ''najbolji jedini način'' da se ona izvrši (merenje osnovnih radnikovih pokreta za izvršenje posla u određenom periodu, a ne u punom radnom vremenu, samo kod najboljih, a ne prosečnih radnika- to je dovelo do zamora radnika- zamor zavisi od ličnih i socijalnih elemenata i zato radna sredina treba da bude prilagođena radnikovim psihološkim i biološkim potrebama). Industralizacijom je došlo do monotonije rada – činjenica je da na radnika utiču ek. motivi, ali i potreba da pronađe sredinu kojoj će pripadati. Na razvoj soc. menadžmenta uticali su brojni faktori,a najznačajniji su oni koji se odnose na karakter društvenih i proizvodnih odnosa i oni koji se odnose na uticaj teorijskih socioloških sistema(marksizam i funkcionalizam) i zato soc. menadžmenta ima različit razvoj u različitim delovima sveta, a u usponu je u visoko razvijenim tržišnim društvima (zapadnim) i u zemljama u tranziciji.

2. Predmet sociologije menadžmenta
Osnovni predmet proučavanja je upravljanje u tržišnim društvima radi upoređivanja sa upravljanjem u netržišnim društvima da bi se rezultati praktično primenili u novim uslovima. - Prilikom određenja predmeta soc. menadžmenta treba poći od prdmetnog određenja posebnih soc. i ukazati na njihov odnos prema opštoj sociologiji. Opšta soc. je najopštija teorijska nauka o ljudskom društvu, njegovom nastanku, strukturi i razvoju. Osnovni cilj takvog proučavanja je objašnjenje odnosa društva prema čoveku i prirodi i objašnjenje društvene pojave. Društvena pojava predstavlja povezano ljudsko delovanje koje uslovljava promene u prirodi, društvu i na samim pojedincima čija se ponašanja povezuju. Postoje 2 vrste društvenih pojava: društveni procesi (jednostavni, pokretljivi i često kratkotrajni procesi) i društvene tvorevine (stabilnije, složenije pojave koje predstavljaju ukupnost društvenih procesa). Soc. je i empirijska nauka jer ispituje konkretne oblike,uzroke i posledice društvenih pojava i zato su formirane posebne sociologije koje proučavaju pojedine društvene pojave. Odnos opšte i posebnih soc. određen je odnosom njihovih predmeta proučavanja Soc. menadžmenta kao posebna sociološka nauka za predmet proučavanja ima menadžment kao društvenu pojavu i sve njegove veze sa društvom kao ukupnošću svih društvenih pojava. Menadžment je društvena pojava karakteristična za proces upravljanja, a u tom kontekstu upravljanje se zasniva na skupu metoda, principa i sredstava čiji je cilj povećanje dobiti. Sociološki pristup izučavanju menadžmenta kao društvene pojave omogućava zasnivanje soc. menadžmenta koja za svoj predmet proučavanja ima samo jedan aspekt društvenih odnosa. Ti društveni odnosi vezani su za upravljanje i to u procesu planiranja, organizovanja, vođenja i kontrole kako bi se iskoristili svi resursi i ostvarili utvrđeni ciljevi, a ti društveni odnosi zavise od prirodnog, društveno-političkog i kulturnog okruženja,a vezani su za ukupnost istorijskih okolnosti u kojima se menadžment odvija.

3. Mesto soc. menadžmenta u sistemu nauka
Mesto svake nauke u sistemu nauka određeno je njenim predmetom proučavanja, stepenom njene razvijenosti i srodnošću u predmetu proučavanja sa drugim naukama. Određenjem predmeta proučavanja soc. menadžmenta određeno je njeno mesto u sistemu nauka i njen odnos prema drugim naukama- definisan je njen odnos prema opštoj i prema posebnim sociologijama, kao i prema drugim naukama koje u stvari izučavaju menadžment.

4. Odnos soc. menadžmenta i srodnih nauka
Da bi se preciznije odredio predmet soc. menadžmenta prvo treba utvrditi njen odnos prema opštoj i prema posebnim sociologijama kao i sa drugim naukama.

5. Sociologija menadžmenta i opšta sociologija
Veza između soc. menadžmenta i opšte soc. je u predmetu proučavanja. Opšta soc. gradi pojam upravljanja i izučava njegov značaj za društvo, a soc. menadžmenta izučava ukupan proces upravljanja, istorijski razvoj,faktore koji na njega utiču, razvoj, veze... Društveni odnosi u procesu upravljanja utiču na međuljudske odnose koji čine suštinu menadžmenta, a međuljudski odnosi u procesu upravljanja utiču na ostale društvene odnose. Odatle soc. menadžmenta u svojim istraživanjima polazi od saznanja do kojih je došla opšta soc. , a opšta soc. koristi rezultate proučavanja upravljanja do kojih je došla soc. menadžmenta jer su ona značajna za objašnjenje opštih zakonitosti i kategorija društva.

6. Sociologija menadžmenta i sociologija rada
Sem po predmetu proučavanja odnos soc. menadžmenta i soc. rada utvržuje se i polazeći od saznanja da je soc. menadžmenta nastala iz soc. rada. Soc. rada za predmet proučavanja ima rad kao društvenu pojavu; i gradi opšti pojam rada; a bavi se i izučavanjem rada koji je vezan za upravljanje. Soc. menadžmenta se bavi samo jednim delom čovekove radne delatnosti i društvenih odnosa koji su vezani za upravljanje Odatle soc. rada koristi saznanja soc. menadžmenta,a soc. menadžmenta koristi saznanja o mestu i značaju rada u društvu, njegove karakteristike i suštinu.

7. Sociologija menadžmenta i socijalna ekologija
Soc. ekologija je nastala pošto se shvatilo da se prirodni i socijalni svet ne mogu odvojeno posmatrati. Predmet soc. ekologije se odnosi na izučavanje specifičnih veza između čoveka i njegove životne sredine, na njihov uzajaman uticaj sa stanovišta očuvanja prirode kao okvira čovekovog života. Čovek svojom radnom delatnošću utiče na prirodnu sredinu, da bi sebi stvorio društvenu i tako može da naruši ekološku ravnotežu u prirodi. U procesu upravljanja menadžer svojim odlukama može da naruši ekološku ravnotežu zbog sopstvenih interesa i ciljeva. Ta povezanost ukazuje na odnos socijalne ekologije i soc. menadžmenta.

8. Sociologija menadžmenta i sociologija kulture
Soc. kulture proučava društvenu prirodu kulture i njene veze sa društvom. Pojam kultura obuhvata materijalnu i duhovnu kulturu, a njen cilj je da olakša, održi, produži i unapredi ljudsko društvo. Kultura može doći do izražaja samo kada se pojedinac posmatra kao deo društvene celine. Procesi upravljanja su važni kriterijumi kulture na osnovu kojih se neki postupci mogu procenjivati kao kulturni ili nekulturni, a menadžment kao metod upravljanja doprinosi razvoju i napretku ljudks evrste. Kulturni razvoj društva zavisi i od menadžment aktivnosti u upravljanju, kao što je za menadžment značajan uticaj kulture na proces upravljanja- to je veza!

9. Sociologija menadžmenta i ekonomija
Ekonomske nauke za predmet proučavanja imaju ekonomsku sferu društvenog života – ona podrazumeva i obuhvata proces upravljanja, planiranja, organizacije, kontrolu da bi se iskoristili svi resursi i ostvarili postavljeni ciljevi – osnovni cilj svakog preduzeća je ostvarivanje profita. Profit obezbeđuju menadžeri kao upravljači i menadžment kao savremeni metod upravljanja - to je veza!

10. Sociologija menadžmenta i tehnologija
Tehnologija se bavi proučavanjem aparata koje je čovek napravio i koristi u procesu rada. Razvoj tehnologije utiče na položaj čoveka u procesu rada, upravljanju i na njegove ukupne međuljudske odnose. Nove tehnologije su uvele mnoge novine u menadžment proces – nova sredstva, tehnike, metode upravljanja. Zato soc. menadžmenta mora da obrati pažnju na razvoj i značaj tehnologije za čoveka, organizaciju i društvo – to je veza!

11. Sociologija menadžmenta i psihologija
Psihologija proučava psihičke funkcije, emocionalne, motivacione funkcije, ponašanja, psihička stanja, uslove i efekte posebnih ljudskih delatnosti (radna,stvaralačka, organizaciona). Psihologija proučava unutrašnje subjektivne doživljaje koji izazivaju određenu vrstu ponašanja. Soc. menadžmenta se bavi proučavanjem društvenih odnosa u procesu upravljanja i mora da uvaži psihičke elemente motivacije, osećanja, raspoloženja u procesu rada i međuljudske odnose u menadžment procesu. Pri proučavanju menadžmenta moraju se uzeti u obzir psihičke pojave, a pri proučavanju psihičkih pojava moraju se uzeti u obzir brojni faktori iz društvenog, kulturnog i političkog okruženja koji utiču na psihičko ponašanje svih učesnika u procesu upravljanja - to je veza!

12. Sociologija menadžmenta i političke nauke
Političke nauke izučavaju politiku, upravljačku delatnost i organizaciju vlasti. Politika je ono područje društva u kome se obavljaju upravljačke delatnosti i ona podrazumeva svako usmeravanje društva pomoću države ili političke stranke kao specijalizovane društvene organizacije.Rezultati istraživanja političkih nauka mogu koristiti soc. menadžmenta koja se bavi pitanjima i problemima politike organizacija, političkom strukturom, hijerarhijom vlasti . Soc. menadžmenta interesuje ukupno društveno-političko okruženje menadžmenta što utiče na menadžment proces – tu je veza !

13. Sociologija menadžmenta i organizaciono ponašanje
Organizaciono ponašanje analizira pojedince, grupe i organizacije, faktore, uzroke i posledice ponašanja na poslu, a rezultate koristi za rešavanje problema i unapređenje ljudskih resursa. Soc. menadžmenta izučava mehanizme upravljanja u okviru prirodnog, društvenog, političkog, ali i organizacionog okruženja i zato je šira naučna disciplina od organizacionog ponašanja, ali se one međusobno dopunjuju. – to je veza!

14. Sociologija menadžmenta i poslovna etika
Politička etika izučava moralno ponašanje(sud o dobrom i lošem, uspešnom i neuspešnom poslovanju) u svim sferama poslovnih aktivnosti (cilj je da se svi obavežu na etičko ponašanje) pa samim tim i etičko ponašanje u upravljanju – to je veza!

15. Metod sociologije menadžmenta
U najširem smislu metod kao način istraživanja koji se primenjuje u nekoj nauci obuhvata opšti pristup, metodološki i tehnički postupak,a to su osnovne karakteristike metoda. Opšti pristup sadrži prethodna stanja i principe pomoću kojih se rezultati znanja tumače i upućuju na predmet istraživanja. Metodološki postupak ukazuje na proceduru koju treba sprovesti utvrđenim redosledom da bi rezultati istraživanja bili tačni i pouzdani. Tehnički postupak obuhvata tehnike istraživanja i sredstva koja se koriste u naučnoistraživačkom radu. Metodi koji se koriste u izučavanju soc. menadžmenta se dele na osnovne i posebne,a soc. menadžmenta koristi i osnovne metode koje koriste sve nauke. Najvažniji osnovni metodi su: analiza i sinteza, apstrakcija i konkretizacija, generalizacija i specijalizacija, indukcija i dedukcija i aksiomatski metod. Svi ovi metodi nastali su iz posmatranja i ispitivanja,tj iz eksperimenta. Analiza je rastavljanje celine na delove pri čemu se saznaje struktura istraživane pojave i njene suprotnosti. Sinteza je sjedinjavanje različitih elemenata u jednu celinu. One vode ka korišćenju apstrakcije i konkretizacije. Apstrakcija je analiza izdvajanja opšteg odbacivanjem posebnog ili posebnog odbacivanjem opšteg. Konkretizacija je misaoni postupak suprotan apstrakciji. Iz ovih metoda razvili su se metodi generalizacije i specijalizacije. Generalizacijom se dolazi do pojmova

zakona i teorija. Specijalizacija polazi od opštih odredaba predmeta istraživanja da bi saznala njihove posebne odredbe (klasifikacija je oblik specijalizacije). Indukcija iz posebnih, pojedinačnih saznanja saznaje predmet u celini i stiču se opšta znanja. Dedukcija iz opšteg stava izvodi poseban. Posmatranje se sastoji od zapažanja, konstatovanja i opisivanja određene društvene pojave.Da bi posmatranje dalo rezultate mora se obaviti na dovoljnom broju slučajeva, mora da traje dovoljno dugo, mora biti objektivno i pouzdano.Obično posmatranje je slučajno dok je naučno posmatranje sistematizovano, planski vođeno, usmereno ka tačnom saznavanju pojava. Postoji slobodno i kontrolisano naučno posmatranje, direktno i indirektno, sa ili bez učestvovanja, pojedinačno ili masovno. Kod slobodnog posmatrač sam odlučuje da li će u određenoj situaciji sprovesti posmatranje i na koji način,a kontrolisano je vezano za unapred određenim planom. Direktnim posmatranjem posmatrač direktno posmatra pojavu koju istražuje,a kod indirektnog se posmatra druga pojava koja je u odnosu sa pojavom koja je predmet istraživanja.. Posmatranjem sa učestvovanjem se istraživač uključuje u život i rad sredine koju istražuje,a kada ne uzima učešće u životu sredine to je posmatranje bez učestvovanja. Pojedinačno se odnosi na pojedinačne slučajeve, a masovno na seriju društvenih pojava. Naučno posmatranje je pogodno za prikupljanje podataka o ponašanju menadžera i ostalih učesnika u procesu upravljanja pri čemu treba voditi računa o brojnim društvenim i psihološkim faktorima koji utiču na sam menadžment. Ispitivanje je vrsta istraživanja kojom se prikupljaju podaci- anketa, intervju... Osnovni metodi koje se koriste u izučavanju menadžmenta kao društvene pojave su: komparativni statistički metod i metod razumevanja. Komparativni metod se odnosi na utvrđivanje sličnosti i razlika između pojava, na njihovo upoređivanje u cilju otkrivanja osnovnih veza među njima. Pri prikupljaju podataka najčešće se koristi komparativno-istorijski metod (pri upoređivanju jedne društvene pojave u okviru istog društva u različitim periodima njegovog razvoja, i za upoređivanje jedne pojave u različitim društvima.) Cilj ovog metoda je da se utvrdi ono što je zajedničko ali i različito. Ovaj metod u soc. menadžmenta služi za prikupljanje podataka o promenama u upravljanju, društvenim odnosima, položaju učesnika i njihovim međusobnim osnosima. Statistički metod je kvantitativni metod istraživanja masovnih pojava. Ovim metodom se ispituju karakteristike pojava u masi slučajeva i na osnovu njih se određuju njihovi odnosi i sve to zajedno se matematički obrađuje da bi se dobili rezultati na osnovu kojih se utvrđuje kvantitativan značaj karakteristika u masi. Od statističkih metoda koje su značajne za proučavanje menadžmenta izdvaja se metod korelacije. Ovaj metod se primenjuje u istraživanju odnosa i stepena međuzavisnosti određenih društvenih i ekonomskih indikatora. Nedostatak statističkog metoda je što se njime saznaje samo kvantitativna i to numerička određenost pojava i ne može pružiti celovito objašnjenje pojava koje se istražuju. Metod razumevanja je izgrađen na filozofiji vrednosti i njegovu suštinu čini otkrivanje i razumevanje ljudskog ponašanja. Ovaj metod obuhvata razumevanje značenja ljudskih delatnosti i društvenih pojava koje se ostvaruju shvatanjem suštine i značenja. Pošto su sadržaji soc. menadžmenta smisaonog i vrednosnog karaktera i pošto je u procesu menadžmenta neophodno razumevanje ljudskog ponašanja, metod razumevanja je moguće primeniti za proučavanje predmeta sociologije menadžmenta. Posebni metodi koji se koriste u izučavanju menadžmenta predstavljaju kombinaciju osnovnih metoda ili su na njih oslonjeni i to su: analiza sadržaja, metod studije slučaja i kibernetički metod. Analiza sadržaja predstavlja prikupljanje podataka o društvenim pojavama u toku naučnog istraživanja. Podaci se prikupljaju iz raznih dokumenata (štampani tekstovi, audio-vizuelni zapisi, prikupljeni preko interneta, bilo kakva informacija o proučavanoj pojavi). Postoje 2 vrste analize sadržaja: kvalitativna- koja otkriva i evidentira prisustvo određenog sadržaja i utvrđuje njegova svojstva i kvantitativna- koja određuje način prezentovanja sadržaja. Metod studije slučaja se koristi za proučavanje mikro ili makro slučajeva, tj. za istraživanje određenih slučajeva u određenom vremenskom periodu na različitim prostorima i za istraživanje predmeta koji imaju zajednički sadržaj ali se u istraživanju obrađuju različite komponente. Osnovna vrednost ovog metoda je u saznavanju suštine i sadržaja predmeta istraživanja, a osnovni nedostatak je

planiranje odrazava buduce aktivnosti. crkva i vojska Upravljanje u savremenom smislu nastaje u 18. fabrika). pristupe. Vodjenje je menadžerska aktivnost koja se sastoji u obezbeđivanju vođstva u smislu korišćenja uticaja i motivacije na zaposlene kako bi ispunili postavljene zadatke i ostvarili ciljeve organizacije. pa programi na osnovu kojih se postavljeni ciljevi ostvaruju. veku sa pojavom industrijskih revolucija (preduzeća. Ako se utvrdi postojanje veza.tj. preduzećima. liderstvo i kontrola. i osnova su za preduzimanje odgovarajucih ciljeva – željenih stanja kojima org. podela zadataka. To je veština koja razvija nova znanja. Razvoj misli o upravljanju (menadžmentu) Prvi pisani tragovi o menadžmentu su vezani za upravljanje javnim radovima. utvrdjuju se naucni zakoni. Kibernetički metod je usmeren na upravljački sistem koji posmatra kao skup određenih delova. vrši se podela rada. znanju. i vezani su za najstarije org. organizovanja. crkvenim delatnostima. klasifikuju se u odredjene vrste pojava i na kraju se proveravaju postavljene hipoteze i veze izmedju pojava pomocu logickih postupaka.u ograničenom opsegu jer se kroz 1 slučaj ne može doneti zaključak o pojavi u celini. sistem vlasti jedne grupe ljudi… 18. njegove misli su značajne za unapređenje radnih i životnih uslova radnika. teži u procesu planiranja polazi se od izbora ciljeva. Karakteristike menadžment procesa Menadzment proces se sastoji od 4 osnovne faze: planiranje. Podaci se misaono obradjuju. upravljanje putem pokusaja i gresaka jer su tadašnji vlasnici industrijskih preduzeća iako bez iskustva postajali menadžeri pa su odluke donosili prema sopstvenom mišljenju. zatim se određuju pojedinačni ciljevi za svaki deo org. Menadžment kao društvena pojava Menadžment je posebna naučna disciplina koja se bavi istraživanjem problema upravljanja određenim poslovima u raznim društvenim i poslovnim sistemima. ali se ovaj nedostatak može zanemariti ukoliko se pojave javljaju periodično. 16. 17. kada se ljudski rad zamenjuje radom mašina. To je pojam koji se koristi da bi označilo upravljanje organizacijom. Njime se utvrdjuju veze izmedju pojava. koordiniranja i kontrole da bi se iskoristili svi organizacioni resursi i ostvarili postavljeni ciljevi organizacije. strateško planiranje. zakoni razvoja pojava i uzrocne veze izmedju pojava. korektivne akcije ukoliko se otkriju odstupanja od ciljeva… 19. merenje performansi. i planovi se mogu praviti za duze kao i za krace periode Organizovanje sledi nakon planiranja i obuhvata više aktivnosti istovremeno koje se usmeravaju na pretvaranje donetih odluka u akcije. upravljačka struktura preduzeća. Podaci se beleže matematičkim oznakama. on je pokusavao da poboljša i unapredi životne i radne uslove svojih . kao sto su drzava. Planiranje je aktivnost u kojoj se donose odluke o ciljevima organizacije i osmišljavaju se akcije neophodne da bi se postavljeni ciljevi ostvarili. Sastoji se iz procesa planiranja. rukovodstvo.. Ovaj metod podrazumeva prikupljanje i sistematizaciju relevantnih podataka koji se odnose na menadžment proces. čime dolazi do niza promena u poslovanju kao i u promenama u misli upravljanja. metode i tehnike i ravija se u modernu naučnu disciplinu. ali je to u stvari americki izraz za rukovođenje. podsistema i elemenata. Ove odluke se baziraju na prethodnom iskustvu. Kontrola je faza koja omogucava da se sve planirane aktivnosti ostvare – definisanje standarda. državnim i vojnim aktivnostima. U početku se sistem upravljanja i organizovanja rada bazirao na pokušajima i greškama – i to je tzv. organizovanje. Ovde se određuju resursi. Proveravanje naucnih saznanja nije moguce odvojiti od naucnog objasnjenja jer se stalno vrsi proveravanje izvedenog i usvojenog zakljucka o vezi izmedju pojava tokom citavog procesa naucnog objasnjenja. trenutnoj situaciji. monitoring. ovlašćenja i odgovornosti. Naucno objasnjenje je poslednja faza u postupku naucnog saznavanja . definišu poslovi. Pojmovno određenje menadžmenta Menadžment se najčešće prevodi kao upravljanje. utvrdjuje se njihova uzrocnost ili neuzrocnost što je cilj svakog naučnog objašnjenja. Robert Oven je reformator ukupne misli o upravljanju. dakle.

nalaženje najboljeg načina da se određeni posao obavi insistiranje na primeni naučnih metoda u realizaciji posla. deci zabranio rad. kvantitativna škola. isticao je veliki znacaj specijalizacije rada. podele rada (ovde je uvideo potrebu da se specijalizuje i umni i fizicki rad). . Naučno upravljanje danas se posmatra u okviru klasične škola menadžmenta koja je imala i svoj drugi deo u vidu klasične organizacione teorije koja se delila u 2 osnovna pravca: teorija administrativnog upravljanja i teorija birokratskog menadžmenta. kao i zanemarivanje ljudstva u organizacijama (isticanjem samo znacaja organizacije) 22. počeo da zagovara ideju o nastanku menadžmenta koji će objediniti poslove inženjera i biznismena. delio je profit sa zaposlenima (radi njihove motivacije) Danijel Mek Kalum – njegov pristup upravljanju se zasnivao na pravilnoj podeli posla i odgovornosti. Li Rosvel. kao i do odvajanja funkcije vlasnistva od upravljanja i profesionalizaciju rada samih menadzera i nastanka menadzmenta kao posebne naucne discipline 20. Čarls Babidž je takodje dao značajan doprinos misli o upravljanju. disciplini.zaposlenih. gradio je stanove. Osnovni smisao njegovog naučnog istraživanja je u cilju utvrđivanja najboljeg nacina kako jedan posao treba da se obavi On je svoju filozofiju zasnivao na 4 principa: razvijanje i primena novih naučnih metoda umesto iskustvenih. a i bankrotirao je ipak su njegove misli značajne zbog činjenice da je vodio racuna o zaposlenima. veka dolazi do ubrzanog privrednog rasta i razvoja. Teorija naučnog upravljanja Naučno upravljanje započinje radovima Frederika Tejlora koji se smatra tvorcem naučne organizacije rada i upravljanja. u Americi se pojavljuje prvi naučni pristup menadžmentu (Scientific Management – naucno upravljanje) koji se bavio pitanjima kako povećati produktivnost rada i kako motivisati radnike da prihvate nove metode u procesu rada da bi došlo do porasta produktivnosti rada. umesto iskustvenih načina rada. On se zalagao za primenu naučnih metoda u istraživanju i planiranju proizvodnje. sistemski pristup. jasno utvrdjenim autoritetima – na ovaj nacin je utemeljena formalna organizaciona struktura preduzeca. pošto je uveo raščlanjivanje svakog rada na sitne delove i izvršio merenje vremena potrebnog za izvršenje tih poslova. redovnom informisanju. stvaranja velikih industrijskih preduzeca. poboljšao osvetljenje u radnoj sredini… Iako njegove ideje nisu bile prihvaćene. Klasična škola menadžmenta je prva škola menadžmenta nastanak menadžmenta kao nauke se vezuje za Henrija Touna koji je 1886. Tejlor je razradio i “sistem diferencijalne stope” – i on se odnosi na sistem nagradjivanja. Teorije menadžmenta Menadžment se razvijao kroz veći broj škola i kroz veliki broj pristupa – klasicna škola. menadžer treba pravilno da oceni izbor radnika koji će raditi određeni posao selekcija i obučavanje radnika za rad na određenim poslovima da mogu primeniti nove metode rada podela rada i specijalizacija u cilju povećanja efikasnosti. bihejvioristička škola. zanemaruju se pojedinci. Krajem 19. Osnovna karakteristika klasične škole je u tome što se posebna pažnja posvećuje upravljanju proizvodnjom i upravljanjem preduzećem u celini. kooperacija menadžera i zaposlenih Tejlor je osnivač studije vremena. skratio radno vreme (sa 13h na 10.5h). tj. od kojih je mnoge sam razvio i primenio. ove ideje prihvatili su Endrju Karnegi. Dzordz Simens i mnogi drugi posle desetak godina. škola međuljudskih odnosa. situacioni pristup… 21. insistira se na autoritetu. dolazi do nove vrste radnih zadataka koji zahtevaju podelu rada i specijalizaciju Osnovni nedostaci klasične škole su povećanje nezaposlenosti. koncentracije i centralizacije kapitala.

