Tajne ribolova 2
Ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda

piei rrdo Aleksandar Daki

u Vr cu novembra 2002.

Ovu knjigu sigurno ne bi dr ali u rukama da nije bilo slede ljudi kojima se ovim putem zah ih valjujem: - za koordinaciju: dipl. ing. Mariji ¨irh - za savete u vezi sadr aja: Milanu Jovanoviu - Mii ( ) , Neboji Matiu Zov ( mikroElektronika ) , St anku Popoviu ( RibolovaŁki Magazin ) , Sini Slavini i u (i i i i RbŁ r b) ie - za informacije: Draganu Brzaku, Łlanovim a C W P - Carp teama (Sai Popoviu i Aleksandru Radovanoviu), Zoranu Dimitrijevi u, Brian Poole-u, Andriji Urbanu, Sinii TkalŁecu, Sabahudinu Mesinoviu, Edinu Rediu Ashley DjuriŁinu za podr ku: ( Radio021 ) , Bojanu SremŁeviu (RT K Kru evac ) , Draganu St ankoviu (TV Last avica , Dragomiru VujaŁi ) u (Radio "FOX 91,1"), Dragu Nemecu ( Ribarska ) , Draganu Nikoli u (www . i a c . u , Milanku St r b r. o y) anŁiu (OSR Drina ) , Mi Nikoli i u ( a i ¨ Ł c) ,Vuku rdo iia Petroviu ( RibolovaŁki-magazin ) , Vladimiru Vukainoviu (www . i a c . u r b r. o y)

Naznaka èitaocu:
Materijal objavljen u knjizi “Tajne ribolova” podlee copyright-u i nesme se reprodukovati u bilo kojoj formi bez posebnog pismenog odobrenja izdatog od strane autora.

Adresa za kontakte:

Aleksandar Dakiæ Svetosavski Trg 6/b 26300 Vršac

tel: 013/821-641 e-mail: quercus@hemo.net Internet: http://users.hemo.net/quercus

Uvod 3

Knjiga je pripremana sa dunom p anjom, i pak, koliki god trud bio ulo en, gre aka i nejas noa sigurno ima. Kako bih ih u narednim izdanjima otkonio, unapred se zahvaljujem i ohrabrujem sve one koji me budu konta t r l u kiai vezi sadr aja knjige. Aleksandar Daki u Vr cu, 20.10.2002.

C. tehnikama primamljivanja i mamcima" i u ovoj knjizi u poglavlju "Tipovi ribolova u zavisnosti od terena" U Da bi se uopšte upustili u moderan šaranski ribolov. Lokacije koje su interesantne za lov šarana opisane su i u tekstovima u knjizi "Tajne ribolova 1 . mana tih štapova je što slabije umaraju ribu i riba se lakše oslobaða udice. Sa druge strane.o ribljim vrstama.ne treba je mešati sa te inom bacanja) i br om akcijom su pogodniji kada elite da dobacite dalje.o ribljim vrstama. kraæi i mekši štapovi. lov na površini i klasièan lov dubinskom metodom. Takodje. kao i o svim mamcima i primamama koji se koriste u njegovom ribolovu. su bolji kada nisu potrebni jako daleki zabaèaji.Moderan šaranski ribolov knjizi "Tajne ribolova 1 . . kao Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Pribor 5 . Štapovi (Carp . opremu i radnje koje se koriste i koje su specifiène samo za ovu tehniku. potrebno je da imamo adekvatan pribor i opremu. Medjutim. Slike vezova i sistema koji se koriste u ovoj metodi ribolova mo ete naæi u istoj ovoj knjizi u poglavlju "Ribolovni sistemi". tehnikama primamljivanja i mamcima" data su detaljna objašnjenja o ivotu i navikama šarana. opisano je više razlièitih tehnika ribolova šarana. Cilj ovog teksta je da se da poseban akcenat na moderan šaranski ribolov.Karpfen) Generalno posmatrano du i štapovi. kao što su mušièarenje šarana. sa veæom test krivom (oznaka na štapu T. lov plovkom. U ovom prvom poglavlju akcenat je dat na specifiènosti ovog pribora.

3 1 lb Konstrukciono. test curve . Weight. • Akcija štapa Karakteristike današnjih uobièajenih štapova pogodnih za šaranski ribolov su TC 1.75-3. Ovo su parabolièni štapovi. Ovaj kapacitet špulne potreban je i zbog dalekog zabacivanja i zbog neophodnosti postojanja rezerve najlona u prvim trenutcima umaranja ribe nakon kontre.6 m) 2 1 . za ovaj tip ribolova potrebna je mašinica sa nepomiènom špulnom.5lb u zavisnosti od du ine. a izraðeni su od najkvalitetnijih tipova karbonskih materijala. a ne mašinicom. Danas je uobièajena du ina za šaranske štapove oko 3. Du ina štapa Test kriva 11 ft (3. takoðe imaju manju transportnu du inu. prilièno masivni i da daju prilièan otpor pri izvlaèenju. lure weight i slièno). • Te ina bacanja (engl. Kraæi štapovi.6 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ i kada postoji rastinje koje natkrivljuje samo mesto ribolova. Ovako krupne primerke treba izvlaèiti štapom. Na ove štapove postavljaju se najkvaliteniji sprovodnici. neophodno je da je . Da bi se pravilno izborili sa ribom. u èemi greše mnogi poèetnici.2 3 lb 13 ft (3. a koji nije za šaranski ribolov. od vrha do rukohvata. Kako se u ovom sluèaju.3 m) 1 3 .6 m. Da bi odredili koji je štap pogodan. potrebno je upoznati se sa terminima koji su objašnjeni u poglavlju "Pecaroški pribor" u ovoj knjizi: • Test krivulja (engl. (Za više informacija u vezi mašinica pogledajte poglavlje "Ribolovaèki pribor" u ovoj knjizi). štapovi za ovaj metod ribolova su dvodelni ili trodelni(reðe) štek štapovi.2 1 lb 12 ft (3. Mašinica Generalno gledano. Kapacitet špulne treba da je bar 200m onog najlona koji planirate da koristite. sve karike trpe naprezanja i sve trebaju biti kvalitetne (SIC). što u nekim sluèajevima mo e biti prednost. parabolièan štap savija po celoj svojoj du ini.9 m) 2 3 . a i amura koji mo e doæi.oznaka TC). Nemojte zaboraviti da su ciljni primerci šarana.

Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 7 kvalitet koènice koja je ugraðena u mašinicu nadproseèan.5 kg. O tim detaljima pogledajte u poglavlju "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi."Front drag control" ili na kraju "Rear drag control". Ovo do sada reèeno va i za osnovnu strunu. pru ajuæi otpor ribi i umarajuæi je. jer su sigurno oštrije i èvršæe. tako i oèekivanoj velièini ribe. 2/0 ili 3/0. . Udice Za ribolov šarana koriste se jednokrake udice one velièine koje odgovaraju kako mamcu. Na izuzetno teškim vodama koristit strune nosivosti preko 11 kg. Imajte na umu da je uvek bolje koristiti udice renomiranih proizvoðaèa. Ribolovaèke strune U modernom šaranskom ribolovu koriste se tri tipa struna: • Monofilament (odomaæen naziv . a da se pri tome maksimalno smanji otpor koji pru a mašinica i štap. (Detaljnije o "Baitrunner"-u vidite u poglavlju "Ribolovni pribor" u ovoj knjizi). Broj kugliènih le aja u mašinici mo e biti jedan od pokazatelja njenog kvaliteta. Kod šaranskih mašinica bitnije je da imaju ugraðen "Baitrunner". Koènica treba da je tako podešena da ne dodje ni do pucanja opreme ni do kidanja najlona. "Baitrunner" je neobièno va an kod ribolova šarana. Teško æete pogrešiti ako koristite velièine 1/0. Cilj koènice je da spreèi lom štapa ili mašinice pri sna nom kretanju ribe od pecaroša. jer dozvoljava ribi da ponese mamac. Meðutim. za izradu predveza i konstrukciju dlake koriste se strune drugih karakteristika. Iz praktiènih razloga drugi sistem je bolji. a kod teških terena i do 7 kg.najlon) • Upredene strune • Fuzije (multivlakno) O sva tri tipa struna kao i najbolje naèine vezivanja dve strune i strune i udice mo ete proèitati više u knjizi "Tajne ribolova 1" u delu "Pribor" na stranama od 157 do 164. u isto vreme. Uobièajeno je da su mašinice koje se danas proizvode i spadaju u kvalitetnije prave sa 3 i više le aja. nego da imaju veliki broj le ajeva. jer je lakše u trenutku borbe dodatno podesiti intenzitet koèenja. Nosivost struna treba da je bar 3. Jaèina koènice mo e se podešavati na vrhu mašinice .

što je u ovom sluèaju nepo eljno. U ranijem izlaganju. srebrna. ipak su bolje u e udice. Neki elektronski indikatori imaju moguænost podešavanja osetljivosti. kako bi se lakše razlikovao trzaj ukoliko se peca na veæem broju štapova. boja udice i mamca je potpuno irelevantna. koji reaguju zvuènim i svetlosnim efektom na izvlaèenje najlona od strane ribe sa špulne. kako riba ne bi osetila otpor prilikom uzimanja mamca. Naime. Indikatori trzaja Indikatori trzaja su savremena pomagala. Svetlosni indikatori se obièno izraðuju sa LED diodama koje imaju leè kola što im omoguæava da jednom upaljena dioda svetli i nakon prestanka izvlaèenja najlona. u tom sluèaju neæe doæi do izvlaèenja najlona. Za tu svrhu konstruisani su specijalni elektronski indikatori trzaja. U tom sluèaju elektronski indikator . U uslovima noænog pecanja. veæ do njegovog labavljenja i opuštanja. ali razlikuju sjajnost materijala. Svetlosni signali su izuzetno korisni u sluèaju noænog ribolova. sem elektronski. Boja udice mo e biti crna.8 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Preporuka je da uzimate hemijski oštrene udice kao i udice sa mikro jezièkom ili bez njega. kao i kada se peca na veæim dubinama. Imajte na umu da ribe ne razlikuju boju. zlatna ili crvena. što eliminiše pojavu la nih bipova prouzrokovanih tokom vode ili vetrom. meðutim ukoliko pecate "na dlaku". Uobièajeno je da se uparuje boja udice sa bojom mamca. Šaranski ribolov je specifièan po tome. Kod boljih modela moguæe je menjati uèestanost zvuènog signala. jer manje povreðuju ribu. koja omoguæavaju pecarošu da pravovremeno uoèi trenutak kada riba uzima mamac kako bi adekvatno kontrirao. reèeno je da mašinica treba da ima "Baitrunner". Svaki drugi indikator trzaja. što je broj ugriza u jedinici vremena relativno mali (mnogo manji nego pri ribolovu bele ribe). Njaveæa mana elektronskih indikatora trzaja je što je indikacija trzaja u sluèaju da riba nakon uzimanja mamca krene ka štapu slaba ili nikakva. koje riba lakše proguta uz mamac na dlaci. pa je neprekidno posmatranje vrha štapa izuzetno zamorno. bi pru io dodatni otpor ribi. Stare klasiène šaranske udice kratkog vrata i velikog raspona dobre su u sluèaju da na nju direktno kaèite kukuruz ili valjak.

Dobra je za krupne komade primame. Naime. ako se od njega izradi vlakno. Rod-štap. potrebno je najlon stalno dr ati blago zategnutim. indikatori koji se kaèe na najlon (majmuni). indikatori na vrhu štapa (quivertip. primamljivanje dalekog mesta mo e se vršiti iz èamca. (paralelni sa zemljištem ili blago nagnuti unapred). što je moguæe ako se koristi kombinacija elektronskog indikatora i indikatora koji se kaèe na najlon. Najzad. Mo e biti prilièno efikasna na manjim udaljenostima. ukoliko se peca na veæoj udaljenosti danas se koristi veæi broj razlièitih naprava. Umesto elektronskih indikatora ili u sprezi sa njima moguæe je. sada je moguæe .Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 9 najèešæe ni ne reaguje. Praæke Da bi se precizno prihranilo mesto ribolova. na vodama na kojima je to dozvoljeno. swingertip i springtip). ali se njom teško precizno na veæoj udaljenosti baca sitnija granularna primama. Obièno dr e 3 do 4 štapa.polivinil alkohol . Specijalno dizajnirani štapovi za bacanje granulirane primame (kao Cobra). Da bi se ovo eliminisalo. dakle. ono se za oko 30 sekundi potpuno rastopi u vodi. kao što su razni indikatori iz kuæne radinosti. Dr aèi za štapove (pod-ovi) Zbog specifiènog polo aja štapova prilikom ribolova. Ovi dr aèi štapova (engl. kontruisani su specijalni dr aèi za veæi broj štapova. Esecijalno je da primama bude pravilnog kru nog oblika. su se pokazali odliènim za primamljivanje na veæim udaljenostima. koristiti i druge tipove pomagala. Ovakav brodiæ se mo e dovesti do eljenog mesta na kojem se brodiæ automatski istovari i nakon toga vrati na obalu. zbog velikog rasipanja.vlakno Polivinil alkohol ima osobinu da se. Moderna tehnika omoguæava izgradnju malih (do 50 cm dugih) èamaca sa daljinskim upravljanjem. PVA . Ova njegova osobina je našla primenu u modernom šaranskom ribolovu. pod-dr aè) omoguæavaju da se na njih postave i elektronski indikatori trzaja. Praæka je najklasiènije i najstarije pomagalo.

2mm i 3mm.su generalno gledano. Nakon zabacivanja. mada su najuobièajniji 1. a nisu detaljno objašnjenje u prethodnoj knjizi. odnosno na vrh plovka umesto antene kod lova sa plovkom. u koju je moguæe ubaciti veæi broj sitnih partikala. PVA æe se otopiti i partikli æe ostati slobodni. Kako šaran vrlo èesto radi i noæu. pored udice kao primama. Dodaci mamcima i primami U knjizi "Tajne ribolova 1" detaljno su data uputstva i objašnjenja za veliki broj primama i mamaca koje se koriste u ribolovu šarana. Ovako nanizane partikle. Da bi se aktivirala potrebno je par puta blago prelomiti ampulu da bi došlo do mešanja teènosti. Uobièajene su fluorescentno crvene i uto-zelene boje. gde je dato preko 40 proverenih recepata za boilije. mo e se montirati i na varalicu koja se vuèe noæu kroz vodu. Desetak recepata za boile dato je i u ovoj knjizi u delu o sistemima koji su namenjeni modernom šaranskom ribolovu.5mm . ali i sve druge tipove primama. nakon èega ona poèinje da sija. Ampule mogu biti razlièitih preènika. U skorije vreme. Jednom prelomljena ampula sija maksimalno 12 sati i nakon upotrebe se baca.sistem. Atraktori . mo e se kupiti i PVA vreæica. Ampule za noæno pecanje Ovo se veoma korisni dodaci u vidu kratke plastiène ampule ispunjene dvema teènostima. koji omoguæava da se na velike daljine zabaci mamac. prive emo za glavni najlon blizu udice. Sa antitangle. Obièno se montira na vrh štapa kod dubinskog ribolova. U nekim primenama. a pri tom ne doðe do mršenja sistema. Anti-tangle Specifièan naèin vezivanja . pored PVA vlakna. helikopter i ostalim sistemima upoznajte se u odeljku "Ribolovni sistemi" u ovoj knjizi. materije koje privlaèe ribe. ove ampule su izuzetno korisno pomagalo.10 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ na kratak komad PVA vlakna nanizati eljeni broj komada zrnaste hrane koju elimo da koristima kao primamu. Ovde æu se osvrnuti samo na one materije koje su specifiène za moderan šaranski takmièarski ribolov. U .

je orijentalna mešavina zaèina (kao osnova koristi se kim. Koriste se u taèno datoj kolièini za svaki recept. Amino kiseline ivotinjskog porekla obièno su iz jetre sisara. Dakle. Pored karija. Meðutim. Naime. Pored veštaèkih aroma. Umesto d igerice. pa se ta mešavina dodaje u suvi miks. drugi tvrde da nema nikakvog smisla koristiti ih. dve arome koje identièno mirišu u vazduhu. grèko seme i so) koja se koristi u kulinarstvu. jer je izuzetno ljut. Sa druge strane mnogo æe br e zasititi svojom aromom okolni prostor od arome na bazi propilen glikola. veæ se šire ukusi.se koriste da bi zamirisale mamce i primamu. Treba dodati oko 15 g zaèina na 0. U vodenom i uljnom rastvoru dobija blagu zelenu fluorescentnu nijansu. Ukoliko se dodaje d igerica. Propilen glikol je bolji u zimskim mesecima. Slano-ljutog je ukusa. treba je koristiti sve u i samlevenu u kolièini od oko 80 g na 0. neki koriste lignje. Mišljenja o upotrebi amino-kiselina je podeljeno. Arome jonizuju prostor i na taj naèin predaju informaciju ribi o sebi. pa æe se sa mamca br e isprati. Izuzetno je jakog mirisa i uto-braon boje. Najbolje rezultate daje u ribljim i zaèinskim mešavinama. Kao atraktori se èesto koriste i amino kiseline. Ima blag ali specifièan ukus. treba uvek imati na umu da voda i vazduh nisu isti mediji. Uljanog su tipa i najèešæe se koriste ulja semenki. Dok jedni smatraju da su neophodne. Do sada se pokazalo da se etil alkohol mnogo br e rastvara u vodi. Nikako ne dodajte èili ili kari u sluèaju da su slani. sa kojim nosiocem je pravljena neka aroma. vrlo je bitno. U vodi se mirisi ne mogu širiti. koji se pokazao izuzetnim kod pecanja bele i šaranske ribe. jer su u velikoj dozi odbojne za ribe. ulja koja se koriste u uzgajanju pastrmki i druga slatkasta ulja. Samlevena d igerica se meša sa jajima. pokazalo se da se mo e dodati i par kapljica èili sosa. Arome . Neki od najjaèih prirodnih mirisa su: • kari (curry) .5 kg miksa.5 kg suvog miksa. • grèko seme . . mogu se koristiti i prirodne arome u vidu zaèina. Obratite pašnju na kolièinu èilija. koje ribe lako pronalaze i rado uzimaju.je zaèinska biljka koja se koristi u kulinarstvu samostalno ili u mešavinama sa drugim zaèinima. dok je etil alkohol prihvatljiviji leti. u vodi mogu stvarati potpuno razlièite efekte. Nije dobro dodavati veæu kolièinu. kada je èekanje na ribu du e.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 11 veæini sluèajeva su to arome.

Dodaju se u kolièini od 5 do 50% u zavisnosti od eljenog stepena obogaæenja smeše. Zbog svoje .12 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Dodaje se oko 4 g na 0. Najbolji naèin da se stimulator ravnomerno umesi u miks je da se ne dodaje direktno u suvi miks. Zaslaðivaèi . kolièina zaslaðivaèa koji æete dodati zavisi i od arome boila.5 kg mešavine. Najbolje je koristiti beli luk u prahu i to u kolièini od 30 g na 0. Obièno se dodaje u riblje i mešavine sa semenjem za ptice. Kazeini i kazeinati . umesto šeæera dodaju se mnogo jaèi veštaèki zaslaðivaèi.zbog osobine šeæera da upija mnogo vode i time daje nepotrebnu vla nost. Ukoliko koristite prirodne zaslaðivaèe mera je od 10 do 20 ml na 0. ukoliko koristite veštaèke zaslaðivaèe. mnogo èešæe vraæati na mesto primamljivanja i poveæaæe se verovatnoæa za ulovom. Izazivaèi gladi . ali su oni mnogo manje koncentrovani od specijalno pravljenih za pripremu mamaca. Cilj izazivaèa gladi je da delujuæi kao laksativ. Pokazao se izuzetnim.5 kg suvog miksa.su treæa najèešæa komponenta primame i mamaca. Imaju visok stepen belanèevina. Kao orijentacionu meru. Sitnija granulacija (30) se koristi za izradu tvrdih mamaca. ovu mešavinu treba dodati u suvi miks i dobro umesiti. zaèina i u ribljim mešavinama. izazivajuæi njenu glad. Na ovaj naèin dobija se poluteèna masa u kojoj se stimulator pravilno rasporedi. a u boile sa aromom voæa ili zaèina više zaslaðivaèa. Koriste se za izradu plivajuæin boilija do 25% u smesi. lepljiva i slatka teènost. Riba æe se. veæ da se ulupa sa jajima i malom kolièinom miksa. Generalno gledano.5 kg suvog miksa. • beli luk . Najèešæe korišæeni prirodni zaslaðivaèi su: • melasa . Kazeinati mogu biti natrijumovi ili kalcijumovi. uzmite 1 do 4 ml na 4 do 5 jaja. kako samostalno u miksevima.veoma tamna.je jedan od najjaèih aromata koji rastu kod nas. Koristi se u mešavinama sa aromom voæa. Kazeini mogu biti kiseli i neutralni.su koncetrovani (90 do 96%) mleèni proteini. Nakon toga. zbog svoje gladi. što pre ribu nateraju da svari i izbaci pojedenu hranu. Moguæe je koristiti i prehrambene veštaèke zaslaðivaèe. dok se krupna granulacija (90) koristi za izradu plivajuæih boilija. U boile sa aromom ribe ide manje (ili se stavlja slabiji zaslaðivaè). tako i u kombinaciji sa grèkim semenom.

U plastiènu posudu ili šerpu stavite eljenu kolièinu pahulja i sipajte vrelu vodu. Koristi se oko 10 ml na 0. potrebno je savladati tehniku modernog šaranskog ribolova. Ukoliko su potrebni svetli boili. Tehnika primamljivanja Tehnika primamljivanja šarana mo e biti loosefeeding ili grounbaiting. tehnike izrade i postavljanja mamaca i tehnike plasiranja mamca i izvlaèenja zakaèene ribe. Tehnika pecanja se zasniva na poznavanju tehnike primamljivanja. Ova pasta je idealna primama. podrazumeva se rasipanje zrnaste primame i mamaca na mesto pecanja. Ostavite oko jedan èas i napraviæe se vrlo gusta i gipka pasta. Kada se ka e loosefeeding. Veæina standardnih kupovnih i domaæe pravljenih primama upravo je na bazi razlièitih vrsta brašna. Priprema je vrlo jednostavna. Groundbaiting. • Kukuruzne pahulje (cornflake) su vrlo jeftina i kod nas retko korišæena primama.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 13 tamne boje pogodna za izradu obojenih i tamnih boila. kako bi nakon merenja i slikanja.dobro je pre upotrbe ovaj malt pustiti da malo prokisne. kukuruz šeæerac ili kukuruz zuban (obièni kukuruz). • kukuruzni ili jeèmeni slad . Veliki broj šarand ija poštuje svoj ulov i prilikom izvlaèenja posebnu pa nju poklanja brizi da se riba ne povredi. Takoðe. Detaljan opis ove tehnike biæe objašnjene kasnije u ovom tekstu. zavisi od proizvoðaèa i Veština . kako bi dobio karakteristièan jak miris. bolje je koristiti veštaèke zaslaðivaèe. obièno namenjeni za zimski ribolov. Više recepata i opise tehnika njihovog korišæenja daje se u knjizi “Tajne ribolova 1”. a ovde æu se skoncentrisati samo na neke specifiène vrste prihrana koje do sada nisu obraðivane. Ove pahulje izuzetno lako upijaju boje i mirise. Kao kruna cele veštine. Pravi odnos vode i pahulja. Ovaj postupak naziva se tehnikom “uhvati i pusti” i o njoj æe biti više reèi na kraju ovog poglavlja.5 kg suvog miksa. je termin koji oznaèava hranjenje mesta kuglama primame na bazi brašna. Najbolje su se pokazale kada je mamac boili. mogla da se vrati u vodu bez posledica. mo e se koristiti i mešavina kukuruznog malta i melase u odnosu 1:1.

Kada dodjemo na vodu. I na kraju. Uvek imajte to na umu. Prilikom kvašenja u vodu treba staviti arome i boju. meðu prvim stvarima koje treba uraditi je prihraniti mesto. Ukoliko dodajete hranu za pse i maèke. Ukoliko elite da dodate boju ili aromu uradite to mešajuæi ih sa vodom u kojom æete kasnije natopiti pahulje. riblje brašno ili koncentrat. pa tek onda da ih umešate. pre mešanja. Takoðe. ukoliko u vodi ima primeraka od 8 do 10 kg. kako bi se dodatno zamirisao. Èim se doðe na vodu na prostor koji hranimo treba baciti oko 1 kg boilija i oko 10 kg zrnaste hrane. U gnjeèeni hleb treba dodati semenke. Preporuèljivo je da i velièina boilija bude pribli no velièina zrnaste hrane. Ono što u prvih par dana treba uraditi je da se polako prelazi na krupnije boilije . Kako primer najbolje ilustruje pravilan postupak ovde æu dati jedan tipièan pristup ukoliko se koristi loosefeeding tehnika primame: U prvoj je potrebno pronaæi mesto na kome elimo da pecamo i pripremiti ga. kako bi uskladili ukuse primame i mamaca. ali je ipak izuzetno kvalitetna primama. zamrznite na nekoliko dana nakvašene i umešene pahuljice. bolje je koristiti loosefeeding tehniku. Na taj se naèin æe riba. Takoðe. potrebno je baciti i do 5kg bojlija i do 30kg druge hrane u toku ribolova. Prilikom prihranjivanja pazite da vodu ne prehranite. Ukoliko elite da dobijete manje lepljivu primamu. • Hleb jeste staromodan i veæina pecaroša smatra ga prevaziðenim. hranu za pse ili maèke. svakog .14 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ najbolje je da sami kod kuæe eksperimentišete. Cilj je šarana naviknuti na hranu. potrebno je da ih u avanu ili blenderu usitnite do praha.one velièine koje æete kaèiti na udicu. jedan deo vode æe izaæi iz primame. ako ništa greškom uzeti nekoliko zrna boilija umesto prirodne hrane i osetiti da je i on jestiv. riblje brašno ili semenke. Po nekim procenama. znajte da je šaranu potrebno odreðeno vreme da se navikne na ukus primame isto kao i na ukus boilija. jata sitnih riba æe vam dosaðivati neprekidnim pipkanjem mamaca. u primamu mo ete dodati i konopljino seme. Ovo je posebno bitno na vodama na kojima se ne peca boilijima. ukoliko u vodi ima mnogo sitne bele ribe ili recimo babuški i karaša. Aroma boilija i zrnaste hrane mora biti ista. Dakle. U suprotnom. Prilikom razleðivanja.

U veæu šerpu ili plastiènu posudu treba usuti 250g griza. Cilj ovog teksta je upravo da se taj postupak pojasni. U ovaj miks dodajte jednu kafenu kašièicu crvene prehrambene boje u prahu i sve dobro izmešajte. prosušuju i na kraju koriste ili zamrzavaju. Ovako napravljen miks ne mora se odmah iskoristiti. Ukoliko ne mo ete da naðete boju u prahu. meðutim sam postupak izrade nije dat do tanèina. Nije realno oèekivati velike ulove na samom poèetku. Za oko 4 dana. U sastav boilia uvek ulaze jaja. koje se nakon toga kuvaju. arome i zaslaðivaèi i sam osnovni praškasti miks. Osnovna zamisao kod primamljivanja je da se riba navikne na hranu. Tehnika pripreme i upotrebe mamaca . koji su iako vrlo jednostavni. Krenimo sa jednim ilustrativnim primerom. onda je nemojte umešati u suvi miks veæ u jaja. Kolièina primame od samog poèetka mora zavisiti od vode i oèekivanog broja riba koji tu ivi. Šaran æe se zbog brzog varenja èesto vraæati na hranjeno mesto. Ribi je potrebno par dana vremena da se navikne na novotariju i to joj se mora omoguæiti. Od vas zavisi da li elite da prvih dan-dva pecate ili samo da kampujete kraj vode. što je preduslov za dobar ulov. Prespite ga u papirnu vreæu i smestite na suvo i hladnije mesto. smanjite udeo sitnih boilija i zrnaste hrane i poveæajte udeo velikih boilija. 125g pirinèanog brašna (ukoliko ne mo ete da naðete brašno u blenderu ili mikseru za kafu sameljite pirinèana zrna) i 125g sojinog brašna. . Ukratko prvi korak u pripremi boilia je da se napravi pasta. veæ teènu boju. kompletna primama treba da je od samo krupnih bojlia.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 15 dana u dnevnu kolièinu primame. postoji šansa da je šaran probao boili eljene velièine i da æe krenuti za mamcem na udici. Ovo posti emo dodavanjem laksativa.boila U knjizi “Tajne ribolova 1” dato je preko 40 proverenih mikseva za boile. Generalno gledano. Tu kreæemo u drugu fazu. Praviæemo jednostavne pirinèane boile. u primamu. ali da se ne nahrani. izuzetno lovni. Veæ od treæeg dana. svakog dana treba kolièinu hrane smanjiti za 50% u odnosu na prethodni dan. Nakon toga se pasta rolja u kuglice eljene velièine. sredstava koje podstièu probavu. Prvo je potrebno da napravimo suvi miks.

preðite na sledeæu fazu. ovi boili se podi u sa dna. rijuæi po dnu. Ovakav oblik je najlakši za izbacivanje na velike daljine. nastavite da dodajete suvi miksi. U plastiènu posudu razbite 4 jajeta. Pravilo je da boili treba da je okrugao. Najbolje je koristiti dublji sud i rešetku (Vrlo jeftino se mogu naæi priruène friteze pogodne za korišæenje na štednjaku koje su idealne za ovaj posao). U meðuvremenu na icu poreðajte boilie. Nekada. Sada je pravo vreme da donesete i prethodno pripremljen suvi miks. Nakon toga ivadite boile i pustite da se iskaplju. Kako ih pravite sami. prvo im bacajuæi sitnije. nemojte biti lenji i napravite ceo dijapazon velièina. Ovo æe vam trebati. umesto da tonu. Prvo je potrebno da napravite adekvatan miks aroma i zaslaðivaèa sa jajima. dodajte je sada u jaja. U prvi mah dodajte oko jedne pune šolje suvog miksa u jaja i napravite poluteènu masu. Polako i pomalo dodajte suvi miks u jaja neprestano mešajuæi. a posebno kada je dno vode na kojoj pecate izuzetno jakog mirisa (velika kolièina mulja organskog porekla) pa mo e uticati na miris mamca. spustite icu sa bojlima u vodu i saèekajte oko 2 minuta. Udica ostaje na dnu ili se i ona blago podi e ka gore. dodajte arome i zaslaðivaèe. Vrlo je bitno da dodate taènu kolièinu aroma. Viljuškom dobro ulupajte jaja i dodatke. posebno na vodama gde je potrebno ribu naviæi na krupnije boile. masa æe postati pretvrda. dobro je koristiti pop-up boile. U ovoj fazi treba izraditi boile eljene velièine. Ukoliko koristite teènu prehrambenu boju. Polako. Meðutim. Ovako pripremljene boile treba još skuvati. Kada voda poène da vri. ispravljajuæi dlaku. Pop-up boili su u stvari boili koji plivaju u vodi. pa nastavite da mesite rukama. neprstano mešajuæi viljuškom. nailazi na mamac koji mu je . Informacije o merama moraju se nalaziti na svakom pakovanju. Prilikom pozicioniranja. U sud je potrebno sipati vodu i saèekati da ona provri. Rasporedite ih po èistoj krpi i ostavite da se prosuše i ohlade oko pola sata. Kada umešate kompletnu kolièinu suvog miksa prelazite na treæu fazu. Ostavite je da odstoji oko 5 minuta. U jednom trenutku. Riba. Ovako pripremljene boile mo ete spakovati u plastiène vreæe i koristiti odmah ili zamrznuti za kasniju upotrebu. nekada je upravo boili drugog oblika (kupa ili valjak) mnogo atraktivniji za ribu i mo e doneti ulov kada ga drugi na vodi nemaju.16 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ Kada odluèite da boilie napravite.

Vrlo je bitno da imate u vidu da ovo vreme zavisi od broja i velièine boila koje peèete. Vrlo je bitno da obratite pa nju na to da se aroma rastvara u . Sama izrada ovih boila mo e biti: • upotreba polistirena ili plute . • obrada u mikrotalasnoj peænici . Istovremeno se mo e obraditi oko 30 boila od 14mm. Nakon toga se kuglice kuvaju kao i normalni boili.Umesto da u svaki boili utiskujete po jednu plutanu ili polistirenku kuglicu. Ovo se èini umakanjem i natapanjem boila . veæ se peèe u mikrotalasnoj peænici. Ovako dobijeni boili imaju istu aromu i boju kao i normalni boili i ne treba im dodavati nikakve aditive. sve vreme pazeæi na njih. Ako se nakon ovog perioda na njima ne pojavljuju znakovi pregorelosti ili dima. pa je neophodno da mera uvek bude ista. prvo morate razbla iti aromu i do 10 puta. kako bi taèno znali koliko traje priprema. potrebno je 2 minuta i tri puta po 15 sekundi na maksimumu da bi poèeli da se dime. pecite još 15 sekundi. nego kod redovnog boila. oduzmite poslenjih 15 sekundi i dolazite do toga da vam je za idealne pop-up boile potrebno 2 minuta i 30 sekundi peèenja. koga ribe ne bi rado uzimale. kako bi ga uèinili atraktivnijim. u ovoj metodi potrebno je da boili ispeèete u mikrotalasnoj peænici. Vrlo je bitno da svaki put postavite isti broj boila iste velièine. ali se prilikom formiranja kuglice u sredinu svake postavlja plutana ili polistirenska kuglica. Pazite na to da se peèenjem jedna kolièina arome gubi. Osnovni miks se priprema kao i kod normalnih boila. Kako vama ne trebaju prepeèeni boili. za ovu svrhu mogu poslu iti i prehrambeni èokoladni ili voæni prelivi za torte ili sladolede i razna ulja. Bez obzira da li koristite obièan ili pop-up boili.Ukoliko se odluèite za ovaj naèin. samo se ne kuva. te ga lako uoèava. jer bi direktno natapanje boila u èistu aromu. Recimo za 30 boila 14mm. pa je dobra preporuka da dodate oko 50% više arome i mirisa u osnovni miks.Za ovu metodu koristi se isti miks kao i za normalne boile. Zapamtite to vreme. Ponavljajte peèenje od po 15 sekundi onoliko puta dok boiliji ne poènu da se dime. preporuka jednog broja šarand ija je da neposedno pre upotrebe. boili umoèite ili na njega nakapljete dodatnu kolièinu arome.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 17 prezentovan na par santimetara od dna. naèinilo presna an boili. Pecite ih oko 2min. Pored standardnih kupovnih aroma.

ona æe se u vidu kapljica naæi na površini vode i efekat umakanja boila biæe kao da ste ih umoèili u èistu vodu. Ukoliko je alkoholna. 2 kašike meda. 5 ml neke arome. Naime aroma mo e biti uljana ili alkoholna. Razlog je taj što se nakon hvatanja i izvlaèenja riba ponovo pušta. Za uljane arome. Najzad. Ukoliko je èisto svaki boili mo e doæi u obzir. • za Voæni recept napraviti rastvor fruktoze u vodi. ona æe se dobro rastvarati u vodi i boili treba umakati u vodeni rastvor arome. Nekoliko puta uhvaæena riba na boile poèinje da povezuje boili sa onim što joj se kasnije dogaða i poèinje da ga izbegava. 30ml crvene boje. 30 ml arome badema. koristite slabomirisna rafinisana biljna ulja. na vrh kašike neke fluorescentne boje. pa i rastvor u rastvaraè moraju biti sliène koezistencije. Što bude du e stojao aroma æe se bolje upiti. 30 ml arome meda. U suprotnom efekat neæe biti oèekivan. potrebno je koristiti jako mirisne smeše.ovaj prilaz poèiva na èinjenici da se šaran u prirodi ne hrani boilijima i da je potrebno odreðeno vreme da se navikne na novu hranu. proverite kakvo je dno. Ukoliko elite mo ete koristiti mešavinu aroma. ukoliko je aroma uljana. Poznato je da se slièno u sliènom rastvara. kada pecate prvi put na nekoj vodi. Dva su osnovna pristupa: • Biti drugaèiji . 1/4 šolje šeæera. 20 ml glicerin. Boili treba u aromi da stoji bar 24 èasa. • za Zimski recept pomešati: 30 ml arome ruma. . mada je prava mera nedelju dana i više. meðutim obratite pa nju da su ili sve arome uljane ili da se sve rastvaraju u vodi. • Biti isti .ovaj prilaz se zasniva na ideji da ribe vremenom postaju sve odbojnije prema boilijima. I na kraju ovog dela o boilima ostaje još par preporuka o tome koje boile kada koristiti. ukoliko je dno puno organskog otpada. kao što su one sa mirisom ribe. Uzeti oko 25 ml ovog rastvora i dodati mu 50 ml glicerina. Pecati na hranu na koju svi pecaju znaèi eliminisati vreme navikavanja. Meðutim. • za Crveni recept pomešati: 40 ml glicerina. Meðutim. 30ml arome badema. a to æete primetiti po mirisu boila.18 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ rastvaraèu.

Nakon smirivanja olova. ali im je mana što je kolièina primame mala. Kada riba krene . besprekorno puštati najlon. Dakle. Kada se riba smiri i zaustavi. nemojte preklapati mašinicu sve dok olovo ne padne na dno. a onda u primamu utisnite mamac (boile ili kukuruz) zajedno sa dlakom. prednost im je što na isto mesto pada i primama i mamac. najlon se neæe moæi izvlaèiti i mamac æe u poluluku padati. ako je pravilno plasiran. Pazite pri ovome da ne umrstite dlaku u hranilicu. neprekidno umarajuæi ribu.Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ Ribolovne tehnike 19 Tehnika plasiranja mamca Jedan broj šarand ija i dalje koristi hranilice. Sem ukoliko vam je mašinica izuzetno kvalitetna (sa pu nim prenosom). šaran se navikao na mamac i treba dodavati samo onoliko primame. što se teško koristi zrnasta primama i što prilikom izvlaèenja i borbe sa ribom. Sa jedne strane. što mo e dovesti do gubitka ribe. ona æe u ovom prvom udaru. mo e doneti izuzetne uspehe. kako bi se udica zabila u usnu šarana. Namestite indikatore trzaja i èekajte. nije preporuèljivo ribu privlaèiti okretanjem ruèice. potrebno ju je polako privuæi ka obali. kontra treba biti odluèna. hranilicu napunite primamom. Nemojte preterivati. nego raditi jedno jako prihranjivanje. jer imate dovoljno najlona na špulni. Ideja je da šaran. Tehnika izvlaèenja zakaèene ribe U sluèaju trzaja. ako je mašinica sa kvalitetnom koènicom. Vaš mamac se mora nalaziti na hranjenom mestu. polako namotajte višak najlona i smestite štap na pod. Prvo. izmarajte ga maksimalno. Oko njihove upotrebe mišljenja su podeljena. Ovaj metod. treba to uraditi na sledeæi naèin. a nakon toga ka travi. po pravilu bli e obali. što je èesto i preporuèljivo na lakim vodama. pronaðe i boilije umešane sa primamom na dnu. koliko je potrebno da mu se ne dozvoli da ode i hrani negde drugo. Mnogo je bolje to raditi podizanjem vrha štapa. Ako preklopite mašinicu. hranilica vrlo lako zapne za prepreke. U prvom trenutku. U drugoj fazi. Ukoliko se ipak odluèite da koristite hranilicu. Prilikom zabacivanja. posebno tamo gde riba nije navikla na boilie. Po pravilu upecan šaran be i prvo ka suprotnoj obali. Bolje je bacati manje kolièine više puta u toku dana. privuèen hranom iz hranilice.

20 Ribolovne tehnike

Sponzor poglavlja:CWP Popoviæ

ka vama, pratite njeno pribli avanje namotavajuæi najlon. Kada riba krene od vas, podignite vrh štapa nagore. Na taj naèin èete rasporediti silu po štapu i on æe pored koènice na mašinici izmarati ribu. Kada krene ka travi, ne dozvolite mu. Kada riba odluèno krene u ne eljenom pravcu, postoji jedan dobar manevar. U prvom trenutku blago popustite tenziju najlona, ali nikako ne ispuštajuæi kontakt sa ribom, a onda nakon par sekundi povucite ribu u eljenom pravcu. U velikom broju sluèajeva, riba æe se okrenuti tamo gde vi elite. Ukoliko zaplete najlon u travu i ukoliko ne mo ete da je odatle izvuèete, a da ne pokidate sistem, pokušajte da otpustite najlon i ostavite štap u dr aè. Èesto æe riba izaæi iz trave ka dubini i na taj naèin sama se odmrsiti. Kada ribu uspete da dovedete do obale, potrebno ju je prihvatiti meredovom. Pravilno je da se meredov postavi u vodu, a onda da se riba štapom polako uvede u njega. Jurenje ribe meredovom po pliæaku, èesto dovodi do gubitka ulova. Ukoliko ste pobornik "Uhvati i pusti" pokreta, pogledajte u dodatku tekst o tome kako da ribi nanesete minimalna ošteæenja prilikom izvlaèenja i kako da je vratite u vodu a da ne do ivi šok.
Najjednostavni naèin postavljanja boila na dlaku

Presavijte strunu kao na slici iznad...

... pa naèinite èvor ...

...iglom probodite boili...

...zkaèite èvor vrhom igle i provucite strunu kroz boili...

...provucite strunu kroz alku udice...

...zave ite “èvor bez èvora”,tako što æete obmotati vrat udice od alke ka vrhu 810 puta, a zatim vratiti namotavanje ka alki još 2-3 puta i provuæi strunu kroz alku...

