AROMATIĈNI UGLJOVODONICI

BENZEN
Tk = 80,1 C Tt = 5,5 C

Empirijska formula: Molekulska formula:

CH C 6H 6

Stabilnost i inertnost!

1825

Faradej dobio benzen pirolizom kitovog ulja.

1834

Mišerlih (Mitscherlich) dobio benzen zagrevanjem benzoeve kiseline:

1865

Kekule predložio da strukturu benzena treba posmatrati kao zbir cikloheksatrienskih izomera koji se nalaze u ravnoteži.

1931

Objašnjena struktura benzena, a desetak godina kasnije ovu strukturu je prihvatila većina hemičara.

1

Benzen, njegovi homolozi i njima slična jedinjenja zovu se aromatična jedinjenja. Aromatičnost kao pojam u početku je bio vezan za karakterističan miris ovih jedinjenja, često neprijatan. Danas se pod pojmom aromatičnost podrazumeva zbir fizičkih i hemijskih osobina karakterističnih za jedinjenja koja sadrže benzenovo jezgro, odnosno prsten.

2

3

Imenovanje derivata benzena
• Mnogi mono-supstituisani benzeni se imenuju tako sto se reči benzen doda naziv supstituenta kao prefiks:

brombenzen

(1,1-dimetiletil)benzen terc-butilbenzen

nitrobenzen

3.ili orto. para (grčki) – na drugoj strani.ili meta. • 1. 1.ili para.4. orto (grčki) – direktno.• Kod di-supstituisanih benzena moguća su tri različita rasporeda.2.ili o-.2-dihlorbenzen o-dihlorbenzen 1-hlor-3-nitrobenzen m-hlornitrobenzen 1-hlor-4-nitrobenzen p-hlornitrobenzen . • 1. meta (grčki) – premešten.ili m-.ili p-. Označavaju se prefiksima: • 1.

• Kod tri.6-dimetilbenzen CH2CH3 3 4 5 2 1 6 1.i više supstituisanih benzena.3-dimetilbenzen 1-brom-2.4-trinitrobenzen HC C CH CH2 1-etenil-3-etil-5-etinilbenzen .2. a supstituenti se numerišu kao kod cikloheksana: CH3 3 4 5 6 2 1 CH3 Br 2 3 4 CH3 Br 1 6 5 NO2 1 6 5 2 3 4 NO2 CH3 NO2 1-brom-2. ugljenikovi atomi se numerišu korišćenjem što manjih brojeva.

Derivati benzena – IUPAC-ovi i uobiĉajeni nazivi CH3 metilbenzen toluen 1.5-trimetibenzen mezitilen .3.2-dimetilbenzen o-ksilen 1.4-dimetilbenzen p-ksilen rastvarači CH CH2 CH3 OCH3 H3C etenilbenzen vinilbenzen stiren (monomer) CH3 metoksibenzen anizol (u industriji parfema) 1.3-dimetilbenzen m-ksilen 1.

grupe H H ili H ili C6H5CH2- FENIL- BENZIL- .Derivati benzena – IUPAC-ovi i uobiĉajeni nazivi koje preporučuje Chemical Abstracts OH CHO COOH benzenol fenol (antiseptik) benzenkarbaldehid benzaldehid (veštačka aroma) benzenkarboksilna kiselina benzoeva kiselina (konzervans hrane) CH2 CH2 H H H H H H H ili ili C6H5- ARIL.

Derivati benzena – IUPAC-ovi i uobiĉajeni nazivi NH2 O CCH3 OH OCH3 CHO benzenamin anilin (u proizvodnji boja) 4-hidroksi-3-metoksibenzaldehid vanilin (miris vanile) 1-feniletanon acetofenon (hipnotik) CH3 OH COOCH3 metil-2-hidroksibenzoat metil-salicilat miris zimzelenih biljaka difenil ili bifenil OH CH(CH3)2 5-metil-2-(1-metiletil)fenol timol (miris majčine dušice) .

bakminsterfuleren bakibol . u najvećoj koliĉini C60 benz[a]piren C60.POLICIKLIĈNI BENZENOIDNI UGLJOVODONICI 8a 8a 9a 8a 10a 4a 10a 4a 4b 4a naftalen antracen fenantren Grafit  Visoko amperski elektriĉni luk u atmosferi He  Fulereni.