prodaja. i podrazumeva preciznu podelu posla. Radnici postaju značajniji faktor.pokretač je Anri Fejoa. u cilju eliminisanja monotonije na radu. kontrole…U ovakvom sistemu tesko dolazi do promena. evidencija. koji je bio povezan sa porastom proizvodnih rezultata zbog pomeranja zaposlenih sa jednog na drugo radno mesto. organizovanja. Teorija međuljudskih odnosa Proučavanjem teorije međuljudskih odnosa bavila se škola međuljudskih odnosa. umora i monotonije.Takođe je i tvorac “funkcionalnog sistema organizacije preduzeća”. planiranja. i da rad u organizaciji podrazumeva usmeravanje ljudi i odnosa između njih. između ostalih i Hugo Munsterberg. Njegov pristup se zasniva na tradicionalnom pristupu organizaciji.tvorac je Maks Veber. koordinacije i kontrole. da pronađu načine uticaja na zaposlene da se ponašaju onako kako to odgovara onima koji upravljaju Tu je i Oliver Seldon – koji je rekao da biznis ima dušu i da menadžment mora da ima društvenu odgovornost Džakob Moreno – analiza grupnog ponasanja . Škola međuljudskih odnosa polazi od osnovne pretpostavke da su ljudi drustvena bića. a ističe se da visok moral utiče na zadovoljstvo poslom kao i na povećanje produktivnosti. kao i da su ljudska osećanja mnogo važnija od drugih faktora jer svaki radnik ima potrebu da pronađe svoju sredinu (kojoj bi pripadao). osnivač industrijske psihologije. statistika administrativne – upravljanje Birokratsko upravljanje . koji je smatrao da psiholozi treba da proučavaju posao i da pronalaze ljude koji najviše odgovaraju za određeni posao. Smatrao je da se menadžerska praksa moze obaviti u nekoliko faza. ali lako dolazi do nezadovoljstva zaposlenih (radnika). Administrativno upravljanje . 23. izbor rukovodioca na osnovu znanja i stručnosti. on je jedinstven i primenljiv u svakom preduzeću. kako je to isticao Elton Mejo. čija pojava predstavlja prekretnicu u razvoju misli o upravljanju. mada su ipak mnoge kompanije odbacile ovu teoriju (General Electric. jer u suprotnom dolazi do frustracija. komandovanja. fiksne zarade. jasnu podelu autoriteta. razvoju škole medjuljudskih odnosa su doprineli i mnogi drugi. discipline. Po njemu postoje 3 tipa autoriteta: racionalno-pravni vodja – postuje se njegov autoritet koji je utvrdjen polozajem tradicionalni vodja – njegov autoritet podrazumeva postovanje na osnovu tradicije harizmatski vodja – njegov autoritet izaziva postovanje jer se veruje da ima odredjenu harizmatsku moc Birokratska organizacija se u praksi pokazala veoma uspesnom. Pored Elton Mejoa. koji predviđa strogu podelu rada izmedju rukovodioca i radnika. kao i izmedju pripreme posla i njegovog izvršenja – čime dolazi do odvajanja funkcije upravljanja i funkcije izvršenja. Hotornski eksperimenti su sprovedeni u Western Electric Company u Čikagu. pravila. Klasična organizaciona teorija Deli se u 2 pravca: teorija administrativnog upravljanja i teorija birokratskog menadžmenta. On je smatrao da je upravljanje najvažnija funkcija koja se sastoji od predviđanja. prezicno programirane karijere. i sve aktivnosti je podelio u 6 grupa: tehnicke – procesi proizvodnje komercijalne – kupovina. razmena finansijske funkcije obezbedjenja – zastita imovine i lica racunovodstvene – izvestaji. Ova škola je u literaturi poznata po Hotornskom efektu. istraživanjem odnosa osvetljenja na učinak – koji je veći ako je osvetljenje bolje (to je bila polazna hipoteza) medjutim. utvrdili su da porast učinka treba povezati sa ljudskim faktorom. Xerox…) 24. Posebno se ističu oni motivacioni faktori koji su se odnosili na odnos rukovodioca prema zaposlenima.

mogu se utvrditi efekti svake promene. uprošćavanje stvarnosti… 27. metodoloski – jer su kao rezultat istraživanja postavljeni koncepti operacioni – jer je ustanovljena odgovarajuća menadžerska politika zasnovana na konceptualnim i metodoloskim osnovama Kritike bihejviorističkih teorija su te sto se previše isticao ljudski faktor. Bihejviorističke teorije Ove teorije se bave proučavanjem ljudskog ponašanja u okviru organizacije pri čemu je veliki značaj dat zaposlenima. sve ove tehnike imaju svoje prednosti – podižu efikasnost odlučivanja (npr. Bitni su Henri Marej koji je definisao 20 osnovnih potreba koje ljudi teže da zadovolje. a sa menjanjem varijabli. tu su takodje i Kris Argiris. teorije uzoraka. programiranje. statistiku. objašnjeno je ponašanje pojedinaca/grupa u okviru organizacije. racionalnost…). što obuhvata – informatiku.a dominiraju: tehnički – proizvodnja i distribucija proizvoda/usluga. 26. takodje se matematickim modelima i kompjuterima moze predvideti i buducnost zasnovana na proslosti i sadasnjosti. marketing… organizacioni – koordinacija i integracija procesa rada u okviru organizacionih delova i poslovnih funkcija . u cilju racionalnog odlučivanja. Kvantitativna ili matematička škola menadžmenta. složenog dinamičkog sistema. Daglas Mek Gregor. Maks Vortman. kao i nedostatke – nemogućnost primene u svim situacijama. polazi od primene i korišćenja kvantitativnih metoda radi optimalnog poslovanja putem upravljanja. istraživanje i razvoj. Fred Luthans… Najznacajniji doprinosi ovog pravca su: konceptualni – jer su formulisani koncepti. Danas se za ovaj pristup u menadžmentu koristi pojam nauka o upravljanju (Management Science). koji se sastoji iz više podsistema i elemenata. Sistematski pristup Sistemski pristup se bavi proučavanjem organizacije kao jedinstvenog sistema.. kao i njihovu međusobnu povezanost. teorije verovatnoće. Kvantitativna teorija menadžmenta Utemeljivači kvantitativnih disciplina u oblasti menadžmenta su Dzejms Mek Kenzi i Volter Souhart Bitne karakteristike kvantitativne teorije menadzmenta su : primena naucne analize na menadzerske probleme poboljsanje sposobnosti menadzera da donese odluke oslanjanje na matematicke modele izrazeno koriscenje kompjutera i informacione tehnologije Danas rešavanje problema u menadžmentu započinje konstruisanjem matematičkih modela koje konstruišu timovi stručnjaka tako da model na simbolički način prikazuje sve bitne faktore za nastale probleme. nedovoljna realnost. finansije. kao i Abraham Maslov koji je na osnovu ovih Henrijevih potreba definisao svoju hijerarhiju ljudskih potreba Osnov bihejviorističke teorije menadžmenta je istraživanje čoveka i njegovog ponašanja u procesu rada gde se u prvi plan ističe briga za čoveka i njegovo raspoloženje uvođenjem odlučivanja na niži hijerarhijski nivo – čime su izvršene značajne promene u smislu organizacione strukture.- Abraham Maslov – teorija motivacije zasnovana na hijerarhiji potreba Daglas Mek Gregor – teorija X i Y 25. matematiku.. stabla odlucivanja.

iako potiskuje pojedinca u drugi plan. stil života… . zanimanja. analiziraju promene jednog sistema. stila i načina života. delatnosti i proizvodnim linijama. ukazuje se na vezu okruženja i organizacije. razumevaju se odnosi celine i delova.. tako su se razvijali i novi pristupi menadžmentu. i tako se i razvio koncept strategijskog upravljanja U poslednje vreme sve vise dolazi do integrisanja. Društvena slojevitost se analizira kroz postojanje društvenih slojeva – i ovde se razlikuju viši. ovo znači da ako je okruženje relativno stabilno će i poslovne operacije i performanse organizacije biti lako predvidive. materijala. već način upravljanja zavisi od konkretne situacije i konkretnih uslova. Situacioni pristup počinje sa Meri Parker (dvadesetih god. Po Stoneru sistem čine: podsistemi – delovi ukupnog sistema sinergija – celina je veca od zbira njenih delova (u smislu da se organizacionom saradnjom ostvaruje veća saradnja) otvoreni/zatvoreni sistemi – otvorenost se odnosi na povezanost sa okruženjem / zatvorenost se odnosi na nesaradnju sa okruženjem granice sistema – koje sistem odvajaju od okruženja tokovi – svaki sistem ima svoj tok informacija. ugled i statusni položaj. Istraživanje Dzoan Vudvord (1965). finansijski i informacioni. jer se ovde sistemi proučavaju na raznim nivoima. doslo se do zaključka da tehnologija ima izuzetno veliki značaj i uticaj na poslovni uspeh organizacije. Situacioni pristup Po ovom pristupu. Oni su vezani za odgovarajuće tehnike i upravljačke veštine. a faktori koji utiču na njega su : zanimanje. lične sposobnosti. raspoloživih informacija i od vremena donošenja odluke do preduzimanja odgovarajuće akcije)… Sistemski pristup ima veliki značaj. energije povratne informacije (feed back) – informacije o rezultatima rada koje se vraćaju pojedincima Predstavnici sistemskog pristupa menadžmentu su Herbert Sajmon (koji se bavio pitanjima upravljanja u državnoj administraciji). Takođe. koja je definisala zakon situacije po kome su menadžeri stalno morali da analiziraju okolnosti u kojima se njihove organizacije nalaze i da u skladu sa tim definišu svoje koncepte upravljanja. onda to znači da ne postoji najbolji način za organizovanje i da nije svaki način organizovanja podjednako efikasan. moć.institucionalni – aktivnosti organizacije u odnosu na okruženje Osnovni elementi svakog sistema su – ljudski. je pokazalo da se oko 100 britanskih firmi međusobno razlikuju po veličini. 28. 20 veka). zavisi od stope promena faktora u okruženju. Dzordz Homans (koji je podelio sisteme na interne i eksterne). Klasno-slojna struktura stanovništva pokazuje podele koje polaze od vlasništva. srednji i niži slojevi (kao i odgovarajući međuslojevi) Društveni status se dobija rođenjem ili se stiče. obrazovanja i znanja. društvenog statusa i uticaja. Menadžeri kao društvena grupa Kao društvena grupa. i kao socioprofesionalna grupa stoje na vrhu profesionalne stratifikacije jer imaju zavidan nivo obrazovanja. Oni u zavisnosti od tipa društva zauzimaju odgovarajući društveni položaj. ipak ovaj koncept nije moguce u praksi potpuno primeniti. materijalni. autoritet. menadžeri su potrebni svakom društvu da bi se regulisali ekonomski i drugi društveni procesi koji zahtevaju preuzimanje delatnosti upravljanja koju kao svoju dužnost obavljaju menadžeri. Pošto aktivnosti menadžera zavise od konkretne situacije. imovina i prihodi. jer se granice saznanja sve vise pomeraju 29. informacije o rezultatima i stanju organizacije u okruzenju. i obrnuto. kako se okruženje vremenom menjalo. Dzej Lorsh (struktura org. Pol Lorens. do spajanja i preplitanja pojedinih pristupa. ne postoji najbolji način za upravljanje. Ovim istrazivanjem je u stvari nastao situacioni pristup. proizvode/usluge. visoke prihode. sto je normalno. Najčešće se menadžeri posmatraju u okviru klasno-slojne i profesionalne strukture stanovnistva.

Veliki doprinos analizi menadžera kao društvene grupe dao je Henri Mincberg koji je posle dugogodišnjih istraživanja zaključio da je menadžerski posao u svojoj suštini nepovezan posao. To je specijalizovana. Društveni položaj je mesto koje pojedinac ili društvena grupa zauzimaju u sistemu raspodele društvene moći. . društveni položaj. institucija i organizacija 31. tj. 33. Vršenjem određenih uloga. da se odvija kroz usmene kontakte. čineći tako posebnu celinu u okviru postojeće društvene podele rada da se obavlja relativno trajno i na ustaljen način da je osnovni/najčešći izvor prihoda kojim se obezbeđuje egzistencija i društveni položaj da iziskuje posebno znanje. delatnosti. da je pun različitosti. Delatnost i uloga menadžera Piter Draker je delatnost menadžera video kao ukupnost 5 aktivnosti i to su: 1) planiranje koje se odnosi na utvrđivanje ciljeva organizacije i na moguće načine kako bi se ti ciljevi ostvarili: 2) organizovanje koje se odnosi na analizu aktivnosti.Za razvijena društva je karakteristično da je manjina i na vrhu i na dnu hijerarhijske lestvice. razgraničena od drugih društvenih delatnosti. obrazovanje i veštinu Karijera predstavlja ukupnost svih poslova koji su na sistematski način povezani. društvenih grupa. On je otkrio da menadžeri 1/3 svog radnog vremena koriste sa radnicima. zauzimaju se i određeni društveni položaji. 32. To je evolutivni redosled radnog iskustva nekog pojedinca u datom periodu. materijalnih i drugih vrednosti. faktora zavisi postojanje ljudskog društva i njegove prirodne strukture. kao i ugleda u društvu Društvena moć je sistem nejednakih mogućnosti učestvovanja u donošenju odluka Društveni ugled je društvena ocena vrednosti uloge koju pojedinac ili grupa obavljaju Društvene delatnosti se odvijaju u okviru određenih uslova (koji su međuzavisni) i dele se na: prirodne – geografski. kao i globalna organizacija društva i društveni odnosi koji tu postoje. društveno potrebna i priznata delatnost koju obavlja manji ili veci broj ljudi pod određenim uslovima koji se uglavnom odnose na društvenu podelu rada. ljudima ili društvenim grupama. sa ciljem da se zadovolji neka lična ili društvena potreba. uslova i prir. 4) merenje koje se odnosi na aktivnosti kontrole pri čemu se za efikasnost kontrole zahteva definisanje standarda. . od prir. dok se većina nalazi u sredini (srednji sloj stanovništva). društvenih odnosa. prirodni uslovi su podlozni promenama društvene – društvena sredina. Društvena uloga i društveni položaj Društvena delatnost (društvena uloga) je svesno usmerena ljudska aktivnost u kojoj se troši psihofizička energija da bi se ostvarili određeni efekti na nekom predmetu. i 5) razvoj. 1/3 sa partnerima izvan organizacije i 1/3 za sve druge aktivnosti. Pri izboru profesije. 3) integrisanje koje se odnosi na grupu aktivnosti menadžera u smislu motivisanje i komunikacije. kao i u skladu sa verovanjem da će odredjeno zanimanje biti popularno ili perspektivno u budućnosti. koji se odnosi na ukupnost mera. organizaciona struktura… Društvena struktura – stabilan sistem odnosa između društvenih delatnosti. Pojam zanimanja i karijere Zanimanje predstavlja skup sličnih ili istih poslova. Izbor profesije se takođe vrši i na osnovu predstave koju ljudi imaju o sebi. Pojam profesije Profesija predstavlja društvene grupe koje čine ljudi koji se bave istim zanimanjem. klimatski…. edukacije i inovacije znanja u smislu profesinoalnog razvoja svih zaposlenih. usitnjenosti i kratkoće. obično se biraju oni poslovi koji su u skladu sa karakternim osobinama određene ličnosti. 30. Osnovne karakteristike zanimanja su: da je specijalizovana delatnost. klasna diferenciranost.

a i generalni direktor. je akcioni nivo. Nivoi menadžera zavise od velikog broja faktora: veličina. kupcima. priroda aktivnosti organizacije. a to su: 1) monitor – Uloga menadžera je da posmatra okruženje. i menadžeri rade na osnovu informacija i to je ‘administrativni stil’. upoznaju spoljne i unutrašnje faktore okruženja organizacije i donose sve. 3) uloga onog ko povezuje organizaciju sa spoljnim okruženjem. odluka i sugestija svim zapolsenima u organizaciji. najdirektnije su odgovorni za rezultate rada menadžera nižeg nivoa. tradicija. Odgovorni su za funkcionisanje celokupne organizacije. koja će dovesti do prilagođavanj novim uslovima… 2) alokacija resursa – se odnosi na donošenje odluka u vezi bitnih organizacionih resursa u pravcu ostvarenja postavljenih ciljeva 3) pregovarač – Menadžer ima pregovaračku ulogu u smislu donošenja odgovarajućih odluka u vezi sklapanja raznih ugovora i sporazuma sa poslovnim partnerima 4) rešavanje problema – Menadžerska uloga se odnosi na preduzimanje niza značajnih mera kako bi se prevazišli i rešili određeni problemi. Direktno se odnosi na akcioni nivo.20ak godina kasnije Henri Mincberg je revidirao svoje ranije stavove i suštinu menadžerskog posla je video u preduzimanju akcija i to direktno. Tako se u svakoj organizaciji mogu razlikovati 3 osnovna nivoa menadžera: 1) Top menadžeri su na vrhu organizacioni hijerarhijske strukture organizacije. U privrednim organizacijama se nazivaju izvršnim direktorima. kancelari… Oni su najodgovorniji za funkcionisanje svake organizacije i poseduju najveću moć. organizaciona struktura. koja se odnosi na obavljanje određenih ceremonijalnih i simboličkih dužnosti. Kanali prikupljanja mogu biti formalni i neformalni. a u korporativnom vlasničkom obliku preduzeća CEO (chief executive officer). On je pod ulogama smatrao skup organizacionog ponašanja povezanog sa odgovarajućim položajem. Pomoću informacija je informacioni nivo. titule menadžera i sl. III – Grupa donošenja odluka predstavlja i obuhvata različite aspekte odlučivanja i definišu se 4 uloge : 1) preduzetnik – Uloga menadžera je da kreira takvu klimu i da donosi takve odluke kojima će se afirmisati inovativnost. Pomoću ljdi. na odlučivanje koje proizilazi iz odgovarajućih i relevantnih informacija i tako ova grupa obuhvata 3 pojedinačne uloge. definišu ciljeve. preko ljudi i pomoću informacija.‘radnici’. namera. povećati kreativnost organizacije. Njihov broj i struktura zavise od veličine organizacije. II – Informativne grupe uloga koje se odnose na delatnosti uzimanja i davanja informacija u okviru i izvan organizacije. koja podrazumeva da menadžer mora da vodi sve zaposlene u organizaciji ka određenom cilju.- Poseban značaj Mincbergovog istraživanja odnosi se na identifikaciju 10 osnovnih uloga koje menadžeri obavljaju. strategije. njihovo ostvarivanje. konkurentima. 2) uloga lidera. 3) interni davalac informacija – Uloga menadžera se odnosi na prenošenje i saopštavanje svih važnih informacija. što znači da menadžeri direktno rade i sami obavljaju neki posao.Podela menadžera se može izvršiti na 2 načina: po horizontalnoj i vertikalnoj hijerarhijskoj strukturi organizacije. 2) portparol-spiker – Uloga menadžera je da daje informacije o svojoj organizaciji i da je predstavlja u najboljem svetlu. rektori. dobavljačima i samoj organizaciji. prikuplja sve relevantne informacije o okruženju. Sve menadžerske grupe podelio je u 3 pojedinačne uloge. indirektno. tako je ona direktna posledica autoriteta koji proizilazi iz pozicije menadžera u grupi. za organizaciju značajne odluke. starost organizacije.a u horizontalnoj o tipovima. To su najčešće rukovodioci pojedinih poslovnih jedinica. znači da menadžeri rade preko drugih ljudi i to je ‘liderski stil’. 2) Srednji nivo menadžera je veza između top menadžera i tzv. dekani. . tj funkcije: I – Interpersonalne gupe uloga u kojima se odvija komunikacije među ljudima. prve linije. . predsednici. odgovaraju top menadžerima. . pa se u tom smislu razlikuju: 1) uloga glave kuće. U vertikalnoj strukturi se govori o nivoima menadžera. sa različitim organizacionim delovima ili poslovnim funkcijama u okviru organizacije.

mišljenja i opažanja u cilju pravenog odlučivanja i dobrih međuljudskih odnosa. Ličnost menažera Osobine ličnosti bitno određuju odnos prema radu. 5) fleksibilan – da se brzo i na pravi nacin prilagodjava. Da bi jedan menadžer bio uspešan. za pojedinca karakterističan način ponašanja. Pojam čovekovog prirodnog okruženja . 3) Odgovornost projektnih menadžera se vezuje za koordinaciju napora svih zaposlenih iz više poslovnih funkcija i organizacionih delova. A na osnovu oblika ponašanja i njegovih psihičkih osobina stvorena je tipologija ličnosti. uz površne emocije). 35. motivi i karakterističan način zadovoljavanja potreba. marketing. 9) komunikativan – jedan od odlucujucih faktora za uspesnost menadzera. razdražljivost. koji razlikuje: kolerički tip (intenzivna osećanja. 6) kreativan i mastovit – otvoren prema novim idejama. vršenje usluga. menadžeri prve linije direktno odgovaraju za proizvodnju. teško ispoljavanje osećanja. 8) jaka i stabilna licnost – da se nicega ne plasi. 3) posten i pravican. Biološki faktori su nervni endokrini sistem i telesna konstitucija. To su lideri.3) Niži nivo menadžera. ali staloženost). sangvinički tip (brza promena raspoloženja sa izraženom sklonošću ka vedrom raspoloženju. razlikuje pojedinice u određenim psihičkim funkcijama. prema stvarnosti) i introvertni tip (karakteriše ga okrenutost prema sebi. 4) energican i ambiciozan – da istraje u teskocama i da bude odlucan u ostvarivanju postavljenih ciljeva. Za Nikolu Rota ličnost je jedinstvena organizacija osobina koja se dormira uzajamnim delovanjem pojedinaca i socijalne sredine i tako određuje opšti. pored znanja i sposobnosti on mora da poseduje odgovarajuće osobine ličnosti. računovodstvo…) 2) Odgovornost generalnih menadžera je vezana za celu organizaciju ili za određeni broj organizacionih jedinica koje se sastoje od više poslovnih funkcija. Po horizontalnoj strukturi menadžeri se dele prema odgovornosti i tako se razlikuju 3 osnovna tipa : 1) Odgovornost funkcionalnih menadžera je vezana za određene organizacione delove u kojima se obavljaju određene poslovne funkcije (proizvodnja. a u socijalnoj sredini pojedinac se razvija i formira kao ličnost. O tome šta je ličnost i šta se podrzumeva pod time pojmom postoje različita shvatanja. a to je proces socijalizacije. 7) optimista – sa pozitivnim stavom i pozitivnom energijom. tzv. tj osnovnim načinima reagovanja ličnosti. Pojam tip obuhvata sistem osobina koji se može razlikovati od drugih sistema. a u cilju ostvarivanja specifičnih zadataka u okviru pojedinih objekata. usluge. Tako tipologije obuhvataju 2 ili više razlikovanih tipova. da veruje u sebe. melanholik (retke reakcije uz dominaciju dugotrajnih i intenzivnih osećanja tuge i zabrinutosti). određuju čovekovo ponašanje u procesu rada. 2) inteligentan – da brzo uci i prilagodjava se promenama. da motivišu zaposlene. druge ljude. u odluke i akcije koje preduzima. Menadžement interesuje ličnost koja će uspešno voditi menadžment proces i kja će uticati na oblikovanje satvova vrednosti. pružanje tehničke pomoći. 34. Osobine koje čine ličnost se formiraju biološkim nasleđem i tokom života u socijalnoj sredini u kojoj deluju nasleđeni socijalni uslovi. Od osobina zavisi čovekovo ponašanje na radu. sklonost ka agresivnom ponašanju. Pod osobinama ličnosti podrazumevaju se osnobine temperamenta i karaktera i spoosbnosti. Najčešće se navodi da dobar menadžer treba da bude: 1) vredan i radan – da njegov rad bude uzor drugima. kao što je i čovekovo ponašanje određeno uslovima rada koji opet povratno utiču na njegovu ličnost. flegmatik (retko i sporo reagovanje. a ponegde i administratori. Jedna od prvih tipologija ličnosti je Hipokratova. odlučnost. Jungova tipologija. finansije. Da rešavaju operativne probleme i donose operativne odluke. Svi zaposleni u organizaciji koji ne obavljaju menadžerske poslove se nazivaju izvršiocima. odgovorni su za zaposlenje. a razlikovanje određenog broja tipova u koje se pokušavaju svrstati sve osobe ili deo osoba je tipologija. nepokretljivost. On je ličnosti podelio na ekstrovertni tip(okrenutost ka spoljašnjem svetu.

poredak).. Sredina je prostor koji je naseljen živim organizmima i energetski i kibernetski je samoregulisana. zemljište…).litosfera – zemljiste na kome ljudi žive. Lanci ishrane obezbeđuju energiju koja je potrebna za opstanak živih organizama.mikroorganizmi – sićušni živi organizmi koji obavljaju veoma značajnu funkciju u kružnom kretanju materije jer rastvaraju organsku materiju na njene sastavne delove i oslobađaju tom prilikom kiseonik. Pod čovekovom sredinom. Prirodna sredina je skup prirodnih činilaca(voda. Geografska sredina pojmovno označava sredinu u kojoj se odvija društveni život kao neophodan uslov čovekovog života. Ona obuhvata deo litosfere. Lanac ishrane počinje od nižih i ide ka višim vrstama.Čovekova prirodna sredina se deli na živu prirodnu sredinu (biljke. lance i cikluse ishrane. biosfera je otvoren sistem što znači da energiju prima spolja. Ekosfera je kao životna sredina sastavljena od biosfere i socio-ekonomskog sistema. vrste…) koje su uzajamno uslovljene i koje deluju jedna na drugu. Biosfera funkcioniše na osnovu neprekidnog i stalnog proticanja energije i kruženja materije.hidrosfera – ukupnost vodene mase na Zemljinoj kugli i u atmosferi . jer se odnosi na sav materijalni svet kojičoveka okružuje. i na vrhu piramide. azot i druge korisne elemente .a veštačka sredina je ona koju je sam čovek stvorio pri čemu ovu sredinu čine i prirodni faktori. celu hidrosferu i niži deo atmosfere. pri čemu od te povezanosti zavisi njegov život i njegova delatnost. a američki termin sredina.Evropski autori češće koriste termin okolina. Osnovni elementi čovekove prirodne sredine su: . 2) biogene materije organskog porekla. Odnos između žive i nežive prirodne sredine označava se pojmom ekosistem (eko=stan. Ovakvo određenje čovekove okoline podrazumeva prirodnu okolinu u širem smislu. .biljke – veoma značajni proizvođači organskih materija. hidrosfera i litosfera). uslove i uticaje. sastoji se od minerala koje čovek koristi. pa mesožderi. Između žive i nežive komponente ekosistema vrši se stalna razmena materije i energije. sadrži kiseonik i štiti nas od kosmičkih zrakova i UV radijacije . njihovu međusobnu povezanost i promenljivost i brojne promene u okruženju. Na dnu su biljke koje koriste minerale i sunčevu energiju koju transformišu u sopstveno tkivo.Čovekovu sredinu čini ukupnost i međuzavisnost prirodnih i društvenih faktora i elemenata. stene i sl). kao poslednja karika u nancu je čovek. od Sunca. vazduh. . Osnovna karakteristika ekosistema je uzajamno delovanje između elemenata koji ga čine. .životinje – potrošači energije i mineralnih sirovina koje biljke sardže . Biosfera je životna sredina svih živih bića. Prirodnu komponentu čovekove sredine čini celokupan prostor koji je čoveku dostupan.U literaturi ne postoji potpuna saglasnost o određenju čovekovog prirodnog okruženja. životinje i mikroorganizmi).Pod sredinom Darvin je podrazumevao kompleksni sistem u kome svaki deo utiče na celinu kao što i celina utiče na svaki deo. po shvatanju Danila Markovića podrazumeva se ukupnost prirodnih uslova i društvenih tvorevina u kojima čovek živi kao prirodno i društveno biće. .Jedinstvo svih ekosistema čini jednu jedinstvenu celinu koja se naziva biosferom. i 3) mrtve materije (minerali. 36.atmosfera – vazdušni omotač koji obavija Zemlju. rude. zatim su životinje koje se hrane biljkama. i bitan element energetskog toka . populacije. Sredina obuhvata okruženje. U pogledu materije.Biosfera kao površinski omotač Zemlje u kome egzistira živi svet je polazna osnova za određenje ekološke sredine. Biosfera se sastoji iz: 1) živog sveta (biljke. od kojih su neki ograničeni . U energetskom smislu. Tipičan lanac ishrane liči na piramidu. Zato ekosistem najbolje raspoređuje energetske tokove. Socio-ekonomski sistem je veštački stvorena .Pod čovekovom okolinom se najčešće podrazumeva sveukupnost uslova i uticaja koji čoveka okružuju i sa kojima je povezan. Ekološka sredina – pojam i karakteristike . životinje i mikroorganizmi) i na neživu prirodnu sredinu (atmosfera.a broj jedinki se smanjuje od osnove prema vrhu. biosfera deluje kao jedinstven sistem u kome su svi delovi uzajamno povezani i uslovljeni. sistem=sastav. Životna sredina predstavlja prostor u okviru koga na određeni organizam deluju mnogobrojni faktori i u kome živa bića čine određeni skup različitih kategorija (jedinke.

na njihov menadžment i vodeće menadžere jer su orgnizacije morale da prate i da se pridržavaju zakonskih propisa o ekološkim pitanjima. 7) izumiranju biljnih i životinjskih vrsta. čistoj vodi. . 4) klimatskim promenama. Karakteristike narušavanja ekološke ravnoteže .Narušavanje ekološke ravnoteže je posledica brzog industrisjkog razvoja. Kao rezultat rada ove Agencije nastala su i određena pravila i standardi u skladu sa kojima su kompanije bile dužne da posluju.Savremeno društvo je suočeno sa izraženim zagađenjem. dolazi do zagađenosti životne sredine čime se ugrožava opstanak svih živih bića pa i samog čoveka. 3) globalnom zagađenju atmosfere. Ekološka kriza – uzroci i posledice . Ekološki problemi su uticali na mnoge organizacije.Nastanak ekoloških pokreta se vezuje za 50-te godine 20 veka.Ekološka sredina može biti uravnotežena i neuravnotežena. 8) iscrpljivanju mineralnih i drugih izvora. vidljivim promenama klime (pregrevanje planete. 6) uništavanju vegetacije i šuma. sa mnogim globalnim problemima i krizama (od zagađenja prirodne sredine do nedostatka hrane. i formirana je Agencija za zaštitu okoline. 2) zagađenim podzemnim vodama. laserska. a ekološka kriza je postala prioritetan problem savremenog društva koji se mora rešavati. Svoje delovanje je usmerio na rešavanje pitanja zagađivanja. mrtva jezera. Ekološka kriza se ispoljava u iscrpljivanju prirodnih resursa i zagađivanju čovekove sredine (voda koja nije za piće.80-ih godina 20og veka ekološki pokret u Americi se znatno proširio i ojačao. 9) oboljevanju i smrtnosti zbog zagađene životne sredine. uništavanjem ozona i ozonskim rupama. 5) promenama reljefa.a kasnije i sve proizvodne organizacije u zemlji. energetska tehnologija. . Ekološka ravnoteža je narušena ako se taj sklad poremeti i tada dolazi do ekološke krize.Poslednjih godina se velika pažnja posvećuje očuvanju prirodne sredine. tehnoloških i demografskih potreba čovečanstva. obradive zemlje i sl). Prvi ekološki pokreti su organizovani u SAD. biotehnologija. Uravnotežena sredina podrazumeva sklad delovanja uslova i uticaja u okruženju i kao takva omogućava normalan život živim bićima.Za označavanje ekoloških problema koji dovode do negativnih promena u biosferi i u ljudskom društvu upotrebljavaju se termini ekološka kriza ili kriza okoline. ekološki pokreti su uglavnom delovali kao političke stranke. Uzroci koji su doveli do ekološke krize su u poremećenoj ravnoteži između prirodnih sistema za održavanje života i industrijskih. 1896-te godine.sredina u kojoj čovek živi i u kojoj stalno proizvodi i prerađuje osnovne prirodne sirovine stvarajući nove sirovine i nove proizvode. a ogleda se u: 1) zagađenim površinskim vodama. Sociološki aspekti zaštite životne sredine . nuklearna kosmička tehnologija. i odnosi se na vreme u kome je narusšvanje ekološke sredine poprimilo karakter ekološke krize. Ovaj sistem obuhvata odnos čoveka prema ukupnoj okolini. . Ekološka kriza je nastala sa naučno-tehničkim revolucijama kao što su: informaciona tehnologija. proizvodna tehnologija i robotika. 39. i to su tzv. UV zračenje). radijacija i izumiranje bioloških vrsta). “zelene stranke” sa svojom ekoloskom politikom 40. . smog.Zaštita čovekove živptne sredine predmet je brojnih naučnih istraživanja čiji je osnovni cilj dolaženje do rezultata koji bi pomogli u praktičnom rešavanju narušene ekološke ravnoteže. otklanjanja otpada i drugih ekoloških problema. Ugrožavanje čovekove prirodne sredine je poprimilo globalni karakter. a tek 1970 su doneti prvi zakoni o očuvanju prirodne sredine – zakon o čistom vazduhu. tehnologija novih materijala. . automobila. 37.U evropskim zemljama. 38. Sva resenja ekoloskih pokreta podrzavala je aktuelna vlada svojim propisima i zakonskom regulativom. sastava i stabilnosti zemljišta. Ekološki pokreti . Ona se bavila pitanjima i problemima zaštite sredine od štetnih posledica koje su činiče industrija čelika. koji bi pomogli u otklanjanju brojnih negativnih posledica ekološke krize i u sprečavanju daljeg narušavanja .

sociološkog aspekta. i u tom smislu je istaknuta odgovornost države da svoje građane upozna sa rizicima i opasnostima koji mogu ugroziti ekosistem i ljudsko zdravlje. koja je obuhvatila pitanja međunarodne zaštite životne sredine. . godine. Značajna je i Bečka deklaracija 1983. Takvim pristupom ekologija postaje i društvena nauka.Međunarodna saradnja u zaštiti životne sredine se ostvaruje na različite načine i kroz različite oblike. Zato su organizovane brojne međunarodne konferencije o zaštiti životne sredine i specijalizovane agencije koje su se bavile pojedinim pitanjima zaštite i unapređenja čovekove sredine.U razvoju ekologije se mogu razlikovati nekoliko posebnih faza. a obrazovanje iz ove oblasti postalo je sastavni deo života u savremenom društvu. i zato je ona i nastala i razvijala se pod uticaje bioekologije 42. osnivač učenja o organskoj evoluciji.Ovakav razvoj ekologije doveo je do nastanka socijalne ekologije. kao i razna stručna udruženja. Na značaj obrazovanja za zaštitu čovekove životne sredine ukazano je u Stokholmskoj deklaraciji prve konferencije UN-a o čovekovoj sredini 1972. Od Darvinovog i Hekelovog određenja ekologije kao nauke o odnosima između živih bića i njihove sredine. ali je stvarni tvorac moderne ekologije Čarls Darvin. savezi država. Socijalna ekologija je nastala iz humane ekologije. Termin socijalna ekologija ulazi u upotrebu 1921. Organizovan naučnoistraživački i obrazovni rad u ovoj oblasti počinje 60-ih godina 20-og veka kada se na mnogim univerzitetima u svetu osnivaju centri za edukaciju u ovoj oblasti. UN su usvojile “Program za čovekovu sredinu” (UNEP) kojim se usmerava svest javnosti na opasnost koja preti čovečanstvu zbog narušavanja ekološke ravnoteže.Naučna proučavanja ekoloških problema veoma su značajna osnova u saznavanju ekoloških zakonitosti koje vladaju u prirodi jer pružaju mogućnost usaglašavanja društvenog razvoja sa prirodnim zakonitostima i pružaju čoveku mogućnost da zaštiti svoju sredinu. . . sredinom 60-ih godina 20-og veka. . i pošto se ona nije bavila uspostavljanjem i održavanjem ravnoteže između prirodne i socijalne sfere nastala je soc. koja se određuje u najopštijem smislu kao nauka o međusobnom dejstvu društva i prirode. Kao rezultat globalne saradnje među državama nastaju brojna dokumenta koja se bave pitanjima zaštite čovekovog prirodnog okruženja.ekološke ravnoteže u prirodi. Na razvoj socijalne ekologije je uticalo interesovanje sociologije za probleme čovekove sredine. . Sociološki pristup međunarodnoj saradnji podrazumeva globalni pristup u očuvanju ekološke ravnoteže u prirodi kao jednom od najznačajnijih uslova opstanka svetskog društva. uglavnom su polazili svi teoretičari koji su se bavili izučavanjem ekologije. godine. globalne kompanije. Od tada pa do sada je doneto mnogo takvih dokumenata. .Na nivou UN rešavaju se brojni ekološki problemi. Reč ekologija prvi je upotrebio Ernest Hakel (ekologija = oikos = dom). Ostvaruje se sa pravnog. Nauka i zaštita životne sredine . Ovakva naučna saznanja su značajna za zaštitu i unapređenje kvaliteta čovekovog života. ekonomskog.Velika pažnja se posvećuje obrazovanju za zaštitu čovekove životne sredine.Rešavanje problema i krize čovekovog prirodnog okruženja. . Međunarodna saradnja u zaštiti životne sredine . gdoine i podrazumeva ekološki način posmatranja ljudskog društva i to u procesu planiranja i razvoja velikih gradova. U svom istorijskom razvoju ekologija promenila svoja osnovna polazišta. posebno nude UN. jer se došlo do saznanja da su poremećaji u prirodi posldeica poremećaja odnosa koje čovek stvara u društvu. ekologija.Ekologija je nastala iz potreba bioloških nauka. civilizacijskog. 41.

1976. Doneta je: . 1997. . Usvojene su: 1) deklaracije o ljudskim naseljima.. 1992.). .Druga konferencija UN o zivotnoj sredini i razvoju (Rio de Zaneiro. Uz učešće 112 država osnovni zaključak je da je zaštita životne sredine prvenstveni interes ukupnog čovečanstva i da zato sve države moraju da daju svoj doprinos. postoje brojne strategije o upravljanju otpadom: . UN za poljoprivredu i ishranu – zalaže se za racionalnu upotrebu i zaštitu voda . 2) akcioni plan za razvoj aktivnosti u cilju zaštite čovekove sredine .Osnovni razlozi neusaglašene međunarodne saradnje su uglavnom u suprotnim interesima između pojedinih razvijenih i nerazvijenih zemalja. polako se prevazilaze političke razlike koje postoje između pojedinih zemalja u cilju traženja rešenja za nagomilane ekološke probleme. razmenu otpadnog materijala… . Problemima zaštite čovekove životne sredine bave se i pojedine specijalizovane agencije Ujedinjenih Nacija: .). 2) Rio deklaracija o životnoj sredini i razvoju. životne sredine i opasnostima koje životna sredina može imati za čovekovo zdravlje. a 1990 “Strategija o upravljanju otpadom”.Nemacka. 1991.Nezavisna konferencija o životnoj sredini (Kina. Tako npr.Samit u Njujorku. Zakljuceno je da je postojeća tehnologija veliki zagađivač i da razvijene zemlje moraju da omoguće razvoj nerazvijenih zemalja na račun sopstvenih resursa. i 4) konvencija o biodiverzitetu.1) koncepcija održivog razvoja – ovaj koncept podrazumeva ravnotežu između potrošnje resursa i sposobnosti prirodnih sistema da zadovolje potrebe budućih generacija. Medjutim u savremenom svetu je sve više prihvaćeno saznanje da ekološke krize i katastrofe mogu dovesti do uništenja čovečanstva.). 1982.1) deklaracija Dai-Dong obuhvata i predočava zavisnost prirodnog i društvenog sistema.MOR – Medjunarodna Org. 1972.FAO – Org. . . . . a takođe se i pojedine države pojedinačno bave određenim ekološkim problemima. 43. posebno kada je u pitanju izvoz prljavih tehnologija. podstiče i ostvaruje aktivnosti u oblasti naučnih proučavanja ekoloških problema i zaštite čovekove sredine. .Prva konferencija UN o covekovoj okolini (Stokholm. Usvojeni su: . 2) preporuke za međunarodnu saradnju u cilju unapređivanja uslova življenja u naseljima. u drugoj fazi sve ambalaže moraju da se vrate u prodavnice.Prva konferencija UN o obrazovanju (Tbilisi. neetičnost izrabljivanja prirodnih resursa siromašnih zemalja od strane bogatih zapadnih zemalja. Odnos društva prema čovekovom prirodnom okuženju . Ova predviđa razvoj novih tehnologija za reciklažu i ponovnu upotrebu otpada. i zato sto su ekološki problemi postali globalni problemi koji karakterišu savremeno društvo. Ekološke krize su postale bitno obeležje savremenog društva. je donet “Zakon o reciklazi otpada”.Prva konferencija UN o ljudskim naseljima (Vankuver. pa spaljivanje ili zakopavanje otpada.SZO – Svetska Zdravstvena Org. 1977. .U zaštiti i unapređenju čovekove životne sredine sve značajniju ulogu ima i saradnja država u pojedinim regionima. Usvojena je: 1) deklaracija o obrazovanju u čovekovoj okolini . Na konferenciji su doneta odgovarajuća dokumenta: 1) deklaracija o čovekovoj okolini. .UNESKO – razvija. a u trećoj fazi sva roba koja ne može više da bude u upotrebi neće se koristiti. Rada – bavi se problemima radne sredine i ukazuje na njenu povezanost sa životnom sredinom i na povezanost problema zagađivanja u životnoj i radnoj sredini.SAD – u Kaliforniji je donet program upravljanja otpadom.EU – 1989 je donet “Zeleni dokument”.Ugrožavanje čovekove prirodne sredine je značajan problem savremenog sveta. 3) konvencija o promeni klime.). Ovaj samit se bavio polotičkom i ekonomskom realnošću u visokorazvijen i u zemljama u razvoju.). Osnovni cilj ovog programa je ponovna upotreba pa onda reciklaža. i on polazi od toga da ono što je otpad za jedan posao i kompaniju. – bavi se pitanjima zaštite zdravlja. za neki drugi posao i kompaniju je sirovina. po kome se u prvoj fazi u ponovnu upotrebu vraća sve ono što je otpad.

potrebna je takođe i planska ljudska aktivnost koju će društvo usmeravati na osnovu naučnih saznanja. proizvodnja koja je zasnovana na razvijenim proizvodnim snagama nije vodila računa o zakonitostima koje postoje u prirodi. . 4) iscrpljivanje energetskih izvora. . postoji način primene ovog koncepta u organizacijama i on podrazumeva donošenje pojedinačnih odluka kojima će se štititi prirodna sredina. zagađene prirodne sredine. koje su prinuđene da uvoze ovu tehnologiju zbog raznih ekonomskih i finansijskih problema. i tu industrija hartije dobija veći značaj…). demografske ekspanzije… . na nekim tržištima kupci traže proizvode koji se lako mogu reciklirati. jer preduzeća nisu bila voljna da snose troškove za održivi razvoj ako njihova konkurencija iz drugih država (koje imaju slobodniju regulativu u ovoj oblasti) ne mora da snosi te iste troškove. Ovaj koncept je teorijski zasnovan na 3 ekonomska koncepta: a) koncept neopadajućeg bogatstva – odnosi se na održavanje prirodnog bogatstva (pored već stvorenog društvenog). Prema ovom modelu organizacije treba da se bave onim aktivnostima koje usaglašavaju prirodnu delatnost sa ekološkim aktivnostima. Ovaj stav je veoma podsticajan jer traži od firmi stalnu inovativnost. b) koncept neopadajućeg prirodnog bogatstva – koje se konstantno mora održavati.Narušavanje ekološke ravnoteže u razmerama koje dovode u pitanje opstanak života na Zemlji je započeo industrijalizacijom. prema Danilu Markoviću su: 1) brz i nekontrolisan prirodni priraštaj stanovništva. . zbog čega i dolazi do energetske krize. Međutim.Kako bi ovaj koncept (okvir) održivog razvoja bio prihvaćen u praksi. U industrijski razvijenim zemljama. znači ukoliko se ostvaruje određena korist od bilo koje regulative u ovoj oblasti. Tako organizacije preuzimaju ulogu usmeravanja aktivnosti u očuvanju čovekove prirodne sredine i svojim akcijama bitno utiču na upravljanje čovekovom prirodnom sredinom. U tom smislu definisani su okviri za procenu preduzetih akcija o očuvanju prirodne sredine. 2) tržišni stav – njime se zadovoljavaju potrošaci koji od proizvođača traže da njihovi proizvodni procesi odgovaraju određenim ekološkim standardima (npr. ekološki problemi se regulišu tako što se ekonomski troškovi uračunavaju u troškove proizvodnje. Medjutim. Prema Stoneru mogu se izdvojiti dva okvira za razmisljanje o prirodnoj sredini: okvir trošak korist i okvir održivog razvoja.Najznacajniji globalni ekološki problemi u savremenom drustvu. 1990 je pri UN formiran Poslovni savet za održivi razvoj koji je trebao da razradi aktivnosti preduzeća. 1) okvir trosak-korist (Cost-Benefit Framework). 5) razvoj tehničko-tehnoloških sistema koji dovode do zagađivanja prirode.Ispoljavanje ekoloških problema nije u svim zemljama isto.. . a obuhvata: 1) legalni stav – organizacije koje prihvate ovaj stav su dužne da primenjuju sve zakonske propise o zaštiti prirodne sredine. Po Frimenu. Osnovna karakteristika ovog načina razmišljanja o ekološkim problemima se odnosi na to da propise i regulativu o prirodnom okruženju treba primeniti samo onda kada dobit nadmašuje troškove. praktična primena nije dala očekivane rezultate. zakonitostima biosfere čime je narušen i osnovni ekološki princip. 3) iscrpljivanje sirovinskih izvora. Moderna industrija je glavni i osnovni uzrok ekoloških problema. kada su troškovi veći od koristi.Ekološka kriza je uslovljena i globalizacijom ekonomske proizvodne aktivnosti koja je rukovođena ostvarivanjem profita. Ovakav način razmišljanja i praksa doveli su do narušavanja ekološke ravnoteže u prirodi jer su ispuštene iz vida činjenice da se ekonomski interesi ne bi mogli ni ostvariti da nema zdrave prirodne sredine.Upravljanje društvenim razvojem u pravcu koji neće narušiti ekološku ravnotežu u prirodi podrazumeva konkretne aktivnosti menadžera i menadžmenta u organizacijama. radi kvalitetnijeg života. čiji resursi u suštini čine osnov proizvodnje. Pirsu i Dodu. i c) pristup elastičnosti.Potrebno je definisati ciljeve društvenog razvoja koji treba da bude usaglašen sa ekološkim zakonima koji vladaju u prirodi. 44. Naime. a sve u cilju očuvanja prirodnih bogatstava. onda ova regulativa/propis/deklaracija nema svoju primenu. . Upravljanje prirodnom sredinom . 2) okvir održivog razvoja. i ovaj pristup je nazvan “nijanse zelenog”. zalaganja idu u pravcu njene primene. a takođe one izvoze svoju zastarelu tehnologiju u nerazvijene i zemlje u razvoju. 2) proizvodnja koja ne vodi računa o uslovima prirodne sredine.

pri čemu je ta obaveza i odgovornost mnogo veća od one koju propisuje zakon i drugi propisi iz ove oblasti.Poslovna etika i etika zaštite čovekove prirodne sredine se nalaze u neraskidivom odnosu. ne treba zlostavljati životinje ili ih koristiti u nevažnim eksperimentima. Etika zaštite životne sredine . . treba poštovati planetu…. dok se drugi tome suprotstavljaju. čak i ako ne krši ni jedan zakon o zaštiti životne sredine. za korišćenje materijala koji može da se reciklira. Rasprave se vode i oko moralnog odnosa potrošača prema proizvodima koji ugrožavaju životnu sredinu.Postoji nekoliko principa etičkog poslovanja: 1) minimalistički princip / princip štete – podrazumeva sprečavanje uzroka koji dovode do neopravdane štete. . . kao sastavni elementi ekosistema. za traženje investitora koji bi ulagali u “zelene kompanije”… 4) tamnozeleni stav – zasniva se na tzv. .Rukovodioci organizacija sve više češće se priklanjaju stavu da je dobra etika dobra za poslovanje. niti utvrdili precizne metode koje bi dale jasan odgovor na pitanje kako ostvariti pretpostavke za kvalitetnijim načinom života. . Ovaj stav ostavlja pitanje kako bi se upravljalo organizacijama. društvena i lična odgovornost… . do koga se mora doći bez obzira na moguće posledice u narušavanju ekološke ravnoteže i ugrožavanju čovekove sredine.Do sada ni društvo ni organizacije nisu dali konačne odgovore o tome ko je odgovoran za zaštitu čovekove životne sredine. 3) biocentrični princip – zasniva se na naturalističkom pristupu da moralnu vrednost imaju sva živa i neživa bica. Ovaj princip koristi Norman Bouvi. Jedni tvrde da upravljački procesi nemaju obavezu u zaštiti životne sredine (bar ne veću od one koju od njih zakon zahteva). “dubokoj ekologiji”. Glavni problem je taj što se u prvi plan ističe profit. po kome se od poslovanja zasnovanog na principu štete zahteva da pronađe načine sprečavanja moguće štete. ali je on u svakom slucaju izazov za buduce generacije. 45. 2) naturalistički princip – po njemu neživa priroda ima svoju unutrašnju i moralnu vrednost. a njemu se suprotstavlja Robert Frederik. Ovako je korporativna etika veoma bitna za opstanak i profitabilnost. podiže produktivnost i izgrađuje dugoročni uspeh.3) stav interesnih grupa – nadovezuje se na tržišni stav i dopunjuje ga. jer pored potrošača postoje i interesne grupe koje traže od organizacija postovanje standarda o okruženju. Ovakav Frederikov stav se podudara sa humanističkim principom etike zaštite životne sredine. i ona se zasniva na moralnoj odgovornosti čoveka da ne ugrožava sredinu u kojoj živi. Postavljaju se pitanja dvojnosti moralnih stavova kupaca.Etika zaštite životne sredine podrazumeva zaštitu ukupnog čovekovog okruženja kao okvira njegovog života. ne treba eksploatisati prirodna bogatstva radi lične koristi. jer ona stvara profit. jer nužno je pomiriti dva osnovna cilja – profit i ispoštovati nametnuta pravila o zaštiti čovekove prirodne sredine. što podrazumeva da menadžment i menadžeri imaju obavezu i moralnu odgovornost da zaštite čovekovu prirodnu sredinu. jer samo tako ostvaruje uslove za kvalitetniji način života. po kome bi se živelo u većoj harmoniji sa planetom Zemljom. po kome poslovanje ne krši ovaj princip sve dok poštuje zakone o zaštiti životne sredine. i to čine da bi pridobili nove klijente.Rasprave koje se vode o ovom pitanju odnose se na moguće načine upravljanja koji bi zadovoljili kriterijume o očuvanju prirodnog okruženja i tako unapredili kvalitet čovekove prirodne sredine. zalažu se za obrazovanje zaposlenih u vezi ekoloških problema.

koji se ispoljava kroz transnacionalne korporacije i koji stvara nove uslove za ostvarivanje svojih interesa. kao i nove podele rada koja je pratila ovaj razvoj. Globalizacija – pojam.Globalizacija kao savremena društvena pojava. U tom smislu. ograničenje ribolova. npr.Najznačajniji faktor globalizacije je ekonomski faktor. Termin “globalizacija” se odnosi na ujedinjavanje čoveka u jedno jedinstveno svetsko društvo. što znači da zaštita životne sredine podrazumeva smanjenje zagađenja. a umesto njih nastaje viša forma društvene zajednice – čovečanstvo kao jedno jedinstveno društvo. Termin “međunarodni” podrazumeva odnos između suverenih država.Postoje 2 pristupa o tome šta čini suštinu etike zaštite životne sredine. što za posledicu ima zaoštravanje odnosa. smanjenja zaliha sveže vode za navodnjavanje. političkog. ekološkog. Humanisti ističu da milioni ljudi na Zemlji žive u siromaštvu. . da je veliki problem rast stanovništva. . uzroci i posledice . a karakterišu se kao: 1) duboka ekologija – polazi od toga da treba zaštititi sve ono što ima vrednost po sebi i u sebi jer će tako svet biti bogatiji. Na taj način su različite nacije bile upućene na saradnju. poslovne aktivnosti koje neće ugroziti prirodno okruženje. 46. problem zagađene reke može se korigovati samo ako se utvrdi da je načinjena šteta ljudima koji tu reku koriste – znači on polazi od čovekovog licnog interesa.Uglavnom. globalni problemi se moraju rešavati na globalnom nivou. borba za ostvarivanjem prava za slobodnim nacionalnim i kulturnim razvojem. etičkog i naučnog pogleda na svet. . da se smanjuju prinosi. pošumljavanje. . potrebe za novim institucijama koje će se ovim pitanjima baviti i koje će počivati na jasno definisanim etičkim principima. je posledica razvoja proizvodnih snaga i sredstava komunikacija. Ti njihovi međusobni odnosi se uspostavljaju jer proizvodnja prevazilazi nacionalne granice pošto ne može da podmiri potrebe u sirovinama (ili u finalnim proizvodima).Globalizacija se sa sociološkog aspekta može odrediti kao društveni proces povezivanja konkretnih društava u odnose međuzavisnosti i kulturne povezanosti tako da nastaje jedinstveno svetsko društvo i . da dolazi do smanjenja obradivog zemljišta. sukob oko svetske dominacije. i tada nacionalne barijere nestaju.U sociološkom definisanju globalizacije kao društvenog procesa se polazi od njenog određivanja sa ekonomskog aspekta. nestaju mnogi oblici biljnog i zivotinjskog sveta… .Kvalitetniji način života počiva i na principima humanizma kao filozofskog. 2) površna ekologija – njene pristalice zastupaju suprotno stanovište od pristalica duboke ekologija. da žive u bednim sanitarnim i zdravstvenim uslovima.4) homocentrični princip – posmatra moralnost iz ugla ljudskih bića i njihovih potreba. 2) borba za oslobođenje od svih oblika ekonomske i političke zavisnosti. . razne načine stvaranja i razvijanja alternativnih goriva. sa ovog principa.Sadržaj i posledice globalizacije mogu se bliže odrediti sa različitih aspekata – ekonomskog. u svim oblastima društvenog života. nauke i tehnike. rasne. i ovako određena globalizacija uključuje u svoj sastav globalizaciju komunikacija. savremene države se organizuju u blokove.Termin “globalizacija” je zamenio termin “međunarodni” i to u samoj svojoj suštini. . nacionalne. religiozne i blokovske barijere. Sociološki pojam globalizacije . sve načine zaštite nestanka već ugroženih vrsta. civilizacijskog i sociološkog… 47. ali je potrebno i njeno određenje sa šireg naučnog stanovišta. .U tako ujedinjenom čovečanstvu postoje suprotni interesi između pojedinih država. šumska prostranstva. dolazi do globalnog zagrevanja planete. pod globalizacijom se podrazumevaju određeni društveni procesi koji sve više imaju svetski karakter bez obzira na geografske. gladi i bolesti. da je njihova ishrana siromašna. podelu sveta. 2 osnovne protivrečne tendencije (posledice) koje utiču i određuju ostale protivrečnosti savremenog društva su: 1) povezivanje sveta u jednu ekonomsku celinu – naime.

U: 1) širem smislu – podrazumeva povezivanje nacionalnih privreda u jednu jedinstvenu svetsku privredu.Za rešavanje globalnih problema savremenog društva ne postoji ni opšta saglasnost ni potpuna saradnja. . samo što se razlikuju po tome kako i na koji način to treba učiniti. u demokratskom postupku. Politički aspekti globalizacije . Blok i Kastel. multinacionalne saradnje i razvoja sa globalnim programima koje zastupaju brojne globalne organizacije. kao i promene koje bi .Sa ekonomskog aspekta globalizacija se može posmatrati u užem i širem smislu. Po jednom shvatanju. kretanja kapitala u vidu stranih direktnih investicija. usluga. menjanje oblika kretanja robe. 2) uspon azijskih tigrova – vodeće zemlje sveta preusmeravaju svoje proizvodne aktivnosti prema Aziji gde je radna snaga jeftinija a radnici relativno dobro obučeni. takođe dolazi i do ugrožavanja kulturnih identiteta i suverenosti država. jer su moderne tehnologije dovodile do značajnih promena u procesu rada i radnoj sredini. Naučni pristup u istraživanju ovako značajne i složene pojave je veoma važan jer bi se mogle predvideti i posledice budućeg razvoja društva. .Shvatanja o povezivanju globalizacije sa novim svetskim poretkom nisu naučno potkrepljena. Osnovni globalni problemi su oni koji proizilaze iz ravoja tehnike i tehnologije i oni koji nastaju sa političkom podelom i političkim odnosima u savremenom društvu. globalizovani svet treba urediti stvaranjem međunarodnih organizacija i institucija. kao i rezultat praktičnog pristupa opravdanja određenog političkog ponašanja ili političke situacije u pojedinim zemljama. Svetska tržišta rade na tome da primoraju vlade da teže monetarnoj i fiskalnoj politici koja promoviše nisku inflaciju. niti zasnovana na naučnom proučavanju. 48. Smisao globalizacije sa ekonomskog aspekta podrazumeva 3 osnovna procesa: 1) porast svetske proizvodnje – preduzeća sve više koriste informacione tehnologije kako bi povećala svoju proizvodnju u onim zemljama u kojima su cene niske. . Ističe se da su to putevi demokratskog dijaloga i solidarne saradnje. čine se pokušaji sagledavanja budućeg razvoja društva i traže se putevi kojima bi se ostvarilo povezivanje i objedinjavanje čovečanstva. Ekonomska globalizacija . 50. znanja. Sve vise se kreću finansije. na celu sa ekonomski najrazvijenijom i politički najmoćnijom državom. tehnologije. uz postovanje i očuvanje nacionalnog i kulturnog identiteta svakog učesnika i uz postojanje ravnopravnosti svih subjekata.Sa globalizacijom je takođe došlo i do brojnih socijalnih problema. Ovakva shvatanja su uglavnom rezultat ideoloških orijentacija različitih autora.U razmatranjima globalizacije sa političkog aspekta.Oba shvatanja polaze od toga da savremeni globalizovani svet treba urediti stvaranjem novog svetskog poretka. Globalizacija i novi svetski poredak . ali je po tom pitanju veoma bitno naučno proučavanje globalizacije i sociologija čiji kritički stav o budućnosti čovečanstva i naučnim predviđanjem treba da ukaže na zakonitosti u razvoju društva. svojina i kontrola aktive kao nematerijalni kapital – i sve to je posledica oštre podele sveta. Po drugom shvatanju. Ovde se pod globalizacijom podrazumeva mikroekonomski proces čiji su nosioci preduzeća kroz prekograničnu kooperaciju. 2) užem smislu – se podrazumeva poslovanje preduzeća. ili putevi kojima bi se nametala volja i hegemonija vlasti jakih i moćnih na čelu sa najrazvijenijom zemljom (pa se ovde posebno spominje dominacija Amerike i njena težnja da vlada svetom).svest o pripadnosti tom društvu. Dolazi do saradnje društava. i ovde se podrazumevaju svi oblici ekonomskog povezivanja između nacionalnih privreda i to preko svetskog tržišta. usporen ekonomski razvoj i obuzdavanje deficitnih troškova. znanje. globalizovani svet treba urediti stvaranjem novog svetskog poretka u kome bi odlučivale najrazvijenije i politički najmoćnije države. 3) razvijanje svetskih tržišta – čiji su kritičari Harvi. - 49.

nove tehnologije i promene u procesu rada i upravljanja .Uzroci koji su doveli do ovakvog stanja se mogu naći u razvoju novih tehnologija – razvoj mašinskog sistema. Takođe je ubrzan proces globalizacije. U ovakvoj globalnoj ekonomiji vodeću ulogu imaju oni koji imaju moć koja je zasnovana na znanju i kapitalu. treba da pruži sociologija. . 51.a evidentno je i postojanje ugrožavanja i narušavanja kulturnog identiteta nekih naroda.Nastaje nova međunarodna podela rada na bazi novih mogućnosti koncentracije i centralizacije kapitala kao i znanja i u tim okolnostima nastaju multinacionalne kompanije. omogućen je daljinski nadzor menadžera nad radom radnika. predavanja i održavanja ideja. Nove tehnologije karakterišu skraćeni životni ciklusi. nacije i narodi međusobno povezani i zavisni. povećanje kvaliteta proizvodnje kao i produktivnosti rada – ovako su nove tehnologije dovele do značajnih promena u procesu rada. Globalizacija i kulturni identitet . socio-kulturnog i političkog sistema u kome su države. i on je određen kulturom kao i njegovom tradicijom. . informacione tehnologije. a nove tehnologije pružaju nova sredstva komunikacije za efikasno i efektivno kontrolisanje svetskog tržišta rada. i mikroelektronika koja predstavlja razvoj treće tehnološke revolucije. Globalizacija ekonomskog zivota se ispoljava preko velikih korporacija i banaka. i da njihovi narodi izgube svoj kulturni identitet. dolazi do promena u komunikaciji među učesnicima u procesu rada. U takvom društvu postoje uslovi za dominacijom ekonomski najjačih. što opet dovodi do novih problema u ujedinjenom čovečanstvu.Globalizaciju je moguće posmatrati i sa civilizacijskog aspekta. .U ujedinjenom čovečanstvu postoji potreba da se očuva samostalnost i suverenost nacionalnih država bez obzira na različite stepene njihove ekonomske razvijenosti i njihove nezavisnosti. Globalna kultura je kultura neke političke zajednice (države) ili etničke zajednice (nacionalna kultura). Sadržaj kulturnog identiteta pojedinih naroda je izraz njihovog kolektivnog stvaralastva. Rad sve više zavisi od računara. i globalizacije nastaju velike promene a sa njima i globalni problemi kao sto su ekološka kriza.U pojmovnom određenju kulturnog identiteta polazi se od kulture kao ljudskog stvaralaštva koje rezultira materijalnim i duhovnim tvorevinama. . imaju sposobnost prilagođavanja brzim izmenama i novim zahtevima proizvodnje. čime mašine zamenjuju ne samo čovečije fizičke već i njegove umne sposobnosti. To je proces prenošenja. obrazaca i modela sa jedne na drugu generaciju. Globalizacija.U tesnoj vezi sa kulturom se nalazi tradicija. Odgovor na pitanje šta te promene sa civilizacijskog stanovišta znače za razvoj društva.mogle nastati sa stanovišta zakonitosti civilizacijskih promena u ljudskom društvu u celini. znanja i kapitala i nastaje globalizacija ekonomije. Korišćenje kompjuterske tehnologije menja iz osnova čovekov odnos prema radnoj delatnosti. Tako je kultura ljudski način postojanja ili života.Nove tehnologije se zasnivaju na principima funkcionisanja proizvodnje koji imitiraju rad čovečijeg mozga.Kulturni identitet naroda je identitet po kome se jedan narod razlikuje od drugog. vrednosti. kriza u oblasti ekonomskog života. . automatizacija. tako da opstanak nacionalnih država predstavlja polaznu pretpostavku očuvanja kulturnog identiteta pojedinih naroda. što dovodi u pitanje njihovu ekonomsku i političku samostalnost i očuvanje njihovog kulturnog identiteta.Globalizacija je kao proces ujedinjavanja čovečanstva. snižavanje troškova proizvodnje. međutim treba imati u vidu da ne postoji samo jedna civilizacija već više njih koje se nalaze u sukobu. U tom odnosu novih teh. tako da se i razvoj globalnog komunikacionog sistema nalazi izvan kontrole pojedinih država. 52. u političkim odnosima i na nacionalnom i međunarodnom planu . čime se ugrožava ekonomski razvoj slabijih. . polozaju čoveka u radnoj sredini i u procesu upravljanja. jedinstvo ekonomskog. što dovodi do realne opasnosti da pojedine države budu ograničene u svom suverenitetu. .

dobavljačima. za šta se koristi termin transnacionalni menadžment. a u takvim uslovima se smanjuje mogućnost zapošljavanja. konkurentima. jer organizacije koje svoj uspeh i profitabilnost orijentišu samo ka nacionalnom ili lokalnom tržištu ne mogu opstati i zato one svoje poslovne aktivnosti vezuju za svetsko tržište. jer tehnološki napredak sve više smanjuje potrebu za radnom snagom. ovim promenama se pojedinačna društva moraju prilagoditi a posledice tih promena prevazići i ukloniti. Stvaranje modernih tehnologija i elektronskih sredstava komunikacije uticalo je na promene u procesu rada i na promene u procesu upravljanja. na njihovu materijalnu egzistenciju i socijalnu sigurnost. To su: 1) blizina – faktor koji doprinosi bližoj saradnji menadžera sa potrošačima. . Globalizacija je uticala i na povećanje značaja i obima međunarodne tržišne konkurencije jer dolazak konkurencije iz sveta remeti odnose na domaćem tržištu i ugrožava pozicije domaćih organizacija. sve više zamenjuju globalna preduzeća i nacionalne granice u svetu biznisa sve više nestaju.sa procesom globalizacije nastaju i sistemi u kojima se ujedinjuju kapitali. međuzavisnost procesa globalizacije i procesa rada stalno raste.Postojeći oblik trgovine u uslovima globalizacije predstavlja trgovinu onim što ne postoji. upravljanje koji se širi na manipulisanje novcem i na sagledavanje viška zaposlenih. brzem transportu sa jednog na drugi kraj sveta.Zahvaljujuci modernim tehnologijama u savremenom globalizovanom svetu smanjena je razdaljina između proizvođača i korisnika određenih proizvoda. Podrazumeva se širenje menadžerskih aktivnosti na više različitih država. Ova pokretljivost ima pozitivne i negativne posledice koje se ogledaju u ugrožavanju psihofizičkog integriteta čoveka i individualnosti pojedinih naroda. Danas multinacionalne org.Globalizacija je značajno uticala na savremeni menadžment. . Težnja za profitom i što nižim troškovima proizvodnje dovodi do seljenja tehnologija iz razvijenih u manje razvijene zemlje sveta. a globalni menadžment dobija svoje pravo mesto i značaj. 2) lokacija – faktor koji se odnosi na integraciju različitih organizacionih operacija. stvaraju strategije… . utiču na nove oblike upravljanja. Globalni menadžment ima različite poslovne forme: 1) direktni i indirektni uvozno-izvozni poslovi zbog kojih se otvaraju predstavništva i zastupništva.Proces globalizacije je uticao da se 3 međusobno povezana faktora ujedine i da tako ujedinjeni karakterišu savremeni menadžment. Promene u procesu rada koje nastaju razvojem moderne tehnologije utiču i na socijalni status pojedinaca. koja dobija globalni karakter i koja se povećava. čime poseban značaj dobija menadžment. . Naravno. Uticaj globalizacije na menadžment . ostvaruju se zajednička ulaganja. 53. tako da se roba koja se proizvodi u jednom delu sveta korsti i u drugom.Razvojem međunarodnih organizacija dolazi do razvoja međunarodnog menadžmenta. ukidaju se čvrsti odnosi valuta i kontrole kapitala u medjunarodnoj delatnosti čime je finansijska delatnost uspela da se osamostali od privredne delatnosti. ustupaju se razni dugovi. . U ovim okolnostima.Sva 3 faktora koja prate globalizaciju u međunarodnom poslovanju usko su povezana sa pojmom konkurentnosti.Između globalizacije. oblicima davanja prava da se koristi ime. Reč je o nezaposlenosti. 3) stav – To je faktor otvorenosti i on podrazumeva otvorenost prema međunarodnom i globalnom menadžmentu. jer se tu razmenjuju ugovori koje tek treba zaključiti ili koji su tek u fazi projekta. rada i upravljanja postoji višestruka povezanost.. sklapaju sporazumi o licencama. ali u isto vreme je pružena šansa domaćim organizacijama da se oprobaju na svetskom tržištu. a ove promene se ogledaju u položaju čoveka u procesu rada. . .

a ove promene se posebno odnose na jačanje konkurencije. zbog jeftinije radne snage. .Savremeni globalni menadžment doživljava značajne promene i u sferi upravljanja organizacijom u okviru jedne zemlje. povećavanje jaza između bogatih i siromašnih. širenje i osvajanje novih tržišta. komunikacije. ekonomskih. Sve te različitosti su karakteristika svih faza menadžment procesa. 2) funkcionalistički – temelji se na shvatanju organizacije kao socijalnog fenomena reda. neizvesnost u odlučivanju. i uglavnom obuhvataju sledeće elemente: 1) sadrzaj. materijala. neoklasična forma globalnog menadzmenta uticala je na praksu otvaranja međunarodnih organizacionih delova u drugim zemljama. dok je cilj istraživanja kulture njena spoznaja jer ona nema nikakvu posebnu funkciju. stopa inflacije. kultura. produbljivanje protivrečnosti između mocnih i onih koji to nisu… 54. i na objašnjenja zašto se nešto radi.Šajn razlikuje 3 osnovna elementa kulture jedne organizacije i to su: 1) primarni faktori – odnose se na vidljive strukture i procese u organizaciji. novih potrošača. . veći stepen rizika. sirovina. dominiraju 2 osnovna pristupa u organizacionoj teoriji.Definicije korporativne kulture su brojne. energije. mediji… . čime je proizvodnja postala efikasnija. sirovine. carine. po Hajnenu. postoje različiti pristupi u donošenju odluka. 3) način nastanka koji se odnosi se na proces njenog nastanka. planiranje postaje složenije. Npr. materijali. sredinom 80-ih godina. obuhvata više nivoa. pa je zato organizacija u stvari kultura čiji sadržaj čine simboli koji manifestuju određena značenja za sve članove organizacije. Konta i Dirkema: 1) interpretativni – temelji se na subjektivističkom shvatanju da se svet može tumačiti ali se ne može menjati. da vode računa o ekonomskim faktorima . norme. Pojam korporativne kulture . da poznaju kulturne obrasce i nacionalnu kulturu. konkurencija. usluge. pravnih i posebno kulturnih faktora. . . s tim što se uvek moraju poznavati propisi. To su proizvodi. tj. 2) karakter koji upućuje na socijalni karakter kulture u smislu da je ona obeležje grupe. stabilnost poslovanja.Koncept korporativne kulture nastaje prvo u Americi i to uvođenjem kulture u organizaciona istraživanja i menadžment teoriju.U savremenom pristupu konceptu korporativne kulture. Pojam korporativna kultura. ciljeve i filozofiju organizacije. koji se odnosi na vrednosti. obuhvata i odnosi se na svaki oblik organizacije u vlasništvu akcionara kojom upravljaju plaćeni menadzeri. lako ih je uočiti. rezultat zajedničkog iskustva. lokalni običaji. kultura organizacija. 2) proklamovane vrednosti – odnose se na strategiju.Menadžment u uslovima globalizacije ima svoje pozitivne i negativne efekte: 1) prednosti su veća profitabilnost. pa u tom smislu ona ima kulturu čija je funkcija da integriše i stabilizuje organizacije. pri čemu do izražaja posebno dolaze one specifičnosti koje se ogledaju u različitostima političkih. a zasnivaju se na pristupima Hegela. i 4) uticaj koji se odnosi se na ponašanje članova organizacije. politički odnosi… 2) slabosti su težnja ka svetskoj dominaciji pojedinih zemalja i organizacija koje negiraju pojedine kulture i nacije. ponašanje članova grupe. da u promenama obezbedi uslove njihovog boljeg funkcionisanja. osnovna načela i simbole.2) global sourcing. krediti. iznalaženje novih izvora kapitala. Lideri moraju da raspolažu velikim tehničkim znanjima.troškovi radne snage. ali ih je teško odrediti. tj. . Fihtea.

Pod multikulturalizmom se podrazumeva uvažavanje postojanja različitih kultura. kulture su menadžerska briga o samom sebi. . moći) – podrazumeva distribuciju moći.one se prenose i kao tradicija i ostaju nepromenjene. Po njima postoje 2 nivoa kulture koji utiču jedan na drugi: 1) nevidljivi – to su vrednosne orijentacije koje poštuju svi zaposleni. drustvenoekonomski. Po njima. grupa i pojedinaca. To su stilovi grupnog ponašanja. Ovde se više ceni ustaljeni proces menadžmenta koji umanjuje rizik. socijalna odgovornost…Zadatak savremenog menadžera je da spozna vrednosne orijentacije zaposlenih i da ih usaglasi sa društvenim vrednostima.Za savremeni menadžment multikulturalizam je neophodnost jer se ne upravlja na isti način u svakoj organizaciji i u svakoj zemlji. osećanja.3) osnovne premise – to su nesvesna. adekvatna nagrada za uložen trud. koji polazi od toga da se zajedničke vrednosti pretvaraju u zajedničke osnovne premise koje deluju iz dubokih slojeva podsvesti. To su stilovi ponašanja zaposlenih. 3) izbegavanje neizvesnosti – podrazumeva nivo tolerancije prema riziku kao i prema nekonvencionalnom ponasanju. korektan odnos prema zaposlenima. 55. kolektivizam – podrazumeva nivo kulture koji ističe individualnu slobodu u odnosima ili se odnosi na poštovanje grupnih interesa i dogovora. Vremenom su se vrednosti i vrednosni sistemi menjali. i ukoliko je ona veća onda se očekuje nejednaka raspodela moći između institucija. shvatanja. Vrednosti i norme povezuju ljude i usmeravaju ih prema određenim ciljevima.Kasnije je uvedena i 5-ta dimenzija nacionalne kulture – vremenska dimenzija. kulturni…Danas je došlo vreme vezivanja za profesiju. a osnovni faktori multikulturizma su – entitet. od kojih svaka ima svoje osnovne vrednosti i zajedničko ponašanje: 1) osnovne vrednosti prilagodljive korp. 2) individualizam. 2) osnovne vrednosti neprilagodljive korp.Koter i Hesket su doneli zaključak da korporativna kultura može imati značajan uticaj na ekonomski učinak firme. istorijskih. nacionalnih i verskih razlika. 4) kvantitativan stil života se vezuje za materijalna dobra oličena u novcu koja utiču na izvestan stepen agresivnosti u njihovom sticanju. interesnim grupama i zaposlenima. 2) distanca snage (tj. najbližim saradnicima ili o nekom proizvodu koji je značajan za tu radnu grupu. kvalitativan stil života koji podrazumeva orijentacije prema duhovnim vrednostima i odnosima među ljudima.tj.Girt Hofstejd je odredio 4 glavne dimenzije koje čine bilo koju nacionalnu kulturu: 1) individualizam – podrazumeva uvažavanje samo svojih sopstvenih interesa. .do izražaja dolazi zajedništvo. . u odnosu na promene.Za razliku od Šajna.tj. 2) vidljivi – to su norme grupnog ponašanja izražene u vidu uobičajenih i vladajućih modela ponašanja.Fons Trompenars je utvrdio 5 različitih načina ponašanja u okviru kojih pripadnici različitih kultura mogu da održavaju uzajamne odnose: 1) univerzalizam. . Kolektivizam – uvažava i posvećuje pažnju zajedničkim interesima i ukupnim društvenim odnosima u okviru jedne grupe. fizička sposobnost. socijalno i kulturno ponašanje. zbog kulturnih. poštovanje svih aktera u poslovnom procesu. Dzon Koter i Dzejms Hesket su pokušali da odrede faktore koji jednu organizacionu kulturu čine uspešnijom od drugih. postoje prilagodljive i neprilagodljive korporativne kulture. kulture su briga menadžera o kupcima. koja se odnosi na nivo jedne zajednice prema kratkoročnoj. i kao takve one predstavljaju polaznu osnovu za vrednosti i delovanje. misli. One su različite u raznim kompanijama. znanje i etiku. organizacija.Osnov korporativne kulture čine vrednosti i norme koje determinišu njeno ekonomsko. partikularizam koji se odnosi na nivo u kome kultura ističe pravila u određjenim odnosima ili koji se odnosi na prihvatanje fleksibilnosti u datoj situaciji. Kultura i multikulturizam . . tj. starost… . bez pogovora prihvaćena verovanja. Visok stepen izbegavanja neizvesnosti odnosi se na one kulture u kojima se oseća neprijatnost pri susretu sa neizvesnim situacijama. dugoročnoj orijentaciji. pol. . iz različitih razloga – generacijski. rasa.