...na kraju postavite stoper i zategnite sistem

Sponzor poglavlja: CWP Popoviæ

Ribolovne tehnike 21

Naš najtrofejniji Carp team

Carp World Popoviæ

www.carp-yu.co.yu

Carp World Popoviæ

Meè tehnike

Brzinski lov beovica
ije redak sluèaj da se na nekoj vodi mo ete naæi ispred ogromnog jata beovica. Uz pravilnu primamu, mamce i dobro podešen pribor, za kratko vreme mo e uloviti lepu kolièinu riba. Lov beovica vem neæe doneti kapitalne ulove, ali mo e biti izuzetno atraktivan u onim danima kada druge ribe ne rade, kada ste na odmoru i nemate kod sebe kompletan ribolovni pribor, kao i kada elite da se odmorite od svakodnevnog ivota. Treba reæi da mladi upravo ovakvim ribolovom zapoèinju svoj kontakt sa vodom. Da bi ih ohrabrili da nastave i savladaju sve tehnike modernog ribolova, iskusniji pecaroši bi trebalo da im ovaj lov uèine što efikasnijim. U ovom tekstu nalazi se osnov sa akcentom na sportski aspekt ove tehnike ribolova. Prvi korak koji je potrebno da uradite da biste se okušali u ribolovu beovica, jeste da se upoznate sa njihovim osobinama, staništima, mamcima i primami. Sve ove informacije su detaljno date u knjizi “Tajne ribolova 1”. Uovom tekstu æemo razmatrati samo one informacije koje su karakteristiène za ovu tehniku. Ukupna kolièina ribe koju mo ete uloviti ovom tehnikom za jedno popodne je i do 7kg. Ako znate da je te ina beovica oko 15 g, jasno vam je da je ovaj stil pecanja pre svega sportski i vrlo zanimljiv. Na nepripremljenim mestima, bez primame, beovice napadaju mamac periodièno. Kada jato doðe, u proseku se peca po jedna beovica na minut, meðutim, jato brzo pretra i kompletan areal i nastavlja dalje. Tada nastaje du i period neaktivnosti. Cilj ove naše tehnike je da jato zadr imo što du e i na taj naèin maksimalno smanjimo vreme neaktivnosti. Obièno je prvih sat vremena najneaktivnije, jer se èeka da jato

N

22

Sponzor poglavlja:www.ribar.co.yu

Sponzor poglavlja: www.ribar.co.yu

Ribolovne tehnike 23

doðe. Ovo èekanje mo e biti i mnogo kraæe, ali je prosek oko sat vremena. Nakon tri do èetiri sata broj ugriza po minutu je najveæi, a nakon toga se polako smanjuje. U zavisnosti od naše veštine, ovo smanjivanje mo e biti veæe ili manje. Iskusan pecaroš mo e upecati po jednu beovicu svakih 10-15 sekundi. Pripreme Kada se ispred vas naðe jato gladnih beovica, nije teško i uhvatiti ih. Idealna udica je velièina 20 ili 18, a najlon mo e biti i veæe nosivosti nego što su one. Idite na najtanje najlone koji æe vam omoguæiti lagodno pecanje. Dakle da se ne mrse i ne uvijaju. Nosivost od 1,4 kg je sasvim dovoljna da izvuèe i mnogo veæe ribe od beovice. U ovom sluèaje nema predveza veæ se isti najlon ve e za vrh štapa, na njega se postavi plovak, minimalna kolièlina olovaca i na kraju udica. Ukoliko pecate ribe sa dna, olovo postavite što bli e udici jer u tom sluèaju prirodna prezentacija mamca nije bitna. Ukoliko pecate pri površini ili u srednjem delu, olovo podignite koliko mo ete, a da vam kontra ostane dovoljno brza i da uticaj strujanja vode ne bude prevelik. Bodorka pri uzimanju ne vaæe mamac, veæ ga ne nim ustima obuhvata i guta. To vam omoguæava da na istog crviæa ili glistu, mo ete uhvatiti i desetak riba. Mestu pecanja treba maksimalno priæi, kako bi mamac mogli lako da plasirate na eljeno mesto, a da vam pri tome polo aj ruke bude ugodan. Naime, kod ovog metoda, štap neprekidno dr ite u ruci. Štap uhvatite oko 50 cm od kraja. Dr ite ga šakom sa strane, tako da vam lagodno ulegne u ruci. Da bi dodatno olakšali dr anje, oslonite kraj štapa na donji deo podlaktice, sve do lakta. Idealan, balansiran štap, bi trebalo da blago prete e unapred, èineæi minimalan pritisak na vašu podlakticu i zglob. Meðutim, veæina štapova nije balansirana, što ote ava njihovo dugotrajno dr anje. Štap se balansira dodavanjem adekvatnog ote anja ispod kapice na zadnjem kraju. Mre asta, pletena èuvarka sa širokim otvorom (bar 60 cm) je idealna za ovu vrstu ribolova. Postavite je pored vas, tako da lako ubacujete upecanu ribu. Svaka sekunda koju uštedite prilikom skidanja ribe sa udice, je dragocena, jer æete u ukupnom skoru imati više riba i u sluèaju da ste na takmièenju, veæe šanse za pobedu.

meðutim. pravilno rasporeðenom primamom. Potrebno je da bude konstantno i srazmerno jatu inaèe æe ono ili da otpliva ili æe prestati da se interesuje za vaš sledeæi zabaèaj.yu Imajte na umu da beovice vrlo lako spadaju sa udice. Na poèetku koristite najdu i štap. Primamljivanje Prihranjivanje beovica je najsliènije hranjenju jata golubova u parku. Trudite se da ih samim cimom štapa izbacite iz vode.5m.5 m štapu.5m. po inerciji nastave da lete ka vama.ribar. Pri svakom zabaèaju. Cilj vam je da pecate na 1. Kada pecate klasiènom teleskop-pecaljkom izaberite štap èiji je vrh maksimalo mekan. U isto vreme potrebno je da skratite i najlon. vreme potrebno da ponovo produ ite najlon je dosta veliko. 3. Du ina najlona mora biti takva. a rukohvat èvrst.5m i 1.24 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. da kada podignete štap iz vode udica doðe taèno gde vam je leva ruka (ukoliko pecaljku dr ite desnom) ili malo du a. Sa druge strane predugi najlon æe se prilikom zabacivanja kaèiti i za ruke i za okolinu. a po potrebi ga mo ete skratiti skidanjem nastavka. što æe napnuti štap i ote ati otkaèinjanje ribe sa udice. ukoliko se jato opet udalji od obale. jer on omoguæuje najbr e rukovanje. jato æete privuæi bli e obali i samim tim preæi na kraæi štap. dakle svakih 15 do 20 sekundi. tako da ako se budu i otkaèile. Takodje mislite o tome da mamci i primama budu pri ruci. što æe vam omoguæiti lagodne zabaèaje lakog sistema. Ovakav štap æe u svom srednjem delu biti srednje mek i neæe se previše uvijati zbog uticaja boènog vetra ili pomeranja vaše ruke.co. 2. jer æe to dodatno smanjiti trošenje vremena. Ovo æe vam omoguæiti da lako skinete upecanu ribu sa udice. kako ribolov odmièe. koristite štap du ine koja je propisana. Ova operacija vam neæe uzeti mnogo vremena. meðutim. potrebno je da bacite po 3 do . Ukoliko nije dozvoljeno da koristite taj broj štapove.5m. Imajte na umu da prekratak najlon uvek morate dodatno da povuèete ka sebi. Pribor Idealno je da na pecanje ponesete èetiri nameštena štapa od po 4.

uvek posmatrajte da li je došlo do usporavanja ovog ciklusa.yu Ribolovne tehnike 25 4 bela crviæa i po jednu kuglicu primame velièine oraha svakog minuta. meðutim. pazeæi i usmeravajuæi ribu ka vama. Mogu se desiti dve stvari: • da je jato promenilo dubinu na kojoj se nalazi . u sluèaju da spadne sa udice. Krupnije beovice æe se uvek sakupljati par metara dalje od mesta koje prihranjujete.co. tako æe ovaj ritam više lièiti na ritmièno kru enje štapom. Nakon zabacivanja.Sponzor poglavlja: www. kako ne bi. crveno i bronzano obojeni mesni crviæi su se pokazali lovnijim. one biti taèno tamo gde zabacujete. ako je on neatraktivan. Hranite mesto udaljeno oko 2 m od vas. tako da æe sa ovakvim prihranjivanjem. kako trzaji budu uèestaliji. pustite da strujanje vode odnese mamac i plovak na mesto i saèekajte da se plovak ispravi. Na poèetku æe taj ritam biti sporiji. Ukoliko je voda obojena. U tom sluèaju je bitno da pravilno reagujete.tu treba odmah pomeriti plovak • da je jato otišlo dalje od ili bli e ka obali . Svako mršenje najlona u njega prouzrokovaæe gubitak vremena koji mo e da vas košta plasmana. pala u vodu. Mamac menjajte èim primetite da je broj udaraca opao. U toku ribolova. Obratite pa nju na rastinje iza vas.i tu treba promeniti štap ili istom modifikovati du inu W . Tehnika Osnova je da uhvatite ritam u zabacivanju i izvlaèenju riba.ribar. Nikada ne èekajte dugo sa starim mamcem. Plovak æe lako i na najmanji trzaj ribe reagovati i vi treba odmah da kontrirate.

Osnovna stvar zbog koje mnogi odustaju prerano od pecanja na zrno konoplje je. koje æe opet još jaèe primamiti ribu. Naravno.ribar. Èitaocu se predla e da u knjizi “Tajne ribolova 1”.yu . Primama je konoplja koja se baca loosefeeding tehnikom koja je objašnjena u knjizi “Tajne ribolova 1”. a udica se mamèi jednim zrnom konoplje. hleba i glista. Potrebno je poznavati tehniku. ona æe ispustiti više ulja. Druga prednost konoplje je da nikada ne mo ete prehraniti ribu. nakon sat ili dva pecanja ovaj problem se praksom sam rešava.Pecanje na konoplju kao mamac valitetne bodorke se najbolje pecaju na konoplju kao mamac. zakaèiti ribu. kako bi uspeh bio zadovoljavajuæi. Kako je ovaj naèin pecanja više od same promene mamca. Odavde zakljuèujete da tvrði mamci zapravo vrše selekciju i koristite ih onda kada u vodi ima puno sitne ribe. Kada poènu trzaji. Kako su konoplja (i kasteri ili ito recimo). u ovom tekstu æe se obraditi upravo ove specifiènosti.co. Koliko god da bacite konoplje. što je u poèetku gotovo nemoguæe. i pored mnoštva trzaja. Najveæa prednost konoplje je što æete na nju pecati krupnije primerke. detaljno prouèi naèin pripreme konopljinog zrna za ribolov. Na samom poèetku bacite malo primame i zabacite mamac na samo dno. tvrði mamci od crviæa. pa æe krupnije uspeti do njih da doðu. sitnije ribe sa ne nijim ustima nisu za njih zainteresovane. K Strategije Prva strategija je ona kojom se pecaju bodorke i ostala krupnija bela riba. polako smanjite dubinu sa svakim zabaèa- 26 Sponzor poglavlja:www.

ali kolièinski malo primamljivanje. napravljen od balze. mnogo te a nego crviæi ili kasteri. Dakle. Druga strategija je ona kada se pravi atraktivan “prekrivaè” od zrnevlja konoplje na dnu vode kojim se primamljuju velike ribe dna kao što su mrena ili linjak. Najlon podveza.ribar.yu Ribolovne tehnike 27 jem. kako bi i olovce ispod bilo najmanje moguæe. èesto i bez olova pravilno le ati na vodi i prilikom i najmanjeg trzaja prikazati to ribolovcu.co. . Ako du e vreme pecate na istom mestu. Prvo što treba imati na umu je da štap treba da je što br i i lakši. Obratite pa nju da su zrna konoplje dosta teška. uticaj vode biti mnogo manji na njihovo rasejavanje po dnu. Pribor Osnovni razlog promašaja je preteška oprema. uspeæete da podignete ribu sa dna pa je potrebno smanjiti dubinu pecanja. konoplja je efikasna i na daljinama od 4 m od obale pa nadalje. da kontra bude efikasna. sistem podesite tako da mamac potpuno le i na dnu. Kao mamac koriste se dva kastera ili glista na udici. pomeranjem plovka ka mamcu. Ovakav plovak æe sam. ne bi smeo biti preko 0. Leti. pomešane sa kasterima ili kukuruzom šeæercem. Kada je god moguæe pecajte sa dugim pecaljkama bez sprovodnika ili štekama. Na ovaj naèin æete selektovati udare na najkrupnije komade.06 mm. do onog trenutka. uz stalno. kako bi vrlo lak plovak mogli da bacite dovoljno daleko. Kada pravite “tepih” potrebno vam je oko 4 litre konoplje. Plovak koji treba montirati je dugog uskog tela sa kratkom antenom. zrna konoplje su brzotonuæa i pecanje se odvija na istom mestu ili malo nizvodno od onog mesta gde prilikom bacanja padnu na površinu vode. te da æe u tekuæim vodama. kada primamljujete pomalo i èesto. posebno u bistroj vodi. mo ete pomeriti mamac i u gornju polovinu vode. Na kanalima i plitkim mirnim vodama. meðutim vreme izmeðu dva udarca mo e biti izuzetno dugo. pa vam neæe biti potrebni predugaèki štapovi. Zimi je ipak moguæe pecati samo na dnu. Bodorke same po sebi stidljivo uzimaju mamac i sve to zajedno doprinosi velikom broju promašaja. Plovak treba da je minimalne nosivosti. Na sreæu. kada je signalizacija plovkom dovoljno brza.Sponzor poglavlja: www.

nije loše pored semena konoplje. ne dozvolite da se najlon nakon zabaèaja slobodno opusti sve do smirivanja sistema. Preporuke • Na mešovitim vodama. • Još jedna veština je da vam najlon bude uvek nategnut. Da bi ovo izbegli. Kada je izuzetno vetrovito. Ukoliko najlon dr ite blago nategnutim.ribar. sama upecati. verovatno æe se riba. I dalje koristite minimalno olovno ote anje. Dakle. Pravilo je da jaèi vetar tra i te i sistem i te a olova. veæ to riba napada olovca. Peca se na udici u opsegu od 14 do 18.28 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. • Drugi predlog je da koristite zrele bobice zove na udice od 16 do 20. posebno kada vetar duva nizvodno. jer bi u tom sluèaju imali situaciju u kojoj ne mo ete da reagujete na ugriz ribe. probajte da grupišete olovca umesto da ih razvlašite po najlonu. koja uzima mamac u padu.co. izaberite vagler sistem monta e. I .yu U slièaju kada pecate na dubljim ili br im vodama. probati seme ptièije grahorice. • Neki ribolovci smatraju da za jedan broj promašaja nsu krivi pecaroši. treba uzeti te i plovak u obliku štapiæa koji æe se što pre uspraviti.

Leti vredi probati pecanje u pliæacima pa je potrebno koristiti minimalne dibere. koje treba pravilno rasporediti po najlonu. Po pravilu se optereæuju sa dva olova br 12 ili èetiri br 6. duge oko 2cm.yu 29 . ali i šarana.. jer æete smanjiti broj mršenja pri zabacivanju. Kada se dodatno optereti. bolje je dibere vezati samo kroz donju alku i ostavit da se slobodno ljuljaju po najlonu. Idealno bi bilo ote anje od pet do šest olova broj 10. jer je mnogo dinamiènija od šaranske verzije. Kako su bodorke oprezne ribe. ali i kao dodatna ote anja. Ova osobina ga èini idealnim za prezentovanje potpuno nepomiènih mamaca na samom dnu što ga èini idealnim za pecanje bodorki. Na najlon postavite po jedno olovo pre i posle dibera koja æe slu iti kao stoperi. on mo e skoro savim utonuti u vodu i tada je izuzetno otporan na vetar. Ovaj plovak ima kupast vrh bez antene. Za obe varjante sistem mora biti potpuno usaglašen. Ukoliko pecate vrlo sitnu ribu idite na najmanju moguæu debljinu najlona. Primama je i ovde od esencijalnog znaèaja.ribar. Opteretite ih tako da im samo vrh viri iz vode. Ukoliko je voda pliæa od 30 cm. Udica treba da je u opsegu 18 do 20 u zavisnosti od mamca.Pecanje diberom iber je plovak koji se skoro sam ispravlja u vodi bez potrebe dodavanja ote anja ili uz dodatak vrlo malog ote anja. Pecanje je uglavnom orjentisano na kastere kao mamce. D Zimska i letnja varijanta Zimi se riba nalazi na dnu ili u donjoj treæini vode.co. Mogu biti dugaèki od 2 do 10 cm i široki na vrhu od 5 do 7 mm. U ovom tekstu æemo se skoncentrisati na varjantu pecanja bodorki. potreban im je Sponzor poglavlja:www.

obavezno pri ruci dr ite dodatni segment. posebno ako pecate na mirnim vodama i mrtvajama. prihranjujte loosefeeding tehnikom. U ovom sluèaju najlon nikako ne sme biti nategnut izmedju vrha štapa i plovka. Pravovremena kontra je tek onda kada plovak potpuno nestane pod vodom. Koristite manje dibere. Diberi su takoðe izuzetno pogodni leti kada pecate na travom obraslim površinama. Ribu tra ite u plitkim delovima vode ( ne dubljim od metar). Kako se zima pribli ava. Najlon treba da je elastièna debljine 0. Kada doðe do trzaja nemojte uriti sa kontrom.30 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. U tom sluèaju mo e vam se desiti da naletite i na linjaka.ribar. Koristite veæe dibere koje je potrebno ote ati i sa èetiri olovca broj 6. Što je vreme vetrovitije. mo e vam se desiti da riba uzme mamac i pri samom tonjenju udice.yu izuzetno ne an prilaz. jer su lakši i stvaraju manji otpor. zabacujte sve dalje u dublju vodu. a podvez treba da je 0. Svaka rana kontra mo e uzrokovati gubitak ribe. jer se bodorke pecaju na samom dnu sa 5 do 10 cm du im sistemom koji le i na dnu. i .18 za šarane. ali i više najlona na štapu (posebno ako pecate štekom) da bi prezentovati apsolutano miran mamac. polako poveæavajte kolièinu primame. potreban vam je du i sistem. Na poèetku ubacujte oko 10 kastera sa svakim treæim zabaèajem.co. Specifiènost tehnike za šarane Leto je pravo vreme za ovu tehniku. Ukoliko pecate štekom. koja æe èesto uplašiti ostatak jata.20 za šarane. Tehnika Pre poèinjanja ribolova merenje dubine je neophodno.12 za bodorke i 0. jer æe i šaran i linjak probati da energiènim begom u dubinu ili u travu se oslobode udice.10 mm za bodorke i 0. jer æe se pokret vrha štapa preneti na mamac. a kada riba poène da se javlja. U ovom sluèaju.

ribar. Jedna od najveæih zabluda meðu našim ribolovcima je da je šaran iskljuèivo riba dna i da se ne mo e pecati u drugim slojevima vode. Jedan od najpoznatijih tehnika ribolova šarana je lov na površini vode i ona odmah razbija ovu iluziju. on iz veæe dubine prati svaki od baèenih komada prihrane i napada još dok pada. pa vam preporuèujem da ih sami uzgajate na naèin koji je dat u knjizi “Tajne ribolova 1”. sledeæa reèenica æe verovatno šokirati mnoge ribolovce. To je daleko od istine. U tom sluèaju se šaran ponaša najsliènije pastrmci.Ribolov šarana vaglerom a ovakvim vodama broj šarana se veštaèki odr ava visokim u odnosu na ostale ribe. kompletan Sponzor poglavlja:www. Meðutim. moguæe je uèiniti da voda prosto vri od gladnih riba. Ideja je da se svakih tridesetak sekundi baci mala kolièina mesnih crviæa. Udica na treba da bude udaljena od plovka više od 35 do 45 cm.co. Idealan metod ribolova na ovim mirnim vodama. je lov vagler metodom. Klasièan vagler sistem. Pa ljivom tehnikom prihranjivanja. kod koga je kompletno ote anje skoncentrisano oko samog dna plovka sa obe strane i bez ijednog olova dalje od plovka ka mamcu se nameæe kao idealno rešenje. Dakle.yu 31 . Sada veæ vidite da vam je za ovu tehniku potrebna malo veæa kolièina mesnih crviæa. N Sistem Potreban vam je onaj vagler sistem koji æe vam omoguæiti da lako i precizno zabacite u hranjeno podruèje i koji æe omoguæiti da mamac prirodno pada. Naime. Ideja vagler metoda je da se šaran loosefeed tehnikom izdigne sa dna u srednji i gornji sloj vode.

posebno ako je riba velika i ako krene od vas. na mestima koja su prihranom pripremljena. Svaki zabaèaj na veæim dubinama. dovoljno je da i dalje najlon dr ite blago nategnutim. a trava u koju je riba poblega . riba neæe posumnjati u njega i rado æe ga i neoprezno zgrabiti. ukoliko pecate štekom ili dugim pec-pec štapom. Pitanje kontre kod ove tehnike zavisi sa kojim štapom pecate. Meðutim. Ovakav cim æe u veæini sluèajeva znaèiti i gubitak ribe. . Sada postaje jasno da je u ovoj tehnici plovak samo marker koji pokazuje gde treba bacati prihranu. je meka. Drugi metod je da štap spustite na zemlju i olabavite najlon.co. riba neæe registrovati kao prirodni mamac i verovatno mu se neæe ni okrenuti. Meðutim. U tom sluèaju najva nije je da ne panièite . praktièno bez ikakvog ote anja.yu ribolov se oèekuje na dubinama do 50 cm. kontriranje treba da je uobièajeno i sledi uobièajena borba sa ribom. Ukoliko riba ne krene odmah ka trsci ili podvodnim preprekama. ali ne dozvolite da doðe do loma ili pucanja najlona.oèekujte jak prvi trzaj. prirodnim padom. Cilj je da nikada neotpustite najlon i time dozvolite da šaran naèini brzi pokušaj bega u neku stranu. a da se trzaji ogledaju na vrhu štapa. Polako i uporno vodite ribu ka vama. Ukoliko je riba izuzetno jaka i ukoliko je uspela i pored vaših napora da se domogne trave ili podvodnih prepreka postoji više scenarija koje je moguæe realizovati da bi se ona oslobodila i izvukla. Dr ite najlon zategnutim i probajte da procenite kolika je riba u pitanju.32 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. ne pokušavajte da je zaustavite na silu. zbog du ine najlona. Svako propadanje mamca dublje. Kada oseæate vibraciju ribe na štapu. verovatno vode ka promašaju. štap æe sam dati kontru i riba æe u 90% sluèajeva biti zakaèena.ribar. riba æe pokušati da se vrati u sredinu vode. odakle je vrebala i dotada. Kod šarana je najbitnije da mu ne dozvolite da bude glavni. svaka kontra bi dovela do loma opreme. Odmah nakon uzimanja mamca. Riba æe sama da polomi ne ne stabljike trave i da izaðe na èistinu. Ceo sistem dr ite maksimalno nategnutim. Ukoliko radite sa klasiènom dugaèkom dubinkom ili teleskopom namenjenom dubinskom ribolovu. Kako mamac pada. da vas zbrza i prevari. Ne dozvolite da vas riba šeta po obali i da se zbog toga uspanièite.

Kako zavarati šarana Pre svega treba imati na umu da bi svaku veæu udica šaran odmah primetio. nemojte da preterate sa prihranom. Verovali ili ne ovde se koriste udice velièine 18 do 21.co. Zamrznite do upotrebe. Mamac mora da imitira prihranu. U suprotnom riba je verovatno izgubljena. a zbog svoje sitnoæe. da iz nje ni ne eli da izaðe. nekada se dešava da se riba toliko uvuèe u travu.ribar. Pokazalo se da je kvalitetna sitna udica na jakom najlonu izuzetno izdr ljiva. Ukoliko u vodi nema mnogo riba. kako bi ribu uplašili. vrlo teško spada. Dobro sjedinite.yu Ribolovne tehnike 33 Vrlo èesto æe riba sama da se odpetlja. pa nije bitno kakav vagler koristite. Bolje je nakon nekog vremena stati i saèekati da se ribe okupe i potra e po dnu ono što ste do tada bacili. Zamrznite do upotrebe.Sponzor poglavlja: www. uzmite štap u ruke i nastavite sa borbom. Najzad. a pravi trenutak je onaj kada najlon ponovo bude poèeo da se pomera. Kao poslednju šansu. boju i aromu testo. Stalno prihranjivanje je neophodno da bi se šaran privukao i navikao na njega kao na izvor hrane. pa ga je potrebno sa vremena na vreme pomeriti. probajte da vrhom meredova promešate po travi. Kada se to desi. [ Sirna pasta . To mo e biti kroz 5 ili 10 minuta. .mamac 200g sira za mazanje aroma sira boja po elji 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sir. Plovak u ovom naèinu ribolova ima funkciju markera.mamac 100g tune iz konzerve 1 kašièica arome lignje boja po elji 100g mrvica 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sastojke i dobro sjedinite. Riblja pasta .

Dakle. signal je da ste naišli na skrivenu ribu i tu se treba usredsrediti. Svaki udarac. Ovom tehnikom treba oèekivati dva do tri udarca na svakih 20 minuta. Meðutim. sa obrazlo enjem da su mutne i hladne i da ribe ne radi. U danima kada je reka nadošla.co. To je zato što ne poznaju “straight lead” tehniku. što znaèi da ovo nije brzinska tehnika. makar i promašaj. prvo æete pomisliti da u njoj i nema riba. kada su one prehladne i kada ribe ne ele da se pokrenu da bi se hranile. 34 Sponzor poglavlja:www. Naravno da to nije taèno. ribe napuštaju maticu i najjaèa stujanja i prilaze obalama ulazeæi u svaki revir i mrtvaju. jer je tamo snaga struje manja. “Straight lead” tehnika K Tehnika Kada izaðete na ovakvu vodu. ali su ovde uslovi ribolova veoma nepovoljni.ribar. Ova tehnika omoguæava da se mamac u brzoj vodi brzo spusti na dno i da se njime istra i u daljinu do tri du ine štapa.oznaèava ribolov sistemom kod koga je eliminisan plovak. morate prvo naæi ribu. veliki broj pecaroša ne odlazi na vodu. Pri tome priljubljuju se do dna.yu . Sem u ovom sluèaju. a oèekivane ribe vrlo èesto mnogo krupnije.ada reke. Meðutim ova tehnika se razlikuje i od klasiène dubinske tehnike i od tehnike zvane muvanje. u ovim uslovima riba je nepokretna i neæe krenuti u potragu za hranom. nakon obilnih kiša nabujaju. pa se sastoji od udice i olova. kao ona pri lovu beovice. Krenimo prvo od objašnjenja pojma “straight lead” . “straight lead” tehniku treba koristiti i u bistrim vodama.

Olovo-bombu te ine 10 g postavite 60 cm iznad mamca i zabacite. pogledajte crviæa na udici. Ne oèekujte više od par udaraca u nekih dva do tri sata. zabacite sistem nizvodno. Koriste se udice od 20 do 24. ali kada su retki.ribar. Sa vremena na vreme trznite vrhom štapa. Sledeæi korak je primama. zbog opale pa nje. Saveti • Kada su udarci retki. • U ovakvim vodama slobodno hranite više i u širem arealu. pustite da se olovo i mamac spuste nizvodno i da se smire.co. ova tehnika mo e doneti nekakve rezultate. a ako je crviæ ceo treba smanjiti velièinu udice. Najbolje je koristiti štapove vrlo mekog vrha. od 18 do 20. moraæete da bacate èak uzvodno od vašeg mesta ribolova.12 postavite udicu 18 ili 20.Sponzor poglavlja: www. Kada odredite ova dva parametra. lako vam se mo e desiti da zakasnite u kontri. Taktika za kleniæa Udica za ovu ribu treba da je nešto veæa od one za bodorku.yu Ribolovne tehnike 35 Namestite sistem tako da na tanak najlon 0. Kada su udarci brojni i èesti nije teško ni pravovremeno kontrirati. Uzmite nekoliko mesnih crviæa i bacite ih pred sebe. jer mo ete izazvati ribu da napadne mamac. Ako poènete da promašujete. pa je neophodno da budete neprekidno koncentrisani. To æe se desiti na do 3 du ine vašeg štapa. tako da padnu na dno gde vam je i mamac. Taktika za bodorku Bodorka je karakteristièna po svom vrlo blagom trzaju. Taktika za klena Kada je nemoguæe loviti klena klasiènim metodama sa plovkom. Èekajte prve ugrize. potrebno je smanjiti du inu podveza. Ako je isisan. Ukoliko je voda jako brza. . slobodno spustite štap na zemlju ili dr aè i posvetite se prihranjivanju. Obratite pa nju na dubinu vode i na brzinu toka. podvez du ine do 60 cm (ako imate mnogo promašaja skratite podvez na 25 cm) i vrlo male udice 20 do 22. meðutim kada uèestaju štap dr ite u krilu.

ribar. (U veæini sluèajeva najlon nosivosti 0. • Vaš najlon trpi uticaj jake struje.yu .co.) gh INFO trn eei vserb rt ia t akmiŁenja oprema mamci AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaŁka torba i b r i t ampe zo z ZANIMLJIVOSTI ribolovaŁki klubovi sajt meseca recepti riboskop riba nedelje AKTUELNO mali oglasi lg toea ia rfj ribolovaŁka torba i b r i t ampe zo z ¨ASOPISI bsr ito ribolovaŁki magazin rblv ioo ribolovaŁki trofj e port s i r b l v k ioo rbŁ &rb iii ie ribe & vode udica KNJIGE t ajne ribolova 1 w w w.36 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Što je tanji to je i uticaj manji i pa mo ete imati i štap sa mekšim vrhom.yu kako bi skupili što više riba oko vaše udice. Dakle idite na najtanji moguæi najlon. Raèunajte na veliki rastur primame. • Prihrana ne mora obavezno da ide putanjom pored vašeg najlona. i a r b r.9 kg je dovoljan.co. ali je neophodno da na kraju padne na mesto gde je i vaš mamac.

veæ je cilj da mamac prirodno padne. a ako pecate sa suprotne strane. 12 i 13 ravnomerno po najlonu.ao i pecanje bandara na deliæe glista. tamo gde je najdublja. postavite jedno olovce broj 10 ispod polovine dubine i potom jednu 12-icu i jednu 13-icu. koristite tanke plovke nosivosti 0. on treba da ima tanku ièanu antenu i mora biti tako namešten da ne pru a gotovo nikakav otpor. Kada je voda sa primesama algi ili trave i kada voda teèe. Ukoliko lovite bli e obali na kojoj se nalazite koristite štek ili dugaèki pec štap. a posebno bodorke i babuške na hlebnu ru u izuzetan metod za zimske dane kada je voda hladna i bistra i dane kada riba slabo radi.2 do 0.3 do 0. Karaš æe Sponzor poglavlja:www.5 g plovke oblika ragbi lopte. meðutim.co. treba tra iti pri dnu. mo ete koristiti vagler. Ako pecate na kanalima. potreban vam je stabilniji sistem. Belu ribu. Najbolje je koristiti 0. posebno ako su ivice vrlo strme. Bez obzira koji plovak koristite.yu 37 . bistra i sporija. Pec metod je dobar kada lovite sitnije primerke. ona se mo e naæi negde na sredini kanala. Ovde vam nije cilj da pecate dok mamac pada. Pecanje na hlebnu ru u K Sistem Kada je voda èista. tako je i pecanje bele ribe. osete li i najmanji otpor ispljunuti mamac i udicu. kada je jato mešovito šteka je bolja. koje mo ete direktno dizati iz vode u ruku. a pre svega bodorku. najtamnija i najtoplija voda. jer one æe uplašiti ribu.ribar. Bodorke æe. kako riba ne bi posumljana u njega.3 g i opteretite sa olovcima broj 10.

Ru u od 2 mm kaèite na udicu broj 22.12 nosivosti i preko 1 kg. Za bodorke je bolje da se mamci nalaze blago iznad dna. Primamljivanje Primamljivanje mo ete raditi kuglom od èistih nakvašenih mrvica belog ili crnog hleba. Udica bi trebalo da bude srebrnog sjaja. Veæe udice po pravilu razbijaju ru u. Najèešæa greška pri izradi hlebne ru e je što mnogi ne pritisnu hleb dovoljno. širokog otvora i da se ve e na najtanji moguæi najlon koji mo ete naæi. U sluèaju da se pecaju karaši ili babuške. Ukoliko pecate na suprotnoj obali. koristitie 2 do 4 BB+ vaglere. Neki ru u blago uvaljaju i zaobljuju. ovde æu se zadr ati samo na onim informacijama koje su esencijalne za ovu tehniku u meè ribolovu.yu verovatnije skinuti ru u. koja lako spada. a da vam se plovak samo malo zaljulja. te da mu samo antena viri. Ukoliko hleb dr ite u plastiènoj . Tako pravilno stisnuta ru a dosta dugo ostaje na udici. pa je sve u vašoj proceni.5 mm tanka. Meðutim ovaj najlon mora biti izuzetnog kvaliteta.co. Sa pecanjem poènite na dubini od oko 10 cm iznad dna. ona æe pri bacanju stvarati jak udar i verovatno zaplašiti ribu. više vole da uzmu mamac sa dna. Sa druge strane. pribor i tehnika O hlebnoj ru i i ostalim hlebnim mamcima dato je dosta informacija u knjizi “Tajne ribolova 1”. odnosno 10 cm veæoj od dubine vode. vrlo je bitno da je hleb apsolutno sve . Do sadašnja preporuka va i za pecanje bodorki. ako pecate bodorke. optereæene isto kao i kada pecate na bistroj i mirnoj vodi. a najlon bi morao biti bar 0. no imajte na umu da je krupnih bodorki veoma malo. ali pravo rešenje je da je sa jedne strane stisnete da bude oko od 2 do 3. udice mogu biti i do dva broja veæe. jer æe radije uzeti mamac koji se pomera i njiše. Nikada ne grupišite olovca. kao i lopticama belog hleba. Krupnije bodorke ipak. jer su ove ribe izuzetni borci na udici. dok ru a od 3. nego nepomièno le i. te on vrlo lako spada sa udice. Zato je neophodno da plovak bude pravilno optereæen i dovoljno potopljen. Hlebna ru a. odnosno u onome šta elite da postignete.5 mm ide na udicu broj 20.ribar. ako pecate karaše i babuške. koje su po pravilu izuzetno stidljive i oprezne.38 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.

Ako riba ima vrlo malo. kako se ne bi raspadala u gornjoj polovini vode. Zamrznite do upotrebe. Kolièina primame zavisi od dana. Napomene • Potra ite u vašoj ribolovaèkoj radnji malo pomagao koje mo e izrezati pahulju hleba iz njegove sredine. . ostavljajuæi trag za sobom.mamac 50 g custard powder 50 g griza 1 kašièica scopex zaslaðivaèa 1 jaje 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) boja po elji Umešajte sir. a onda polako poèinje da tone.co. Formirajte kuglice eljene velièine. • Ukoliko riba radi na hleb. Formirajte kuglice eljene velièine. nestisnuta pahulja. Zamrznite do upotrebe. menjajte tehniku.Sponzor poglavlja: www. Takva. f Sirna pasta . Dobro sjedinite. svako dodatno prihranjivanje znaèi i prestanak ribolova. nije potrebno da ga dodatno kvasite. Pazite da ne prehranite vodu. pored inicijalnog primamljivanja. boju i aromu testo. Ako u prvih 25 minuta nema ugriza. ako ribe ima. Ukoliko je voda mutnija. Pravilno stisnuta lopta prvo ostaje par trenutaka na površini vode. ona to pokazuje odmah nakon zabacivanja. veæ ga samo rukama stisnite u loptu velièine golf lopte. stisnite kuglu malo jaèe.yu Ribolovne tehnike 39 kesi. boju i aromu testo.mamac èokoladni preliv za kolaèe ili èokoladni krem aroma viskija ili ruma 100g mekog testa (brašno+voda+ulje) Umešajte sir. Dobro sjedinite. što je hlebom vrlo lako uèiniti. Èokoladna pasta . nekada daje bolje rezultate nego hlebna ru a.ribar. Generalno. treba nakon par upecanih riba dodati još malo. dvema kuglama velièine lopte za golf.

dalje nego što je pole štap dug. 40 Sponzor poglavlja:www. K I II III IV Klizeæi plovci se moraju koristiti uvek kada je dubina vode veæa od du ine štapa. gde se ribe hrane jako daleko od obale. Na zapadu je zbog njihovog boljeg standarda ovaj naèin ribolova sve više potisnut tehnikama u kojima se koriste izuzetno dugi “pole” štapovi. onda ima dva okca.ribar. ka vrhu štapa vezuje se stoper ili klizeæi èvor. a iznad plovka. posebno ako je voda tekuæa) ili iæi na metode sa klizeæim plovkom. jedino rešenje je iæi ili na dubinski lov (koji ima svoje prednosti. jedno na dnu i jedno na sredini tela. postoji samo jedno okce koje se nalazi na dnu plovka. kao i kada se plovak zabacuje na veæu daljinu.co. Klizeæi plovci za razliku od fiksnih imaju jednu ili dve male metalne omèice sa boène strane. a ukoliko je namenjen lovu na tekuæim vodama. Kroz okca se provlaèi struna. na onim vodama.Plovkaroške tehnike Ribolov klizeæim plovkom lizeæi plovak omoguæava da se peca na onim mestima gde je dubina veæa od du ine štapa. Meðutim. na onom mestu na koje elimo da se plovak zaustavi nakon pozicioniranja u vodi.yu . Ukoliko su namenjeni ribolovu na mirnim vodama.

4 m od mamca. nemojte koristiti plovke èije optereæenje treba da je manje od 1. Na sredini izmeðu ovog olova i mamca. postavite stoper. veæ na dubinama veæim od 4 m. zbog praktiènosti. bez obzira na du inu štapa. Kao generalno pravilo. Ovo olovce ne dozvoljava plovku da se spusti bli e mamcu. Na kraju. birate onaj trenutak kada plovak stoji uspravno i pravilno. grupisano postavite ostatak olovnog ote anja koje odgovara plovku koji koristite.co. Kao klizeæi plovak.Sponzor poglavlja: www.2 g svako i na kraju na polovini rastojanja od ove grupe i mamca postavite još jeno olovo te ine oko 0. pokazalo se da je bolje koristiti klizeæi plovak nego fiksni. Prostim pomeranjem stopera uz i niz najlon.15 g olovce na oko 2.5 g. Svako odstupanje od ove šeme indikacija je trzaja.08 g.yu Ribolovne tehnike 41 Meðutim. Merenje dubine ovom metodom je jednostavno. Postavite jedno 0. Razlog je što manje ote anje neæe uspeti da povuèe najlon kroz alkice i sistem neæe zauzeti pravilan polo aj. Nakon postavljanja plovka na ribolovaèku strunu. Nakon zabacivanja plovak æe proæi kroz tri faze prikazane na slici u zaglavlju. mo e se koristiti i bilo koji waggler plovak.ribar. M . izmedju ove grupe olova i mamca. grupisano postavite 3 olovca te ine oko 0.

jer se izuzetno teško bacaju. Kao generalnu preporuku za reke koristite tanke plovke u obliku olovke nosivosti od 1. trske ili plastike. Naime veæina kupuje ove plovke i dodaje im po jedan prsten na vrhu i na taj naèin ih pretvara u fiksne plovke. izuzetno kada vetar diva uzvodno. U jakom toku. Generalno plovci bez antene najveæu primenu imaju u brzim vodama i u zimskim uslovima. Waggler plovkom mo e se pecati u svim uslovima i u svim vodama.5 g ne treba koristiti. W a g g l e r plovci u obliku olovke koriste se u brzim tokovima. kao i za vreme vetrovitih dana na sporotekuæim vodama.yu . potrebna je veæa sila da se potope. mada su meðu ribolovcima omiljeni plovci od gušèijih ili labudovih pera. jedino o èemu treba voditi raèuna je oblik plovka. dok se plovci sa antenom u brzom toku teško odr avaju na površini. a pecaroši jedan izuzetno efikasan naèin ribolova ne razvijaju. Plovci bez antene su generalno manje osetljivi i bez obzira koliko ih opteretite. Waggler plovci se uglavnom izraðuju od balze. ovi plovci ostaju na površini sve vreme. kada se lovi riba na dnu. Dva su osnovna tipa waggler plovaka i to sa i bez antene. Wagglere manje od 0.aggler plovak se èesto pogrešno koristi. te je indikacija ugriza mnogo te a.co. Ribolov waggler plovkom W 42 Sponzor poglavlja:www. dok za mirne vode i tamo gde plovak treba zabaciti na veæu daljinu koristite waggler plovke sa telom. pravilno izraðeni plovci od ovog materijala ne tra e mnogo boje i laka i spadaju u najlakše waggler plovke izuzetne plovnosti. Na taj naèin plovci gube svoju osnovnu namenu. Kako su pera sama vrlo laka i imaju svoju prirodnu zaštitu od vode.ribar.5 do 3 g.

Kako ova struna ide manje kroz vodu. sve dok riba ne bi prešla kompletnu du inu podveza. Nakon zabacivanja.ribar. Da bi se ovaj uticaj minimalizovao potrebno je bacati nizvodno i koristiti te e plovke. tada mo ete koristiti i plutajuæe. i onda kada se peca u gornjem ili srednjem sloju vode. Kada vetar duva nizvodno. Ukoliko ipak treba spustiti mamac u donju zonu. Ovi se plovci. Korišæenjem loosefeeding tehnike prihranjivanja kao i bacanjem mekih lopti primame nagoniæete ribe da se odvoje od dna i da hranu hvataju dok tone. Da bi ovo uradili u donjoj . polako krenuti ka obali.co. što su i najte i uslovi za ribolov ovom metodom.Sponzor poglavlja: www. a to mo e biti prekasno za pravovremenu kontru. potopite strunu u rastvor sapuna u vodi. iz tog razloga koriste leti. meðutim kao vodiè uzmite pa rasporedite tri do èetiri olovca te ine oko 0. Ovako navnikutu ribu treba loviti “on the drop” tehnikom. Kada pecate waggler tehnikom na samom dnu. Meðutim ovakav sistem ne bi dao gotovo nikakvu prezentaciju trzaja. Dva su osnovna stila pecanja waggler tehnikom: “on the drop” i na dnu. Pravi broj i velièinu olovaca treba odrediti na samom mestu. Takoðe i ovde treba ostaviti mašinicu preklopljenu kako bi struna slobodno izlazila iz mašinice.yu Ribolovne tehnike 43 Waggler plovci sa antenom su vrlo osetljivi na svaki trzaj i mogu poèeti da vibriraju i na manju promenu intenziteta toka vode. mo e se desiti da plovak prebrzo bude izbaèen iz matice ka obali. To bi moglo da se postigne bez ikakvog ote anja na struni. treba znati da je potrebno mamac što pre spustiti i smiriti. ostavite preklopnik na mašinici otvorenim. pecajte plivajuæom strunom. U ribolovu waggler tehnikom koristite tonuæe ribolovne strune sem kada nema ni najmanje vetra. i pri kontri je i br a. Ukoliko se ovo ne dozvoli. Zato je bolje napraviti kompromis i lako opteretiti strunu ravnomerno od plovka do udice. skoncentrišite sva olova u donju treæinu strune.07 g i još jedno dodatno odmah do udice. Ako ne mo ete naæi tonuæu strunu. Na taj naèin æe najlon slobodno izlaziti sa špulne i plovak æe nesmetano i pravolinijski iæi nizvodno. Najbolje bi bilo mamac ponuditi tako da pada kao da i nije na udici. ako elite da vam struna br e tone. Kada nema vetra. plovak æe nakon zatezanja najlona.

04 g. Jedna dobra preporuka je da postavite olovce od oko 0. pa onda ka udici ravnomerno rasporedite jedno od 0.co. a to nam ovde nije ni bitno. Slobodno dodajte koje ekstra olovce. I .ribar.44 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. bez antene i waggler plovaka sa telom. tako da poslednje bude na nekih 5 cm od udice.yu treæini skoncentrišite sva olova koja ste hteli da postavite na sistem. Veæa kolièina olova æe uništiti prirodnu prezentaciju mamca u toku tonjenja.4 g na 1/3 najlona od udice.07 g i j edno do 0. Na slici ispod dat je prikaz karakteristiènih naèina ote avanja waggler plovaka sa antenom. ali æe zato mamac biti miran na dnu i sistem æe se br e stabilizovati.

Jedino na šta treba da pazite je T Sponzor poglavlja:www. pa je bistrina vode od presudnog znaèaja. Leti. Generalno. Ovaj efekat se mo e ponoviti kad-god. Dubina na koju se podešava sistem zavisi od dubine na kojoj se riba nalazi i hrani. Kada pecate sa kasterima kao mamcem pokušajte da mamac nekoliko puta u toku vo nje izvedete do površine. Ovaj metod je moguæe koristiti samo onda kada se riba hrani u srednoj ili gornjoj polovini vode. U mutnim vodama. riba sa veæe daljine mo e videti mamac i odluèiti da ga napadne.ribar. dolazi do isplivavanja mamca ka površini. Usled uticaja vodenog toka. Ove dve riblje vrste radije napadaju pokretne nego stacionarne mamce. Imajte u vidu da riba ovde napada mamac nakon što ga ugleda.yu 45 . U ovom sluèaju bacite što mo ete uzvodnije. Ovaj manevar je izuzetno atraktivan pri lovu mrene i klena. ovaj metod se vrlo retko koristi. Mo ete ga baciti i na suprotnu.co. Nakon toga ceo postupak se ponavlja. Ne morate plovak bacati samo na svoju stranu reke. Što je voda bistija. klen i bodorka rado zadr avaju pri površini gde napadaju insekte koji padaju u vodu. sistem se zabacuje malo uzvodno u odnosu na ribolovca i pušta da ga voda odnese nizvodno sve dok ga je moguæe kontrolisati. Osnova ovog metoda je da se mamac slobodno pušta niz vodenu struju. jednostavnim zaustavljanjem odmotavanja strune. Plovak æe nošen strujom sam krenuti nizvodno. se na primer.Trotting roting ili vo nja kako je kod nas uobièajeno da se naziva ova tehnika. Vrlo je bitno primetiti šta se dogaða kada struna doðe do svog kraja. je metod kojim se uspešno lovi na tekuæim vodama.

veæ se mogu koristiti i motalice. B .46 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. kada se lovi u srednje dubokim rekama ujednaèenog toka.yu da se plovak ne pribli i previše suprotnoj obali. a voda dublja. avon plovak u br im i nemirnijim tokovima i diberi kada je tok mirniji. Tipiène naèine ote avanja ova tri plovka. Štap bi trebalo da bude dug izmeðu 3. respektivno. bolje koristiti laku i finu mašinicu. Sa vršnom akcijom za sitnije bodorke i kleniæe.6 i 4 m. obièno se koristi fiksni plovak uskog tela u obliku štapa. mrene i deverike.co. jer æe to dovesti do gubitka sistema. Kao plovak za ovu metodu. data su na slici ispod.ribar. a akcije B za veæe klenove. Mašinica nije obavezna. Takoðe dobro je da ima veæi broj sprovodnika kako se najlon ne bi lepio za štap. Sam pribor za ovu vrstu ribolova treba da je vrlo lak. ali je zbog ugodnosti rada. koji mo e imati i ièanu antenu sa donje strane.

22 mm. U toku plivanja plovka nizvodno podizanjem vrha štapa i otpuštanjem i namotavanjem strune.15 do 0. kao što je recimo engleska klima.5 do 6. Plovak se uvek baca nizvodno i na odreðenom mestu zadr ava. a ne treba da je deblja od 0. U uslovima veæe vla nosti. štapovi su modifikovani i sa velikim su brojem uskih sprovodnika (i do 20 komada).20 do 0.Bolonjez tehnika olonjez tehnika je vrlo slièna tehnici trotinga i waggler tehnici koje su objašnjenje u prethodnim poglavljima.ribar.22 mm. jer se štap pri ovoj tehnici neprekidno dr i u ruci. te ga mnogi nazivaju i italijanskom tehnikom. Originalni bolonjez italijanski štapovi su imali relativno mali broj sprovodnika.20 do 0. Plovci za ovaj metod su specifièni sa obaveznom kuglom na vrhu antene. Podvez treba da je od 0. a za krupnije primerke 0. Namešta se u du ini od oko 40 cm i kaèi za glavni najlon pomoæu vrtilice. moguæe je usporavati brzinu plovka i na taj naèin ga zadr avati ga du e vreme u hranjenoj zoni. Italijanski štapovi su du ine 5 do 8 m. jer se pojava lepljenja najlona nije manifestovala u suvoj i toploj klimi Italije. Engleski štapovi su du ine od 5. Idealna debljina strune je 0.co. što je jedna od razlika u odnosu na waggler metod. Na mašinicu se namotava plivajuæa struna. Bez obzira na tip štapa izuzetno je bitno da je uraðen od lakog i ilavog materijala (karbon). Ovaj stil ribolova je poreklom iz Italije.35 mm jer æe ote avati zabacivanje. Ovi sprovodnici onemoguæavaju da se izuzetno tanak najlon ulepi za sam štap.18 mm. Na štap se postavlja mašinica.2 m i èesto nisu teleskopi veæ dvodelne i trodelne šteke. koja omoguæava da se plovak sa sistemom baci na veæe daljine.yu 47 . koja doprinosi stabilnosti plovka i poveæava nje- B Sponzor poglavlja:www.

• Drugi naèin je da se postavi jedno veæe olovce mase 50% nosivosti plovka na sredini strune i još par olovaca ravnomerno rasporeðenih izmeðu veèeg olovca i udice u ukupnoj masi od 50% nosivosti plovka. Nemojte bacati hranu uzvodno. Telo bolonjez plovaka je loptasto ili blago cilindrièno. Naima. balze ili bambusa. Sve vreme pecanja. treba posmatrati plovak i kontrirati na svaki i najmanji sumnjivi pokret. Najlon se povlaèi kroz sredinu plovka i u celoj du ini od plovka do vrha štapa nalazi se u vazduhu. samo upravljanje plovkom je olakšano.yu govu uoèljivost na velikim daljinama. Ovaj sistem se koristi kada je prezentacija mamca bitna. Najlon treba stalno dr ati van vode i blago nategnut što æete uèiniti ako vrh štapa dr ite visoko podignutim. Nosivost plovaka je od 5 do 15 g. dodatnim podizanjem vrha štapa. kako su bolonjez štapovi za 50 do 100% du i od waggler štapova. doæi æe do kaèenja sistema za dno i plovak æe poèeti da tone. mesto treba hraniti od mesta na kojem pecaroš stoji pa nizvodno.48 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Ukoliko se najlon opusti du e vreme. Mogu biti stacionarni i klizni. kao i tamo gde postoje odreðena plivajuæa travnata ostrva. Pre poèetka ribolova i u toku istog. Antena je napravljna od plastike. de . Velièina udice zavisi od samog mamca i kreæe se od 10 do 18. kako bi otišlo pravo na dno i ovaj sistem se koristi u vrlo brzim vodama.ribar. te se tako eliminiše uticaj vodenog toka na strunu. Sam sistem se mo e postaviti na dva osnovna razlièita naèina: • Prvi je da se postavi jedno olivetti olovo u masi od 80% ukupne nosivosti plovka.co. Sa vremena na vreme treba prikoèiti plovak. Bolonjez tehnika ima prednosti nad waggler tehnikom na mestima gde je potrebno voditi plovak du obale obrasle trskom. Bolonjez tehnika nema premca kada je tok vode izuzetno jak i brz i kada je potrebno loviti ribu na velikoj daljini (20 do 30 m) u vrlo dubokoj vodi.

8 m. 0. Tako.Ribolov fiksnim plovkom zbor pravog ote anja za ovu tehniku zavisi od dubine i brzine toka vode. Raspored olovaca koji je malo pre predlo en je pogodan onda kada riba uzima mamac dok on tone. recimo. potrebno vam je šest olovaca od po 0.07 g olovce na svakih 30 cm najlona.co. dok u br im tokovima idite na olovca te ine 0. jer se ribe koje lovimo hrane iskljuèivo sa dna (recimo karaš.yu 49 . U mirnim i sporo-tekuæim vodama postavite jedno 0. ukupno ote anje trebalo da bude: 0. a nikako iznad plovka ka štapu!!!) U srednje brzim vodama koristite isto rasporeðenja olovca te ine 0.18 g.42 g. jer je to kompromis izmeðu prirodne prezentacije mamca i brzine tonjenja sa jedna strane i moguænosti pravovremene kontre sa druge. Kao vodilju uzmite sledeæe preporuke.42 g za spore tokove.8 g i 1 g respektivno. U tom suèaju bi recimo. Ukupna nosivost plovka treba da bude jednaka ukupnoj te ini svih olovaca koje ste postavili. Plovci takoðe treba da budu nosivosti 0.18 g. za vodu dubine 1.8 g za srednje brze i 1 g za brze.ribar. u srednje brzim tokovima ote anje se mo e ravnomerno rasporediti. kada je potrebno da mamac što pre padne na dno. babuška ili cverglan). Ipak. za vrlo brze tokove. koji su duboki oko 180 cm. (Obratite pa nju da olova u ovoj tehnici dolaze izmeðu udice i plovka.13 g. bolje je koristite jedno krupnije olovce èija je te ina jednaka zbiru te ina olovaca. Nosivosti plovka je velièina koju takoðe treba unapred odrediti i usaglasiti sa te inom olovaca koje koristite. pa æete zato koristiti i plovak nosivosti 1g. 0. dok se u sporim tokovima ote anje mo e tako rasporediti da su najte a olov- I Sponzor poglavlja:www. Generalno gledano u brzim tokovima treba skoncentrisati svu te inu u donjoj treæini do plovka.

Koristi se u tekuæim vodama. Koristi se takoðe u tekuæim vodama. D Plovci sa ravnim vrhom (dibber). Nakon zabacivanja. Èetiri osnovne tehnike voðenja kroz vodu sistema sa fiksnim plovkom su: (1) ”Running through” je ime koje u engleskoj literaturi oznaèava stil koji je najslièniji prirodnom naèinu ribolova. Na slici desno su 4 osnovna tipa i svaki ima svoje prednosti i mane i treba ih koristiti u zavisnosti od uslova: A Primetite zadebljanje na samom dnu plovka A. odlièan je za lov na mirnim vodama.yu ca pri plovku. Najlon je potrebno pridr avati meðu prstima. Ukoliko opteretite sistem previše. Sa . (u engleskoj literaturi taj se stil zove “Shirt Button style”. Ovaj metod je dobar za sve vrste riba koje se ne hrane sa dna. Kada mamac napusti mesto koje je prihranjivano. treba ponoviti bacanje.) Izbor pravog oblika plovka je u ovoj tehnici ono što razlikuje majstore od poèetnika. Sistem treba da je tako postavljen da mamac polako prelazi po dnu ili u srednjem delu vode. kako bi se maksimalno smanjio uticaj reène struje. B Plovak kod koga je donja antena izuzetno tanka.ribar. Zbog njega æe plovak biti izuzetno stabilan te je odlièan za ribolov u brzim vodama. (2) ”Lift and Drop” je metoda koja se koristi onda kada riba lovi mamac koji poskakuje po dnu.50 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. on æe leæi na dno i mamac neæe biti atraktivan. a da je svako sledeæe olovce ka mamcu sve lakše. su izuzetno otporni na vetar te ih treba koristiti onda kada je potrebno eliminisati uticaj vetra. a vrhom štapa treba pratiti pomeranje plovka. dok mu je telo u obliku šireg cilindra. Vrlo je bitno kompletan najlon od vrha štapa pa sve do plovka dr ati izvan vode. C Plovci sa tankim vrhom i vrlo tankim telom su izuzetno osetljivi i treba ih koristiti kada riba mamac uzima izuzetno polako i pipavo. kao i kada su primerci izuzetno mali. pustite da se sistem postavi i da krene nizvodno.co. Nakon zabacivanja plovak pod uticajem vodene struje polako poèinje da se kreæe nizvodno.

. To æe prouzrokovati izdizanje mamca sa dna. Ruka se dr i na najlonu i prstom se oseæa trzaj ribe. Period poskakivanja zavisi od situacije do situacije i treba eksperimentisati. što æe dovesti do poleganja plovka. iako dosta zastareo. na mirnim vodama se sistem baca na fiksno mesto. ali na tekuæim je najbolje zabacivati nizvodno. ali je moguæe i fiksirati mamac na dnu malo te im olovom. Ote anje treba da je izuzetno malo i pravilno rasporeðeno po najlonu. kao i krupniji karaš i babuška. hleb i mamak (ili kulja). Na mirnim vodama pravac zabacivanja nije bitan. Ukoliko riba uzme mamac.Sponzor poglavlja: www. Ovo æe omoguæiti da mamac slobodno i polako tone kroz srednju zonu. a za šarana dva. Uobièajeno je da se takav plovak postavlja pod uglom od oko 45O u odnosu na površinu. Zabacuje se direktno meðu granje i podvodne prepreke i snagom mišiæa pecaroša i ilavošæu pribora riba se vadi iz vode. na nekim vodama daje odliène rezultate. Gornji deo pera farbaju u crveno. W . dok je donji prirodno beo. Kako mamac bude padao. Kao mamac se najèešæe koristi kukuruz (za karaša jedno zrno sa vrhom koji je van. a kontrira se na svaku nepravilnost u ispravljanju plovka. Koristi se onda kada riba jede u srednjoj zoni vode. plovak æe se ispravljati. Ovaj naèin lova je vrlo dobro poznat kod starijih vojvoðanskih ribolovaca. tako da omoguæuje da se krupni primerci vade direktno iz vode na obalu. Tradicionalno se kao štap koristi jak bambusov prut. a druga ispod. Mamac se mo e o ivljavati pomeranjem vrha štapa ukoliko je potrebno privuæi ribe koje vole pokretne mamce (recimo bodorka). podiæi æe i olovo i najlon æe se opustiti.yu Ribolovne tehnike 51 vremena na vreme.co. Ovom metodom se uglavnom lovi šaran. Ote anje se postavlja tako da je postavljena dubina 15 do 30 cm veæa od stvarne. Ponovno oslobaðanje najlona æe mamac opet spustiti na dno. Najlon koji se koristi je dosta debeo i velike nosivosti. vrhom prsta zaustavite izvlaèenje najlona. Pored metode voðenja na tekuæim vodama. koji kao plovak koriste gušèije pero. Ovaj metod ribolova. bez umaranja. kod koga se drugim zrnom pokriva vrh udice).ribar. dok mamac pada. Nakon fiksiranja podizanjem vrha štapa plovak se postavlja tako da mu je 1/2 iznad vode. (4) “Holding Back” je metod koji se koristi kada je temperatura vode niska. (3) “On the Drop” je mo da najpoznatiji metod.

9 kg. Prvo što treba pripremiti je primama.6-3.3m. Jedan deo primame. Koristite open-end hranilice srednje velièine.co. U tom sluèaju nikako nemojte iæi ispod najlona nosivosti 0. nemojte previše natopiti vodom. One su odliène za zabacivanje raznih mešavina prihrana u koje mo ete dodati kastere i 52 Sponzor poglavlja:www. ali bi mašinica sa long-cast špulnom bila za nijansu podesnija. kako bi ostao suvkast. Birajte tonuæi najlon. Mnogo je dobrih kupovnih gotovih mešavina.Dubinski ribolov Lov deverike na mirnim vodama everike su najèešæe lovljene ribe ovim naèinom ribolova. posao niste valjano uradili.4 kg. Taj deo æete koristiti kao punjenje za hranilicu. Ukoliko nikako ne mo ete da zabacite dovoljno daleko. jedan broj recepata dat je i u knjizi “Tajne ribolova 1”. Zamesite da se pri bacanju u vodi ne raspada na površini.9m Ukoliko je vreme vetrovito. je da se kompletna primama raspe iz hranilice.yu . nosivosti oko 1. ali za ovu tehniku i mešavina od 1/3 belog hleba i 2/3 crnog je sasvim zadovoljavajuæa. koristite nešto tvrðe štapove. Ova mešavina mora biti manje vla na. U primamu dodajte malo šeæera i arome vanile. Svaka kvalitetnija mašinica je dobra za ovaj ribolov. jedino vam preostaje da uzmete tanji najlon. Ono što je bitno. kako bi se brzo raspala na dnu vode. Ukoliko vam se pri izvlaèenju mamca vrati i hranilica puna primame. Za veæe udaljenosti izaberite du e štapove 3. D Pribor Za pecanje na kratkim i srednjim razdaljinama potrebni su vam štapovi dugi 3-3. kako ne bi primamili i druge sitne ribe.ribar.

kada prvi put zabacite na eljeno mesto. Udice treba da budu u rasponu velièina 16 do 22 u zavisnosti na koji mamac pecate. tako da æe i kaèenje biti verovatnije. Svaki naredni zabaèaj biæe iste daljine. a riba je veæ tu. kao i njegovu sliku potra ite u delu Ribolovaèki sistemi u ovoj knjizi). Nište se ne dešava i vi nastavljate da zabacujete na svakih 5 minuta. Naime.yu Ribolovne tehnike 53 crviæe. Bitno je da se sistem tako podesi da se najlon sa udicom nikako ne zamrsi sa hranilicom.ribar. Tehnika Na samom poèetku ribolova. Dva moguæa scenarija Prvi scenario .U prvih 10 minuta pecanja zabacili ste 5 puta. Meðutim. samo je potrebno da vi svaki put bacate u istom pravcu. a takoðe pri kontri pru aju mali otpor. ukoliko na mesto bacite nekoliko kugli prihrane. Ovako dug podvez æe dati više slobode ribi.8 m. produ ite podvez na 1. Preciznost bacanja primame se stièe ve banjem uz upotrebu praæke i tu nema neke tehnièke pomoæi. (Detaljni opis ovog naèina monta e. ali ako vidite da gubite mnogo udaraca. na najlon kod mašinice postavite marker i provucite najlon kroz “line clip” na mašinici. Klasiène spiralne hranilice su odliène za daleka zabacivanja. Kako se to mesto nalazi i do 30 m daleko. Zato je bolje prvo zabaciti i ukoliko nema udaraca. problem kod neiskusnih pecaroša je još veæi. skoro kod svih tehnika je bolje prihraniti mesto. Drugi daleko veæi problem je preciznost bacanje kako primame tako i mamca kasnije. sigurno æete rasterati jato. ove hranilice nisu namenjene za prihranu zrnastom hranom niti hranom u koju su dodati crviæi ili kasteri. Ne elite da koristite praæku kako ne bi rasterali ribu. Izuzetak je ova tehnika. . Meðutim. ovde je od esencijalnog znaèaja da se sve vreme ribolova na isto mesto baca i mamac i primama.Sponzor poglavlja: www. jer imaju pogodno skoncentrisanu masu. kod zabacivanja mamca postoji jedna mala pomoæ . sa ciljem da raspete što više primame hranilicom. Naime. Naime. ona æe više poneti mamac i više ga progutati.co. Kao sistem vezivanja treba koristiti klasièan paternoster. Na poèetku probajte sa podvezom dugim i 90 cm. Hranilicu ste svaki put prizemljili meko na vodu. tek onda primamiti.“line clip”.

Naime. deverika æe uzeti mamac u usta i nakon odreðenog zadr avanja ga ispljunuti. Alternativni scenario . probajte sa vremena na vreme da blago podignete vrh štapa. Uskoro. To æe pokrenuti i mamac i hranilicu i mo ete zakaèiti ribu ukoliko joj je mamac u ustima ili je uplašiti i nagnati u beg na neku stranu te æe se sama upecati. Da bi ovo postigli. i kako riba odmah i ne mo e da “proradi” na svakih 20 minuta bacaju po kuglu primame.ribar. kako vas neko ne bi preduhitrio. Zabacite i èekajte. • Obratite pa nju da vam se sistem ne umrsi. kako je podvez jako dug. zamesite je da bude malo suvlja od one primame koju koristite praækom. Ovim manevrom æete uneti mamac na hranjeno mesto.54 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Takoðe niko oko vas nije imao trzaj. pa vi neæete ni primetiti trzaj. G . Jasno je da se deverika hrani i potrebno je da što pre bacite primamu. I oko vas je par pecaroša upecalo po jednu ili dve ribe. Kako su mnogo nestrpljiviji od vas. koje ste vi u tišini. zbog stalnog buækanja riba potpuno prestaje da radi na njihovim mestima i naseljava se na vaše mesto. Prihranite mesto praækom. a i manje iskusni. Da bi se to spreèilo. Izuzetno je bitno da on legne na dno na onom mestu gde se primama i rasula. dobro nahranjeno èuvali.co. • Da biste bili sigurni da æe primama ispasti iz hranilice. nekoliko minuta nakon zabaèaja privucite ceo sistem za onoliko koliko vam je dugaèak podvez. Vrlo je verovatno da u vodi ni nema deverika i treba promeniti taktiku. Deverikama je potrebno da se okupe u prostor koji ste bogato nahranili. Pri tome se neæe kretati.Poèeli ste sa pecanjem bez bacanja primame i u prvih pola sata upecali jednu ribu. Meðutim i ostali pecaroši su primetili da vi hranite mesto pa su poèeli i oni da bacaju primamu. Napomene • Povlaèenje mamca u nekim sluèajevima mo e biti jedini naèin da uhvatite deveriku.yu Zabacili ste još tri puta i nije bilo trzaja.

Sa druge strane.co. nije loše da štap ima dršku dugu i do 70cm kako bi mogli obema rukama da uhvatite štap prilikom zamaha. Pošto su potrebni daleki zabaèaji. Što je štap du i to æete lakše dalje baciti. Mašinica mora da ima i špulnu dovoljnog kapaciteta da primi adekvatnu kolièinu najlona. Takoðe.ribar. mogu rasterati i jato sitnih. mo e imati izuzetne uspehe ukoliko pecaroš poseduje adekvatnu tehniku i poznaje tehniku preciznog zabacivanja.Lov klena sistemom sa hranilicom a tekuæim vodama na kojima ima klena interesantno je da se klenu ponudi mamac na suprotnoj obali.9m. (long cast špulna). mora biti i dovoljno Sponzor poglavlja:www. ali i krupnije komade. znaèi manji uticaj vode na sistem. a kako se jata sitnijih klenova obièno nalaze u gornjoj polovini vode. Zato ova metoda.) Manje najlona pod vodom. Za poèetak štap mora biti dug od 3.yu 55 . svaki neoprezan korak ili senka na vodi. Vrh štapa ne mora biti premek. du im štapom mo ete veæi deo najlona dr ati van vode.6 do 3. pa æe vam trebati lakša hranilica da bi mamac sve vreme u tekuæoj vodi ostao na istom mestu. jer je trzaj klena odluèan i primetiæete ga na svakom i fiber i karbonskom vrhu. Klen je po prirodi izuzetno oprezna i plašljiva vrsta. ukoliko pecate na jakoj reci. Idealan štap za ovu vrstu ribolova je malo tvrði parabolik. meðutim kod voda širokih i do 70m potreban vam je adekvatan pribor. a mora i da osigurava daleke zabaèaje.(Štap kod ove tehnike treba dr ati sa vrhom nagore. Kod u ih voda to i nije preteran problem. N Pribor Kod ove tehnike potrebno je baciti teret te ak od 50 do 90g na suprotnu stranu reke ili kanala.

ribar.co. kada su ribe manje gladne koristite manje hranilice. jer æe se najlon kidati veæ pri zabacivanju mamca i hranilice. Prilikom borbe sa ribom. Prava te ina sistema hranilice i olova zavisi od nekoliko faktora. Imajte takoðe na umu da manja hranilica ote ana dodatnim olovom dalje leti nego veæa hranilica iste te ine. pa nakon prvih par trzaja vrha.7 kg.56 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. udarac je obièno jak i nije oštar. Dr ite najlon uvek zategnutim i vrh štapa uvek nagore i nikako im to nemojte dozvoliti. . Tehnika Pola bitke je dobijeno preciznim zabaèajem. Jaka kontra. tako da svaki zabaèaj mora biti na istom mestu. kada je tok reke jaèi. Trudite se da koristite najdeblji najlon koji vam omoguæava adekvatno daleko zabacivanje. kada su uslovi za zabacivanje loši idite na tanje najlone. Meðutim. U praksi se pokazalo da bi najlon nosivosti od oko 9 kg bio idealan za dane bez vetra. Koristite line-clip kako bi to sebi olakšali. Ukoliko trzaj nije siguran. jer bi kontra mogla da rastera ribu koja se zainteresovala za mamac. Zabacite sistem. zatvorena sa oba kraja olovnim glavama. Zimi. ali nemojte iæi na nosivost manju od 2. Najlon u ovom sluèaju treba da ima adekvatnu nosivost. bolje je ostaviti štap nego kontrirati. Na ovim daljinama. u sluèaju da je vrh mek mo e dovesti do loma. treba blago konrirati i borba poèinje.yu izdr ljiva da sa suprotne obale privuèe borbenog klena koji mo e biti prilièno veliki. Znajte da veæa hranilica pravi jaèi udar u vodu i plaši ribu. Na licu mesta metodom probanja i uz vaše prethodno steèeno iskustvo odaberite najmanju hranilicu koja vam omoguæava ugodno zabacivanje. Hranilica treba da bude ièana. Nakon ovog prvog hranjenja. Po pravilu neæe vam trebati hranilice lakše od 60g. Tipièan scebario je da u prvih 20 minuta. kada je riba gladnija (leti) i kada treba da bacite dalje. U 90% sluèajeva riba se sama upeca. bacate svakih 3 do 4 minuta. štap postavite u dr aè pod uglom od bar 50 stepeni blago zategnite najlon i èekajte na udarac. Te a hranilica vam treba kada duva vetar. Sistem vadite èim hrana ispadne iz hranilice. imajte na umu da klenovi po pravilu kreæu u travu i podvodne prepreke. leti uzmite najveæu koju naðete. zbog amortizacije samog najlona. obièno je potrebno oko 20 minuta do prvog ugriza. Kod ovog metoda pecanja kompletna prihrana se baca hranilicom.

• Ukoliko imate udarce. Formirajte kuglice eljene velièine. Oblepite kuglicu masom i skuvajte. Kuvajte oko 1 min.Sponzor poglavlja: www. Tehnika sa plutom: Od plutanpog èepa formirajte kuglice. Ako se udarci nastave. probajte da zabacite sistem sa praznom udicom i punom hranilicom. manje od velièine eljenog mamca. ali istegljivog materijala) tako da prilikom zabacivanja skoro i ne postoji moguænost da najlon pukne.co. pa dodajte teène i jaja. . • Obojeni crviæi i adekvatna hranilica koja omoguæava da ih umešane u prihranu bacite. DE Riblji boili 140 g ribljeg brašna 115 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja Riblji . Umesite pastu. pecite ih u mikrotalasnoj peænici ili koristite loptice od plute. • Koristite jake i sitne udice. kao i kombinacija kastera i konopljinog semena su se do sada pokaze najlovnijima. Rešenje je da skratite podvez. potrebno je rupe na hranilici malo poveæati. Nije loša ideja da hranilicu ve ete Power Gum-om (u bolje opremljenim ribolovaèkim radnjama mo ete naæi ovaj komad izuzetno jakog. ali ništa ne uspevate da zakaèite. riba napada hranilicu a ne mamac.killer boili 140 g ribljeg brašna 140 g griza 85 g kazeina 1 kašièica extrakta lignje 4 komada jaja Umešajte prvo suve sastojke. tako da je mršenje vrlo retko. Da bi dobili pop-up boile umesto kuvanja u vodi. Èak ni velièine 18 i 20 nisu premale.ribar.yu Ribolovne tehnike 57 Napomene • Prednost ovog metoda je što podvez vezujete ispod hranilice. U ovom drugom sluèaju.

kako oni ne bi spadali sa udice pri zamahu i u kritiènom trenutku udara mamca u vodu. gde se isto ove makete mogu koristiti). Idite do one te ine koja vam još dopušta dovoljnu daljinu zabaèaja. Jedno od rešenja je da se ovi komadi. Na kraj najlona postavite olovo u obliku kruške sa alkicom na vrhu kroz koju se provlaèi najlon. koji se navode elektronski i koji mogu istovariti svoj mali tovar na eljeno mesto. J Pribor Za ovu tehniku potrebna su vam dva štapa. Problem ovih naprava je što su skupi i što su noæu. (Videti tehnike prihranjivanja kod modernog šaranskog ribolova u ovoj knjizi. Koristi se deblji najlon nosivosti i preko 10 kg. dve mašinice i dva najlona. mogu koristiti male brodiæe-makete. ali mo e biti i te e. recimo parèe ribe ili još te e komad d igerice. Naæin koji æe se u ovom tekstu predstaviti englezi nazivaju “Uptide” (engl.ribar. Ovakvo olovo se zbog oblika najbolje zabija u dno. isplovljavanje) i rešava upravo ovaj problem: Problem dalekog zabacivanja mekog mamca. TC 2. pove u dodatnim ribolovaèkim koncem (mo e i jaki pamuèni ili svileni konac). Ovako postavljeno olovo dozvoljava da se 58 Sponzor poglavlja:www.“Uptide” tehnika pecanja soma edan od najveæih problema pri pecanju somova se postavlja onda kada elimo da daleko od obale bacimo mrtav mamac. bez pucanja najlona. jer oèekujete krupne primerke. kada se veæina somova i upeca neupotrebljivi.yu . Glavni štap kojim æete pecati treba biti parabolik. Oni koji ele da potroše više novca.75 do 3 lb. nakon što se probodu udicom. Olovo treba da je teško oko 100g. Monta a olova treba da je klizeæa i na kraj najlona postavite vrtilicu sa kopèom.co.

Okrenite udicu naopako. Prvo na udicu navucite gumenu ili silikonsku ploèicu površine oko 0. a tanji bi se sam kidao. Ukoliko kaèite ribu kao mamac. ovaj pipavi posao nameštanja mamaca mo ete obaviti i dan ranije i gotove podveze spakovati u neku kutiju ili kesu. Ako vam . Cilj vam je da izvuèete van vode kraj najlona na glavnom štapu. Pomoæni štap mo e biti bilo koji štap koji je namenjem bilo varalièarskom bilo klasiènom dubinskom metodu ribolova.5 cm2 i pomerite ploèicu na vrat udice. Sada sledi zabacivanje.Sponzor poglavlja: www.yu Ribolovne tehnike 59 najlon slobodno kreæe bez otpora. pa je bitno da vam mamac stoji pravilno na udici. Teško olovo æe izvlaèiti i najlon iz glavnog i pomoænog štapa. Iskoristite ga kao zamenu za dlaku. Nije loše da na najlon pre vezivanja vrtilice navuèete malo parèe silikonskog creva. Kraj ovog najlona pove ite na kopèu vrtilice na glavnom štapu. Drugi štap uzmite u ruke i zabacite. Nakon toga opet navucite komad iste gume ili silikona. naèin monta e je izuzetno bitan. a nemate dovoljno svetla. Kao prava iva riba. udica æe u vodi stojati naopako. Sada na udicu navucite ribu. Namotavajte najlon polako. Pomoæni uzmite u ruke. Kada budete zabacili sistem.co. Saèekajte da olovo padne na dno i da se smiri. Tehnika Prvo što treba uraditi je da namamèite udicu na predvezu. Nakon montiranja vrtilice.ribar. Udicu nave ite na najlon du ine oko 30 cm. koji u ovom trenutku nije na štapu. Pomoæni štap postavite u dr aè pod uglom od 45 stepeni i otvorite preklopnik na mašinici. Ovako nameštena riba treba da stoji na sredini vrata udice. Na taj naèin æete zaštititi najlon i vrtilicu pri zabacivanju od udarca olova. otvorom nadole. Zamenite štapove. a glavni postavite u dr aè. kako æe i stojati u vodi i videæete da mamac sada stoji idealno. a da olovo ne pomerite. Deblji najlon bi samo koèio zabacivanje. tako što joj prvo probodete donju pa gornju usnu. navucite crevo na prvu alku vrtilice. Ukoliko pecate noæu. pazeæi da ne pomerite olovo na dnu. Na tu “dlaku” postavite komad stiropora. Pre zabacivanja napravite i podvez. Na mašinicu ovog štapa stavite najlon nosivosti oko 3 kg. ali nemojte odsecati komadiæ najlona koji vam ostaje pri vezivanju udice.

Kontrolišite ovo kretanje propuštajuæi najlon meðu prstima.60 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. sklonite pomoæni štap i na kopèu namontirajte podvez koji ste ranije spremili. Takav najlon lakše puca pri kontri. odvojte najlone. nemojte kontrirati. Dovoljno je malo oštrije podiæi vrh štapa i poèeti sa energiènim . Budite posebno oprezni ako je voda u pliæaku puna granja i prepreka. Sada preklopite preklopnik na mašinici i dozvolite da stiropor povuèe mamac ka površini vode. kako vam ne bi mamac zapeo za njih i spao.ribar. Mamac æe potonuti tek kada stigne na mesto gde se nalazi olovo. Dozvolite da se mamac popne na onu dubinu na koju elite da lovite. Kao identifikator trzaja mo ete koristiti vrh štapa na koji mo ete postaviti zvonèiæe ili ukoliko pecate noæu svetleæe ampule. Kada detektor signalizira izvlaèenje najlona (u ovoj varijanti nije loše koristiti mašinice sa baitrunner-om). Malo namotajte. najlon mo e ostati uvrnut od bacanja. Mamac se nalazi na eljenom mestu i dubini. Štapovi se postavljaju takodje na pod-ove.yu se dok namotavate najlon na pomoænom štapu. Naime. (ukoliko je došlo do la nog trzaja ili je trzaj prestao.co. Ukoliko nakon popuštanja najlona ne doðe do dodatnog odmotavanja najlona (indikacija penjanja stiroporne kugle). Drugi razlog je što statièno olovo smanjuje intenzitet kontre i mo e vam se desiti da ona nema dovoljnu jaèinu da obezbedi sigurno zabijanje udice u usta ribe. na koje se montiraju elektronski detektor. Polakim namotavanjem. U suprotnom. Verovatno æe se vratiti za desetak minuta.) Kontra ne treba da bude prejaka. najlon na mašinici glavnog polako odmotava. kako je dovoljne velièine da dr i mamac uspravno. Som je u blizini i nemojte ga plašiti kontrom. Izuzetno je bitno da najlon slobodno prolazi kroz alku olova. Kada se pojavi vrtilica sa kopèom. ponovo nategnite najlon. Spustite mamac i podvez u vodu i polako namotavajte najlon. prstom dotaknite najlon da bi se uverili da trzaj nije la an. stiropor æe plutati po površini i neæe dozvoliti da udica kaèi prepreke na dnu. tako da olovo pomerite po dnu i ponovite postupak otpuštanja. osetiæete promenu u naponu namotavanja a to je trenutak kada je vrtilica sa kopèom stigla do olova. jer mo e doæi do loma pribora. Sada komad stiropora dolazi do izra aja. Meðutim. onda radite ispravno. moderan naèin ribolova na soma donekle ima neke elemente modernog šaranskog ribolova.

a uvrtanja najlona reða.yu Ribolovne tehnike 61 namotavanjem. U tom sluèaju. biæe trenutaka kada zbog velike kolièine trave ili uvrtanja strune neæete biti u stanju da uradite pravilnu prezentaciju mamca. Najlon dr ite stalno pod tenzijom i namotavajte sve dok se ne oglasi koènica. J . jer vrlo èesto dolazi do loma ruèice ili loma prenosnih diskova u mehanizmu mašinice. koristite klasišan dubinski metod. • Sliku “uptide” sistema potra ite u delu “Ribolovni sistemi” u ovoj knjizi. doæi æe do manjeg krzanja strune prilikom zamaranje ribe u trenucima kada koènica proklizava. Meðutim.Sponzor poglavlja: www. Jedan broj pecaroša u tom trenutku prebacuju rad mašinice na dvosmeran i nastavljaju da se bore sa ribom kontrolišuæi odmotavanje i namotavanje najlona. zabaèaji su dalji. • Ova metoda pecanja je u veæini sluèajeva izuzetno dobra.co. • Kada koristite upredene strune.ribar. Napomene • Ukoliko koristite upredenu strunu umesto monofilamenta. Ovo smete da radite samo ako vam je mašinica izuzetnog kvaliteta.

Koristiti swingtip ili quivertip. U tim danima. Najzad. nego iæi na te a olova. posebno ako je struna sa veæom istegljivošæu. pitanje je koje se postavlja onda kada se peca na veæim daljinama. prilikom zabaèaja potrebno je upotrebiti dodatnu snagu. Meðutim ima dana kada se riba ne kreæe kraj obale i kada su precizni i daleki zabaèaji neophodni da bi se uspešno pecalo. Ukoliko se na štapu nalazi quivertip. Èak i kada ste vešt ribolovac. Zato æe daljina plasiranja mamca biti uvek manja sa njim nego bez njega. opet. P 62 Sponzor poglavlja:www.ribar.Ribolov sa hranilicom i olovom recizno zabacivanje je veština koja se uèi praksom. Za daljine od recimo 70-80m treba vam štap du ine 3.co. Obratite pa nju da karike budu dovoljno široke kako bi najlon lako klizio kroz njih. što æe smanjiti vidljivost indikacije trzaja na velikim daljinama. vrh mora biti okrenut paralelno sa obalom. Sa druge strane. samo oni sa više prakse imaæe priliku da u ivaju. quivertip æe prilikom zamaha trpeti veæu silu i mo e doæi do njegovog ošteæenja.9 kg. Raèunajte da æe vam trebati ekstra najlona. Kada se baca izuzetno daleko prednost treba dati swingtip-u. Ukoliko postoji potreba da pecate i na veæim daljinama bolje je uzeti du i štap (recimo 4 m) iste TC.6 m i TC od 0. Swingertip. Mašinica treba da bude kvalitetna i sa dovoljnim kapacitetom.yu . ukoliko riba krene od vas. uvek je lakše upecati i izvaditi ribu sa manje daljine. bez obzira da li se baca 30 g na 15 m ili 60 g na 50m. prilikom postavljanja štapa. prilikom zabaèaja ne pru a dodatni otpor. a i signalizacija udara mu je ista. što je te ina sistema veæa. Baciti sistem na veæu daljinu nije moguæe bez adekvatnog pribora.

5 do 1kg idite na udice 14 . kako bi poveæali verovatnoæu indikacije trzaja. Meðutim. Podvezi manje nosivosti su jednostavno pretanki i pucaæe prilikom zabaèaja i kontre.co.4 kg. Vetar u leða nosiæe olovo dalje. U tom periodu one se polako kreæu i ne smeju osetiti nikakav otpor. M . tako da æete ote anja od olova baciti dalje. Te ina olovnog ote anja zavisi od daljine na kojoj pecate. mamac i poneti u ustima i indikacija trzaja biæe dobra i ako je podvez du i. ako naletite na jato crvenperki. Gustina olova je veæa nego gustina netoksiènih materjala od kojih se prave moderna ote anja. kada vam je podvez 1 .1. kada koristite podvez 0.ribar. nosivost strune mo ete smanjiti i na 1. nosivosti od oko 3 kg. Recimo. Hranilicu æete baciti daleko bli e od olova (Arsley bomb pblik je najpogodniji) iste te ine. Du ina podveza treba da je oko 1 m u poèetku. morate smanjiti du inu podveza.8 kg.5 kg koristite udice 12 . glavna struna treba da je nosivosti od bar 1. jer æe indikacija trzaja biti bolja.yu Ribolovne tehnike 63 Velièina udica i ovde zavisi od velièine ribe koju oèekujete i mamca koji koristite. U tom sluèaju. sa druge strane mamac vole da dr e u ustima neko vreme pre nego ga progutaju.8 m).12. Te ina olova zavisi i od vremenskih prilika. U ovom sluèaju ostavite dodatnu du inu podveza (i do 1. a nosivost glavne strune opet. kada lovite sa podvezom nosivosti 1. Glavna struna treba da bude što je moguæe tanja.5 do 2 kg koristite udice 8 . nego boèni ili èeoni vetar. zavisi od te ine ote anja. ako naletite na sitnije deverike. idite na manje udice.Sponzor poglavlja: www. U toku pecanja mo ete menjati ovu du inu u zavisnosti od velièine ribe i naèina na koji uzima mamac. posebno od vetra. Za krupnije ribe koristite udice velièine 10 ili 8.mamac jednostavno ispljunu. Te e olovo ne znaèi i dalji zabaèaj. jer ista te ina ima manju zapreminu i stvara manji otpor u vazduhu. Ukoliko olovo ve ete preko “shock leader”-a (elastiènog materijala specijalno namenjenog za amortizovanje trzaja olova). Krupne deverike.18. Recimo. Uvek uparujte debljinu podveza sa velièinom udice. Ukoliko pecate finije sitnije ribe. veæ da ga dr e u ustima i nakon odreðenog vremena . Za sistem te ine od oko 35 g. Oblik ume da bude od presudnog znaèaja. mo e vam se desiti da u veæini sluèajeva ni ne ponesu mamac. one æe prilikom uzimanja mamca.14.

znajte da su oprezne i da æe im du i podvez omoguæiti da uzmu mamac pre nego što doðe do indikacije. Zato koristite podvez du ine i do 1. Orijentaciono uzmite sledeæu preporuku: struna nosivosti 0. skratite podvez za oko 15 cm. 1.Lov sa hranilicom na mirnim vodama va tehnika lova se pomalo razlikuje od do sada navedenih tehnika lova sa hranilicom. Nosivost strune koju koristite zavisi od te ine olovnog ote anja.ribar. pa sve do udice 14 za one sitnije ili za dane kada je riba izuzetno oprezna. Generalna preporuka je udica 10 za krupnije mamce. primetite da su udice bez mamca ili su mamci ošteæeni. ali je broj promašaja jako veliki. za recimo bodorke. Odrediti pravu meru je veština koja se uèi praksom.4 kg za 20 g. Opet veæi mamac se postavlja na veæu udicu. Ovaj postupak ponavljajte dok ne doðete do optimalne du ine.yu . U suprotnom sluèaju. ako imate udarce. 1.8 kg za 30 g.9 kg za ote anje od 15 g. pa je uticaj vetra dominantan. Ovo ponavljajte dok udarce ne poènete da primeæujete.co. O 64 Sponzor poglavlja:www. Sa druge strane. a vi niste imali udarce. Idealno je da koristite tonuæu strunu.5 m. To je razlog što æe se u posebnom tekstu obraditi upravo ove specifiènosti. produ ite podvez za 15 cm. Veæa riba dolazi na veæi mamac. Plašljivija riba uzima sitniju udicu. Ukoliko èekate deverike. Kada prilikom provere sistema i mamaca. Du ina podveza i ovde zavisi od vrste ribe koju oèekujete. babuške i karaše koristite kraæi podvez od oko 1 m. pre svega po tome što je ovde uticaj pomeranja vode vrlo mali.

Kada olovo dodirne površinu vode. Ukoliko oèekujete izuzetno krupne i borbene ribe. jasno je da su se ispod na dnu okupili karaši ili recimo linjaci i da riju dno u potrazi za hranom. Uzmite jedan štap i na njegov kraj postavite samo olovo bez hranilice i udica i zabacite recimo nekih 5 m. Recimo da ste izbrojali do 5. bolje je prvo baciti sistem bez hranilice. nemojte kaèiti strunu za “line clip”. Ponovite bacanje. Bacite sada na 20 m. šaran ili amur. To kretanje æe biti prekinuto na mestima gde se dubina stepenasto menja. prvo je potrebno odrediti mesto gde æete zabaciti. obièno ih mo ete videti kako se valjaju po površini iznad mesta gde se jato zadr ava.co. Bacite sada na 15 m. jer se oèigledno škrapa nalazi izmeðu 10 i 15 m od obale. preklopite mašinicu.Sponzor poglavlja: www.yu Ribolovne tehnike 65 Kada odete na vodu. Zakljuèak nakon ova tri bacanja je da se dubina polako poveæava. Postavite sistem sa hranilicom i udicama i zabacite na udaljenost od oko 15 m. To mesto i nije tako teško naæi. Meðitim. Neka ste sad izbrojali do 7. Pretpostavimo da ste izbrojali do 10. odredite neki nepokretni orijentir na suprotnoj obali. Pre svega idite na onu obalu ka kojoj vetar duva. Pretpostavimo da ste izbrojali opet do 10. Sitni organizmi na površini æe pod uticajem vetra biti gurnuti ka toj obali. ali na daljini od 10 m i opet brojte. to je pravo mesto da se ponudi mamac. Brojte dok se najlon ne opusti. Da bi pravac uvek bio isti. bolje je baciti nekoliko puta sistem sa hranilicom i tako nahraniti mesto. Znaèi da se dubina nije menjala od 15 do 20 m i da je tu dno ravno. kao što su som.ribar. Najlon zakaèite na “line clip” na špulni. ukoliko nema nikakvih znakova treba pronaæi pravo mesto. kako bi svaki put bacali na isto mesto. Kada . jer æe vam riba otkinuti najlon u sluèaju da krene od vas nakon što je uzela mamac. I opet brojte. dodajte hranilicu na sistem. Sem ako ste vešti u praækanju primame na taèno mesto. ako sa druge strane vidite mehuriæe gasa na površini. u pliæaku æe zbog strujanja vode poèeti da tonu i krenuæe ka suprotnoj strani po dnu. Ako nema trzaja nakon par desetina minuta. Ukoliko smatrate da je riba veæ tu. Na tim mestima æe se hrana koncentrisati i naravno. Najlon æe ostati blago nategnut sve vreme. U tom trenutku je olovo dodirnulo dno. Pravo mesto za zabacivanje je dakle negde oko 15 m. Ako pecate deverike. Sada je potrebno odrediti pravilnu strategiju prihranjivanja mesta.

Malo omekanite primamu. Promenite mamac. Ovo jato èesto radi.yu se pojave trzaji. Dobra je praksa. Zabacujte dalje. da nakon inicijalnog prihranjivanja mesta.ribar. Kada udarci prestanu ili kada odredite da je jato stiglo na mesto hranjenja. Nekada samo promena broja crviæa ili glista mogu doneti nastavak ribolova. skinite i hranilicu i pecajte samo sa olovom. Ukoliko je neophodno. prilagodite bacanje hranilice vrsti i velièini ribe. kako bi se br e i lakše raspadala. hraniæete sve dalje i dalje i ribe æe na kraju otiæi toliko daleko gde neæete moæi da dobacite. skinite hranilicu i postavite nešto veæe olovo. prvih par zabaèaja budu nešto bli e vama. Da bi lovili i u ovim trenucima. Tu ostavite sistem par minuta. Ovaj manevar mo e osokoliti ribu da uzme mamac jer se pomerio. U suprotnom. • Riba je uplašena udarcem hranilice u vodu. 0 . Hranilicu vratite tek kad se ribe opet primaknu. • Kada odluèite da izvuèete sistem napolje kako bi proverili da mamce. Probajte da mekše bacate sistem i da pravite manji udarac u kontaktu sa vodom. Nakon toga namotate najlon od 1 do 2 m.66 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. • Mo e se desiti da su ribe napustile hranjeno mesto i krenule ka dubini. dobra je taktika da prvo cimom štapa uradite blagu kontru. Tokom pecanja mo e vam se desiti da riba prestane odjednom da grize.co. mada se uvek nakon odreðenog vremena opet vraæa na hranjeno mesto. Razlozi mogu biti sledeæi: • Ribe su postale oprezne prema mamcu koji nudite. poènite sa zabacivanjem na mesto koje ste nahranili. Na taj naèin æete loviti ribe koje su pobegle sa mesta hranjenja u isto vreme ne uznemiravajuæi hranjeno mesto.

Kao mamac mo ete koristiti široku paletu ivotinjskih i biljnih mamaca. od puffija preko boilia. da ne bi došlo do loma pribora. Mana je što se dodaje još jedan èvor. treba iæi i na strune nosivosti 10 i više kg.co. parabolik. pa i do glista u koje medicinskim špricom mo ete ubrizgati vaz- O Sponzor poglavlja:www.3 kg. Ipak. amura i ostale šaranske i bele ribe.ribar. obavezno uskladite sa TC štapa. du ine 3. Jaèinu strune. kako bi izdr la i najveæa naprazanja. Pre svega. zbog svoje atraktivnosti gomila crviæa ili glista u veæini sluèajeva daju bolje rezultate. štap mora da je vrhunski. koji kod nekih monta a mo e smanjiti ukupnu nosivost sistema. Meðutim. Razlog mo e da bude u njihovoj pokretljivosti. Mašinica mora da je kvalitetna i jaka. Kako se ovom tehnikom love najkrupniji primerci i pribor treba da bude na visini zadatka. U osnovi to je tehnika razvijena da bi se lovile ribe pri dnu. Jedan broj ribolovaca koristi i “shock leader” za povezivanje hranilice i ostalog ote anja. linjaka. uz pomoæ hranilice i dodatne primame (groundbait tipa) uz korišæenje vrlo kratkih podveza.“Metod” tehnika za lov šarana vu tehniku treba da koriste kako mach ribolovci tako i svi oni koji su krenuli u lov na krupnije primerke šarana. Tehnika se pokazala najprimenjivija u toplim letnjim mesecima.6 m i TC od 1 do 1. Struna koja se ovde koristi treba da bude minimalne nosivosti od 4 kg. Udice koje koristite i ovde treba prilagoditi velièini mamca. Ovako sna an štap je neophodan da bi se na adekvatnu daljinu bacio sistem koga èini hranilica sa veæom kolièinom primame. Nemojte zaboraviti ni pop-up mamce.yu 67 . ukoliko je teren te ak i ukoliko postoji moguænost da riba mo e da se zaputi i upetlja u podvodno granje ili druge prepreke.

Kada koristite pop-up oni æe se izdiæi i biti negde oko hranilice. a lopte sa primamom u sredini treba da .yu duh.ribar. koja æe mu dati ukus. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema zategnite najlon. Ove mešavine u svom sastavu treba da imaju: • Neku kupovnu primamu za šarana (recimo “Sansas Carp 3000”). mo ete otiæi do ribolovaèke radnje i kupite gotov miks na kome obièno piše “Method Mix”. Konoplja. Po onome što je do sada reèeno. Ako koristite normalne mamce.prezlu. Odmah nakon njih zabacite sistem sa hranilicom u koju treba staviti sedmu kuglu prihrane. Kada je riba slabo aktivna. Sa vremenom postaæete iskusniji i mo ete poèeti da pravite poludomaæe mešavine. U danima kada riba jede. kao kod lova deverike. • Neki lepak koji æe povezati i otvrdnuti miks. jer æe dodatno naterati ribu da pretra uje po dnu kako bi se dohranila i na taj naèin æe br e pronaæi i vaš mamac. Ukoliko vas mrzi ili nemate vremena da pripremite adekvatan miks. bilo koji od ovih prezentacija æe poslu iti. mesni crviæi i kukuruz šeæerac mogu se dodati u primamu i cilj ovih dodataka je da krupna riba nakon što pronaðe primamu i rasturi je pronaðe i odreðenu kolièinu hrane koju mo e da pojede. koje æe dati posebnost svakom miksu. Dodavanje mamaca je dobro. Cilj je upecati jednu ili par velikih riba. • Hlebne mrvice . Kako su zabaèaji daleki. Nikako nemojte dodavati bilo kakve plutajuæe mamce u primamu.68 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. a vrh štapa podignite toliko da ugao koji zaklapaju pravac štapa i pravac strune bude prav. pravilan izbor prihrane i njeno ispravno pripremanje su od esencijalnog znaèaja za uspeh. Nije loše mamace staviti u sredinu lopte od primame. ostaje vam samo da metodom probanja odredite koja je najlovnija. oni æe tonuti i na dnu æe se nalaziti ispod hranilice. Ukoliko ima sitne ribe. probajte da mamac utisnete u smesu u hranilici. jer æe oni povuæi ribu ka površini. koja æe poveæati atraktivnost • Teène arome. koje je neophodno privuæi velikom kolièinom primame. kao što su PV1 ili melasa. Lov zapoènite bacanjem šest kugli velièine pomorand e na ciljno mesto. koja æe dati kolièinu i slu iti da se dobije odgovarajuæa vla nost i lepljivost.co. boju i atraktivnost. Ovde ne treba voditi raèuna o tome da æete jato rasterati buènim ubacivanjem kugli hrane u vodu. • Izmrvljena zrna konoplje.

co.yu Ribolovne tehnike 69 sadr e dodatne mamce koji ne smeju da ispadnu iz kugli pre nego što one padnu na dno. ne mo e se dati opšti recept za uspeh na svakoj vodi. Probajte više razlièitih mešavina i naæiæete onu koja je najbolja za svaku od voda. glavna struna “Method” hranilica vrtilica podvez od meke upredene strune glavna struna hranilica gumica podvez gumena cevèica navuèena preko pola vrtilice i kraja hranilice B . potrebno je da sama primama bude pravilno umešana. ne mo e da se iste e i na taj naèin apsorbuje jake trzaje krupne ribe. Nikako ne sme biti tvrda jer æe je riba mnogo te e razbiti. 3 do 5 cm je optimalna du ina. Ova osobina èesto dovodi do pucanja podveza ili ispadanja udice i otkaèinjanja ribe. Mamac æe se u tom sluèaju nalaziti u neposrednoj blizini hranilice i riba æe ga lako naæi. teška i lepljiva masa koja u isto vreme treba da bude izuzetno atraktivna i mirisna. Mana ovako kratkog podveza je što on. Potrebna je dakle. zbog svoje male du ine.Sponzor poglavlja: www. Probajte i mekše i tvrðe primame. Lopta primame koja padne pod pravim uglom u vodu. Naravno. mnogo jaèe udara o njenu površinu i raspašæe se pre nego ona koju bacate tako da upada u vodu pod malim uglom. Na kraju potrebno je da razmotrimo du inu podveza koji se koristi u ovom metodu.ribar. jedan broj pecaroša podvez povezuje sa glavnim najlonom preko “Shock leader”-a ili preko gume koja se koristi u “pole” štapovima. Da bi se ovaj problem ubla io.

Ukoliko se peca na terenima sa mekšim dnom. Kako se štap kod ove tehnike dr i u ruci du e vreme. Za vrtilicu pove ite podvez. ka kraju najlona.). Za lov smuða muvanjem potreban je fini. na najlon postavite olovo u obliku pištoljskog zrna. (Slike oba sistema data su u ovoj knjizi u poglavlju “Ribolovaèki sistemi”. Najlon teba da je nosivosti od oko 3 kg za lakše vode sa èistim i peskovitim dnom . te ine od 5 do 20g.ribar. Tako postavljeno olovo æe se vrlo teško kaèiti za podvodne prepreke. Najbolje rezultate daje u lovu smuða. koristi se Karolina sistem. Uobièajeno je da se koriste. postavite mali stoper i nakon toga stavite vrtilicu. du ine od 3.yu . Štap treba da je brze akcije i te ine bacanja od 40 do 80 g. Olovo okrenite tako da mu kraj sa špicom bude okrenut ka vrhu štapa. Du ina M 70 Sponzor poglavlja:www. a opet vrlo kvalitetan i izdr ljiv pribor. bolje je da je izraðen od kvalitetnih karbonskih materijala. Mašinica za ovaj tip ribolova treba da je kvalitetna varalièarska. koji su izuzetno laki i ilavi. sa dve svoje varijante (sa obale i iz èamca). pa sve do 5 kg. Da biste dobili osnovni Karolina sistem.co. Udicu treba prilagoditi velièini mamca. tipske jednokrake u e udice za smuða sa nešto du im vratom. Iza olova. Dril mora da joj je kvalitetno uraðen i bilo bi dobro da ima jednosmerni le aj. koja je u suštini izmeðu dubinskog ribolova i d igovanja.Muvanje Lov smuða muvanjem uvanje je specifièna tehnika. mada se ovom tehnikom mogu loviti i druge vrste grabljivica. naroèito štuka. sa “long cast” špulnom. Dovoljno je koristiti jedan dvodelani štap. ukoliko je dno puno prepreka i krupnih kamenja.6 do 4m. koji eliminiše postojanje lufta u ruèici. dok se na tvrðim pre koristi Teksas sistem.

a maksimalna oko 1. za desni èvor prièvrstite podvez. Nakon èekanja. Pustite ga da padne na dno. Upravo zbog neophodnosti da se oseti svaki. a za gornji èvor prive ite manji komad plute ili stiropora. koja je svrha puštanja.3 m. Levo okno ve ite za glavni najlon. što æete osetite po ponašanju štapa i opuštanju najlona. Tada ih mo ete naæi i vrlo blizu površine.Sponzor poglavlja: www. podvez treba da vam je du i. Cilj je da skrenete pa nju ribi. Ukoliko je vreme oblaèno ili u sutom i u ranu zoru. • Smuðevi vole da se okupljaju na mestima gde se voda kovitla i peni. umesto klasiène vrtilice postavite model sa tri okna. pa i najmanji pomeraj olova i sistema pod vodom. Iskustvo na svakoj lokacij je drugaèije pa treba probati. postavite štap u dr aè i nategnite blago najlon. Kada se sistem smiri. uzmite štap u ruke i blago kontrirajte. • Smuðevi se obièno nalaze na dnu. pa ponovo vratite štap u prvobitan polo aj. nemojte misliti da tamo gde je dno muljevito nema smuðeva. • Smuðevi odlièno vide i oseæaju svaki pomeraj u svojoj okolini. jer je smuð veoma osetljiv na njegov nedostatak. potrebno je da imate u vidu par èinjenica. Prilikom izbora mesta ka kojem æete plasirati mamac. pijavica ili durbak. pa sve do nekoliko minuta. da u vodi ima dovoljno kiseonika. Najèešæe korišæeni mamci su keder. posebno ako elite da ih pustite nakon merenja i slikanja. • Smuðevi su vrlo osetljive ribe. . je od 15 sekundi. Ovaj manevar ponavljajte nekoliko puta. smuðevi kreæu ka površini. Pa ljivo rukujte njima. ukoliko je u blizini. Ukoliko riba ugine. štap mora biti izuzetno fin. Minimalna du ina podveza je 25 cm. Nakon što ste namestili sistem i izabrali lokaciju potrebno je da zabacite sistem. Mnoge su bare i mrtvaci naseljene smuðevima. Ovo vreme èekanja. nekoliko glisti ili jedna velika crna glista. U dubinama tra e mesta blizu vodenih prepreka. Ukoliko elite da odignete mamac sa dna. Na udicu postavite mamac. Saèekajte odreðeno vreme. mada mogu da se okupljaju i u vodama sa peskovitim dnom. Sa druge strane. parèe ribe. • Smuðevi vole kamenito dno.co.ribar. Ukoliko je voda tamnija i vreme više oblaèno. Jedini je uslov.yu Ribolovne tehnike 71 podveza zavisi od oblaènosti i zatamljenja vode.

jaèi udar. Spustite mamac u vodu odmah do obale. energièno otvara usta. Vaša kontra æe samo onemoguæiti ribu da usisa mamac. primetiæete da je priobalje u stvari puno sunèica i da ih niste videli jer su bile sakrivene. Naime. Napad ribe na mamac je najèešæi u trenucima kada njime vibrirate. Ukoliko kontrirate sa prvim trzajem.yu na svoj mamac. smuð postaje sumljièav i mo e se desiti da ni ne pokuša drugi put. Brza kontra æe pre izvuæi mamac ribi iz usta. Krajeve ostavite da slobodno vise. Smuð specifièno uzima hranu. reagovaæe na ovakav titraj u vodi i priæi æe da vidi o èemu se radi. sunèice se uglavnom kriju u uskom priobalnom podruèju. Usled toga. Tu je voda dovoljno bistra i svetla i sunèice vole da love sitnije ribe i insekte.co. koji je u potrazi za hranom. Ukoliko ne uspe da usisa hranu. on prvo prilazi hrani i nakon par trenutaka posmatranja. morate biti krajnje smireni. Dakle. Nemojte stavljati nikakav plovak. Ukoliko osetite da je riba povukla mamac. u prvih 30 cm od obale. Sunèice æe . poput nekog recimo psa uhvatiti ustima i otkinuti. mo ete za poèetak pokušati jednu njenu varijantu. vi u stvari kontrirate u trenutku kada je riba otvorila usta i kada je mlaz vode krenuo ka njoj. Ukoliko ne doðe do uzimanja mamca ni nakon odreðenog vremena provedenog u vibriranju mamcem. Radi lakšeg zabacivanja mo ete staviti vrlo malo olovo i postavite ga što bli e udici. na malim dubinama do 50 cm. To æete uraditi tako što æete nakon blage kontre. Na udicu nani ite nekoliko. Ukoliko ste nesigurni u ovoj tehnici. kada riba proguta mamac i krene da ga nosi u ustima. treba saèekati na drugi. Dok to radite. jednu ili dve crvene gliste. Posmatrajte kako prirodno tone. tako da se formira loptica. Na kraj najlona postavite udicu. koja je dala izuzetne rezultate u lovu sunèice.72 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. hrana biva poneta vodenim kovitom pravo ribi u usta. Ova prièa je veoma bitna jer objašnjava zašto je trenutna i brza kontra nepo eljna. Tako šetajte mamac po dnu na trzaje. tako što æe ga. kako bi lelujeli u vodi i privlaèili ribu. pribli ite mamac ka sebi par metara. Svaki smuð. Uzmite kraæi pec štap i na njega pove ite najlon du ine štapa. nego što æe zakaèiti udicu. Pustite da smuð proguta mamac. Smuð nikada neæe napasti mamac kao štuka. Ovaj postupak ponavljajte sve dok ne privuèete sistem do obale. namotati metar ili dva metra najlona i ponovo ostaviti štap u dr aè. Kada dodirne dno polako pomerite vrh štapa i mamac æe poskoèiti.ribar. Naime.

ribar. I sunèice i smuð apsolutno isto love. Princip je identièan. Potrebna vam je i mala i laka mašinica. a i ribe koje lovite nisu prevelike. Veæ . Tvrda sajlica neæe dozvoliti smuðu da usisa ribu i on to neæe ni uèiniti. Takoðe.yu Ribolovne tehnike 73 napadati mamac prilièno agresivno. meðutim. na koje morate obratiti pa nju ukoliko elite da lovite štuku ovom metodom. recimo.co. smuð se nalazi na veæim dubinama iza prepreka i na mestima gde se dubina skokovito menja. Imajte na umu da štuka ima zube i da je neophodno korišæenje sajlice. Tu mo ete nave bati lov ovom metodom skobalja i klenova. Neki va ni detalji. kod štuke treba bacati paralelno sa obalom ili bli e obali. Nauèeni prethodnim primerom. krenite u ribolov grabljivih riba koje ive u bistrijim i pliæim vodama. Nakon ove prakse. veæ sve morate osetiti preko štapa.Sponzor poglavlja: www. ukoliko mo ete da naðete sajlicu koja je mekoæe najlona mo ete je koristiti. koja ne treba da ima veliki kapacitet špulne. prelazak na lov smuða. gde iz zaklona vreba na ribe koje prilaze obali u potrazi za hranom. je mnogo lakši. uz udicu postavite lako olovce kako bi vam zabaèaj bio lakši. jer je iz èamca moguæe voðenje mamca uz samu trsku mnogostruko olakšano. jer æete onda videti i ribu u trenutku napada. a štuka ga hvata ustima u munjevitom napadu. gde ne postoji vizuelni kontakt. što æete sa praksom i uspeti. Idealno bi bilo da ni ne koristite olovo. Štuka. sa tim da vam je u ovoj verziji potreban malo drugaèiji pribor. Smuð mamac usisava. U ovom primeru æete izve bati lov na veæim daljinama. Znanja i zakljuèke koje æete ovde dobiti smatra se esencijalnim za kasniji lov smuða. Umesto pec štapa. sa priborom koji je naslièniji priboru koji se koristi u lovu smuða. Treæa specifišnost je naèin uzimanja mamca. Mišljenja o korišèenju sajlica kod smuða su podeljena. Idealno je koristiti èamac. Pre svega. sa tim što pri lovu smuða vi nemate nikakav vizuelni kontakt sa ribom. Iskustva u lovu sunèice mo ete primeniti i ovde. du ine preko 3m. ovde vam treba bolonjez ili neki drugi lak štap. ipak više voli da se zadr ava u obalnim podruèjima. kojim mo ete da bacite vrlo laki sistem dovoljno daleko. jer zabaèaji nisu dalji od desetak metara. Kako se sve odigrava u pliæaku vrlo brzo æete shvatiti kako sistem radi i kada sunèice najviše napadaju. Odlièno je ukoliko imate vizuelni kontakt sa mamcem. Dakle. Zabacite i pretra ujte teren voðenjem mamca po dnu. Dakle kod štuke ne treba èekati.

ribar. Mali trik ovde mo e poslu iti. što æe pomerati mamac nagore.yu prvi trzaj je signal da treba kontrirati. od podrepnog peraja. Na sajlicu du ine oko 40 cm prvo navucite komad plute ili stiropora. U pravilnim razmacima.74 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Opet. Ovako postavljena mrtva riba æe plutati i samim tim biti mnogo atraktivnija štuki od kedera koji le i na dnu. Plutani ili stiroporni komad ugurajte ribi kroz usta. pa je neophodno korišæenje paternoster sistema. Ovaj manevar ponavljajte. pa ga polako spustite na dno. Na kraj strune postavite trokraku udicu (velièina 2 je sasvim dovoljna) i jedan njen kraj ubodite u zadnji deo ribe. Pored ovih metoda lova sa obale. Smuð rado uzima mamac sa dna. podi ite vrh štapa. tehnika muvanja mo e se koristiti i u lovu iz èamca. Meðutim mo ete koristiti i jedan stil koji nije moguæ sa obale. kroz stomak i usta.co. VU ivi mamci pijavica glista veštaèki mamci tube twister šed keder . Ovu tehniku mo ete koristiti i sa mostova ili brana. pa tek onda provucite najlon kroz kedera. Mo ete bacati dalje od èamca i polako privlaèiti sistem ka vama istom tehnikom. Najbolja je varjanta da najlon provuèete kroz celu ribu. dok štuka voli ive ribe koje plivaju uz obalu. meðutim. ivi keder voli da se kreæe nekontrolisano i mo e umrsiti podvez. Mo ete koristiti i ivog kedera. Koristite kraæe štapove i spustite sistem bli e èamcu. kao i da pecate sa obale. Smuð u blizini æe biti privuèem ovim skokovitim ponašanjem na dnu. tada morate da ga kaèite za usta ili za leða i postoji velika moguænost spadanja prilikom zabacivanja ili provlaèenja po dnu.

Silikon se takoðe mo e spolja farbati i to se najèešæe i radi kod šedova. Ribe dna se mogu loviti i svim tipovima voblera i varalica koje tonu. te se ovi mamci izraðuju u obliku ribica (šedovi i peševi). crva i glista (vormovi i tvisteri). koje skoro onemoguæavaju bilo kakvo kaèenje za dno. peševi i vormovi) vuèenjem po dnu. postaje nam jasno što je upotreba silikonskih varalica sve veæa. mogu se naæi i transparentni modeli (prozirni) koji u svom telu mogu imati sitne metalnosvetleæe taèkice koje pojaèavaju vidljivost mamca. Pored standardnih neprozirnih modela (u beloj. Boja silikona mo e se menjati pri samoj proizvodnji. šedovi. kako je dno po pravilu puno prepreka za koje se trokrake udice lako kaèe.yu 75 . utoj. posebno smuða silikonskim varalicama (twisteri. Dve osnovne prednosti su vrlo niska cena i moguænost kaèenja na jednokraku udicu uz korišæenje specifiènih olovnih glava.co. kod kojih se farbaju leða u crno kako bi više lièili na sitne ribe. Meðutim. sivoj i crnoj boji). Oblikovanje silikona zavisi od samog kalupa. Dve osnovne razlike kod ova dva ribolova je što su kod muvanja mamci prirodni. koje privlaèe ribu. Silikon je mek i elastièan i prilikom vuèenja kroz vodu proizvodi veoma jake vibracije.Varalièarenje D igovanje ov grabljivica. a kod d igovanja silikonski i što pri d igovanju nema dugih pauza u voðenju sistema. Od ove mase mogu se izraðivati i druge imitacije ivih mamaca i najèešæe su to mesni crviæi u svim bojama (koje treba pre ribolova aromatizovati) i razne vrste sitnih ivotinja i L Sponzor poglavlja:www. zelenoj.ribar. Ova tehnika je vrlo slièna muvanju. rozoj. ovi metodi dovode do relativno velikih gubitaka opreme. Uzme li se u obzir i cena metalnih i drvenih varalica. narand astoj.

u koji se ubada vrh udice. Treæa slika gledana od gore. Jedino na šta treba obratiti pa nju je njegova hemijska reaktivnost. za razliku od metalnih i drvenih varalica gde se oni nalaze sa donje. Ovo trenutno signaliziranje je vrlo bitno. Ovako konstruisan gotovo u potpunosti onemoguæava kaèenje vrha udice za prepreke u vodi.) Pa ljivim zagledanjem slika primetiæete da se vrh udice uvek nalazi na gornjoj strani varalice.yu insekata. Na slikama desno nalaze se preporuke naše firme Orka koja proizvodi ove silikonske mamce. jer je i mamac vrlo lak. bolje je koristiti nerastegljive vrste ribolovnih struna te se najèešæe i koriste sve vrste upredenih mekih struna.orkajk. Sam silikon je izuzetno lagan i bez ovih olovnih glava ne bi mogli ni da zabacite mamac na adekvatnu daljinu. te vašu kolekciju silikonskih mamaca morate dr ati ili u metalnoj.yu. Struna se za udicu .co. Za ovu tehniku koriste se tipièni meki smuðaroški varalièarski štapovi male te ine bacanja. jer æe smuð vrlo brzo shvatiti da mamac nije pravi i probaæe da ga ispljune. Samo postavljanje mamca zavisi od doba godine i vrste mamca. morate imati specijalno ote ane udice sa olovnim glavama. Da bi signalizacija bila br a. te da se provlaèenjem ovih varalica po dnu izbegava kaèenje za prepreke po dnu. Naime on otapa odreðene vrste plastika. Štap mora biti mek sa osetljivim vrhom.ribar. Silikon je veoma postojan na svim vremenskim uslovima i izuzetno trajan. drvenoj ili kutiji od plastiène mase koja je specijalno namenjena njihovom èuvanju. (Više informacija o njihovom proizvodnom programu mo ete naæi na njihovom sajtu na adresi http://www. Da bi mogli da koristite silikonske mamce.76 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.co. kako bi signalizirao svako hvatanje mamca od strane ribe. predstavlja specifièan oblik silikonskog tvistera koji ima mali jezièak sa gornje strane. a ni da ga dovedete na eljenu dubinu.

Ova monta a se koristi samo kod providnih gumica . To radite tako što vrh štapa pomerate gore dole. Te e glave se generalno koriste za dalja zabacivanja i onda kada je tok vode br a. sve dok mamac ne privuèete obali. Velièinu mamca i te inu jig glave treba uskladiti meðusobno. Nakon pritezanja mamca mo ete sa vremena na vreme ubaciti blago vibriranje mamcem. Vezivanje preko vrtilice omoguæava lako menjanje same varalice. Ovo æe prouzrokovati trenutno odvajanje mamca od dna. ali i sa prilikama na terenu.M Monta a sa jezièkom za vrh udice koji onemoguæava kaèenje U ovoj monta i se odseca zadnji kraj tvistera i na njegovo mesto se postavlja keder. ali ne više od 10 cm. u kojima se pored smuða mo e naæi i štuka. Kod muvanja je dopušteno da se pusti da riba ponese mamac. Kako je ovde mamac veštaèki riba æe odmah primetiti prevaru i kontra mora biti blagovremena. To æete primetiti po tome što se struna opustila. njegovo poskakivanje i ponovno tonjenje ka dnu. Sama tehnika d igovanja je vrlo jednostavna i lièi na ubrzano muvanje. Vrh štapa povucite nagore i vratite u prvobitan polo aj.ribar.co. Nakon zabacivanja pustite da se varalica spusti na dno. te su zbog toga izuzetno meke. Nakon toga preklopite mašinicu i pritegnite strunu.Sponzor poglavlja: www.yu Ribolovne tehnike 77 mo e vezivati direktno ili preko vrtilice. Sama manifestacija lièi na kretanje ranjene ribe po dnu. Potrebno je koristiti najnovije modele upredenih èeliènih sajlica koje u svom sastavu imaju veoma veliki broj vrlo tankih ica. Mamac æe u vodi vibrirati i to mo e izazvati neodluènu ribu da napadne. Meðutim. dok direktno vezivanje ima veæu èvrstinu. U nekim vodama. ali svaka zamena uslovljava seèenje dela strune. Uobièajene sajlice koje se mogu naæi u veæini prodavnica nisu odgovarajuæe jer su pretvrde i smuð se neæe okrenuti za njima. treba va vrh strune vezati èeliènu sajlicu. Nakon ovog manevra pritegnite najlon i mo ete ponoviti celu radnju. U ovoj monta i se koristi specijalna glava sa iscrtanim okom ribe. mora se obratiti pa nja na samu sajlicu.

ribar. ovo podeša- V 78 Sponzor poglavlja:www. Ne zate ite prejako. Oba èvora se mogu koristiti kako za vezivanje najlona tako i za vezivanje upredenih struna. 2. 1. Ukoliko se vobler ve e direktno na strunu najbolje je koristiti vez koji preporuèuje poznati proizvoðaè ovih mamaca “Rapala”.yu . Vratite vrh strune kroz prvobitan èvor i obmotajte tri puta vrh strune oko najlona. Fabrièki je veæina voblera podešena za rad. Navla ite èvor i zategnite ga. Zave ite obièan èvor na 15 cm od kraja strune i provuèite je kroz alkicu na vobleru. Ukoliko se ve e vobler kod koga je kašika u samom nosu treba koristiti vez na slici desno. 4. ali ih ne koriste gotovo nikada.co. Meðutim. dosta je ribolovaca koji u svom arsenalu imaju jednog ili više modela voblera. Sledeæa stvar koju treba podesiti je sama akcija voblera. Prva greška koju mnogi poèetnici èine je nepravilno vezivanje voblera za strunu. 3. Na taj naèin smiruju rad voblera i smanjuju verovatnoæu ulova. Ovaj tekst je pre svega namenjen upravo onima koji ele da prošire svoje ribolovaèko znanje i krenu u osvajanje jedne potpuno specifiène veštine ribolova. Krajem strune formirajte èvor kao na slici.Lov ribe voblerima obleri su izuzetno popularni veštaèki mamci meðu našim varalilèarima. ali se veæ nakon jedne ili dve veæe ribe ili kaèenja za prepreku. Èvor treba da je oko 1 cm od voblera.

Pomeranjem alkice gore dole menja se akcija. Noæu se mo e koristiti i crni vobler kako bi se doèarao prirodni efekat. siva) kada je hladno.Sponzor poglavlja: www. Ukoliko elite da varalicu spustite još dublje ili da je dr ite na konstantnoj dubini treba dodati ote anja. • Tanje i du e voblere koristite kada je potrebno varalicu vuæi du e vreme po pravolinijskoj putanji. • Deblje i kraæe voblere koristite onda kada je potrebno naèiniti imitaciju ribe koja vrlo brzo i razdragano pliva. Koristite ih u toku letnjih meseci. Izbor boje voblera zavisi od mnogih faktora. • Dvodelne modele koristite u hladnijim zimskim uslovima. Odlièni su i za troling i za bacanje sa obale. ali se mo e koristiti i fluorescentni ili vobler dodatno osvetliti ampulom koja svetli u mraku. Generalno gledano u mutnijim vodama i kada je dan oblaèan treba koristiti svetlije i fluorescentne boje. Takoðe vobleri koji se vuku pri površini treba da su crvenih. nego onom kome je alkica spuštena. Ovi modeli su najbolji za troling. Kada je sunèano vreme i u bistrim vodama koristite tamnije voblere. Opšte je pravilo da se vobleri toplih boja (crvena. utih i belih nijansi. Sama manifestacija je slièna ponašanju prave ribe.yu Ribolovne tehnike 79 vanje promeni. a te a na oko 50 cm. Lakša ote anja postavite na oko 20 cm od voblera.co. Jedna od preporuka je . a hladnih (plava. Br i rad je voblera kome je alkica podignuta gore. kako bi ga ribe videle sa veæe daljine i napale. Svaki vobler je fabrièki podešen da radi na odreðenoj dubini. Imaju izuzetnu vibraciju i pri malim brzinama vuèenja. uta) koriste kada je vreme toplo. dok su dubinski vobleri po pravilu zeleni i plavi. Na slikama ispod dato je kratko ilustrovano uputstvo za podešavanje. bela. da ne bi smetali pravilnom radu varalice. Ovi modeli imaju najbr e oscilovanje. ¸Izbor voblera zavisi od situacije na vodi. Ukoliko se vobler prilikom povlaèenja naginje na jednu stranu ili ceo okreæe oko svoje uzdu ne ose okrenite alkicu ka istoj strani.ribar.

vobler povlaèi u dubinu u trenutku kada se krene sa namotavanjem strune. Takoðe u toku povlaèenja mo ete i potpuno zastati.ribar. Pogodni su za izradu sistema sa strimerima.yu da boju voblera uskladite sa bojom ribe kojom se grabljivica koju lovite hrani. Neke od glavnih smernica date u na slici ispod. Kašika na njegovom nosu. . Nakon pada površinskog voblera u vodu saèekajte par sekundi. treba saèekati par sekundi i nakon toga odseènim pokretima vrha štapa varalicu voditi po samoj površini.co. U zavisnosti od radne dubine dele se na plitkoroneæe (do 2 m) i dubokoroneæe (od 2 do 4 m). potrebno je ispravno voditi varalicu. ribolovac odreðuje na samom mestu pecanja metodom probanja. Voðenje zavisi od tipa voblera. Dobro je u toku voðenja menjati brzinu i polo aj vrha štapa. Putanja mo e biti pravolinijska.80 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Nakon dodira voblera sa voðenom površinom. a zatim br im namotavanjem dovedite varalicu na radnu dubinu. Namenjeni su za lov u plitkim i mirnim vodama i u vodama sa travnatim dnom. Smanjite brzinu i vucite je pravolinijski. Površinski vobler (ili plutajuæi) je tako napravljen da je lakši od vode i nakon zabacivanja pluta po površini. Optimalnu boju i oblik voblera. ali je bolja cik-cak isprekidana linija. Nakon zabacivanja popera i njegovog pada na površinu.

manevar se sastoji od bacanja i dovoðenja voblera na eljeno mesto i dubinu. a onda je potrebno poèeti sa namotavanjem. Ovaj metod dozvoljava polako i metodièno pretra ivanje vode. dubokotonuæe voblere treba pustiti da potpuno potonu na dno. Ovaj metod je vrlo slièan d igovanju. Najzad.Sponzor poglavlja: www. Meðutim ne treba trzati vrhom štapa. Kod prvog zabaèaja poènite da projite sekunde od dodira vode do trenutka kada se najlon opustio. Dakle. (To je trenutak kada je vobler dodirnuo dno. Koriste se u lovu riba dna (som i smuð). kako bi vobler pao pravo nani e. Veæ u sledeæem bacanju.yu Ribolovne tehnike 81 Neutralni vobleri su iste gustine kao i voda i lebde u njoj. imitirajuæi ribu. Vrh štapa . Ovim voblerom se dominantno lovi u pauzama u kojima se varalica ne vuèe. mo ete odrediti dubinu do koje elite da vam vobler potone. Na ovaj naèin mo ete odrediti podvodni pejza dna i pronaæi mesta koja su najinteresantnija za ribu.). treba povuæi varalicu ka sledeæem mestu i tu saèekati. Nakon zabacivanja potrebno je saèekati par sekundi kako bi potonule na radnu dubinu. Prilikom padanja dobro je pratiti kretanje namotavanjem viška najlona. jer æe varalica pritom poskoèiti i prekinuæe se njen pravilan rad.ribar. Ceo postupak se ponavlja sve dok se varalica ne izvuèe iz vode.co. Nakon toga ostaje se na tom mestu eljeni broj sekundi. Same po sebi su te e od vode i tonu. Ova osobina uslovljava sasvim drugaèiju tehniku lova od svih drugih varalica. Nakon tog perioda. blago vibrirajuæi. preciznim brojanjem sekundi. ostaju u horizontalnom polo aju. One se u suštini koriste isto kao i tonuæi vobleri. Kod tonuæeg voblera bitno je pogoditi radnu dubinu. U odsustvu vuène sile. Znajte da vobleri u proseku tonu 30cm za 1 sekundu. Sa vremena na vreme potpuno zastanite. Ne bi bilo korektno u ovom tekstu ne spomenuti metalne varalice (kašike i leptire). ali se mogu koristiti i za ostale ribe. poènite sa namotavanjem i vobler æe zadr ati tu dubinu. Promenom brzine namotavanja menjate dubinu rada varalice. Izuzetno su pogodnu za duboke vode sa èistim dnom. Tonuæi vobleri su te i od vode i nakon pada u vodu sami tonu do dna. Idealno oponašaju ribu. Nakon toga. U toj fazi vobler blago vibrira. Nakon toga treba vrhom štapa povuæi varalicu ioko 40 cm i opet je pustiti da padne. Namotavanje mo e biti ravnomerno ili sa promenjivom brzinom. ali se koristi samo na vodama sa èistim i tvrdim dnom.

YX 3-way sped trolling rig 3-way finesse rig Float rig. Ni e spušten vrh dozvoljava joj da zaroni dublje. jer su u suprotnom gubici veoma veliki. jer na taj naèin menjamo dubinu voðenja varalice. Metalne varalice treba koristiti na onim terenima gde je dno èisto i bez trave.co.82 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Koriste se ultralake kašike. Ukoliko lovite u vodi gde je struja izuzetno jaka i sve vreme izbacuje varalicu van vode. dodajte ote anje na oko 50 cm ispred varalice ka vrhu štapa kako bi je potopili. Ono što je bitno je da nikakvih naglih trzaja ne sme biti jer se rad varalice momentalno prekida i riba odustaje od udarca.ribar.yu mo emo pomerati blago gore ili dole. Ukoliko elimo mo emo vrh štapa pomerati levo desno i na taj naèin šarati varalicom po vodi. Brzinu treba uskladiti sa vrstom ribe koju lovite i to tako što za bucova treba vuæi najbr e. a za bandara najsporije. Neka idealna putanja bi bila talasasta. . Talasi pomeraju plovak gore-dole i laka i tanka kašika vibrira.

geocities. vibracija i širokog spektra boja su garancija da æete i vi meðu njima naæi nešto za sebe.ribar.co.yu Ribolovne tehnike 83 Provereno kvalitetno ruèno raðeni vobleri razlièitih velièina.Sponzor poglavlja: www. te ina.com/zoranvid e-mail: zoranvid@ptt. Tel: 031 512 467 http://www.yu .

Obièno se ovde koriste manje varalice. pre svega jer omoguæuje ribolovcu da se pribli i mestu gde se riba okuplja i ponudi joj mamac “ispred nosa”.co. kada jedna varalica poène da daje rezultate. svih boja i oblika. Ono 84 Sponzor poglavlja:www. osobina bandara da se kreæu u jatima. Bandari su naše najsitnije grabljivice koje ima smisla loviti varalièarskom tehnikom.pravila nema. jer to signalizira i bandara u blizini. nemojte je menjati. ona obièno ostaje du i period veoma lovna .yu Smudj Bandar . Ono što je sigurno. U ovom tekstu obradiæe se neke specifiènosti u praktiènim primerima lova bandara. mo e rezultovati velikim brojem ulova na jednom mestu. To je razlog što se krupniji bandari love u sredini vodenih tokova ili jezera. Èamac vam je potreban kako bi im se pribli ili. smuða i štuke. Da bi osigurali siguran ulov. Varalièarenje iz èamca V Bandar se za razliku od štuke kreæe u jatima i grupno napada plen. što ovaj ribolov mo e uèiniti izuzetno atraktivnim.ribar. veæina iskusnih smuðaruša èuva mesto ribolova samo za sebe. Da bi to efikasno uèinio potrebna mu je veæa površina èiste vode. Iako su krupni primerci izuzetno retki. Napašæe sve što mu se èini jestivo. Osnova svega je poznavanje dna. Ukoliko imate sonar nije loše pronaæi mesta u vodi u kojima se nalaze jata sitne ribe. Jedna od glavnih osobina bandara je da nije ni probirljiv niti plašljiv.aralièarenje iz èamca je izuzetno znaèajna tehnika. Jedino što treba paziti pri izboru varalice je njena velièina.

moguænost kaèenje varalice je velika.Sponzor poglavlja: www.ribar. Idealno bi bilo da je povlaèite tik iznad dna. on æe stojati skoro vertikalno i manja je verovatnoæa da æe se svojim trokrakim udicama zakaèiti za dno. uvek uzmite onog sa veæom nosnom kašikom. Najlakše je da se orjentišete prema nepokternim objektima na obali. Ukoliko je mesto dobro. smuðaroških varalica nema. jer vam omoguæava da se pribli ite mestu gde se smuð okuplja. To znaèi da je treba spustiti maksimalno duboko. odakle vreba plen. I ovde je èamac od izuzetnog znaèaja. Nije retko da ribolovci prave mesta. Kada pomoæu sonara odredite mesto koje vrlo verovatno ima smuðeva krenite sa zabacivanjem u svim pravcima. Zato se u ovoj varijanti ne koriste dubokoroneæi vobleri. Jedino što mo ete uèiniti je da varalicu vodite pravilno. potapajuæi veštaèke prepreke u vodu u oèekivanju da æe se tu naseliti sitna riba. Meðutim. Specijalnih. dok æe veæina njih biti nelovna. Takav vobler æe pri povlaèenju br e i dublje zaroniti i podiæi veæi oblak na dnu emitujuæi izuzetno atraktivan zvuk koji privlaèi smuðeve. Nije retkost da se na varalicu namenjenu smuðu naðu štuka ili bandar. Èamac omoguæava ono što sa obale ne mo ete nikako uèiniti: voðenje varalice paralelno sa obalom. tu se i krije opasnost. Kada naðete optimalne pravce. Ovi pravci æe u veæini sluèajeva biti lovni. Štuka . Sa obale nije moguæe efikasno pretra iti taj pojas. ne samo tog dana nego svaki put kada doðete na isto mesto. Kada treba da se odluèite za tip voblera. Prilikom manevra. Veæina štuka se nalazi sakriveno u priobalnom rastinju. a neki zbog toga što smuðevi jednostavno ne love u tim segmentima dna.co. tamnija voda i prisustvo jata sitnih riba su ono što mesto èini smuðaroškim. Ovo je izuzetno atraktivno za smuða. tako da ona povremeno svojom kašikom kaèi dno. a sa njima i smuð. Neki zbog podvodnih prepreka koje neæe dozvoliti pravilan rad varalice. videæete da samo pojedini pravci daju udarce.yu Ribolovne tehnike 85 što tra ite je èvrsto dno bez trave. podi uæi maglu za sobom. sa što veæim brojem podvodnih prepreka. Kako se štuka nalazi u oblasti sa dosta trave. veæ oni èija je putanja u gornjoj treæini vode. zapamtite ih. Naravno. Veliki broj varalica je upravo izgubljeno usled kaèenja prilikom dodira sa dnom.

vuèe po površini. ) Monta a kedera na jig glavu uz dodatnu udicu Monta a gumice i kedera na jig glavu uz dodatnu udicu Monta a gumice i kedera na jig glavu bez dodatne udice Jig-a-Bobber tehnika kojom se jig glava sa prirodnim mamcem. . Varalica se zabacuje iza èamca. Uobièajeno je da se na jezerima èamac dovodi bli e obali gde se varalica zabacuje uz obalno rastinje. gde je potrebno pretra iti što veæu površinu. Dubina voðenja varalice zavisi od visine vrha štapa. sa tim da je pretra ivanje pojednostavljeno. varalicu treba voditi na oko 2 m iza èamca. Ova tehnika se koristi na veæim vodama. Na u im vodama (kanali). dobro je imati sonar. Kada je voda izuzetno plitka ili je podvodno rastinje visoko.ribar. Dve osnovne tehnike varalièarenja iz èamca su: • Prva je kada je èamac nepokretan ili nošen strujom.yu Štuka napada iz dubine.86 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. • Druga tehnika (troling) se koristi kada je èamac u pokretu. brzine èamca i vrste varalice. tako da nema smetnje ako varalice ide pliæe. Dubina se kontroliše plovkom. èamac se vodi sredinom toka i naizmenièno se zabacuje paralelno sa obe strane toka.co. Da bi odredili prava mesta za varalièarenje. Njime se mo e vrlo brzo i efikasno sagledati podvodni reljef vode na kojoj se lovi. obièno po sredini varalice. U tom sluèaju je tehnika identièna varalièarenju sa obale.

kada je površina vode zaleðena i kada klasiène tehnike varalièarenja nisu primenljive. U naredna tri primera pokušno je da se ilustruje tehnika lova vertikalnom metodom. Kada lovite na zaleðenoj vodi. Za ovu svrhu koriste se dubokotonuæi vobleri i sitne kašike kao i maksiSponzor poglavlja:www. Meðutim. koje se lako zabijaju u površinu leda i njima je mnogo lakše izvuæi se na suvo.ribar. jer one klize po površini leda. U zemljama u kojima je lov na zaleðenim vodama uobièajen. a drugi je što se za ovu tehniku koristi specijalizovan pribor koga je teško kod nas naæi. obratite pa nju na debljinu leda. najbolje je da što pre zalegnete potrbuške i klizajuæi se na stomaku krenete ka obali. jer bi vas njegovo pucanje dovelo u smrtnu opasnost. Naime.co. Ukoliko se naðete na ledu i èujete kako on poèinje da pucka. ukoliko èovek upadne u vodu.yu 87 . Ono što ovu tehniku èini posebno atraktivnom jeste moguænost varalièarenja zimi. kako je naš narod izuzetno kreativan. Za tu svrhu se koriste metalne kuke. nije teško i klasiènim varalièarskim priborom savladati ovu tehniku. Prvi je što ribolovci nemaju informacije o ovom naèinu ribolova. U Bandar Tehnika se svodi na spuštanje varalice na dno i njeno povlaèenje dole gore. ribolovci sa sobom nose metalne kuke u rukama. Nikada nemojte iæi na tanak led. U osnovi ista tehnika se koristi i u lovu mnogih morskih riba. gotovo da nema naèina da se ponovo popne na santu leda samo snagom svojih ruku. Ova tehnika je kod nas vrlo retka iz dva razloga.Vertikalno varalièarenje poslednih par decenija vetikalno varalièarenje se raširilo iz zemalja Beneluksa po celom svetu.

jer æe se bandar u jatu sitne ribe fokusirati na zvuk vašeg voblera. Pomoæ sonara je dobrodošla. kako bi što bolje osetili trenutak kada smuð uzme varalicu. panjevi. Smuð . Ukoliko lovite iz èamca. jer su pretvrde i smanjiæe ukupnu kolièinu ulova. Tehnika u letnjim mesecima je da se vobler spusti na dno i onda vrhom štapa podigne trzajem oko 30 cm. sloj po sloj. Kao i kod lova bandara potrebno je poznavati mesto gde se riba okuplja. Štap i ovde treba biti što kraæi. Zveèka u vobleru je prednost.88 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. Kaèite dubokotonuæe voblere sa zveèkom i silikonske varalice sa d ig glavom.). u èijoj blizini se nalazi neka podvodna struktura. neki izvori savetuju da se štap dr i nepomièno te da varalica uvek ide iznad samog dna. Izuzetno je bitno da se vobler spusti na pravo mesto i to što tiše. Ova tehnika je izuzetno atraktivna kada temperatura vode opadne. Vobler æe usled ovog manevra poskakivati po dnu uz neprestalno zveckanje i ritmièno udaranje o dno.. Kao glavni najlon koristite neistegljive modele.. rupe. veæ se na eljenom mestu buši rupa u ledu i postupa se isto kao i kada pecate iz èamca. Nakon toga se vrh opusti i postupak ponavlja.ribar.yu malno kratki štapovi sa mašinicama. priðite mestu što je moguæe tiše i sa najveæom pa njom spustite varalicu. Brzina pomeranja je identièna brzini kretanja èamca usled delovanja vetra i vodene struje.. Tada se bandar nalazi u jatima na dnu u blizini podvodnih struktura (veliko kamenje. jer æete u suprotnom vrlo brzo izaæi iz lovnog podruèja i ulov æe izostati. U tom sluèaju èamac nije moguæe koristiti. Voda se pretra uje po vertikali. kao i zimi kada se na površini vode pojavi debeo sloj leda po kome je moguæe hodati. Ukoliko oèekujete da u blizini ima štuka. Èamac mora biti dobro fiksiran. na kraj nalona treba postaviti specijalnu sajlicu koja je predviðena i za lov smuða.co. Buèno spuštanje æe rasterati jato sitne ribe i bandari æe otiæi zajedno sa njima. Zimi kada je riba manje pokretna. Nikako ne koristite klasiène sajlice. nikako du i od 2 m. Uspeh u ovom ribolovu zavisi upravo od pronala enja ovih mesta. Tra ite mesta sa dosta sitne ribe.

štuka u dublje vode odlazi tek kada temperatura vode opadne. Kao varalica se mo e upotrebiti svaki tip dubokoroneæih voblera. Monta e sa specijalnom glavom za vertikalno varalièarenje Monta a vorma Štuka Monta a tvistera Monta a šeda Monta a vorma sa suknjicom Monta a kedera Monta a gliste . pa je bolje koristiti secijalne sajlice. Nikada nemojte loviti štuku bez sajlice.yu Ribolovne tehnike 89 Kao bandara i smuða i štuku je moguæe loviti vertikalnim varalièarenjem. Ukoliko koristite voblere. Dakle. tako i kroz rupu iskopanu u ledu. Meðutim. ukoliko prere e najlon.ribar. osigurana je na smrt od gladi. dobro je da su sa zveèkom. Tehnika vertikalnog ribolova se mo e koristit kako iz èamca. Èesto se na istom mestu mogu naæi i smuðevi. Riba sa trokrakom udicom u ustima.co. da bi ova tehnika mogla da se koristi. kašika i silikonskih varalica sa d ig glavama. zima je pravo vreme za lov i tada treba tra iti najdublje vode u kojima štuka ivi.Sponzor poglavlja: www. posebno ako postavljate trokraku udicu.

bucov i štuka. klen. Za lov ove vreste potrebna vam je najmanja vaser kugla koju mo ete naæi. Tanji najloni se preterano mrse i lako pucaju prilikom zabacivanja. sa obzirom da je sistem izuzetno lak. akcije A ili B. svaka od ovih riba ima svoje specifiènosti u tehnici i na njih æe se ukazati u ovom tekstu.25mm.co.4 do 3 m. Uzmite laki. male te ine bacanja (10-30gr).Ribolov vaser kuglom i mušicama aser kugla omoguæava svima onima koji nemaju standardni mušièarski pribor.yu . nije presudno da mašinica ima veliki prenos. tek koliko je potrebno da imate pravilne zabaèaje. Najlon treba da je maksimalno tanak. koja lepo sla e tanak najlon. Meðutim. da bi omoguæavao daleke zabaèaje. lov beovica vam mo e doneti neka izuzetno bitna iskustva. U gornjim i bistrijim tokovima ovom metodom je moguæe loviti sve vrste riba koje se love klasiènim mušièarskim alatom.16 do Beovice 90 Sponzor poglavlja:www. Postavite laku i preciznu mašinicu. koja su primenljiva u lovu drugih krupnijih i atraktivnijih riba. najbolje karbonski tanak štap. Ciljne ribe za ovaj metod su beovica.ribar. Du ina štapa treba da je od 2. Krenimo od pribora. jer se sistem vodi izuzetno polako. Predvez za mušice izraðujte od tonuæeg tankog najlona debljine 0. gde veæina ribolovaca ima klasièan varalièarski pribor. Naspite u nju vode do 1/4. da se oprobaju u lovu riba veštaèkim mušicama. najèešæu primenu ovaj metod ima upravo u donjim tokovima. Kod ove tehnike.18 do 0. Naravno. Najbolje je iæi na najlone debljine od 0. V Ukoliko se odluèite da oprobate ovu tehniku.

veæ ih vodite u gornjih 20 cm. Pazite da vam mušice na izaðu na samu površini vode.yu Ribolovne tehnike 91 0. • Drugi sistem je da se na kraj najlona ve e vrtilica. kako bi sistem pravilno le ao u vodi. Ukoliko vam se i desi da sistem padne na vodu. a na nju se postavlja podvez du ine štapa. Beovice æete retko uhvatiti na velikoj udaljenosti od obale. kao i koji oblik koristiti treba doneti na samoj vodi u zavisnosti od vremena i lokacije i trenutno prisutnih insekata kojima se riba hrani. jedan oštriji trzaj vrhom štapa. posmatrajte ribe koje se zaleæu na mušicu. mušice treba da su navezane na udice broj 14. Dva osnovna sistema vezivanja su: • Prvi je kada se na kraj osnovnog najlona ve e vrtilica na koju se kaèi vaser kugla. Izmeðu vrtilice i vaser kugle. 12 ili 10. pravilno po podvezu. a nije došlo do njegovog pravilnog razvijanja. obièno postavlja sve na svoje mesto. Kako lovite sitnu ribu. Ovaj sistem je bolji na brzotekuæim vodama.ribar. postavlja se podvez du ine štapa. Pecanje beovica ovom metodom mo e biti izuzetno efikasno. Na podvez treba ravnomerno postaviti dve do tri mušice. Na kraj podveza postavlja se vaser kugla. Upecana beovica. Ovaj sistem se koristi na mirnim vodama. Za sitnije primerke koristite isti pribor kao i za lov beovica. Vodite raèuna da poslednja mušice bude ili vla na ili ote ana. Najèešæi su udarci u priobalnih 10 m. Inercijom æe se mušice pravilno rasporediti. rasporeðuju se dve do tri mušice. Nekada je od presudnog znaèaja da stanete sa namotavanjem. sa tim da se poslednja mušica nalazi na samom kraju podveza. Odluku da li koristiti vla ne ili suve mušice. Zabacivanje se vrši trzajem iz ruke i neposredno pre udara kugle u vodu. èesto iskaèe iz vode i pru a mnogo veæi otpor nego pri lovu drugim metodama. Kada uðete u ovu zonu. dok za krupnije komade treba uneti neke mod- . Za drugi kraj vaser kugle. vrhom prsta treba zaustaviti odmotavanje najlona. jer du i podvez ne bi omoguæavao pravilno zabacivanje.22 mm.Sponzor poglavlja: www. meðutim ono što ovu metodu izdvaja je specifièan oseæaj. Namotavanje treba da je lagano. Mušica æe u tom trenutku krenuti unazad i ka dole i uleteti ribi direktno u usta. Klen I klen se mo e loviti ovom tehnikom.co.

Zabacivanje kod lova klena treba da je precizno. Ukoliko bi kontra bila neophodna ovo sigurno ne bi mogli da uèinite. odakle lovi mušice koje padaju u vodu. Ono što je interesantno kod ovog naèina ribolova je da kontra gotovo da i nije potrebna. veæina ribolovaca smatra da je neopa en prilaz mestu gde se klenovi okupljaju nemoguæ. Vrlo retko se desi da klen na mušicu udara u završnoj fazi. mo e se desiti da jednim provlaèenjem ulovite veæi broj klenova. koja se kod ovog sistema nalazi na kraju najlona potrebno je postaviti najmanji plutajuæi plitkoroneæi vobler. najviše u samom sistemu koji se montira iza vaser kugle. Obratite pa nju na èinjenicu da vas klen mo e i videti.co. Èesto se dešava da klen u daljem delu primeti mušicu i krene da je prati i odustane neposredno pred pecarošem kada ga spazi na obali. dok je kod klena upravo obrnuto. U veæini sluèajeva jaèa kontra mo e išèupati mušicu ribi iz usta i dovesti do promašaja. Preporuèena tehnika voðenja je identièna kao i kod beovica. Mušice æe se u tom sluèaju naæi na dubinama od oko 30 cm što je ide- . U ovom sluèaju koristi se varijanta kod koje se mušice nalaze iza vaser kugle. klen je izuzetno oprezna riba koja se u toku toplih i sunèanih dana nalazi u gornjoj treæini vode. Bez obzira na velièinu klenova koji naseljavaju vodu u kojoj pecate ima nekih stvari na koje treba obratiti pa nju.ribar. Veæina udaraca dolazi u odmah nakon zabacivanja i u prvih 20 m voðenja. Ipak. što bli e suprotnoj obali i što mekše. Ova èinjenica uslovljava jednu specifiènost lova. U vodama u kojima ima dosta ribe. vobler æe krenuti ka dnu. Idealno bi bilo da se podesi njegova radna dubina na oko 50 do 70 cm. Kada se u vodi pored sitnijih klenova nalaze i krupniji komadi. Dakle. Prilaz vodi dakle mora biti izuzetno pa ljiv. sistem treba malo modifikovati. Umesto poslednje mušice. Kada zapoènete sa vuèenjem. Pre svega. Klen æe se sam upecati silinom svog udara. Kod beovica veæina udara dolazi u poslednjih 10 m voðenja sistema.yu ifikacije. pa je uvek dobro ostati koliko je moguæe zaklonjen. sistem vodite polako i kada na štapu osetite trzaj malo prikoèite ili nastavite istom brzinom. sa tim da sa zastajkivanjem treba poèeti odmah nakon zabacivanja. Nakon zabacivanja vobler æe svojom masom rastegnuti najlon sa mušicama i sve æe doæi na svoje mesto na površini vode.92 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www.

yu Ribolovne tehnike 93 alna radna dubina.Sponzor poglavlja: www. Umesto strimera.4 m (za èamac) do 3 m (za obalu). Ovaj sistem tra i štap du ine od 3 m da bi se pravilno zabacio. Krupniji bucov je prilièno redak i obièno se kreæe sam. sa tim da se zabacuje u sredinu vodenog toka. Mnogi proizvoðaèi u elji da prodaju svoj pribor. neki ribolovci koriste veæi broj manjih mušica. na oko 80 cm drugi. prevare upravo kod ovih štapova mogu biti èeste. jer bucov lovi u sredini samog toka. sa što veæim prenosom. Kako je ideal mnogih da lak teret bace daleko. na podvezu dugom od oko 1 m postavlja se plutajuæi plitkotonuæi vobler. a za njen drugi kraj. dok neki imaju adekvatan pribor. koje simuliraju jato. veæ nakon nekoliko veæih primeraka. Dva uobièajena sistema vezivanja strimera su: • Prvi je onaj kod koga se ne koristi vaser kugla. plitkoroneæi vobler. dok se sitniji bucov kreæe u jatima. druge vrste modernih površinskih varalica. Pored kvalitetnog štapa. Pri odabiru štapa dobro bi bilo da ga isprobate na samoj vodi. Tehnika zabacivanja je identièna kao i kod prethodnih primera. a da štap pritom bude jak da se izbori sa velikom ribom. Lov bucova velikim mušicama (stimerima) je izuzetno atraktivna i lovna tehnika. Najveæi problem pri ovom lovu je dovoljno daleko zabacivanje lakih strimera.5 m od kraja najlona ka vrhu štapa ve e prvi strimer. Udarac bucova je jak i svaka lošija mašinica. • Drugi modifikovan sistem je onaj kod koga se umesto voblera postavlja vaser kugla. Bucov . Kada doðete na vodu u trenutku okupljanja jata bucova koji lovi na površini uspeh u ribolovu je siguran. Krupniji komadi æe se veæinom zaletati na voblera. Neki ribolovci ovaj problem rešavaju lovom iz èamca. te ine bacanja od 30 do 60 g i du ine od 2. Štap treba da bude akcije A. veæ se na oko 1. Udarac ribe je izuzetno jak i treba biti spreman na njega. pravolinijsko i brzo. a umesto voblera. potrebna vam je izuzetno kvalitetna mašinica. netaèno oznaèavaju njihove tehnièke karakteristike. Povlaèenje je ravnomerno.co. a na kraj najlona se postavlja plutajuæi. Strimere treba vezati na kratke podveze du ine od oko 15 cm. poèeæe da popušta.ribar. dok æe sitniji napadati mušice.

Kontra mora da bude malo zakasnela. Udarac štuke je izuzetno spektakularan i teško se zaboravlja. meðutim u veæini sluèajeva vaser kugla upravo privlaèi ribu.strimeri koji se izraðuju specijalno za lov štuke. .yu I za lov štuke koriste se krupne mušice . Zabaèaj ne treba da bude tako dalek kao kod bucova. iskaèe iz vode uz jak udarac. koju je potrebno do pola napuniti vodom. Meðutim. Tradicionalno je verovanje da se riba plaši vaser kugle. a tek nakon toga mušicu.co. moguæe ga je voditi i u vodama obraslim travom iz koje riba vreba. Strimer se vodi u gornjem sloju. Ispred strimera. ovi strimeri se ve u pojedinaèno na kraj najlona. l Vrtilica Vaser kugla Mušica Gumeni stoper Monta a prikazana na slici iznad dozvoljava da struna nesmetano klizne kroz vaser kuglu. na udaljenosti od 1 m. U takvim vodama. kako bi se riba zakaèila. Riba pri trzaju ne oseæa otpor i rado guta mamac. Riba uzimajuæi mamac. veæ trzanjem štapa u cik-cak. ali i najspektakularnija tehnika od ove tri. sigurno je da je standarno mušièarenje najzahtevnija. ovaj metod daje najbolje rezultate. ali je lošiji jer struna pru a otpor ribi pri uzimanju mamca. jer se štuka uglavnom nalazi u priobalnom podruèju odakle vreba plen.ribar.94 Ribolovne tehnike Štuka Sponzor poglavlja:www. ali ne pravolinijski kao kod bucova. kako bi obezbedila dovoljno daleko zabacivanje. Po nekim istra ivanjima. mo e se postaviti vaser kugla. a tek na kraju standarno mušièarenje. Kako strimer pluta po površini vode. Za razliku od lova bucova. potom ide varalièarenje. ka vrhu štapa. Oblik vaser kugle na slici ispod je kod nas èešæi. Prilikom voðenja sistema èesto æete primetiti da riba napada prvo kuglu. najlovnija metoda je ova sa vaser kuglom.

Sledi dugotrajno raspetljavanje i ponovno zabacivanje. odgovarate da nema u nadi da æe se tu razgovor prekinuti. Stoji iza vas i posmatra. Meðutim. Prvo dubinke. Neki od njih to rade namerno.) No da stvar bude još gora. Veliki broj ribolovaca se pridr ava ovih viteških pravila. Nakon dubinki. Samo što je poèelo da sviæe i da se izmaglica di e sa površine. Poèetak svog ribolova oznaèio je bacanjem ogromne kugle primame ka vama. kreæe sa plovcima. Kako bi riba uzela njegov mamac. sa suprotne obale èujete zov slièan urliku vašeg poznanika koji vas razdragano pita ima li èega.yu 95 . Cilj ovog teksta je da svima nama bude lepše kraj vode. odabrali mesto i zabacili svoje štapove.Uhvati i pusti Viteško ponašanje na vodi ibolov. ali na alost. (Da privuèe ribu ka sebi. Sam ih je izradio. Kontrirate i pored ribe dobijate oduševljenog kolegu koji se naseljava na mesto tik uz vas. pokušava da pogodi isto mesto. još uvek je veliki broj onih koji svojim ponašanjem ribolov svode na bahatost i nemar.co. štap signalizira udarac ribe. Siguran sam da niko ne eli da mu ribolovaèki dan protekne ovako: “U rano jutro. Naravno. postavlja hranilice pune primame. I dok æaskate sa njim. U meðuvremenu R Sponzor poglavlja:www. došli ste na vodu. Za nekoliko trenutaka iza vas tandrèe njegov auto iz koga on izlazi uz lupanje vratima. Normalno u elji da vam se što više pribli i prebacio je svoj najlon preko vašega. dok veæina pak iz neznanja. njegov sledeæi urlik vam saopštava da vas ništa ne razume i da æe doæi kolima do vas.ribar. Videvši gde vi lovite. poèinje da zabacuje. kao i svaki drugi sport ima svoj fair-play. Nose bar 30 g i prave lep “plop” kada padnu u vodu.

96 Ribolovne tehnike Sponzor poglavlja:www. • Ne stvarajte nepotrebnu buku. • Obalu ostavite uvek èistu. • Ne stvarajte buku na ribolovnom mestu. • Ribu prihvatajte i sa njom se ophodite sa posebnom pa njom. Poèistite otpatke koje ste zatekli. najlon ili udice na obali. • Ne uznemiravajte ivi svet uz obalu. Potrudite se da rano ustanešte i doðete pre drugih na mesto koje ste sami pripremili primamljivanjem za ribolov ili na koje nejèešæe dolazite. • Ukoliko vas neko preduhitri.co.yu ulova nema. cupkanja i neprekidnog zabacivanja i primamljivanja. Nakon samo par sati. sem par sitnih riba ispod mere koje on pakuje u svoju èuvarku. Ukoliko elite da ribu nakon pecanja pustite obratite posebnu pa nu. Povreðena riba æe ubrzo uginuti od bolesti ili iznemoglosti. papire i druge otpatke. • Nikada ne ostavljate olova. Nakon što je pojeo ono što je doneo i popio piæe (èiju je flašu ostavio na obali) ostavlja i vas. na brzinu pakujuæi stvari i odlazi. Na brzinu na obali cepa drva. koje ste proveli u slušanju njegovih prièa i do ivljaja. Ne ostavljajte iza sebe smeæe. on zakljuèuje da ribe nema i odluèuje da nešto pojede. • Ne lupajte po vodi i obali. • Ne postoje moja i tvoja ribolovna mesta. plašeæi i ono malo riba u okolini. Da vi ne bi bili loš momak u ovoj prièi dobro je da se pridr avate nekih pravila: • Nemojte bez potrebe krèiti nove staze i prilaze kroz višegodišnje rastinje. Poneo je par šnicli da ispeèe na roštilju. Oni mogu biti smrtonosni za veliki broj divljih ivotinja koje se tuda kreæu. . • Pa ljivo rukujte priborom i ne prebacujte svojim preko tuðeg.” Koliko god ovaj prikaz izgledao smešan on se svima mo e dogoditi. Sve spremite u kesu i kod kuæe bacite smeæe ili oprezno spalite na obali. smestite se na drugu ribolovnu poziciju. • Nemojte pecati na manjem rastojanju od 20 m od prvog ribolovca do vas. • U prolazu do ribolovnog mesta uvek pozdravite ribare na koje nailazite.ribar. Uvek zatra i dopuštenje od starijeg ribara za ribolov u njegovoj blizini.

ukoliko se odluèite za ideju “uhvati i pusti”. popularan je pokret “Uhvati i pusti”. Tom prilikom ribu dr ite horizontalno za glavu i stomak. Ukoliko elite da ribu izmerite i da se slikate sa njom. Uvek za to koristite meredov. Osnova ove ideje je da je cilj ribolova nadmudriti ribu i izvaditi je iz vode. • Ukoliko ste u moguænosti ribu iz meredova pustite direktno nazad u vodu. Meðutim. Dugotrajno zamaranje dovodi do potpunog iscrpljivanja ribe. Veliki broj riba se ošteti upravo nesavesnim dizanjem iz vode. posebno meðu modernim šarand ijama. Brzo umaranje u veæini sluèajeva dovodi do predavanja ribe. neophodno je da prihvatite nekoliko osnovnih èinjenica. riba do ivljava šok. a ne vertikalno za škrge. uradite to brzo. oèi ili usta. a ne odneti je kuæi kako bi je pojeli. • Riba preko svoje krljušti ima vrlo tanak sloj sluzi koji je u svakodnevnom ivotu slu i kao prva brana od napada bolesti i mirkoorganizama. • Nikada nemojte ribu dizati iz vode na štapu. Uvek koristite najjaèi moguæi pribor. Tada se kompletna te ina ribe oslanja na udicu koja pritom cepa usni aparat ribe.yu Ribolovne tehnike 97 Pored ovih opštih pravila ponašanja. Prihvatanje ribe suvim rukama ili postavljanje ribe na suvo tlo. skida deo sluzi i puštena riba vrlo lako oboleva na tim mestima. Ukoliko je zamaranje preterano dugotrajno. Naravno. Ovakva riba se relativno brzo oporavlja od šoka. takoðe ošteæuje sluz. u poslednje vreme. Kada ribu spuštate na tlo prvo postavite komad najlona ili neke tkanine koji prethodno pokvasite vodom. kako bi puštena riba mogla neošteæena da pre ivi. za otprilike isto vreme za koje se èovek davi pod vodom. • Nije loše dezinfikovati ubodno mesto udice rastvorom hipermangana. ukoliko je on u propisanim granicama i ako su primerci upecanih riba preko minimalne mere. koja najèešæe ugiba. • Ribu treba u što kraæem vremenskom periodu pustiti.co. Veæina riba na vazduhu umire od gušenja. kako bi ribu mogli brzo da izvuèete.Sponzor poglavlja: www. Dugotrajno zadr avanje ribe u èuvarci. ova ideja je stvar odluke svakog pecaroša i ne treba suditi pecarošu koji eli da kuæi ponese ulov. . riba mo e uginuti i pre nego što se izvuèe na suvo. • Prilikom zamaranja ribe.ribar.

• ako pustite nazad u vodu štuku tešku 9 kg. L Za ovaj tekst korišæeni su informacije sa sledeæih sajtova: http://www.9 kg za svaku godinu za koju se taj isti smuð izmresti.000 komada samo 15 primeraka ce pre iveti i dostiæi punu zrelost.co.floatsgone.• Ukoliko pecate dubinskom metodom obavezno koristite saferig. Kompormis je korišæenja udica sa mikro jeziècima.3kg i 2.2 kg za svaku godinu koje se izmresti.3kg do 2. • Znajte da riba koja je otišla u trsku ili granje i tu se zapetljala verovatno umire od iznemoglosti.com: • ako pustite nazad u vodu smuða od 4.000 komada ikre po jednom paundu (450g) sopstvene te ine. koji æe u sluèaju kidanja potpuno osloboditi ribu. • Udice bez jezièaka skoro ne ošteæuju ribu.5kg u suštini ste pustili nazad u vodu 525 smuða te ine 0. pustili ste ribu koja je stara izmedju 14 i 18 godina.ribar.html . Od ovih 35. • smuðu treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od samo 900 gr.ribarska.yu http://www. Isto se dešava i sa ribom koja je pokidala strunu i sa sobom nosi parèe sa kompletnim ote anjem. ali mamac sa njih lako spada.ribarska. • štuki treba izmeðu 5 i 7 godina da dostigne te inu od 1. ona æe je povrediti.com http://www. Ovako odrasla enka je "vredna" preko 1000 štuka izmeðu 1. Ukoliko riba proguta udicu. • enka štuke i smuða izle e oko 35. • Riba koja se upecala na trokraku udicu i pritom pokidala strunu skoro sigurno umire od gladi.uk/index. bez obzira na oblik i tip udice.co. Sledeæi ilustrativni primeri preuzeti su u potpunosti sa sajta www.btinternet.2kg.

mamcima i primami. Kotrljanje. • 0 v s mamaca sa metodom pripreme i 7 r ta upotrebe.tek0 i l i r ta stovi su bazirani na tehnikama ribolova. Waggler.o r b j m v s je iooa i l i r tama. vode i doba godine. Plovkarenje. Slobodni najlon.net/quercus w w w.movies & muzike na internetu .Cena knjige “Tajne ribolova 1” Knjiga : 300din + ptt(130din) CD-ROM : 150din + ptt(110din) Knjiga T a n r b l v 1 .dragstor. Lov na zaledjenim vodama. DVD.na 256 strana obuhvat a : •120 metoda ribolova sa sistemima.Neke od obradjenih tehnika su: Bolognese.hemo. Kontakt za nabavku : tel:013/821-641 e-mail:quercus@hemo.. Mach. • 4 r b j h v s na preko 150 strana . Zastavica. Lov prirodnim mamcima.net www:http://users. • 40 proverenih recepa z b j i e i d tajta a o l j e l na uputstva kako napraviti svoj boili. Fly fishing. . Surface. •70 tehnika primamljivanja sa receptima u zavisnosti od riblje vrste. c o m Mesto za kupovinu knjiga. Pop-up. . tehnikama primamljivanja i mamcima .

.

II deo: Ribolovni sistemi .

Obratite pa nju na slièice u gornjem desnom uglu na poèetku svakog teksta. tako da æe ova imena biti univerzalno poznata. Takoðe.Predgovor II delu ilj ovog poglavlja je da kombinacijom slika i teksta objasni veæi broj karakteristiènih vezova i sistema koji su specifièni u tehnikama ribolova objašnjenim u prethodnom poglavlju. veæina monta a je meðunarodno poznata po svojim engleskim nazivima. Za ovaj potez sam se oluèio kako bih poveæao informativnost knjige. Takoðe. koje mogu. Razlog ovome je da se što manje unosi zabuna u našoj ribolovaèkoj javnosti. dobro je da se naši ribolovci upoznaju i sa stranom terminologijom. Tu su postavljene neke specifiène monta e. C . a ne moraju da imaju veze sa samim tekstom na toj strani. kako bi lakše pratili savremena dogaðanja u ovoj oblasti. i slike su morale zadr ati svojstva i obele ja izvora. Imena monta a ostala su u originalnom uglavnom engleskom obliku. Kako je ova knjiga hrestomatija u svojoj biti.

Anchor rig Nakon 8-10 obmotavanja provucite opet silk kroz alkicu na udici. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Odmerite eljenu du inu gumene cevèice. Nakon toga krenite sa obmotavanjem vrata udice. Namenjen je za kaèenje plutajuæih (pop-up) mamaca.5mm alkicu. Provucite vez kroz alkicu na udici. Koristite bilo koji mali èvor. 103 . nchor rig podseæa na sidro. a preporuka je Halfblood ili griner. na terenima obraslim travom.Moderan šaranski ribolov A Za kraj 35 cm dugog Silka ve ite 1.

Super lepkom prema ite najlon. Druga je bez omèe i ona se koristi kod “D” riga i drugih slo enijih sistema. Na slici dole prikazan je naèin vezivanja knotless èvora. Dve su varijante ovog èvora. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Za drugi kraj silka ve ite drugu identiènu alkicu i na vez postavite gumenu cevèicu. Jedna je data na slici i kod nje se prvo vezuje omèa na kraju najlona. W . Iglom probušite gumenu cevèicu pod pravim uglom.104 Ribolovni sistemi Navucite cevèicu na vrat udice preko silka. kako bi zadr ao oblik. Zave ite pop-up boili za alkicu. Kroz izbušene rupe provucite 2 cm dug komad tvrdog najlona (formirate sidro). Za tu omèu se kasnije vezuje dlaka.

udica æe slobodno da krene unapred i postoji velika verovatnoæa da æe se zakaèiti za usta ribe. Kada riba pronaðe ovako postavljen mamac. Na vodama gde šaran još nije navikao na dlaku daje izuzetne rezultate. I sistem je gotov. pa ljivo istopite njegov kraj. kukuruza kao i paste. Prvo odsecite onoliko najlona koliki elite da vam je podvez. Meðutim. usisava ga u usta. nave e i komad meke dlake na koju se postavlja boili. Vezivanje ovog sistema je vrlo jednostavno. pored osnovnog najlona. Osnova ovog veza je da se na udicu. Veæ nakon par trenutaka. O i Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 105 . Vratite kraæi kraj najlona kroz alkicu na udici i formirajte slovo “D”. Namenjen je za vezivanje svih vrsta mamaca o dlaku: boilia. Nakon toga na vrat udice ve ite knotless èvor. kako je dlaka vrlo meka i savitljiva. Da se najlon ne bi izvlaèio iz alkice. riba æe osetiti da je pored mamca usisala i udicu i pokušaæe da je ispljune.Stif rig vo je najstariji naèin postavljanja boilia na udicu.

postavite boili na dlaku du ine oko 5 cm. Pa ljivo upaljaèem. O 106 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .5 cm od vrata udice.5 mm. Tim krajem ve ite petlju. odsecite na du inu od oko 8 cm i na njenom kraju namestite klasiènu petlju. Kada ste vezali sam “D” sistem. Vezuje se jednostavno. kako se “D” rig sam ne bi razvezao. Provucite dlaku kroz alkicu koju ste postavili na “D” rig. kojom ste vezali udicu. sagorite vrh najlona. Drugi kraj strune. Prvo provucite strunu kroz alkicu i nave ite knotles èvor. Na kraæi kraj strune nani ite jednu alkicu preènika 1. Višak dlake odsecite. kako se ne bi desilo da boili spadne. Boili treba da bude na udaljenosti od oko 0. Zave ite dlaku i dodatno superlepkom ojaèajte vez. pa vrh najlona provucite kroz alkicu na udici. Obratite pa nju da se namotaji prilikom vezivanja èvora zaustave najviše na 1/2 vrata udice. tako da se alkica slobodno kreæe po njoj. Uzmite drugi komad strune du ine od oko 25 cm i njen jedan kraj provucite kroz alkicu.“D” rig vo je jedan od najpoznatijih vezova namenjen prvenstveno pop-up boilima.

dok kraæa treba da stoji uspravno. ] Na slici desno prikazan je naèin vezivanja boila na dlaku. Bez obzira na oblik i tip dna. cilj je da se ova du a struna odr i u vodoravnom polo aju. Za drugi kraj strune pove ite olovo adekvatne te ine. Visinu odreðujete du inom kraæe strune. na vez petlje na du oj struni postavite komad ote anja.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 107 Kako je ovo sistem namenjen pre svega za kaèenje pop-up boilia. . Da bi se to postiglo. Prava prednost ovog sistema je njegova prezentacija mamca. mamac stalno stoji uspravno i odignut od podloge na oko 8 cm.

Osnovna varijanta ovog naèina vezivanja data je na slikama levo. dok mu je hod uz i niz strunu ogranièen. veæ i mnogo široj ribolovaèkoj publici. Sa druge strane. što je prednost ovog sistema. Zajednièka osobina im je da se podvez mo e slobodno okretati oko glavne strune. mo e slobodno okretati oko glavne strune. jer su kaèenja olova vrlo èesta. Ovo i nije samo jedan vez. Na slikama su date druge varijante helikopter riga.Helikopter rig elikopter sistem je poznat ne samo meðu šarand ijama. jer zbog dejstva centripetalnih sila mamac dr i daleko od glavne strune. Za tu vrtilicu se vezuje podvez u du ini od 20 do 30 cm. moguæe je koristiti i pop-up i klasiène boilie i druge mamce. Ovako postavljen podvez se prilikom zabacivanja slabo mrsi. Treba primetiti da se vrtilica. H 108 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . veæ je to èitava serija podvarijanti. koja se postavlja izmešu dve perlice. Ovaj naèin vezivanja se nije pokazao dobrim u vodama obraslim travom.