STRUKTURA BENZENA AROMATIĈNOST Nema reakcije benzen brom brombenzen .

Kekule: Benzen treba posmatrati kao zbir cikloheksatrienskih izomera koji se nalaze u ravnoteži Ovakva vrsta izomerije ne postoji! + 1. . pa zbog toga ne mogu da se razdvoje.6-disuptituisani derivat Kekule sugerisao postojanje ovakvih izomera izmeĊu kojih je veoma brza interkonverzija.2-disuptituisani derivat 1.

Benzen je rezonancioni hibrid Kekuleovih struktura koje se razlikuju samo po rasporedu elektrona! ekvivalentno sa .

Ekvivalentni svi ugljenikovi i vodonikovi atomi. Svi ugljenikovi atomi sp2 hibridizovani. 134 pm .

ΔH0 = .208 kJ benzen cikloheksan (Z)-1.3.5-heksatrien heksan .

Imaginarni molekul cikloheksatriena Energija kJ Realni molekul benzena .

.

• Iz nafti koje ne sadrže značajne količine aromatičnih ugljovodonika oni se dobijaju ″aromatizacijom″ nafte. • Neke nafte već sadrže aromatične ugljovodonike (uralska) i iz takvih nafti aromatični ugljovodonici se dobijaju destilacijom. farmaceutskih proizvoda. polimera itd. eksploziva.DOBIJANJE AROMATIĈNIH UGLJOVODONIKA I NJIHOVIH DERIVATA • Aromatični ugljovodonici i njihovi derivati imaju veliki značaj kao sirovine za industriju boja. sredstava za zaštitu bilja. . • Glavni izvori aromatičnih ugljovodonika su: nafta i katran kamenog uglja.

• Katran kamenog uglja se dobija suvom destilacijom kamenog uglja. krezoli i naftalen • Teško ulje (t. Suva destilacija je proces razlaganja na visokim temperaturama (1000 0C) bez prisustva vazduha.5 kg toluena i • 0.k.3 kg ksilena .k. do 170 0C): benzen. Frakcionom destilacijom katrana kamenog uglja dobijaju se: • Lako ulje (t.od 170 0C do 230 0C): fenol. toluen i ksileni • Srednje ulje (t. Iznad 270 0C) Od 1 t kamenog uglja prosečno se dobija: • 16 kg benzena • 2.od 230 0C do 270 0C) • Antracensko ulje (t.k.k.

jako prelamaju svetlost. u vodi se ne rastvaraju. 0 0 Tt ( C) Tk ( C) .FIZIĈKE OSOBINE • Aromatični ugljovodonici su bezbojne tečnosti. lakše od vode. imaju specifičan miris.

HEMIJSKE OSOBINE TIPIČNA REAKCIJA: ELEKTROFILNA AROMATIČNA SUPSTITUCIJA EAS .

ELEKTROFILNA ADICIJA NA ALKENE: elektrofil karbokatjon nukleofil .

elektrofil karbokatjon Rezonancione strukture cikloheksadienilnog katjona .

Proizvod EAS Cikloheksadienilni katjon Ne dobija se – nije aromatično .

NITROVANJE BENZENA Nitrobenzen (95%) Nitronijum jon .

.

SULFONOVANJE BENZENA Benzensulfonska kiselina Oleum ili pušljiva sumporna kiselina dobija se dodavanjem oko 8% SO3 u konc. H2SO4 .

Benzensulfonska kiselina .

HALOGENOVANJE BENZENA Brombenzen (65-75%) .

FRIEDEL – CRAFTS-ovo ALKILOVANJE BENZENA AlCl 3 R + RCl + HCl 1.1-dimetiletilbenzen terc-butilbenzen .

.

FRIEDEL – CRAFTS-ovo ALKANOILOVANJE (ACILOVANJE) BENZENA O O + RC X AlCl 3 C R + HX propanoil hlorid 1-fenil-1-propanon .

Acilijum-katjon .

benzen alkanoilbenzen acilbenzen alkilbenzen butanoil hlorid 1-fenil-1-butanon butilbenzen .

