CET

M Partners In Learning
9 788679 913050
16BN 97S~So~7991~305~0
CYAN MAGENTA YELLOW BLACK
CET
305
O
s
n
o
v
e

r
a
č
u
n
a
r
s
k
i
h

m
r
e
ž
a
M Partners In Learning
Obrazovni materijal o računarskim mrežama nastavnicima daje pripremljene
materijale za učenike – kroz slikovito predstavljenu teoriju i mnoštvo praktičnih
vežbi gradi se znanje učenika o računarskim mrežama, od osnova o korišćenju
elektronske pošte i interneta do naprednih tema, kao što su planiranje i prav-
ljenje računarske mreže. Osim materijala za svoje učenike, nastavnici dobijaju i
sva prateća objašnjenja i materijale u obliku vežbi i testova koji im omogućavaju
da se pripreme za kvalitetnu nastavu. Ovo je obrazovni materijal koji je idealna
pomoć nastavnicima za osmišljavanje i izvođenje časova informatike.
CET
Korice_Osnove racunarskih mreza.indd 1 20.7.2007 11:22:33
Osnove
računarskih mreža
Beograd, 2007.
CET
Osnove računarskih mreža
ISBN 978-86-7991-305-0
Autorizovan prevod sa engleskog jezika prvog izdanja knjige Understanding and
Building Basic Networks
PUBLISHED BY Microsoft Partners In Learning.
Original Copyright
©
2004. by JES.
Copyright
©
prevoda, 2006. Microsoft Software d.o.o., Beograd
Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan, snimljen,
ili emitovan na bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, ili drugim
vidom, bez pisane dozvole izdavača. Informacije korišćene u ovoj knjizi nisu pod
patentnom zaštitom. U pripremi ove knjige učinjeni su svi napori da se ne pojave
greške. Izdavač i autori ne pre uzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greške
i omaške, kao ni za njihove posledice.
Prevod Silvana Hodžić
Recenzent Željko Stanković
Lektor Aleksandra Dimić
Organizator projekta Katarina Milanović
Tehnički urednik Dušan Čašić
Prelom CET
Izdavač Microsoft Software d.o.o.
Beograd, Makedonska 30
tel: 011 330 66 29, fax: 011 330 66 01
http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil
CET Computer Equipment and Trade
Beograd, Skadarska 45
tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246
http://www.cet.co.yu
Za izdavača Katarina Milanović i Dragan Stojanović
Obrada korica CET, Beograd
Tiraž 1000
Štampa „Svetlost”, Čačak
Rešenjem broj 650-02-00119/2006-06 izdatim 11.4.2007. Mini-
starstvo prosvete i sporta Republike Srbije odobrilo je korišćenje
ovog obrazovnog materijala kao dodatne literature za nastavnike
i učenike u srednjim školama Republike Srbije.
Poštovani nastavniče,
Tehnologija ima potencijal da ukloni barijere među učenicima i nastavnicima.
Moćni softver i internet menjanju naš pristup učenju i znanju. Inovativni načini
predavanja i učenja kreiraju novo iskustvo na časovima. Očekivanja učenika su
veća: pored osnovnih veština potrebno im je znanje o veštini komunikacije i
saradnji, upravljanju informacijama (veštine za XXI vek) i pristup alatkama za
učenje pomoću kojih te veštine mogu da se nauče.
Cilj inicijative Partneri u učenju (eng. Partners in Learning) je osposobljavanje
škola za proširivanje znanja učenika kroz razvoj veština nastavnika i lidera u
obrazovanju. Kroz inicijativu Partner u učenju, Microsoft stupa u partnerstvo
sa ekspertima iz oblasti obrazovanja i razvija integrisane kurseve za unapređe-
nje obrazovanja. Nastavnici na kursevima stiču korisna iskustva i obezbeđuju
resurse za nastavu, uz priliku za druženje sa kolegama i međusobnu razmenu
iskustava.
Obrazovni tim u Microsoftu i ja, zajedno sa našim partnerima, želimo da
vam zahvalimo na vašoj posvećenosti učenicima i poželimo da se još mnogo
godina bavite obrazovanjem. Nadamo se da će vam ovi materijali biti od
pomoći da se promenite nabolje i da će pomoći svim vašim učenicima da
dostignu svoj pun potencijal.
S poštovanjem,
Maggie Wilderotter
Senior Vice President, World Wide Public Sector
Microsoft Corporation
SADRŽAJ
v
Sadržaj
DEO 1: Vodič za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
Poglavlje 1: Umreženi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Dodatne reference i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
Šta je mreža? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .5
Šta je zapravo internet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7
Šta ste naučili o mrežama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8
Poglavlje 2: Istraživanje World Wide Weba . . . . . . . . . . . . 13
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13
Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Tehnološki resursi u učinoci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Šta je to Web pregledač? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
Kako da pronađem stvari na Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17
Šta sve zabavno postoji na World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Šta ste naučili o World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
SADRŽAJ
vi
Poglavlje 3: Drugi internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Kako da pošaljem e-poštu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33
Šta ako ne želim da čekam na e-poštu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40
Mogu li da igram igre na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Kako delim datoteke putem interneta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Šta ste naučili o drugom internetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44
Poglavlje 4: Zaštitite sebe na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Kako da zaštitim sebe od onih koji pokušavaju da napadnu
moj računar? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49
Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da koriste moje informacije?. . . . . 53
Kako da se zaštitim od onih koji žele da mi naude? . . . . . . . . . . . . . . . 54
Šta ste naučili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
SADRŽAJ
vii
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58
Poglavlje 5: Planiranje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62
Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Šta sve mogu deliti na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
Šta je potrebno da bi se napravila mreža? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
Šta ste naučili o planiranju mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73
Poglavlje 6: Pravljenje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75
Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76
Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Kako da sve to objedinim? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Možemo li povezati mrežu sa internetom? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
Šta ste naučili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
SADRŽAJ
viii
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87
DEO 2: Vodič za učenike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Poglavlje 1: Umreženi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91
Šta je mreža? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92
Šta je zapravo internet? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Šta ste naučili o mrežama? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98
Pregled vežbe 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Šta ste naučili o mrežama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103
Poglavlje 2: Istraživanje World Wide Weba . . . . . . . . . . . 105
Šta je Web pregledač? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Kako koristim Web pregledač? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
Kako da dođem do drugih Web lokacija? . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
Kako su organizovane Web lokacije? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Kako pronalazim stvari na Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Šta je mašina za pretraživanje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
Šta da radim sa svim tim informacijama i kako su
dospele na Web? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
Kako mogu da koristim te informacije? Da li su zaštićene?
Da li korišćenje nečega na internetu označava plagijatorstvo? . . . 118
Navođenje informacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120
Koje sve zabavne stvari postoje na World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . 122
Da li mogu da slušam muziku na mom pregledaču? . . . . . . . . . 122
Da li mogu da gledam video zapise na pregledaču? . . . . . . . . . . 124
Da li mogu da igram igre na pregledaču? . . . . . . . . . . . . . . . . . 124
SADRŽAJ
ix
Da li mogu da kupujem stvari na World Wide Webu? . . . . . . . . 125
Šta ste naučili o World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128
Vežba: Mašina za pretraživanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Vrste Web lokacija i radni list ispravnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131
Poglavlje 2: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Šta ste naučili o World Wide Webu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
Poglavlje 3: Drugi internet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Kako da pošaljem e-poruku? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147
Na koji način funkcioniše elektronska pošta? . . . . . . . . . . . . . . . 148
Kako da kreiram nalog e-pošte? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Kako šaljem i primam e-poštu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150
Postoji li nešto drugo što mogu da radim sa e-poštom? . . . . . . . 154
Šta ako ne želim da čekam na e-poštu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Šta je slanje instant poruka? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
Kako šaljem i primam instant poruke? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 156
Da li mogu da igram igre na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Kako delim datoteke na internetu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
Šta je deljenje datoteka i kao funkcioniše? . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Da li je deljenje datoteka legalno? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159
Šta ste naučili o drugom internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161
Poglavlje 3: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Šta ste još naučili o internetu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
SADRŽAJ
x
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168
Poglavlje 4: Vaša zaštita na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171
Kako da se zaštitim od onih koji pokušavaju da napadnu moj računar? . . 172
Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da iskoriste moje informacije? . . 187
Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da mi naude? . . . . . . . . . . . . . . 190
Šta ste naučili o vašoj zaštiti na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
Poglavlje 4: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Šta ste naučili o svojoj zaštiti na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200
Poglavlje 5: Planiranje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Kakve stvari mogu da delim na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203
Da li postoji još nešto što može da se radi preko mreže? . . . . . . 206
Šta je potrebno za pravljenje mreže? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Kakva mi je mreža potrebna? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Arhitektura mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Koji mi je hardver potreban? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Mrežni serveri . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214
Memorijski uređaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 216
Uređaji za povezivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217
Da li mi je potreban poseban softver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
Operativni sistemi za mrežu ravnopravnih korisnika . . . . . . . . 221
Šta ste naučili o planiranju mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Šta dalje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Termini koje treba da zapamtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
SADRŽAJ
xi
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223
Poglavlje 5: Deljenje datoteka i štampača – vežba . . . . . . . . . . . . . . . . 224
Poglavlje 5: Specifikacije servera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225
Odgovorite na sledeća pitanja koristeći gore pomenute
specifikacije: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 226
Poglavlje 5: Planiranje i kreiranje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Scenario 1: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Scenario 2: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Scenario 3: . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228
Kontrolna tabela za planiranje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230
Poglavlje 5: Poređenje mrežnih topologija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 232
Poglavlje 5: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Šta smo naučili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242
Poglavlje 6: Pravljenje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Kako da sve to povežem? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 243
Da li mogu da napravim mrežu bez žica? . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Kako da instaliram hardver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249
Kako da podesim softver da bih konfigurisao mrežu?. . . . . . . . . 251
Instaliranje operativnog sistema za mrežu . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Konfigurisanje računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251
Da li možemo da povežemo mrežu sa internetom? . . . . . . . . . . . . . . . 251
Kakav tip internet veze mi je potreban? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253
Šta ste naučili o pravljenju mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Šta dalje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Termini koje treba da zapamtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257
Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 258
Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 259
Poglavlje 6: Planiranje mreže: hardver, softver i medij za
prenos podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260
SADRŽAJ
xii
Laboratorijska vežba 1: Implementacija
Peer-to-peer mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263
Stavke potrebne za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264
Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265
Laboratorijska vežba 2: Implementacija
klijent-server mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Stavke potrebne za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273
Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274
Laboratorijska vežba 3: Dizajn mrežnog dijagrama . . . . 287
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287
Stavke potrebne za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288
Vežba A: Dizajniranje mrežnog dijagrama koji nema
vezu sa internetom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 289
Laboratorijska vežba 4: Instaliranje i podešavanje
mrežne interfejs kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299
Sstavke potrebne za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300
Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301
Pogljavlje 6: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Šta ste naučili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Termini koje treba znati . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 310
Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314
Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 317
DEO 3: Testovi znanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319
Poglavlje 1: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 321
Poglavlje 2: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 323
Poglavlje 3: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325
SADRŽAJ
xiii
Poglavlje 4: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327
Poglavlje 5: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 329
Poglavlje 6: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 331
Rešenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 333
Rečnik. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335
DEO 1
Vodič za nastavnike
Poglavlje
1
3
Umreženi svet
U ovom uvodnom poglavlju učenici će se upoznati sa opštim koncep-
tom mreže. Razgovaraće o tome kako se koriste mreže u svakodnevnom
životu i proučiće koncept interneta.
PROCENJENO
VREME
70 min
U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća
pitanja:
Šta je mreža?
Koliko je velika mreža?
Da li postoje različite vrste mreža?
Kako računari međusobno razgovaraju?
Da li možete da napravite mrežu mreža?
Šta je zapravo Internet?
Ko kontroliše Internet?
Koji delovi Interneta postoje?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje nudi širi pregled koncepta mreže. Koristićete različite
vežbe sa učenicima kako biste im ilustrovali koja je ideja mreža i kako
se informacije prenose putem mreže. Učenicima koji imaju veće znanje
naznačite da je ovo osnovna obuka: i kako se obuka bude odvijala, da
će raditi na određenim mrežama i čak instalirati mrežu.
Šta treba prethodno uraditi
Ne postoje preduslovi za ovo poglavlje.
Tehnološki resursi u učionici
Nisu potrebni tehnološki resursi za ovo poglavlje.
4
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Materijali za nastavnike
Treba da imate knjigu koju ćete koristiti tokom vežbe umrežava-
nja.
Treba da budete u mogućnosti da grupišete učenike u učionici.
Preporučene Web lokacije
Nerds 2.0.1, Wiring the World:
http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/
"Triumph of the Nerds," History of the Computer: http://www.pbs.
org/nerds/timeline/index.html
Kako stvari funkcionišu: Kako funkcioniše Internet infrastruktura:
http://computer.howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm
Dodatne reference i resursi
Za učenike
Za definicije pojmova i sve nepoznate izraze, uputite učenike na
Web lokaciju Webopedia na adresi: http://www.webopedia.com
Uputite učenike na video zapis o Osnovama mreža koji se nalazi
na sledećoj Web adresi: http://www.kidzonline.org/gURLTech/ a
zatim neka izaberu vezu Net Basics da bi pogledali video zapis u
trajanju od 6 minuta i 30 sekundi.
Za nastavnike
Web lokacija The Kidz Online nudi dodatne nastavne planove za
korišćenje računara (http://www.kidzonline.org)
Internet Society: Kratka istorija Interneta. http://www.isoc.org/inter-
net/history/brief.shtml
Microsoftovi inovativni nastavnici: http://www.microsoft.com/
Education/InnovativeTeachers.aspx
Resursi za nastavnike: http://www.lburkhart.com/elem/teacher.
htm
Education Place projekti na mreži: http://www.eduplace.com/pro-
jects
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Umreženi svet     
5
Electronic Elementary Magazine: http://www.inform.umd.edu/
UMS+State/MDK12_Stuff/homepers/emag/
Discover Channel School: http://school.discovery.com/schoolhome.
html
Classroom Connect: http://corporate.classroom.com
Teaching.com: Intercultural E-Mail Classroom Connections (IECC):
http://www.iecc.org
Tapped In: Virtualna zajednica obrazovnih profesionalaca: http://
ti2.sri.com/tappedin/
Pregled po temama
Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vežbe koje možete koristiti tokom ovog kursa.
Šta je mreža?
Razgovarajte sa učenicima o tome na koje sve načine koriste računar u svo-
jom životu, ko od njih ima računare kod kuće, i o vrstama računara koje
imaju. Koristite ovo vreme da biste došli do informacije koliko isustva ima
svako od učenika.
Razmotrite na koje sve načine računari utiču na učenike u jednom običnom
danu. Pobrinite se da uključite stvari kao što su računari koji sinhronizuju
semafore, kompjuterizovane autobuske redove vožnje, školske i nastavne
adiministrativne funkcije, budilnike i aparate za kafu, alarmne sisteme, čak
i računare koji su prisutni u digitalnoj televiziji i satelitskim sistemima.
Neka učenici definišu šta je to mreža. Ako učenici budu raspravljali o kon-
ceptu ljudskog umrežavanja, razgovarajte zašto se to zove umrežavanje i o
osnovnim konceptima prenosa informacija od jedne tačke do druge.
Ako škola ima svoje IT odeljenje, organizujte posetu IT odeljenju pre nego
što započnete sa ovim predavanjem da bi učenici mogli da vide mrežu i
računarski sistem koji podržava školu ili čak više škola.
Vežba 1: Umrežavanje
Uradite ovu vežbu pre nego što obradite različite vrste računarskih mreža.
Treba da delite knjigu (to može biti bilo koja knjiga koju izaberete) sa dru-
gim učenicima u razredu.
PROCENJENO
VREME
20 min
6
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
1. Smestite učenike u otvoren prostor ili koristite učionicu, ali učenici
treba da stoje udaljeni od stolova. Dva učenika treba da budu na
suprotnim stranama prostorije. Prvi učenik uzima knjigu i ide do
drugog učenika.
Naznačite da je ovo jednostavna mreža. Učenici su koristili tradicio-
nalnu sneaker net metodu da bi preneli materijal od jedne do druge
tačke, ali je postojao prenos informacija.
2. Neka se sada šest ili osam učenika pridruži onoj dvojici učenika.
Postavite ih na različita mesta u prostoriji. Neka prvi učenik kaže
ime jednog od učenika koji je u „mreži” i neka pošalje knjigu kroz
„mrežu” od jednog učenika do drugog dok ne dođe do onoga čije
je ime rečeno. Neka taj učenik uradi isto, prenoseći je do sledećeg
imenovanog učenika.
Naznačite da je to takođe mreža, ali veća nego ona prva. Objasnite
učenicima da prenose informacije među sebi ravnima, ili drugim
učenicima. U mreži su svi jednaki i mogu da izvrše zadatak na pot-
puno isti način.
3. Sad treba da učestvuju svi učenici. Razmestite ih širom učionice ili
nekog drugog otvorenog prostora. Nastavnik koji drži knjigu treba da
stoji u sredini grupe. Sada recite učenicima da moraju da podignu
ruku kada žele knjigu. Nastavnik bira učenika naznačivši da knjiga
može da se prenese samo jednom po jednom učeniku, a potom je
prenosi kroz „mrežu” imenovanom učeniku. Sada recite učenicima
da opet treba da dignu ruku ukoliko žele knjigu. Ovog puta, uče-
nik kod koga je knjiga mora da je vrati nastavniku da bi nastavnik
mogao da je pošalje sledećem imenovanom učeniku. Vežbajte ovu
vežbu nekoliko minuta.
Objasnite da je ovo simulacija klijentsko/serverske mreže. Nastavnik,
kao server, upravlja resursima (u ovom slučaju knjigom) i određuje
gde ide knjiga i kojim redom. Nastavnik se nalazi na višem nivou, dok
svi učenici ostaju u nižem, ali jednakom nivou kao klijenti.
4. Sada postavite učenike u grupe od po tri ili četiri. Neka prva grupa
deli knjigu između sebe, a zatim neka neko iz druge grupe zatraži
„resurs”. Prva mreža potom može da imenuje nekog da bi knjigu pre-
nela do druge grupe. Nastavite sa ovom vežbom nekoliko minuta i
ohrabrite učenike da što više prenose knjigu između grupa. Podsetite
ih na to da samo jedna osoba iz svake male mreže zapravo može da
prenese informaciju imenovanoj osobi iz druge mreže.
Naznačite da je ovo simulacija mreže mreža i da na ovaj način
možete pridružiti male mreže većoj grupi i tako deliti informacije.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Koliko je velika mreža?
Objasnite da je telefonski sistem mreža. Vratite se u prošlost i ispričajte
primer poštanske kočije i telegrafa koji su bili preteča današnjih komuni-
kacionih mreža.
Vratite se na vežbu koju ste upravo završili i objasnite da mrežu mogu sači-
njavati dva računara koja dele resurse ili više računara koji dele resurse.
Da li postoje različite vrste mreža?
Koristite primer druge vežbe koja ilustruje koncept peer-to-peer mreže.
Treću vežbu koristite kao primer klijentsko/serverske mreže.
Kako računari međusobno razgovaraju u mreži?
Bilo bi korisno da su vam neke od komponenata dostupne dok razgova-
rate o njima, čak i u ovoj početnoj fazi. Pokažite im mrežnu karticu, neke
kablove i čak možda bežičnu karticu ako vam je dostupna. Podsetite uče-
nike da će kasnije naučiti više o svakoj od komponenata tokom obuke.
Objasnite učenicima da će kasnije tokom obuke kreirati mrežu i da će
detaljnije razgovarati o bežičnim mrežama.
Utvrdite da su protokoli formalni skupovi pravila.
Da li možete da kreirate mrežu mreža?
Koristite primer poslednje vežbe iz “Vežbe na času” kao primer mreže
mreža. Podstetite ih da na takav isti način funkcioniše internet.
Šta je zapravo internet?
Razgovarajte sa učenicima na koji način koriste internet. Navedite ih da
razgovaraju o nekim od svojih omiljenih Web lokacija. Možda ćete hteti da
zabeležite neke od njih za kasniju upotrebu ukoliko su odgovarajuće za
nastavu. Utvrdite da je internet mreža svih mreža.
Ali ko kontroliše internet? Postoji li neko ko je
odgovoran za to?
Neka učenici razgovaraju o tome zašto veruju da je internet tako važan
segment današnjeg društva. Da li misle da će biti sve popularniji? Da li
misle da vlada treba da nadzire internet? Zašto da, ili zašto ne?
Umreženi svet     
7
8
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
A šta je sa World Wide Webom? Da li je on deo
interneta?
Razgovarajte o tome zašto se World Wide Web zove Web. Objasnite nešto o
međusobnoj povezanosti Weba. Imajte na umu da ćete u sledećem poglav-
lju detaljnije razgovarati o hipervezama, stranicama i krstarenju.
Utvrdite da je Web grafički deo interneta, ali da nije njen jedini deo.
Šta ste naučili o mrežama
Pređite još jednom sa učenicima glavne stavke koje ste naučili. Neka uče-
nici uporede različite vrste mreža i objasne na koji su način mreže važne
za društvo.
Šta je sledeće?
Ohrabrite učenike da razmisle šta bi sve voleli da pronađu na Internetu.
Objasnite im da će koristiti Web pretraživač i da će krstariti netom u sle-
dećem poglavlju.
Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako
bi se bolje snašli u realnim situacijama.
Termini koje treba znati
Koristite hendaute za vežbe na kraju poglavlja, uključujući termine koje
treba preći. Nakon što učenici pronađu definicije za svaki termin, pogle-
dajte ih na času.
Pregledajte sledeće termine:
Klijent: računari na mreži koji se obraćaju serveru da bi dobili informa-
cije.
Klijent-server mreža: mreža u kojoj jedan računar čuva sve informacije i
resurse i čini ih dostupnim drugim računarima na mreži.
Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem interneta.
Protokol za prenos datoteka [engl. File Transfer Protocol (FTP)]: speci-
fična pravila ili protokoli koji upravljaju premeštanjem ili kopiranjem dato-
teka sa jednog računara na drugi.
Umreženi svet     
9
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Internet: najpoznatija i najveća računarska mreža na svetu koja povezuje
milione računara u jednu veliku mrežu svih mreža.
Mreža: grupa računara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele infor-
macije i opremu.
Mrežna interfejs kartica (NIC): hardver koji je instaliran u računaru koji
povezuje računar sa mrežom.
Diskusione grupe: grupe računara koje se bave istim stvarima.
Peer-to-Peer mreža (mreža ravnopravnih računara): veza istih raču-
nara.
Protokol: pravilo koje pomaže računarima da razumeju jedni druge.
Server: računar koji čuva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim
računarima na mreži u klijentsko/serverskoj mreži.
Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o određenim temama,
obezbeđuje podršku proizvodima i često odgovara na različita pitanja.
Web pregledač: softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice,
uključujući tekst, slike i druge multimedijalne sadržaje, kao što je muzika.
World Wide Web (WWW): takođe poznat pod nazivom Web, ovo je
zbirka posebno kreiranih stranica na Internetu koje se mogu videti u Web
pregledaču.
Preporučene Web lokacije
Nerds 2.0.1, Wiring the World:
http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/
“Triumph of the Nerds,” History of the Computer
http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html
Kako stvari funkcionišu: Kako funkcioniše Internet infrastruktura
http://computer.howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm
Kada učenici pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o
svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritički.
Glavni cilj ovih Web vežbi je da se učenici podstaknu da kritički sagleda-
vaju Web lokacije sa malim početnim inputom od strane odraslih. Da biste
im pomogli da započnu kritički da sagledavaju lokacije, sledeća pitanja
su vodilje. Ako imate druga pitanja ili biste radije da razgovarate o Web
lokacijama na drugačiji način, uradite to. Možda ćete želeti da prvu lokaciju
obradite kao grupa, a zatim da učenici izaberu jednu od preostalih Web
lokacija da je individualno analiziraju.
10
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
U sledećih nekoliko poglavlja, učenici će početi da koriste skup smernica
koje će im pomoći da kritički sagledaju Web lokacije.
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte na koje sve načine mreže utiču na vaš lični život. Dajte
određene primere.
Odogovori će biti različiti.
2. Da li koristite internet u biblioteci? Ako koristite, recite drugima na
koji način ga koristite. Razgovarajte o tome zašto je važno da postoji
mreža u biblioteci.
Odogovor će biti različit.
3. Zašto je važno da znate nešto o mrežama čak i kad ne planirate da
se profesionalno bavite računarima. Razgovarajte o tome na koje sve
načine mislite da će se svet promeniti zbog računara.
Odogovori će biti različiti.
4. Opišite karakteristike klijentsko/serverske mreže i mreže peer-to-
peer.
Učenici mogu davati različite odgovore, ali svaki od odgovora
treba da sadrže sledeće ključne stavke:
Peer-to-peer mreže:
• Vezaistihračunara
• Svakiodračunaraimasvojskupdatoteka
• Svakiodračunaramožedadelidatotekesadrugimračuna-
rima u mreži
• Svakiodračunaramogudapristupedrugimresursima,kao
što su štampač ili skener na mreži
• Sastojeseiznajviše10računara
• Običnoihnalazimoudomovimailimalimpreduzećima
Klijentsko/serverske mreže:
• Višeoddesetračunara
• Skupljesuodpeer-to-peermreže
• Nenalazesečestoukućnomokruženju
• Jedan računar, poznatiji kao server, čuva informacije i
resurseičiniihdostupnimdrugimračunarimaumreži
Umreženi svet     
11
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Učenje u realnim situacijama
Neka učenici, kao dodatak vežbama, načine spisak kada su se sve tokom
24 časa susreli sa računarima u svom životu. Na sledećem času razgovarajte
o različitim primenama računara. Razgovarajte o tome u kojim od tih pri-
mena postoji mreža.
Neka učenici, u poslednjem dodatku vežbama, razgovaraju o konceptu
mreža sa svojim roditeljima. Da li njihovi roditelji koriste mreže na svom
poslu? Da li koriste računar? Na koje sve načine njihovi roditelji koriste
računar? Razgovarajte na koje sve načine obični korisnici koriste računar na
svom radnom mestu.
Poglavlje
2
13
Istraživanje World Wide
Weba
U ovom poglavlju učenici će istražiti World Wide Web. U prvom poglav-
lju su im predstavljene mreže. U ovom poglavlju počinju da uviđaju
praktičnu svrhu onoga što je najpopularnija i najveća računarska mreža,
internet.
PROCENJENO
VREME SA
VEŽBAMA
200 min
U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća
pitanja:
Kako koristim Web pregledač?
Šta se nalazi u pregledaču?
Kako su organizovane Web lokacije?
Kako da dođem do drugih lokacija?
Šta je mašina za pretraživanje?
Šta da radim sa svim informacijama koje pronađem i
kako su dospele na Web?
Kako da koristim informacije?
Da li mogu da slušam muziku, gledam video zapise i
igram igre u pregledaču?
Da li mogu da kupujem na Webu?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje učenicima nudi mogućnost da počnu da koriste najdostu-
pniju i najpopularniju mrežu, Internet. Ovo poglavlje se usredsređuje na
Web zato što je on najpopularniji deo interneta.
14
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta treba prethodno uraditi
Završite Poglavlje 1 pre nego što krenete dalje sa nastavom tako da
bi učenici mogli da razumeju osnovni koncept mreža.
Tehnološki resursi u učinoci
Učenici moraju da imaju računare sa pristupom internetu da bi
prešli sve zadatke u ovom poglavlju.
Na svakom od računara mora da postoji instaliran pregledač za
internet, kao što je Microsoftov Internet Explorer. Ovaj kurs se osla-
nja na najnoviju verziju pregledača.
Materijali za nastavnike
Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Bilo bi
veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana
studentima dok rade na ovom poglavlju.
Preporučene Web lokacije
Copyright Web site: http://www.benedict.com
Macromedia: http://www.macromedia.com
MusicMatch: http://www.musicmatch.com
US Copyright Office: http://lcweb.loc.gov/copyright
Yahoo Games: http://games.yahoo.com
Favorite Poem Project: http://www.favoritepoem.org/thevideos/
index.html
National Digital Library Site: http://memory.loc.gov/
Dodatni materijali i resursi
Za učenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na loka-
ciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Istraživanje World Wide Weba     
15
Tokom trajanja obuke, pogledajte reference na Web adresi: http://
www.kidzonline.org. Postoje brojni video zapisi na ovoj lokaciji
koji će vam pomoći da objasnite osnove interneta.
Za nastavnike
Pogledajte Web lokaciju http://www.kidzonline.org/TechTraining/
morevideo.asp?page=1&sortby=2&action=prev&UnitQry=Teach%2
0IT?r=0&selItem=2 da biste videli interaktivne video zapise.
Informacije o validnim informacijama na mreži nalaze se na Web
lokaciji: http://www.media-awareness.ca
Bele strane se nalaze na lokaciji Cyberethics: http://www.norwich.
edu/cyberethics/cyberethics_whitepaper.htm
Intel Cyberethics: http://www97.intel.com/education
Cybersmart Cyberethics: http://cybersmart.org/for/teachers.asp
MLA Standard: http://www.bedfordstmartins.com/online/cite5.html
APA Standard: http://www.bedfordstmartins.com/online/cite6.html
Chicago Manual of Style: http://www.bedfordstmartins.com/online/
cite7.html
APA Style Guide: http://www.apastyle.org/elecsource.html
Pregled po temama
Sledeći odeljak prati priručnik za studente i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.
Pre nego što počnete da predajete ovo poglavlje, neka učenici, ako je
moguće, pogledaju video zapis Internet Basics koji se nalazi na Web loka-
ciji Kidz Online. Traje otprilike šest minuta. Video zapis možete pronaći
na Web adresi: http://www.kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQr
y=Internet%20Basics, a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Internet
Basics.
Šta je to Web pregledač?
Podsetite učenike da na World Wide Webu možete na bezbroj načina
pogledati dokumente, uključujući one sa slikama, sa zvučnim zapisom i
video zapisom. Naglasite da je pregledač jednostavno još samo jedan pro-
16
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
gram koji se nalazi na svakom računaru i omogućava korisnicima računara
da pogledaju Web stranice na internetu.
Kako da koristim Web pregledač?
Neka učenici otvore pregledače na svojim računarima i prate šta radite dok
im budete pokazivali različite stavke na pregledaču.
Objasnite da postoje i drugi pregledači na tržištu, ali da svi oni imaju iste
karakteristike, čak i ako koriste drugačije termine za te karakteristike.
Kako da dođem do drugih lokacija?
Jedan od načina da pomognete učenicima da shvate šta znači naziv domena
(domain name) jeste da prikupe spisak njihovih omiljenih lokacija. Napišite
ih na tabli i neka svaki od učenika objasni URL komponente ostalim uče-
nicima na času.
Kako su organizovane Web lokacije?
Primer za linearnu Web stranicu se nalazi na FDA Web lokaciji za decu
koju možete pronaći na mreži na adresi: http://www.fda.gov/oc/opacom/
kids/default.htm. Ako imate računar u učionici možete ga iskristiti da im
pokažete lokacije za decu. Otvorite tu Web lokaciju i kliknite na veze kako
biste pokazali učenicima kako izgleda ta Web lokacija.
Da biste pokazali kako izgleda stablo Weba, koristite Web lokaciju JES
& Co koja se nalazi na adresi: (http://www.jesandco.org). Možete uputiti
učenike na postojeće stablo Web lokacije tako što ćete pogedati Web loka-
ciju PBS Kids koja se nalazi na mreži na adresi: http://pbskids.org. Opet
otvorite tu Web lokaciju i pokažite učenicima na koji način se mogu kretati
kroz tu Web lokaciju.
Primer za nasumičnu Web lokaciju je Microsoftova lokacija koja se može
pronaći na adresi: http://www.microsoft.com. Pokažite lokaciju učenicima
dok budete razgovarali o nasumičnim lokacijama. Objasnite učenicima šta
znači termin početna stranica. Objasnite im da se glavna stranica na Web
lokaciji zove još i početna stranica. Drugi, međutim, koriste taj termin da bi
definisale stranice koje se automatski otvaraju kada pokrenete pregledač.
Pre nego što pređete na sledeću temu, neka učenici pogledaju video zapis
Browser Basics koji se nalazi na Web lokaciji Kidz Online. Video zapis
možete pornaći na adresi: http://www.kidzonline.org/TechTraining/video.
asp?UnitQry=Browser%20Basics, a zatim kliknite na video zapis pod nazi-
vom Browser Basics. Video zapis traje samo četiri minuta.
Istraživanje World Wide Weba     
17
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kako da pronađem stvari na Webu?
Znate kako da unesete Web adresu u polju za adresu. Možete da kliknete
tasterom miša na hiperveze da biste se kretali po stranicama i lokacijama,
ali šta ako želite da uradite nešto više nego da surfujete na Webu? Ako treba
da pronađete neke određene informacije, najbolje mesto za tako nešto je
neka od mnogih mašina za pretraživanje na Webu.
Šta je mašina za pretraživanje?
Dok budete razgovarali o vrstama mašina za pretraživanje, bilo bi dobro
da se učenici kreću nekom od mašina za pretraživanje. Na primer, možete
izabrati lokaciju http://search.msn.com da biste prikazali Mašinu za meta-
pretraživanje i http://www.google.com da biste prikazali Mašinu za opšte
pretraživanje.
Ako to možete da uradite na školskoj mreži, možda ćete želeti da preuz-
mete besplatnu kopiju Copernikusa pre početka nastave, da biste mogli da
pokažete kako se koristi jedan od tih agenata za pretraživanje nezavisnog
proizvođača. Program Copernicus možete pronaći na mreži na Web adresi:
http://www.copernic.com.
Razgovarajte sa učenicima zašto možete da dobijete različit broj rezultata na
različitim mašinama za pretraživanje.
Utvrdite podnaslove Savete za pretraživanje i Stvari koje treba izbegavati
na mreži.
Neka učenici pogledaju video zapis na Web lokaciji Kidz Online o maši-
nama za pretraživanje. Možete ga pronaći na mreži na Web lokaciji: http://
www.kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Search%20Engines,
a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Search Engines. Video zapis
traje otprilike šest minuta.
Vežba 2: Mašina za pretraživanje
Ovu vežbu uradite nakon razgovora na času o mašinama za pretraživa-
nje. Možete podeliti učenike da rade u manjim grupama i na kraju vežbe
će ostalima na času reći šta su naučili.
VEŽBA NA
ČASU
50 min
RADni mAteRijAl
Dajte učenicima radne sveske Vežba za mašinu za pretraživanje kada počnu da rade
na ovoj vežbi.
18
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
1. Dodelite svakoj grupi učenika temu i recite im da koriste jednu
mašinu za metapretraživanje i jednu mašinu za opšte pretraživanje.
Možda će biti korisno ako svakoj grupi kažete šta treba da uradi. Na
primer, neka se jedna grupa bavi temom brige o kućnim ljubimcima
i recite im da treba da ažuriraju Web lokaciju za jednu veterinarsku
kliniku i da treba da objave dobre i korisne savete javnosti. A neka
se druga grupa bavi temom reciklaže i recite im da treba da urade
projekat o reciklaži za širu zajednicu ili da zamene postojeći proje-
kat o reciklaži i da treba da obezbede gradskoj vladi tačne informa-
cije. Predloženi scenariji se nalaze u tekstu ispod.
Predložene mašine za metapretraživanje su::
MSN Search: http://search.msn.com
Ask Jeeves: http://www.ask.com
Dog Pile: http://www.dogpile.com
Yahoo!: http://www.yahoo.com
Alta Vista: http://www.altavista.com
Excite: http://www.excite.com
Predložene mašine za opšte pretraživanje su:
Google: http://www.google.com
Teoma: http://www.teoma.com
Webmyway: http://www.webmyway.com
Predložene teme:
Briga o kućnim ljubimcima (ažuriranje Web lokacije veterinarske
ordinacije ili pokušaj da se kupi novi kućni ljubimac)
Reciklaža (kreiranje plana za reciklažu za grad)
Zagađenje (pomoć lokalnoj upravi u postavljanju alternativa
izvorima zagađenja, kao što je smeće koje se pali i zagađenje od
izduvnih gasova automobila)
Muzika (grupa pokušava da oformi novi bend i želi da pronađe
koja je vrsta muzike najpopularnija u određenim starosnim dobima
ili pokušavaju da sastave časopis za fanove za omiljenog muzičara
ili bend)
Drago kamenje i minerali (oni su lokalna grupa za otkrivanje
dragog kamenja i sastavljaju vodič za nove članove sa najboljim
mestima za potragu za dragim kamenjem, vrstama dragog kame-
Istraživanje World Wide Weba     
19
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
nja i minerala koji se mogu pronaći u okolini i čak organizovanjem
uzbudljivih putovanja za sakupljače dragog kamenja)
Astronomija (oni su grupa astronoma koja prezentuju otkrića
vladi o mogućnosti većeg meteora da padne na zemlju)
Pravljenje nakita (grupa učenika planira da otvori svoju radnju
sa nakitom, gde će prodavati proizvode koji sami naprave; treba im
informacija o najboljim materijalima, jednostavnim tehnikama za
pravljenje nakita, gde mogu da se nađu zalihe i kako da se postavi
cena proizvodima)
Čuvanje dece (grupa organizuje klub za čuvanje dece u školi i
nudi obuku i certifikat za svoje članove kako bi uverili roditelje da
će deca biti bezbedna i da bi im pomogli da dobiju više novca za
certifikovane bebisitere).
Sportovi (grupi je dodeljen zadatak da doda još jedan sport u
okviru škole; treba da istraže koji bi sport bio najbolji)
2. Svaka grupa učenika treba da popuni radni list vežbe Mašina za
pretraživanje i da ga zadrži kada se budete vratili na njega u slede-
ćoj vežbi.
3. Neka učenici iznesu svoja otkrića ostalim učenicima na času.
4. Kad učenici podele svoja otkrića sa ostatkom razreda, razgovarajte sa
njima o tome. Zašto je važno da pretražuju u različitim mašinama za
pretraživanje? Zašto postoji razlika? Neka razmisle o otrkićima do kojih
su došli i razgovaraju o načinima na koje mogu da koriste materijale.
BELEŠKA: Učenici će koristiti ove informacije ponovo u sledećoj
praktičnoj vežbi, da bi radili mnogo dublje i kritički učili o ovim istim
lokacijama kojima su se bavili u prvoj vežbi.
Možda ćete nakon dovršavanja vežbe želeti da ohrabrite učenike da proči-
taju datoteke pomoći za izabrane mašine za pretraživanje. Objasnite im da
je svaka mašina za pretraživanje različita i da će datoteke pomoći objasniti
koje određene alatke mogu da koriste da bi dobili najviše od određenih
mašina za pretraživanje.
Ukoliko budete imali vremena, možda ćete poželeti da učenici
pogledaju druge video zapise na Web lokaciji Kidz Online o pre-
traživanjima. Možete ih pronaći na mreži na adresi: http://www.
kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Search%20Power,
zatimi kliknite na video zapis pod nazivom Search Power. Ona
pokriva naprednije teme o pretraživanjima i traje otprilike oko pet
i po minuta.
20
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta da radim sa informacijama koje pronađem na Webu
i kako su dospele na tamo?
Objasnite učenicima da ne treba da se osećaju zatrpanim prevelikim količi-
nama informacija koje mogu da pronađu na mreži. Objasnite im da ćete im
dati neke savete o tome kako da usmere svoje pretraživanje i da unapred
eliminišu neke od Web lokacija.
Objasnite im da treba da imaju na umu da ako nešto postoji na internetu,
to ne mora da znači da je istinito. Moraju da uzmu u obzir više faktora, kao
što je vrsta Web lokacije i izvor informacija.
Vrste Web lokacija
Kako budete prelazili gradivo o vrstama Web lokacija, podstaknite uče-
nike da počnu se kreću Web lokacijom. Dok budete pregledali svaku Web
lokaciju, pitajte učenike sledeća pitanja, pre nego što dođete do odeljka
o ispravnosti Web lokacije. Ova pitanja su u skladu sa stavkama koje ćete
pokriti kad dođete do odeljka o ispravnosti Web lokacije i oni će već znati
nešto o proceni lokacija. Pitanja koje treba da postavite su:
Ko je izvor?
Koje vrste informacija dobijam od te Web lokacije?
Kada je lokacija kreirana?
Gde se nalazim?
Zašto sam ovde?
Kako mogu da znam da je ovo kvalitetna informacija ili besmi-
slica?
Učenici bi trebalo da utvrde gore pomenute informacije o svim navedenim
Web lokacijama:
Lokacija o advokaturi: http://www.sierraclub.com
Komercijalna lokacija: http://www.microsoft.com
Informativna lokacija: http://www.fda.gov
Zabavna lokacija: http://zone.msn.com/en/root/freeonline.htm
Obrazovna lokacija: http://www.harvard.edu ili Web lokacija vaše
škole
Lokacija sa vestima: http://www.msnbc.msn.com/
Istraživanje World Wide Weba     
21
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Lična lokacija: ovo se često menja. Otkrijte da li neki od učenika
ima svoju lokaciju koju možete da iskoristite da bi ilustorvali ovaj
koncept.
Ispravnost Web lokacije
Uputite učenike na lokacije koje su pokrivene ovim odeljkom o vrstama
Web lokacija dok razgovarate o ispravnosti. Objasnite im da su već istražili
svaku od lokacija i da bi na osnovu odgovora na pitanja trebalo da razu-
meju njihovu ispravnost i moguće sklonosti svake od lokacija.
Neka učenici pogledaju video zapis koji se nalazi na Web lokaciji Kidz
Online o kredibilnosti. Možete ga pronaći na mreži na adresi: http://www.
kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Online%20Credibility, a
zatim kliknite na video zapis pod nazivom Online Credibility. Ovaj video
zapis traje nešto više od pet minuta.
VEŽBA NA
ČASU
50 min
RADni mAteRijAl
Dajte učenicima radni list Vrste Web lokacija i Ispravnost Web lokacije kada počnu
da rade na ovoj vežbi.
Vežba 3: Vrste Web lokacija i njihova ispravnost
Dovršite ovu vežbu nakon razgovora o ispravnosti Web lokacije i nači-
nima pomoću kojih učenici mogu da procenjuju Web lokacije. Podelite
učenike u nekoliko manjih grupa i nakon odrađene vežbe neka saopšte
rezultate ostalim učenicima. Podelite radne listove pod nazivom Vrste
Web lokacija i Ispravnost Web lokacija svakoj od grupa.
1. Neka svaka od grupa pronađe navedene Web lokacije i odgovore na
pitanja za svaku od lokacija. Učenici treba da pronađu sledeće Web
lokacije:
http://www.ediblegear.com
http://cyberspacers.com/home.html
http://www.atacc.ab.ca/makegoodconnections/for7-12.html
http://www.norwich.edu/cyberethics
http://www.rollingstone.com
http://www.expedia.com/daily/deals/hoteldeals.asp
http://entertainment.msn.com/
22
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
http://www.whitehouse.gov
http://www.cia.gov
http://www.dell.com
http://www.marinij.com
2. Nakon što učenici urade vežbe, neka podele svoja otkrića sa ostat-
kom razreda. Da li vide bilo kakve zajedničke stvari na svim ovim
Web lokacijama? Šta su otkrili o navigaciji na Web lokacijama?
Navedite ih da razgovaraju o svojim omiljenim lokacijama koje su
posetili i neka objasne zašto je to tako. Neka razgovaraju o lokaci-
jama koje su im najmanje omiljene među posećenima i neka obja-
sne zašto je to tako.
Kako mogu da koristim ove informacije? Da li su
zaštićene? Da li je korišćenje informacija sa interneta
isto što i piraterija?
Postoje brojne Web lokacije na mreži koje sadrže informacije o etici na
mreži, namenjene nastavnicima i učenicima. Pre nego što počnete sa pre-
davanjima ovog odeljka u okviru ovog poglavlja, možda ćete želeti da
pregledate gradivo kako biste mogli da odgovorite na bilo koja pitanja koja
vam mogu postaviti.
Predložene Web lokacije za nastavnike su:
http://www.norwich.edu/cyberethics/cyberethics_whitepaper.htm
http://www97.intel.com/education
http://www.cybersmart.org/for/teachers.asp
Možda ćete takođe želeti da pročitate informacije o zakonu o autorskim
pravima na Web lokaciji US Copyright Office’s na adresi: http://lcweb.loc.
gov/copyright.
Razumevanje piraterije i zakona o autorskim pravima
Pitajte učenike da li znaju nekog od učenika, ne moraju da navode imena,
koji su krali nečiji tuđi rad? Neka razgovaraju o pirateriji. Zašto piraterija
nije moralno opravdana? Na koji način, po njihovom mišljenju, nastavnici
mogu da otkriju pirateriju?
Istraživanje World Wide Weba     
23
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Rušenje mitova o zakonu o autorskim pravima
Pregledajte tri pravila za korišćenje informacija na internetu. Pređite uobiča-
jene mitove i razgovarajte o tome koliko učenici veruju u njih. Razgovarajte
o tome na koje su sve načine učenici koristili informacije na mreži u svo-
jim prošlim istraživačkim projektima. Šta bi uradili drugačije nakon ovog
kursa?
Vežba 4: Kibernetika
Neka učenici pregledaju dole navedene lokacije. Tema svake od njih je
kibernetika.
1. Pogledajte svaku od lokacija i podstaknite učenike da postavljaju
ista pitanja koja su postavljali u prethodnoj vežbi kako bi mogli da
procene ispravnost Web lokacije.
http://www.cyberspacers.com/home.html
http://webwisekids.com
http://disney.go.com/surfswell/index.html
http://cybersmart.org/for/students.asp
http://www.norwich.edu/cyberethics/e-dog_fun.htm
http://disney.go.com/cybersafety/tips.html
2. Nakon što učenici pregledaju lokacije, neka rade zajedno kako bi
došli do svojih pravila o prostoru na internetu. Neka neko zapisuje
ideje na tabli tokom razgovora.
3. Neka učenici razgovaraju o tome da li te lokacije mogu biti od pomoći
roditeljima i nastavnicima kao i učenicima.
Referentne informacije
Možda ćete želeti da pogledate Web lokaciju Univerziteta u Alberti pre nego
što počnete da predajete ovaj odeljak. Ona nudi neke dodatne primere i
podužu listu dodatnih izvora informacija. Možete je pronaći na mreži na
adresi: http://www.library.ualberta.ca/guides/citation/.
Objasnite učenicima da postoji nekoliko različitih načina za citiranje refe-
rentnih materijala, i da mogu da budu različiti. Uobičajene metode su
MLA, APA i Chicago Manual of Style. Primeri u udžbeniku su MLA stilovi.
Razgovarajte koji se metod citiranja referenci koristi u vašoj školi.
VEŽBA NA
ČASU
50 min
24
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta sve zabavno postoji na World Wide
Webu?
Naznačite učenicima da, iako su internet, i posebno Web važne alatke za
rad i školu, da takođe predstavljaju važan i sve veći deo sveta zabave.
Da li mogu da slušam muziku na mom pregledaču?
Razgovarajte o Zakonu o autorskim pravima i sajber etici u odnosu na pre-
uzimanje MP3 datoteka.
Neka učenici posete Web lokaciju http://www.mp3.com i neka puste jednu
od numera za primer. Neka je reprodukuju sa lokacije putem Media Playera
tako što će kliknuti na vezu za reprodukciju (Play).
Da li mogu da gledam video-zapise na pregledaču?
Podsetite učenike na video-zapise koje su pogledali tokom kursa. Posetite
Web lokaciju Kidz Online i pogledajte dodatne video-zapise na Web loka-
ciji Digital Video. Veza se nalazi na adresi: http://www.kidzonline.org/
TechTraining/video.asp?UnitQry=Digital%20Video, zatim neka učenici iza-
beru jedan od video zapisa koji bi želeli da pogledaju.
Možete ih podstaći i da pogledaju neki noviji film ili da pogledaju na mreži
kratki film o filmu, na primer; kratki film o filmu Kralj Artur King Arthur
koji možete pronaći na adresi: http://kingarthur.movies.go.com/main.html.
Zatim, kliknite na vezu View Trailers (Pogledajte kratki film) i izaberite
odgovarajuću rezoluciju (velika, srednju i mala) u okviru kolone Windows
Media.
Razgovarajte o korišćenjima video zapisa na internetu.
Da li mogu da igram igre na pregledaču?
Objasnite učenicima da nisu sve igre besplatne.
Razgovarajte o tome koja je razlika između igara za jednog igrača i igara za
više igrača na Internetu.
Upoznajte učenike sa nekim od dostupnih igara na mreži na MSN Web
lokaciji. Veza se nalazi na adresi: http://zone.msn.com/en/root/freeonline.
htm. Objasnite im da im je data mogućnost da igraju igre na mreži tako što
će kliknuti na dugme Play Now ili da mogu da preuzmu softver na svoje
računare. Želite da učenici igraju igre na mreži.
Istraživanje World Wide Weba     
25
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kad počnu da se igraju, naglasite učenicima da mogu da se pojave reklame.
Objasnite da su to reklame za druge Web lokacije i da nije neophodno da
kliknu na njih da bi igrali igre.
Da li mogu da kupujem stvari na Webu?
Posetite nekoliko lokacija za kupovinu i razgovarajte o razlikama između
lokacija za kupovinu i aukciju. Možete posetiti Web lokaciju http://www.
ebay.com i pokazati učenicima šta je dostupno za aukciju. Objasnite im da
im nije dozvoljeno da licitiraju nešto ako nemaju kreditnu karticu i dozvolu
od roditelja da kupe nešto na mreži.
Takođe možete posetiti glavnu lokaciju sa katalozima, kao što je Web loka-
cija Spiegel koja se nalazi na adresi: http://www.spiegel.com ili Web loka-
cija United Airlines koja se nalazi na adresi: http://www.united.com.
Šta ste naučili o World Wide Webu?
U ovoj lekciji, učenici su istražili najpopularniji deo interneta: World Wide
Web. Web sadrži muziku, video zapise, zvuk, slike i druge mulitmedijalne
opcije, što čini nepreglednu kolekciju informacija za poslovanje, obrazova-
nje i zabavu.
Pregledajte ključne koncepte koji su pokriveni u ovom poglavlju, uključu-
jući:
Web pregledače
mašine za pretraživanje
validnost informacija
plagijatorstvo i zakone o autorskim pravima
slušanje muzike putem pregledača
gledanje video zapisa putem pregledača
igranje igara putem pregledača
kupovanje stvari na mreži
Šta je sledeće?
Objasnite učenicima da postoji mnogo toga što mogu da urade putem inter-
neta, kao što je slanje elektronskih poruka. Tim temama će se baviti u
sledećem poglavlju.
26
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Dopunske aktivnosti
U sledećim odeljcima testira se znanje studenata stečeno na časovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi
se bolje snašli u realnim situacijama.
Termini koje treba znati
Koristite radne materijale za vežbu na kraju poglavlja, uključujući termine
za pregled. Kada učenici pronađu definiciju za svaki od termina, treba da
ih pređete na času.
Pregledajte sledeće termine:
Bot: takođe poznat pod imenom spider (program za pretraživanje inter-
neta). Pogledajte definiciju za Spider u tekstu dole.
Naziv domena: naziv servera koji čuva sve informacije sa Web lokacije
kao što je microsoft.com.
Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search Engine):
mašina za šire pretraživanje koja je idealna za uobičajeno pretraživanje.
Matična stranica: početna stranica Web lokacije.
Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omogućavaju da se krećete po
stranicama. Hiperteks je obično prikazan kao podvučena reč, najčešće pla-
vom bojom.
Hypertext markup language (HTML): programski jezik koji se koristi da
bi se kreirale Web stranice.
Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se koriste da bi
se slale i primale informacije putem World Wide Weba.
Indeks program: program koji organizuje sve sačuvane informacije jedne
Web lokacije da bi mogle da se pronađu; indeks program je skriven od
korisnika.
Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici.
Java programski dodatak: mali program koji se otvara unutar pregledača
i koji izvršava Java datoteke.
Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj se krećete od
prve ka drugoj stranici i tako dalje.
Mašina za metapretraživanje (Meta search enginge): istražuje brojne
lokacije za pretraživanje i kombinuje rezultate za vas.
Istraživanje World Wide Weba     
27
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Piraterija: korišćenje nečega što niste vi napravili i davanje do znanja dru-
gima da misle da ste to vi napravili.
Javni domen: informacije koje su za korišćenje dostupne besplatno.
Nasumična Web lokacija: izgleda kao da nije organizovana; to je ogro-
mna zbirka informacija koje su povezane kroz različite hiperveze.
Mašina za pretraživanje: Web lokacije na kojima možete pronaći odre-
đene informacije korišćenjem skupa ključnih reči.
Baza podataka mašine za pretraživanje: skup svih informacija kojima
možete da pristupate; baza podataka je skrivena od korisnika, ali nju raču-
nar pretražuje kada postavite zahtev za pretraživanje.
Program za pretraživanje interneta (Spider): automatizovani program
koji se kreće internetom locirajući Web lokacije i određene Web stra-
nice, i koji ih potom dodaje glavnom spisku. Takođe poznat kao Bot ili
Webcrawler.
Protočni audio zapis (Streaming audio): audio datoteke koje se repro-
dukuju u programu putem pregledača pre nego što se čitava datoteka pre-
uzme i nastavlja da se šalje na vaš računar sve dok se audio datoteka
reprodukuje.
Protočni video zapis (Streaming video): kada vi reprodukujete video
zapise na Internetu bez čekanja da se preuzme čitav video zapis na vaš
računar.
Krstarenje internetom: pregledanje stranica na World Wide Webu.
Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje na tip servera
koji održava Web lokaciju, kao što je.com ili .edu.
Tree Web site: organized like your family tree with a variety of options for
viewing the information on the site.
Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na World Wide
Webu, kao što je http://www.microsoft.com.
Web pregledač: program koji se koristi da se pregledaju Web stranice.
Web stranica: pojedinačne stranice koje čine jednu Web lokaciju. Svaka
stranica sadrži neke informacije.
Web lokacija: grupisanje sličnih informacija na World Wide Webu, sastoji
se od pojedinačnih Web stranica.
28
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Predložene Web lokacije
Copyright Web site: http://www.benedict.com
Macromedia: http://www.macromedia.com
MusicMatch: http://www.musicmatch.com
US Copyright Office: http://lcweb.loc.gov/copyright
Favorite Poem Project: http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
National Digital Library: http://memory.loc.gov
Kad učenici pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o sva-
koj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritički.
Odgovorite na pitanja za pregled
1. Objasnite vezu između World Wide Weba i interneta.
Internet je najveća svetska računarska mreža. To je
mrežasvihmreža.WorldWideWebjedeointerneta.U
pregledaču gledate stranice koje se sastoje iz teksta, slika i
multimedijalnihsadržaja.
2. U sledećem nazivu domena, identifikujte svaku od komponenata.
http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
http:hypertexttransferprotocol;vrstaresursa
www:vrstastranicenaInternetu;WorldWideWeb
favoritepoem.org:nazivdomena;nazivservera
thevideos:fasciklanaserverukojasadržiWebstranice
index.html:nazivdatoteke
3. Naznačite koje biste korake preuzeli ukoliko želite da pretražujete in-
ternet da biste našli informacije o Mount Vernonu.
Odgovori mogu biti različiti. Pobrinite se da učenici uvrste
informacijeomašinamazapretraživanje,ključnimrečimai
kako izabiraju i procenjuju lokacije koje koriste.
4. Opišite razliku između advokatske, komercijalne i obrazovne lokacije.
Ako pronađete informacije o istoj temi na sve tri vrste lokacija, na
Istraživanje World Wide Weba     
29
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
koji način mogu biti različite? Da li biste na različite načine koristili
informacije?
Advokatska lokacija se koristi da bi se izmenilo javno
mnjenje ili da bi se podstakli doprinosi: komercijalne
lokacijesadržereklamei/iliinformacijeoproizvodima
iliuslugamazaprodaju;obrazovnelokacijepromovišu
specifičneobrazovneinstitucijeiliobezbeđujuinformacijeo
školama. Ostali odgovori mogu biti različiti.
5. Opišite kakav je značaj sajber etike. Zašto je važno da dobijete do-
zvole od vlasnika pre nego što počnete da koristite informacije na
Web lokacijama?
Odgovori mogu biti različiti. Pobrinite se da učenici pokriju
temekojesetičukakomoralnihtakoilegalnihposledica
piraterijeiostalihkršenjapravilasajberetike,kaoštoje
ilegalnokorišćenjefotografijaiaudiozapisa.