Ova menadžerska aktivnost je veoma složena jer obuhvata mnoštvo elemenata. . 4) specifično. Za uspešan menadžment kulturne različitosti veoma je važno menadžersko obrazovanje. manjina. i to je pojava koja bitno utiče na savremeni menadžment. onda dolazi do slabog učinka na polju integracije radnika.Istražujući pitanja i probleme upravljanja kulturnom raznolikošću u cilju poboljšanja učinka organizacije. Ouči je tvorac teorije “Z” koja je nastala kao rezultat kombinovanja najbitnijih faktora japanskih i americkih organizacija. difuziono – podrazumeva nivo koji je usmeren u određenom pravcu ili je pristup nekom problemu prilično slobodan i obuhvatan. jer takva fleksibilna org. . . tj. može brže da reaguje na brojne unutrašnje probleme u organizaciji kao i na probleme u spoljašnjem okruženju. koje prevaziđu ove probleme ostvaruju prednost u troškovima. nasleđeno – to je onaj nivo kulture koji se meri ili ostvarenim rezultatima ili nasleđenim stanjima. moraju se uvažavati kulturne razlike i koristiti mogućnosti koje im ta različitost pruža.posebno žena i nac. Upravljanje kulturnom raznolikošću . 2) argument nabavke resursa – ako org. 6) argument fleksibilnosti sistema – sposobnost za upravljanje različitošću povećava adaptivnost i felksibilnost u org. Značaj poslovne etike za menadžment .Menadžeri moraju da se bave pitanjima upravljanja različitostima. 5) ostvareno. 5) argument rešavanja problema – heterogenost grupa koje odlučuju i rešavaju probleme u velikoj meri dovodi do boljih odluka..Istražujući nacionalne kulture. 57. a njene osnovne karakteristike su: 1) dugoročna zaposlenost 2) odlučivanje koncenzusom (glasanjem) 3) individualna odgovornost 4) sporo napredovanje u poslu 5) kombinacija strogo formalne kontrole i samokontrola svih zaposlenih 6) usmeren specijalistički razvojni put u karijeri 7) holistički pristup koji vodi racuna o interesima organizacije. povećanja troškova.3) neutralno. ali uključuje i porodicne interese. uspeju da prevaziđu probleme multikulturalizma imaće prednost u odnosu na druge kompanije prilikom zapošljavanja radnika.tj. 4) argument kreativnosti – nivo kreativnosti org. imaće uspeh u poslovanju. 3) argument marketinga – Organizacije koje imaju uvid u kulturnu osetljivost u odnosu na druge nacionalne kulture. a org. 56. biće povećan ako postoji različitost u perspektivama i suženo polje isticanja konformizma prema normama koje su dominirale u prošlosti. Tejlor Koks je predložio 6 argumenata: 1) argument troška – ako organizacija ne upravlja pitanjima i problemima multikulturalizma na pravi način. Viljem Ouči je pokušao da napravi razliku između američkog i japanskog menadžmenta kao najuspešnijeg i najrazvijenijeg. sudara i dodira kultura.Multikulturalizam je nužna pojava u uslovima različitosti.tj. uticajno – povezana je za nivo koji ističe objektivnost ili više emocija i subjektivni nastup kao značajno uticajan.

osnovne vrednosne sisteme. i na globalnom i lokalnom nivou. . 60ih i 70ih godina 20og veka ustalio se nov koncept korporativne društvene odgovornosti koji se odnosi na etičko ponašanje. kulturi usmene i pismene komunikacije – što je bitno za kontakt poslovnih partnera.Iz etičkih programa slede i etički kodeksi koji su veoma značajni za etičko poslovanje organizacija. stvarajući norme o ponašanju. kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije. na socijalne uloge i određen nivo društvene odgovornosti korporacija. društvena. 58. primenjujući načela poslovne etike na praktično poslovno ponašanje.Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i principi i pravila ponašanja zasnovani na opštoj i poslovnoj kulturi. Značaj poslovne etike je posebno vidljiv u savremenom društvu koje je opterećeno brojnim krizama i protivrečnostima. usmeravajući pojedinca na moralni odnos prema drugima. Na odnosu lične i društvene odgovornosti.Poslovna etika se kao disciplina razvijala usklađujući opšte i konkretne vrednosti. Nakon završene etičke obuke uglavnom se koriste fiktivni scenariji koji simuliraju situacije u kojima bi se zaposleni mogli naći obavljajući svoj posao (te moguće situacije se odnose na mito i nedozvoljene poklone) tako da zaposleni imaju priliku da u skladu sa konkretnom situacijom odlučuju i o tome razgovaraju sa svojim kolegama ili menadžerom. ali zato se mogu razviti određene vrednosti. knjigama i drugim materijalima iz oblasti etike. .Sa razvojem savremenog društva stvoren je novi koncept poslovnog ponašanja koji polazi od uvažavanja prava i interesa drugih i od ostvarivanja opštih društvenih interesa koji obuhvataju i kvalitetno radno okruženje u kome poslovni uspeh. .. Oni se odnose na upoznavanje zaposlenih sa člancima. Pojam i karakteristike poslovne etike . Započinje se sa edukacijom iz oblasti poslovne etike. 2) odlučivanje. koji imaju različite oblike i ciljeve. Naravno u svakoj kompaniji važi pravilo da se ne može očekivati da svi zaposleni imaju iste etičke vrednosti. kulturi govora i lepog ponašanja. tako da su se i savremene organizacije našle pred izazovom kako prevazići brojna pitanja i probleme i kako odlučiti da bi se uskladili lični interesi sa organizacionim i društveno-ekonomskim. a poslovna etika počinje da otvara pretpostavke za razvijanje nove etičke svesti učesnika poslovnog života. korporativna. kao i etičke norme koje određuju način ponašanja. i može biti korporativna društvena odgovornost.Tako etika dobija na značaju. poštovanje drugih i poštovanje vlasništva. konkurentnost i ostvarenje profita zavise isključivo od prava i dužnosti koji se primenjuju u odlučivanju. i oni se nalaze u određenoj zavisnosti od opštih kuturnih obrazaca. ili koja se neće tolerisati. Ovi elementi korporativne kulture koje treba primeniti su: držanje obećanja. . 3) korporativna kultura. Ova odgovornost može biti lična. .Pod poslovnom etikom se podrazumeva i poslovna komunikacija koja je nastala iz odnosa kulture i etike u poslovanju. pa se u tom smislu iniciraju programi za razvijanje osnovne etičke svesti. Iz njih su nastala i moralna pravila koja treba da sledi kompanija. jer se njime definišu vrednosti i na njima zasnovana ponašanja koja se ili očekuju. čije poznavanje je od značaja za razumevanje modela civilizacijskog ponašanja. ali i etičkih i verskih osobenosti. osoba se obavezuje da posao obavi i spremna je da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku.Elementi koji ulaze u sastav poslovne etike su: 1) odgovornost – lična.Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona ili korporativna kultura koja se odnosi na pravila etičkog ponašanja. pomoć drugima. . daju se primeri uspešnih odnosno neuspešnih etičkih primera. . a nastaje i poslovna etika kao posebna naučna disciplina. etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni. Znači. Etički kodeks mora da ima jasno izražene osnovne principe i očekivanja i mora se primenjivati. dobronamernost. tj.Pod poslovnom etikom se podrazumeva obaveza da se posao obavi na odgovarajući način i podrazumeva se odgovornost za njegovo neobavljanje. Etičkim kodeksom se uspostavlja viši moralni nivo u org. .Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja. zaposleni razgovaraju sa menadžerima. Poslovna kultura je veoma važna jer se temelji na opštoj kulturi. . primeri koji će razjasniti razloge primene etičkih normi i onda kada to neće doneti profit ili će ga znatno umanjiti. jer se svako rukovodi sopstvenim sistemom vrednosti i iskustvom. kao i norme etičkog ponašanja pretočene u poslovni bonton.

i zato se često dešava da ljudi upadaju u moralne dileme koje su povezane sa situacijama gde postoje alternativni izbori koji nisu u skladu sa etičkim normama. Takođe je i praktično-normativna disciplina jer se u konkretnoj praksi primenjuju ustanovljena etička pravila poslovnog ponašanja. Na etičnost u poslovanju je uticalo i čovekovo ponašanje.Oba ova principa su i danas aktuelna posebno u američkoj poslovnoj praksi.4) poslovna komunikacija – interpersonalna i odnosi sa javnoscu. . Odgovornost i etika poslovanja .Poslovna etika je teorijska disciplina koja pristupa objašnjenju različitih moralnih shvatanja o osnovnim vrednostima i etičkim principima koji se mogu primeniti na celokupnu oblast poslovanja. 2) princip preuzimanja odgovornosti je preuzet iz Biblije i počivao je na religioznim shvatanjima. stari…) direktno ili indirektno (kroz razne institucije – crkvu. uspešnom i neuspešnom poslovnom ponašanju. koji su kao pisani standardi i vrednosti ponašanja ugrađeni u zakonske propise i u tom smislu su primenjivi na sudu. . društvo u celini). 5) norme poslovnog ponašanja. veka i Endrju Karnegija. Kao princip etike i kao vrednosti spomenut je altruizam. a cilj je da se svi učesnici u poslovnim procesima obavežu na etičko ponašanje. Ona obuhvata odnos čoveka prema društvu. . a sadržaj tih normi se izražava sudovima o dobrom i lošem. za pomoć nezbrinutim licima.Društvena odgovornost podrazumeva obavezu menadžmenta da preduzima odgovarajuće akcije koje će doprineti blagostanju i interesima društva ali i organizacija. pa u tom smislu pojedinci i organizacije imaju određen stepen slobode u ponašanju. bolesni.Predmet poslovne etike je skup moralnih pravila ponašanja u svim poslovnim aktivnostima usmerenim ka uspešnom i profitabilnom biznisu. a može se razlikovati i više vrsta odgovornosti u zavisnosti od kriterijuma od kojih se pri tome polazi. kao i moralna praksa koja predstavlja polaznu osnovu za zasnivanje poslovne etike sa svim elementima koji je čine. Tako se tokom 80ih godina 20. kao ideja da treba činiti ispravne stvari zato što je to ispravno a ne zato što je u nečijem interesu. veka razvija nov koncept korporacijske društvene odgovornosti.Odgovornost je verovatnoća da će neko odgovarati za neku svoju radnju ili će biti podvrgnut sankciji. Altruizam je jedan od motiva koji oblikuju ponašanje menadžera. razni pokreti. Od velikog značaja za definisanje poslovne etike je i ukupna etička misao koja počiva na određenju osnovnih principa moralnosti. To su pravila kojima se reguliše šta je legalno a šta nije. ali i čovekov odnos prema samom sebi. . . Ovaj princip se odnosio na brigu o onim stvarima koje mogu doprineti napretku i progresu društva u celini. ali je zato određena normama i vrednostima koje govore o tome šta je dobro a šta lose.Zbog ovih etičkih dilema kompanije koriste etičke kodekse kojima se reguliše poslovno ponašanje i tako se eliminiše potreba za dodatnim zakonskim rešenjima i mogući problemi koje sa sobom donosi slobodan izbor. a time i mogućnost slobodnog izbora.Poslovna etika je uvek bila pod jakim uticajem društva i okruženja u kome se razvijala. vezuju se za početak 20. a kasnije su ta očekivanja preneta na org. 3) etika (socijalni standard). Ona je i normativna disciplina jer formuliše one vrednosne norme koje bi se poštovale u svim poslovnim procesima. koji ustanovio je 2 osnovna principa u poslovanju: 1) princip dobročinstva po kom se zahtevalo od onih srećnih članova društva da pomažu onim manje srećnim (nezaposleni. koja nije vezana za pisane zakone. koje su poklanjale svoja sredstva dobrotvornim org. . . U početku se dobročinstvo smatralo obavezom. Etičke norme su nepisana pravila ponašanja. 59.Društvena odgovornost Endrju Karnegija: . 2) slobodan izbor (personalni standard) – odnosi se na ponašanje koje nije zakonom regulisano. Pojam odgovornosti sadrži više elemenata koji ulaze u njegov sastav. Tako ima shvatanja da ljudsko ponašanje ima 3 kategorije: 1) kodificirane zakone (zakonske standarde). Izučavanje etičkog ponašanja korporacija je postalo aktuelno 60-ih i 70-ih godina prošlog veka pojavom raznih društvenih pokreta.Osnovna načela na kojima počiva društvena odgovornost. Norme su utemeljene na vrednostima koje se zasnivaju na osnovnim etičkim principima.

3) dužnost kompanije je da odgovori na dimenziju socijalne politike tako što će adekvatno reagovati pri rešavanju socijalnih problema.. 2) Akerman smatra da kompanije u traženju rešenja nastalih društvenih problema moraju da prođu kroz 3 faze: U prvoj fazi top menadžment i predsednik kompanije mora da usvoji i vodi odgovarajuću politiku. odnos prema pojedinim rasama i određenim etničkim grupacijama… 2) poslovni (drugi nivo) čini odnos između zaposlenih i stejkholdera.Ima mnogo primera nepoštovanja etičkih principa u poslovanju. 2) dužnost kompanije je da definiše ukupan pristup za sve odgovore na promenljive zahteve tržišta. . izražena u stavu da treba da se koriste resursi i energija u aktivnostima projektovanim radi uvećanja profita.Osnovni problem u teoriji društvene odgovornosti je precizno definisanje vrednosti.Pristupi društvenoj odgovornosti Prestona. gde vlada i poslovna zajednica imaju odgovornost da rade u interesu društva. Post. U trećoj fazi politika firme i rešenja stručnjaka se objedinjuju po pitanju tog istog socijalnog problema. 5) kulturne razlike. prema bankama. ili konkretno određenje onih zahteva društva na koje treba odgovoriti. .Koncept društvene odgovornosti Miltona Fridmana: . Preston i Post smatraju da javno mnjenje i vlada u velikoj meri ograničavaju i sprečavaju ove tržišne i netržišne veze i odnose. 3) Kerol smatra da postoje 3 dimenzije društvenog delovanja: 1) drustveni principi. . netržišne veze.Preston. akcionarima.Sve ove ideje o društvenoj odgovornosti produbljuje Strand koji definiše veze između društvenih principa. tj. . dok rešavanje socijalnih problema treba prepustiti pojedincima i vladinim službama. Eitčka pitanja koja se rešavaju u okviru ove oblasti odnose se na probleme osnovnih institucija u društvu. Jedan od najvećih poslovnih izazova današnjice je kako se etički ponašati a pritom postići visoke performanse? Na ovaj izazov odgovor treba da pruži poslovna etika.Većina etičkih problema se može pojaviti u okviru 4 nivoa: 1) društveni (prvi nivo) ili socijalni. društvenih procesa i socijalne politike. misli se na probleme utaje poreza.Fridman ističe da je primarni zadatak svakog biznisa efikasna proizvodnja dobara i usluga. Po njemu se korporativno se može posmatrati u okviru 2 nivoa: 1) mikronivo – veze između preduzeća i okruženja 2) makronivo – koristi društvenu odgovornost kao polaznu tačku korporativnog društvenog učešća. Ovi problemi se uglavnom rešavaju individualno i to onda kada se pojave. tržištu u celini. Po njemu svaka kompanija ima 3 osnovne dužnosti koje su povezane sa dimenzijama društvenog delovanja: 1) dužnost je odgovornost kompanije da identifikuje i analizira sva promenljiva društvena očekivanja. 4) pritisak konkurencije i upotreba neetickih sredstava. Realizacijom tih odnosa nastaju socijalni problemi koji se moraju rešavati kao sekundarne. Posta. 2) drustveni procesi. 2) konflikt individualnih vrednosti i organizacionih ciljeva. U drugoj fazi kompanija zapošljava stručnjake koji bi trebalo da reše ove socijalne probleme. 4) personalni (četvrti nivo) – odnosi se na obaveze i odgovornosti zaposlenih u kompaniji. pod uslovom da se igra po pravilima otvorene i slobodne konkurencije. 3) treći nivo se odnosi na internu politiku. Akerman i Kerol su autori 3 različita pristupa novom poimanju korporativne društvene odgovornosti: 1) Preston i Post smatraju da postoji interakcija između biznisa i potrošača koji su tržišno orijentisani.Prema shvatanju Miltona Fridmana. Dakle Fridmanovi stavovi se baziraju na podeli socijalne odgovornosti između raznih delova društva. bez prevara i obmana. 3) socijalna politika. postoji samo jedna i jedina društvena odgovornost u poslovanju. koji ukazuju na odnos etike i društvene odgovornosti. odnose između kompanije i zaposlenih. On polazi od toga da društvo kao celina odlučuje koji socijalni principi će biti povezani sa poslovanjem. 3) menadžerske vrednosti i stavovi. Ovde se podrazumeva odgovornost kompanije prema potrošačima i dobavljačima. . Najizrazitije determinante neetičkog ponašanja su: 1) lična korist koja se stavlja iznad interesa kompanije. Akermana i Kerola: . . .

. .Pravna odgovornost podrazumeva zadovoljavanje određenih društvenih zahteva koji svoju osnovu dobijaju u pravnoj regulativi. Razlikuje se prethodna od posledične odgovornosti koja može biti uzročna i agentska odgovornost. Uzročna odgovornost predstavlja direktnu odgovornost za nešto što jeste ili je propušteno da se uradi. Prethodna odgovornost je utvrđena zakonom ili ugovorom i predstavlja legalan standard za odgovorno ponašanje. Kada odluke i akcije nisu u skladu sa ledalno utvđenim normama sledi posledična odgovornost. .Sve navedene vrste poslovne odgovornosti čine legalnu odgovornost jer su regulisane važećim zakonodavstvom. jer je vezana za prihvatanje i izvršavanje poslovnih obaveza. definišu etički principi i izdvajaju specifična etička pravila koja kompanija namerava da primeni u svojoj poslovnoj praksi. za izdate ili propušteno izdavanje naredbi. Stoga nije slučajno što se suštinom poslovne etike smatra odgovornost. . Tipovi poslovne odgovornosti . Moralne odgovornosti imaju prvenstvo u odnosu na druge tipove odgovornosti. pravna i socijalna odgovornost. Država prisiljava kompaniju da poštuje pravnu regulativu i ima ulogu da sankcioniše one kompanije koje krše pravne norme iz ove oblasti.Društvena odgovornost polazi od moralnih zahteva da se čini dobro. .. . kompanijiskim kodeksom ili etičkom ideologijom menadžera. Ako moralno ponašanje ne dovodi do profita zaposleni nemaju pravo da od uprave traže da se ponaša nemoralno da bi ostvarili profit. moralna.Moralna odgovornost proizilazi iz morala i moralnih normi. Ono što društvo traži od firmi. Osnvno pravilo moralnog ponašanja jeste da se drugom ne nanosi zlo i da se poštuju ljudska prava zaposlenih. i može biti moralna odgovornost jer je izražena kroz lični sistem vrednosti. Utvrđena odgovornost je dokazana odgovornost jer se dokazalo da se u obavljanju određenog posla odstupilo od važećih standarda. Moralne obaveze vezane za odgovornost važe i kada zakonom nisu verifikovane bez obzira na to da li ih društvo podržava ili ne. . U nekim slučajevima društvo ima pravo da kompanijama nametne izvesne zahteve koji su u interesu opšteg društvenog dobra i određene uslove da bi se one uopšte bavile biznisom. Ako se taj zahtve ne ispuni vrši se zamena kadra onim koji su sposobniji da postavljeni cilj ostvare i dođu do profita. Takođe postoje i etički odbori koji se bave razmatranjem etičkih pitanja i koji pokušavaju da otkriju neetička ponašanja do kojih dolazi u kompaniji. kao odgovornost za posledice nastale zbog neobavljenog ili neadekvatno obavljenog posla. Priznata odgovornost se priznaje kao realna činjenica. Ovi tipovi odgovornosti su međusobno povezani i često se preklapaju. u skladu sa opštim moralnim ponašanjem. Vrste poslovne odgovornosti . Upravljačke strukture imaju poslovnu odgovornos da stvaraju profit. Od posebnog značaja su etička pravila poslovnog ponašanja kojima se utvrđuju osnovne vrednosti.Postoji više vrsta poslovne odgovornosti. naziva se društvenim odgovornostima. U skladu sa legalnom je etička ili moralna odgovornost koja je regulisana profesionalni. . 61. iako se to odstupanje moglo izbeći.Da bi se ovi problemi otklonili i time odgovornost svela na minimum. ali se ne prihvata jer je posao neodgovorno obavljen.Utvrđena odgovornost može biti priznata i prihvaćena.Poslovna odgovornost polazi od ciljeva zbog kojih je kompanija formirana i od interesa vlasnika i njenih zaposlenih. Svi zaposleni u kompaniji imaju pravo da traže da se uprava ponaša moralno i imaju pravo da očekuju da će se tako i ponašati. Ona može biti poslovna ili radna odgovornost. od posebnog su značaja stavovi i vrednost top menadžera koji svojim ponašanjem u velikoj meri utiču na definisanje etičkog ili neetičkog ponašanja zaposlenih. Prihvaćena odgovornost je i priznata i prihvaćena odgovornost za neizvršavanje ili neadekvatno izvršavanje posla. Agentska odgovornost predstabvlja indirektnu odgovornost. a procena se vrši po osnovu procenjenih moralnih faktora. Pripisana odgovornost se odnosi na procenjenu odgovornost.Uzročna i agentska odgovornost mogu biti pripisane i utvrđene.Posoje 4 tipa odgovornosti kompanije i to su: poslovna. 60.

Moralni menadžment – vodi računa o moralnim normama i trudi se da ih u svakoj prilici poštuje. prikrivanje i netačno prikazivanje stanja u izveštajima. Menadžer-savršen agent odgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu izraženu u uvećavanju vlasnikovog bogatstva. Oni ne obraćaju posebnu pažnju u svom poslovnom ponašanju ili krše postavljene etičke norme. . nedovoljna lojalnost prema kompaniji. . Nissan krajem 90-ih godina uveo etički kodeks po kome se svim zaposlenima zabranjuje da uzimaju bilo kakve poklone ili da dobijaju bilo kakve druge pogodnosti od poslovnih partnera ili vladinih zvaničnika. etičkih komiteta i razvijaju programe za etičku obuku kako bi se eliminisale etičke dileme i nedoumice u poslovanju. izbegavanje održavanja date reči. Tako je npr.Prevare – su klasičan tip etičke erozije. nepridržavanje dogovorenih uslova i rokova. traže se rešenja i vrednosti na kojima počiva društvo. Svrha im je različita. .Amoralni menadžment – se odnosi na menadžere koji nisu nemoralni.Tajni dogovori – Do njih dolazi između pojedinaca ali i između organizacija.Zloupotreba medija – Karakteristična je i veoma izražena u savremenom svetu jer mediji imaju velike mogućnosti za razne vrste zloupotrebe. da drže obećanja i datu reč.U osnovi svakog tipa odgovornosti stoji spremnost moralne osobe da ako ne obavi posao na odgovarajući način prihvati odgovornost za neuspeh ili učinjenu grešku. ali je i pored toga poslat proglas na preko 300 adresa svim dobavljačima i drugim poslovnim partnerima. Menadžer-nesavršen agent neodgovorno izvršava svoju osnovnu obavezu zato .Organizacije sa najvišim etičkim standardima su često najprofitabilnije u svojim granama. Posebno u uslovima razvijene informativne tehnologije i telekomunikacija. . stvaranje profita firme po svaku cenu. Značaj etičkih kodeksa za upravljanje . pošto smatraju da se odgovarajuće moralne norme ne mogu primeniti u svetu biznisa.a njih označavaju : . ali nisu ni potpuno moralni. Ona nameće pitanje odnosa moralnog i pravnog jer ono što je pravno legitimno nije i automatski moralno. . . Jedni krše etičke norme sa namerom. uzdizanje ličnih iznad kopmanijskih interesa. Najčešće su se dešavale na berzi. nepoštovanje zaposlenih.Etička pitanja se u savremenim organizacijama regulišu kreiranjem odgovarajućih etičkih kodeksa. 64.Korupcija -često je sastavni deo mnogih poslovnih aktivnosti kao nemoralna i nelegitimna pojava. loš kvalitet. iskreni. Kerol tu razlikuje 2 grupe menadžera. . Odgovornost menadžera . . korumpiranje i td. Sa ovim kodeksom su upoznati svi zaposleni. Tako u menadžerskoj praksi može doći do odstupanja od etičkih normi. pošteni. Etičke dileme i nedoumice sa kojima se menadžer sreću u svojoj karijeri čine srž menadžerskog posla. Ovi menadžeri se trude da budu pravični. Drugi krše etičke norme bez svesne namere. uglavnom zbog ličnog nemara. preterana samouverenost. 62.Konflikti interesa – su veoma česti u praksi i predstavljaju značajan problem menadžera. Iz tih razloga mnoge organizacije posebnu pažnju posvećuju razvoju etičkih kodeksa. a zato je Arči Kerol identifikovao 3 tipa menadžerske etike: ..U savremenom menadžmentu protiv ovih pojava se bori svim sredstvima. posebno zbog sukoba ličnih i organizacionih interesa.Nemoralni menadžment – se odnosi na one menadžere koji poseduju veoma niske menadžerske principe i koji se uglavnom ponašaju suprotno ustaljenim moralnim normama. Njihov glavni cilj je ostvarivanje ličnih interesa. 63. Oblici odstupanja od etičkih normi .Menadžeri se u svojoj poslovnoj praksi mogu naći pred brojnim dilemama kao što su: pohlepa. Etičke kodekse danas imaju mnoge firme i mnoge javno ističu spremnost da poštuju određena moralna načela i moralne principe u poslovanju. vesti o nemoralnom ponašanju i nepoštovanju etičkih normi se veoma brzo šire.Industrijske krađe i špijunaže – za sada nema načina da se na pravi način zaštiti od njih .Što se tiče lične poslovne odgovornosti postoje menadžer-savršen agent i menadžer-nesavršen agent.

složenu delatnost koja se odvija u okviru određenih društvenih grupa i delatnost kojom se stvaraju određene materijalne i duhovne vrednosti koje imaju društveni značaj.Najznačajnije parcijalne društvene grupe u one u kojima se odvija radni proces. Tada je i lična etika menadžera instrumentalizovana. Takav pristup podrazumeva obavezu menadžera da uvećava vlasnikovo bogatstvo. Globalne ili totalne društvene grupe su one u okviru kojih se obavlja proces svih životnih delatnosti na datom stepenu razvitka ljudskog društva.a to su radne grupe. .Rad kao složena društvena pojava ima izuzetno veliki značaj za čoveka i društvo. Gledište o instrumentalizovanoj poslovnoj etici menadžera odgovara menadžeru-savršenom agentu. Tako se na samom početku javlja predugovorni oportunizam. U odnosima koji se u grupi uspostavljaju. i one postoje u okviru globalnih društvenih grupa. u njima su se obavljale sve društvene delatnosti. Pojmovno određenje radnih grupa . i one su same sebi dovoljne. pri čemu se moraju uvažavati osnovni etički principi. I mogu biti informacione asimetrije koje podrazumevaju odnos između vlasnika kompanije i menadžera. . one se dele na globalne i parcijalne. Ali se postavlja pitanje da li menadžer može biti savršen.Društveni karakter rada se ispoljava kroz određeno udruživanje više radova u jedan jedinstven rad. Društvena grupa je skup manjeg ili većeg broja ljudi koji vrše određenu delatnost pomoću određenih sredstava u cilju zadovoljavanja određenih društvenih i ličnih potreba.što ne uvećava vlasnikovo bogatstvo. Vršenje čovekove radne delatnosti se javlja i u odnosu koji postoji između ljudskog rada i svih ostalih društvenih delatnosti i ponašanja ljudi u društvu. . Od sistema vrednosti menadžera zavisi uspešnost kompanije. društvena grupa je trajan i relativno stabilizovan skup ljudi čiji su članovi svesni pripadnosti grupi i neposrednih posledica koje iz te pripadnosti proizilaze. Međutim postoje i neetičke povoljne profitne prilike za vlasnika kompanije. a to je sklonost ka prevari radi ličnog interesa. . Tako se radne grupe mogu odrediti kao parcijalne društvene grupe u kojima se odvija radni proces. Na ovim osnovnim principima na kojima se zasniva racionalna svest menadžera definisan je agentov moralni pristup poslovnoj politici. Između članova grupe nastaju i postoje određeni odnosi i na osnovu tako međusobno uspostavljenih odnosa dolazi se do saznanja o izvesnim zajedničkim vrednostima. Sa sociološkog stanovišta rad obuhvata specifične veze koje postoje između čoveka i njegove radne delatnosti i između društva kao ukupnosti svih društvenih pojava i čovekove radne delatnosti kao društvene pojave. Svaki vlasnik kompanije teži da dođe do menadžera-savršenog agenta. Vlasnik kupuje menadžerske usluge i teži da ih plati što jeftinije. U sociološkom smislu. Čovek obavlja veliki broj delatnosti u okviru određene društvene grupe.a menadžer teži da postigne što višu cenu za svoj rad. Ljudski rad predstavlja svesnu i svrsishodnu delatnost. Vršenje čovekove radne delatnosti javlja se kao međuljudski odnos koji se ispoljava na 2 načina – u odnosu čoveka prema ostalim učesnicima u procesu rada i odnosu prema radu kao konkretnoj delatnosti. tako da je grupni način života bio najvažniji oblik ispoljavanja čovekove društvenosti i najvažniji element koji ga povezuje sa društvom. Njihov nastanak je posledica društvene podele rada. Parcijalne društvene grupe su one društvene grupe u kojima se vrše 2 ili više funkcija. već ga čini svojim bogatstvom. a tokom istorije.Poslovna etika menadžera može biti instrumentalizovana i neinstrumentalizovana. 65. više ili manje su određene njihove zajedničke uloge i njihove pozicije. s obzirom da se njegovi interesi razlikuju od vlasničkih.U zavisnosti od toga da li se u nekoj od društvenih grupa vrše sve društvene funkcije na datom stepenu razvoja društva ili ne. Gledište o neinstumentalizovanoj poslovnoj etici menadžera polazi od toga da u biznisu nema poslebnih pravila koja obuhvataju moralne obaveze menadžera kao ličnosti. . Kada menadžer postane agent vlasnika kompanije i dobije ovlašćenja za donošenje i sprovođenje odluka može da ispolji i postugovorni oportunizam u vidu skrivenog delovanja ili nezavisne selekcije. Radne grupe deluju u cilju efikasnijeg obavljanja određene delatnosti i zbog raspodele rezultata . One mogu biti negativne eksternalije pod kojima se podrazumeva povoljna prilika za vlasnika preduzeća koja je štetna za društvo.Rad je svesna i organizovana delatnost koja je određena stepenom razvoja sredstava za rad i karakterom društvenih odnosa u okviru kojih se obavlja.

. U njima postoje formalne i neformalne veze. . najčešće vrste formalnih timova su: Komandni tim. Neformalne veze nastaju jer formalne veze nisu dovoljne ili ne odgovaraju interesima jednog broja članova radne grupe.Proizvodne društvene grupe su osnovne društvene grupe. 67. Prema Stoneru osnovne funkcije neformalnih timova su: stvaranje i održavanje normi o ponašanju.stepena kontrole i sl .U svakom društvu postoji veliki broj parcijalnih društvenih grupa. Po Stoneru. To su timovi čiji sastav čine 3-10 zaposlenih iz različitih sektora organizacije. Uloge koje u organizaciji postoje povezane su nezavisno od toga ko ih vrši.Za radnu grupu su posebno značajni međuljudski odnosi.Najznačajniji nedostaci su: opasnost od izbijanja konflikta. obuhvata menadžera i sve zaposlene koji su njemu direktno odgovorni. Fromalne timove planski formiraju menadžeri u organizaciji i oni su sastavni deo formalne organizacione strukture.zajedničkog rada. Njihova osnovna funkcija je ostvarivanje organizacionih ciljeva. U njima se pojedinačne potrebe ili interesi podređuju potrebama tima kao celine. 66. povećanje discipline na radu. smanjenje organizacionih i ličnih tenzija.U svakoj radnoj grupi postoje formalne i neformalne veze. Sve one se međusobno razlikuju. .a ima i onih timova u kojima postoji formalna i neformalna organizacija. posebno proizvodnih grupa. zadovoljavanje potreba statusa i sigurnosti.U proizvodnim društvenim grupama. verovanja i vrednosti koje utiču na ponašanje i tako postaju karakteristika prihvatljivog i očekivanog ponašanja svih članova tima. čiji se osnovni zadatak odnosi na specifične probleme i na odlučivanje o njima. norme o ponašanju i kohezivnost tima. Komisija ili odbor je uglavnom stabilna celina. Razvoj nauke i uticaj tehnike stvorili su uslove za stvaranje novih oblika organizovanja radnih. Najznačajnije su one radne grupe u kojima se odvija proces materijalne proizvodnje. Lider se u formalnoj organizacionoj strukturi bira ili imenuje. gubitak ličnog identiteta. . smanjenje administrativnih troškova. Istorijskim razvojem društva proizvodne društvene grupe su se razlikovale po veličini i karakteru tehnoloških i društveno-ekonomskih odnosa. brže i kvalitetnije rešavanje problema. Norme o ponašanju se vezuju za prihvatanje određenih ideja.i po rešavanju odmah se raspuštaju.Timovi u kojima postoje i formalne i neformalne veze su supertimovi ili timovi sa viškom učinka. Ostale ekonomske grupe su se podelom rada javile kasnije. .Male društvene grupe se u organizaciji nazivaju timovima.a pojedinci koji ih obavljaju su obuhvaćeni hijererhijom u onoj meri u kojoj vrše pojedine uloge. posebno po tome kakva sredstva rada se u njima upotrebljavaju i kakve vrednosti čovek u njima stvara. .Neformalni timovi nastaju u okviru formalne organizacione strukture.Najznačajnije prednosti malih grupa su: efikasnot zajedničkog rada i zadovoljenje potreba. do veličine oganizacije i tipa upravljanja. Projektni timovi su privremene male grupe koje se formiraju u cilju rešavanja trenutnih problema. .Grupne procese u timovima kao malim grupama karakterišu liderske uloge. . sklonost ka kompromisnom odlučivanju. pomoć u rešavanju problema. Formalne veze se uspostavljanju u okviru formalne organizacije radne grupe koja propisuje način komuniciranja. . Dobri i loši međuljudski odnosi u radnim grupama utiču na ukupan proces rada u organizaciji kao celini. pravni problemi i sl. veća fleksibilnost. a njihov osnovni zadatak je da rešavaju svakodnevne probleme. Na njih utiče veliki broj faktora. Vrste i oblici radnih grupa . One dopunjuju formalnu organizaciju radne grupe. dok u neformalnoj lideri sami pribavljaju tu ulogu tokom interakcijskih odnosa između članova grupe. od karakternih osobina ličnosti kao učesnika u procesu rada. razrada kanala komuniciranja. U radnoj grupi se ostvaruju procesi komunikacije jer se bez nje ne bi mogla ostvariti koordinacija ponašanja koja utiče na uspešnost odvijanja procesa rada i upravljanja. Pojam i vrste timova . organizaciona struktura počiva na postojanju uzajamne povezanosti uloga koje vrše pojedinci u cilju ostvarivanja precesa proizvodnje.

Tako se kao skup moralnih zahteva navodi: kreativan odnos prema poslu. solidarnost. kao novih poslovnih organizacija u budućnosti. onda će on biti izuzetno motivisan da se angažuje u poslu i ispoljiće pozitivan odnos prema radu. sklon konfliktima i ispoljiće negativan odnos prema radu. pa se zato samo ističu konkretne dužnosti i pravila ponašanja u radnoj grupi. mogućnosti ispoljavanja stavova i interesa radnika. izolacija svog rada unutar zajednice. . Norme su zasnovane na shvatanju o položaju i značaju rada u društvu. Ako radnik usvoji norme o ponašanju koje se od njega očekuju i ako ih prihvati kao svoju unutrašnju potrebu. zadovoljstvo. zalaganje u radnom procesu. podržavanje ciljeva radne grupe kao i ciljeva šire društvene zajednice… . umor. . časovi rada.Kompanije u sastavu virtuelne korporacije razvijaju odnose poverenja jer sudbina korporacije zavisi podjednako od svih partnera.Radni moral je skup normi o ponašanju čoveka u radnoj sredini. jer one karakterišu ukupno čovekovo ponašanje u društvu. tako da se partnerstvo zasniva na tehnologiji. nejasnoca u izrazima…Prateće pojave nejasnoća koje postoje u određivanju radnog morala su i brojni faktori koji utiču na moralne stavove u procesu rada i to su: duh grupe. visoko razvijenom svetskom društvu. rukovodjenja kao moralne ili nemoralne. zarade. plata i drugi ekonomski stimulansi. Virtuelni timovi ne moraju biti sastavni deo virtuelnih korporacija. jer se ponašanje po moralnim normama ne javlja kao potreba već kao prinuda. pri čemu se oni međusobno ne moraju poznavati. solidarnost sa članovima radne grupe.Informativne mreže koje pomažu kompanijama i preduzetnicima da se povežu i tako zajednički rade. interesantnost i sigurnost posla.Pojmovno određenje radnog morala je još uvek neprecizno i nejasno. a regulisano je: društvenim normama. agresivnosti…. beznačajnost rada. kompanije koje je čine dele ukupne troškove. Norme radnog morala još nisu uobličene kao celina. nedostatak određene uloge i korisnog izbora na poslu… . i to zbog neslaganja u oblicima u kojima se radni moral ispoljava. Radni moral u grupi .68. drugarstvo. i normama radnog morala. fizička okolina. javljaju se virtuelni timovi. Osnovne karakteristike virtuelne korporacije su: . Radni moral je društveni proces u kome je povezano ponašanje pojedinaca usmereno ka stvaranju materijalnih ili duhovnih tvorevina. motivacija. I može biti usmeren samo na prosto izvršavanje obaveza u procesu rada.Odnos prema normama radnog morala može biti dvojak. . i uključuju motive. To su timovi koji rade zajedno na rešavanju određenog problema i to kroz mrežu kompjutera. komunikaciji koja se odvija putem kompjutera da bi se proces rada ubrzao.U virtuelnu korporaciju se unose najjače specijalnosti tako da se formira organizacija koja će sve prednosti savršeno oblikovati i organizovati. . kooperativa. ako su mu zahtevi nametnuti. ekonomska nesigurnost posla.Kao najznačajniji izvori frustracije na poslu uglavnom se navode: odsustvo vlasništva nad proizvodnjom. što dovodi do nezadovoljstva radom. U virtuelnoj korporaciji.Sadržina radnog morala se najčešće iskazuje normama radnog morala. . izneverena očekivanja u napredovanju na poslu. oblike organizovanja rada. U suprotnom. Virtuelne korporacije čini privremena mreža kompanija koje se veoma brzo udružuju kako bi iskoristile promenljive prilike na svetskom tržištu. Karakteristike virtuelnih timova . One se mogu usvojiti tako da ih učesnik u procesu rada oseća kao svoju unutrašnju obavezu (potrebu) koja će motivisati njegovo ponašanje. 69. . menjanje tehnike u uslovima rada.Kao posledica razvoja informacione i telekomunikacione opreme u savremenom globalizovanom. način obavljanja rada. stavove i zadovoljstva učesnika u radnom procesu i radnoj grupi. znanje i (svetsko) tržište tako da svaki partner daje svoj doprinos na najbolji mogući način. moralnim normama. uvažavanje od strane rukovodioca preduzeća. jer je rad društveni proces. biće pesimističan. tj. . ispoljavanje samoinicijative. radni uslovi. upravljanja. a raskidaju se nestankom potrebe za takvim savezništvom.Radni moral je složena pojava čije značenje upućuje na višeslojnost moralne prirode koja ga karakteriše.Partnerstva nisu trajnog karaktera već se sklapaju povodom određenih povoljnih prilika na tržištu. jer samo tako čovek može da prosuđuje određen proces rada. uspešnost grupe. intepersonalni odnosi.

Uzrast – stariji uglavnom imaju potrebe pripadanja i priznanja. poslovni uspeh.Svako društvo (društvena grupa) ima potrebu da formira norme radnog morala. klase i grupe. kao i pravila ponašanja – čime je i nastao kodeks o ponašanju u procesu rada i radnoj grupi zasnovan na normama radnog morala. Status u hijerarhiji – društvena uloga i položaj su povezani sa potrebom za priznavanjem. . Kritika radnog morala je da su ponekad norme radnog morala poistovećivane sa tehničkim pravilima u procesu rada.70. Postoje različita shvatanja o tome da li postoje vrednosti i moralne norme koje ljudi uvažavaju ili osećaju da bi ih trebalo uvazavati: . Norma radnog morala . kulture i grupa koje ga konkretnije oblikuju i pretvaraju u kodekse koji obuhvataju sve oblasti društvenog i profesionalnog života. solidarnost. Na formiranje normi radnog morala utiču: ukupni moralni koncept društva.Moralne vrednosti se odnose i na proces rada i na ukupne odnose u okviru radne grupe u kojoj se proces rada odvija. i obrnuto. Kreativnost ličnosti – stepen kreativnosti ličnosti u procesu rada određuje određene potrebe. i ostvarivanje tog cilja. Potrebe višeg reda – za postizanjem uspeha. uspehom i moći u odnosu na ostale učesnike u procesu rada. Kao norme radnog morala su isticani: kooperativnost.Moralne norme kao i norme radnog morala postoje u svakom društvu. Motivacija je proces pokretanja aktivnosti radi ostvarenja određenih ciljeva na određenim objektima i regulisanja načina na koji će se postupiti. ali se on prelama kroz prizmu konkretnih društava.Etički univerzalisti smatraju da postoje univerzalne vrednosti i elementarne dužnosti koje mora da ispoštuje svaka zajednica i društvena grupa.Postoji veliki broj faktora koji opredeljuju ulogu pojedinih potreba i to su: Sistem vrednosti koji se razlikuje u svim društvima zbog različitosti tradicije. doživljaj potrebe. kultura i istorijski razvoj etničke grupe određuje njen opšti okvir. istorije i sl. istorijski period i karakterne osobine ličnosti jer ljudi učestvuju u stvaranju i prihvatanju tih normi o ponašanju u procesu rada. zamišljanje cilja kojim se potreba može zadovoljiti. ali vrednosti na kojima se ove norme zasnivaju su različite.Sigurno je da postoji jedan opšti okvir koji je zajednički za sva društva.Čovekova ukupna aktivnost (a time i aktivnost u procesu rada) je određena motivima i motivacijom. priznavanjem i samopotvrđivanjem. To su faktori (unutrašnji i spoljašnji) koji izazivaju određenu aktivnost i koji tu aktivnost usmeravaju prema raznim objektima i koji regulišu način na koji će se ta aktivnost obaviti. . pravilima ponašanja u okviru formalnih i neformalnih odnosa u radnoj grupi. kao što su i kriterijumi za njihov odabir različiti. . tip kulture. egoizam. samopotvrđivanjem. . Oni ističu raznolikost i suprotnost u moralnim shvatanjima i suđenjima . moć… 71.Proces motivacije je javljanje potrebe.Etički relativisti i etički pozitivisti osporavaju postojanje apsolutnih moralnih normi i vrednosti. Sistem vrednosti je skup međusobno povezanih vrednosti karakterističan za odredjene kulture. status. a mlađi fizioloske potrebe i potrebe za priznanjem. tj. kulture. Odredjenja vrednosti i kategorijalnog sistema vrednosti se razlikuju u zavisnosti od naučne discipline koja ih razvija. Etničko poreklo – tradicija. od istorijskog perioda u kome su nastale i od toga kakav status vrednosti dobijaju u odnosu na druge pojave. drugarstvo. Motivi su unutrašnji činioci koji pokreću na aktivnost. . . razvijaju se u skladu sa moralnim konceptom svakog društva i menjaju se sa promenom sistema vrednosti nastalom promenom njihovih socijalnih ili političkih nosilaca. Nivo ekonomske razvijenosti – ako je zemlja na nižem nivou ekonomske razvijenosti onda su fizioloske potrebe primarnije. aktiviranje organizma. Pojam i značaj motivacije . sistem vrednosti. koji je usmeravaju i njome upravljaju i to radi ostvarenja određenih ciljeva.

Gregarni motiv ili motiv za društvom. znanjem . kao složen i bitan motiv se pominje i motiv za sticanjem imovine koji se manifestuje u posedovanju materijalnih dobara.Motiv za ličnom afirmacijom ili samopotvrđivanjem. potreba za određenom T tela. Pojam i klasifikacija motiva . Neki su univerzalni.koji se ogleda u težnji pojedinca da se u društvu istakne izgledom. Motiv za samostalnošću se ogleda u težnji pojedinca da ima samostalnost u odlučivanju.Socijalni motivi se zasnivaju na psihološkim potrebama i to onim koje se mogu zadovoljiti samo neposrednim kontaktima sa drugim ljudima. Teorije motivacije .Motivacija je značajna za liderstvo. Manifestuje se u težnji pojedinca da bude u društvu. ciljeva pojedinaca i radne grupe nastalo je više teorija motivacija za rad. . U teoriji Maslova značajna su 2 principa. Petu grupu čine razvojne potrebe koje se manifestuju u čovekovoj potrebi da se razvija i izrazi kao ličnost.bogatstvom. teorija pravičnosti ili društvenog upoređivanja i teorija očekivanja. Manifestuje se u težnji pojedinca da bude prihvaćen i priznat od društva. da sadašnje zaposlene stimuliše da bolje rade i ostvaruju rezultate i da i njih ohranri da ostanu u organizaciji. Treću grupu čine socijalne potrebe koje se odnose na potrebu za pripadnošću grupi. Značajna je i za međuljudske odnose jer je povezana sa ponašanjem ljudi. Motiv za moći ili dominacijom. da sarađuje i izbegne usamljenost. za spavanjem i odmorom.Među motivima se kao značajni pokretač ljudskog ponašanja pominje motiv sigurnosti koji se manifestuje u težnji pojedinca da situaciju održi nepromenjenom jer mu ona obezbeđuje egzistenciju. Motiv za samoaktualizacijom i stvaralaštvom se ispoljava u čovekovoj težnji da istakne svoje sposobnosti. To je univerzalni motiv jer je karakterističan za sve ljude. . Ovaj motiv proizilazi iz čovekove potrebe za sigurnošću da će obezbediti sredstva za život. skloništem. a neki karakteristični samo za pojedina društva. Motivacija u menadžmentu ima najmanje 3 osnovna zadatka: da buduće zaposlene ohrabri da se pridruže organizaciji.materinski motiv. . Drugu grupu čine potrebe sigurnosti. seksualni.poštovanjem i priznanjem od strane drugih članova grupe. hranom.Polazeći od toga kako se shvata uticaj motiva na aktivnost ličnosti i tražeći vezu između rada i motiva.72. a da pri tom ne ostvare ličnu korist. U četvrtoj grupi su interne ego-potrebe za samopoštovanjem i osećanjem lične vrednosti i ekstrne ego-potrebe za statusom u grupi. U savremenoj psihologiji prihvaćene su: teorija hijerarhije potreba. Postoji veliki broj socijalnih motiva. .Suština teorije hijerarhije potreba se odnosi na stav da potrebe utiču na ponašanje i stavove zaposlenih i zato menadžeri teže da utvrde uslove u kojima ljudi mogu da zadovolje svoje najvažnije potrebe i da to čine svojim radom. Motiv za postignućem se manifestuje u težnji pojedinca da postigne zavidne uspehe u nekoj delatnosti. jer vođenje kao f menadžmenta podrazumeva uticaj na zaposlene kroz različite aspekte motivisanja. 73. da u njemu ima određeni položaj. Njihovo zadovoljavanje je neophodno za održavanje života. U prvu grupu spadaju biološke potrebe ( za vodom. a menadžeri motivacijom pokušavaju da pronađu način da ljude podstaknu da se ponašaju u pravcu postizanja organizacionih ciljeva.Najšira podela motiva je na biološke i socijalne motive. U okviru ove grupe motiva mogu se izdvojiti njegovi osnovni oblici. vazduhom. . Tvorac teorije potreba je Abraham Maslov i on je smatrao da je ljudsko ponašanje određeno potrebama koje se hijerarhijski mogu podeliti u 5 grupa. saznavanjem i motiv radoznalosti. Najvažniji biološki motivi su: motivi za hranom. . Biološki motivi počivaju na biološkim potrebama i kao takvi postoje skoro kod svih pojedinaca. da u njemu bude prihvaćen. odećom…). Pominje se i altruistički motiv koji počiva na ženji pojedinca da drugom pomognu. da se ostvari kao stvaralac. Drugi je princip progresije po kome se potrebe na jednom nivou ne aktiviraju dok se one na prethodnom ne zadovolje. ali je regulisano društvenim normama. očuvati svoj društveni položaj i da će biti ravnopravan sa drugim ljudima. a to su:Motiv za prestižom i ugledom. za aktivnosšću. Prvi je princip deficitarnosti pokome zadovoljene potrebe nisu motivator ponašanja. teorija dvojne motivacije.a većina autora ga smatra urođenim motivom. a njčešće se spominju: . Mogu biti urođeni i univerzalni. Pored motiva sigurnosti.