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 109 gh .

perlicu. sa velikom verovatnoæom pre ivljava. Osnovni najlon se prvo provlaèi redom kroz: alkicu. sama ispada iz usta najviše za par dana. Ceo sistem se nate e u obliku luka. Na èetvrtoj slici se vidi da sistem mo e puæi na tri mesta. Kraæi kraj strune se vraæa nazad ka alkici i vezuje za nju. Prednost ovog veza je da riba. f S 110 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .Safety rig igurnosni vez je posebno postao popularan sa omasovljenjem pokreta “Uhvati i pusti”. komad silikonske cevèice na koju je postavljena vrtilica sa virblom za koju se kaèi olovo ili hranilica i najzad opet kroz jednu perlicu. u sluèaju da se struna prekine. Ukoliko pukne podvez. dok u druga dva sluèaja slobodno spada sa nje. ote anje ostaje na glavnoj struni. Udica. Razlog ovome je taj što kompletno ote anje spada sa strune i omoguæava ribi da nesmetano pliva. Nakon toga se vezuje omèa za koju æe se vezati podvez. što je pokazano na treæoj slici.

Hook-hair rig U ovu grupu monta a spadaju sve one kod kojih se alkica postavlja direktno na vrat udice. DE Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 111 .

Varijanta monta e sa kliznim olovom dodatno omoguæuje kretanje sistema.Boili k+v+m mix 18% 8% 8% 10% 10% 12% 16% 10% 8% acid kazein natrijum kazein mleko u prahu hrana za šarana ptièija hrana sojino brašno pire u prahu griz šeæer Bolt rig svojoj suštini ova grupa monta a zamenjuje mesto predvezu i olovu kod helikopter monta e. ali podvez ostaje na samoj površini. Kao podvez koristite meku upredenu strunu. Prednost ovog sistema je kod ribolova na vodama sa mekim dnom. U I 112 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Teško olovo tone u mulj.

Na slikama ispod date su dve varijante. Prilikom povlaèenja riba ne oseæa te inu olovnog optereæenja.Proteinski boili 110gr 30gr 30gr 30gr 200gr 50gr 50gr acid Kazein laktalbumin natrijum kazein kalcijum kazein sojino brašno griz sojini proteini + 3 jaja Gravel rig ravel ili dubinski sistem je vrlo èesto korišæen sistem vezivanja kod svih dubinskih metoda ribolova sa jednim predvezom. Umesto olovnog ote anja moguæe je postaviti i hranilicu. G Silikonska cevèica kao zaštita Ote anje od 50 do 100 grama G Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 113 .

kod te monta e uticaj olova je mnogo jaèe izra en. Umesto cevèice mo ete uèiniti sledeæe. Na taj naèin æemo donjih 30 cm glavne strune uèiniti vrlo tvrdim. Meðutim. Prilikom vezivanja omèe na glavnoj struni treba ostaviti oko 30 cm dugaèak kraj. što æe imati slièan efekat kao i cevèica.Boili sa pšeniènim klicama 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr acid ka ein laktalbumin natrijum kazein sojino brašno pšeniène klice šeæer griz + 3 jaja Antitangle rig Vrlo je bitno da du ina predveza ne bude veæa od du ine cevèice. a du i ka vrhu štapa. ali i u obliku latiniènog “L”. sa tim da se olova. Cevèica mo e biti prava. Taj kraj treba uvrteti o glavnu strunu i premazati lepkom. inaèe mo e doæi do umršavanja i nepravilnog prezentovanja mamca. DE 114 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . A ntitangle ili nemrseæa monta a se èesto koristi na svim onim terenima gde je potrebno udicu kaèiti ispod kraæi krak okreæe ka mamcu.

Boili H+K mix 150gr 50gr 50gr 50gr 100gr 50gr 50gr pšenièni gluten griz hrana za pse pastrmke sardina sojino brašno kukuruzni skrob + 3 jaja Running rig R uning rig je takva monta a kod koje je olovno ote anje slobodno i riba prilikom uzimanja mamca ne oseæa njegov otpor. jer struna ne dolazi u direktan i kontakt sa olovom. Prva monta a je tehnièki kvalitetnija. Druga varijanta je lakša za konstruisanje i veæina ribolovaca se odluèuje upravu za nju. veæ se prostire kroz plastiènu cevèicu. Prednost te monta e je i slabija zavisnost od terena kao i antitangle efekat zbog prisustva cevèice. UV Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 115 . ova monta a lepo le e na dno i ima identiène osobine kao i prva. Na slikama levo date su dve varijante ove monta e. Ukoliko se pravilno i meko zabaci.

O M 116 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Specifièna konstrukcija monta e. sama daje kontru. strunu treba opustiti. a sa njim i cevèicu u sredini olova. zadnja perla udara u olovo i koèi ceo sistem. bez ikakvog otpora da ponese mamac.Boili sa slagom 125 gr 150 gr 200 gr 100 gr 200 gr 175 gr slag u prahu pirinšano brašno kazein sojino brašno hrana za ptice griz + 3 jaja Shocker rig va interesantna monta a se koristi na vodama gde je dno èisto i gde nema moguænosti da se riba upetlja u panjeve ili travu. kako bi riba nesmetano mogla. Nakon zabacivanja i smirivanja sistema. kada riba povuèe mamac. Pri tome.

Da bi ovo pravilno uradili. Na to mesto postavite gumenu perlu. dok druge dve kao i vrtilicu na koju se kaèi predvez treba ostaviti kliznim. ova monta a radi pravu stvar. U A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 117 . a te ina olova 50 do 100 g. a pri tome je dno prekriveno debelom naslagom mekog mulja. na upredenoj struni æe ostati jasan trag do koga je upala u mulj. Potrebna vam je cevèica koja nije glatka. Perlicu do olova treba zalepiti. prvi put zabacite sistem i ostavite ga oko 30 minuta.Boili sa sardinom 300 gr 200 gr 150 gr 350 gr sardina hrana za ptice krvna plazma sojino brašno + 3 jaja Long range silt rig koliko je potrebno baciti na izuzetno veliku daljinu. Du ina predveza je 10 do 20 cm. Taj komad mora biti minimalno one du ine koje je mulj dubine. Gornja gumena perla treba da se postavi na dubinu mulja. kako bi se mulj zadr ao u tragovima na njoj i kako bi znali gde da pozicionirate perlu. navuèete komad silikonske ili plastiène cevèice. Bolja je varijanta da na kraj strune. Nakon laganog izvaèenja.

u suštini klizeæeg sistema. P rednost ovog. Ispod stopera se mo e postaviti i mala perla. Mrtav keder ili parèe bi se prilikom zabacivanja umotali o glavnu strunu i ne bi bili atraktivni. Osnova sistema je lift koga èine dve od 3 do 6 cm u preèniku velike kugle stiropora. Olovo treba da je dovoljno teško. Vrlo je bitno da se kroz centar kugle provuèe komad cevèice. je da se postavljanjem stopera. kako bi struna lako mogla da klizi. Na slici levo dat je izgled postavljenog sistema. Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . mamac pozicionira na N 118 Ovaj sistem je prevshhodno namenjen lovu sa ivim kederom. da se ne desi da stoper zaka e. kako bi onemoguæilo kedera da ga pomera i eventualno umrsi.Dubinski ribolov The Keith Lambert CAT-O-COPTER taèno eljenu dubinu. Kugle æe se popeti po najlonu sve do stopera.

Na kraju se postavlja udica. Na taj naèin se mogu kaèiti vrlo meki mamci. a nakon nje gumena ili silikonska cevèica. Na kraj strune postavlja se stiroporna kuglica. Stiroporna kuglica podi e mamac i èini ga plutajuæim. Podvez mo e biti monofilament. ali i upredena struna. koji bi se raspali ukoliko bi se koristile druge monta e. Ova dva elementa imaju zadatak da saèuvaju od ošteæenja vrtilicu i strunu prilikom zabacivanja. Te ina olova je od 50 do 100 g. Vrlo je bitno da izmeðu vrtilice i olova postavite perlicu (bli e olovu) i komad silikonske ili gumene cevèice (ka vrtilici). Glavna modifikacija je oznaèena strelicom. Silikonska ili plastièna cevèica se postavlja unutar mamca. Udicu treba prilagoditi mamcu koji se koristi.Link rig va monta a je varijacija na temu running riga. O J Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 119 . Namenjen je lovu grabljivih riba na vodama sa izuzetno mekim dnom.

“Uptide” rig

bi se sama monta a bolja shvatila.

U

ptide tehnika je detaljno objašnjena u delu o ribolovnim tehnikama. U ovom tekstu date su slike kako

O
120
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Pop up deadbait rig
koliko elite da mrtav mamac prezentujete kao plutajuæi, ovaj sistem æe vam to i omoguæiti. Da bi sistem pravilno funkcionisao unutar mrtvog mamca potrebno je postaviti komad plute, stiropora ili nekog drugog plutajuæeg materijala koji æe je podiæi sa dna. Takoðe, dobro je malom gumicom za tegle ili komadom konca, privezati drugu trokraku i podvez na mestu repnog su enja mrtvog mamca.

U

0
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

121

Arsley i feeder rig

prihranjuje. Pogodno je da olovo (arsley bomb) ima na sebi kopèu kako bi se na licu mesta moglo menjati, a da se ne prekida veæ postojeæi sistem. Ukoliko elite dalje zabaèaje, treba postaviti te e olovo i obrnuto. Ova monta a je slièna drugoj varijanti running riga, kod koga se ne postavlja kopèa na olovu. Umesto olova moguæe je postaviti hranilicu i onda se ta monta a naziva feeder rig. Kada se struna provlaèi kroz hranilicu, kao što je sluèaj na slici tri, monta a se naziva In-line feeder rig.

A

rsley rig se koristi na rekama i jezerima, na mestima gde se prethodno i u toku ribolova dodatno

89
122
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Paternoster rig

O

va monta a kod nas pokriva preko 70% sluèajeva kada se montira predvez iznad olova.

Iako je izuzetna u onim sluèajevima kada je dno reke ili jezera obraslo travom, ipak treba upoznati i ostale naèine monta e. Pored monta e prikazane na slici, moguæa je i varijanta sa hranilicom.

B

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

123

K ao što paternoster monta a pokriva veæinu monta a iznad olova. Kako je ovde olovo nepomièno. Daje dobre rezultate kada je dno muljevito i kada riba uzima agresivno mamac. link leger monta a pokriva veæinu de 124 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . ova monta a se naziva i monta a sa nepomiènim olovom.Link leger rig monta a ispod olova.

Barbel rig
arbel rig je specijalno razvijen za lov mrene. Na osnovnu strunu nosivosti od oko 2,7 kg, postavlja se udica. Prilikom monta e udice potrebno je postaviti i dlaku, kako bi se na nju postavio komad mesnog nareska ili sira. Na oko 40 cm iznad, potrebno je postaviti predvez du ine 30 cm i na njega treba postaviti hranilici namenjenu zrnastoj primami. Hranilicu treba napuniti konopljinim semenom. Prvih 5 do 10 zabaèaja vrši se u kontinuitetu, kako bi se napravio tepih od konoplje, a nakon toga se zabacuje namamèena udica.

B

]
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

125

Feeder helicopter rig
rlo dobra kombinacija helikopter monta e sa hranilicom je data na slici ispod. Du ina predveza na kojima su udice je oko 15 cm, dok je du ina strune od vrtilice do hranilice 36 cm. Treba obratiti pa nju da se donji i gornji predvez u opuštenom stanju ne dodiruju. U suprotnom, broj mršenja prilikom zabacivanja je znatan.

V

[

126

Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Zender rig
ender ili smuðaroška monta a je prvenstveno namenjn lovu ove vrste ribe. Meðutim, nije retkost da se na nju uhvate i bandar, štuka ili som. Kod pravilne mota e na kraj strune postavlja se alkica, gumena ili plastièna perlica i vrtilica. O alkicu se kaèi tanak najlon du ine oko 1 m nosivosti od 9 kg. Za kraj tog najlona pove e se olovo te ine 50 do 100 g. Na vrtilicu na glavnoj struni postavlja se struna, a ukoliko se oèekuje štuka sajlica, nosivosti 7 kg, na èijem se kraju vezuju dve trokrake udice br 12. Rastojanje meðu udicama zavisi od velièine kedera koji se koristi. U ovoj metodi mo e se koristiti iv ili mrtav keder, kao i parèe.

Z

l
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

127

Float paternostar rig
ve su varijante ove monta e namenjene lovu grabljivica. Prva na slici je monta a sa promenljivom dubinom. Dubina se šteluje pomeranjem komada plute ili stiropora po osnovnoj struni. Komad se fiksira sa po jednim olovcem sa obe strane. Druga varijanta je kombinacija dubinske metode i metode sa plovkom. Izuzetna je kada riba stidljivo grize, jer koristi plovak kao indikator.

D

I
128
Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin

Obratite pa nju da mamac uvek bude iv i atraktivan.Bottle rig koliko sa obale elite da lovite krupne somove. Kamen kojim optereæujete plastiènu bocu treba da je dovoljno te ak. kako bi meki najlon izmeðu glavne strune i kanapa kojim je on vezan za bocu. pukao kada riba uzme mamac. ovaj metod je dobar. U W Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 129 . Ne urite sa kontriranjem.

moguæe je podesiti dubinu na kojoj æe se pokretni predvez pomerati. Kao osnovna struna se koristi ona nosivosti od oko 7 kg.Free running paternoster rig va varijanta paternoster monta e je izuzetna na terenima koji su obrasli niskom travom ili plitkim muljem. Ovaj sistem se pre svega koristi kod lova ivim mamcima. O + 130 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Potapajuæim plovkom. a nešto slabija za povezivanje olova. a da ne kaèi dno.

Monta a sa odstojnicima dstojnici su ièani elementi. O K Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 131 . kaèeæi se za strukture i travu na dnu. pri èemu dr e konstantno odstojanje. Mana odstojnika je što je nemoguæe napraviti klizni sistem. Takoðe. koji onemoguæavaju mršenje predveza i podveza za glavnu strunu. odstojnici umeju da prave probleme prilikom izvlaèenja. koji bi pru ao mali otpor pri uzimanju mamca. Nekoliko varijanti monta a sa odstojnicima dato je ispod.

Olovca se po pravilu rasporeðuju na više mesta ispod plovka. Koriste se M 132 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .Mach ribolov River & canal rigs eè ribolov se odlikuje vrlo finim monta ama. Koriste se izuzetno tanke strune i sitne udice.

Èetvrta monta a se koristi na rekama izuzetno jakog toka. Podvez je uvek tanji od glavne strune. koja pozicioniraju oliveti na pravom mestu. Obratite pa nju da se ispod i iznad olivetija postavlja po jedno malo o l ovo . Ovde treba obratiti pa nju na stoper iznad grupe olovaca. Najzad. Neophodan je specijalni plovak koji boèno daje vrlo mali otpor vodi.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 133 i sitne mikro-vrtilice. peta monta a se koristi na kanalima. gh . Druga monta a se koristi kada se na mestu pojave krupnije i sna nije ribe. T r e æ a monta a koristi oliveti olovo.rekama i jezerima. Prva monta a se koristi kada rade vrlo sitne ribe i kada mamac uzimaju posebno oprezno.s to p e r. koje odvajaju glavnu strunu od podveza. U ovom delu su predstavljeni oni sistemi koji se koriste u ribolovu na tekuæim vodama .

Lake rigs ezerska voda je mirna. J 134 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . pa je plovkarenje na njoj mnogo jednostavnije. U ovom tekstu date su neke karakteristiène monta e za ovu vodu.

Kada se u toku pojave krupnije ribe.Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 135 Prva je klasièna monta a. Druga se koristi kod lova uvek plašljivih bodorki. Èetvrta monta a opisuje naèin kaèenja oliveti olova. koristite poslednju. Treæa je odlièna kada se na dnu plasira mamac za jato deverika ili babuški. Najzad. sedmu monta u. Peta se koristi kada su ribe izuzetno oprezne i kada su im grizovi jako slabi. f . treba koristiti veæe plovke i šestu monta u. kada se oèekuje šaran.

najlon od vrha štapa do plovka mora biti nategnut svo vreme. Ova niska sigurno dr i mamac priljubljen na dnu i ukupna te ina treba da je dupla nosivost plovka.Plovkaroške tehnike Stret-pegging rig va plovkaroška monta a se koristi u tekuæim vodama. Kako plovak ne bi tonuo ispod površine. Bitno je da je plovak namešten na duplu dubinu vode. postavlja se niz olovaca te ine 0. O M 136 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . Na oko 20 cm od udice.40 g.

kod koje je vrlo bitno da je ceo sistem malo jaèe optereæen od nosivosti samog plovka. Kada riba uzme mamac. kada je tok vode br i i uopšte u tekuæim vodama. Sistem zabacite nizvodno i pustite da se smiri.Lay-on rig imi. jasno æe se videti indikacija na plovku. Na maloj slici je data druga varijanta ove monta e. Nakon toga podizanjem vrha štapa postavite ga u polo aj prikazan na slici. kako bi se formiralo koleno na najlonu. Z A Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 137 . ovaj metod je dosta uspešan. Ova metoda je dobra za sve ribe dna.

10. 2. tamo gde je dubina vrlo mala da bi se upotebio prethodni sistem. 138 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . pravilan raspored olovaca je od presudnog znaèaja za uspešnost. 3. 7. koristi se ovaj. 5. 7. brzo tone i dobro reaguje na trzaj. dobro reaguje na horizontalno vuèenje. Varijante date ispod sa leva na desno imaju sledeæe karakteristike: 1. još bolje uraðeno progresivno optereæenje. 8. kada je potrebno brzo spustiti mamac na dno.Pec-pec rig ada se lovi bela riba dugim teleskopskim štapom. 3. K 1. kod nas poznatim kao pec-pec. 9. manje osetljiva varijanta prethodnog veza. 5. ali daje jak otpor ribi i 10. 8. 4. 6. 2. kao i prethodno kada je vodena struja jaka. kada se lovi na dnu u brzim vodama. osetljivija varijanta prethodnog veza. 9. kao prethodno samo osetljivije. N 6. 4.

Najlon treba da je popušten.Drift-float rig vo je vrlo interesantna monta a. koje mo ete naèiniti od papira ili komada lake plastike. Kada se on pozicionira. na plovku. O de Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 139 . Ovim sistemom se mo e loviti u gornjih 1 m vode. Obratite pa nju na malo jedro. na sve vrste ivih i mrtvih kedera. Nakon zabacivanja sistema. sistem æe se pod uticajem vetra polako kretati u jednom pravcu. kao i na parèe. koja je u suštini poboljšanje balerine koja je namenjena vetrovitim uslovima. kako bi plovak doplovio do eljenog mesta. zategnite najlon što æe zaustaviti sistem.

Izuzetnu pa nju treba posvetiti prilasku vodi i maskiranju kako vas riba ne bi uoèila. Kao mamac se obièno koristi hlebna pahulja ili korica hleba. Primamljivanje treba da bude prisutno i to samo plutajuæim mamcima. riba èini izuzetno jak udarac pa je potrebno da budete spremni. Obratite pa nju na plovak. On sam bez dodatnog optereæenja zauzima pravilan polo aj.Surface rig od nas se šaran vrlo retko lovi na samoj površini. Struna se provlaèi sa gornje strane. Kompletna oprema mora biti zadovoljavajuæeg kvaliteta. Meðutim. Indikacija trzaja je potapanje plovka. ilava i èvrsta. U trenutku uzimanja mamca. ova metoda je izuzetno èesta i uspešna i potrebno joj je posvetiti pa nju. K J 140 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

ovo je monta a koja vam to mo e omoguæiti. Olovo treba da je oko 60 g. Vrh štapa tako treba podesiti. da struna sve vreme stoji van vode. Razlog je što je gotovo nemoguæe prihraniti mesto na površini ukoliko je voda tekuæa. lov na površini je najefikasniji na mirnim vodama.Beachaster rig koliko elite da lovite na površini sa klasiènim priborom. Ipak. a da se mamac naðe na samoj površini vode. Umesto specijalnog plovka. U C Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 141 . ovde se koristi klasièni štukaroški plovak. kako bi osiguralo da ceo sistem miruje i pod uticajem vodene struje.

na najlon se postavlja olovo adekvatne te ine. Nosivost plovka zavisi od velièine kedera. Da bi se spreèilo preterano šetanje plovka. Najveæi problem kod ove monta e je da je izuzetno osetljiva na vetar i tok vode. Ukupna du ina strune od dna plovka do vrtilice ispod olova treba da je od 60 cm do 1 m. Ispod olova postavlja se podvez sa sajlicom i trokrakom udicom. B alerina je najpoznatija i najkorišæenija pokretna monta a kod nas namenjena lovu grabiljivica. Sistem se sastoji od jednog veæeg plutanog ili stiropornog plovka velike nosivosti. Meðutim. W 142 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .Balerina rig posebno štuke i bandara. kada vetar ne duva ili duva od obale ka èistoj vodi. ova monta a ima izuzetne uspehe. Du ina podveza treba da je oko 30 cm. na mirnim vodama.

K ao što je balerina najkorišæeniji pokretni sistem. Prvi sistem se mo e koristiti za sve mamce. Mo e se koristiti na svim vodama. bez obzira na vremenske uslove i dubinu vode. Radnu dubinu . Ova j predvez ima samo najveæu dubinu. dok desni sistem ima smisla samo kada je mamac iv. odreðuje sama riba keder.Fixed float rig najpoznatiji nepokretni sistem. postoji varijanta sa pokretnim predvezom. Pored fiksnog naèina vezivanja koji je pokazan na levoj slici. koja se podešava polo ajem olovnog graniènika. tako je fixed float (sistem sa fiksnim plovkom) 0 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 143 .

Wasser ball rig asser kugla se mo e koristiti u svim monta ama koje su predstavljene do ovog trenutka umesto svih plovaka velike nosivosti. dok je drugi u suštini fixed float rig. Ovde su data dva vrlo interesantna veza sa wasser kuglom. Prvi levi je slièan surface rig-u. wasser kuglu ne treba koristiti. jer je indikacija blagog trzaja vrlo slaba. Prednost wasser kugle je da se vrlo lako mo e pomerati po struni i bez dodatnih stopera mo e vršiti funkciju klizeæeg plovka. U onim situacijama gde je potrebno videti i najmanji titraj plovka. Wasser kuglu treba koristiti onda kada je griz ribe odluèan. W W 144 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin .

prva je a fiksnim.plutajuæa-neutralna perlica Bolognaese rig olognaese tehnika se koristi na brzim tekuæim vodama. B M Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 145 . a druga je sa klizeæim plovkom. Odve su date dve monta e.

T B 146 Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin . druga kada je potrebno zabaciti daleko.Waggler rig ri waggler monta e prikazane ovde pokrivaju sledeæe sluèajeve: prva lov na kanalima i jezerima bez vetra. a treæa je posebno osetljiva na trzaj i pogodna kada ribe stidljivo grizu.

za teško dno i za duboku vodu.Muvanje Moveing dead bait rig ehnike muvanja i d igovanja su prikazane u prethodnom poglavlju. za èisto dno i za duboku vodu. Mrtva ribica se mo e podiæi od dna ukoliko se u njeno telo ubaci komad plute ili stiropora. te æe ovde biti prikazane neke karakteristiène metode postavljanja mrtvog mamca na udicu. Tu je objašnjeno da su same tehnike vrlo sliène. T Q Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin 147 . Levi niz slika predstavlja monta e za teško dno. koji se mogu koristiti u ovim tehnikama. Desni niz slika predstavlja monta e za èisto dno.

Struna od glave do udice je od 30 cm do 1 m. Texas rig . Carolina rig .Varalièarenje Jig rig a montiranje silikonskih varalica na udicu mo e se koristiti veæi broj metoda.koristi se za lov na dnu. Kuglica izmeðu olovne glave i silikonske varalice pri pomeranju mora da slobodno osciluje.odlièan za vertikalno pecanje.poboljšani prethodni. Ovaj razmak treba da je 30 cm. kako bi proizvodila zvuk i izazivala ribu. meðutim svaki ima svoje ime i svoje specifiènosti. Ribu izaziva vibracija silikonske varalice. Tex-posed rig . Sve su ovde nazvane jednim imenom jig rig. Florida rig .pogodan za teške i travnate terene.odlièan za lov u travnatim d epovima. Doodle rig . Z A B C D Florida rig Doodle rig Carolina rig Tandem rig Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Texas rig Tex-posed rig 148 . bolje kaèi ribu.

ispred silikonske varalice ve e se fantastièna mušica ili strimer.za pecanje u srednjim i gornjim slojevima. Swimming worm rig . Split shot rig . Udica je okrenuta ka gore. Mo e se opteretiti ispred varalice ili po sredini. Wacky worm rig .udica se postavlja po sredini silikonske varalice. Na strunu se dodaje niz sitnih olovaca.za bistre brze vode. U ovom drugom sluèaju tone horizontalno. Bez obzira koju monta u koristite. Sistem bez ikakvog ote anja.Zamena za carolina rig.za bistre stajaæe vode. Weightless worm rig .Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin Ribolovni sistemi 149 Tandem carolina rig . Carolina jig rig . kada mamac treba brzo da tone.dvostruki carolina rig. Ovakva varalica tone polako u velikim lukovima.se dobija kada se koristi daleko veæa varalica nego što je udica i ote anje. kada se koristi lak pribor. Jig glava je izuzetno mala i laka. Mojo rig . Carolina jig rig Mojo rig Split shot rig Leadhead rig Weightless worm rig Wacky rig UV Swimming worm rig . bitno je da je ona dobro balansirana i da varalica ne izgubi svoju prirodnu ivahnost. Leadhead jig rig .

odnosno na 51 UHF kanalu.co.yu Radio Televizija "LASTAVICA" emituje radio program od 1992. ekologiju i turizam na vodi email: w w w. godine i to na frekvenciji FM 107.2 MHz.com Èetvrtak 18:00 . koji mamac upotrebiti. http://www. priprema i vodi Zoran Stankoviæ .150 Ribolovni sistemi Sponzor poglavlja:Ribolovaèki magazin RibolovaŁki magazin Revija za sportski ribolov. kakav pribor izabrati dru ite se sa nama i sigurno æete uæi u zanimljiv svet ribolova.lastavica.ribolovacki-magazin. godine.Utorak 13:00 r Emisija namenjena svim ljubiteljima prirode i ribolova. ako vas interesuje koja riba "radi". a televizijski od 1997.

III deo: Ribolovni pribor 2 .

063/73 00 78 mob. 063/615 860 e-mail: doo"MIKS-SAL" Svetog Save br. udice. strune.yu e-mail: zov@eunet.co. mašinica i štapova u zavisnosti od vrste ribolova.zov.yu . 5 . O tel/fax: 035/321-064 mob. U ovoj knjizi daæe se najkraæe i najneophodnije informacije vezane za izbor olova. 5 L O V----RIBOLOV----SPORT prodavnica LASER Revija za ljubitelje prirode http://www.Predgovor III delu vo poglavlje je nastavak II poglavlja knjige “Tajne ribolova” u kome su obraðeni: ploci. èuvarki i meredovi. èvorovi.

Velièine ovih olovaca su standardizovane i date su im oznake. Ova olova su obièno u obliku loptica i štapiæa i njihova masa se kreæe u granicama od 0. soma i druge krupne ribe na velikim udaljenostima ili modernim metodama u kojima olovo slu i i za davanje inicijalne kontre ribi.Olovo amena olova je da omoguæe plasiranje mamca na adekvatnu. postoji još jedan tip olovnih ote anja koja se kaèe direktno na vrat udice. Uobièajene mase olova za dubinski ribolov su od 15 do 60 g. namenjena lovu šarana. Ovo posebno va i za pljosnata kutijasta olova. Koriste se obièno za tehnike povlaèenja i kotrljanja. Mana ovih olova je što prilikom izvlaèenja lako mo e doæi do njihovog kaèenja za podvodne strukture. Aerodinamièna. ali su na dnu prilièno statièna.89 g. kada se lovi silikonskim var- N 153 . kutija (paralelopipeda i trapeza). ovde æe biti data izuzetno potrebna tabela. Kao što se krupnija olova koriste pri dubinskom ribolovu. gde se u toku ribolova mamac pomera.04 g pa sve do 1. eljenu daljinu i da daju potrebnu te inu samoj monta i kako bi joj omoguæila funkcionalnost. mada se mogu naæi i posebno teška olova i do 100 g. bolonjez i ostalim plovkaroškim tehnikama. Kako se u literaturi èesto mogu naæi njihove oznake. duguljasta i obla olova mogu se baciti na veliku udaljenost. ali vrlo loše stoje na samom dnu. Pored klasiènih olovnih ote anja. ali su najpoznatija ona u obliku: bombi (suza). bureta (valjka). lopte i glave metka. Postoji bezbroj razlièitih oblika olova. Sa druge strane. sitnija olova (olovna saèma) se koriste kada se lovi na plovak mach. kutijasta olova i olova u obliku bombe (Arsley) pru aju veæi otpor pri letu kroz vazduh. ali ne i masa.

27 No9 0.13 SG 0.27 No3 0.22 No10 0. U nas su to poznate jig-glave. DE .22 No4 0.18 BB 0.29 No8 0. Na taj naèin saèuvaæete ivi svet oko voda.13 (u gramima) (u gramima) Oznaka No7 Te ina 0. ukoliko ne mo ete doæi do takvih ote anja. Njegova osobina da se nagomilava u organizmu.15 No6 0. Jig-glave mogu imati razlièite oblike u zavisnosti od metode za koju su namenjene.154 Ribolovaèki pribor 2 alicama. Zato savetujem svima da koriste savremena ekološka ote anja izraðena od netoksiènih materijala.39 metabolizam ne mo e izbaciti. eleo bih da uka em na èinjenicu da je olovo izuzetno otrovno za sav ivi svet. jer ga Oznaka No0 Te ina 0.18 No5 0.29 No2 0.15 AAA 0. Ipak.39 No1 0. èini ga još opasnijim. pazite na svako olovce koje vam ispadne na obali i trudite se da ih nakon pecanja sve pokupite.

Lepo slo ena struna se ne mrsi pri otpuštanju. koji odvajaju dobre od loših modela. Veæi prenosni odnos garantuje veæu brzinu namotavanja strune. zbog velikog broja radnih sati. Namena mašinice je da omoguæi da se mamac zabaci na adekvatnu daljinu. Zbog veæe ukupne površine naleganja kod pu nog prenosa. jer je habanje mašinice izuzetno veliko. ovaj je dugotrajniji i otporniji na habanje. Izuzetno bitna namena mašinice je da precizno i pedantno slo i strunu na kalem. sem u sluèajevima kada je to tehnikom ribolova zahtevano. vrlo je redak i prilièno podi e cenu èekrka. a sa druge strane omoguæava dalje zabaèaje posebno lakših mamaca. Sem ukoliko ste zahtevni ribolovac i volite da umarate ribu okretanjem ruèice u oba pravca. bez upotrebe koènice. Meðutim. nije vam potreban pu ni prenos. i oni koji ele da se bave modernim šaranskim ribolovom.mo e biti izraðen u obliku pu a i u obliku tanjira. ugraðena koènica u mašinici.pokazuje koliko puta æe se okrenuti špulna dok vi okrenete jednom ruèicu. pri èemu kontroliše strunu i ne dozvoljava da se višak strune naðe slobodan. jer ova tehnika zahteva odreðene moguænosti mašinica. Pri izboru mašinice treba se usredsrediti na neke detalje. • prenosni odnos . adekvatno podešena vrši pravilno i konstantno umaranje ulova. Najzad. Posebnu pa nju pri kupovini treba da obrate oni ribolovci koji ele da se bave varalièarskom tehnikom. Odnos vam je bitan samo ukoliko lovite varal- R 155 . • prenosni mehanizam . zbog skuplje izrade.Mašinice ibolovaèka mašinica ili èekrk je bitan deo svakog ribolovaèkog pribora i sistema.

Po obliku najèešæe se razlikuju plitke i dugaèke špulne (namenjene dalekom izbacivanju lakih tereta) i duboke i kratke špulne (namenjene dubinskom ribolovu. dok ona odlazi od ribolovca izvlaèeæi strunu. Lepo slo ena špulna omoguæava daleke zabaèaje i ne dozvoljava da se struna upetlja ili zaglavi na špulni. ovaj mehanizam vam nije potreban. Ukoliko se ta le išta u mašinici prošire dolaze do lufta osovina. Obratite pa nju da se svi zupèanici i le aji oslanjaju na kuæište.omoguæava ribi da slobodno izvlaèi strunu sve dok ribolovac ne kontrira. XY . Mora biti tako podešena da ne dolazi do loma štapa ili pucanja strune usled sile koju riba izaziva. koje je potrebno baciti na veliku daljinu.156 Ribolovaèki pribor 2 ièarskom tehnikom i u tom sluèaju odnos mora biti bar 1:5. • špulna . • koènica . usled pucanja strune ili ošteæena opreme. kao i kada lovite upredenim strunama. Sem ukoliko ne lovite modernim šaranskim ribolovom. Najèešæi modeli su sa tri le aja i oni imaju pored le aja u glavi i jedan na kraju glavne osovine i jedan na voðici strune. Danas svi modeli imaju bar jedan le aj. • sistem za slobodni hod špulne .se danas izraðuje od aluminijuma ili od karbonskih materijala. Namena koènice je da umara ribu. Tehnološki najnapredniji sistem za slaganje strune je “Worm Shaft” kod koga se struna sla e unakrsno.je vitalan deo svake mašinice. Veæi broj le aja od tri. Veæina proizvoðaèa svoj proizvod oprema dvema špulnama: grafitnom i aluminijumskom.omoguæava ravnomerno namotavanje strune po celoj površini špulne. • kuglièni le aji .omoguæuju ravnomeran i miran rad mašinice. Aluminijum je skuplji i èvršæi i ovakve mašinice su mnogo trajnije. gde je potrebna velika rezerva strune). Minimalno je potrebno da se le aj nalazi u glavi rotora na glavnoj osovini. Veæina ribolova koènicu ne koristi ili je koristi nepravilno. Ovaj sistem je bitan ukoliko se odluèite za varalièarsku tehniku. posebno ukoliko lovite sa lakim mamcima. èešæe neopravdano di e cenu nego što podi e kvalitet èekrka. dovešæe do sigurnog gubitka svakog malo krupnijeg ulova. • kuæište .slu i da se na nju namota struna. • sistem za slaganje strune . Potpuno zategnuta koènica.

je štap od dva ili više delova kod kojih se jedan deo natièe na drugi. Mana im je relativna krtost i veliki broj spojeva. za razliku od teleskopskih koji moraju biti šuplji. bolonjez štapovi i mach štapovi realizuju kao teleskopski štapovi. sa velikom varijabilnosti osobina. kao i za veliki broj štapova sa paraboliènom krivom savijanja. Fiberglas štapovi su elastièniji. (izuzetno su osetljivi na upadanje peska izmeðu spojeva) Obièno se štapovi bez sprovodnika du ina od 2 do 7 m. Mešavina karbona i fiberglasa je kompromis izmeðu cene i kvaliteta i veæina štapova na tr ištu spada u ovu grupu. Mana im je velika N 157 . amortizuje udare ribe i u kombinaciji sa mašinicom vrši umaranje ribe pri izvlaèenju. karbonska vlakna su lakša od staklenih vlakana (fiberglas) i koriste se za duge štapove ( od 5 pa do 12 i više metara) i za one štapove koje je potrebno dugo dr ati u ruci. Zbog manjeg broja spojeva i moguænosti izrade punih delova ovi štapovi su jaèi i trajniji od teleskopskih. signalizira trzaj ribe. Mogu biti i puni i šuplji. jeftiniji i te i. karbonskih vlakana i njihove mešavine. jaèi. Karbonska vlakna (pogrešno nazvana grafitna) èine veliku grupu razlièitih materijala. onda kada štap nije potrebno dugo dr ati u ruci i kada nije potrebno da budu du i od 5 m. Uglavnom se koriste za dubinski ribolov.kod kojih se jedan nastavak uvlaèi u drugi. Po svojoj konstrukciji štapovi mogu biti: • teleskopski .Štapovi amena štapova je da omoguæi precizno plasiranje sistema. Prednost ovih štapova je mala transportna du ina. Generalno gledano. • štek . Moderni štapovi se izraðuju od fiberglasa.

Pri izboru adekvatnog štapa treba obratiti pa nju na sledeæe karakteristike: • du ina štapa .C.) .) .6 gr. potrebno je T. Te ina bacanja se daje u vidu opsega vrednosti..158 Ribolovaèki pribor 2 transportna du ina. 30-60g. štekom od 3 do 14.C.4 do 3. za mach tehniku 3. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453..pokazuje kako se štap saviju ukoliko se optereti optimalnom te inom.akcija “C”) i kompletnom du inom od rukohvata (spor štap . za varalièarenje iz èamca 1.5 do 7 m.je karakteristika parabolik štapova.6) i pomno iti sa 5. a sa obale od 2. 20-40g. (npr. pretvoriti u grame (mno enjem sa 453. • te ina bacanja (T. ukoliko štap stoji paralelno sa zemljom. prvom i drugom treæinom (umereno brz štap . prvom treæinom (brz štap .6 m.5 m.) • akcija štapa .akcija “B”).C.yu . petvorili u T. 10-30g.4 m.ukoliko lovite štapom bez sprovodnika du ina je od 1.6 m i za moderni šaranski ribolov od 3.6) i podeliti sa 16. Pokazuje koliko treba da bude te ak teret koji okaèen za vrh štapa savija isti pod pravim uglom. 5-25g. Radio 021 radio koji povezuje ljude http://www.B.5 m. Da bi T.je ona optimalna te ina sistema za koju je štap predviðen. 50-100g.radio021.akcija “A”).co. Najdu i štapovi šteke mogu biti dugi i 12 i više metara. za bolonjez tehniku koriste se štapovi od 2. Štap se mo e savijati samo vrhom (brz štap . Jedna libra ima te inu od 453..6 do 4. • test kriva (T.9 m.8 do 2. 100-250g.C..3 do 3. Ukoliko elite da izraèunate kolika je idealna nosivost strune nekog I karbonskog štapa potrebno je T.parabolik).4 do 3. Izra ava se u librama (lb).B.

IV deo: Tipovi ribolova u zavisnosti od terena .

U ovom delu biæe objašnjene neke specifiènosti vezane za lov na jezerima.Predgovor IV delu potreba ribolovnih tehnika i sistema zavisi od tipa vode na kojima se lovi. U engleskoj literaturi ova tematika se naziva jedinstvenim imenom “watercraft”. lako æete primetiti mesta gde ribe dolaze do površine. Ako idete na slepo. to su obièno i dobra mesta za lov. probajte sa nekim opšte prihvaæenim mamcem ( mesni crviæi ili gliste). U PRVI HRVATSKI MJESE¨NIK ZA SPORTSKI RIBOLOV . Ukoliko se na vodi naðete predveèe ili rano ujutro. Skoncentrišite se na one vrste kojih ima najviše. Ovaj termin u suštini oznaèava poznavanje karakteristika voda i ivota u njoj. pa po ulovu se skoncentrišite na dalje pecanje. Kada krenete na neku vodu treba imati na umu oje ribe u njoj uopšte ive. rekama i kanalima u zavisnosti od njihove velièine i doba godine.

linjake i deverike do 1.Jezera ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe. ali su one moguæe. Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra. Naime. koja je u tekuæim vodama malo bitna. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled.2 kg. Kako su ove vode zapreminski male. Lov na jezerima N Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna. bodorke. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe.4 kg i crvenperke. potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom. sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. obratite pa nju na pravac duvanja vetra. kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta.45 kg. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3. meðutim kada ovaj sloj priðe obali. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. babuške i bandare do 0. on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru. ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Male bare 161 . a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine.

u kojima ima šarana i linjaka. Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima). potièu od ribe koja rije dno. kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica. Ovo je varijanta dubinskog metoda. Sitni mehurovi potièu od linjaka. budite oprezni sa primamom.162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe pomera. a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe. Generalno gledano. veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama. Dohranjujte èesto i pomalo. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. sa proleæa uz travu gde se mresti. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler. a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. Uradite to što tiše i pa ljivije. Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti. pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. mesni crviæi. . treba koristit freeline metod. jer æe vas ribe osetiti. deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran. a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. kukuruz šeæerac i gliste.

U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo. i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu. sa puno kaskada i prepreka na dnu. ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. da u trenucima kada duva vetar. Mala duboka jezera . Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda. Za lov šarana. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode. Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi. Odavde treba zakljuèiti. na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom. treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda. pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem.ciglane i šljunkare . dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Pored slike dna. Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu. sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi. Ukoliko lovite bodorke. kada su gornji slojevi vode prehladni. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni. a sve pliæa ka centru. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar. kada treba iæi na suprotnu obalu. imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163 Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali. babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Dakle.

Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. kao i kod svake prepreke na dnu. pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. odluèite se za adekvatan dubinski pribor. hleb i mesne crviæe. crnu glistu. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu. mesni crviæi. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme. glista i konoplja. Na ovakvim vodama. a krupniji bli e dnu. durbaka ili èikova. Gradska veštaèka jezera . obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. kasteri. Voli sunèane intervale dana. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. Somovi. ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”. Kada birate mesto. U smiraj dana i noæu. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. kako nema ljudi na obali. meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kod nas ima dosta gradskih jezera. i u senci. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima. koja su veæinom nastala veštaèkim putem. lako æete naæi dobre pozicije. karaši. a kao mamac koristite d igericu. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. a kao mamac dobro su se pokazali boili. Kao mamac koristite ito. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. Mo ete probati i varalièarenje. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. U nekim od ovih voda ima i štuka. ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. Kada u vodi ive i štuke. kukuruz. Ukoliko lovite soma. obratite pa nju na ostale ribolovce. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku.

Takoðe. tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture.nastale akumulaciom vode. • potopljene strukture .privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari. • originalan tok matice . ukoliko je izuzetno toplo u toku dana.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165 mali plavac. tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. riba se više hrani predveèe i u toku noæi. Kada duva blagi vetar.dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda. U priobalju. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba. linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku.je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine. ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu . • zid brane ili prelivnice . Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe. sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka. deverika.je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. dok šaran. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. belu ribu lovite finim pec-pec alati- Akumulaciona jezera . Leti. a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice . a voda ima najviše kiseonika. za vreme najveæih vruæina. mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. štuka. crvenperka ili karaš kao ivi keder. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera. odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate. a dubina najveæa. Lovite je na mesne crviæe i gliste. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu.

Lov iz èamca nudi niz prednosti. a kao mamac koristite durbaka. dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. crnu glistu. ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. pomeriti vaš èamac. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. Kada naðete pogodno mesto. Po vodi se kreæite što tiše. d igericu ili mrtvu ribu. dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe. pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima.166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe ma na mesne crviæe. dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. ona æe ipak vremenom. koji slu e kao orijentiri. To je iz èamca lako. hleb i ito. Lovite ga varalièarskim metodama. od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. kako bi minimalno uznemirili ribu. jigovanjem. mrtav ili parèe) sa obale. a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali. a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista. kao i kod podvodnih prepreka. potrebno je da se tu i usidrite. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. Štuku lovite varalièarenjem. mo ete probati metode kotrljanja i zastavice. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova. rovca. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice. U brzim delovima vode. Pretra ite što veæi prostor. dve tehnike Lov iz èamca . Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama. gliste. uz uticaj strujanja vazduha nad površinom. jer ste mobilni. Svakom mestu kome odredite dubinu. èamca ili brane i ustave. muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama.

ako je moguæe pecati. pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. Ukoliko je vetar umeren. u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar. najdublji delovi vode i stara korita. Štuka. jer se ribe još nisu povukle na mirovanje. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu. Kedera æete vrlo teško naæi zimi. Lov sa jeseni Lov zimi . Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. na mestima gde raste vodena trava. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167 daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Ipak. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. veæ se ubrzano hrane. pecajte u najdubljem delu. Takoðe birajte sunèane dane. bandar. nemojte menjati mesto. Kada duva jak vetar. buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. to mo ete raditi po celom jezeru. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. ukoliko je gornji sloj hladniji. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. kao i pumpne stanice na obali. Tu su i zidovi brana i prelivnica. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Generalno gledano. Kada ulovite jednu. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC. pecajte u priobalju. spremajuæi se za predstojeæu zimu. deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov. bodorka. Jesen je interesantna za lov. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva.

Ne vole preterano hladne dane. durbakom ili glistom daju odliène rezultate. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. U starom toku i uz prepreke na dnu. kukuruz šeæerac. ali i dece i omladine. Uvek su u jatu. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera.net . Mamac mo e biti hleb. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika. a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br. Ukoliko lovite dubinskim metodama.drina-lo.org. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”. http://www.168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode. plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. 9. gh Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. Bodorku. marta 1950. ito. durbak i kasteri. jer se ribe zimi brzo zasite. u èijem je sklopu i klub ribolovaca. Primama treba da je vrlo laka i retka. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom. ali pretra uju mnogo manji areal. Kako je griz zimi slabiji nego leti. kada potpuno miruju. olovno ote anje smanjite na minimum.yu OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat. a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Zimi su uvek u jatima. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac".

kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. na mestima gde glavni tok potkopava obalu. posmatrajte površinu vode. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka. ribe lako putuju iz jedne reke u drugu. uvek obogaæujuæi broj vrsta. u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom). Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Brze. leti i sa jeseni. klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. bodorku. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom. koristeæi tehnike freelining. stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu . Mrenu. u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova. štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode. kao što su Dunav i Sava kod nas. èiste reke 169 . štuku. klena. Zimi se treba odluèiti za klena. na nizvodnim stranama ostrvaca.Reke eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. Lov na rekama V U ovim vodama mo ete naæi mrenu. bandara i reðe deveriku. troting. kleniæa. Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e. Bodorku. Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. Velike reke. posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom.

U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu.3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena. koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. U depresijama dna. Poslednji. U ovom delu toka. Meðu njom se èesto krije štuka. bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike. ravnièarske reke slabog intenziteta toka . lokvanj naseljava nešto dublje vode. bodorku i crvenperku. a sam pravac reènog korita je vijugav. mesta gde se dubina dna Spore. pa samim tim i najzanimljivije. Od mamaca koristite gliste. Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. koristite najlakši pribor koji funkcioniše. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. bodorku i štuku. Obavezno odredite dubinu toka. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. mo ete naæi mrenu. Nosivost strune mora biti bar 2. Tra ite mesta gde tok meandrira. Nemojte podceniti snagu reènog toka. ribe opa aju sve dogaðaje na obali. a od tehnika koristite troting. laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. Obale ovih reka su gusto obrasle travom. Olovca postavite bli e udici. durbake. Tra ite ih u mirnijim tokovima. Mesta obrasla Potamogeton sp.8 g.4 kg za ostale sitnije vrste. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. sve dubinske tehnike. Kada plovkarite. koristite Avon plovke nosivosti od 0.45 g do 0. pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. smanjiæe moguænost da oterate ribu. imaju najmanju dubinu. Plovkaroške. Prvi. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g. Buduæi da je tok ovde uzak. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. a 1. korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi. i Elodea sp. najmanji i najbr i je kod izvorišta. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov. Tihi pristup.170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe kleniæa. tehnike sa hranilicom. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena. a mesta bez trave odaju najdublje delove toka. hleb i kulju.

korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. Lovite ispod mostova. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi. Ispod vode. U njima se okupljaju bodorke. Uopšte uzev. mesta sa potpoljenim panjevima. kao i (depresije) udubljenja u dnu. u pliæim. klenovi. a ukoliko su èiste i pastrmke. bandari. bandari. skobalji i lipljeni. Male reke srednjeg intenziteta toka Velike mutne reke U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav. Ovo su omiljena mesta mrenama. bolognese tehnika. sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra. pritom se peni i puni kiseonikom. kleniæi. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor. Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom. varalièarenje. vo nja mamca po dnu. U njima ive bodorke. kleniæi i klenovi.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171 polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. kao i varalièarenje. najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. štuke. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova. muvanje. freelining. mrene. Ostrvca i druge strukture u vodi. kao i lak dubinski ribolov. ali i veliki broj njihovih pri- . U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni. tanke najlone. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. koje treba loviti na samoj površini predveèe. u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. a sa strane štuke i bandari. Kaskade su mesta gde se voda preliva. menjaju brzinu toka. mušièarenje. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima.

Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova.8 m.172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe toka. Koristite najmirisnije mamce. uz trsku i ševar. a bucov u gornoj polovini vode. koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu. iznutrice ili fermentisane itarice. posebno mesta gde se dno polako uzdi e. uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. Ovakve reke su staništa velikog broja riba. crven- Reèni kej i marine . Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. Ove lokacije rado naseljavaju deverike. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. kao i varalièarenje i muvanje. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka. Tu se danju nalazi som. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. Po pravilu. linjak. obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. plovkarenje. pa èak i salmonida. Mrene se nalaze u brzom toku. Kleniæi vole nešto br i tok. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju. tu su i crne gliste i pijavice. bodorke. a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija. pa dubina mora odmah do obale biti veæa. kao što su sir ili mesni narezak. kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao. na dnu. Bandari se nalaze na istom mestu. Kada birate mamac na ovim vodama. ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. onda razne vrste glista i mesnih crviæa. odakle vrebaju plen. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1.2 do 1. Na velikim i plovnim rekama. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba. sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini. Ukoliko kaèite ive mamce. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom. mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. Durbak je jedan od naj ilavijih. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški. sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti.

grabljivicama. Kod izuzetno aktivnih marina. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu. splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. bez obzira što oni više vole tekuæe vode. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom. beovice. Klenove tra ite na samim ulazima u marine. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova. gde vrebaju ribu iz zasede. štuki. štuke i bandari. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Brane i ustave . dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. ali veæe olovo. leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta. pa sve do 1/3 dubine. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto. dok za lov na dnu treba koristiti jedno. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Na samom dnu treba tra iti deverike. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. Plovkarenje je izuzetno efikasno. tra ite ih i ispod dokova i èamaca. gde love bodorke i drugu sitnu ribu. sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode. bli e reci. sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. na samoj površini . a sa hranilicom ostalim vrstama riba. pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173 perka. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama. bez obzira na dubinu vode. odnosno u toku godine. bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. sakrivene iza potopljenih struktura u vodi. kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima. Od tehnika lova u ovim vodama. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana. linjake i šarane.

dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. sir. hleb i kukuruz šeæerac. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen.174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. dubina bazena opada. mrene. crviæe. u najdubljim delovima Mlinovi . Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku. Meðutim. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. i varalièarenjem malim varalicama. dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak. Takoðe. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem. kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. Kako idemo više nizvodno. Deverike i šarani više vole mekše dno. Nizvodno od ovih mlinova. mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. jer je tu koncentracija hrane najveæa. gliste. Na ovom mestu se mogu naæi deverike. a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. malu mrtvu ribicu. stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima. u repu. skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima. metodama sa hranilicom na crve. Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. Površinsko strujanje je od prelivnice. lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere. kukuruz šeæerac ili durbaka. glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave. a lovite je sitnim varalicama i mušicama. mesni narezak. u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna. prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. tvrdo dno. Mrenu tra ite u samom bazenu. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb.

ribama pru aju odliènu zaštitu. Najbolje ih je loviti waggler metodom. lov iz èamca je neprikosnoven. kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. U ovom zatonu deverike rado zimuju. odakle vrebaju sitnu ribu. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena. jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. kriju se štuke. Na uskim rekama. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin. Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka. jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane.reèna ostrva Mostovi . meðu ševarom i trskom. u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Treba ih loviti kako dubinskom metodom. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. Bandari se okupljaju na ovim mestima. moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi. Ade . posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. uglavnom se koriste dubinske metode ribolova. u gornjoj polovini vode. koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. Pri dnu. tako i u najpliæim priobalnim delovima. ukoliko u zatonu ima dosta mulja. tako i varalièarenjem. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno. Treba ih tra iti kako na dnu. U ovom sluèaju. odakle vrebaju sitnu belu ribu. Linjak se nastanjuje na istom mestu. Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175 bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito. troting tehnika. Koriste se sve tehnike lova iz èamca. Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane. obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen).

deverika. Svako ušæe. dajuæi joj sigurnost. je obièno mnogo veæi. kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe. U njima se rado zadr avaju bandari. pritom menjajuæi tok vode. treba tra iti i štuku. Troting tehnika se koristi u br em delu toka. štuku ili bandara. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika. Ukoliko nema mnogo grabljivica. Ukoliko je obrastao trskom. klen. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno Ušæa . Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice. kada se lovi na crviæa i kastere. Srednji stub.je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. mrene i kleniæi. U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi.na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori . U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. deveriku. tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. u zavisnosti koju ribu èekate. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok . dok par metara dalje. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu. Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna.176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Most se svojim stopama oslanja o reèno korito. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina. linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. Jako komešanje vode. kako bi se uticaj toka na strunu smanjio. bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. Ukoliko je tok jak. kod neviseæih mostova. bodorka. stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga. podignite vrh štapa više. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji.

Jedan je proleæni. kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada.obièno formira dno prekriveno finim peskom. obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak. Vetar poèinje . kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok. Pored mirisnih koristite i ive mamce. klena i mrenu. mirnije vode. plavine. Riba se nakon poplave. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom. Drugi je letnji. • Ušæe dva toka istog intenziteta . Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. Koristite masne i mirisne mamce. a od grabljivica štuke. ostrvima. promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. Plavne reke Lov s jeseni Od septembra do novembra. u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba. a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. jer je u tim trenucima izuzetno hladna. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. jer je tok vode tu slabiji. stopama mostova. riba je bli e obali. sir ili fermentirane itarice. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi. lišæe poèinje da otpada sa drveæa . Ribu ne treba tra iti dok reka raste. Obala je èesto jako zarasla. kao što su mesni narezak. U glavnom toku. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. kastere ili kukuruz. Naselila su nove.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177 uspešno loviti klenovi i deverike. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. veæ kada poène da se vraæa u korita. Pored toga. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe.

jer je riba izuzetno plašljiva. Lov zimi DE . Klen i kleniæ. lipljen. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. Sada je cilj naæi jato. bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz. pastrmka. Tada treba biti izuzetno oprezan. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina. manjov. Meðutim.178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe èešæe da duva. koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda. nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. bodorka. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama. riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. a bistrina vode dostigne oko 45 cm. U ovim periodima. Ukoliko primamljujete ribu. kada nivo poèinje da se spušta. radite to sa minimalnom kolièinom hrane. i meša vodu sve više je hladeæi. samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem. obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. Kada zima jako stegne.

odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. U hladnom periodu. Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Irigacioni kanali . èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. Generalno gledano. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi. ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m. Dubina kanala retko prelazi 4 m. koja zimi privlaèe ribu. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom. je u blizini fabrika. ali i zbog isušivanja. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski. tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta.Kanali anali su izuzetno èesti u Vojvodini. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. posebno u hladnim mesecima. odnosno odvodnjavanja terena. gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e.mali 179 . Lov na kanalima K Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je. sa vrlo malo struktura. pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. Ipak najèešæe su babuška i štuka. tako da je tok uglavnom stabilan. Interesantno mesto za ribolov. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke. na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale. ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. Ovako grupisani.

obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. buduæi da nisu dovoljno duboke. meðu travom.veliki Duboki i široki kanali . love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini. Vrlo retko rastinje na obalama. Varalièarenje je retko uspešno. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama. plutajuæim mamcima. dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe. dok su dubinske metode primenjive. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. mo e biti vodiè. pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. zbog èestog kaèenja. gde rijuæi tra e hranu. odakle vrebaju plen. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško. Ovi ulivi su direktni. Obièno Irigacioni kanali . Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. U tim vodama ostaju vrlo sitni. ali zbog male širine kanala previše komplikovane. pa su samim tim prehladne. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali. dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. Po pravilu. posebno u proleæe kada se brzo greju. kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka. bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka. Bela riba. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima.180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe loviti od jeseni. U poèetku sezone. Izuzetno su atraktivni za ribe. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu. a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama.

Najèešæe se love pec-pec tehnikama. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. Deverike i babuške dele isti areal. Lov zimi 89 . Štuka je zimi aktivna. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. štuka. posebno ako se naiðe na jato.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181 imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. pole štapovima ili staight lead metodom. Štuku tra ite na ivicama kanala. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Ukoliko se ono naðe. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom. ako je ima mora biti svedena na minimum. Prihrana. Babuške. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Deveriku je zimi lepo loviti. Lovite na ive mamce. Sa tim da prve treba tra iti na dnu. Lovi se svim metodama. ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. i štuka je u blizini. a smuða u sredini toka u gornjij polovini. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. bandar i smuð. Obièno su uz samo obalu i rastinje. deverika. dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Samo dno vode. a druge na samoj površini. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. zimi se mogu uspešno loviti bodorka. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an.

Amur se hrani u svim slojevima vode Zimi odlazi u najdublje delove. Beovica Tok Kada je vodostaj visok. Za vreme letnje ege. 182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe . Beovice su u zalivima kada je reka plavna. beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini. beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.Ribe i staništa O Amur Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe.6m 3m Bandar 3m 10m U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. 4.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje 5m Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183 Uveèe se hrani blizu obale Bodorka Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine Na ravnom delu dubine 2.2 m Hrane se na dnu meðu vodenim biljem Karaš Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem Zimi miruje nepokretan na dnu Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem .7m 1.4m bodorka je cele godine 3m U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima Crvenperka Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero U kanalu se hrani na površini Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode Mo e se naæi u blizini trske Deverika 2.

2m 0.9m Tra ite ih ispod krošnji drveæa Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu 1.6m 1.5m 0.5m Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima Zimi su u najdubljem delu toka 2m Rado rije dno pod trskom Linjak 0.6m 0.2m 1.9m Rije po mekom dnu pravac vetra Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja .5m 1.184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Omiljene vode su im reke i kanali Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kesega U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliæacima se sunèaju na površini Vole gusto obrasle kanale Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod krošnji drveæa Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova Kleniæ 15cm 1.

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185
Kada love pri površini love u sredini toka u grupi

Smuð

Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili

Love i iznad muljevitog tla, jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1,2m Noæu prilaze obali i love

Som

3m

Danju su u dubini kraj potopljenih struktura

Zimi odlaze u najveæe dubine

Krstare terasom u potrazi za hranom

Šaran
4,5m 4,5m

Rado se kriju ispod krošnji drveæa

Plitka mesta gde se ribe mreste

Potopljena stabla

Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka, biljem obrasla voda

Štuka
Skokovita promena dubine dna ostrvo

Rado patroliraju oko ostrva Pumpne stanice

Duboke vode sa spoljne strane krivine Utoci malih kanala

186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena

Sponzor poglavlja:Riibici i ribe

Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane - ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen - inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. Reagujte što pre. Obavezno koristite safety fig. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg, da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. Dalja borba je uobièajena. • Šljunkovito dno - èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. • Ostrva - su prirodni zakloni za ribu. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani, odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna. • Mesto velike dubine - je šaranu interesantno i zimi, jer je tu voda najtoplija, ali i leti jer se tu nagomilava hrana. • Lokvanji - ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja, koristite surface rig, a kao mamac uzmite hleb. • Trava na dnu - je siguran znak da je i šaran u blizini. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. Ukoliko trava nije jedra i zelena, veæ slinava i braonkasta, biocenoza ne funkcioniše. To znaèi da nema ni sitnih ivotinja, pa ni šarana koji se njima hrani. • Priobalni pojas - šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom, a posebno na velikim vodama. Ovo je na alost greška. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu. Lovite kada duva topao vetar, jer kada duva hladan vetar, šaran ide u dublje delove toka. U ovoj zoni šaran je oprezan, pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz, partikli ili boili 14mm ili manji). Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. Strunu nemojte previše nategnuti, kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. W

Tereni za moderan šaranski ribolov

Prenumeranti:
I izdanja

Prenumeranti I izdanja

Dve su stvari kojima treba teiti u ivotu: prvo je da se dobije ono to se eli; a, potom, da se u tome i uiva - Logan Pearsall Smith, 1931 Aleksiæ Sne ana,Vrbas Aleksiæ Vladeta,Kruševac Aleksov Predrag, Beograd Anðelkoviæ Slobodan,Kruševac Andesilic Pavle,Kula Antiæ Slobodan,Zemun Baciæ Davor,Kruševac Bašiæ Danijel, Sonta Benko Mirko,M. Mitrovica Bicanin Nenad,Beograd Blaškoviæ Bela,Sombor Bojkoviæ Nenad,Bor Bojoviæ Zoran,Zemun Brkiæ Nemanja,Mladenovac Dakoviæ Milan,Beograd Dašiæ Dragan,Novi Beograd Dimitrijeviæ Jovan,Koceljeva Dobrosavljeviæ Èedomir,Loznica Dra iloviæ Tatjan,Setonje-Zdrelo Dragomiroviæ Dragèe, Bošnjak Durakoviæ Zoran,Šid Ðeniæ Aleksandar,U ice Ðokiæ Branislav,Beograd Ðokiæ Saša, Od aci Ðordjiæ Jovan,Jajinci - Beograd Ðukanoviæ Aleksandar,Beograd Ðukiæ Zoran,Beograd Ferencik Laslo, Zrenjanin Filipoviæ Igor,Beograd Gavriloviæ Aleksandar,S. Mitrov Geriæ Beatrica,Subotica Goluboviæ Darko, arkovi Gordiæ Zvonko, Novi Sad Hemela Ljubomir,Baèki Petrovac Hudjan Andrej,Glo an Ibrajter Ivan,Senta Iliæ Zoran,Despotovac Jakšiæ Boris,Mol Jakusin Aleksandar,Kruševac Jerotiæ Branislav,Borèa Greda Jovanoviæ Igor,Beograd Kalinoviæ Tihomir,Zajeèar Karanoviæ Ratko,S. Kamenica Keri Robert,Bajmok Kerkez Mile,Vršac Kerkez Zoran,Novi Beograd Kosoviæ Dejan,Paraæin Kostiæ Viktor,Zrenjanin Kozakijeviæ Branko,Beograd Kuraica Slavko,Šabac Laziæ David,Beograd Leban Laslo,Mu lja Ljubisavljeviæ Goran,Niš Lonèareviæ Nenad,Beograd Maksimoviæ Miroslav,Zemun Maniæ Slobodan,Smederevo

Vladièin Han Stojiæ Iva.Kruševac ivkoviæ Milan.Beograd Vozar Emil.Novi Beograd Vuksanoviæ Nebojša.Novi Sad Seocanac Dejan.Mionica Nedeljkov Predrag.Kraljevo Vukin Nebojša.Leskovac Tesmanoviæ Miroljub.Novi Sad Mijatoviæ Milan.Loznica Novkoviæ Predrag.Sremska Kamenica Sremèeviæ Bojan.Oseèina Stanimiroviæ Nebojša.Beograd Matovina Zvonimir. Zemun Radujkoviæ Janko.Novi Beograd Tanurd iæ Milenko.Svrljig Miriæ Siniša.Novi Beograd Pantiæ Danijel.Graèanica Marinkoviæ Milun.Beograd Zdraviæ Milan.Šid Mezei Ivan.Novi Sad Ostojiæ Marko.Kruševac Šiljiæ Goran.Kruševac Stanimiroviæ Miæa.Beograd Stojanoviæ Dragan.Beograd Tasiæ Gligorije.Kragujevac Porèiæ Dejvid.Kragujevac Stojadinoviæ Milorad.Novi Beograd Ristiæ Slaviša.Beograd Šarac Goran.Stopanja Segi Arpad.Novo Selo Sesartic Braslav.Beograd Suèeviæ Slobodan.Vladimirci Mijiæ Slobodan. Zemun Pernar eljko.Futog Milanoviæ Nebojša.Kikinda Nikoliæ Dejan.Loznica Trebinjac Milojko.Beograd Masnikoviæ Dragomir.Osniæ Stefanoviæ Andreja.Beograd Obradoviæ Danilo.Prenumeranti 189 Marinkoviæ Boban.Senta Vukašinoviæ Srdjan.Blace W .Vrnjaèka Banja Vujaèiæ Dragomir.Subotica Popoviæ Milan.Novi Sad Rajkoviæ Milenko.Novi Beograd Viæentijeviæ Milivoje.Rekovac Milivojeviæ Momèilo.U ice Simiæ Aleksandar.Beograd Radovanoviæ Relja.Temerin igiæ Dragoslav. Milanovac ivkoviæ Nenad.Zrenjanin Vuèetiæ Miodrag.Boljevac Pinkava Ivan.Kruševac Srdanov Vladimir.Cerak .Zrenjanin ivkoviæ Danilo.Panèevo Prodanoviæ Rade.Zrenjanin Srdiæ eljko.Beograd/Cerak Vukoliæ Miloš.Kisaè Vuèen Kristijan.Lazarevac Miliæ Zoran.Kukujevci Milovanoviæ Iva.Banovci-Dunav Praziæ Srdjan.Novi Sad Puja Tomislav.Kragujevac Maslovariæ Ivan. Vršac Stojkov Ljubomir.Novi Sad Momiroviæ Radivoje.Novi Sad Zdravkoviæ Zdravko.Zrenjanin Struniæ Mladen.Kraljevo Petroviæ Borislav.G.Bajmok Nikoliæ Miroslav.

190 Bele ke .

Jezera ajva nija karakteristika jezera je da se voda u njima vrlo slabo ili nimalo ne kreæe. Pronala enje pravog mesta svodi se na pronala enje znakova ivota u vodi. Na ovaj naèin se osigurava pravilna biocenoza u kojoj mogu da rastu biljke i ive i razmno avaju se insekti i ribe. linjake i deverike do 1. bodorke. a za bli e detalje koristite polarizacione naoèare koje omoguæavaju da zavirite ispod površine. Lov na jezerima N Lov ribe na malim plitkim barama-jezerima èija širina u najširem delu ne prelazi dve du ine štapa mo e biti izuzetno interesantna.45 kg. Ova hrana se nagomilava odmah nakon prve prepreke (terase) na dnu. koja je u tekuæim vodama malo bitna. on nastavlja svoje kretanje uz liticu u dubinu i po dnu se vraæa u suprotnom smeru. To je mesto gde generalno treba tra iti ribu. U ovim vodama mo ete oèekivati šarane i štuke do 3.4 kg i crvenperke. Tra ite sledeæe stvari: • mehurove gasa na površini vode koji. Iz daljine mo e vam pomoæi dvogled. ali su one moguæe. sa sobom noseæi hranu sa površne i dna. meðutim kada ovaj sloj priðe obali. babuške i bandare do 0. kako bi joj delovi bili u stalnoj senci. Zato je va no obratiti pa nju na vertikalnu komponentu kretanja vode u jezerima. Naime. ukoliko im se lokacija Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Male bare 161 . Površinski sloj vode uvek prati pravac vetra. Naravno ne mora biti svih ovih vrsta. Kako su ove vode zapreminski male.2 kg. obratite pa nju na pravac duvanja vetra. potrebno je da su bar delimièno okru ene vegetacijom.

sa proleæa uz travu gde se mresti. a leti kada je sunèano u senkama koje baca drveæe. Dohranjujte èesto i pomalo. a kada duva vetar bli e obali na koju vetar naduvava talase i hranu. a krupniji od deverike i šarana • pokrete priobalnog ševara koga pomeraju šaran. Mašinicu treba ostaviti nepreklopljenu ili koristiti onu sa baitrunner-om kako bi riba slobodno uzela mamac. • Ukoliko pecate na samoj sredini svi waggler. jer æe vas ribe osetiti. jer je u ovim vodama ribu najlakše prehraniti. Samo najdublji delovi mogu biti bez rastinja. veæ se umesto ote anja uzima odreðena kolièina primame u rukci se stisne oko glavnog najlona i mamca. pole i pec-pec sistemi se mogu koristiti. budite oprezni sa primamom. potièu od ribe koja rije dno. Ovo je varijanta dubinskog metoda. Generalno gledano. Ovako “okaèena” primama æe poslu iti i da se sistem zabaci i da se riba primami. Uradite to što tiše i pa ljivije.162 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe pomera. kukuruz šeæerac i gliste. buduæi na male dimenzije vode i njene male dubine. Pribli avanju mestu ribolova treba dati posebnu pa nju. kod koga se ne kaèi olovo niti hranilica. • Na ivicama trave treba loviti na samom dnu i za tu svrhu je najbolji lift-float metod. treba koristit freeline metod. Od tehnika treba koristiti: • U vrlo plitkim barama. deverika i linjak u potrazi za hranom • pomeranje listova lokvanja koga gurkaju crvenperke u potrazi za pu evima • zamuæenje vode koje u plitkoj vodi mogu praviti šaran. Sitni mehurovi potièu od linjaka. . Bare su retko dublje od 2 m i obièno imaju meko dno obraslo biljkama. Mamci za ove vode su: hleb (u svim oblicima). mesni crviæi. u kojima ima šarana i linjaka. deverika i linjak u potrazi za hranom na dnu • prstene na površini vode koje ostavljaju crvenperke loveæi insekte sa površine vode Zimi ribe tra ite u najdubljim delovima.

dok je na dubinama veæim od 6 m temperatura stalna i iznosi 4OC. a sve pliæa ka centru. sa tim da šaran i bandar mogu porasti izuzetno veliki. U zavisnosti od toga kako je ovakvo jezero nastalo. tra ite in na samoj sredini pri površini vode koristeæi waggler sistem. Ukoliko duva izuzetno sna an vetar.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 163 Bilo da su prirodnog porekla (obièno u planinskim krajevima gde je došlo do plavljenja prirodnih udubljenja) ili veštaèka (šljunkare ili ciglane) ove vode su idealne za ivot velikog broja krupnih primeraka riba. U ovim dubinama ribu treba tra iti samo zimi. Kao što je i reèeno u ovim vodama ive gotovo sve vrste riba mirnih voda. Ukoliko se odluèite za lov šarana na dnu. ribu treba loviti sa obale na koju vetar duva. Ukoliko lovite bodorke. kada su gornji slojevi vode prehladni.ciglane i šljunkare . Ovo pravilo va i tokom cele godine osim zimi. Mala duboka jezera . Obratite pa nju na rezultat merenja dubine. kada treba iæi na suprotnu obalu. Naime temperatura vode se u toku godine menja u gornjih 6 m vode. pa sve do najveæih dubina na strani ka kojoj duva vetar. imajte na umu da na velikim dubinama nema mnogo svetlosti i da riba mamac mora naæi po “njuhu”. i njegovo dno mo e biti sasvim pravilno (kao kod bazena) ili izuzetno slo eno. Ovo posebno va i za ciglane i šljunkare zbog specifiènog naèina vaðenja materijala u trenutku formiranja udubljenja. Za lov šarana. Za ovu svrhu mo ete koristiti razna pomagala od onih koja se montiraju na kraj strune i kojima se meri dubina u najbli oj obalnoj zoni. da u trenucima kada duva vetar. Štuke i bandare lovite u priobalnom pojasu. babuške i deverike mogu se koristiti svi poznati sistemi za dubinski ribolov i sistemi za moderan šaranski ribolov. Odavde treba zakljuèiti. Od presudnog znaèaja za uspešan ribolov je upoznavanje sa strukturom dna. pa sve do ultrazvuènih sonara koji mogu dati detaljnu sliku dna. dolazi do naginjanja ove linije vode i to tako što se ona prostire od površine vode na strani od koje duva vetar. Kod ovih jezera nije redak sluèaj da su najdublja upravo pri obali. na dubinama do 3 m klasiènim dubinskim sistemima za lov grabljivica ili balerinom. koristite uljne-masne mamce i uljane atraktore i mirise. Dakle. Pored slike dna. sa puno kaskada i prepreka na dnu. treba obratiti pa nju na temperaturnu slojevitost ovih voda.

kukuruz. Kada u vodi ive i štuke. Pecajte sa one strane ka kojoj duva vetar. a krupniji bli e dnu. Karaša tra ite u samom priobalju kao i na mestima gde se dubina naglo menja. Klen se kreæe u jatima i to sitniji pri površini. Kao mamac koristite ito. Obale su ureðene i mogu biti šljunkovite u obliku pla a ili betonske sa oštrom promenom dubine u priobalju. mesni crviæi. karaši. Za šarana mo ete koristite sve dubinske i moderne sisteme. Èesto prilazi obali i hrani se u samom pliæaku. šarani i klenovi obièno èine ribolovno vredne ribe. Kada birate mesto. Somovi. Ukoliko lovite soma. Soma danju treba tra iti u najdubljim delovima. a kao mamac dobro su se pokazali boili. Na ovakvim vodama. ribe postaju manje oprezne i treba ih tra iti u pliæim delovima. U nekim od ovih voda ima i štuka. koja su veæinom nastala veštaèkim putem. lako æete naæi dobre pozicije. Voli sunèane intervale dana. Dubina im se postepeno poveæava i u najdubljem delu ne prelazi 4 m. odluèite se za adekvatan dubinski pribor. kao i kod svake prepreke na dnu. ribolov je ogranièen u periodu “van sezone kupanja”. ispod svake strukture koja se nadvisuje nad površinu. Na ovim jezerima obièno ima dosta pecaroša i posmatrajuæi njih. i u senci. glista i konoplja. Šarana u ovim vodama treba tra iti u svim dubinama. Mo ete probati i varalièarenje. U letnjim su mesecima namenjena rekreaciji graðana.164 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kod nas ima dosta gradskih jezera. Klen se mo e loviti svim dubinskim sistemima i varalièarskom tehnikom. U smiraj dana i noæu. durbaka ili èikova. obratite pa nju na ostale ribolovce. a kao mamac koristite d igericu. Oko ovih jezera obièno nema nikakvog visokog rastinja koje bi bacalo senku na vodu. meðutim brojnost njihove populacije je u direktnoj srazmeri sa kolièinom priobalnog rastinja. crnu glistu. obièno gradnjom zaštitnih brana ili ispunjavanjem pogodnih udolina vodom. Noæu som kreæe u potragu za hranom i dolazi u pliæake. pa se tada i ostvaruju najveæi ulovi. kako nema ljudi na obali. Ukoliko lovite karaše ili sitnu belu ribu pri obali koristite najlakše moguæe sisteme i duge pec-pec štapove i sisteme. hleb i mesne crviæe. Voli sunèane intervale dana i dane kada duva blagi povetarac i obièno se zad ava na mestima gde je dno èisto i prekriveno muljem. Gradska veštaèka jezera . kasteri.

ribu tra ite na mestima gde on najsna nije kovitla vodu i na strani obale ka kojoj duva. Nakon dolaska na vodu treba locirati aktivnost ribe. Leti. a voda ima najviše kiseonika. riba se više hrani predveèe i u toku noæi. Ovde se misli kako na eventualne potpoljene graðevine.je obièno najdublji deo akumulacije po kome ribe dna patroliraju u potrazi za hranom. Raèunajte da je u tom delu strujanje najjaèe.nastale akumulaciom vode. a grabljivice u toku cele godine da iz nje napada sitnu ribu • pumpne stanice i prelivnice . • originalan tok matice . odnosno beovica ili sitna sunèica kao parèe mogu dati izuzetne rezultate. ukoliko je izuzetno toplo u toku dana. deverika. bandar i bodorka odlaze u najdublje delove ovih voda. Za deveriku na dnu koristite klasiène metode dubinskog ribolova uz hranilicu. Ova jezera su delo ljudskih ruku i nastala su podizanjem brana na rekama. mesta su gde se krupniji primerci riba rado zadr avaju. U priobalju. Na ovim vodama mo ete naæi sve vrste riba koji ive u slatkim vodama vašeg regiona. Ova jezera imaju blagi tok u smeru kretanja osnovne matice i pru aju velike moguænosti za lov kapitalnih primeraka.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 165 mali plavac. • potopljene strukture . Na ovakvim vodama tra ite sledeæe detalje: • priobalni pojas obrastao u travu . linjak i crvenperka rado ostaju u pliæaku. za vreme najveæih vruæina. a dubina najveæa. tako i na mala uzvišenja i ostale interesantne strukture. sa obzirom da se u tim delovima nagomilava hrana¸. crvenperka ili karaš kao ivi keder. Izuzetno su privlaèna za sve vrste riba. • zid brane ili prelivnice .je mesto sa koga se lako mo e zabaciti u samu maticu. tra ite je u starom toku i na najveæim dubinama. štuka. Lovite je na mesne crviæe i gliste. belu ribu lovite finim pec-pec alati- Akumulaciona jezera . Takoðe. dok šaran. Kada duva blagi vetar.dodaju novu sve u vodu u glavnu masu i stvaraju mesta sa najbr im tokom. Uzvodno od brana dolazi do nagomilavanja vode i stvaranja jezera.privlaèi ribe sa proleæa da se u njemu pari.

Šarana mo ete loviti u priobalju lift-float metodom sa hlebnim mamcima. dobro bi bilo da napravite priruènu kartu dna. Te linije oznaèavaju terase na dnu i obièno se u njihovoj blizini nalaze jata riba u potrazi za hranom. Bandara nešto dalje od obale i ispod brane i prelivnice. od kojih su najva nije: moguænost preciznog pronala enja mesta gde se riba okuplja i moguænost korišæenja svih poznatih tehnika ribolova. kao i kod podvodnih prepreka. potrebno je da se tu i usidrite. durbaka ili sitnih ribica kao mamaca. hleb i ito. gliste. jer ste mobilni. Soma tra ite na samom dnu i lovite ga klasiènim dubinskim metodama. dodelite taèku na karti i kraj nje upišite dubinu. dubinskim ili plovkaroškim metodama ( iv keder. Varalièarite sitnijim varalicama ili koristite dubinske ili plovkaroške metode uz upotrebu crnih glista. mo ete probati metode kotrljanja i zastavice. a u dubini svim dubinskim i modernim šaranskim tehnikama sa kukuruzom šeæercem ili boilijima. mrtav ili parèe) sa obale.166 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe ma na mesne crviæe. pronaæi i više taèaka koje su na istoj dubini i mogu se spojiti linijom. U brzim delovima vode. dve tehnike Lov iz èamca . ukoliko tra ite mrenu ili skobalja. Iako iz èamca mo ete koristiti sve metode ribolova. d igericu ili mrtvu ribu. muvanjem ili klasiènim dubinskim metodama. Smuða æete naæi u starom toku kod potopljenih struktura. pomeriti vaš èamac. Mamac treba da je mrtva ili iva riba ili parèe. Kada naðete pogodno mesto. To je iz èamca lako. koji slu e kao orijentiri. èamca ili brane i ustave. Po vodi se kreæite što tiše. a ukoliko planirate da više puta izaðete na vodu. ona æe ipak vremenom. rovca. uz uticaj strujanja vazduha nad površinom. crnu glistu. a kao mamac koristite durbaka. Pretra ite što veæi prostor. Iako vam se mo da èini da jezerska voda ne teèe. Lovite ga varalièarskim metodama. Lov iz èamca nudi niz prednosti. kako bi minimalno uznemirili ribu. jigovanjem. Ona bi kao osnovu trebala da ima ucrtan oblik jezera i veæih nepomiènih struktura na obali. Pre svega treba upoznati dno i strukture na njemu. Tra ite je u priobalnim delovima uz trsku ili leti na velikim dubinama uvek tamo gde je riblja mlað. Štuku lovite varalièarenjem. Verovatno æete pored manjih struktura na dnu. Svakom mestu kome odredite dubinu.

potopljene strukture pri stvaranju akumulacije su lovna mesta. bandar. Lov sa jeseni Lov zimi . Jesen je interesantna za lov. na mestima gde raste vodena trava. Dugotrajno ili naglo zahlaðenje umiruje ribu i ona se sakriva u skrovište retko jeduæi. raspitajte se gde riba radi i u kom delu dana. Ukoliko se odluèite da zimi odete u ribolov. ukoliko je gornji sloj hladniji. Kedera æete vrlo teško naæi zimi. Generalno gledano. Takoðe birajte sunèane dane. najdublji delovi vode i stara korita. gde ima potopljenih panjeva i gde se obalno drveæe natkrivljuje nad vodom. to mo ete raditi po celom jezeru. spremajuæi se za predstojeæu zimu. ako je moguæe pecati. pa je bolje napraviti zalihu istih još u toku jeseni. nemojte menjati mesto. Tu su i zidovi brana i prelivnica. Štuke zimi umeju da se okupe na istom mestu. Ribe su hladnokrvni organizmi i njihova ativnost zavisi od temperature sredine u kojoj ive. veæ se ubrzano hrane. Štuka. jer se ribe još nisu povukle na mirovanje. Procena o mestu ribolova zavisi od ukupne temperaturne slike vode. Kada ulovite jednu. pecajte u najdubljem delu. u prvoj polovini jeseni pecajte bli e strani ka kojoj duva vetar. Ipak. deverika i plotica se zimi najèešæe i najupešnije love. a u drugoj (onoj bli oj zimi) lovite na strani sa koje vetar duva. Ono što sa jeseni tra ite su najtoplija mesta u toku. Nagli skok temperature mami ribu iz skloništa. Mamac uvek bacite sa dublje strane ove škrape. najbolje mesto je mesto gde dno skokovito menja dubinu. Riba je izrazito aktivna i sakuplja se u tim slojevima. Štuku tra ite blizu potopljenih ostrva.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 167 daju najbolje rezultate: varalièarenje grabljivica i plovkarenje uz loosefeeding tehniku primamljivanja svih vrsta riba. Ukoliko je vetar umeren. Kada duva jak vetar. Kada nema posebnih termalnih tokova ili izvora opšte pravilo va i: ukoliko je gornji sloj topliji od 4OC. buduæi da je vetar uskomešao kompletnu vodu i izjednaèio temperaturu. pecajte u priobalju. Štuku lovite varalièarenjem ili joj ponudite mrtvog ili ivog kedera. kao i pumpne stanice na obali. bodorka.

deveriku i ploticu tra ite u najdaljim i najdubljim delovima vode.drina-lo. u èijem je sklopu i klub ribolovaca. http://www. Kako je griz zimi slabiji nego leti. olovno ote anje smanjite na minimum. gh Opštinska organizacija sportskih ribolovaca "DRINA" u Loznici osnovana je 24. 9. Udru enje izdaje sopstveno glasilo pod imenom "Loznièki ribolovac". Ne vole preterano hladne dane.168 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Bandara lovite na istim mestima gde i štuku. U starom toku i uz prepreke na dnu. Prostorije udru enja OOSR "DRINA" nalaze se u Loznici u ulici Vuka Karad iæa br.net . Ukoliko lovite dubinskim metodama. ali i dece i omladine. godine i veæ tada je bila najmasovnija u slivu Drine. a u pripremi je i poèetak rada škole ribolova i sekcija u svim gradskim osnovnim školama u Loznici. Danas ima oko 1500 èlanova meðu kojima je i znatan broj pripadnica lepšeg pola.yu OOSR "DRINA" Loznica Vuka Karad iæa 9 Tel: 9938115874376 e-mail:drina@verat. Primama treba da je vrlo laka i retka. Mamac mo e biti hleb. Knjiga “Tajne ribolova 1” je zvanièan ud benik škole ribolova OOSR “Drina”. Varalièarenje sitnijim varalicama i dubinske i plovkaroške metode sa mrtvom (slatkovodnom) ili ivom ribom. ali pretra uju mnogo manji areal. Loznièki ribolovci pobednici su mnogih takmièenja i osvajaèi lige trofeja na nivou Jugoslavije. a sve ostale funkcije se obavljaju volonterski. Udru enje ima èetiri stalno zaposlena radnika. marta 1950. Bodorku. jer se ribe zimi brzo zasite. durbakom ili glistom daju odliène rezultate. Ove ribe se i zimi hrane kao i leti. durbak i kasteri. Dobro vreme za lov je nakon obilne kiše koja ume da zamuti vodu jezera. kada potpuno miruju. Zimi su uvek u jatima. ito.org. Uvek su u jatu. plovkaroške i mach tehnike su pokazale najviše uspeha. kukuruz šeæerac.

Samo se tako mo e objasniti redovni ulov planinskih riba i u ravnièarskim rekama. Mrenu. bodorku. stopa mosta ili krupnijeg kamenja ili panjeva koji izviruju iz toka. na nizvodnim stranama ostrvaca. bandara i reðe deveriku. Ukoliko je glatka i dno je peskovito i glatko na tom mestu . štuku i bandara tra ite u delovima sa najsporijim tokom vode. uvek obogaæujuæi broj vrsta. na mestima gde glavni tok potkopava obalu. kao što su Dunav i Sava kod nas. Zimi se treba odluèiti za klena. u depresijama dna (koje jedino mo ete otkriti merenjem dubine olovom). èiste reke 169 . troting. Velike reke. leti i sa jeseni. štuku. Bodorku. ribe lako putuju iz jedne reke u drugu. klena. posebno u malim zalivima u koje glavni tok ne ulazi. kleniæa.Reke eæina ribolovnog iskustva je upravo sa reka. Leti je najbolje iæi u potragu za klenom i mrenom i to u najbr im delovima toka. predveèe mo ete oèekivati mrenu i klena. Buduæi da su one uvek deo neke veæe vodene mre e. Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Brze. u pliæim delovima kod kojih je dno obraslo travom i na mestima gde se ukršta brz sa sporim tokom. Da bi saznali kakvo je dno na mestima sa dubokom vodom. kotrljajuæeg olova i sve tehnike sa hranilicom. u svojim dubinama kriju kapitalne primerke svih ribljih vrsta i svaki izlazak na vodu zaèinjen je tom moguænošæu nesluæenog ulova. koristeæi tehnike freelining. klena i kleniæa tra ite na mestima gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. Sa jeseni mo ete loviti sve vrste ribe u glavnoj struji koristeæi sve raspolo ive tehnike. Lov na rekama V U ovim vodama mo ete naæi mrenu. posmatrajte površinu vode.

pa je poznavanje samog mesta veoma bitno. hleb i kulju. i Elodea sp. U ovom delu se prvi put pojavljuje trava na dnu. durbake. Mesta obrasla Potamogeton sp. U ovom delu toka. ravnièarske reke slabog intenziteta toka Ove vrlo spore reke sa malom širinom i promenjivom dubinom kriju u svojim tokovima vrlo krupne i æudljive ribe. Olovca postavite bli e udici. mo ete naæi mrenu. Plovkaroške. Buduæi da je tok ovde uzak. U drugom delu reka usporava i poèinje da stvara nanose na dnu. koristite Avon plovke nosivosti od 0. Od mamaca koristite gliste. koji su upravo dizajnirani za ovu svrhu. lokvanj naseljava nešto dublje vode. ribe opa aju sve dogaðaje na obali.3 kg ukoliko lovite mrenu ili klena. mesta gde se dubina dna . a sam pravac reènog korita je vijugav. Poslednji.45 g do 0. bodorku i štuku.4 kg za ostale sitnije vrste. koristite najlakši pribor koji funkcioniše. Tra ite mesta gde tok meandrira. Kada lovite dubinskom metodom kompletan sistem ne bi smeo da bude te i od 60 g.8 g. pa samim tim i najzanimljivije. a 1. Prvi. bodorku i crvenperku. Kada plovkarite. Obavezno odredite dubinu toka.170 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe kleniæa. Obale ovih reka su gusto obrasle travom. a mesta bez trave odaju najdublje delove toka. tehnike sa hranilicom. najdublji i najsporiji deo toka je stanište i najkrupnijih primeraka. najmanji i najbr i je kod izvorišta. tehnika kotrljanja olova i tehnike freelining-a su idealne za ovaj deo reke. Nemojte podceniti snagu reènog toka. U delovima sa ustaljenim tokom lovite klena. sve dubinske tehnike. imaju najmanju dubinu. Uvek koristite ote anja veæe mase i krupnije plovke. Meðu njom se èesto krije štuka. U depresijama dna. laying on tehniku i lov mrtvim i ivim kederom za štuku. bez obzira da li koristite plovkaroške ili dubinske tehnike. a od tehnika koristite troting. Nosivost strune mora biti bar 2. Spore. Ove reke mo emo podeliti u tri dela. Jaèi štapovi i struna samo mogu biti od pomoæi kada vam se udica zakaèi za predmete na dnu. Tihi pristup. smanjiæe moguænost da oterate ribu. Tra ite ih u mirnijim tokovima. Ovo su bez sumnje najte i tereni za lov. Ovakva kaèenja su najèešæa baš kod ovih voda. korišæenje odela prirodnih boja i dugi štapovi.

Ukoliko su depresije u samom priobalju i ukoliko ih natkrivljuje drvo. U njima se okupljaju bodorke. a ukoliko su èiste i pastrmke. kleniæi i klenovi. a sa strane štuke i bandari. sitne udice i najkrupnije mamce koje mo ete kaèiti na njih. freelining. najsporiji delovi toka su staništa bodorki i druge bele ribe. Koristite sve vrste plovkaroških i dubinskih tehnika. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike plovkarenja. Lovite ispod mostova. Za lov na ovim vodama koristite lak pribor. Male reke srednjeg intenziteta toka Velike mutne reke U ovu grupu spadaju pre svega Sava i Dunav. u pliæim. koje treba loviti na samoj površini predveèe. kleniæi. Ostrvca i druge strukture u vodi. mušièarenje. pritom se peni i puni kiseonikom. Mesta gde se ribe okupljaju su obrasla podvodnom travom. Ispod vode. Po pravilu tok im je krivudav i promenjive brzine u zavisnosti od nagiba terena i širine korita. nizvodnim mestima koja su obrasla travom na dnu kriju se mrene. Kaskade su mesta gde se voda preliva. Depresije su vrlo èeste u ovim tokovima. Mesta gde grane priobalnog rastinja gotovo dotièi površinu omiljena su mesta klenova. Uopšte uzev. Ovo su omiljena mesta mrenama. bandari. skobalji i lipljeni. bolognese tehnika. vo nja mamca po dnu. klenovi. Poznavanje toka je od presudnog znaèaja za uspešan lov. korenje ovog drveæa probijaju korito reke i stvaraju mre u u koju se rado kriju veliki bandari. varalièarenje. bandari. mesta sa potpoljenim panjevima. ali i veliki broj njihovih pri- . U najbr im delovima rado se skupljaju pastrmke i lipljeni. u njegovom korenju se obièno kriju najkrupniji klenovi. tanke najlone. menjaju brzinu toka. muvanje. Leti je nizvodna strana kaskade puna ribe. kao i varalièarenje. Štuka mo e biti na ivicama depresije odakle napada sitnu ribu. kao i (depresije) udubljenja u dnu. Najbolje je obiæi reku u periodu kada je vodostaj nizak i kada je voda bistra.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 171 polako poveæava (pla e i mesta gde stoka rado pije vodu) i mesta gde se priobalno rastinje naginje nad vodom. mrene. U nešto sporijem delu toka su klenovi i kleniæi. U njima ive bodorke. kao i lak dubinski ribolov. štuke.

uz trsku i ševar. pa èak i salmonida. Šarani se obièno zadr avaju u pliæoj vodi. crven- Reèni kej i marine . Ove lokacije rado naseljavaju deverike. plovkarenje. mada se mogu naæi i u dubljim delovima toka. Kleniæi vole nešto br i tok. Koristite najmirisnije mamce. a bucov u gornoj polovini vode. blizu drveæa ili bunja koji se nadvisuju nad vodom. Smuða i bucova treba tra iti u sredini toka. Bandari se nalaze na istom mestu. Samo dno je ravno i bez prirodnih struktura. Ova mesta su izuzetno interesantna za jedan broj riba. Po pravilu. Od tehnika mogu se koristiti sve tehnike dubinskog ribolova sa hranilicom. kao i varalièarenje i muvanje. pa dubina mora odmah do obale biti veæa. na dnu. Mrene se nalaze u brzom toku. Durbak je jedan od naj ilavijih. Tu se danju nalazi som. sa tim da se smuð obièno nalazi u donjoj polovini. odakle vrebaju plen. posebno mesta gde se dno polako uzdi e. obale su gotovo vertikalne i odmah posti u maksimalnu dubinu. onda razne vrste glista i mesnih crviæa. ali se rado pribli avaju obali kako bi lovili belu ribu. Bodorke i drugu sitniju belu ribu najlakše je naæi uz obalu na dubini od 1. uvek uz neku potopljenu strukturu i nad dnom koje je èvrsto. Najdublja mesta su mesta gde se okupljaju najkrupnije deverike i babuške. koji u donjem toku imaju izuzetnu širinu i dubinu.172 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe toka. Uz trsku se mo e naiæi i na jato babuški.8 m. obratite pa nju da je miris i vibracija ono po èemu æe ga ribe pronaæi. tu su i crne gliste i pijavice. Na velikim i plovnim rekama. Dokovi su pre svega namenjeni lakom pristajanju brodova. linjak. kod veæih gradova i industrisjkih centara grade se dokovi i marine kako bi se omoguæio brz promet robe. kao što su sir ili mesni narezak. iznutrice ili fermentisane itarice. Ukoliko kaèite ive mamce. obratite pa nju da ostanu pokretljivi na udici. sa tim da je brojnost jedinki salmonidnih vrsta vrlo mali i gotovo ih je nemoguæe uloviti. a za uspešan ribolov treba poznavati osobenosti ovih lokacija.2 do 1. Ovakve reke su staništa velikog broja riba. Klenovi se obièno nalaze na istim mestima. bodorke. Štuke se obièno zadr avaju u priobalnom rastinju. Bobice zove i gloga mogu biti u tom sluèaju izuzetni mamci. Kada birate mamac na ovim vodama. kako se pri niskom vodostaju brod ne bi nasukao.

Kod izuzetno aktivnih marina. Marine su zimi mnogo mirnije nego leti. Ono što sve ove ribe privlaèi je obilje hrane koja se nagomilava na ivicama obale i ispod brodova. Zimi se oni spuštaju gotovo do dna. Plovkarenje je izuzetno efikasno. kada se riba nalazi bli e površini sistem treba opteretiti ravnomerno malim olovcima. gde love bodorke i drugu sitnu ribu. štuke i bandari. sa obzirom da se lovi uz samu obalu ili uz ivice broda ili splava. sa tim da se leti okupljaju u najtoplijem delu vode. a sa hranilicom ostalim vrstama riba. beovice.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 173 perka. Brane i ustave . ali veæe olovo. Èak i klenovi rado naseljavaju ova mesta. jer se onda mo e precizno zabaciti plovak na eljeno mesto. dok se u nekim sluèajevima mogu naæi šarani u velikom broju. U veæini sluèajeva raèiæi se nalaze neposredno pored vertikalnih zidova doka. Pored varalièarenja lov dubinskom metodom bez hranilice primeren je grabljivicama. leti je lov moguæ samo u smiraj dana i noæu. Od tehnika lova u ovim vodama. pa sve do 1/3 dubine. Klenove tra ite na samim ulazima u marine. bandaru i ponekad klenu najprimamljivije je varalièarenje. Ribe treba i tra iti upravo na tim mestima. bez obzira na dubinu vode. bli e reci. gde vrebaju ribu iz zasede. Štuke se takoðe kreæu na samom dnu. grabljivicama. splavova i èamaca koji su tu ukotvljeni. odnosno u toku godine. dok za lov na dnu treba koristiti jedno. Na samom dnu treba tra iti deverike. štuki. pa se u ovim vodama uspešnije lovi u toj sezoni. na samoj površini . Ukoliko marina ima deo obale koji se polaku spušta u dubinu i koji je obrastao rastinjem na tim mestima potra ite bodorke i crvenperke. tra ite ih i ispod dokova i èamaca. Najbolje je koristiti monta e sa klizeæim plovkom. Neretko se mogu naæi kako se zaleæu iz sredine vode ka obali. sakrivene iza potopljenih struktura u vodi. Osnovna hrana skoro svih riba (sem štuke i bandara) u ovim vodama je reèni raèiæ koji ivi u velikom broju u ovim vrlo slabo pokretljivim vodama. linjake i šarane. Ukoliko se lovi metodama sa fiksnim plovkom. Bodorke se nalaze uz zidane strukture na kojima ive alge kojima se one hrane. Izuzetno je bitno pratiti gde se raèiæi nalaze u toku dana. bez obzira što oni više vole tekuæe vode.

mlinovi su stalni izvor hrane za ribe. Štuku tra ite u priobalnom podruèju i mirnim zalivima. Jako vrtlo no strujanje stvara nizvodno od prelivnice duboki bazen. Lipljena lovite u repu i odmah nakon njega troting metodom na crviæa ili mušièarenjem. Takoðe. lovite je dubinskim metodama sa hranilicom na kastere. a lovite je varalièarenjem ili troting i dubinskim metodama na mrtvu ili ivu ribu. u repu. Kako idemo više nizvodno.174 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Ove dve strukture su izuzetno produktivne i ribolov se obièno odvija na nizvodnoj strani. Pastrmku tra ite u samom vodopadu i u najbr em toku. Bandara lovite u svim delovima toka varalièarenjem. Deveriku tra ite u najdubljim delovima bazena i u mirnim zalivima. tvrdo dno. mesni narezak. stvaraju se bazeni vrlo slièni onima kod brana i ustava. Mrenu tra ite u samom bazenu. jer je tu koncentracija hrane najveæa. i varalièarenjem malim varalicama. glavna razlika ova dva terena je u tome što se kod brana i ustava celokupan tok vode usmerava preko ustave. Na ovim mestima dolazi do jake turbulencije vode. crviæe. skobalji i smuðevi radije naseljavaju kamenito. hleb i kukuruz šeæerac. dok se kod mlinova iz glavnog toka odvaja jedan krak. a lovite je sitnim varalicama i mušicama. sve dok se ne izjednaèi sa dubinom toka reke u nastavku. mrene. Nizvodno od ovih mlinova. Površinsko strujanje je od prelivnice. u toku reke odmah nakon repa i u najbr im zalivima. sir. malu mrtvu ribicu. Mlinovi pogonjeni reènom strujom su vrlo èesti u Vojvodini. gliste. kastere ili konolju i troting metodom na crviæe i kukuruz. troting ili dubinskom metodom na durbaka ili sitnog kedera. kukuruz šeæerac ili durbaka. dok je strujanje na samom dnu ka prelivnici. Obratite pa nju na sam tok vode nakon prelivnice. Lovite je dubinskim metodama na durbaka ili mesni narezak. Meðutim. prolazi kroz mlin i vraæa u prvobitan tok. Deverike i šarani više vole mekše dno. Klena lovite u svim delovima vode troting metodom i dubinskom metodom na hleb. dubina bazena opada. Na ovom mestu se mogu naæi deverike. Upravo ovaj prelaz izmeðu bazena i nastavka toka reke (rep) daje najbolje rezultate u ribolovu. metodama sa hranilicom na crve. u najdubljim delovima Mlinovi . Vrste riba koje naseljavaju ova mesta zavise od tipa dna.

koga obièno dele na dve struje i ubrzavaju ga. meðu ševarom i trskom. tako i varalièarenjem. Velike štuke mo ete naæi u svim priobalnim delovima ostrva. odakle vrebaju sitnu belu ribu. jer mo ete priæi svakom delu vode i ponuditi mamac. Reèna ostrva su mesta koja pored obilja hrane. moguæe je zabaciti sa reène obale do obala ostrva. Ovako nesimetrièno postavljena dodatno stvaraju turbulenciju u vodi. Vrlo retko se ostrva nalaze na samoj sredini toka.reèna ostrva Mostovi . kriju se štuke. Treba ih loviti kako dubinskom metodom. uglavnom se koriste dubinske metode ribolova. Bodorke se obièno zadr avaju u jatu na sredini bazena. u sumrak ili u prvih par sati nakon zalaska Sunca. Bandari se okupljaju na ovim mestima. ukoliko u zatonu ima dosta mulja. U ovom sluèaju. ribama pru aju odliènu zaštitu. kao i waggler tehnike kod kojih se mamac spušta nizvodno nošen strujom. odakle vrebaju sitnu ribu. Treba ih tra iti kako na dnu. Deverike tra ite sa nizvodne strane ostrva. Na uskim rekama. u gornjoj polovini vode. Linjak se nastanjuje na istom mestu. posebno ukoliko je ostrvo dovoljno široko da stvori zaton vrlo sporo tekuæe vode. tako i u najpliæim priobalnim delovima.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 175 bazena i treba ih loviti dubinskom metodom na hleb ili ito. Pri dnu. jer su dna bazena prepuna balavaca i ru a kojima se oni rado hrane. troting tehnika. Koriste se sve tehnike lova iz èamca. lov iz èamca je neprikosnoven. U ovom zatonu deverike rado zimuju. koja nagomilava hranu sa nizvodne strane ade. obièno u jaèoj struji pretra ujuæi dno (mrene) i površinu vode (klen). Ono što ostrva èini interesantnim je što se nalaze u sredini toka. Ukoliko je ostrvo slabo poseæeno. Na velikom broju ostrva nema ljudi i ribe ova mesta rado prihvataju kao staništa. Ade . Ubrzan tok vode sa strana ostrva produbljuje reèno korito u kome se riba zimi rado zadr ava. Klenovi i mrene se zadr avaju uz sam mlin. Loviti oko ostrva na velikim rekama mo ete iz èamca ili sa obale ostrva. Najbolje ih je loviti waggler metodom.

Troting tehnika se koristi u br em delu toka. štuku ili bandara. Ušæa Svako ušæe. Waggler i tehnike sa kliznim plovcima koristite kada je voda izuzetno duboka i onda kada su potrebni daleki zabaèaji. podignite vrh štapa više. kod neviseæih mostova. kako bi se uticaj toka na strunu smanjio. stvarajuæi kameno-pešèano dno sa dubljim bazenom. U njima se rado zadr avaju bandari. U zimskim mesecima veliki broj ribljih vrsta upravo dolazi do ušæa manjih reka u veæe kako bi prezimile na veæoj dubini. u zavisnosti koju ribu èekate. spira deo naslaga na dnu i produbljuje ga. dajuæi joj sigurnost. Zimi se na ovim ušæima mogu izuzetno . Pri lovu klena i mrene troting tehnika je odlièna. treba tra iti i štuku. pritom menjajuæi tok vode. mrene i kleniæi. dok par metara dalje. klen. Ukoliko nema mnogo grabljivica. Nizvodno od mosta lovite dubinskim metodama sa ili bez hranilice.na ovim ravnièarskim ušæima mo ete naæi štuku i bandara kako vrebaju iz trske. tamo gde je dno ostalo prekriveno muljnim nanosom velike reke mo ete naæi bodorku. Ispod mostova se èesto nalaze jata mrena i klenova. Ukoliko je obrastao trskom. Na njegovoj nizvodnoj strani okupljaju se bandari i deverika.je mesto gde se na malom prostoru mo e naæi veliki broj razlièitih ribljih vrsta. Ukoliko je tok jak. deveriku. Ova ušæa su posebno interesantna sa poèetka leta kada se ribe mreste i u vreme najveæih vruæina. bodorka. kada se lovi na crviæa i kastere. bez obzira na velièinu tokova koji ga èine ribe rado naseljavaju. Za ribe dna koristite dubinske tehnike sa hranilicom ili bez nje. Jako komešanje vode. Kako se nalazi u sredini toka efekat koji on èini je slièan ostrvu. kada ribe dolaze u ove vode pune kiseonika. Sama senka koju most baca na površinu privlaèi ribe.176 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Most se svojim stopama oslanja o reèno korito. Mamac treba puštati niz tok ispod lukova mosta. Obièno na ovim mestima voda blago ubrzava i stvaraju se depresije dna. je obièno mnogo veæi. Generalno gledano tri tipa ušæa su: • Ušæe brzog toka u spori . linjak i šaran se mogu veoma uspešno loviti. Srednji stub. deverika. • Ušæe slabog sporog toka u brzi masivni tok . U ovom bazenu rado se nastanjuju klenovi.

• Ušæe dva toka istog intenziteta . kastere ili kukuruz. jer je u tim trenucima izuzetno hladna. Kada lovite u ovim uslovima obratite pa nju da je prozirnost vode vrlo mala. Pored mirisnih koristite i ive mamce. kao što su mesni narezak. a nekada je i veæe drvo dovoljno da zaustavi jak tok vode. Drugi je letnji. riba je bli e obali. kada se nivo poveæava zbog otapanja snega. te se veliki broj mesta gde se ribe sakrivaju uništava. veæ kada poène da se vraæa u korita. mirnije vode. Jedan je proleæni. u ovom periodu treba tra iti samo dve vrste riba. Obala je èesto jako zarasla. Riba vrlo rado ulazi u ove uske tokove u ovom periodu. Sa poèetkom hladnog vremena vodene biljke poèinju da propadaju. I tada ribu treba tra iti kada nivo poène da pada. Ribu ne treba tra iti dok reka raste.obièno formira dno prekriveno finim peskom. promene vremena su toliko èeste da je to glavna prepreka ugodnom ribolovu. lišæe poèinje da otpada sa drveæa . Naselila su nove. Od tehnika treba koristiti troting loveæi na crviæe. U glavnom toku. a od grabljivica štuke. koji svojim pokretima izazivaju ribu da napadne. Koristite masne i mirisne mamce. Postoje dva trenutka kada se nivo reka toliko poveæa da one poplave svoje priobalje. plavine. Obratite pa nju na boène kanale koji se ulivaju u reku. Skoro sve vrste nizijskih riba se ovde mogu naæi. Ukoliko se odluèite da idete u lov kada je nivo vode visok. Kada je potrebno zabaciti daleko lovite sa klizeæim plovcima. Riba se nakon poplave. Od septembra do novembra. stopama mostova. kada se reke izlivaju zbog jakih kiša. jer je tok vode tu slabiji. izmorena vraæa u staništa i potrebna joj je ekstra hrana. Pored toga. Interesantna mesta su ona zaklonjena preprekama u vodi. klena i mrenu. Vetar poèinje Plavne reke Lov s jeseni . sir ili fermentirane itarice. Dubinske tehnike se takoðe mogu koristiti sa velikim uspehom.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 177 uspešno loviti klenovi i deverike. ostrvima. obratite pa nju da su se ribe prilagodile novonastaloj situaciji i da su napustila svoja stara staništa u kojima je tok prejak.

Kada zima jako stegne. Ukoliko primamljujete ribu. bodorka. Ukoliko lovite na malim rekama obratite pa nju na prilaz. Klen i kleniæ. radite to sa minimalnom kolièinom hrane. koji mora biti ili izuzetno mirisan ili izuzetno ivahan. pastrmka. jer je riba izuzetno plašljiva. manjov. Ono što ide u korist ribolovcu je da se ribe okupljaju u jata. samo tekuæi tokovi ostaju nezaleðeni i oni u ovim danima mogu pru iti veliko zadovoljstvo. Idealan dan je onaj nakon par dana padavina. Tada treba biti izuzetno oprezan. i meša vodu sve više je hladeæi. bandar i štuka su ribe koje je moguæe loviti. obratite pa nju na debljinu ledenog sloja. a bistrina vode dostigne oko 45 cm. jer i najkrupnije ribe u ovom periodu uzimaju mamac izuzetnone no. Kada lovite na velikim zaleðenim rekama. lipljen. Meðutim. Od metoda najèešæe se koristi troting metoda. U ovom periodu riba je slabo pokretljiva i potrebno ju je izazvati mamcem. nije retkost da je riba potpuno prestala da se hrani. vrlo lake verzije dubinskog ribolova sa obaveznim indikatorima trzaja na vrhu štapa. Sada je cilj naæi jato. kada nivo poèinje da se spušta. Tra ite mesta sa najtoplijom vodom i najdublja mesta. riba najèešæe uzima hranu ujutro i predveèe. U ovim periodima.178 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe èešæe da duva. Lov zimi DE .

Štuku po pravilu u ovim vodama treba Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Irigacioni kanali . ispod drveæa i bunja koje se nadkrivljuju nad vodom.Kanali anali su izuzetno èesti u Vojvodini. Dubina kanala retko prelazi 4 m. pa mnoge ribe nikada ni ne napuste ove male kanale u toku svog ivota. posebno u hladnim mesecima. Ipak najèešæe su babuška i štuka. Generalno gledano. na mestima gde su podvodne strukture i mestima gde se dubina kanala stepenièasto menja. tako zagrejanu vodu vraæaju u prirodni tok stvarajuæi toplija mesta. ribama pru aju zaklon i one se ovde rado okupljaju. ali i zbog isušivanja. Ribu treba tra iti uz obalu obraslu trskom. Ovi kanali nisu širi od 3 m niti dublji od 2 m. gde su graðeni zbog stvaranja plovne mre e. Zbog toga su migracije riba u i van ovih kanala vrlo retke. kanali imaju izuzetno urbane i veštaèke obale. èamci su obièno privezani uz obalu u zimovniku. Razlog ovome je što fabrike u svom proizvodnom procesu koriste vodu i zagrevaju je. koja zimi privlaèe ribu. Interesantno mesto za ribolov.mali 179 . je u blizini fabrika. sa vrlo malo struktura. Po pravilu se ulivaju u veæe plovne kanale ili reke. odnosno odvodnjavanja terena. tako da je tok uglavnom stabilan. Lov na kanalima K Veliki broj kanala je prokopan u cilju navodnjavanja. Sam pravac protezanja kanala je pravolinijski. Kanali mogu biti uski svega dva do tri metra. Ovako grupisani. odnosno navodnavanja poljoprivrednih površina. Ova ušæa su ili preko malih brana ili preko pumpi. jer nije bilo praktiène potrebe da se izgraðuju dublji. U hladnom periodu. ali mogu biti i veliki plovni kanali u nekim delovima širi od 50 m.

Ovi ulivi su direktni. Široki su najmanje 30 m i duboki oko 6 m. Dobro je znati da li dno skokovito menja dubinu. posebno u proleæe kada se brzo greju. love se ili pri dnu plovkaroškim metodama (laz-on ili peging) ili na samoj površini. Babuške se zadr avaju uglavnom pri dnu. Èesti su i cverglani i bandari koji u nekim vodama mogu èiniti jedine vrste koje je moguæe loviti. kao i za vreme visokog i jakog toka glavnih reka. Riba se u jatima kreæe po ovoj vodi u potrazi za hranom. plutajuæim mamcima. Jedini siguran naèin da locirate areal gde se jato kreæe je da konsultujete što veæi broj ribolovaca i saslušate njihova iskustva u nekoliko preðašnjih dana. dok se babuške uglavnom love u toplijem delu godine. dok su dubinske metode primenjive. zbog èestog kaèenja. Po pravilu. U poèetku sezone. Izuzetno su atraktivni za ribe.veliki Duboki i široki kanali Neki kanali su toliko dubiki i široki da omoguæavaju nesmetan brodski teretni saobraæaj. Pronaæi dobro mesto za lov leti je vrlo teško.180 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe loviti od jeseni. a gustim rastinjem pru aju utoèište mnogim vrstama. Bela riba. ali zbog male širine kanala previše komplikovane. Varalièarenje je retko uspešno. Šaran i linjak se mogu naæi u ovim kanalima. Ako se naðe skok mamac treba zabaciti na to mesto. gde rijuæi tra e hranu. Vrlo retko rastinje na obalama. Štuke treba tra iti u srednjem i gornjem sloju vode u blizini obale i vodenih biljaka. bodorke i crvenperke u ovim vodama ostaju sitne. pa su samim tim prehladne. Najefikasnije se love svim plovkaroškim metodama. U ove kanale se ulivaju mali irigacioni kanali. U nekim sluèajevima irigacioni kanali koriste stare tokove reka ili doline i dobijaju izuzetno velike dimenzije. Obièno . obale ovih kanala su gole i bez ikakvih obele ja. ušæa ovih kanala u reke su odlièna mesta. Ulivi manjih kanala takoðe su dobra mesta. meðu travom. Irigacioni kanali . mo e biti vodiè. tako da riba mo e da migrira iz jedne u drugu vodu. buduæi da nisu dovoljno duboke. dok se oni sami dalje ulivaju u reke ili veæe plovne kanale. pa treba koristiti dubinske i plovkaroške metode. U tim vodama ostaju vrlo sitni. odakle vrebaju plen. Zimi se u ovim vodama vrlo retko zadr avaju ribe.

Lov zimi 89 . bandar i smuð. dok se somovi i bucovi povlaèe u sredinu toka. Prihrana. Babuške. Šarane treba tra iti na hranjenim i proverenim mestima. Treba koristiti fini pribor jer riba trza vrlo slabo. Samo dno vode. a smuða u sredini toka u gornjij polovini. Nekada prolaze starim tokovima reka i u tim delovima imaju vrlo slo eno dno. Sa tim da prve treba tra iti na dnu. Druge riblje vrste se ili vrlo retko love ili ih je moguæe loviti samo ako je prethodio niz toplih dana. Koristite vrlo lake dubinske tehnike. deverika. Ukoliko se ono naðe. Lovite na ive mamce. Krupniji primerci se nalaze na veæim dubinama. i štuka je u blizini. Bodorku je zimi najlakše loviti pec-pec i monta ama sa kliznim plovkom. Obièno su uz samo obalu i rastinje. a druge na samoj površini. pole štapovima ili staight lead metodom. Deveriku je zimi lepo loviti. Lovi se svim metodama. štuka. zimi se mogu uspešno loviti bodorka. posebno ako se naiðe na jato. Treba zabacivati u najdublje delove tokova. Bodorke se u ovim vodama mogu vrlo lako naæi. Zimi se spuštaju u dublje slojeve. Iako u kanalima ive gotovo sve vrste riba. Deverike i babuške dele isti areal. Štuku tra ite na ivicama kanala. Štuka je zimi aktivna. Štuke nisu retke i u sezoni ih treba tra iti blizu obale.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 181 imaju srednji dublji deo i dve terase sa boka na polovini dubine. Najèešæe se love pec-pec tehnikama. ponekad prilaze priobalnom rastinju i tada ih treba loviti plovkaroškim metodama. Nije loše doæi ranije i pokušati naæi jato sitne ribe. Isto va i i za smuða koji se po pravilu najbolje lovi kada je dan vla an. Bandari naseljavaju vodu iznad leve i desne terase. ako je ima mora biti svedena na minimum. Love se svim dubinskim metodama sa hranilicom.

Beovice su u zalivima kada je reka plavna. Za vreme letnje ege. Amur se hrani u svim slojevima vode Zimi odlazi u najdublje delove. 4.6m 3m Bandar 3m 10m U jezerima bandar se leti nalazi uz obalu odakle vreba plen. Beovica Tok Kada je vodostaj visok.Ribe i staništa O Amur Zimi miruje i ne hrani se U sporotekuæim rekama bandar vreba iz zaklona vaj deo æe u nizu slika pokušati da prika e mesta gde je najlakše pronaæi odreðenu vrstu ribe. 182 Sponzor poglavlja:Riibici i ribe . beovice se okupljaju na ulivima odakle love insekte na površini. beovice pretra uju kompletan tok u potrazi za hranom.

2 m Hrane se na dnu meðu vodenim biljem Karaš Staništa su mu bare i jezera obrasla rastinjem Zimi miruje nepokretan na dnu Hrani se iskuljuèivo na dnu meðu rastinjem .Sponzor poglavlja:Riibici i ribe U proleæe se pari u pliæacima U jezerima je leti predveèe na površini Danju se hrani dublje 5m Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 183 Uveèe se hrani blizu obale Bodorka Zimi se nalazi na dnu sa spoljne strane krivine Na ravnom delu dubine 2.7m 1.4m bodorka je cele godine 3m U jezerima se zimi okuplja na najdubljim mestima Crvenperka Jata se okupljaju ispod lokvanja ili priobalnog rastinja Niz vetar saèekuju insekte koji padaju sa obalnog rastinja Pravac vetra Ušæe kanala u reku ili jezero U kanalu se hrani na površini Popodne i noæu deo jata se pojavljuje na površini vode Mo e se naæi u blizini trske Deverika 2.

2m 1.5m Jata kleniæa se sa proleæa mreste u brzacima Zimi su u najdubljem delu toka 2m Rado rije dno pod trskom Linjak 0.184 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Omiljene vode su im reke i kanali Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Kesega U proleæe dolaze u pliæake kako bi se parile Klenovi patroliraju oko ostrva Èesto plivaju u velikim jatima (sa deverikom i bodorkom) i pretra uju dno U pliæacima se sunèaju na površini Vole gusto obrasle kanale Klen Tok Veliki primerci se okupljaju u uvalama ispod preliva Tra ite ih ispod krošnji drveæa Rupe u obali dobra su skolišta za klena Leti su u senci mostova Kleniæ 15cm 1.9m Tra ite ih ispod krošnji drveæa Linjak patrolira oko uzdignuæa na dnu 1.6m 1.6m 0.5m 1.9m Rije po mekom dnu pravac vetra Jede ivotinjice sa priobalnog rastinja .5m 0.2m 0.

5m 4.5m Rado se kriju ispod krošnji drveæa Plitka mesta gde se ribe mreste Potopljena stabla Potpoljeno stablo je za njih drago mesto Spori tokovi reka Plitka.Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Tipovi ribolova u zavisnosti od terena 185 Kada love pri površini love u sredini toka u grupi Smuð Sa prvim sumrakom smuðevi prilaze u pliæak kako bi lovili Love i iznad muljevitog tla. biljem obrasla voda Štuka Skokovita promena dubine dna ostrvo Duboke vode sa spoljne strane krivine Rado patroliraju oko Utoci malih kanala ostrva Pumpne stanice .2m Noæu prilaze obali i love Som 3m Danju su u dubini kraj potopljenih struktura Zimi odlaze u najveæe dubine Krstare terasom u potrazi za hranom Šaran 4. jer ih ribe teško vide na tamnoj podlozi Danju rado ostaju u najdubljim delovima 1.

Na ovom mestu baitrunner vaše mašinice mora biti iskljuèen .je siguran znak da je i šaran u blizini. Obavezno koristite safety fig. Ovo je na alost greška. Da bi lovili uz obalu morate biti izuzetno tihi. veæ slinava i braonkasta. Obavezno koristite èekrk sa baitrunner-om ili mašinicu ostavite odklopljenu. Ukoliko trava nije jedra i zelena.inaèe æe riba umrsiti strunu u granje. Reagujte što pre. Oko mamca postavite dva šake groundbait primame. jer kada duva hladan vetar. • Lokvanji . šaran ide u dublje delove toka. koristite surface rig. W Tereni za moderan šaranski ribolov . To znaèi da nema ni sitnih ivotinja. pa ga lovite na sitnije mamce (kukuruz. • Trava na dnu . Strunu nemojte previše nategnuti.su prirodni zakloni za ribu. U prirodnim jezerima ovakvi delovi su retki i odlièna mesta za ribolov. • Ostrva . da bi ribu u prvom trenutku uspeli da izvuèete iz prepreka. pa ni šarana koji se njima hrani.ukoliko lovite šarana izmeðu lokvanja. Strukture na koje ovde treba obratiti pa nju su: • Potopljena stabla ili grane .je šaranu interesantno i zimi. Struna treba da je nosivosti minimum 7 kg. Kada duva vetar lovite na zaklonjenoj strani. Obratite pa nju na pravilnu prezentaciju mamca. • Šljunkovito dno . • Priobalni pojas .šarand ije vrlo retko smatraju dobrim mestom. U ovoj zoni šaran je oprezan. kako bi šaran mogao da mamac ponese u ustima. a kao mamac uzmite hleb. ali i leti jer se tu nagomilava hrana.186 Tipovi ribolova u zavisnosti od terena Sponzor poglavlja:Riibici i ribe Posebnu pa nju treba usmeriti na lov šarana u jezerima. • Mesto velike dubine . U potopljenim šljunkarama treba tra iti uzdignuæa koja su formirana eksploatacijom šljunka sa dna. Šaran se èesto hrani upravo u ovom pojasu. a posebno na velikim vodama. Dalja borba je uobièajena. Prvi udarac šarana je u ovom sluèaju izuzetno sna an. biocenoza ne funkcioniše. Lovite kada duva topao vetar. odmah do ostrva ili na prvoj skokovitoj promeni dubine dna.èisto dno bez mulja je mesto gde se okupljaju mnoge ivotinje koje su hrana šaranu. jer je tu voda najtoplija. Svaki jaèi udarac ili korak na obali oteraæe ribu.ukoliko se mogu naæi u vodi u kojoj lovite skoro sigurno su šaranov dom. partikli ili boili 14mm ili manji).

RIBOLOVNE TEHNIKE MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV MEÈ TEHNIKE PLOVKAROŠKE TEHNIKE BRZINSKI LOV BEOVICA PECANJE NA KONOPLJU KAO MAMAC PECANJE DIBEROM RIBOLOV ŠARANA VAGLEROM “STRAIGHT LEAD” TEHNIKA PECANJE NA HLEBNU RU U RIBOLOV KLIZEÆIM PLOVKOM RIBOLOV WAGGLER PLOVKOM TROTTING BOLONJEZ TEHNIKA RIBOLOV FIKSNIM PLOVKOM 3 5 22 22 26 29 31 34 37 40 42 45 47 49 52 55 58 62 64 67 70 75 78 84 91 90 40 DUBINSKI RIBOLOV MUVANJE LOV DEVERIKE NA MIRNIM VODAMA LOV KLENA SISTEMOM SA HRANILICOM “UPTIDE” TEHNIKA PECANJA SOMA RIBOLOV SA HRANILICOM I OLOVOM LOV SA HRANILICOM NA MIRNIM VODAMA “METOD” TEHNIKA ZA LOV ŠARANA 52 VARALIÈARENJE LOV SMUÐA MUVANJEM 70 75 D IGOVANJE LOV RIBE VOBLERIMA VARALIÈARENJE IZ ÈAMCA VERTIKALNO VARALIÈARENJE RIBOLOV VASER KUGLOM I MUŠICAMA 191 .Sadr aj I DEO .

RIBOLOVNI SISTEMI MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 99 103 103 105 106 108 110 111 112 113 114 115 116 117 118 119 120 121 122 123 124 125 126 127 128 129 130 131 132 134 136 138 139 140 141 142 143 144 DUBINSKI RIBOLOV MACH RIBOLOV THE CAITH LUMBERT CAT-O-COPTER LINK RIG “UPTIDE” RIG POP-UP DEAD BAIT RIG ARSLEY & FEEDER RIG PATERNOSTER RIG LINK LEGGER RIG BARBEL RIG FEEDER HELICOPTER RIG ZENDER RIG FLOAT PATERNOSTER RIG BOTTLE RIG FREE RUNNING PATERNOSTAR RIG MONTAZA SA ODSTOJNICIMA RIVER & CANAL RIGS LAKE RIGS 118 132 136 PLOVKAROŠKE TEHNIKE STRET-PEGGING RIG LAY-ON RIG PEC-PEC RIG DRIFT FLOAT RIG SURFACE RIG BEACHASTER RIG BALERINA RIG FIXED FLOAT RIG .192 Index UHVATI I PUSTI VITEŠKO PONAŠANJE NA VODI ANCHOR RIG STIF RIG “D” RIG HELICOPTER RIG SAFETY RIG HOOK-HAIR RIG BOLT RIG GRAVEL RIG ANTITANGLE RIG RUNNING RIG SHOCK RIG LONG RANGE SILT RIG 95 95 II DEO .

MALIM LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA .RIBOLOVNI PRIBOR 2 OLOVO MAŠINICE RIBOLOVAÈKI ŠTAPOVI IV DEO .VELIKIM LOV NA DUBOKIM I ŠIROKIM KANALIMA LOV ZIMI TERENI ZA MODERAN ŠARANSKI RIBOLOV 169 KANALI 179 RIBE I STANIŠTA PRENUMERANTI SADRZAJ 181 187 191 .TIPOVI RIBOLOVA U ZAVISNOSTI OD TERENA JEZERA REKE MALE BARE MALA DUBOKA JEZERA (ciglane i šljunkare) GRADSKA VEŠTAEÈKA JEZERA AKUMULACIONA JEZERA LOV IZ ÈAMCA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA BRZIM I BISTRIM REKAMA LOV NA SPORIM RAVNIÈARSKIM REKAMA LOV NA MALIM REKAMA SREDNJEG TOKA LOV NA VELIKIM MUTNIM REKAMA LOV SA KEJA I U MARINAMA LOV ISPOD BRANA I USTAVA LOV KOD MLINOVA LOV SA ADA LOV SA MOSTOVA LOV NA UŠÆU LOV NA PLAVNIM REKAMA LOV S JESENI LOV ZIMI LOV NA IRIGACIONIM KANALIMA .Index 193 WASSER BALL RIG BOLOGNAESE RIG WAGGLER RIG MOVEING DEAD BAIT RIG JIG RIG 145 146 147 148 149 MUVANJE 148 149 151 153 155 157 159 161 161 163 164 165 166 167 167 169 170 171 171 172 174 174 175 176 176 177 177 178 179 180 180 181 183 VARALIÈARENJE III DEO .

12 TA J N E r i b o l o v a 2 : r i b o l o v n e t e h n i k e i sistemi u zavisnosti od tipa voda / priredio Aleksandar Daki .] . 20 cm Ti r a 5 0 0 . Daki} . ISBN 86-902935-2-3 1. 2 0 0 2 ( V r a c : Triton).191 str. .V r ac : A . D a k i . : ilustr. izd.K ta o i a i a u p b i a i i a lgzcj ulkcj 799.Aleksandar Daki TAJNE RIBOLOVA 2 ribolovne tehnike i sistemi u zavisnosti od tipa voda Samostalno autorsko izdanje © Aleksandar Daki Copyright 2002 I izdanje tampa tamparija T riton. . Vrac Novembra 2002. . Tira 500 ISBN 86-902935-2-3 CIP .Aleksandar a) Sp r k r b l v o ts i i o o COBISS-ID 102150924 .[1.