ELEKTROFILNA AROMATIČNA SUPSTITUCIJA NA SUPSTITUISANIM BENZENIMA Metilbenzen Toluen 1-metil-2-nitrobenzen 63% o-nitrotoluen 1-metil-3-nitrobenzen 1-metil-4-nitrobenzen 3% 34% m-nitrotoluen p-nitrotoluen 2-nitro-1-(trifluormetil)benzen o-nitro (trifluormetil)benzen 6% 91% (trifluormetil)benzen 3-nitro-1-(trifluormetil)benzen 4-nitro-1-(trifluormetil)benzen 3% m-nitro (trifluormetil)benzen p-nitro (trifluormetil)benzen .

položaj ili u m.i p.položaj. .A o m p o m  U zavisnosti od strukture i vrste supstituenta A monosupstituisani derivat benzena može biti reaktivniji ili manje reaktivan od benzena u reakcijama EAS  Novi supstituent B se. u zavisnosti od prirode suptituenta A. vezuje u o.

C2H5.C 6H 5  .OC2H5. . Jako aktivirajuće grupe  .NH2 (.CH3 (. Oni diriguju vezivanje sledećeg supstituenta u orto. .OH A o o  Srednje aktivirajuće grupe  . itd.NR2)  .NHCOCH3  Slabo aktivirajuće grupe  .i para.) p Supstituenti koji povećavaju gustinu elektrona u benzenovom prstenu (zbog +I ili +R efekta) povećavaju i reaktivnost monosupstituisanog derivata i zovu se aktivirajući supstituenti.NHR.)  . itd.OCH3 (.položaj.

Rezonancioni i induktivni efekat -NH2 grupe • Deluju u suprotnim smerovima • Rezonancione strukture anilina: H N H H N H H N H H N H H N H ili   H H N      induktivni efekat anilina: H  H N   .

Oni diriguju vezivanje sledećeg supstituenta u meta.NO2 . .SO3H .CN .COOH (.N+ (CH3)3 .COOR) .položaj.COR Supstituenti koji smanjuju gustinu elektrona u benzenovom prstenu (zbog –R efekta) smanjuju i reaktivnost i zovu se dezaktivirajući supstituenti. .A m m       .CHO.

Dezaktivirajući efekat -NO2 grupe • Induktivni i rezonancioni efekat kod nitrogrupe deluju u istom pravcu (–I i –R) Rezonancione strukture nitro-grupe:    O  O N ili     O N O O N O O N O O N O O N O    .

I p Halogeni dezaktiviraju prsten (zbog jakog –I efekta). ali diriguju orto. Cl.X A o o CH2X X = F. Br. .i para.položaj (+R).

ali usmeravaju supstituciju u o.Uticaj halogena • Pokazuju jak negativan induktivni efekat.i p-položaje Cl Cl Cl Cl Cl . ali pozitivan rezonancioni • Dezaktiviraju prsten.

Jako aktivirajući supstituenti (jak +R i slab –I efekat) NH2 amino NHR alkilamino NR2 dialkilamino OH hidroksi 2.Slabo aktivirajući supstituenti (slab +I efekat) H C CR2 alkenil R alkil Ar aril . Aktivirajući supstituenti (umereno jak +R i jak –I efekat) H O N C R acilamino O OR alkoksi O C R aciloksi 3.AKTIVIRAJUĆI SUPSTITUENTI -uvek diriguju vezivanje sledećeg supstituenta u orto i para položaj1.

Jako dezaktivirajući supstituenti (jak -R i veoma jak –I efekat) -diriguju vezivanje u meta položajOO N+ O- NO2 nitro CF3 trifluormetil SO3H sulfonska kiselina S++ OH O- .Slabo dezaktivirajući supstituenti (slab +R i veoma jak –I efekat) -diriguju vezivanje u orto i para položaj- X CH2X X = F.DEZAKTIVIRAJUĆI SUPSTITUENTI 1. Cl. Br. Dezaktivirajući supstituenti (jak -R i jak –I efekat) -diriguju vezivanje u meta položajO C H O C R O C OH O C OR O C Cl C N cijano formil acil karboksilna estarska acilhlorid 3. I 2.

fenol o-nitrofenol (44%) p-nitrofenol (56%) metoksibenzen p-brommetoksibenzen (90%) benzaldehid m-nitrobenzaldehid (80%) .

30% 1% 69% .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful