1

PRVI DEO
Monetarna ekonomija

MEHANIZMI I POSLEDICE

DeIinisanje termina:
Termin ,Ekonomija, je generalno deIinisan kao ,drustvena nauka koja se bavi izucavanjem
produktivnosti, distribucije i konzumiranja roba i usluga
1
,.
Od pocetka 21. veka preovladavajuci mehanizam u bukvalno svim ekonomijama sirom sveta je
neka vrsta ,monetarnog sistema,. Monetarni sistem koristi medusobno sredstvo razmene,
poznato kao ,novac,, kao sredstvo koje omogucava zaposlenje, proizvodnju, distribuciju, kao i
konzumiranje roba i usluga. Koriscenje ovog sredstva monetarne razmene, kao osnove
ekonomskog sistema, moglo bi se nazvati ,monetarnom ekonomijom,.

Iako bukvalno nijedna nacija na planeti trenutno ne koristi nista drugo osim teorije monetarne
ekonomije pri delovanju svoje zemlje, odredene varijacije su svakako prisutne. Generalno
govoreci, ove varijacije imaju veze sa stepenom do koga je jedan sistem kontrolisan od strane
vlade te zemlje. Trenutna ,opadajuca skala,, krecuci se od vise kontrole ka sve manje kontrole,
tipicno pocinje sa ,komunizmom
2
, (maksimalna kontrola od strane drzave), prolazi kroz
socijalizam (delimicna kontrola od strane drzave) i zavrsava se kapitalizmom (malo ili bez
ikakve kontrole od strane drzave). Ove varijacije ekonomskih aplikacija se mogu nazvati
,drustveni sistemi,.

Preovladavajuci drustveni sistem u svetu danas je kapitalizam (u daljem tekstu pod pojmom
"monetarni sistem" podrazumevace se monetarni sistem u okviru kapitalistickog drustvenog
sistema). Kapitalizam, koji se cesto stavlja pod okrilje jos jednog teorijskog koncepta poznatog
pod nazivom ,slobodno trziste,, se deIinise kao ,ekonomski sistem u kome su sredstva
proizvodnje u vlasnistvu privatnika, njima se operise u cilju proIita, i gde su investicije,
distribucija, proizvodnja i davanje cena robi i uslugama, prvenstveno odredeni Iunkcionisanjem
,slobodnog trzista`
3
.,
,Slobodno trziste, je u osnovi jedna neregulisana trgovinska orijentacija gde se ,cene roba i
usluga odreduju iskljucivo putem medusobne saglasnosti prodavaca i kupaca; kao rezultat,
trgovinske sile ponude i potraznje diktiraju cene i propisuju ponudu bez intervencije vlade.,
4
.
Pojam ,slobodnog trzista, ima mnostvo interpretacija i ideologija. Na primer, jedna od
najekstremnijih, a ipak jos uvek aktivnih ideologija je ,austrijska skola,, koja zagovara tzv.
princip ,laissez-Iaire, koji bukvalno znaci da drzava nema apsolutno nikakav uticaj na
ekonomska pitanja. U tom smislu, ,socijalna pomoc, i drugi ,socijalni, programi sponzorisani
od strane drzave bi se smatrali neprihvatljivim.
5



1
wordneLprlnceLonedu/perl/webwn
2
C komunlzmu se ovde govorl na nacln na ko[l se on kroz lsLorl[u lspol[lo a ne o n[egovo[ ldeallsLlcko[ forml ko[a
zagovara odsusLvo novca
3
enwlklpedlaorg/wlkl/CaplLallsm
4
enwlklpedlaorg/wlkl/lree_markeL
3
8azvo[ prlmena l lnLerpreLacl[a ekonoml[e su neverovaLno oblmnl maLerl[all oko ko[lh se vode neprekldne
debaLe

2

Ipak, ako se opsta terminologija ostavi sa strane, jedan veoma vazan atribut monetarne
ekonomije je ,teorija vrednosti,. Nivo vrednosti jednog proizvoda ili usluge se izvodi iskljucivo
na osnovu dva Iaktora
6
:

1) Nedostatka (raspolozivost) materijala koji se koriste
2) Kolicine ljudskog rada potrebnog za proizvodnju nekog proizvoda ili usluge.

Na primer:
Zamislite kolicinu vremena i napora koji bi bio potreban da se napravi jedna najobicnija kosulja -
pre izuma struje i napredne industrijske tehnologije. Celokupan proces bi obuhvatio - pripremu
zemlje sadenje pamuka nadgledanje rasta branje pamuka odvajanje semena za narednu
setvu pretvaranje pamuka u konac konca u platno i oblikovanje platna u kosulju.
Prema ovom scenariju, iz perspektive utrosenog ljudskog rada, vrednost te kosulje bi bila
relativno velika, i verovatno bi se prodavala po ceni koja odgovara utrosenom radu. Posto se
seme pamuka dobija kao nusproizvod proizvodnje samog platna, ne bilo nedostatka materijala,
pa bi zato vrednost semena bila zanemarljiva. To znaci da bi realna vrednost ove kosulje bila
odredena utrosenim radom.
Hipoteticki govoreci, sta bi se dogodilo ako za ovaj proizvodacki proces ne bio potreban ljudski
rad, a ako bi semena/vode/sunca/zemlje i dalje bilo u njihovom prirodnom izobilju? Kolika bi
onda bila vrednost te kosulje? Ocigledno, ona ne bi imala nikakvu vrednost.
Od pocetka 21. veka, industrijske masine su preuzele ulogu sadenja i zetve poljoprivrednih
proizvoda do tog stepena da je sada dovoljan jedan jedini Iarmer da obradi 4000 m2 i vise.
Napredak u tekstilnoj industriji je dramaticno smanjio potrebu za ljudskim radom, i uz modernu
upotrebu industrijske kompjuterizacije, danas se jasno vidi teznja za potpunom automatizacijom
poljoprivredne i tekstilne industrije, medju mnogim drugima.
Poenta je da se pojam ,ekonomske vrednosti,, iako naizgled nepromenljiv ekonomski pojam,
sada ponistava ovim tehnoloskin uticajem (sve veca lakoca proizvodnje/izobilje materijala), sto
bi moglo za krajnji rezultat da ima eliminaciju pojma ,vrednosti, u celini.
Kada bi se ljudski rad smanjio/zamenio tehnologijom i automatizacijom, pretpostavljena
,vrednost,, sto znaci izjednacenje ,ulozenog rada, sa ,cenom,, bi opala. ,Vrednost, proizvoda
bi tada bila diktirana proizvodnjom i odrzavanjem masina, koje bi tada igrale ulogu radnika. Kao
rezultat toga, sto su eIikasnije, trajnije i odrzivije ove masine, sve vise bi opadala ,vrednost,
proizvodnje.
Rezultat svega toga bi bio da bi masinska automatizacija, zajedno sa modernim inovacijama koje
nalaze zamene za resurse koji su ,manje dostupni,, mogla da dovede do pozicije da nijedna roba
niti usluga ne zahteva ,vrednost, ili ,etiketu sa cenom,. Teoretski, ,vrednost, prosto ne bi imala
nikakvog smisla.

6
nl[e u lnLresu ovog upuLsLva da da[e LrakLaLe o cellnl ekonoml[e Zapravo dellmlcna osnova ovog upuLsLva [e da
pokaze kakokroz uspon Lehnologl[e l ellmlnacl[e nelmasLlne 99 clLave ekonomske Leorl[e se smaLra zasLarelom l
nevaznom praksom
1akode posLo[e cak l sub[ekLlvnl[e forme vrednosLl ko[e su demografskl odredenl[e gde odredenl brendovl
krelra[u cene (predvldena vrednosL) nezavlsno od promel[lvog l[udskog fakLora lll maLerl[alne vrednosLl vec u
zavlsnosLl od sLaLusnog ldenLlLeLa samog prolzvoda onako kako ga dozlvl[ava poLrosacka kulLura Cvo [e man[e
vazna forma ekonomske vrednosLl l o n[o[ ce blLl vlse recl u delu pod nazlvom omeran[e vrednosLl dal[e u
ovom poglavl[u 1akode vrednosLl ko[e se korlsLe kao flnansl[skl lnsLrumenL kao sLo su vrednosLl ko[lma se Lrgu[e
na berzl su Lakode beznaca[ne kada se radl o realno[ prolzvodn[l l dlsLrlbucl[l

3

Za vecinu, ovo je veoma tesko zamisliti, zbog naseg svakodnevnog iskustva. Nevezano za nase
misljenje, cinjenica je da, konstantno tehnolosko usavrsavanje zajedno sa automatizovanim
procesom proizvodnje, moze teoretski da stvori ekonomske uslove gde ce izobilje materijala i
sredstava proizvodnje biti tako izrazeno i eIikasno, da vecina ljudi nece imati potrebu da ,kupi,
bilo sta, a kamoli da ,radi za zivot, u klasicnom smislu te reci. Tacnije, cak kada bi masine
postepeno zamenile samo manji broj ljudi, sireci nezaposlenost, posledice bi bile sistematske, i
citav ekonomski sistem bi postao sve nestabilniji i neIunkcionalniji. O ovom problemu ce se
opsirnije raspravljati u poglavlju 2 i 5. Ako za sada ostavimo po strani tu cinjenicu, hajde da
pogledamo neke empirijske mehanizme koje monetarna ekonomija zahteva, posebno u kontekstu
kapitalizma, da bi se odrzao integritet sistema. U preostalim delovima ovog poglavlja,
razmotricemo pet osnovnih atributa potrebnih za odrzavanje sistema, logiku koja stoji iza njih, i
njihove posledice.


Prvi mehanizam
Potreba za ciklicnom potrosnjom

Prakticno postoje tri osnovne uloge koje ljudi mogu imati u monetarnom sistemu:
zaposleni, potrosac, poslodavac (ili vlasnik/proizvodac)
7
.

Zaposleni izvrsava zadatke za poslodavca u zamenu za ,nadnicu, ili novcanu nadoknadu, dok
poslodavac prodaje robu ili uslugu potrosacu u zamenu za ,proIit,- jos jedna vrsta novcane
nadoknade.

Isto tako, i poslodavac i zaposleni su istovremeno i potrosaci, zato sto novcanu nadoknadu
(,nadnice, i ,proIit,) koju sticu, oni koriste da kupe robe i usluge bitne za njihov opstanak. Cin
kupovine roba i usluga, sto je uloga potrosaca, je upravo ono sto omogucava poslodavcu da
zaradi svoj ,proIit,, istovremeno omogucavajuci i isplatu novcane nadoknade, ,nadnice,,
zaposlenom.

Drugim recima, upravo je potreba za konstantnom ,potrosnjom, ta koja odrzava poslodavca u
poslu i omogucava zaposlenom da ima posao.
Ipak, vazno je razumeti da ovaj ciklus isplate-potrosnje (ili ,ciklicne potrosnje,) ne moze
prestati, ili ce u suprotnom sve ekonomske strukture propasti, posto novac ne bi dolazio do
poslodavca, poslodavac ne bi mogao da plati zaposlenog, niti bi poslodavac i zaposleni mogli da
odrzavaju ciklus time sto bi bili potrosaci.

Posledice:
#1 Nista sto je Iizicki proizvedeno ne moze nikada da ima Iunkcionalni zivotni vek duzi od
onoga sto se moze izdrzati, a da se odrzi ekonomski integritet kroz ,ciklicnu potrosnju,.
Drugim recima, svaka proizvedena ,roba, mora propasti posle odredenog vremena da bi se
nastavila Iinansijska cirkulacija da bi se odrzali igraci (potrosac/zaposleni/poslodavac) u igri.
Ova karakteristika bi se mogla nazvati: ,planirana zastarelost,.

7
osLo[l Lakode l lnvesLlLor ko[l da[e flskalnu podrsku poslodavcu/vlasnlku/prolzvodacu lll Lrgu[e na flnansl[skom
LrzlsLu radl doblLl 1o nl[e relevanLno u ovom konLeksLu zaLo sLo nl[e poLrebno da posLo[l lnvesLlLor da bl Lrzlsnl
slsLem funkclonlsao

4

Planirana zastarelost moze generalno imati dve pozicije:

a) Namerna - namerno zadrzavanje eIikasnosti da bi proizvod u pitanju propaoa)

b) Konsekventna - ustede u samoj proizvodnji zbog povecanja proIita, najcesce u Iormi jeItinih
materijala / loseg dizajna, u nastojanju da se ustedi novac i obezbedi ponovna potrosnja.

Ovo odmah znaci i losiji proizvod. |npr. koriscenje plastike za elektronsko kuciste je mnogo
jeItinije za komapniju nego recimo koriscenje titanijuma koji je mnogo skuplji|

#2 Uvodenje novih proizvoda i usluga mora biti konstantno da bi se osujetila eventualna
povecana eIikasnost prethodnih generacija proizvoda, uprkos njihovoj upotrebljivosti, stvarajaci
tako konstantni otpad.
Drugim recima, otpad je namerni nusproizvod potrebe industrije da odrzi ,ciklicnu potrosnju,.
To znaci da se zamenjeni/zastareli proizvod baca, najcesce na deponije, zagadujuci okolinu.
Stalno stvaranje novih proizvoda ubrzava zagadenje.
,Potreba za ciklicnom potrosnjom, koja se moze smatrati ,silom, koja pokrece ceo ekonomski
sistem, je u biti opasna i pogresna, zato sto sama priroda potrebe ne dozvoljava da se do kraja
iskoriste ekoloski odrzive prakse. Stalna proizvodnja nedovoljno dobrih proizvoda traci
postojece resurse i zagaduje okolinu. "Ciklicna proizvodnja" takode onemogucava da dobra koje
proizvode kompanije razvijenog sveta dodu do stanovnistva tzv."treceg sveta" zbog svoje brze
propadljivosti i ogranicene proizvodnje koja mora neprestano da snabdeva stanovnistvo
razvijenih zemalja proizvodima poboljsanih Iunkcija, jer samo oni mogu da eIikasno ucestvuju u
tom kruznom procesu. Istina, danas postoji i odredeni broj visoko kvalitetnih proizvoda, ali se
oni proizvode u jako malim kolicinama te su samim tim retki i vrlo skupi pa su dostupni samo
maloj grupi najbogatijih.
Da bi smo ovo objasnili iz drugog ugla, zamislite ekonomske posledice onih metoda proizvodnje
koji bi kao rezultat imali maksimalno eIikasne i odrzive proizvode, za ciju izradu bi se koristili
najbolji moguci materijali i tehnike koje u tom trenutku postoje. Zamislite automobil koji je
toliko dobro osmisljen, da mu odrzavanje ne treba prvih 100 godina. Zamislite kucu koja je
sagradena od vatrostalnih materijala gde su svi uredaji, elektroinstalacije, vodovodne cevi i
slicno, napravljene od najizdrzljivijih i najodrzivijih resursa koji postoje na planeti. U jednom
takvom razumnijem svetu, gde bi smo zapravo proizvodili stvari da bi one trajale, time
smanjujuci zagadenje/otpad zbog odsustva umnozavanja stvari i zbog njihove maksimalne
eIikasnosti, monetarni sistem bi jednostavno postao nemoguc, zato sto bi ,ciklicna potrosnja,
bila znatno usporena, i time bi zauvek oslabila ,ekonomski rast,.


rugi mehanizam
Izobilje oskudnosti

U monetarnoj ekonomiji, pojam ,ponude i potraznje, je dobro poznat, i jednostavno oznacava da
,sto je vise necega, manja mu je vrednost,. Na primer, pijaca voda je kroz istoriju postojala u
izobilju, sto nije posebno zahtevalo placanje za njeno konzumiranje, u trgovinskom smislu.
Medutim, kako je doslo do zagadenja vode i do razvoja gradskih vodovodnih sistema, preciscena
pijaca voda se sada prodaje, cesto po vecoj ceni za galon nego naIta. Drugim recima, isplati se

3

ako necega nema dovoljno. Ako neka kompanija moze da ubedi javnost da je bas njen proizvod
,redak,, vise ga moze naplatiti. Ovo stvara veliku motivaciju da se proizvod ucini retkim. Na
sasvim drugom nivou, valja pomenuti i da centralne banke skoro svake drzave na svetu takode
stvaraju nedovoljnost u samim novcanim zalihama da bi vrsile pritisak na trzisni sistem. Bernard
Lietaer, kreator novcanog sistema u EU, istice:
,Pohlepa i nadmetanje nisu rezultat nepromenljivog ljudskog temperamenta... pohlepa i strah od
nemanja se zapravo konstantno stvaraju i uvecavaju kao direktan rezultat vrste novca koji
koristimo...Mi mozemo da proizvedemo vise nego dovoljno hrane za sve... ali ocigledno nema
dovoljno novca da se ona plati. Postoji nedovoljnost nasih nacionalnih valuta. Zapravo, posao
centralnih banaka jeste da stvore i odrzavaju nedostatak valute. Direktna posledica toga je da mi
moramo da se borimo jedni protiv drugih da bi preziveli.,
8

Posledice ovog izobilja oskudnosti su iskljucivo stetne. Ako se proIit moze stvoriti kao rezultat
oskudnosti stvorene zagadenjem okoline, onda to stvara jednu bolesnu klimu nebrige prema
zivotnoj sredini. Ako kompanije znaju da mogu da zarade vise novca tako sto ce se postarati da
njihovi resursi ili proizvodi ostanu oskudni, kako se onda moze ostvariti san o svetu izobilja?
Jednostavno ne moze, jer ce se korporacije postarati da stvore oskudnost i nedostatke ako se
ukaze potreba za tim. U prilog tome, oskudnost stvorena u samim zalihama novca od strane
centralnih banaka jos vise povecava nasu motivaciju da se nadmecemo medusobno, time
stvarajaci jedno takoreci primitivno plemensko drustvo, bez etike, gde je svaki covek sam za
sebe, stvarajuci dodatni stres, konIlikte i bolesti medu ljudima.


%reci mehanizam
Prioritet profita

Primarni motivacioni princip monetarnog sistema je proIit
9
, ili prisvajanje novca kroz
eksploataciju drugih. Svi ucesnici u igri, da bi preziveli, moraju da nadu strategiju po kojoj ce
zaraditi prihod. Radnik koji radi za ,nadnicu, tezi da nade najvecu mogucu platu koju moze da
dobije za svoje usluge, dok poslodavac (vlasnik/proizvodac) stalno tezi da smanji troskove kako
bi povecao proIit. Ovo je dominantan ,mentalitet, u monetarnom sistemu i oni koji poseduju
najvece bogatstvo (materijalni ,uspeh,) su najcesce i najokrutniji. I iako ce mnogi ljudi, koji
Iavorizuju ovaj sistem proIita, neprestano govoriti o svojim ,etickim, standardima koje
primenjuju u praksi, istorija je pokazala da je prioritet proIita zapravo bolest koja ne samo da
truje nasu licnu/drustvenu dobrobit i zivotni standard, vec truje i okolinu od koje zavisimo za
bukvalno sve sto nam treba kao vrsti.
Medutim, pre nego pocnemo da govorimo o negativnim posledicama ovog ,mentaliteta,, hajde
da pomenemo i ono sto mnogi smatraju dobrom stranom ovog prioriteta proIita ,inicijativu,.
Teorija govori da potreba za proIitom daje coveku/organizaciji motivaciju da radi na novim
idejama/proizvodima koji bi se bolje prodali na trzistu. Drugim recima, pretpostavka je da kada
ljudi ne bi bili motivisani potrebom da prezive kroz proIit, ne bi bilo drustvenog napretka.
Pre svega, najveci doprinosi drustvu nisu dosli od korporacija koje teze proIitu. Nikola Tesla nije
ustanovio naizmenicnu struju zato sto je trazio da zaradi koju paru. Luj Paster, Carls Darvin,

8
LleLaer 8ernard revazlcl pohlepu l oskudnosL ?es Magazlne 1997
9
Zbog [ednosLavl[eg razumevan[a po[am proflL ce ovde blLl korlscen kao slnonlm za prlhod l nadnlcu lako
klaslcne ekonomske klaslflkacl[e odva[a[u ove po[move svl se onl [ednosLavno odnose na posedovan[e novca
Sasvlm [ednosLavno radnlk ko[l radl za nadnlcu u susLlnl proflLlra od svog posla [er dobl[a prlhod

6

braca Rajt, Albert Ajnstajn i Isak Njutn nisu bili vodeni sopstvenim materijalnim dobitkom kada
su dosli do svojih neverovatnih otkrica od neprocenjivog znacaja za drustvo. Iako jeste istina da
su korisni izumi i metode motivisani licnim dobitkom, namera koja stoji iza tih izuma, obicno
nema nikakve veze sa brigom o ljudima ili drustvu, zato sto su pravi motivatori zapravo
nepristrasni licni interes i opstanak. Danas smo cak svedoci cinjenice da velike korporacije guse
nove pronalaske i nove tehnoloske mogucnosti koriscenja resursa da bi zadrzali svoje
monopolisticke pozicije.
Interes za proIitom je gotovo uvek ispred brige o drustvu ili coveku, i ako se baci samo jedan
pogled na konzervanse koji izazivaju rak a nalaze se u nasoj hrani, na unapred planiranu
zastarelost gotovo svega sto se proizvodi, zajedno sa zdravstvenom industrijom koja naplacuje i
do 250t za obicnu pilulu antibiotika, moze se reci da je ,inicijativa zasnovana na proIitu,
zapravo stetna, jer u tom slucaju inicijativa nije da se doprinese drustvu na smislen nacin, vec
samo da se zaradi na bilo koji moguci nacin. ProIit je zapravo lazna inicijativa. Problemi u
nasem drustvu zasnovanom na proIitu ce biti reseni samo ako se moze doci do proIita
resavanjem ovih problema.
Posledice:
Psiholoske/socioloske posledice ovog prioriteta proIita imaju ozbiljne razmere kada se govori o
ponasanju ljudskih bica. Zapravo, stvorena je citava jedna struktura nametnute kontrole, da bi se
izaslo na kraj sa nepresusnim problemima proisteklim iz potrebe da se opstanak obezbedi putem
dobiti/proIita/dohotka a to je zakonski sistem. Iako postoje i kriminalna dela pocinjena cesto
zbog egoizma, ljubomore, emocionalne uskracenosti i drugih psiholoskih problema, i svakako
predstavljaju problem, ovakva kriminalna dela nisu nista prema onima koja su motivisana
sticanjem novca ili imovine.

"Korupcija" kao "zlocin/kriminalno delo" predstavlja time i "moralnu perverziju/neiskrenost", pa
ako bolje pogledamo situaciju videcemo da je skoro svaki akt strateskog monetarnog dobitka
devijantan u samoj svojoj strukturi...samo je prihvacen kao ,normalan, od strane jedne
uslovljene kulture i to u onoj meri koliko to konsenzus odredi.
Na primer, svaki put kada odete u prodavnicu i kupite kutiju pahuljica, u 90 slucajeva kolicina
pahuljica zauzima svega 60 prostora u kutiji. Ova ,reklamna strategija, kako je zovu
proizvodaci, je samo notorna, beskorisna laz. Reklamne agencije, sa svim svojim taktikama
manipulacije drustva, su verovatno jedne od najkorumpiranijh institucija na planeti. Tuzno je da
smo uslovljeni da to zovemo ,promocijom, ili ,strategijom,. Nesto vise o promenama nastalim
u drustvu zbog reklamiranja, bice predstavljeno u delu pod nazivom ,Poremecene vrednosti, u
ovom poglavlju.
Da bismo stavili tu proIitom motivisanu korupciju u jedan razumljiv okvir, podelicemo to
ponasanje u tri kategorije: opsti kriminal korporativni kriminal kriminal vlasti.
Opsti kriminal, nastao zbog teznje za novcem, krece se u rasponu od sitnih krada preko ilegalnih
prodaja pa do pronevere i nasilnih pljacki. Najcesce se ne razmislja puno o tome da je ovakvo
ponasanje zapravo proizvod monetarnog sistema, jer mnogi pokusavaju da otpisu ovakve
,kriminalce, kao neku vrstu drustvene anomalije, i ne povezuju njihovo ponasanje sa potrebom
da se prezivi. Sveprisutni stres kao i drugi eIekti koji prate osiromasenost se takode zanemaruju.
Studija pod nazivom ,Merva-Fowels,, izvrsena na Univerzitetu u Juti, 90-ih godina dvadesetog
veka, je pronasla nepobitne veze izmedu kriminala i nezaposlenosti. Ispitivanje je bilo
organizovano u 30 metropola sa ukupnom populacijom od preko 80 miliona.

7

Ispitivanja su pokazala da je porast nezaposlenosti od samo 1 rezultirao u: porastu od 6,7 u
ubistvima i porastu od 3,4 u nasilnim zlocinima i jos 223 500 dodatnih krivicnih dela.
10

Kada bi ste uzeli imucnog coveka, sa izgradenim etickim normama, oduzeli mu sve sto ima, i
izbacili ga u nekom siromasnom mestu gde ne bi imao nista osim odece na sebi, vrlo je
verovatno da bi on poceo da laze, vara i krade da bi preziveo.
Ne iznenaduje cinjenica da je najveci procenat kriminala u Americi upravo u najsiromasnijim
mestima. Osoba koja je rodena u osiromasenoj sredini, sa losim obrazovanjem i malo prilika za
zaposlenjem, ce uraditi ono sto mora da bi prezivela. Poenta je da je upravo ekonomska
osiromasenost (oskudnost), a ne tzv. genetske ,tendencije ka kriminalu,, ono sto stvara ovakvu
vrstu ponasanja.
Korporativni kriminal, koji je gotovo iskljucivo vezan za proIit, ima mnoge oblike: planirano
zastarevanje, trzisna manipulacija, izmestanje poslovanja (outsourcing), Iiksiranje cena,
monopolisticki ortakluk, eksploatacija radne snage i dogovori unutar vlade su samo neki od
primera. Od kada je Enron namerno zatvorio svoju elektranu u KaliIorniji da poveca svoje zalihe
energije
11
, i kada je koorporacija Bayer znajuci svejedno distribuirala lekove zarazene HIV-om
12
,
trebalo bi da je vecini ljudi jasno da je korporativni kriminal konstantan i da je cesto mnogo
strasniji nego ,opsti kriminal, ,zato sto posledice te vrste kriminala imaju tendenciju da pogode
mnogo vece grupe ljudi.
Potreba ,korporativnog kriminala, da obezbedi proIitabilnost nekog biznisa ne razlikuje se u
osnovi od potrebe da se prezivi koju ima ,opsti kriminal,. Dok ovi drugi ocigledno cine krivicno
delo da bi preziveli, ovi prvi cine krivicna dela da bi i na dalje obezbedili za sebe pozicije moci,
lagodan zivot i bogatstvo. Sve se zasniva na strahu. Pojam ,pohlepe, ,koji se maniIestuje iz
konstantne nesigurnosti izazvane strahom od gubitka onoga sto covek ima, sluzi kao motivacioni
Iaktor za vecinu korporativnih krivicnih dela. To je kao zavisnost od kockanja. Sto vise imas,
vise zelis. Ovakva neuroza se odrzava/pojacava drustvenom stratiIikacijom koju stvara
monetarni sistem, zato sto se javlja neiscrpan izvor novih ,luksuza, koje covek moze sebi
priustiti ako se njegova kupovna moc povecava (npr. dvorci, jahte, limuzine, dijamanti, posedi,
itd.). O ovome ce biti vise reci u sledecem delu: ,Poremecene vrednosti,. Kriminal vlasti je
jedan od slozenijih i tezih Iormi ponasanja za razmatranje, jer je samo shvatanje vlade u velikoj
meri izmenjeno onim vrednostima na kojima ova ,vladajuca klasa, tvrdoglavo insistira u
drustvu, kroz masovne medije i tradicionalni nacionalizam. Drugim recima, ako se osvrnemo sa
uzasom na doba Hitlera, mnogi cesto zaboravljaju da su i mnogi Nemci prihvatali antisemitski
sistem vrednosti, propagiran od strane rezima putem pamIleta i javnog oglasavanja. Isto se moze
reci i za americku invaziju na Irak, koja je u samom pocetku imala podrsku javnosti, prosto zbog
mrznje i straha od tzv. ,islamskih terorista,, izazvanog napadima koji su se dogodili 11.
septembra 2001. Ako sve to imamo u vidu, hajde da na tren ostavimo sa strane sve nase
tradicionalne vrednosti vezane za lojalnost i ,patriotizam, i objektivno pogledamo sta to vlada u
monetarnom sistemu zapravo predstavlja.
Pre svega, svaki clan vlade mora biti placen i svi projekti koje ti clanovi izvode moraju imati
izvor materijalnih sredstava. Ovaj novac izgleda dolazi od ,poreza, koji je nametnut javnosti, ili
od zajmova uzetih od banaka ili od vlada drugih zemalja. Porezi se ubiraju kroz ,trgovinu, ili
kroz ,prihode od trgovine,, dok se, sa druge strane, zajmovi moraju vratiti novcem koji ce doci
ili od jos trgovine, jos zajmova ili jos poreza, u teoriji.

10
Merva lowles LffecLs of ulmlnlshed Lconomlc CpporLunlLles on Soclal SLress Lconomlc ollcy lnsLlLuLe 1992
11
hLLp/wwwnyLlmescom/2003/02/04/naLlonal/04energyhLml
12
hLLp/naLuralnewscom/news_000647_8ayer_vacclnes_PlvhLml

8

Centralna uloga vlade jeste da osmisli zakonodavni sistem koji ce omoguciti Iunkcionisanje
drustva. Idealno, najveci prioritet vlade bi trebalo da budu siroki interesi javnosti. Nazalost, kako
nam je novija istorija pokazala, ovo nije slucaj, i retko kada je bio. Naime, vlada se javlja kao
korporacija ,roditelj, svim drugim korporacijama koje deluju unutar ekonomije jedne zemlje.
Ovo naravno ima smisla, ako se uzme u obzir da je vrednost jedne zemlje deIinisana stanjem
ekonomije u toj zemlji. To znaci da vlada ima ,sopstveni interes, u ekonomskom stanju svoje
drzave, tacnije receno oni koji su unutar njihove klase - sloj bogatih.
Taj sistem ,sopstvenog interesa, ili pojedinca ili grupe koja moze nesto da dobije ili izgubi u
zavisnosti od odluka vlade svakako moze da Iunkcionise u dva smera. Politicar moze da dobije
novcani ,doprinos, od kompanije koju Iavorizuje u svojim odlukama, dok sa druge strane ta
kompanija dobija kroz povoljnije odluke vlade. Lobiranje i prilozi u Americi iznose milijarde
dolara godisnje i ovaj novac se daje partijama samo da bi se, prividno, ispunili svi njeni planovi.
Iako postoje mnogobrojni primeri veza izmedu vlade i korporacija, koji variraju od dozvole za
prodaju netestiranih lekova od strane FDA, pa do uspeha naItaskog lobija da se zakon o nultoj
emisiji gasova donet u KaliIorniji ponisti i vrati na prethodni, time obeshrabrivsi upotrebu cistih
,elektricnih, automobila, ipak najveci novcem voden zlocin vlade jeste njena upotreba rata za
dobrobit onih koji je Iinansiraju.
Kako je rekao dvostruki dobitnik medalje casti od strane Kongresa, general major Smedley
Butler:
,Rat je reketiranje. To je uvek i bio. On je verovatno najstariji i vrlo moguce najproIitabilniji, a
svakako najokrutniji vid reketiranja. Jedini koji ima internacionalni karakter. Jedini u kome se
proIit meri u dolarima a gubitak u zivotima. Reketiranje se, po mom misljenju, najbolje moze
objasniti kao nesto sto nije ono sto se vecini ljudi cini. Samo mala ,insajderska, grupa ljudi
ustvari zna o cemu se radi. To se sprovodi zbog dobrobiti nekolicine ljudi, a na stetu vecine. Od
rata jedan mali broj ljudi zaradi citavo bogatstvo...
U Prvom svetskom ratu samo sacica ljudi je zgrnula sav proIit od tog konIlikta. Najmanje 21000
novih milionera i milijardera nastala je u Americi za vreme tog svetskog rata... Na 65. kongresu
se izvestavalo o zaradama korporacija i drzavnim prihodima. Ako se uzmu u obzir proIit koji su
ostvarili 122 proizvodaca mesa, 153 proizvodaca pamuka, 299 proizvodaca odece, 49 Iabrika
celika, i 340 proizvodaca uglja tokom rata, retki su bili proIiti ispod 25 odsto. Na primer,
kompanije koje su proizvodile ugalj zaradile su, tokom rata, izmedu 100 i 7856 na svojim
deonicama. Oni koji su se bavili pakovanjem robe u Cikagu, su udvostrucili i utrostrucili svoju
zaradu.
I naravno, ne smemo zaboraviti bankare koji su Iinansirali Prvi svetski rat. Ako je neko pokupio
kajmak od tog rata, to su svakako bili bankari. Posto su bili u partnerstvima a ne udruzenim
organizacijama, nisu bili u obavezi da podnose izvestaje vlasnicima deonica. Time je njihov
proIit bio isto toliko tajanstven koliko i ogroman. Kako su bankari napravili svoje milione i
milijarde ja ne znam, posto te male tajne nikada nisu obelodanjene cak ni ispred istraziteljskog
tela Senata.,
13

Ni po cemu se ne razlikuju ni Drugi svetski rat, rat u Koreji, Vijetnamu i sada Iraku i
Avganistanu. Ubrzana industrijska proizvodnja, vojni ugovori, rekonstrukcija ugovora,
zaposedanje izvora energije/resursa (krada), strogo krojeni zajmovi sa visokim kamatama sto kod

13
8uLler Smedley u War ls a 8ackeL leral Pouse 1933 poglavl[e 1

9

Svetske banke sto u privatnim bankama namenjeni oporavku ekonomije onih zemalja pogodenih
ratom, pa cak i trgovina drogom od strane CIA
14
, su samo neka od visoko proIitabilnih sredstava.
Motivacija za rat je trostruka. 1) Industrijski proIit, maksimalno uvecan za elitu; 2) Zaposedanje
resursa (krada); 3) Geopoliticke alijanse u cilju lakseg buduceg industrijskog proIita i krade
resursa.
Ovo je jedna od najvecih bolesti izazvanih potrebom za bogatstvom i moci. Vlada, sa citavim
timom pristupacnih ubica zavedenih novcem, je ukljucena u ultimativni oblik samoocuvanja, i
sve dok svi svetski resursi ostanu ,nagomilani, i u sluzbi nekolicine, ovaj princip rata nece
nikada nestati.
Ipak, gorepomenuta klasiIikacija ,korupcije, je samo neka vrsta generalnog grupisanja. Razne
nijanse ljudskog ponasanja u svakodnevnom zivotu su takode zatrovane ovim mehanizmom
jurenja za proIitom; neiskrenost, koja varira od tzv. ,umetnosti pregovaranja, gde se dva
poslovna coveka takmice medusobno radi ostvarivanja sopstvenog interesa i potpunog
zanemarivanja interesa druge strane, pa sve do disharmonije usadene u odnos zaposlenog i
poslodavca, gde jedan zeli da maksimalno uveca rad da bi time smanjio vreme koje je
zaposlenom potrebno da zavrsi posao, time smanjujuci i njegovu zaradu, dok drugi zeli da
maksimalno uveca vreme koje mu treba da nesto uradi kako bi vise zaradio.
Zakljucak je da nas prioritet proIita stavlja u poziciju ,mi protiv njih,, jer, unutar monetarnog
sistema mora da postoji odnos kupac-prodavac, zaposleni-poslodavac, klijent-vlasnik, imati-
nemati. Uzevsi sve ovo u obzir, svaka strana je primorana da stvori uslove koji su za nju
najproIitabilniji, i samim tim poseze se za krajnjim resenjima, i bitka izmedu dve strane je uvek u
toku. Mi smo u konstantnom ratu jedni sa drugima da bi preziveli. U ovoj bici ima malo vremena
za odrzivi ljudski progres, i time se kao rezultat stvara bolesni, zagadeni i poremeceni svet koji
nas okruzuje.

etvrti mehanizam
Poremecene vrednosti

Nasa verovanja i vrednosti su oblikovana nasom kulturom. Iako postoji genetska osnova za
odredene ljudske osobine i ponasanja, znanje koje posedujemo i nacin na koji mislimo o njemu, i
na koji delujemo u skladu sa tim znanjem je u osnovi Ienomen uticaja okoline.
Ako imamo to na umu, monetarni sitem zahteva neku vrstu komunikacije kojom ce se
obavestavati javnost o onome sto je neka kompanija pripremila za prodaju. Ova Iorma
komunikacije se zove ,advertajzing, (reklamiranje). Karakteristika reklamiranja je ,promocija, i
promocija je nacin komunikacije, koji generalno govoreci, stvara pristrasnu sliku o proizvodu
koji se reklamira. Drugim recima, zadatak reklamiranja je da namami... ili direktnije da
izmanipulise potrosaca da bi ovaj kupio proizvod. Ova manipulacija ima mnoge Iorme, ali jedna
od najeIektivnijih je manipulacija i / ili eksploatacija ,vrednosti, gledalacke publike, dakle ono
sto covek smatra vaznim.
Medutim, pre nego krenemo dalje, treba naglasiti da trenutni sabloni masovne potrosnje koji se
mogu videti u Americi i na drugim mestima, nisu uvek bili prisutni. U samim zacecima, Amerika
je osnovana na jednoj vrsti protestantske radne etike, gde je stedljivost bila dominantna vrednost.
Nazalost, vec od pocetka 20. veka dolazi do orkestriranog napora od strane poslovne zajednice
da se ove vrednosti poremete i da se oblikuje nova armija impulsivnih, konstantno nezadovoljnih

14
Webb Cary uark Alllance Seven SLorz ress 1999

10

potrosaca kojima je status u drustvu veoma vazan. Reklamne agencije su izmenile svoje
argumente od utilitaristickih na one koji su mereni emocionalnim dopadanjem i statusom. Kao
posledica toga, prosecan Amerikanac danas trosi duplo vise nego sto je to cinio u periodu posle
Drugog svetskog rata.
15

Jedna od najmocnijih Iormi ,manipulacije vrednostima, jeste povezivanje identiteta neke osobe
sa odredenim idealom. Klasicni primeri toga su patriotizam i religija, jer buduci indoktriniran od
malih nogu, covek je cesto uslovljen da oseca blisku povezanost sa svojom drzavom ili verom,
pa samim time i da zeli da bezuslovno brani tu doktrinu.
Jos jedan primer jeste sam koncept ,mode,. Moda ima mnoge oblike, od odece koju ljudi nose
pa cak do ideologija na kojima insistiraju. Kao ilustracija koliko je uspesna reklamna industrija u
manipulisanju vrednostima ljudskih bica u svoju sopstvenu korist, mi danas mozemo videti ljude
koji nose na sebi odredene robne artikle, isljucivo da bi nosili odredenu robnu marku, i time
pokazali svoj socijalni status ili ,stilski izraz,. Majice ,Tommy HilIiger,, brendirane ,Prada
torbe,, i upadljivi Rolex satovi su primeri proizvoda gde je upotrebljivost i Iunkcionalnost u
potpunosti izgubila vaznost, i jedino je vazno sta ta robna marka ,predstavlja,.
Tuzno je da ti ljudi najcesce ne shvataju da, noseci odredenu robnu marku, nisu nista drugo do,
prosto receno, pokretne reklame za nju.
Taj ,status, ili ,umetnicki izraz, zapravo postoji jedino u uslovljenim ,projekcijama vrednosti,
te osobe, i ukoliko dovoljan broj ljudi bude izmanipulisan na isti nacin, pojavljuje se ,trend,,
cime se, kolektivnom identiIikacijom, dalje pojacava ta zabluda. Ovakvi trendovi mogu postati
toliko snazni, da se svi oni koji ne zele da prate taj modni krik, mogu smatrati ,izopstenim, i
odbacenim.
Ako ostavimo ,tastinu, po strani, moramo se takode pozabaviti poremecenim vrednostima koje
su poprimile Iormu mentaliteta i pogleda na svet. Ova konstantna potreba za sopstvenim
interesom se cesto siri poput raka u druge psiholoske oblasti, stvarajuci i pojacavajuci takve
neuroze kao sto su ,pohlepa,, ,ljubomora, i ,ego,.
Vrlo je verovatno da je upravo pohlepa, a ne samo opstanak, pokretacka sila monetarnog sistema
na kojoj on istrajava. Zbog nasledne stratiIikacije roba i usluga (pa samim tim i zivotnog
standarda) koje su pristupacne onima sa sve vecom kupovnom moci, ljudsko bice se navikava da
zeli sve ,vise, materijalnog bogatstva, jer to ,vise, izgleda ide do u beskonacnost. Kao rezultat
stvara se kultura koja nema smisao za ravnotezu, osecaj za ono sto je zaista vazno, ili
,dovoljno,. Reklamiranje pogorsava sve to svojim neprestanim prikazivanjem ,mogucnosti,,
cesto primoravajuci ljude da preispituju svoju vrednost zato sto nemaju ,najbolje stvari u
zivotu,, itd.
Ljubomora se izgleda pojavljuje u veoma ranom uzrastu, mozda kada ucitelj pohvali daka koji je
dobio dobru ocenu a prekori daka koji je dobio losu ocenu, time cineci da prekoreni dak oseca
ljubomoru prema pohvaljenom daku. Nezavisno od toga sta su uzroci ljubomore, klasicna
reklamna taktika koja koristi ove neuroze je da se u medijima predstavi neka osoba koja ima
nesto sto vi nemate, cineci da vi pomislite da to morate i vi da imate kako bi ste bili ,jednaki,.
Ovo je veoma slicno pohlepi, sa tim izuzetkom sto ljudi pocinju da mrze druge ljude zbog onoga
sto oni imaju, stvarajuci time drustvenu tenziju i druge konIlikte.
Ego se cesto deIinise kao ,osecanje superiornosti u odnosu na druge,. Ovaj poremecaj u osnovi
ima dve Iorme:

13
Schor !ulleL 1he Cverworked Amerlcan new ?ork 8ooks 1991 sLr208

11

1) opsta superiornost zasnovanu na pripadanju bogatoj klasi / ili odgovarajucoj poziciji u
drustvenoj hijerarhiji
2) arogancija u pogledu sopstvene kreativnosti, koja zahteva prestiz, priznanje ili druge
,nagrade,.

Ova druga Iorma se za mnoge cini cak i ,prirodnom,, posto ljudi danas vole da dobiju zasluge za
svoje ideje i izume. Ovakvo razmisljanje ima jaku podrsku monetarnog sistema, zato sto kada se
radi o pravljenu ,proIita,, covek se bukvalno ,nagraduje, i ,odaje mu se priznanje, za njegove
licne izume i delovanje. Ovo samo pogorsava sklonost coveka da zahteva izvesnu nadoknadu za
ono sto on radi, cak i kad to nema nikakve veze sa novcem.
Treba naglasiti da izuzev primera briljantnih pojedinaca svaka ideja ili kreacija koja se pojavi je
nastala doprinosom i radom prethodnih generacija, pod uticajem okoline i sa ili bez saradnje
savremenika. Kao sto je Isak Njutn jednom rekao: ,Ako sam video dalje od ostalih, to je samo
zbog toga sto sam stajao na ramenima divova.,
16
Time je zeleo da kaze da je on izgradio svoje
istrazivanje a kasnije i svoja otkrica na radu mnogih drugih velikih naucnika koji su ziveli pre
njega. Dakle, njegove zasluge nisu samo njegove, one pripadaju citavom jednom telu naucnih
otkica koje je on naucio i sa cime je radio.
Ovaj oblik ega nema osnovu kada covek shvati da su SVI izumi i kreacije, kako god se pogleda,
rezultat saradnje i zajednickih napora.
Sto se tice gorepomenute podele ega (opsta superiornost...) to je klasna podeljenost, koja je, u
jednu ruku, psiholosko sredstvo da se covek oseti bolje zato sto ima vise nego neki drugi covek.
Kada bogatas setajuci ulicom naide na beskucnika, mnogo mu je lakse da ga otpise kao
,lencugu, i tesko da ce u njemu prepoznati zrtvu kulture u kojoj zivimo. U drugu ruku, slepi
elitizam, u Iormi neke vrste ,klasnog rasizma,, vodi tome da ljudi deIinisu one sa manjom
kupovnom moci kao nekoga ko je jednostavno ,inIerioran, ili ,manje vredan,, posto su
drustveni ugled, obrazovanje i zivotni stil ove elite, u mnogome nedostupni onima koji nemaju
slicnu kupovnu moc, time stvarajuci ogromne kulturne razlike.
Na kraju, nase vrednosti su zasnovane na onome sto nam pomaze da izgradimo sebi laksi zivot.
Ako zivimo u sistemu koji nagraduje takmicarski duh, neprosveceni sopstveni interes, korupciju,
tastinu i aroganciju, onda ce upravo te vrednosti istrajavati u drustvu. Iako su mnogu ljudi ,veliki
na recima, kada se govori o iskrenosti, brizi o drugim ljudima i poniznosti, lako je shvatiti zasto
ovi kvaliteti ne istraju, jer sistem prezivljavanja u danasnjem drustvu njih ne podrzava.



Peti mehanizam
Fiskalna manipulacija

Valuta koja se koristi danas naziva se ,Fiat, (dekretni novac bez unutrasnje vrednosti, koji se
kao novac koristi na osnovu drzavnog dekreta). Drugim recima, ne postoji nista sto ,podrzava,
vrednost valute osim mozda znoja koji su radnici prolili da bi menjali svoj rad za tu valutu. Pre
mnogo godina vecina valuta je imala svoj ekvivalent u zlatu, cime je omogucena izvesna pseudo-
empirijska osnova za vrednost papira na kome se valuta stampa, ali i to je bilo u potpunosti
proizvoljno, posto se u tom slucaju vrednost samo prebacila na taj sirovi materijal zvani ,zlato,,

16
newLon lsaac LeLLer Lo 8oberL Pooke 3 februar 1673

12

koji takode nema nikakvu sustinsku vrednost. ,Vrednost, bilo kog materijala je odredena
njegovom oskudnoscu (pristupacnom ponudom) i naravno potraznjom, a ovi atributi su
konstantno promenljivi pa samim tim i nepouzdani.
Ova tzv. ,jednacina ponude i potraznje, se takode direktno odnosi na monetarnu vrednost.
Vrednost unutar Iiat sistema je odredena kolicinom novca koji je u opticaju u jednoj ekonomiji.
Kao sto je to slucaj i sa bilo kojim prirodnim resursom, sto je vise novca u opticaju, to manje
vredi svaka pojedinacna novcanica Iiata. Kada je manje novca u opticaju, raste vrednost svake
novcanice. Ovaj Ienomen se zove ,inIlacija, i ,obrnuta inIlacija,, generalno govoreci.
17
Veoma
jednostavno, ako se u jednu ekonomiju ubrizgava svez novac, bez obzira na trenutnu potraznju
za robom i uslugama, cene u takvoj ekonomiji ce posledicno rasti kako vrednost valute
proporcionalno opada. To je ,inIlatorni eIekat,. Medutim, ako se taj svez novac brzo stavi u
upotrebu stvaranjem novih roba i usluga, dok jos postoji potraznja za tim proizvodima, on moze
biti uveden u ekonomiju bez izazivanja inIlatornog eIekta. Na primer, ako postoji potraznja na
trzistu za novim kucama, i vlada ubrizga milijardu dolara svezeg novca u ekonomiju, i sav taj
novac se upotrebi za izgradnju tih novih kuca, koje se onda odmah prodaju, inIlatorni eIekat je
minimalan.
Porast u zalihama novca jedne ekonomije naziva se monetarna ekspanzija, dok se pad u zalihama
novca naziva monetarno skupljanje. Kada su obe ove pojave u toku istovremeno, javlja se
ciklicni trend, koji se naziva ,ciklus ekspanzije i skupljanja,, takode poznat i kao ,ciklus
biznisa, ili i kao ,Boom and Bust, ciklus (vise o ovome nesto kasnije). Generalno govoreci,
period ekspanzije je obicno povezan sa tzv. ,ekonomskim rastom,, zato sto se upotrebljava vise
novca i cesto se javlja i veci broj radnih mesta. Suprotno tome, period skupljanja se cesto naziva
recesijom ili depresijom, zato sto novac presusuje i samim time manje je novca u opticaju, gase
se radna mesta pa i citave kompanije.
Koncept ,ekonomskog rasta, se tipicno deIinise kao ,porast u kolicini roba i usluga vremenom
proizvedenih u jednoj ekonomiji,. Merni sistem BDP (bruto domaceg proizvoda), koji prakticno
poredi ,prihode, i ,rashode, jedne ekonomije u odredenom vremenskom periodu, koristi se kao
merac ovog tzv. ,ekonomskog rasta,.
Pre nego nastavimo dalje, treba naglasiti da citava ideja ekonomskog rasta, onako kako se ona
tradicionalno tumaci, jeste besmislica, uzevsi u obzir istinski ljudski napredak. Ne postoji istinski
ekonomski rast, zato sto je mehanizam na kome bi on pocivao, bio zasnovan skoro u potpunosti
na kolicini novca u sistemu. Drugim recima, ako ja IalsiIikujem 100 miliona americkih dolara i
onda dam to Vama da zapocnete biznis (Vi ne znate da je novac IalsiIikovan), i Vi onda kupite i
renovirate staru zgradu, zaposlite tim ljudi i pocnete sa proizvodnjom proizvoda koji ce javnost
kupovati, ovo bi se smatralo ,ekspanzijom, ekonomije. Vi ste ulozili u nekretninu povecali
zaposlenost i stvorili novi proizvod koji drugi kupuju, time povecavajuci cirkulaciju valute
(,potrosacki ciklus,).
A sta bi se dogodilo ako bi se saznalo da je ulozeni novac IalsiIikovan, i kao rezultat toga se
obustavi citava operacija? Onda bi doslo do ,skupljanja, ekonomije, jer bi novac time nestao;
Vasi zaposleni bi bili otpusteni, zgrada zaplenjena, i proizvodnja zaustavljena.

17
klaslcna deflnlcl[a lnflacl[e [e rasL cena (cenovna lnflacl[a) dok se obrnuLa lnflacl[a deflnlse kao pad cena
MeduLlm glavnl uzrok rasLa l pada cena [esLe povecan[e lll sman[en[e zallha novca (moneLarna lnflacl[a) Sa Llm na
umu Lo lpak nl[e [edlnl mogucl uzrok ovlh po[ava revellka lll nedovol[na prolzvodn[a lh Lakode moze lzazvaLl
1akode moze lsLovremeno docl do perloda lnflacl[e l obrnuLe lnflacl[e kao kada dode do slsLemaLske krlze ko[a
sman[u[e zallhe novca brze nego sLo one mogu blLl sLvorene l sLavl[ene u upoLrebu

13

Sagledavsi ovaj scenario, covek treba da se zapita: Sta je ovde bio stvarni rast? Ako povecanje
(ekspanzija) zaliha novca moze da dovede do stvaranja novih radnih mesta i proizvodnje, dok
smanjenje zaliha (kontrakcija) dovodi do gubitka posla i proizvodnje, u cemu je onda bila
poenta?
Da bi se ovo jasnije predstavilo, moramo pogledati kako se sam novac stvara i regulise od strane
vlade i/ili njene centralne banke. Za primer cemo uzeti SAD i njenu trenutnu centralnu banku
Federalne rezerve.
Kao sto je vec objasnjeno, ,ciklus ekspanzije i skupljanja, ima kruzni sablon, sto ima veze sa
ubrizgavanjem i izbacivanjem novca unutar sistema. Ovaj sablon u osnovi kontrolise Centralna
banka (Federalne rezerve) koja njime manipulise putem kamatnih stopa. Kamatna stopa je iznos
novca koji se naplacuje onome ko novac pozajmljuje, da bi on pozajmljeni novac mogao da
koristi.
Ova suma je zasnovana na izvesnom procentu pozajmljenog novca.
Posto je sav novac u SAD ekonomiji kao i u ekonomiji skoro svake druge zemlje stvoren iz duga
kroz zajmove
18
, brzina kojom novac nastaje zavisi od toga koliko veliku kamatu je neka osoba
spremna da plati da bi dobila taj zajam. Komercijalne banke zasnivaju svoje kamatne stope na
vrednostima odredenim od strane Centralne banke.
Na primer, u Americi tzv. ,prime rate, (ekskluzivna kamatna stopa) je zapravo najniza kamatna
stopa koju banka naplacuje svojim najvaznijim klijentima. Ova kamatna stopa je odredena onim
sto se naziva ,stopa Iederalnog Ionda, koju diktiraju Federalne rezerve.
Naravno, ovde prosto nije moguce detaljno opisati sve speciIicnim zargonom predstavljene
metode koje bankovni sistem koristi. Medutim, vazno je razumeti da Federalne rezerve imaju
moc da kontrolisu kamatne stope svih banaka. To automatski znaci i moc da kontrolisu kolicinu
novca koji se pozajmljuje, pa samim tim i kolicinu novca u opticaju.
Kada Iederalci snize svoje kamatne stope, to urade i komercijalne banke pa krediti
(pozajmljivanje) postaju pristupacniji. Kada oni podignu kamatne stope, krediti postaju manje
povoljni. Kada su kreditne stope nize, vrlo je verovatno da ce veci broj ljudi pozajmljivati novac
od banaka, upotrebljavati ga, i time stvarati tzv. ,ekonomski rast, (ekspanzija). Kada su kamatne
stope visoke, manje ljudi moze da priusti da se zaduzuje, manje novca se koristi, i ekonomski
rast se usporava i krece u obrnutom smeru (skupljanje).
U tome je sustina tzv. ,ciklusa biznisa,, i Federalne rezerve su u mogucnosti da, manipulacijom
kreditnih stopa, drze nogu na ,papucici za gas, i regulisu ekspanziju i kontrakciju novca po
sopstvenoj volji, do izvesnog stepena.
19

Zasto Federalne rezerve imaju potrebu da to kontrolisu?
Da bismo to razumeli, moramo se podsetiti da se (1) sav novac stvara od duga (zajmova),i (2)
porast u zalihama novca moze dovesti do inIlacije.
Ako se dozvoli da zalihe novca konstantno rastu (ekspanzija), prosto je samo pitanje vremena
pre nego sto se trziste prezasiti novcem, time guseci ekonomski rast. To ce onda dovesti do
inIlacije, valuta ce izgubiti na vrednosti a cene ce rasti. Isto tako, nenaplacen dug je direktno
proporcionalan zalihama novca, tako da sto vise jedna ekonomija ,raste, to se veci dug stvara.
Ovo uzrokuje neizbeznu sistematsku krizu zato sto novac koji je potreban da se naplate kamatne
stope na zajmove, u tom trenutku jos uvek ne postoji u datoj ekonomiji.
20
Dakle, u svakom

18
Chlcago lederal 8eserve Modern Money Mechanlc 1963
19
u sluca[u ekonomskog kraha gde dugovl/lnflacl[a se oLrgnu konLroll manlpulacl[a kamaLnlh sLopa ne moze blLno
lzmenlLl sLvarl ueLal[nl[e o ovome u oglavl[u 2
20
Za one ko[lma ovo nl[e poznaLo vldeLl Web of uebLh auLorke Lllen 8rown poglavl[e 2

14

trenutku postoji vise nenaplacenog duga nego novca u opticaju. Onog trenutka kada dug postane
veci od onoga sto jedan covek ili kompanija moze da priusti, pocinju problemi (cesto vrlo
sistematski), usporava se ili u potpunosti prekida uzimanje zajmova i smanjuju se zalihe novca.
Upravo ovaj scenario gde dug nadjaca i zapravo ponisti ekspanziju, mogao bi se nazvati veoma
jednostavno ,Iinansijskim krahom,.
Pre nego nastavimo dalje, moramo dublje razjasniti pojam duga. Treba objasniti i da sam dug
predstavlja vrlo aktivno sredstvo socijalne kontrole, ali ne na nacine kako bi to vecina pomislila.
U monetarnom sistemu cela struktura je zasnovana na ucescu ljudi. Struktura je uvek
hijerarhijska, tako da oni koji su na vrhu piramide uvek imaju vecu korist od vecine koja se
nalazi pri dnu. Za ljude na vrhu je pozitivno ako je ostatak ljudi motivisan da bude zaposlen i da
se plasi da ce mozda i izgubiti taj posao, jer time postaje pokoran. Osoba kojoj je ,preko
potreban, posao ce verovatno prihvatiti nizu platu, i nece praviti probleme na poslu.
Jedan od najpouzdanijih nacina da se ljudi motivisu da ostanu zaposleni i da budu pokorni jeste
da se ti ljudi nateraju da se zaduze. Osoba koja ima velika dugovanja ce vrlo verovatno biti
mnogo pokornija sistemu od osobe koja nema dugovanja. O mehanizmu ,duznickog ropstva, se
malo govori, zato sto vecina ljudi i ne razmislja o tome. Prakticno svaki dolar koji postoji u
opticaju mora da se vrati bankovnom sistemu, a da bi se vratio, on mora biti ,zaraden, od strane
onih koji su ga pozajmili, i to uglavnom zaraden kroz Iormu ,nadnice, ili ,proIita,, time
zahtevajuci ljudski rad/pokornost.
Ovaj problem se samo pogorsava time sto znamo da uvek postoji vise nenaplacenog duga nego
novca u opticaju (zbog kamate koja se naplacuje), cineci time bilo kakvo nastojanje javnosti da
,poravna, dugove, unutar ovakvog sistema, potpuno uzaludnim. Uvek ce biti jos dugova koje
treba otplatiti , osiguravajuci time masovno ropstvo.
U sledecem poglavlju, nastavicemo analizu Iinansijskog sistema i njegovih propisa da bismo
istakli kako su konstantni neuspesi ugradeni u samu srz sistema, kako god posmatrate.
Pre toga, hajde da sumiramo ono o cemu je bilo reci u ovom poglavlju:





















13




ratak pregled prvog poglavlja:

Nasim svetom dominiraju principi monetarne ekonomije (takode poznate pod nazivom
,monetarni sistem,). U ovom sistemu, ,vrednost, neke robe ili usluge je deIinisana dostupnoscu
(stepenom oskudnosti) potrebnih resursa, a takode i kolicinom i/ili vrstom ljudskog rada koji je
potreban za njenu proizvodnju. Ako posmatramo ovakvu teoriju vrednosti, ako bi bilo moguce
da se robe ili usluge proizvedu bez koriscenja ljudskog rada, i uzevsi da resursa ima u izbobilju,
vrednost (cena na etiketi) bi bila jednaka nuli, time izgubivsi bilo kakvu monetarnu vrednost.
Kada bi doslo do takve situacije u praksi, mozda koristeci automatizaciju umesto rada, i hemijske
procese da se nadu zamene za retke resurse, citav Iinansijski / proIitabilni sistem ne bi imao
osnovu i ne bi ni mogao da postoji.

Pokretacka sila trzista, ma kako prikrivena, jeste oskudnost / nemastina. Za industriju u celini je
dobro dok ima oskudnosti, zato sto se time povecava potraznja. Ovakvim pristupom se
automatski zanemaruje okolina / briga o ljudima i Iorsiraju se metode zloupotrebe koje rade tako
sto ogranicavaju kapacitet proizvodnje i dostupnost resursa, a ne tako da ih povecavaju za
dobrobit svih. Samim tim nemoguce je imati u izobilju. Takode, centralne banke namerno
dovode do smanjenja zaliha novca u opticaju, primoravajuci time ljude da se medusobno
nadmecu iz dana u dan, jer prosto nema dovoljno za sve, time produzavajuci siromastvo i klasne
razlike.
Monetarni sistem zahteva ,ciklicnu potrosnju, to jest konstantni obrt na trzistu. Ovo stvara
stalnu sklonost ka / potrebu za proizvodnjom nedovoljno dobrih proizvoda koji ce se brzo
kvariti, jer ako bi se stvarali dugotrajni, izdrzljivi i odrzivi proizvodi, trziste bi svakako trpelo, jer
bi tako manje ljudi uopste imalo potrebu da popravi ili iznova kupi neki proizvod. Ovo, sa druge
strane, vodi ka ogromnoj proizvodnji, otpadu i zagadenju. Kada bi proizvodi u drustvu zapravo
bili proizvodeni da traju dug period vremena, tako sto bi se koristili najbolji poznati materijali i
metode, monetarni sistem ne bi ni postojao, jer on moze da postoji samo ako postoji stalno
Iinansijsko ,ubrizgavanje, koje se stvara stalnim kupovinama.

Najvaznija stvar za ljudsko bice jeste opstanak, a u monetarnom sistemu ovaj nasledni
sopstveni interes se svodi na konstantnu trku za ,proIitom,. Ovakav mentalitet je pokazao da
donosi mnogo vise stete nego koristi za drustvo, zato sto je briga o drustvu uvek podredena
novcanom dobitku. Kada bi industrija zaista brinula o ljudima, dajuci prioritet ljudskom interesu,
monetarni sistem ne bi Iunkcionisao, zato sto citava orijentacija strukture zahteva ,diIerencijalnu
prednost,. Drugim recima, ,jednakost, i ,pravicnost, ne pripadaju sistemu u kome je osnova
prezivljavanja zapravo borba i nadmetanje. Naravno, zagovornici ovakvog sistema ce vam reci
da on, kao takav, stvara ,inicijativu,, ali ovakva inicijativa je zapravo samo okrenuta novcanom
dobitku i nicemu drugome. Smisleni doprinosi drustvu su ovde samo slucajni nusproizvodi, bez
inicijalne namere da to budu. Finansijska korupcija je uvek prisutna, gde su mnoge njene Iorme
vec i prihvacene kao nesto sto je ,prosto tako, i smatraju se legalnim. Trenutno, rat je ultimativni
nacin ekonomskog stimulansa cineci time smrt i unistenje pozitivnim stvarima za one koji su na
trzisnim / politickim pozicijama da mogu imati koristi od njih. Industrija zapravo zeli rat, bez
obzira na njegovu nehumanu prirodu. Uzevsi sve to u obzir, rata nikada nece nestati dok god

16

vlada sistem voden proIitom, dok god ljudsko ponasanje naginje zloupotrebama, zbog potrebe da
se stekne prednost nad drugima i da se opstane.

Ljudski sistem vrednosti je u velikoj meri proizvod sredine. Pod uticajem monetarnog sistema,
kroz nemilosrdni mentalitet koji ljudi poprimaju vodeni licnim dobitkom, i kroz poremecene
vrednosti stvorene od strane reklamnih agencija da bi ubedile ljude da nesto kupe, stvorena je
kultura tastih, sebicnih, agresivnih i nesigurnih ljudi. Tastina, ego, ljubomora i pohlepa su sve
nusproizvodi ovakvog sistema i kada se radi o ,promociji, proizvoda i prodaji, krajnji rezultat je
uvek vazniji od sredstava koriscenih da se do njega dode. Isto tako, takmicarska trka za proIitom,
motivisana sopstvenim interesom stvara opstu nebrigu o dobrobiti drugih ljudi, time pojacavajuci
sklonost ka zloupotrebama i sticanju prednosti.

Novac koji se danas koristi je Fiat i uglavnom ga regulise Centralna banka. U Americi,
Federalne rezerve (njihova centralna banka) manipulise kamatnim stopama kako bi kontrolisala
ekspanziju i kontrakciju zaliha novca. Dugovi stvoreni zajmovima (ne zaboravite da novac
nastaje od zajmova, dakle novac se stvara iz duga) su preterano veliki, upravo zbog kamate, zato
sto onda novac potreban da se naplate kamate, prosto u tom trenutku nije stvoren. Zato, kada se
zalihe novca povecaju, stvarajuci time ,ekonomski rast, (novi novac koji se stavlja u opticaj),
takode se stvara i proporcionalni iznos duga, primoravajuci ljude da se pokore poslu i
poslodavcu da bi mogli da izmire svoja dugovanja.
Obzirom da ce kamata nenaplacena dugovanja uvek prevazici kolicinu dostupnih zaliha novca,
jasno je da ovakav princip nije puno razlicit od ekonomskog ropstva, zato sto je bukvalno
nemoguce za javnost u celini da ikada izade iz duga. Takode, termin ,ekonomski rast, je zapravo
nonsens, zato sto je bilo kakav rast trenutan, i mora biti izbalansiran kontrakcijom. Jedini razlog
zasto dolazi do stvaranja novih radnih mesta jeste zato sto je vise novca u opticaju.






















17




DRUGI DEO
Konacni neuspeh

Izvan granica neodgovornosti:
Dejvid Voker, bivsi Generalni kontrolor SAD i seI GAO (prim.prev. Government Accountability
OIIice Kancelarija za odgovornost vlade), upozorio je pred izbore 2004. godine, da ukoliko se
ne naprave sveobuhvatne ekonomske promene, Sjedinjene Americke Drzave i njeni poreski
obveznici do 2009. godine, nece biti u stanju da placaju kamate na nacionalni dug.
21
Istrazivanje
koje je odobrila Drzavna blagajna SAD iz 2001. godine pokazalo je da, ukoliko bi se nastavilo
odrzavanje duga po trenutnoj stopi rasta, do 2013. godine porezi na prihod bi morali biti
povecani do 65.
22

Ukoliko SAD ne bi bile u stanju da placaju kamate na svoje dugove, to bi bio krajnji stadijum
ekonomskog kolapsa, i stoga rezultirao jednim skolskim primerom potpunog bankrotstva. Ova
sistematska kriza bi se verovatno, usled nerazdvojnih medusobnih Iinansijsko-trgovackih veza,
lako prosirila i na ostatak sveta.
Kako se ovo dogodilo? Zasto nacionalni dug Sjedinjenih Americkih Drzava zakljucno sa
januarom 2009. godine, iznosi 12,250,000,000,000$? Od 203 drzave u svetu danas, samo cetiri
(!) ne duguju novac drugim drzavama. Ukupan spoljni dug svih vlada u svetu danas otprilike
iznosi 52 triliona dolara
23
, pritom ova ciIra ne obuhvata ogromne dugove domacinstava u svakoj
zemlji ponaosob.
Citav svet je, u sustini, bankrotirao. Ali kako? Kako je moguce da svet kao celina duguje novac
samom sebi?
Ocigledno, sve je besmislica. ,Novac, uopste ne postoji. Postoje samo svetski resursi, ljudski rad
i ljudska pronicljivost. Monetarni sistem nije nista vise nego igra... i to zastarela i
neIunkcionalna.
Oni koji su na polozaju drustvenih mocnika menjaju pravila igre po svom nahodenju. Prirodom
tih pravila diriguju isti takmicarski izopaceni mentaliteti koji se koriste u svakodnevnom
,monetarnom, zivotu, samo ovoga puta, igra je namestena od samog pocetka kako bi stitila one
koji vode citavu priredbu.
Na primer, ako imate milion dolara i stavite ih na oroceni depozit sa kamatom od 5, stvoricete
50,000$ godisnje samo od tog depozita. Pravite novac od samog novca... pravite papir od drugog
papira... nista vise bez domisljatosti bez doprinosa drustvu bez icega.
Iz toga sledi, ako ste iz nizeg do srednjeg drustvenog staleza, sa ogranicenim Iinansijskim
sredstvima, i prinudeni ste da se zaduzite kamatnim kreditima da bi kupili kucu ili koristili
kreditne kartice, onda vi placate kamatu banci, koju banka zatim koristi, teoretski, da plati
povracaj novca sa 5 orocenog depozita! Ne samo da je ova jednacina sramno uvredljiva zbog
koriscenja zelenasenja (kamate) kako bi se `kralo od siromasnih i davalo bogatima`, ona takode,
po nameni, vodi vecnom klasnom raslojavanju, odrzavajuci nize klase siromasnima, pod stalnim

21
Al MarLln roLocols for Lconomlc Collapse ln Amerlca (arLlcle) 2008
22
Lllen 8rown Web of uebL 1hlrd Mlllennlum ress p368
23
ClA World lacLbook 2009 hLLps//wwwclagov/llbrary/publlcaLlons/Lheworld
facLbook/rankorder/2079rankhLml

18

bremenom duga, a istovremeno odrzavajuci vise klase bogatima, sa sredstvima da od viska
novca prave jos vise novca, bez ikakvog rada.
Pored toga, postoje i druge igre u sistemu koje su Iunkcionisale decenijama, ali tek sada pocinju
da prerastaju u neizbezne matematicke katastroIe, na koje je upozoravano jos pre stotinu godina.

,Ciklus brzi rast i pad, (poznatiji kao ,poslovni ciklus,)

Priblizna deIinicija ,poslovnog ciklusa, uobicajeno glasi: ,periodicna kolebanja u ekonomskim
aktivnostima koje se sastoje od recesije i oporavka i rasta i opadanja,.
24
Medutim, ovo ne govori
nista o uzrocima kolebanja. Iako postoje razne teorije o uzrocima, cini se da vecina ekonomista
izbegava ovaj vise nego ocigledan problem, a to je mocan eIekat koje monetarno pravljenje duga
(uklanjanje novca) i prosirenje (dodavanje novog novca) imaju na poslovni ciklus.
Kada se novac dodaje postojecoj novcanoj masi, taj novac se obicno stavlja u opticaj da se
koristi u neku svrhu. Obicno je to pokretanje posla, kupovina kuce, investiranje na berzi, itd.
Ovakva upotreba novca se cesto tumaci kao takozvani ,ekonomski rast,. Kreditna ekspanzija, u
obliku licnih i poslovnih zajmova predstavlja zapravo skrivenu silu iza ekonomskog rasta. Ovo je
u osnovi period brzog rasta u ciklusu brzi rast i pad. Ako pogledate prethodne tokove
ekonomskog sirenja u SAD, pronaci cete izvestan besmislen i standardizovan odnos u ekspanziji
kredita (tj. 1990-2000 precenjene akcije na trzistu).
Nazalost, novac se ne moze ekonomiji dodavati neprestano, jer ce dug i inIlacija izazvani
ekspanzijom, u jednom trenutku prekoraciti pozitivne eIekte ,rasta,. Jer, u stvarnosti, novi novac
je uvek potreban kako bi se pokrio neplaceni dug, u velikoj meri zbog potrebe da se plate kamate
na zajmove (koji uopste ne postoji u novcanoj masi). Ovo znaci da posle perioda ,rasta, (brzog
rasta) sa ekonomskim pokazateljima koji sada ukazuju na slabljenje ekonomije, pred Iinasijskim
regulatorima/vladi se nalazi izbor da ili:
|1| nastave ekspanziju ulivanjem jos vece kolicine novca, cesto smanjujuci kamatne stope (kao
sto su bazna` ili eskontna` stopa) ili jednostavno prebacivanjem velikih suma novca u odredene
sektore (kao sto je 2008. godine ulozeno 700 milijardi dolara za spasavanje banaka).
ili |2| dopustiti da pravljenje duga (recesija) ide svojim tokom, podici kamatne stope, i na taj
nacin dovesti ekonomiju u neku vrstu ravnoteze, pripremajuci je tako za novu ekspanziju
25

Sto se istorije tice, obrazac ukazuje da se primenjuju oba izbora, u osnovi sa idejom da se
,umiri, recesija povecavanjem likvidnosti. Razlozi su jasni. Politicki je nepopularno za
vladajucu klasu da ima nezaposlene, siromasne gradane. Ovo moze dovesti do nepostovanja
rukovodstva, a mozda cak i do revolucije. Stoga, uvek postoji igra umirivanja javnosti laznim
osecajem sigurnosti kako bi se izbeglo obelodanjivanje istine o disIunkcionalnosti i korupciji
Ponci seme znane kao monetarni system.
26

Stoga, ishod ovog ,umirivanja, pravljenja duga jednostavno odlaze neizbezno i kako je vlada
SAD-a ,umirivala, bukvalno svako pravljenje duga kome smo prisustvovali u proteklih 70
godina samo ulivanjem vece kolicine novca u sistem, ,scenario sudnjeg dana, se iscekuje.
,veliko zaduzivanje, . a mozda se vec i desava dok ovo pisemo.


24
wordneLprlnceLonedu/perl/webwn
23
Cvo su uopsLenl sazeLl prlmerl nl[e u lnLeresu ove brosure da opslrno lzlaze sve elemenLe l karakLerlsLlke
26
u slsLemu gde se novac sLvara povrh novca od duga sa naplaLom kamaLe sLvara[ucl novl dug ko[l se dugu[e
nazad Lada posLo[l [ednakosL u opLlca[u ova[ slsLem [e skolskl prlmer plramldalne seme AlaLka se nazlva slsLem
dellmlcnlh rezervl vlse o ovo[ pollLlcl moneLarne ekspanzl[e vldeLl u Web of uebL glava ll Lllen 8rown

19

Slika 1 ispod prikazuje idealizovan poslovni ciklus, koji se krece oko stalne srednje vrednosti,
gde najvise tacke predstavljaju ,brzi rast,, a najnize predstavljaju ,pad,:

GraIikon 1


Ali, imajuci u vidu da se novac uvek strateski ulivao u sistem kadgod se dogodi zaduzivanje,
putanja ,srednje vrednosti, se ustvari uzdize. Slika 2 ispod predstavlja idealizovan prikaz o tome
sta se zapravo desavalo u proteklih 70 godina i sta se sve moze ocekivati kako se ,veliko
zaduzivanje, lagano nazire.

GraIikon 2


20

Od marta 2006. godine, vlada SAD-a je prestala da podnosi izvestaje M3, koji su zapravo
izvestaji o ukupnoj kolicini novca u ekonomiji u svakom mogucem obliku. Sta je razlog za
ovako nesto? vlada ne zeli da javnost sazna koliko se novca uliva u sistem. Slika 3 ispod
predstavlja M3 do trenutka kada su oni prestali da se podnose.

GraIikon 3

Bez obzira na obustavljanje izvestavanja od strane vlade, svetski ekonomisti su bili u mogucnosti
da nezavisno prate delove M3
27
i ono sto su uocili jeste da se od 2006. do kraja 2008. godine M3
povecao sa 10 triliona na 14.5 triliona, sto predstavlja povecanje od priblizno 50 za manje od 3
godine. (Slika 4)

GraIikon 4


Koliko daleko mozemo ici? Ovom stopom rasta, do 2015. godine, novcana masa ce iznositi 30
triliona dolara.

27
hLLp//wwwshadowsLaLscom/alLernaLe_daLa/moneysupply

21

Medutim, cinjenica da se novac uliva u sistem ne mora uvek da znaci da se odigrava ekonomska
ekspanzija. Ovo predstavlja kriticnu tacku. Na primer, jedan od karakteristicnih pokazatelja
ekonomske ekspanzije je stvaranje radnih mesta. Slika 5 ispod prikazuje stope nezaposlenosti u
SAD, ukljucujuci SGS
28
elemente (prim.prev. SGS - Shadow Government Statistics vladina
statistika iz senke), koja uracunava i one nezaposlene Amerikance koji se trenutno ne vode kao
zvanicni ,nezaposleni,, jednostavno zato sto je okoncan period njihovog utvrdivanja.

GraIikon 5

Dok su zvanicne vladine agencije izvestile da je nezaposlenost na kraju 2008. godine iznosila
oko 7, detaljnije istrazivanje otkriva da je ona zapravo iznosila blizu 18 populacije SAD-a.
Vise o razlozima za ovakvo stanje bice objasnjeno u sledecoj glavi. (Krajnja mera: Izmestanje
poslovanja), ali za sada jednostavno iskoristimo ovaj podatak kako bi razumeli da trenutno
ulivanje novca u novcanu masu nema nikakvog uticaja na trenutnu Iinansijsku krizu.
Kako je ranije napomenuto, novac se ne moze beskonacno dodavati u ekonomiju, jer ce dug i
inIlacija izazvani ekspanzijom naposletku prekoraciti pozitivne eIekte ,rasta,. To je upravo ono
sto se sada desava i nema izgleda da ce bilo kakva intervencija (spasavanje) u cilju ,smirivanja,
krize uspeti.

Zasto? Uglavnom, jer su stope dugovanja previsoke. Godine 2007. ukupan dug vlade SAD-a
plus dugovanja njenih gradana iznosio je oko 53,000,000,000,000
29
(Slika 6). Ovo je nenormalno
kada se uzme u obzir da je 2007. godine ukupna novcana masa SAD (M3) iznosila samo oko
12,000,000,000,000. Da li cemo sada ubrizgati u ekonomiju SAD-a preko 40 triliona dolara da
bismo ovo pokrili? Ne jer ne samo sto bi se stvorili trilioni novog duga, vec bi i verovatno

28
SCS lzmen[ena sLopa nezaposlenosLl odrazava meLodlku lzvesLavan[a LrenuLne nezaposlenosLl prllagodene za
SCS procen[ene obeshrabrene radnlke deflnlsane Lokom kllnLonove admlnlsLracl[e prldodaLe posLo[eclm
procenama 8LS (SLaLlsLlka 8lroa Zaposlenlh) u pogledu sLope u6 nezaposlenosLl
hLLp//shadowsLaLscom/alLernaLe_daLa
29
hLLp//mwhodgeshomeaLLneL/naLdebL/debLnaLbhLm

22

doslo do hiperinIlacije ogromnih razmera. Gledano iz drugog ugla, bruto domaci proizvod SAD-
a 2007. godine iznosio je samo 14 triliona!
30


GraIikon 6


Trenutno (2009.) deIlacija i inIlacija se desavaju istovremeno, sa deIlacijom koja odnosi pobedu
u vidu stvaranja duga. Slobodno receno, novac nestaje brze nego sto ga je moguce ubaciti. Dok
sistem sam uspostavlja ovu neminovnost, cini se da je ovaj lancani sled dogadaja danasnjeg
kolapsa zapoceo sa nepouzdanim sumnjivim varkama na trzistu nekretnina. Kada je to propalo,
trzista derivata (drze vrednosti koje visestruko nadmasuju BDP citave planete31
31
), kockajuci se
hipotekama na nekretninama, postala su ,toksicna,, usled gubitka prava gradana na
hipotekovane domove. Ovo je pokrenulo propadanje investicionih banaka; koje je pratilo
propadanje komercijalnih banaka; sto je dalje vodilo do propadanja korporacija kojima trebaju
krediti za poslovanje; a sto je neizbezno vodilo otpustanju same radne snage. Ova sistematicna
kriza je globalna, usled medunarodne prirode Iinansijskih trzista, te se sada zemlje zapadnog
sveta suocavaju sa slicnim ekonomskim problemima kao i Amerika.
Medutim, obratite paznju da, iako se cini da su prevare sa nekretninama i ,pljackaski zajmovi,
,krivi, za ovu krizu, to zapravo nije tacno. Ovo propadanje bi se dogodilo u svakom slucaju, na

30
hLLps//wwwclagov/llbrary/publlcaLlons/LheworldfacLbook/prlnL/ushLml
31
8rown Lllen CredlL uefaulL Swaps Lvolvlng llnanclal MelLdown and uerlvaLlve ulsasLer uu !our
webofdebLcom 2008

23

ovaj ili onaj nacin, zbog same prirode ekonomskog sistema. Ipak, neverovatna neodgovornost
kojom se upravlja ovim ionako stetnim sistemom je u velikoj meri preuvelicala i ubrzala ostrinu
ocekivane propasti, cineci da buducnost izgleda krajnje tmurno ukoliko se ova lazna struktura,
poznata kao ,monetarni sistem,, ocuva i odrzi.



Krajnja mera: Izmestanje poslovanja:
Sve sto je opisano u prethodnom odeljku je od ogromnog znacaja u smislu razumevanja gde smo
i kuda idemo u okviru ove ekonomske strukture. Obratite paznju da su ove inIormacije
podjednako vazne kako ljudima izvan Amerike, tako i Amerikancima, jer svet deli isti osnovni
sistem i tesno je medusobno povezan.
Kao odgovor na ove probleme ljudi cesto predlazu monetarne reIorme` kao resenje. Ovi
predlozi se cesto sastoje od: vracanja na zlatni standard, stavljanje kamate van zakona, gasenje
Iederalnih rezervi i davanje ovlascenja vladi za stampanje novca i njegovu raspodelu bez
zaduzivanja ... itd.
Iako se ove i slicne mere odlikuju logicnim vrednostima, one ne prepoznaju nezaustavljivi
Ienomen koji se ubrzao od ranog XX veka, i koji od tada snazno utice na radnu snagu:
zamenu ljudskog rada masinama.
U samoj srzi ekonomskog sistema nalazi se mehanizam rada za prihod. Nas ceo ekonomski
sistem se zasniva na tome da ljudi prodaju svoj rad na otvorenom trzistu kao robu. Ukoliko ljudi
nemaju izbor da ,rade za zivot,, onda je monetarni sistem koji poznajemo gotov. Niko ne moze
da kupi robu ukoliko ne zaraduje novac. Kompanije ne mogu da priuste proizvodnju ukoliko
potrosac nema kupovnu moc. Ovo pitanje obuhvata sve ono sto je objasenjeno u ovoj glavi.
Kako Dzon Majnard Kejns, u Opstoj teoriji nezaposlenosti, kamata i novac, sa prezirom istice:
,Zarazeni smo novom bolescu cije ime mnogi citaoci jos nisu culi, ali koje ce cuti mnogo puta u
godinama koje dolaze - tehnoloska nezaposlenost`. Ona predstavlja nezaposlenost usled
raskoraka izmedu pronalazenja nacina za povecanje ekonomicnosti rada i pronalazenja novih
nacina upotrebe ljudskog rada.,
32

Dok se politicari, poslovni lideri i vode radnika prepiru oko pitanja koje smatraju uzrocima
rastuce nezaposlenosti u svetu, kao sto su izmestanje poslovanja stranih kompanija ili radnici
imigranti, pravi uzrok je izostavljen u javnoj raspravi: tehnoloska nezaposlenost
Prema recima slavnog nobelovca, Vasilija LeontiIa, ekonomiste:
,Uloga ljudi, kao najznacajniji Iaktor proizvodnje, ce se umanjiti na isti nacin na koji se prvo
umanjila uloga konja u poljoprivrednoj proizvodnji, koja je potom i potpuno nestala sa pojavom
traktora.,
33

S obzirom da je trzisni kapitalizam razvijen na logici smanjivanja ulaznih troskova (ukljucujuci i
troskove rada) zarad povecanja proIita, teznja ka zameni ljudskog rada automatskim masinama,
kad god je to moguce, predstavlja normalan napredak industrije. Naime, masinama ne treba
odmor u toku rada, ne treba im zdravstveno osiguranje niti beneIicije i nisu deo zahtevnih
sindikata zaposlenih.
Jedan pogled na statisticke podatke o radu po sektorima tokom istorije SAD-a pokazuje obrazac
kako automatske masine konacno zamenjuju ljudski rad. U poljoprivrednom sektoru, skoro ceo

32
keynes !ohn Maynard 1he Ceneral 1heory of unemploymenL lnLeresL and Money 1931
33
LoenLlef Wasslly naLlonal erspecLlve 1he ueflnlLlon of roblems and CpporLunlLles !une 30Lh 1983 p3

24

tradicionalni proces rada sada obavljaju masine. Godine 1949. udeo masina u berbi pamuka na
jugu SAD-a je iznosio 6. Do 1972. godine, 100 berbe pamuka su obavljale masine.
34
Kada je
50tih godina proslog veka talas automatizacije zapljusnuo proizvodni sektor SAD-a, za devet
godina izgubljeno je 1,6 miliona manuelnih radnih mesta.
35
Godine 1860. 60 Amerikanaca je
bilo zaposleno u poljoprivredi, dok danas u tom sektoru radi manje od 3.
36
Godine 1950. 33
radnika SAD-a je bilo zaposleno u proizvodnji, dok ih je do 2002. godine godine bilo samo
10.
37
Industrija celika SAD-a, od 1982. do 2002. godine povecala je proizvodnju sa 75 miliona
na 120 miliona tona, dok se broj zaposlenih u celicanama kretao od 289,000 do 74,000.
38

Godine 2003. drustvo za upravljanje investicijama, Alajns Kapital, uradilo je istrazivanje o 20
najvecih svetskih ekonomija u to vreme, u periodu izmedu 1995. i 2002. godine, i utvrdilo da je
izgubljen 31 milion proizvodnih radnih mesta, dok je sama proizvodnja porasla za 30.
39
Ova
sema povecanja produktivnosti i proIita, u paru sa smanjenjem zaposlenosti, predstavlja nov i
snazan Ienomen, bez promena na vidiku.
Dakle ... gde su ti poslovi nestali? Usluzni sektor. U periodu od 1950. do 2002. godine,
procenat zaposlenih Amerikanaca u usluznoj industriji se kretao od 59 do 82.
40
U poslednjih
50 godina usluzni sektor je apsorbovao gubitak radnih mesta iz poljoprivrede i proizvodnje.
Nazalost, ovi primeri u usluznom sektoru brzo usporavaju, dok kompjuterizovana automatizacija
uzima maha. Od 1983-1993. godine, banke su smanjile broj svojih salterskih sluzbenika za 37,
a do 2000. godine, 90 bankarskih klijenata koristili su bankomate.
41
Skoro svi teleIonski
poslovni operateri su zamenjeni kompjuterizovanim automatskim sekretaricama, salterski
sluzbenici u postama se zamenjuju samousluznim masinama, dok se kasiri zamenjuju
kompjuterizovanim kioscima. Mekdonalds je, na primer, godinama najavljivao prelazak na
potpunu automatizaciju u svim svojim restoranima, tako sto bi uveo kioske kao zamenu za
osoblje u restoranima, a koristio automatska kuhinjska pomagala, npr. okretace burgera, koji bi
zamenili osoblje u kuhinjama.
42
Cinjenica da to do danas nisu uradili najverovatnije predstavlja
problem javnih odnosa, jer oni vrlo dobro znaju koliko radnih mesta bi bilo ukinuto u slucaju da
izvrse automatizaciju.
Ne postoji nijedna oblast u usluznoj industriji na koju nije uticala kompjuterizovana
automatizacija. Zapravo, ukoliko bi neko razmisljao kako da primeni postojecu tehnologiju koja
jos nije primenjena u usluznom sektoru, lako je uvideti kako bi, skoro preko noci, vecina
usluznih radnih mesta danas bila ukinuta, pocevsi sa blagajnicima, kasirima, konobarima i
teleIonskim operaterima. Stiven Rouc, ekonomista, upozorio je: ,Usluzni sektor je izgubio svoju
ulogu neobuzdanog americkog mehanizma za stvaranje radnih mesta.,
43

S obzirom da se ova promena trenutno desava, gde je novi sektor u nastajanju koji bi zaposlio
sve te novoizbacene radnike? On zapravo, ne postoji... bar ne jos. Postoje mnoga specijalizovana

34
eLerson Wlllls 1he CoLLon ParvesLer ln 8eLrospecL Labor ulsplacemenL or 8eplacemenL? SL aul 1991 pp 12
33
kahn 1om roblems of Lhe negro MovemenL ulssenL 1964 p 113
36
Why [ob growLh ls SLalled? lorLune 3/8/93 p32
37
hLLp//wwwusaLodaycom/money/economy/20021212manufacLure_xhLm
38
SchwarLz nelson u Wlll Made ln Lhe uSA fade away? lorLune nov 24Lh 2003 p 102
39
uS Weekly Lconomlc updaLe ManufacLurlng ayrolls uecllnlng Clobally 1he unLold SLory Alllance 8ernsLeln
CcL 2003
40
hLLp//wwwusaLodaycom/money/economy/20021212manufacLure_xhLm
41
8eLoollng Llves vlslon 2000 p 43
42
hLLp//wwwLechdlrLcom/arLlcles/20030801/1343236_lshLmls
43
8agovor od 13031994 godlne zabelezen u kn[lzl 1he Lnd of Work (by !eremy 8lfkln) p143

23

polja koja se pojavljuju unutar inIormacionog podrucja, ali ona su nedovoljna da nadoknade
veliki gubitak radnih mesta koji predstoji. I dok se ekonomisti bore za stvaranje modela koji ce
se suociti sa ovim problemima skoro nezaustavljive nezaposlenosti, pocev od vladinih donacija
zaposljavanju (drustvena pomoc) do novih ideja kao sto su ,negativni porez na dohodak,, vecina
odbija da razmotri sta je zaista potrebno kako bi se sprecio potpuni haos na ovoj planeti. Resenje
ne lezi u pokusaju da se ,poprave, novonastali problemi, vec u tome da je krajnje vreme da
prevazidemo ovaj sistem u potpunosti... jer sistem monetarne razmene, zajedno sa samim
kapitalizmom, u ovom vremenu budenja tehnoloske kreativnosti, potpuno je zastareo.
Kratak pregled drugog poglavlja:


Svetski monetarni sistem nije nista vise nego obicna igra. On ima malo osnova za svoje
postojanje u stvarnosti. Pojavio se hiljadama godina unazad kada je oskudica resursa postala
svakodnevni problem. Ljudi su tada trazili nacin da distribuiraju dobra i usluge, i pritom
nadoknadivali troskove onima koji za njih rade u stvaranju tih dobara i usluga. Ovaj sistem rada
koji se zasniva na monetarnom sistemu dugo je predstavljao stub drustva, te stoga vecina ljudi
tesko moze da zamisli svet bez njega. Bez obzira na to, ovaj sistemski mehanizam je, i strukturno
i psiholoski, u ogromnim razmerama izazvao velike probleme za citavo drustvo, pocev od
novcanih krivicnih dela i emocionalnih poremecaja, do zagadivanja i iskoriscavanja planete i
svakog od nas. Danasnji svet zaista izgleda poput nastavaka plemenskih MaIija. Linija izmedu
organizovanog kriminala i tradicionalnog poslovanja zapravo ne postoji. Zauzvrat, citav svet
stoji u suprotnosti sa samim sobom, gde pojedinci, poslovni svet i zemlje neprestano rade kako
bi odbranili ono sto imaju i kako bi zaradili jos vise, cesto uz pomoc sile i korupcije. Usled toga,
citav svet danas duguje samom sebi neverovatne sume novca, dok se celokupna svetska
Iinansijska struktura, usled svojih nedostataka, nalazi na samoj ivici propasti.
Ipak, i pored svih ovih cinjenica, postoji jedna jos snaznija, nepredvidena sila koja obezbeduje
naslede ekonomskog sistema koji dobro poznajemo, a dolazi u obliku tehnoloske nezaposlenosti.
Ljudi ubrzanom stopom bivaju zamenjeni naprednim automatskim tehnologijama, cime se stvara
slom necuvenih razmera, jer ako ljudi nemaju posao, oni nisu u stanju da podrzavaju ekonomiju
svojom kupovinom. Ova stvarnost je poslednji dokaz da je nas trenutni sistem zastareo, i ukoliko
zelimo da izbegnemo nerede na ulicama i siromastvo u dosad nevidenom obimu, moracemo iz
osnova preispitati nasa tradicionalna shvatanja o tome kako drustvo Iunkcionise.
Potreban nam je novi drustveni sistem koji je u skladu sa najnovijim saznanjima i savremenim
metodama.