međuljudskih odnosa. finansija. Zadatak menadžera je da pažljivo planiraju motivacione procese pošto izmežu ljudi postoje velike razlike. . tako da lideri imaju veću moć od svojih sledbenika. liderstvo kao instrument za ostvarivanje ciljeva. timsko liderstvo i strategijsko liderstvo. . odgovornosti. liderstvo kao individualnost sa ličnim efektima. U savremenom društvu. U drugom nizu su faktori nezadovoljstva koji su rezultat politike preduzeća..U savremenom društvu se sve više govori o novim formama motivisanja od kojih se većina odnosi na ravnopravno uključivanje menadžera i zaposlenih u realizaciju programa ili planova za sticanje vlasništva nad organizacijama u kojima rade. u literaturi se pominju i: samoliderstvo.Postoje brojna shvatanja. liderstvo kao iniciranje struktura. . jer je kao takav znao kuda treba ići i u kom pravcu treba voditi (narod).Pojam liderstvo potiče od staropersijske reči koja se prevodi kao “ići. . Pojam liderstva . . . Motivacioni napor je rezultat množenja verovatnoće da će uloženi napor dovesti do očekivanog ishoda i subjektivne vrednosti koja se pridaje tom ishodu. Ova teorija je imala značajne efekte na menadžersko upravljanje jer su oni morali da prihvate shvatanja pravičnosti od strane zaposlenih. liderstvo kao akt ponašanja. a neki autori kao što je Bernard Bas su pokušali da grupišu ove različite pristupe u definisanju liderstva. i u tom smislu lider je imao ulogu vođe puta. da uključuje korišćenje različitih uticaja i da se koristi za ostvarivanje ciljeva organazacije.Pod liderstvom se podrazumeva aktivnost na oblikovanju ponašanja svih zaposlenih u organizaciji u cilju kreiranja specifične korporativne kulture.Liderstvo podrazumeva najmanje 3 elementa – ljude. . On polazi od 2 nezavisna niza faktora koji utiču na produktivnost. saobraćaja. Sa razvojem industrije. uticaj i ciljeve. priznanja i napredovanja jer su bazirani na sposobnostima. Bas je izložio 12 mogućih pristupa u definisanju liderstva. pojam liderstva se sve više vezuje za privredne delatnosti i organizaciju.Pod liderstvom se podrazumeva nejednaka raspodela moći i različiti aspekti moći koji liderima omogućavaju da utiču na svoje sledbenike. Benis i Nenus navode da u 20. . Ova teorija predstavlja matematički model za pronalaženje motivacionog napora. . Po Hercbergu ljudi mogu biti zadovoljni ili nezadovoljni poslom u organizaciji.Pod liderstvom se podrazumeva postojanje određenih vrednosti.Teorija pravičnosti ili društvenog upoređivanja polazi od toga da od zadovoljstva na radu zavisi stepen pravdenosti u procesu rada. liderstvo kao najznačajniji faktor integracije. 74. putovati”. .Liderstvo se kao složena menadžerska aktivnost može odrediti kao proces uticaja na druge da rade na ostvarivanju ciljeva organizacije. veku postoji preko 350 različitih definicija liderstva koje su rezultat brojnih sprovedenih istraživanja. liderstvo kao vežbanje uticaja. fenomen liderstva je veoma složen i značajan i njegovo proučavanje je sve izraženije.Pored brojnih definicija liderstva ipak se mogu izdvojiti određeni zajednički elementi ili karakteristike koje su sadržane u skoro svim pojmovnim određenjima i odnose se na: . Suština je u tome što ljudi mogu da biraju one načine ponašanja od kojih mogu da očekuju da će nešto dobiti. Stepen pravičnosti se posmatra kroz odnos između onoga što pojedinac ulaže u procesu rada (napor) i onoga što za to zalaganje dobija od preduzeća (zarada).Pored ovih pristupa.Teorija očekivanja je nastala na shvatanjima Viktora Vruma koji ističe da pre nego što se uloži odgovarajući napor treba razmotriti očekivanja u pogledu odnosa između napora i perdormansi. To znači da liderstvo postoji između ljudi. liderstvo kao odnos moći… . odnosno uvažavanje određenih moralnih normi. trgovine. radnih uslova i zarada i utiču na negativan odnos prema radu.Pod liderstvom se podrazumeva dinamičan i fleksibilan proces koji reguliše odgovarajuće ponašanje. pristupi i određenja. U jednom nizu su faktori zadovoljstva koji utiču na postizanje rezultata u radu. Ovu teoriju je razvio Stejsi Adams ali su učestvovali i drugi autori. .Tvorac teorije dvojne motivacije je Hercberg. Neki od njih su: liderstvo kao orijentacija prema grupnim procesima. oblika rukovođenja.

pod kojim se podrazumeva razvoj poverenja i entuzijazma među ljudima kako bi mogli na pravi način da razviju svoje talente i svoje sposobnosti. izgled…) i psihičke osobine ličnosti (originalnost. Da bi lideri ostvarili svoj uticaj na druge.Menadžment se razvija u pravcu odgovarajućih struktura putem kojih razvija ljudske kapacitete.. . kao što su: .Teorija karakternih osobina ličnosti spada u grupu starijih shvatanja. moralnost u ponašanju. Da bi menadžer prerastao u lidera odnos sa ljudima mora da izgradi do perfekcije. dok je liderstvo povezano sa promenama u poslovanju. otvoreniji i samopouzdaniji. Prema prvom pristupu. U uslovima savremenog društva sve više dolazi do oslobađanja od klasičnih stereotipa. dok se liderstvo odnosi na aktivnost upravljanja ljudskim resursima . 76.Menadžment podrazumeva upravljanje materijalnim resursima. bihejviorističke teorije i kontigentne teorije. oni moraju kao vrhunski menadžeri imati viziju o željenoj budućnosti koju treba da ostvare. Po ovoj grupi shvatanja svi lideri imaju neke zajedničke osobine po kojima se razlikuju od sledbenika. tako da liderstvo postoji samo tamo gde ima sledbenika – odnosno bez sledbenika nema ni lidera.Polušavajući da otkriju karakterne osobine lidera istraživači u okviru ove grupe teorija polazili su od 2 pristupa: poredili su karakterne osobine ličnosti onih osoba koji su postali lideri sa onima koji to nisu. samopouzdanje…) Osnovna ideja ove grupe pristupa lidestvu se sastojala u tome da ako se prepoznaju osobe kojie imaju određene osobine koje su navedene moguće ih je identifikovati kao uspešne lidere. i odnosi se na primenu onih aktivnosti ili onih stavova sledbenika/potčinjenih kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi. i poredili su osobine uspešnih sa osobinama neuspešnih lidera. istraživanja su pokazala da su lideri kao društvena grupa uglavnom pametniji. Nekada su se lideri i menadžeri izjednačavali. . Takođe. organizacione i veštine iz domena međuljudskih odnosa (koje treba da budu uvek u skladu). dok se liderstvom utvrđuju smernice za akciju i to kroz viziju kao odraz budućnosti na osnovu koga lider ubedi sledbenike da ga slede u akciji ostvarenja određenih ciljeva. . sposobnost za timskim radom. i to kroz viziju kao odraz budućnosti na osnovu koga lider uspeva da ubedi sledbenike da ga slede u akciji ostvarenja određenih ciljeva. . Prema drugom pristupu. ekstravagancija. komunikaciju. uticaj se odnosi i na motivisanje. a danas između njih postoje značajne razlike. 75. . težina. održavanje dobrih međuljudskih odnosa.O odnosu liderstva i menadžmenta postoje suprotna mišljenja. .U procesu donošenja različitih odluka menadžmentom se ostvaruje upravljanje ukupnošću. Te osobine se odnose na fizičke (visina. ali u okviru ovog stava postoje odstupanja.Centralna kategorija pojmovnog određenja liderstva je uticaj. Odnos liderstva i menadžmenta .Menadžment je povezan sa ukupnošću poslovnog procesa. a u liderstvu se razvija orijentacija ka ljudima u smislu procesa naređivanja i uticaja na njih kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi.Liderstvo kao proces uticaja na druge da rade na ostvarivanju ciljeva organizacije se zasniva na tehnikama za vršenje uticaja bez bilo kakve prinude. što znači ako je liderstvo menadžment proces onda se i menadžer može angažovati kao lider. Teorije liderstva .Menadžment svoje ciljeve ostvaruje kroz rešavanje problema i kontrolu. istraživanja su pokaza da postoje .Između menadžera i lidera postoje razlike u odnosu na njihove veštine. . Liderstvo podrazumeva dvosmeran tok jer i pored uticaja na druge. i lideri su podložni uticaju svojih sledbenika. dominantnost. Dobar menadžer bi trebalo da poseduje 3 grupe veština – tehničke.Sva osnovna polazišt au objašnjenju liderstva mogu se svrstati u 3 karakteristične grupe i to su : teorije karakternih osobin aličnosti. dok se liderstvom se utvrđuju smernice za akciju. .

uvek imaju nove ideje – ovo je Hauzova teorija .Transformaciono liderstvo se vezuje za lidere koji imaju viziju i sposobnost da vrše promene.određene lične karakteristike koje razdvajaju uspešne od neuspešnih lidera. i da motivišu sledbenike da im u tome pomognu.Transakciono liderstvo se odnosi na motivaciju podređenih da izvršavaju određene delatnosti pri čemu im lider pomaže predlaganjem ideja. koji tako privlači veliki broj sledbenika. a ne toliko na naređivanju. vremena i td.Hersi-Blanšov pristup. znači da brinu i za proizvodnju i za ljude. Svaki od ovih stilova može dovesti do pozitivnih rezultata. brigom za zaposlene.Pristup put-cilj je pristup zasnovan na teoriji očekivanja i on polazi od pokušaja objašnjenja kako lidersko ponašanje pože pozitivno da utiče na motivaciju i zadovoljstvo na radu. . On se sastojao iz 2 dimenzije koje se odnose na orijentaciju lidera prema rešavanju problema u procesu proizvodnje. ali i na odnose prema ljudima proizilaze 4 stila liderstva: naredbodavni stil. faktori strukture zadataka i moći lidera.Kontigentne teorije liderstva polaze od konkretne situacije u kojoj se lideri i organizacije nalaze i tako utvrđuju uspešnost liderstva. prirode problema. inspiriše ih i daje im snagu da ostvare uspeh i u najtežim situacijama. Tvorci ovih ideja su Tanenbaum i Šmit. identifikacijom ciljeva. . adaptivnost… . obezbeđivanjem nagrada. prihvatanje odluka i sl. podržavajući. i briga za liude i održanje grupe (uvažavanje) koja se odnosi na orijentaciju lidera prema podređenima. Prema ovoj teoriji potrebno je usaglasiti stil liderstva sa odgovarajućom situacijom da bi se obezbedio uspeh. ukazivanjem na viziju. Koji će stil liderstva menadžer primeniti zavisi od sopstvenih liderskih sklonosti.Fajdlerov pristup polazi od teze da ljudi ne postaju lideri jer poseduju odgovarajuće sposobnosti. Ponašanje se može naučiti pa je tako školovanje lidera dobilo veliki značaj . To je dvodimenzionalni pristup liderstvu u kome stil vođenja zavisi od zrelosti sledbenika i prirode zadatka. To znači da će lidersko ponašanje zavisiti od većeg broja situacionih faktora koji će uticati na liderske stilove. već zato što se suočavaju sa različitim situacijama i različitim odnosima sa podređenima. razvijen sistem vrednosti. Ipak znatan broj autora se slaže da postoje neke osobine ličnosti karakteristične za sve lidere: inteligencija.lider treba da balansira između ove 2 orijentacije. razjašnjavanjem osnovnih zadataka i uloga podređenih. U skladu sa mogućim kombinacijama ponašanja. agresivnost. zajedničkom radu i podeli odgovornosti. a najčešće se pomilju: . Istraživači su pošli od osnovne pretpostavke da liderstvo ne zavisi od psihičkih osobina lidera već od njegovog ponašanja koje zavisi od komuniciranja. Fajdel ističe 3 osnovne grupe faktora koji podrazumevju odnose lidera i podređenih. osećanja sigurnosti.Harizmatično liderstvo čija je osnovna karakteristika lična harizma lidera kao dar. motivisanja.Da bi se objasnilo ponašanje lidera vršena su brojna istraživanja. Postoji više kontigentnih pristupa liderstvu.. a koji će se primenjivati zavisi od konkretne situacije u kojoj se nalazi organizacija ili sam lider. prdobijanje kao stil. Prema ovom pristupu ne postoji univerzalan ni najbolji i jedini način ostvarivanja liderske delatnosti. participativni i stilovi orijentisani ka ostvarenjima. kontrole i sl. Ti stilovi su označeni kao direktivni. To su : briga za rešavanja problema (iniciranje strukture) koja se odnosi na orijentaciju lidera da izvršava postavljene zadatke i rešava probleme. pri čemu uspešne vođe u jednoj oblasti nemaju uvek iste psihičke karakteristike kao i vođe u drugim oblastima. . sposobnost i veština. poverenju. . . a druga na uvažavanje.Noviji pristupi liderstvu su: transakciono. .Vrum-Jetonov pristup je model koji uključuje i brigu i kvalitet. Ona su pokazala da postoje razlike između lidera i to u pogledu 2 osnovne dimenzije ponašanja. nepredvidivi su. Uspešni lideri mogu da komibinuju ove 2 orijentacije. . Većina autora preporučuje umerenost. harizmatično i transformaciono liderstvo. Ovi lideri uglavnom imaju jasnu viziju budućnosti. tj orijentacije ponašanja na zadatak. povećanjem stepena međusobnog razumevanja i poverenja između saradnika. Posebna karakteristika transformacionog liderstva je to da se odnos između lidera i sledbenika zasniva na saradnji. .Bihejvioristička teorija liderstva nastaje sredinom prošlog veka. Polazeći od tih funkcija ponašanja lidera sprovedena su nova istraživanja i kao rezultata je nastao dvodimenzionalni model stilova liderstva. vrste org. participativni stil i delegiranje kao stil vođenja. Jedna dimenzija se odnosi na iniciranje strukture.

Briga za ljude (uvažavanje) i briga za proizvodnju (iniciranje strukture) su dve osnovne kategorije ponašanja lidera. brige za zaposlene.Polazeći od dvodimenzionalnog modela stila liderstva razvijen je koncept menadžerske mreže da bi se objasnilo zašto su neki lideri uspešni. opisan je kao neko ko je spreman da razgovara o procesu rada i da u tom smislu pruža relevantne informacije vezane za realizaciju posla. ponašanje lidera zavisi i od kulturne tradicije u okviru koje oni obavljaju svoju delatnost. i liberalno-direktivna dimenzija koja se odnosi na obim u okviru koga lideri diktiraju aktivnost podređenih i od njih zahtevaju da rade onako kako im oni nalože. On ne uvažava mišljenje svojih saradnika. Stilovi liderskog ponašanja . i tako je u zavisnosti od orijentacije lidera prema navedenim dimenzijama u menadžerskoj mreži moguće identifikovati 5 potencijalnih stilova liderstva: osiromašeni menadžment je stil koji je veoma malo orijentisan prema ljudima i prema zadacima jer lider ne preuzima lidersku ulogu. i demokratski menadžment koji obuhvata stil timskog menadžmenta u kome lideri podjednako brinu i za ljude i za proizvodnju. podstiče timski duh i grupno odlučivanje. u Hongkongu se briga izražavala kroz međusobno druženje radnika. osećaja sigurnosti. i u ovakvom stilu liderskog ponašanja. opisan je kao neko ko pokazuje simpatije prema članovima tima koji imaju (lične) probleme. klupski tip menadžmenta (menadžment seoskog kluba) obuhvata stil koji pokazuje značajnu brigu za ljude dok je briga za zadatke veoma mala. i u rešavanju problema pored oslanjanja na svoje sposobnosti. strah i kažnjavanje.Briga za proizvodnju se u UK izražavala kroz zabranu kašnjenja na posao. a u njihovom ostvarivanju oslanja se na prinudu. Dakle.Demokratski tip je okrenut prema ljudima. tip menadžmenta na “pola puta” obuhvata stil u kome se lider brine i za ljude i za proizvodnju. pri čemu se radnicima pomaže da završe posao. prirode problema. od tipa organizacije. nisu se slali pisani nalozi. i u Japanu kroz proveru kvaliteta rada. razlikovanje ovih vrsta lidera. 78. . u Hongkongu sastancima sa podređenima i otvorenom međusobnom komunikacijom.Izbor stila liderstva zavisi od više faktora : od znanja menadžera. u USA se zahteva da se u kontaktu sa pretpostavljenim obavezno koristi zvanični ton razgovora. Osnovna ideja na kojoj se ovakvo liderstvo zasniva. on podstiče učešće svojih saradnika u odlučivanju. Svi ovi faktori utiču na ponašanje lidera i određuju njihov stil ponašanja. Podstiče podređene da iznesu svoje mišljenje. i osnovna tema različitih teorija o liderstvu. autoritarni tip menadžmenta obuhvata autokratski stil liderstva po kome lider pokazuje veliku brigu za proizvodnju a malu za ljude (zaposlene). . u USA se nije razgovaralo o problemima vezanim za posao.a neki ne. a u Japanu razgovorima sa podređenima o njihovim problemima i učenjem novih veština.77. njihovih veština. .Autokratski ili diktatorski tip je okrenut uglavnom zadacima koje obavlja. lider koji je orijentisan prema ljudima.Briga za ljude i briga za proizvodnju se izražavaju na različite načine u svakoj istraživanoj zemlji. koja se odnosi na obim u okviru koga lideri dozvoljavaju podređenima da učestvuju u odlučivanju. i rezultati su pokazali da su dimenzije orijentacije prema ljudima i orijentacije prema proizvodnji u predstavljale dva osnovna tipa liderskog ponašanja u zemlji. odnosi se na povecanje zainteresovanosti i motivisanosti podređenih da bi se postigli što bolji rezultati u poslovanju. . moguće je razlikovati 2 osnovne vrste lidera: . . . usmerenosti ka ljudima ili ka proizvodnji. počiva na različitosti 2 dimenzije: autokratsko-demokratska dimenzija. razvija odnose kooperacije. sistema vrednosti. a lider koji je orijentisan prema proizvodnji. i od orijetnacije prema ljudima. . pa je zato i spreman da posveti svoje vreme razgovoru o njegovoj karijeri. a polazeći od ostvarivanja ciljeva i zadataka org. Vršena su istraživanja u Velikoj Britaniji. . dominira centralizacija odlučivanja. Briga za ljude se u UK ogleda u pružanju pomoći radnicima kako da koriste novu opremu. Vrste lidera .U zavisnosti od pristupa koji pojedine teorije koriste. Ovde se polazi od dva aspekta liderstva koji se odnose na brigu za ljude i brigu za proizvodnju. poverenja u saradnke. načina rešavanja problema.Dakle.Po Mjuciku i Reimenu. u zavisnosti od različitih kulturnih sredina.

a prima se izborno. Pristupa se preciznoj analizi. postave osnovne orijentire za aktivnosti unutar organizacije na način koji te aktivnosti čini značajnim i koje su vezane za priznate društvene vrednosti.Iz ove dve dimenzije. Lideri i sledbenici . privrženosti i poštovanja lidera. da definišu plan za ostvarenje svoje vizije.Transformacioni(harizmatični) pristup liderstvu se zasniva na specifičnoj vrsti reakcije sledbenika u odnosu prema lideru. Posebnu naklonost lidera ima ‘in’ grupa. 2) liberalni autokrata koji samostalno donosi odluke. veliki stepen divljenja. Mjucik i Reimen su došli do 4 suprotne vrste lidera:1) direktivni autokrata koji samostalno odlučuje i neprekidno prati aktivnost podređenih. stručnost za upravljanje. imaju izuzetno snažan uticaj na sledbenike i njihovo ponašanje. stručnost za upravljanje. 3) direktni demokrata koji zajedno sa podređenima donosi odluke. Pojam komunikacije . entuzijazam i emotivnost podstaknuti idejama lidera i spremnost sledbenika da žrtvuje lični interes radi opštih ciljeva. postignu dobre rezultate i da budu zadovoljni na svom radnom mestu. pri čemu se informacija prenosi usmereno. i ta moć se zasniva na posebnim kvalitetima i na prirodnom daru koji imaju i koji ih čini sposobnim da te promene i ostvare. Karakteriše ih visok nivo samopouzdanja. Osnovna polazišta istraživanja bazirala su se na tezi da liderstvo ne postoji ako ne postoje sledbenici. 79. 80. ali veoma pažljivo prati njihove aktivnosti. Imaju izuzetno snažan uticaj na sledbenike i njihovo ponašanje.Atributivni pristup polazi od liderskog tumačenja uzroka određenog ponašanja sledbenika. da pokazu spremnost preuzimanja rizika i da se u svakom smislu angažuju kako bi ostvarili promene.Model razmene između lidera i članstva se zasniva na tome da lideri iz različitih razloga uspostavljaju različite vrste veza sa različitim grupama sledbenika. da definisu plan za ostvarenje svoje vizije. . ‘In’ status se stiče na osnovu karakteristika kao što su godine. Njih karakterise visok nivo samopouzdanja. tumačenju i pronalaženju uzroka određenog ponašanja sledbenika i sugeriše se na moguće mere koje bi se preduzele u odnosu na ponašanje sledbenika. i veoma lako i brzo mogu da svojim ponašanjem i tehnikama rada inspirišu svoje sledbenike da postignu visok nivo radnog učinka. Te reakcije se odnose na: viši nivo učinka od standardnih. i da imaju daleko pozitivniji stav prema svom radnom mestu nego što ga imaju članovi ‘aut’ grupe. Njihova karakteristika jeste moć da ostvare promene u svim sferama društvenog života.Brojne teorije i mnogi istraživači su se bavili odnosom lidera i sledbenika. atributivni pristup liderstvu i transformacioni(harizmatski) pristup liderstvu. . i 4) liberalni demokrata koji donosi odluke zajedno sa podređenima i daje im slobodu u obavljanju radnih zadataka. Kultura . ali podređenima daje slobodu u obavljanju radnih zadataka. Od članova koji pripadaju ‘in’ grupi se očekuje da zadatke obavljaju mnogo bolje nego što bi to drugi činili. kombinacijama. Kompleksan odnos između lidera i sledbenika se uglavnom razmatra u okviru 3 pristupa. a to su: model razmene između lidera i članstva. Slobodan tip lidera koji se spominje u literaturi kao još jedna vrsta lidera u potpunosti zavisi od svojih saradnika. a u procesu odlučivanja sebe shvata samo kao jednog od članova radne grupe. izuzetna sklonost za komunikaciju. Liderstvo i moral 81.Komunikacija je specifična forma opštenja koja odgovara čovekovim potrebama i podrazumeva razmenu informacija među ljudima putem znakova i simbola. izuzetna sklonost za komunikaciju. pol ili na osnovu verovanja da određena osoba ima posebne kvalitete za obavljanje određenog posla. a ‘aut’ grupu čine svi ostali podređeni koji nemaju nikakvu naklonost lidera. . Ostvaruje se u skladu sa određenim pravilima i normama. . . pokažu spremnost preuzimanja rizika i da se u svakom smislu angažuju kako bi ostvarili promene.I na kraju.Harizmatični lideri imaju sposobnost da podstaknu ljude da se angažuju na ostvarenju ciljeva organizacije. visok stepen brige za zaposlene. visok stepen brige za zaposlene. treba spomenuti harizmaticne lidere koji imaju sposobnost da podstaknu ljude da se angažuju na ostvarenju ciljeva organizacije.

i drugi znakovi. U ovom smislu. je biološka interakcija. 5) Proces. 13) Moć. 10) Diskriminatorno reagovanje. U tom smislu. koji se javljaju kao spontani izraz određenih emocionalnih stanja. Ekspresivna funkcija – znakovi sa ovom funkcijom izražavaju unutrašnja stanja. Po Nikoli Rotu. menja ponašanje. Funkcija reprezentovanja – znakovi sa ovom funkcijom predstavljaju i označavaju stvari i pojave (Biler ih naziva simbolima). kom. kom. 15) Propaganda. sredstvo. znakovi se dele na: prirodne. Osnovna karakteristika znaka je da stoji umesto nečega i time ukazuje ili izaziva određenu aktivnost. pridržavaju ustanovljenih pravila ponašanja. . radi označavanja određenih pojava koje čovek konstruiše. komunikacija je verbalna razmena misli i ideja. U tom smislu. a koji se tumači od onoga ko ga zapaža. U tom smislu. situacija. 8) Zajedništvo. Apelativna funkcija – znakovi sa ovom funkcijom izazivaju nečiju pažnju i aktivnost. U tom smislu. je proces prenošenja neke situacije po određenom planu. 2) Razumevanje. je proces koji obuhvata 5 pitanja – ŠTA. bez obzira na mnoge faktore. kom. je proces koji povezuje razjedinjene delove živog sveta u jednu celinu. 9) Kanal. U tom smislu. . je proces u kome poruke postaju zajedničke za dve ili više osoba. koja je u stvari reakcija na draž koja je postala određeni znak. sredstvima komunikacije. U tom smislu.Takođe postoje i klasifikacije koje polaze od funkcije znakova. slike. pri čemu specificnost komunikacije počiva na simbolima. kom. način. Definicije komunikacije su veoma brojne i one obuhvataju sledeće pojmove: 1) Simbole(reči / govor). oblikuje vrednosti i norme koje odgovaraju konkretnim uslovima ljudske interakcije i koji obezbeđuju najefikasnije postizanje ciljeva. je slanje poruka preko nekih sredstava. U psihologiji je komunikacija vrsta interakcije koja se ostvaruje znakovima. Na osnovu funkcija ovih znakova počiva njihova komunikativna funkcija koja se sastoji u prenošenju informacija koje se prenose znakovima kao sredstvima komunikacije. 12) Namera. a pored jezika tu je i komunikacija koja je zasnovana na neverbalnim simbolima. 16) Masovno komuniciranje.Komunikacija se ostvaruje na osnovu informacija koje jedan od učesnika upućuje drugom ili ostalim učesnicima. U tom smislu.U društvenim naukama. zasnovanih simboličkih sistema i njihovih značenja. poruka se upućuje primaocu sa svesnom namerom da se utiče na njegovo ponašanje. U tom smislu. je proces simboličke razmene informacija.razrađuje forme i pravila komuniciranja. 7) Povezivanje. kom. KAKO. se može upravljati kolektivnim stavovima ljudi. informacija pomoću simbola. Uspešna komunikacija zahteva od svih učesnika da se. je mehanizam ispoljavanja moći. U tom smislu. KO. 4) Smanjenje neizvesnosti. Znakovi su sredstva komunikacije. komunikacijom. uslove. misli. Tako je kom. U svakom drustvu postoji konvencija o značenju simbola. Informisanje može biti namerno ili nenamerno. što pomaže onome ko emituje znak (Biler ih naziva signalima). U tom smislu. 14) Vreme. prenosnik. . kom. motive. kom. pokreti.a to su skupine glasova ili linija i oblika. svaki komunikativni čin u svojoj osnovi ima neku ciljnu pobudu upućenu od pošiljaoca ka primaocu. Najznačajniji sistem simbola je jezik (pomoću koga ljudi komuniciraju). kom. U tom smislu. glasovi. kom. komuniciranje podrazumeva opštenje među ljudima. kao manipulacijom simbola. .Danas se razlikuju dve vrste znakova: signali i simboli. I veštačke (arbitrarne). KOME i SA KOJIM EFEKTOM (se neko nekome obraća)? . vrsta kom. je čovekova potreba da deluje efektivno i to da bi se ojačao njegov ego. U tom smislu. 6) Prenošenje (transmisija / razmena). tako da je moguće uzajamno razumevanje među ljudima. sredstva i ciljeve. 11) Pobuda. kao instrumentima. 3) Interakciju (odnos). je proces prenošenja ideja. tj. Biler razlikuje 3 funkcije i 3 vrste znakova. U tom smislu. U tom smislu. proces u kome razumemo druge i trudimo se da i oni razumeju nas. a sredstva kojima se informacije prezentuju i prenose mogu biti reči. kom.

a kako će se to izvesti. Može biti ostvarena i bez namere osobe koja proizvodi signale.Komunikacioni proces započinje kada jedna strana ima ideju koju želi da prenese drugoj strani. predmet koji čovek zapaža) i čovekovu zamisao – nešto što se nalazi s one strane čulnog. 7) masovna komunikacija. prijatnog/neprijatnog osećanja.Uz primenu različitih kriterijuma moguće je razlikovati više vrsta ljudske komunikacije. komuniciranje omogućava normalno funkcionisanje bilo koje organizacije. razvoj komunikacionih veština kod menadžera i lidera. Interpretacija je značajan trenutak stvaranja novog načina mišljenja.Signalna komunikacija je izvor informacija o stanju i osobinama za osobu koja uočava signalne znakove. .I treba odgovoriti – kada se pruka dekodira. radio i TV signali. kao i pritisak vremena ili organizaciona struktura. uverenja. telefonske linije. 2) verbalna i neverbalna. koji se sastoji iz više faza. Zato je od izuzetnog značaja je životno iskustvo i saznanje posebno koje imaju menadžeri. npr. Komunikacija u organizaciji je proces gde posiljalac prenosi određenu vrstu informacije primaocu kroz komunikacioni proces. procesu može doći do brojnih potencijalnih prepreka koje se pojavljuju kao faktori koji oštećuju jasnost poruke.Komunikacioni proces treba razumeti (dekodirati – to je najkomplikovaniji deo procesa komunikacije. kodiranje je akt oblikovanja informacionih sadržaja u poruku.Svaka ličnost ima sopstveni referenetni okvir i sistem vrednosti iz koga proizilazi njen interpretativni sistem. kao aktivnosti vezane za ljudski rod. 83. 5) jednosmerna i uzajamna. nedovoljno precizno dekodirane. . odnosno povratna informacija. a to su: 1) signalna i simbolička komunikacija. gest. Vrste komunikacije . Efektivnost komunikacije mogu da umanje poruke koje su slabo kodirane. Značaj komunikacije . 4) posredna i neposredna. koji uobličava vrednosti. i posto kultura time zavisi od simbola.Bitno svojstvo čoveka je njegova sposobnost da stvara simbole što mu je otvorilo put u civilizaciju. Zadatak pošiljaoca je da tu ideju transformiše u formu (da prevede ideju u oblik – da je kodira. kanali komunikacije koji su puni statike. . mašina-mašina). neki nematerijalni. Reč “simbol” potiče od grčke reči “symbolo” što znači znak. bitnog/nebitnog saznanja. čovek-mašina. što je u stvari kod) koju će primaoc primiti (putem kanala komunikacije – to su putevi kojima informacije putuju. . proizilazi i njen značaj u procesu upravljanja. Savremeni razvoj društva sa novim tehnologijama koje su potpuno izmenile način komuniciranja traže i nove veštine komuniciranja. i 9) poslovna komunikacija. što znači da svaki učesnik u komunikaciji ima svoju sopstvenu informaciju – sistem. Pošto se čovek služi simbolima. Može se zasnivati na . tako je i kultura sistem simboličkih oblika. Interpretacija je fenomen koji povezuje ono što je osećajno i spoznato u komunikaciji. prihvatljivog/neprihvatljivog stava. zvučni signal. čije je vraćanje u stvari proces recipročne razmene informacija pri čemu se reorganizuje njena struktura znaćenja. i sastoji se iz procesa kognitivne i afektivne obrade. kao i razvoj veštine govora i veštine slušanja. navike. 3) glasovna i neglasovna. stavove u misao koja se glasovno izražava kroz reči i rečenice. grupe i organizacijakoje učestvuju u ukupnom komunikacionom procesu. Komunikacijom treba upravljati. 82. 8) usmena i pismena. fiber-optički kablovi. komunikacioni kanali određuju strukturu modela komuniciranja koja se može odnositi na odnos čovek-čovek. 6) interpersonalna i intrapersonalna. a informaciju stavlja u kontekst jasnog/nejasnog značenja.U kom. Na dekodiranje utiče veliki broj faktora koji deluju u celokupnom čovekovom okruženju i to je presudan čin u komunikaciji jer upućena poruka mora da ima povratnu informaciju). sliku. zavisi od ličnosti komunikatora.Polazeći od značaja komunikacije kao procesa opštenja i kao vrste interakcije. . Ovaj deo procesa se naziva feedback. mišljenja. reč. znamenje. . označava dve stvari: fizicku / materijalnu stvar (predmet.. U menadžmentu. da bi mogli da rekonstruišu i razumeju prošle događaje kao i da projektuju budućnost. samo ljudima shvatljiv smisao. komunikacioni proces se nastavlja tako što će primalac preneti novu poruku prvobitnom pošiljaocu.

Pod tehničkim sredstvima se podrazumevaju zvučnici. konferencija. zato se i naziva unutrašnjim govorom.Kada se komunikacija ostvaruje korišćenjem nekog tehničkog sredstva razlikuju se posredna i neposredna komunikacija. Značenja izgovorenih glasova uvek moraju biti poznati onima kojima se govor upućuje jer u suprotnom govor ne bi bio sistem komunikacije. u obliku konsultacija. . . pohvala. Kod neposredne komunikacije se ne koristi tehnička aparatura. a nisu fonetska građa reči.Poslovna komunikacija se odnosi na prenos informacija različitim modelima i različitim kanalima komunikacije između pojedinaca. . izmeni.. . Jezik je to govor kao sistem komunikacije zajednički za određenu skupinu ljudi. Da bi se mogla primeniti etička pravila u poslovnoj komunikaciji. Simbolička komunikacij počiva na znakovima koji su nosioci značenja. argumentovana.Usmena komunikacije se iskazuje usmenim govorom. Jezik i govor su sredstva opštenja. cvrstina i odlucnost u kriznim situacijama. a pismena isključivo pismenim putem. 84. Međutim postoje i glasovi koji prate ljudski govor. vazduh. kongresa. sednica. Potpuno neposedna komunikacije ne postoji. poverenje. odnosno dezintegracije u društvu. . Pisano poslovno komuniciranje omogućava prenos informacija između poslovnih partnera u cilju ostvarenja određenih poslovnih aktivnosti i to isključivo pismenim putem. a intrapersonalna je ona koja je usmerena prema sebi. korektna kritika (upucena sa stilom. telefoni. Verbalna komunikacija . preko javnog govora. izazov (odnosi se na veliko zalaganje u cilju postizanja odredjenih rezultata). . autoritet (sposobnost rukovodjenja).Za razliku od verbalnog govora pomoću reči. putem raznih vrsta pokreta i položaja tela i na prostornim odnosima između učesnika komunikacije. radio. svi ljudi se služe govorom.Masovna komunikacija je povezana sa masovnim komuniciranjem preko mas-medija. oni su sastavni deo neverbalne komunikacije. poslovnih razgovora. sredstva komunikacije između pojedinih članova i društva.Verbalna komunikacija se služi govorom ili pismeno. TV. grupa i org. u svim poslovnim kontaktima je neophodno ispoštovati određena pravila poslovne komunikacije kako bi se ostvarila uspesna poslovna saradnja. preko kojih se poruke upućuju većem broju ljudi. unapredjenje. ne sme biti usmerena protiv licnosti). . bitni su poslovni susreti kao formalno organizovani skupovi poslovnih partnera.Glasovna komunikacija predstavlja ljudski govor. Oni služe kao sredstva povezivanja.Jednosmerna komunikacija se ostvaruje preko sredstava mas-medija. sa ciljem upravljanja poslovnim aktivnostima. zahvaljivanje i izvinjenje (kao izraz lepog vaspitanja i opste kulture) – sva ova pravila veoma znacajno uticu na poslovnu komunikaciju u celini. . Komunikacija koja se odvija unutar jedne ličnosti naziva se “monolog”. Znači. poslovnih sastanaka. rečima i vezama reči. spremnost na odgovornost. intonacija). a tu se misli na: ljudsko dostojanstvo (treba ga sacuvati i uvazavati). Društveni karakter jezika karakteriše uzajamni uticaj normativne i uzualne komponente.Interpersonalna komunikacija je komunikacija između 2 osobe. uvazavanje razlicitih stilova zivota. štampa. Najvažnija vrsta simboličke komunikacije je jezik. Govor je sistem glasova i glasovnih kombinacija koje pojedinac proizvodi svojim govornim organima. . simpozijuma. Normativna komponenta jezika se odnosi na to kakav bi jezik . film. Uzajamna komunikacija se odnosi na emitovanje komunikacionih znakova koji zavise od povratnog dejstva i reagovanja drugih osoba. Govorni model sa činovima koji se odvija između dva sagovornika se zove “dijalog”. Za bilo koju ljudsku zajednicu zajednički simbolički verbalni sistem se naziva “jezik”. posredovanja i integracije. dok se za posrednu komunikaciju koriste određena pojačala. kompjuteri. samodisciplina (odnosi se na vladanje sobom). u govoru pomoću gestova se mogu naslutiti društveni odnosi između ljudi koji dolaze u dodir.paralingvističkim znakovima (ritam.Verbalna komunikacija se najčešće realizuje kroz govorni model koji određuje nameru govornika da putem iskaza nesto saopšti. ljubaznost. . ali koriste različite jezike. potvrdi. nacin obracanja (uctivost i ljubaznost).Od oblika usmenog poslovnog komuniciranja.Termini “govor” i “jezik” imaju različito značenje. preko pisama na koje se ne dobija odgovor. nacin komuniciranja (umece slusanja i stil ophodjenja).

smetnje izazvane visokom T. diferencijacije naglasaka. izraziti mišljenje o samom sebi. To može biti i samostalan način saopštavanja kojim se kazuje ono što izgovorene reči ne saopštavaju. . Uzualna komponenta jezika se odnosi na to kakav jezik u stvari jeste u svojoj praktičnoj upotrebi. telesni dodiri. jer ako ona nije shvaćena to znači da komunikacija nije uspela (ili je samo delimično uspela). rukopis… . način pozdravljanja. . grupnoj pripadnosti. 85. način odevanja i doterivanja.Veoma važan neverbalni komunikacini znak je i izgled pojedinca (fizicki). . ličnim karakteristikama. razlike u odstojanju pri razgovoru sa drugima.Na promene u jezičkom sistemu utiču vanjezički usovi komuniciranja. . akcenata.Ometanje pažljivosti pri prijemu informacije od strane raznih faktora kao što su: fizikalne smetnje.trebao da bude (npr. Pažljivom posmatraču svaki neverbalni znak može mnogo da kaže o ličnosti sa kojom je u kontaktu. menja i pojačava verbalno izlaganje u celini. .Čovek stalno koristi i neverbalne komunikacione znakove kao što su: naglašavanje pojedinih glasova pri govoru. pravopis u književnom jeziku). Problemi i nespoazumi u komunikaciji . promene u izrazu lica. Komunikatori često koriste pojmove koji nisu opšte poznati i prethodno ne proveravaju da li ih slušaoci poznaju. Načinom odevanja se mogu upućivati informacije o statusu. zato što je snažnije sredstvo saopštavanja. usmeravanje i zadržavanje pogleda. hod. socijalne karakteristike grupa koje ga govore…Misli se na dijalekt čije formiranje se može objasniti i time što se jedinstvenom jezičkom sistemu suprotstavljaju neke prirodne granice i zone.Osnovni problem svakog sistema komunikacije odnosi se na pitanje njegove efikasnosti. Među nesporazumima koji nastaju oko verbalnih poruka Veldal navodi smetnje u komuniciranju: .Ograničena sposobnost prijema reči one osobe kojoj je komunikacija namenjena. Međutim i u okviru istog dijalekta mogu da se ispolje određene pojave u zavisnosti od drugih društvenih i grupnih karakteristika (npr. način slusanja. u kojoj meri je određena poruka ispravno shvaćena. Informacije koje se putem neverbalnih sredstava komunikacije prezentuju su raznovrsne.Neverbalni komunikacioni znakovi dopunjuju sadržaj verbalne komunikacije ističući ono što je rečeno ili menjajući smisao onoga što je rečeno. način odevanja. zato što su manje kontrolisani (pa govore otvorenije o osobi koja ih manifestuje). jer jasnije ističe neku odliku stvari ili ljudi nego reč i neposrednije deluje. pospanost… . crte lica – sve to predstavlja komunikacioni znak za drugoga pa i tada kad pojedinac nema nameru da bilo šta saopsti stvara se određeni utisak o osobinama. recimo karakteristike teritorije na kojoj se jezik govori. Informacija može biti dobro formulisana i adekvatna sadržajuo kome izveštava. buka. modifikacije postojećih dijalekata i silčnih jezičkih odlika). drugi pokreti. 86. trenutnom stanju i namerama osobe određenog fizičkog izgleda. zato što dopunjava. telesni izgled u ceilni.Neformulisanje ili nedovoljno jasno formulisane pretpostavke koje treba znati da bi se saopštenje razumelo. pa i unutrašnje smetnje kao što su: umor. a ako primalac informacije nije u stanju da je prihvati komunikacija nije uspela. vlažnosti. i tada nastaju nesporazumi između strana koje komuniciraju. Neverbalna komunikacija .Ljudi koriste neverbalni sistem zato što je neverbalnim znakovima moguće izraziti neke pojave koje je u verbalnim znakovima teško ili nemoguće izraziti. Na neuspešnost komunikacije može da utiče i prezentovanje prevelike količine informacija.

i kako bi se izbegli problemi i nesporazumi.Uticaj nesvesnih i delimičnosvesnih mehanizama se posebno odnosi na predrasude o određenoj osobi ili kategoriji osoba što bitno utiče da se određenim stavovima pridaje drugačiji smisao od onog koji bi dala osoba bez predrasuda. treba poštovati određena pravila koja se odnose na značenja: treba da bude jasna funkcija korišćenja simbola. 4) akciona faza – podrazumeva preduzimanje odgovarajuće akcije nastale kao rezultat komunikacije. slanje poruka putem telefaksa.U org. i 4) “vlasnistvo nad informacijama”. ne zasnivati vlastitu argumentaciju na pojedinim neuspelim formulacijama sagovornika. beleške. satelita ili na neke druge načine. Ograničenja i nedostaci usmene komunikacije se odnose na ograničen broj učesnika u komunikaciji. treba biti kooperativan. 3) specijalizacija rada.Pismena komunikacija ima mnogo oblika: dopisi.Kao forma usmene verbalne komunikacije. brojni faktori koji oštećuju jasnoću poruke i nazivaju se “buka”. interpretacija pojedinih izraza i delova teksta mora imati u vidu celinu teksta. želja. 2) razumevanje – primalac mora da shvati poruku. procesu u org. problem pasivnog slušanja. 87. koja se odnosi na razgovor. Sa sociološkog aspekta se realizuje između ljudi koji pripadaju istoj grupi. tempo. osećanja. nejasno i pogrešno argumentovano izlaganje može biti neshvaćeno ili pogrešno shvaćeno. profesiji. bilteni. . 3) prihvatanje – želja primaoca za usvajanjem poruke. pisma.Po Rejmondu Lesikaru postoje 4 faktora koja utiču na efikasnost komunikacije u organizaciji: 1) formalni kanali komunikacije. . . kao pošiljaoci prenose informacije. org. kao primaocu. . usmerenost pogleda i gestovi. oglasa. grupa ili org. manje su mogućnosti pogrešne interpretacije… Nedostaci pismene komunikacije su ti što ona može biti preobimna. i društva u celini. povremeno su nužne revizije. 2) struktura autoriteta u organizaciji. se najčešće koristi verbalna komunikacija s tim što je češća usmena. kao i izraz lica. lakše se moze podsetiti. novina… Prednosti pismene komunikacije se odnose na to da ona za sobom ostavlja trag komuniciranja. el. Karakteristike komunikacije u organizaciji . treba da se koriste simboli sa preciznim značenjem. Sa kulturnog aspekta doprinosi napretku pojedinca. intonacije. grupe. video opreme. nekom drugom pojedincu.Različitost načina opažanja i mišljenja se razlikuju. značenja reči moraju ostati neizmenjena. U kom.Pored ovih postoji i veliki broj drugih faktora koji otežavaju komunikaciju. pri čemu nisu navedene druge informacije relevantne za pitanja o kojima se raspravlja niti je pružena mogućnost da se traže objašnjenja i obrazloženja dolazi do nesporazuma u komunikaciji. Sa gnoeološkog (nauka o saznanju) aspekta je proces proširivanja saznanja. . postoje brojne prepreke koje ugrožavaju kom. znakovi moraju imati ista značenja. težiti tačnom tumačenju stava sagovornika. Da bi komunikacija bila efikasna mora se imati u vidu : 1)pažnja – primalac mora biti skoncentrisan da bi mogao da pravilno primi poruku. pošte. org. korišćenje stereotipnih fraza... da postoji manja potreba za objašnjenjima..Komunikacija u organizaciji je proces u kome pojedinac. Loše. Razgovor se izučava sa različitih aspekata. Sa aspekta menadžmenta doprinosi lakšem i efikasnijem ostvarivanju ciljeva organizacije. ne može se baš sve zapisati.Nepostojanje komunikacionog kanala. Sa psiholoskog aspekta podrazumeva izražavanje misli. onda će i komunikatori na različite načine prihvatiti i interpretirati iste podatke. memorandumi. kao što su: gomilanje reči koje nemaju pravo značenje. . može doći do prilično velike formalizacije… . ali i na mogućnost brzog otklanjanja mnogih nesporazuma u poslovnim aktivnostima. Prednosti usmene komunikacije se odnose na brzinu i efikasnost. . homonima. svaki simbol treba u toku komunikacije da zadrži svoje značenje. izveštaji. termini koji se koriste moraju biti precizno definisani.Kako bi komunikacija bila uspešna. pored razgovora odvija se putem telefona.Konfuzno i neadekvatno prezentovanje saopštenja. Kada se daje jedna jednostrana informacija ili interpretacija nekog događaja. zaboravljanje… . grupi ili org. pogrešne interpretacije. .

od nižih ka višim nivoima podrazumeva davanje sugestija od strane nižih nivoa. pružanje relevantnih informacija… Horizontalno komuniciranje se vezuje za komuniciranje organizacionih delova na istom nivou.Sa sociološkog stanovišta. Po drugom shvatanju postojanje konflikata predstavlja izraz realnih odnosa u organizaciji i poželjno je. razlike koje proističu iz upotrebe jezika i sl. koji se označavaju kao fizički. . postoji vertikalno i horizontalno komuniciranje. fiziče smetnje i organizacione nesporazume.. . navika. Nesporazumi u ovoj grupi potiču i od različitih pogleda na život u zavisnosti od obrazovanja. u okviru org. u upotrebi je i neverbalna komunikacija. nedostupnim formalnim kanalima komunikacije i sl. utiče na ostvarivanje onoga šta je pošiljalac želeo da kaše (prenese). jer sve su to značajne veštine kojima lideri i menadžeri utiču na svoje saradnike kako bi ostvarili postavljene organizacione ciljeve. Tehnički problemi su povezani sa pitanjem koliko određeni simboli zaista prenose poruku. Odnose se na lična psihološka stanja. Kom. Više od 50% poruka koje jedna osoba saopštava drugoj su poruke neverbalnog karaktera. . odnosno koliko kom. pri čemu ono može da se ostvaruje od vrha hijerarhijske lestvice do njenog najnižeg nivoa. semantički i problemi efikasnosti.Prema nivoima na kojima se komunikacija ostvaruje.Komunikacioni kanali u organizaciji mogu biti formalni i neformalni. . a u cilju rešavanja brojnih problema. i svi oni se mogu svrstati u 3 osnovne grupe:tehnički.Pored verbalne. . postoje 2 osnovna shvatanja.Individualne smetnje su različita opažanja. Po prvom shvatanju postojanje konflikata nije poželjno u organizaciji jer oni onemogućavaju ostvarivanje org. moraju imati u njega poverenja. U ovoj grupi mogu se pojaviti nesporazumi koji su povezani sa postojanjem različitih ciljeva i interesa. i sa stanovišta prevazilazenja negativnih socijalnih implikacija postojeće organizacije u odnosu na druge organizacije. . pratiti i podržati njegovu viziju i moraju aktivno biti uključeni u sve organizacione tokove.. mogu se javiti brojni problemi. Da bi sve to bilo ostvareno komunikacija mora biti tome prilagođena tako da u org. semantički problemi. . definisanje procedure i prakse. informacije…. Vertikalno komuniciranje se obavlja između različitih hijerarhijskih nivoa u okviru organizacije.Nesporazumi u komunikacije u okviru organizacije se dele na: individualne. interesa. Svi kanali komuniciranja obrazuju odgovarajuće komunikacione mreže koje obuhvataju ukupan tok informacija i komunikacija između svih zaposlenih u organizaciji. ciljeva i ovo shvatanje je prevaziđeno. Semantički problemi su povezani sa pitanjem da li poruka sadrži pravo značenje. vaspitanja.U menadžerskoj praksi velika pažnja se posvećuje konfliktima i upravljanjem konfliktima kao i njihovim rešavanjem.. .Da bi zaposleni sledili lidera. Komunikacija odevanjem - 89. postoje veoma različiti kanali komuniciranja. podnošenje izveštaja o rezultatima. moraju razumeti šta kaže.U komunikaciji u okviru org. od viših ka nižim nivoima je usmerena na ostvarenje upravljačkih odluka. iskustva. na razna obaveštenja. kao što su strah. Formalna komunikacija u org. konflikti se proučavaju sa stanovišta njihove ekonomske racionalnosti i profitabilnosti. i to onda kada znakovi neverbalne komunikacije dopunjuju sadržaj verbalne kom.Fizičke smetnje su nesporazumi u kom.Organizacioni nesporazumi obuhvataju one nesporazume koji su povezani sa značajnim razlikama u moći i društvenom statusu. Konflikti su neminovna prateća pojava savremene . na instrukcije o načinu obavljanja poslova. Problemi efikasnosti su vezani za pitanja efekata date poruke. i obrnuto. nerazumevanje i emocije. . ređe se javljaju i vezani su za nemogućnost primaoca određene poruke da stupi u kontakt sa pošiljaocem. Kom. Neformalna komunikacija se vezuje za sve oblike komunikacije koje u organizaciji mogu postojati. ističući ono što je rečeno ili menjajući smisao rečenog. Tu spadaju i pogrešni komunikacioni kanali. O prirodi konflikata u svakoj org. Konflikti – pojam i vrste . se ostvaruje posredstvom formalnih komunikacionih kanala. 88.

. U izboru načina rešavanja konflikta uvek treba upotrebiti onaj način koji je najadekvatnije primeren karakteru konflikta i potrebi ostvarivanja organizacijskih ciljeva. obaveze.Postoje različiti uzroci koji dovode do nastanka konflikata i u skladu sa tim različite posledice koje konflikti mogu proizvesti. društveno-ekonomskih. odgovornosti. međutim ne treba dozvoliti da oni pređu određenu granicu preko koje se njima ne može upravljati.Intrapersonalni konflikt koji nastaje kao posledica suprotnosti između očekivanog i postojećeg.Postoji više mogućih načina rešavanja konflikata: 1) stišavanje sukoba između strana koje su u konfliktnoj situaciji. razlike u moći i društvenom statusu… . problemi i nesporazumi u komunikaciji. koje su u sukobu. nerešene nadležnost. pravnih i političkih odnosa i ustanovljenih etičkih vrednosti u društvu. neadekvatan sistem nagrađivanja. nejasno definisani ciljevi i zadaci.Intergrupni konflikt nastaje između formalnih i neformalnih grupa.Razrešenja svih mogućih konflikata imaju svoje pozitivne i negativne strane. između vrednosti i interesa.Interpersonalni konflikt koji nastaje kao posledica suprotnosti između pojedinaca zbog različitosti njihovih ličnih interesa i ličnih svojstava. .Intraorganizacijski konflikt koji nastaje između pojedinih grupa i organizacionih jedinica i posledica je njihovih interesnih orijentacija i načina njihovog zadovoljavanja. . .Intradepartmentalni koji nastaje u okviru organizacionih delova koji su formalno ustanovljeni i imaju svoje autonomne ciljeve i zadatke u okviru celine organizacije. sukobi interesa. i od opšte društvene klime. 3) rešiti ukupno rešenje problema koji je i izazvao sukob. . on izražava unutrašnju konfliktnost pojedinca. 90. . prava. .Interdepartmentalni koji nastaje između više organizacijskih jedinica u okviru jedne organizacija.Interorganizacijski koji nastaje između raznih organizacija u društvu. Načini rešavanja konflikata . sukobi kultura. . 2) međusobni ustupci strana koje su u sukobu.Polazeći od uzroka koji dovode do konflikata prema Mijatu Damjanoviću postoje sledeće vrste konflikata: .organizacije rada. a pojava ovih konflikata zavisi od različitih interesa org.Intragrupni konflikt nastaje u grupi i povezan je sa izneverenim očekivanjima u odnosu na ostvarivanje ciljeva zbog kojih je grupa i osnovana. Najčešći uzroci konflikata su: loš menadžment. . .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->