Učenje u realnim situacijama
Neka učenici, kao dodatak vežbama, pogledaju časopise koje imaju kod
kuće i dovrše sledeće vežbe, da bi mogli da istraže na koji način je Web
deo njihovog svakodnevnog života i da procene informacije koje pronađu
u reklamama:
Navedite lokacije koja sadrže Web adrese u svojim reklamama
Istražite neke od lokacija
Procenite Web lokacije korišćenjem vodiča za procenu Web loka-
cija koje ste naučili na početku ovog poglavlja
Neka učenici podele svoja otkrića sa ostalima u razredu
Pitajte učenike šta misle o preovladavanju Web lokacija u društvu i
uticaj koji imaju na naš život
Razgovarajte na koje sve načine mogu da upotrebe internet i URL
adrese Web lokacija u reklamama a da to može da im bude od
koristi.
Poglavlje
3
31
Drugi internet
U ovom poglavlju učenici će istraživati ostale oblasti interneta, uklju-
čujući elektronsku poštu, instant poruke, ćaskanje, igranje na mreži i
deljenje datoteka.
U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća
pitanja:
Na koji način funkcioniše elektronska pošta?
Kako da kreiram nalog e-pošte?
Kako da šaljem i primam e-poštu?
Šta još mogu da uradim sa e-poštom?
Šta su instant poruke?
Kako da šaljem i primam instant poruke?
Da li mogu da igram igre na mreži sa drugima?
Šta je deljenje datoteka i kako funkcioniše?
Kako da znam da li je legalno deliti datoteke?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje nudi učenicima pogled na ostale stvari koje su dostupne
putem interneta, osim pregledača i Weba. U njih spadaju elektronska
pošta, instant poruke i druge interaktivne aktivnosti.
Šta treba prethodno uraditi
Završite Poglavlje 2 pre nego što počnete da radite na ovom
poglavlju da bi učenici mogli da nauče na koji način funkcioniše
internet.
Tehnološki resursi u učionici
Učenici moraju da imaju računare sa pristupom internetu kako bi
mogli da obrade sve delove ovog poglavlja.
PROCENJENO
VREME
SA VEŽBAMA
200 min
32
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Svaki od računara mora imati instaliran internet pregledač, kao što
je Microsoftov Internet Explorer. Za ovaj kurs treba da se koristi
najnovija verzija pregledača.
Svaki računar mora da ima instaliran klijentski program za elektron-
sku poštu ili učenici moraju imati dozvole da bi kreirali MSN nalog
za potrebe učenja. Ukoliko je vaša škola blokirala pristup MSN-u,
najverovatnije ćete, kao alternativu pristupiti besplatnim za učenike
bezbednim nalozima e-pošte na Web lokaciji Gaggle.net. (http://
www.gaggle.net) Takođe, ako ste zainteresovani, možete da pro-
bate ePals School Mail koji se nalazi na Web lokaciji http://www.
epals.com.
Materijali za nastavnike
Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Bilo bi
veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana
studentima dok rade na ovom poglavlju.
Treba da dodate dokument pod nazivom Mail Practice.doc fascikli
Moji Dokumenti na svakom od računara pre nego što počnete da
radite vežbu o e-pošti.
Preporučene Web lokacije
40,000_ lista e-pošte putem Topica: http://lists.topica.com
SOFWeb (e-pošta): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.
htm
Net Lingo: http://www.netlingo.com/smiley.cfm
SOFWeb (Etika na mreži): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/
netiquet.htm
TeamXbox: http://www.teamxbox.com
Online Gaming Network: http://www.ogaming.com
Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd.com
AOL Instant Message: http://www.aim.com
Microsoft Messenger: http://messenger.msn.com
Yahoo! Messenger: http://messenger.yahoo.com
Kako funkcioniše slanje Instant poruka: http://computer.howstu-
ffworks.com/instant-messaging.htm
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Drugi internet     
33
Dodatni materijali i resursi
Za učenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na loka-
ciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
Tokom trajanja kursa, referentni materijal možete pronaći na Web
lokaciji: http://www.kidzonline.org. Brojni video zapisi koji se
nalaze na toj lokaciji će vam pomoći da objasnite osnove inter-
neta.
Za nastavnike
Posetite lokaciju http://www.kidzonline.org/TechTraining/more-
video.asp?page=0&action=all&UnitQry=Teach%20IT&sortby=2 da
biste preuzeli interaktivne video zapise.
Elektronska pošta: Osnove: http://www.cs.queensu.ca/FAQs/email/
basics.html
Etika elektronske pošte: http://www.cs.queensu.ca/FAQs/email/
etiquette.html
Vodič za početnike za kreiranje efektne e-pošte: http://www.
webfoot.com/advice/email.top.html
Pregled po temama
Sledeći odeljak prati priručnik za studente i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.
Kako da pošaljem e-poštu?
Prvo treba da saznate da li učenici koriste e-poštu. Razgovarajte na koje sve
načine koriste e-poštu i koje sve vrste programa za e-poštu učenici koriste.
Razgovarajte o tome zašto je važna u današnjem poslovnom svetu.
Na koji način funkcioniše e-pošta?
Pokažite učenicima na projektoru kako izgleda e-pošta, ali nemojte da
objašnjavate sve delove koji mogu da se vide u ovom trenutku. Držite raz-
govor na opštem nivou. Jednostavno objasnite koncept elektronske pošte
u odnosu na običnu poštu.
34
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kako da kreiram nalog e-pošte?
U ovom odeljku učenici moraju da kreiraju nalog e-pošte koji će koristiti
tokom ovog kursa. Ako vaša škola ima mogućnosti da otvori učenicima
naloge, dodelite nalog svakom učeniku pre početka ove vežbe, dodelite
svakom učeniku korisničko ime i lozinku i pratite Vežbu 1A da biste pode-
sili program Outlook Express za slanje i primanje e-pošte. Ako škola nema
takve uslove, pratite Vežbu 1B da biste pomogli svakom od učenika da
podesi nalog elektronske pošte na MSN lokaciji. Možda ćete takođe prvo
želeti da dovršite vežbu koju ćete koristiti za slanje i primanje pošte na
času, a zatim da dovršite ostale vežbe da biste učenicima pokazali kako da
podese ostale opcije.
Vežba 1A: Podešavanje programa Outlook Express
VEŽBA NA
ČASU
15 min
RADni mAteRijAl
Dajte svakom od učenika dodeljenu adresu e-pošte sa korsničkim imenom i
lozinkom.
Završite ovu vežbu nakon razgovora o elektronskoj pošti. Ako je moguće,
ova vežba najbolje funkcioniše ako svaki učenik ima svoj računar. Ako
učenici moraju da dele računare, neka svaki član tima uradi vežbu pode-
šavanja naloga e-pošte. Važno je da ako učenici podese Outlook Express
na javnom računaru, izbrišu nalog nakon instrukcije kada završite sa
poglavljem 3 ili podese nalog sa slanje i primanje samo kada upišu odgo-
varajuću lozinku.
1. Dodelite svakom učeniku ime i lozinku naloga e-pošte.
2. Otvorite program Outlook Express.
3. Kliknite na stavke Alatke, Nalozi (Tools, Accounts) da bi prikazali
okvir za dijalog internet nalozi (Internet Accounts).
4. Kliknite na opciju Dodaj, Pošta (Add, Mail).
5. Neka svaki od učenika otkuca njegovo ili njeno puno ime u okviru za
dijalog Display name, zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
6. Svaki od učenika bi trebalo da upiše punu adresu e-pošte kao što je
ovde napisano student21@myschool.com, u okviru za tekst adrese
e-pošte, zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
7. U polju za tekst Incoming mail (POP3, IMAP ili HTTP) server, neka
učenici unesu informacije koje ste im vi dali, škola za server dolazne
Drugi internet     
35
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
pošte, kliknite na taster Tab, a zatim unesite odgovarajuće informa-
cije u polje za tekst (SMTP) Server odlazne pošte, a zatim kliknite na
dugme Dalje (Next).
Objasnite učenicima da to označava koji serever e-pošte održava
poštu, a POP3, IMAP, HTTP ili SMTP su protokoli za isporuku e-po-
šte.
8. U polju za tekst Account name, svaki učenik treba da upiše naziv
naloga koji ste im vi dali, kao što je, na primer, student21. U nekim
slučajevima, moraće da daju punu adresu e-pošte kao naziv naloga.
Vaš menadžer mreže trebalo bi da vam obezbedi potpune informa-
cije.
9. Kliknite na taster Tab, neka svaki od učenika upiše lozinku za svoj
nalog, kliknite na dugme Dalje (Next), a zatim kliknite na dugme
Dovrši (Finish).
Podsetite učenike da treba da čuvaju lozinke. Ne treba da ih zapi-
suju na papir niti da ih dele sa nekim drugim.
10. Kliknite na dugme Zatvori (Close).
Vežba 1B: Podešavanje Hotmail naloga
Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o elektronskoj pošti. Ova
vežba najbolje funkcioniše ako svaki od učenika ima svoj računar. Ako
učenici moraju da dele računare, neka svaki član tima uradi podešava-
nje naloga e-pošte.
1. Neka svaki učenik uspostavi vezu sa internetom, i zatim neka ode
na Web lokaciju http://www.msn.com, a zatim klikne na Hotmail.
2. Izaberite stavku New Account SignUp.
3. Neka učenici popune sve informacije o profilu (Profile Information),
ali podsetite ih da je važno da traže dozvolu od roditelja, nastavnika
ili staratelja pre nego što popune formular na mreži. U polju za tekst
First Name, neka upišu svoje ime ili nadimak, kliknu na taster Tab,
a zatim neka upišu inicijale za svoje prezime ili nadimak. Objasnite
učenicima da će se ovo ime pojaviti u e-porukama koje budu slali
drugima.
4. Neka popune ostatak informacija o profilu (Profile Information)
izabirajući jezik sa padajuće liste za jezik, zemlju sa padajuće liste
Zemlja/region (Country/Region), zemlju sa padajuće liste Zemlja
(State), zatim neka upišu poštanski broj škole u polje za tekst
ZIP Code. Neka učenici izaberu vremensku zonu iz padajuće liste
VEŽBA NA
ČASU
20 min
36
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Vremenska zona (Time Zone), kliknite na jedno radio dugme za pol,
izaberite datum rođenja i zatim izaberite zanimanje.
Beleška: MSN zahteva sve ove informacije pre nego što se nalog
podesi. Možda ćete morati da objasnite učenicima da treba da kori-
ste izmišljeni datum rođenja.
5. U odeljak pod nazivom Informacije o nalogu (Account Information),
upišite željenu adresu e-pošte u polje za tekst Adresa e-pošte (E-mail
Address). Podsetite učenike da adresa mora biti jedinstvena i da
će to biti adresa koju će koristiti drugi da bi kontaktirali sa njim.
Objasnite da su uobičajena imena sigurno već zauzeta, kao što je,
bill@hotmail.com ili čak billg@hotmail.com.
6. Upišite lozinku u polje za tekst Lozinka (Password). Podstaknite
učenike da izaberu lozinku koju će moći da zapamte, a ne onu koju
drugi mogu da pogode. Naglasite da je važno da lozinka mora biti
tajna i da je ne treba deliti ni sa kim. Neka koriste kombinaciju slova
i brojeva.
7. Ponovo upišite istu lozinku u okvir za tekst Ponovo otkucajte lozinku
(Retype Password).
8. Neka učenici izaberu Tajno pitanje (Secret Question) u padajućoj
listi Tajno pitanje (Secret Question), a zatim upišite odgovor u okvir
za tekst Tajni odgovor (Secret Answer).
Objasnite da se tajno pitanje i odgovor koriste samo u slučaju da
zaborave lozinku.
9. U okvir za tekst Registration Check, neka učenici upišu slova koja se
pojave. Objasnite im da će svaki učenik dobiti drugačija slova.
10. Pomerite tekst nadole i neka učenici pročitaju ugovore, zatim neka
upišu svoja prezimena onako kako su ih uneli u okviru za tekst
Prezime (Last Name) koje se nalazi gore. Na primer, ako su upisali
slovo „L” kao svoje prezime, treba i ovde tako da urade. Zatim neka
kliknu na dugme I Agree.
11. Kliknite na dugme FREE E-mail da biste dovršili podešavanje
besplatnog naloga za e-poštu.
12. Nemojte da izabirate nijedno polje za potvrdu, kliknite na dugme
Nastavi (Continue), a zatim uradite isto na sledećoj stranici.
Podešavanje naloga je dovršeno.
Drugi internet     
37
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kako da šaljem i primam e-poštu?
Korišćenjem slika iz knjige i aplikacija e-pošte na računarima učenika,
objasnite komponente e-poruke. Ako je moguće, pokažite učenicima kako
izgledaju programi Outlook Express i Hotmail tako da ih učenici mogu
videti. Iako su različiti, oba sadrže iste osnovne komponente.
Vežba: Slanje i primanje e-pošte
Završite ovu vežbu nakon što komponente objasnite u prozoru poruke.
Možete izabrati najbolji metod za slanje i primanje e-poruka za vaše pre-
davanje. Možda bi bilo najbolje da nasumično dodelite učenicima tim
sa kojim će podeliti e-poruke, uključujući jednu koju će poslati, primiti i
odgovoriti na nju i proslediti drugom korisniku. Veličina grupe od 3 do 4
učenika će im omogućiti da kopiraju jedni druge na porukama i da urade
sve vežbe. Treba da smestite dokument pod nazivom Message Practice.
doc u fasciklu Moji dokumenti (My Documents ) na svakom od računara
učenika pre nego što urade ovu vežbu.
1. Neka svaki učenik otvori svoj program za e-poštu.
2. U programu Hotmail, kliknite na dugme My Messages, a u programu
Outlook Express, kliknite na dugme Prijemno poštansko sanduče
(Inbox).
3. Neka svaki učenik pročita novu poruku u Hotmailu ili u programu
Outlook Express. Da biste pročitali poruku, kliknite dvaput mišem
na poruku e-pošte.
4. Nakon što svaki učenik dovrši sa čitanjem poruke, neka klikne dva
puta mišem na dugme Obriši (Delete).
5. U programu Outlook Express, kliknite na dugme Kreiraj poštu
(Create Mail), a u programu Hotmail, kliknite na dugme New.
6. Neka svaki učenik upiše adresu e-pošte svog partnera, a zatim kli-
knite na taster Tab, upišite drugu adresu e-pošte u okviru za tekst
Cc i zatim klikćite na taster Tab dok ne dođete do okvira za tekst,
upišite Prva poruka (First Message) u okvir za tekst Tema (Subject),
i zatim kliknite na <Tab>.
7. Neka svaki učenik napiše kratku poruku u polju e-poruke i neka se
potpiše.
8. Kliknite na dugme Pošalji (Send).
VEŽBA NA
ČASU
30 min
38
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
9. Da biste proverili dolaznu poštu, u programu Outlook Express kliknite
na dugme Pošalji i primi (Send/Receive), a u programu Hotmail, kli-
knite na dugme Inbox.
10. Kliknite na poruku koja se nalazi u Prijemnom poštanskom sandu-
četu (Inbox) da biste otvorili i pročitali poruku.
11. Da biste odgovorili pošiljaocu i kopirali istu osoba koja je prvobitno
bila navedena u e-poruci, kliknite na dugme Odgovori svima (Reply
All), upišite poruku u polje i zatim kliknite na dugme Pošalji (Send).
Objasnite učenicima da mogu da kliknu na dugme
Pošalji (Send) i da će ono poslati čitavu poruku nazad pošiljaocu i
kopiraće se drugoj osobi. Međutim, takođe mogu obrisati dodatne
informacije koje su prikazane tako da ne moraju da vraćaju čitavu
poruku.
12. Neka svaki učenik ponovo proveri svoje Prijemno poštansko san-
duče (Inbox). Ovog puta oni će proslediti poruke ostalima u svom
timu ili drugim učenicima iz razreda, uključujući i prilog.
Beleška: ako učenici koriste program Outlook Express, moraju prvo
da promene postavke da bi dozvolili programu Outlook Express
da otvara priloge. Da bi to uradili, neka učenici kliknu na stavku
Alatke, Opcije (Tools, Options), zatim neka kliknu na karticu
Bezbednost (Security). Neka opozovu izbor opcije Do not allow
attachments to be saved or opened... opcije, i zatim neka kliknu na
dugme U redu (OK.).
13. Kada se poruka otvori, kliknite na dugme Prosledi (Forward) i upišite
adrese e-pošte ostalih članova tima u okviru za tekst To.
14. U programu Outlook Express, kliknite na dugme Priloži (Attach), iza-
berite stavku Mail Practice, zatim kliknite na dugme Priloži (Attach),.
U programu Hotmail, kliknite na dugme Priloži, Datoteka (Attach,
File), kliknite na Prelgedaj (Browse), kliknite na Moji dokumenti
(My Documents), izaberite datoteku, i zatim kliknite na dugme
Otvori (Open).
15. Kliknite na dugme Pošalji (Send).
16. Neka učenici provere svoje e-poruke opet i neka otvore nove poruke.
Naglasite da se u poruci nalazi prilog za svaku datoteku, koji se
nalazi odmah ispod reda Subject.
17. U programu Outlook Express, dvaput kliknite na dokument pod
nazivom Mail Practice.doc, zatim izaberite stavku Open the file i
zatim kliknite na dugme U redu (OK). Otvoriće se datoteka u pro-
Drugi internet     
39
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
gramu Microsoft Word. U programu Hotmail, klikninte na dokument
pod nazivom Mail Practice.doc, pokrenuće se program za skeni-
ranje virusa (Virus Scan), zatim kliknite na dugme Download File.
Izaberite da otvorite dokument i kliknite na dugme OK. Datoteka će
se otvoriti u programu Microsoft Word.
18. Zatvorite program Word, zatim kliknite na dugme Obriši (Delete) da
biste izbrisali poruku iz Prijemnog poštanskog sandučeta (Inbox).
19. Kao poslednji korak, pokažite učenicima kako da isprazne Kantu za
otpatke i da se odjave iz softvera za e-poruke. U programu Outlook
Express, kliknite na dugme Izbrisane stavke (Deleted Items), a u
programu Hotmail, kliknite na dugme Trash Can.
20. U programu Outlook Express, desnim tasterom miša kliknite na fas-
ciklu Izbrisane stavke (Deleted Items), kliknite na dugme Isprazni
faskcilu Izbrisane stavke (Empty ‘Deleted Items’ Folder). U pro-
gramu Hotmail, kliknite na stavku Empty,a zatim kliknite na dugme
OK.
21. U programu Outlook Express, kliknite na Datoteka, Izađi i odjavi
identitet (File, Exit and Log Off Identity), zatim zatvorite Outlook
Express. U programuu Hotmail, kliknite na dugme Sign Out, zatim
izaberite i zatvorite prozor pregledača.
Beleška: kada pređete poglavlje o e-pošti, objasnite učenicima kako
mogu da izbrišu nalog e-pošte koji su kreirali. U programu Outlook
Express, učenici treba da kliknu na dugme Alatke, Nalozi (Tools,
Accounts), kliknu na karticu Pošta (Mail), da kliknu na nalog koji su
kreirali i zatim da kliknu na dugme Ukloni (Remove). Neka potvrde
izbor tako što će kliknuti na dugme Da (Yes). Ako učenici treba da
izbrišu nalog na Hotmailu, neka se prijave na MSN Hotmail, neka
zatim odu na stranicu http://www.hotmail.msn.com/cgi-bin/acco-
untclose i neka prate uputstva koja se nalaze na mreži.
Vodič za e-poruke
Pregledajte vodiče za e-poruke dok učenci šalju i primaju gore
pomenute poruke. Neka vežbaju koristeći ikonice za emocije i smaj-
lije koje su naučili da koriste u poglavlju.
Razgovarajte sa učenicima o etici e-poruka i pogledajte video zapis
na mreži pod nazivom Net-iquette koji se nalazi na Web lokaciji Kidz
Online. Video-zapis možete pronaći na adresi http://www.kidzon-
line.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Net-iquette, a zatim kli-
knite na video-zapis pod nazivom Net-iquette. Možda ćete morati da
40
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
kliknete na dugme za povećanje ekrana da biste videli video-zapis.
Video-zapis traje šest i po minuta.
Šta još mogu da uradim sa e-porukom?
Naznačite učenicima da se diskusione liste vode putem e-pošte. Posetite
Listu tema (Topic list) koje se nalaze na mreži na adresi: http://lists.topica.
com i razgovarajte o nekim od dostupnih tema. Objasnite im da postoje
različiti formati i da kod nekih lista možete da jednostavno pošaljete e-
poruku i da se pridružite, dok kod drugih neko mora da odobri pristup na
listi.
Podsetite učenike da nikad ne dele lične informacije na mreži.
Šta ako ne želim da čekam na e-poštu?
Naznačite da je slanje instant poruka upravo to što piše – trenutno. Čim
neko otkuca nešto u IM aplikaciji i pošalje drugoj osobi, druga osoba može
videti taj sadržaj.
Šta je slanje instant poruka?
Objasnite da onaj ko šalje i onaj ko prima poruke mora da ima isti IM sof-
tver. Na primer, ako koristite MSN Messenger, ne možete da komunicirate
sa nekim ko koristi neki drugi program za slanje instant poruka.
Razgovarajte o nekim praktičnijim načinima za slanje instant poruka.
Razgovarajte na koje sve načine ljudi mogu da ih koriste na radnom mestu.
Uključite i takve stvari kao što je razgovor o projektu sa ljudima koji tele-
komuniciraju, razgovarajući sa ljudima koji se nalaze u udaljenim kancelari-
jama, radeći na zajedničkim projektima sa radnim grupama iz čitavog sveta,
i pružajući trenutne odgovore na probleme.
Kako da šaljem i primam instant poruke?
Razgovarajte sa učenicima o etici korišćenja instant poruka, uključujući
temu izbegavanja negativnih poruka i korišćenje poruka na mreži da bi
se neko ogovarao, da bi se nekome pretilo ili iz nekih drugih negativnih
pobuda.
Drugi internet     
41
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Vežba: Slanje i primanje instant poruka
Dovršite ovu vežbu nakon razgovora o instant porukama. Učenici će ura-
diti dva dela vežbe: kreiraće nalog za program Instant Messenger i zatim
će korišćenjem IM softvera razgovarati sa drugima.
1. Neka svaki učenik otvori svoj pregledač.
2. Neka otvore stranicu http://www.msn.com i zatim kliknu na vezu
Messenger.
3. Na stranici koja objašnjava kako funkcioniše Messenger, neka
učenici kliknu na Learn More da bi istražili druge karakteristike
Messengera, uključujući načine za podešavanje Messengera, kako
da komuniciraju (Communicate), kako da se igraju (Play) i kako da
organizuju svoj život (Manage). Nakon što učenici kliknu na svaku
stavku, recite im da kliknu na dugme Back arrow (Nazad) u pregle-
daču da bi se vratili na početnu stranicu programa Messenger.
4. Nakon što pročitate informacije o programu Messenger, kliknite na
dugme Download Now!, a zatim kliknite na dugme Open da biste
preuzeli softver i instalirali ga na računar.
5. Kada jednom preuzmu softver, neka učenici dvaput kliknu na iko-
nicu MSN Messenger koja se nalazi na dnu ekrana na Sistemskoj
traci.
6. Neka svaki učenik unese .NET Passport adresu koja mu je dode-
ljena kada je kreirao Hotmail nalog. Ako učenici nisu prijavljeni na
Hotmail, moraju da dobiju .NET Passport koristeći svoju adresu
e-pošte tako što će kliknuti na opciju 1 Use any e-mail address. Get
a .NET Passport.
7. Kada se MSN Messenger jednom otvori, svaki učenik bi trebalo da
klikne na Add a Contact i da doda ime učenika koga žele da prikažu
dok budu ćaskali na mreži.
8. Kada se ime jednom pojavi na listi, neka učenici dvaput kliknu na
ime osobe sa kojom žele da ćaskaju, i otkucaju poruku u polje za
tekst. Pritisnite taster Enter kada budete želeli da pošaljete poruku
tako da bi druga osoba mogla odmah da je vidi.
9. Neka učenici vežbaju sa opcijama My Status da bi promenili svoj
status na mreži.
10. Kada završite razgovor na mreži sa drugim učenicima, učenici
treba da zatvore program MSN Messenger i zatim da se odjave sa
mreže.
VEŽBA NA
ČASU
40 min
42
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Mogu li da igram igre na mreži?
Objasnite razlike između igranja igara na mreži u pregledaču, igranja igara
na mreži u posebom softveru za preuzimanje i igranje igara uživo putem
konzole za igru, kao što je Xbox.
Ako vi ili neko od učenika ima Xbox konzolu, možete je doneti na čas i
uraditi demonstraciju.
Objasnite učenicima da će kreirati mrežu u poglavlju 6 i podesiti je da bi
mogli da igraju igre na mreži.
Kako delim datoteke putem interneta?
Objasnite koliko je opasno nelegalno deljenje datoteka. Prepričajte neki
od skorašnjih događaja u kome je došlo do hapšenja i/ili pravnog gonjenje
roditelja za nelegalne aktivnosti njihove dece na mreži.
Šta je to deljenje datoteka i kako funkcioniše?
Ako vaša škola nema ništa protiv, možete pokazati učenicima neke od
lokacija za deljenje datoteka.
Da li je deljenje datoteka legalno?
Naznačite da deljenje datoteka samo po sebi nije nelegalno. U potpunosti
je legalno da se dele datoteke na poslu ili druge datoteke koje vam pripa-
daju. Međutim, nelegalno je deliti kopirane datoteke sa drugima, kao što je
muzika ili video datoteke.
Šta ste naučili o drugom internetu?
U ovoj lekciji stekli ste znanje o elektronskoj pošti i o različitim načinima
slanja i primanja e-pošte. Takođe, bacili ste pogled na slanje instant poruka
koje vam omogućavaju da trenutno komunicirate sa nekim na mreži, sve
dok imate isti IM softver. Takođe ste istražili načine da učestvujete u igrama
sa više igrača koristeći internet i zatim ste istražili pojam deljenja datoteka i
zašto je deljenje nekih datoteka nelegalno.
Drugi internet     
43
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Šta je sledeće?
Objasnite učenicima da će u sledećem poglavlju istražiti koji su to rizici
rada na mreži i stvari koje mogu da urade da bi zaštitili ne samo sebe, već
i svoje računare i svoje informacije.
Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje studenata stečeno na časovima.
Osim toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice
kako bi se bolje snašli u stvarnim situacijama.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Ćaskanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu putem
interneta.
Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pošte,
gde svi dele ista interesovanja i istu e-adresu koja stiže svima koji su na
listi
Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem interneta.
Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja omogućava ljudima raz-
menu poruka u realnom vremenu putem interneta.
Igranje sa više igrača: igranje igrara uživo na mreži sa više igrača.
Bonton na mreži (Netiquette): skup pravila za kreiranje elektronskih e-
poruka.
Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa vašeg računara sa
drugima koji su na mreži.
Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba pošalje infor-
maciju putem interneta, druga osoba je istovremeno prima kroz otvorenu
vezu između te dve osobe.
Poštansko pismo (Snail Mail): uobičajeni žargonski naziv za tradicio-
nalnu poštu koja se šalje poštom.
Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vaše adrese e-pošte diskusionoj listi
radi učestvovanja u diskusiji.
44
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Predložene Web lokacije
40,000_ E-mail lists via Topica: http://lists.topica.com
SOFWeb (E-pošta): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm
Net Lingo: http://www.netlingo.com/smiley.cfm
SOFWeb (Bonton na mreži): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/
netiquet.htm
TeamXbox: http://www.teamxbox.com
Online Gaming Network: http://www.ogaming.com
Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd.com
AOL Instant Message: http://www.aim.com
Microsoft Messenger: http://messenger.msn.com
Yahoo! Messenger: http://messenger.yahoo.com
Kako funkcioniše slanje instant poruka: http://computer.howstuffworks.
com/instant-messaging.htm
Kada studenti pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o
svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritički.
Pitanja za istraživanje
1. Razgovarajte o razlozima zašto je elektronska pošta tako važna za da-
našnji poslovni svet. Na koje sve načine možemo koristiti elektronsku
poštu?
Odgovori mogu biti različiti.
2. Navedite tri stvari koje treba imati na umu kada se piše e-poruka.
Zašto su one važne?
Odgovori mogu biti različiti, ali mogu sadržati takve stvari kao
što je koristite jasne naslove: izbegavajte štampana slova;
pridržavajte se pravopisa; izbegavajte preterano formatiranje;
izbegavate unošenje ličnih informacija u e-poruke; isecite
originalnu poruku kada odgovarate na poruku; uključite svoj
potpis u e-porukama; pišite kratka pisma; koristite asterikse
za naglašavanje; koristite crtice za podvlačenje teksta da biste
istakli tekst; koristite ikone za emocije i akronime da biste dodali
emocije i pisali kratka pisma.
Drugi internet     
45
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
3. Objasnite razliku između slanja poruke e-pošte i instant poruke.
Dajte primere kada je bolje koristiti e-poruke a kada instant poruke.
E-poruka putuje sa vašeg računara do udaljenog servera e-
pošte, gde server sortira poruku, pronalazi računar primaoca, i
isporučuje ga osobi koja treba da je pročita kada ima slobodnog
vremena. Instant poruku možete poslati drugoj osobi kada imate
diretnu vezu, putem IM softvera. Nakon što otkucate poruku i
pošaljete je, druga osoba je može odmah videti.
Odgovori mogu biti različiti.
4. Ako ste napisali seriju kratkih priča koje želite da budu dostupne
drugim učenicima širom sveta, možete li staviti taj materijal u sistem
deljenja datoteka da bi ih delili sa svetom ili biste kršili zakon o au-
torskim pravima?
Ako ste autor kratkih priča, ako ste jedini autor, imate pravo da
ih stavite na sistem deljenih datoteka i da ih delite na način na
koji želite.
5. Ako kupite CD vašeg omiljenog benda, da li vam je dozvoljeno da
delite datoteke zato što ste kupili CD? Objasnite.
Možda ćete poslušati CD na vašem računaru, ali nije vam
dozvoljeno da distriburate pesme drugima kroz sistem deljenja
datoteka. Niste vlasnik autorskog prava i nemate pravo da
distribuirate muziku.
Učenje u realnim situacijama
Neka studenti, kao dodatak vežbama, razgovaraju o e-pošti sa svojim rodi-
teljima ili starateljima, i neka potom razgovaraju i odgovoraju na sledeća
pitanja na nastavi:
Da li vaši roditelji/staratelji koriste e-poštu na svom radnom
mestu?
Koliko je važna e-pošta tokom njihovog radnog dana?
Šta je sa instant porukama? Da li nečiji roditelji koriste instant poruke
na poslu?
Ohrabrite učenike da razgovaraju sa svojim roditeljima o tome
koliko vremena tokom dana posvete e-pošti. Razgovarajte o tome
da li pošta štedi vreme ili uzima više vremena.
Poglavlje
4
47
Zaštitite sebe na mreži
U ovom poglavlju učenici će istražiti neke od opasnosti na mreži i nau-
čiti kako da smanje taj rizik.
PROCENJENO
VREME
SA VEŽBAMA
270 min
U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća
pitanja:
Ko želi pristup mom računaru?
Ko me posmatra?
Kako da se branim od takvih osoba?
Kako ljudi mogu da dođu do informacija na mom
računaru i zašto žele da dođu do njih?
Kako da čuvam svoje informacije bezbednim?
Ko bi želeo da me povredi i kako bi me pronašli?
Kako da ostanem bezbedan na mreži?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje nudi učenicima mogućnost da istraže koje mere za zaštitu
treba da preduzmu kada koriste mrežu i kada su na internetu. Poglavlje
se bavi trima glavnim stvarima:
Zaštitom računara i mreže
Zaštitom sebe od onih koji pokušavaju da pristupe vašim ličnim
informacijama
Zaštitom sebe od onih koji žele da vam naude
Šta treba prethodno uraditi
Završite Poglavlje 3 pre nego što počnete sa radom na ovom
poglavlju da bi učenici mogli da razumeju kako funkcioniše
internet.
48
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Tehnološki resursi u učionici
Učenici moraju da imaju računare sa pristupom internetu da bi
dovršili sve delove ovog poglavlja.
Na svakom računaru treba da bude instaliran internet pregledač,
kao što je Microsoftov Internet Explorer.
Materijali za nastavnike
Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Bilo bi
veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana
studentima dok rade na ovom poglavlju.
Preporučene Web lokacije
NetSmartz: http://www.netsmartz.org
Stay Safe Online: http://www.staysafeonline.com/play.htm
CyberPatrol: http://www.cyberpatrol.com
Safe Teens: http://www.safeteens.com
Safe Kids: http://www.safekids.com
Dodatni materijali i resursi
Za učenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na loka-
ciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
Učenici mogu da pogledaju video-zapise na adresi: http://www.
netsmartz.com
Za nastavnike
Temeljan vodič za antivirusne programe: http://www.microsoft.
com/technet/security/guidance/avdind_0.mspx
Coalition Against Unsolicited Commercial Email: http://www.cauce.
org/about/faq.shtml
Spisak Adware i Spyware softvera: http://www.doxdesk.com/para-
site
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Zaštitite sebe na mreži     
49
Spyware Information Weekly: http://www.spywareinfo.com
CEXX: http://cexx.org/adware.htm
Cyber Alert System: http://www.us-cert.gov/cas/tips/ST04-004.html
Dobre bezbednosne navike: http://www.us-cert.gov/cas/tips/ST04-
003.html
Bezbednost računara kod kuće: http://www.us-cert.gov/reading_
room/HomeComputerSecurity
Pregled po temama
Sledeći odeljak prati priručnik za studente i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.
Kako da zaštitim sebe od onih koji
pokušavaju da napadnu moj računar?
Razgovarajte o značaju bezbednosti na mreži. Neka učenici podele neke
priče koje su čuli o problemima na mreži. Pokušajte da izbalansirate mit,
urbanu legendu i činjenice.
Objasnite im da se u ovom odeljku bavite napadima na računarsku mrežu.
Ko želi da me napadne?
Pitajte učenike da li išta znaju o ljudima koji su pokušali da napadnu raču-
nare.
Hakeri
Kada budete razgovarali o napadu uskraćivanja usluga (Denial of Service
Attack), za primer koristite autoput u špicu. Toliko mnogo automobila želi
da stigne do kuće u isto vreme da dolazi do zastoja, sa samo malim pome-
ranjem napred dok se saobraćaj opet ne proredi.
Naglasite da ovi hakerski napadi nisu zabavni. Oni uzrokuju štetu i mogu
dovesti do velikih kazni i zatvora.
Virusi i crvi
Razgovarajte o bilo kom ličnom iskustvu koje ste imali sa virusima, bilo
pozitivnom ili negativnom.
Razgovarajte o zaštiti od virusa u školskim mrežama.
50
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Ukoliko budete imali vremena, neka učenici pogledaju spisak virusa na
Web lokaciji McAfee ili nekim drugim sličnim lokacijama.
Ako bude bilo vremena na času, neka učenici pregledaju spiskove lokacija
sa više informacija o virusima. Ako ne budete imali vremena, obavezno
ukažite na te lokacije.
Neželjena e-pošta
Ako imate primere za neželjenu e-poštu, pokažite učenicima jer ćete im
ukazati na različite vrste sa kojima se mogu susresti.
Ko me posmatra?
Naglasite da nije svaki softver koji prati promene na mreži loš. Svaka osoba
mora da odluči koliko informacija želi da deli.
Reklamna softverska aplikacija (Adware) i Softver za
neautorizovano praćenje korisnika (Spyware)
Razgovarajte o alatkama i role custom alatkama koje prate promene na
mreži. Ako budete imali vremena, pogledajte neke od veza za softver koji
je kreiran da bi blokirao reklamne softverske aplikacije i softver za neau-
torizovano praćenje korisnika. Uporedite različite programe i pogledajte
kakve su razlike.
Kolačići
Naznačite da kolačići mogu biti od pomoći. Dajte primere na koji se način
kolačić može koristiti na različitim lokacijama.
Vežba: Ispitivanje i čišćenje kolačića
Ovu vežbu dovršite nakon razgovora na času o kolačićima.
1. Na radnoj površini kliknite dvaput mišem na ikonu Moj računar (My
Computer).
2. Kliknite dvaput mišem na stavku Lokalna disk jedinica (C:) (Local
Disk (C:)), kliknite dvaput mišem da biste otvorili fasciklu Dokumenti
i postavke (Documents and Settings), dvaput mišem kliknite na
fasciklu za učenike, a zatim kliknite dvaput na fasciklu pod nazivom
Kolačići (Cookies).
3. Neka učenici kliknu dvaput mišem na tekstualne datoteke da bi pri-
kazali sadržaj datoteke kolačića u programu Notepad.
VEŽBA NA
ČASU
15 min
Zaštitite sebe na mreži     
51
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
4. Zatvorite prozore programa Notepad i fasciklu Cookies.
5. Neka učenici pokrenu pregledač.
6. Kliknite na stavke Alatke, Internet opcije (Tools, Internet Options).
7. U odeljku Temporary Internet files, kliknite na fasciklu Settings.
8. Kliknite na opciju Izbrišite kolačiće (Delete Cookies), kliknite na
dugme U redu (OK), zatim kliknite na dugme U redu (OK), da biste
zatvorili prozor za opcije.
Alatke za prismotru
Objasnite da FBI treba da ima nalog za pretres da bi mogao da pretraži
sadržaj računara.
Softver za roditeljsku kontrolu i blokiranje
Dajte primere na času legitimnih pretresa koji se ne mogu izvršiti do kraja
zbog blokiranja.
Razgovarajte o pravilima koja postoje u vašoj školi vezana za blokiranje
lokacija.
Na koji način da ovakve ljude držim dalje od sebe?
Objasnite da, iako nije 100% sigurna, kombinacija alatki i bezbednosne
prakse može umnogome smanjiti rizike za vaš sistem.
Zaštitni zidovi
Razgovarajte na koje sve načine zaštitni zid može pomoći u zaštiti mreže.
Beleška: Učenici će pogledati video-zapis na kraju ovog odeljka koji će u više
detalja prikazati zaštitne zidove.
Antivirusni softver
Ako vaša škola ima instaliran antivirusni softver, pogledajte ga i razoravajte
o tome kako on funkcioniše. Možete skenirati svaki računar i objasniti
rezultate. Ako nemate pristup softveru u školi, možete posetiti neke od
veza za antivirusni softver i preuzeti demonstraciju tako da učenici mogu
da rade sa softverom.
Softver protiv neželjene e-pošte
Takođe možete pogledati bilo koji softver protiv neželjene e-pošte koji je
instaliran na školskom računaru. Ako to nije moguće, posetite neke od
52
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
veza koje vode ka lokacijama koje nude softver protiv neželjene e-pošte i
uporedite ga i utvrdite koje različite karakteristike imaju.
Načini koji vam mogu pomoći da izbegnete virus
Trebalo bi da pregledate savete i pogledate da li neko od učenika ima
neke dodatne savete koji su efikasni. Možete podeliti te savete sa svima na
času.
Vežba: Zaštita vašeg sistema i Windowsov Bezbednosni centar
(Windows Security Center)
Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o zaštitnim zidovima i anti-
virusnom softveru. Ukoliko je moguće, neka svaki od učenika radi sam
na svojoj radnoj stanici.
1. Zamolite učenike da se upoznaju sa Windowsovim Bezbednosnim
centrom i neka pregledaju svaku od postavki za Windowsov Zaštitni
zid (Windows Firewall), Automatsko ažuriranje (Automatic Updates), i
Zaštitu od virusa (Virus Protection) (ukoliko je instalirana). Sa menija
Start, kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control Panel). Izaberite
stavku Bezbednosni centar (Security Center) da biste otvorili prozor
Windows Security Center.
2. Kliknite na opciju Windows zaštitni zid (Windows Firewall) ispod tek-
sta Manage security setting for: da biste pogledali opcije postavke
za Windows Firewall.
3. Kliknite na svaku od kartica dijaloga Windows Firewall da biste
pokazali učenicima koje sve vrste postavki nudi Windows Firewall.
4. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozor Windows
Firewall.
5. Kliknite na opciju Auomatsko ažuriranje (Automatic Updates) da
biste pogledali opcije postavki za Automatic Updates.
6. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozor Automatic
Updates. Uverite se da je izabrano radio dugme Automatic (prepo-
ručeno).
7. Otvorite program Internet Explorer i idite na Web lokaciju koja pravi
iskačuće prozore (pop-up window).
Onemogućite bloker iskačućih prozora (Pop-up blocker) programa
Internet Explorer. Iz menija idite na stavku Alatke (Tools) i izaberite
Bloker iskačućih prozora (Pop-Up Blocker) meni.
Zaštitite sebe na mreži     
53
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
8. Onemogućite bloker iskačućih prozora programa Internet Explorer
tako što ćete izabrati opciju Turn off Pop-Up Blocker.
9. Ponovo posetite istu Web lokaciju. Uočite razliku.
10. Ponovo omogućite blokera iskačućih prozora.
11. Iz menija Alatke (Tools), izaberite opciju Bloker iskačućih prozora
> Postavke blokera iskačućih prozora (Pop-Up Blocker > Pop-Up
Blocker Settings…) da biste prikazali postavke za Blokera iskačućih
prozora.
12. Kliknite na dugme Zatvori (Close) da biste zatvorili prozor Postavke
blokera iskačućih prozora i zatvorite prozor programa Internet
Explorer.
Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da
koriste moje informacije?
Objasnite učenicima da pod lične informacije spadaju: puno ime i prezime,
adresa, škola, roditelji, braća i sestre, rođendani, brojevi telefona, čak i
zakazani sastanci.
Kako neko može da dođe do mojih informacija i zašto mu
trebaju?
Razgovrajte sa učenicima na koje sve načine neko može da iskoristi ukra-
dene informacije.
Kako da čuvam svoje informacije?
Obezbedite lokacije i šifrovanje
Pokažite učenicima na slici stavke lock ikon i HTTPS.
Bezbedne vežbe za deljenje informacija na mreži
Razgovarajte koliko informacija treba da se da kada se popunjavaju formu-
lari.
Vežba: Istraživanje bezbednih lokacija
Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o bezbednim lokacijama.
Učenici mogu raditi ovu vežbu u manjim grupama ili individualno.
VEŽBA NA
ČASU
15 min
54
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
1. Otvorite pregledač i otvorite stranicu http://www.loc.gov da biste
pogledali Web lokaciju Library of Congress.
2. U okviru odeljka Informacije i usluge (Information & Services), kli-
knite na vezu Shop.
3. Kliknite na jednu od stavki koja je dostupna za kupovinu, kao što je
War Letters.
4. Idite do kraja stranice i kliknite na Order. Naznačite učenicima da
se na ovom nivou ne pojavljuje bezbednosna lock ikona.
5. Kliknite na stavku Check Out.
6. Pokažite na https protokol u okviru za tekst Address i na katanac na
statusnoj traci.
7. Kliknite na dugme Cancel.
8. Kliknite na Remove da biste izbrisali stavku iz korpe za kupovinu.
9. Zatvorite pregledač.
Kako da se zaštitim od onih koji žele da mi
naude?
Ohrabrite učenike da odmah počnu da koriste bezbednosne mere, pre
nego dobiju svoju kreditnu karticu.
Ko bi želeo da mi naudi i kako me može pronaći?
Razgovarajte o nekim od rizika sa kojim učenici moraju biti upoznati. Da
li su dobili upozorenja o davanju ličnih informacija na mreži? Neka učenici
na času razmene svoja razmišljanja.
Kako da ostanem bezbedan?
Možda bi bila dobra ideja da razgovarate detaljnije o ovim savetima i možda
da ih objavite kao deo vodiča za nastavu.
Vežba: Bezbednost na mreži
Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o bezbednosti na mreži.
Učenici će pogledati video-zapise o pitanjima bezbednosti na mreži.
Obavezno razgovarajte sa njima na nastavi.
1. Otvorite pregledač i otvorite stranicu http://www.netsmartz.com.
VEŽBA NA
ČASU
30 min
Zaštitite sebe na mreži     
55
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
2. Kliknite na Teens.
3. Kliknite na Enter.
4. Kliknite na ikone koje se nalaze sa strane da biste videli video
zapise koji će pomoći učenicima da naprave pametne izbore dok su
na mreži. Video zapisi govore o sledećim temama:
Amy’s Choice predstavlja tinejdžerku koja je otišla od kuće sa nekim
koga je upoznala na mreži i zatim ju je policija bezbedno vratila kući
kada je otkrila prevaranta.
Tracking Teresa prikazuje kako je nekome lako da dođe do informa-
cija o vama na mreži.
Map Your Route objašnjava kupovinu na mreži, deljenje datoteka i
pirateriju.
Keisha’s Crime govori o pogrešnom korišćenju soba za ćaskanje.
Angela’s Experience prikazuje loša iskustva sa IM i e-poštom i kako
tinejdžeri treba da se ophode prema njima na pravi način.
Damon’s Game govori o igraču na mreži koji upada na lokaciju o
rasistima.
5. Kliknite na Exit kada pogledate sve video zapise.
Šta ste naučili
U ovoj lekciji učenici su istražili na koje sve načine mogu da se zaštite dok
su na mreži. Nastavite da utvrđujete ove teme kad budete dovršavali pod-
setnik za kurs.
Šta je sledeće?
U sledećem poglavlju učenici će početi da planiraju svoju sopstvenu
mrežu.
Dopunske aktivnosti
U sledećim odeljcima testira se znanje studenata stečeno na časovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi
se bolje snašli u stvarnim situacijama.
56
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Termini koje treba znati
Pročitajte sledeće termine:
Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji prikazuje reklame
na vašem ekranu dok je drugi program pokrenut.
Softver za neželjenu poštu: sofver koji filtrira neželjenu poštu.
Softver za zaštitu od virusa: softver koji je pokrenut na vašem sistemu i
koji proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse.
Kolačić: mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke o vašoj prethodnoj
poseti Web lokaciji.
Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.
Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack): program koji
kreira haker a koji neprekidno traži nasumične informacije sa mreže, krei-
rajući dovoljno saobraćaja da zabrani pristup lokaciji.
DNS prevara (DNA spoofing): menjanje DNS broja kako bi URL vodio ka
drugoj Web lokaciji.
Šifrovanje: Proces šifrovanja informacija koje ste poslali da bi osoba ili
računar, kome je namenjena, mogli da pročitaju tu informaciju.
Zaštitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi zaštitio vašu mrežu
od spoljnih napada.
Haker: neko ko bespravno pristupa vašem računaru radi krađe ili uništa-
vanja podataka.
Krađa identiteta: korišćenje tuđe identifikacije radi predstavljanja kao ta
osoba.
Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers): softver koji beleži
svaki pritisak tastera na računaru i šalje informaciju osobi koja ga prati.
Program za rešavanja problema u mreži (Packet sniffers): program
koji prati informacije na mreži.
Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)): skup pravila ili
protokola koji se koriste da bi se bezbedno prenosile informacije.
Alatke za špijuniranje: alatke za osmatranje koje se koriste da bi se ispi-
tala e-pošta koja se šalje i prima putem interneta.
Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je kreirana da bi dobili
informacije od osobe koja u normalnim uslovima ne bi dala informacije
nepoznatoj osobi.
Zaštitite sebe na mreži     
57
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Neželjena pošta: neželjena pošta elektronskog sveta koja pokušava da
nešto proda korisnicima.
Program za pretraživanje Interneta (Spider): drugi naziv za
webcrawler.
Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware): softver koji šalje
informacije nekom drugom bez vaše dozvole o onome što radite na mreži.
Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu slučajno da pre-
uzmu na svoj računar, koji obezbeđuje hakerima pristup mreži.
Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa računar ili mrežu.
Webcrawler: softverska alatka koja se kreće kroz Web proveravajući koje
adrese e-pošte može da sačuva i koristi za slanje neželjene e-pošte.
Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web lokaciji i promena
njenog izgleda.
Crv: sličan virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mu ne treba doma-
ćin da bi inficirao računar: često se prenosi putem e-pošte.
Predložene Web lokacije
NetSmartz: http://www.netsmartz.org
Stay Safe Online: http://www.staysafeonline.com/play.htm
CyberPatrol: http://www.cyberpatrol.com
Safe Teens: http://www.safeteens.com
Safe Kids: http://www.safekids.com
Posetite dve od gore navendenih lokacija i odgovorite na sledeća pitanja
vezana za njih.
a. Koje ste lokacije posetili?
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj nešto prodaje? Ako se pro-
daje, šta je to? Ako se na ovoj lokaciji nešto prodaje, da li postoje in-
formacije koje su vam korisne?
c. Ko objavljuje sadžaj na lokaciji? Napišite nešto o organizaciji ili kom-
paniji čija je lokacija. Da li smatrate da je ovo bezbedna lokacija?
Zašto jeste ili zašto nije?
d. Da li ste sa ove lokacije posetili neku drugu lokaciju? Ako jeste, na-
vedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste
došli sa ove?
58
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
e. Da li ste pronašli informacije koje su vam bile od koristi na ovoj lo-
kaciji o bezbednosti na internetu? Objasnite.
f. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
g. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da
vide na ovoj lokaciji? Objasnite.
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o nekim uobičajenim opasnostima po vaš računar koji
spadaju u spoljne uticaje na mreži.
Odgovori mogu biti različiti, ali bi trebalo da pokriju opasnosti
po računar, po identitet osobe i samog učenika.
2. Koji su neki od najvećih rizika po vas lično na mreži?
Odgovori mogu biti različiti, ali bi trebalo da sadrže stvari kao
što su oni koji dolaze do informacija da bi maltretirali ljude, ljudi
pronalaze informacije koje će im olakšati da saznaju kada je
neko kod kuće ili nije da bi počinili zločin, i oni koji dolaze do
dovoljno informacija da bi došli do učenika.
3. Koji su razlozi zašto bi neko mogao da poželi da dođe do vaših lič-
nih informacija na mreži?
Lične informacije se mogu koristiti da bi se ukrao nečiji identitet,
da bi se dobio pristup nečijoj lozinki i poverljivim informacijama
i da bi se došlo do kontakta sa učenicima.
4. Zasnovano na svim predostrožnostima o kojima ste čitali u ovom
poglavlju, napravite listu najvažnijih pravila za bezbedno korišćenje
interneta.
Odgovori mogu biti različiti.
5. Razgovarajte o sličnostima i razlikama između virusa, crva, Trojanskih
konja i neželjene e-pošte.
Učenici bi trebalo da uključe sledeće stavke:
Virusi: neko napravi softver, koji zatim zarazi računar; sam sebe
replicira (ili iskopira); može prouzrokovati štetu na datotekama
koje se nalaze na računaru; može prouzrokovati pokretanje
drugih programa i usporiti sistem.
Crvi: sami sebe kopiraju; prenose se putem elektronske pošte;
Zaštitite sebe na mreži     
59
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
uzrokuju ozbiljno zagušenje na mreži; mogu da oštete datoteke;
mogu mrežu da dovedu u stanje mirovanja.
Trojanski konj: hakeri kreiraju programe koji izgledaju kao nešto
korisno; obezbeđuju zaobilazan pristup sistemu i uništavaju
podatke i druge programe; mogu da aktiviraju pokretanje drugog
programa.
Neželjena e-pošta: neželjena pošta koja se kreće putem
elektronske pošte pokušavajući nešto da proda; nema
sposobnost da infcira računar, ali usporava sistem zbog
velikog broja e-poruka.
Učenje u realnim situacijama
Kao dodatak vežbama, učenici treba da razgovaraju o pravilima o kojima se
govorilo u ovom poglavlju vezano za njihove roditelje, a potom neka raz-
govaraju o tome šta su novo naučili tokom nastave. Možete da im postavite
sledeća pitanja:
Koliko su njihovi roditelji svesni svoje bezbednosti i bezbednosti
učenika?
Da li roditelji imaju druga pravila ili uputstva koja primenjuju kod
kuće? Ako imaju, razgovarajte o tome na času.
Neka učenici razgovaraju o svojim iskustvima sa svojim rodite-
ljima.
Poglavlje
5
61
Planiranje mreže
U ovom poglavlju učenici će planirati sopstvenu mrežu upoznajući se sa
hardverom i softverom za mrežu.
PROCENJENO
VREME
ZAJEDNO SA
VEŽBAMA
8-10 h
U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća
pitanja:
Možemo li preko mreže deliti datoteke, štampače, pa
čak i internet vezu?
Šta još možemo raditi preko mreže?
Kakva mi je mreža potrebna?
Kakav je hardver potreban za pravljenje mreže?
Da li mi je potreban neki poseban softver?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje daje učenicima priliku da započnu planiranje sopstvene
mreže. Oni će upoznati hardver i softver koji su potrebni za pravljenje
mreže.
Šta treba prethodno uraditi
Dovršiti poglavlja 1 do 4 kako bi učenici razumeli opšti koncept
mreža i njihovu ulogu u društvu.
Pregledati osnovne koncepte umrežavanja u poglavlju 1 pre
nego što se nastavi s radom u poglavljima 5 i 6.
Tehnološki resursi u učionici
Učenici moraju imati računare i pristup internetu kako bi mogli
da obrade delove kursa koji se odnose na Web.
62
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Nastavnik treba da omogući dostupnost različitih komponenata u
učionici. To treba da budu komponente koje učenici ne mogu da
pokvare ako rukuju njima:
oRuter
oModem
oUređaji za skladištenje
oMrežne kartice
oČvorišta
oSkretnice
oMrežni prolazi
Materijali za nastavnike
Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Bilo bi
veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana
učenicima dok rade na ovom poglavlju.
Za ovaj kurs biće vam potrebni sledeći materijali:
oDijagram sa uporednim prikazom topologija
oRadni list sa specifikacijama servera
oKontrolna tabela za planiranje mreže
oZa ovaj kurs biće vam potrebna sledeća datoteka:
oSharing Files and Printers.doc
Preporučene Web lokacije
Osnove umrežavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/
etntba.html
HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-
hubs-and-switches.asp
Topologija: http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm
Wikipedia: Topologija mreža: http://en.wikipedia.org/wiki/
Network_topology
Topologije mreža: http://www.webopedia.com/quick_ref/topolo-
gies.asp
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Planiranje mreže     
63
Dodatni materijali i resursi
Za učenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite učenike na Web
lokaciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
Za nastavnike
ISP backbone mape: http://www.cybergeography.org/atlas/isp_
maps.html
ITToolbox: http://networking.ittoolbox.com
Hardver potreban za umrežavanje: http://fcit.usf.edu/network/
chap3/chap3.htm
Određivanje topologije mreže: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfine-
more/NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm
Pregled po temama
Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.
Šta sve mogu deliti na mreži?
Porazgovarajte sa učenicima o tome šta mogu da rade preko mreže, kao i
na koje sve načine mreža može pomoći nastavnicima i učenicima u vašoj
školi.
Možemo li deliti datoteke?
Razgovarajte sa učenicima o značaju deljenja datoteka u svakodnevnom
radu zaposlenih. Naglasite im da dokument treba da sačuvaju na svom
računaru ako žele da ga prilagode svojim potrebama.
Možemo li deliti štampače?
Objasnite učenicima da se neki štampači izrađuju da budu mrežni štampači.
Naglasite da u malim kućnim mrežama svi računari mogu deliti jedan štam-
pač iako on nije napravljen kao mrežni štampač, ali da taj štampač neće biti
brz i efikasan kao pravi mrežni štampač.
64
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Vežba: Deljenje datoteka i štampača
Završite ovu vežbu pre nego što pređete na razgovor o deljenju resursa
preko mreže. Pre časa stavite datoteku Sharing Files and Printers.doc na
računar nastavnika i proverite da li se ona nalazi u deljenoj fascikli kako
bi učenici mogli da joj pristupe.
1. Neka učenici kliknu na stavku Start, Moja mrežna mesta (Start, My
Network Places).
2. Objasnite učenicima kako mogu da pronađu datoteku koju ste sta-
vili na mrežu, a zatim kako da prekopiraju Deljene datoteka i štam-
pača. doc (Sharing Files and Printers.doc) u fasciklu Moji doku-
menti (My Documents) na svom računaru ili na podrazumevanu
lokaciju koju ste ranije odredili.
3. Učenici treba da pokrenu program Microsoft Word, da kliknu na
stavku Datoteka, Otvori (File, Open) i da otvore dokument koji su
upravo sačuvali u fascikli My Documents (ili nekoj drugoj).
4. Neka svaki učenik prilagodi ovaj dokument upisujući potrebne infor-
macije u njega.
5. Neka učenici sačuvaju izmenjeni dokument kao <ime učenika>
Sharing Files and Printers.doc.
6. Kažite učenicima da odštampaju dokument koristeći deljeni štam-
pač u učionici ili na nekom drugom mestu.
7. Neka učenici zatvore program Microsoft Word i sve otvorene fasci-
kle na radnoj površini.
Možemo li deliti internet vezu?
Razgovarajte sa učenicima o različitim načinima na koje se preko mreže
može deliti internet veza. Razgovarajte s njima o internetu u školi. Neka
učenicii malo raspravljaju o svojim iskustvima sa kućnim mrežama i o tome
da li imaju internet kod kuće.
Vežba: Upoznavanje sa modemima i ruterima
Ovu vežbu završite pre razgovora o povezivanju na internet preko mreže.
Neka različiti delovi opreme budu pri ruci učenicima kako bi mogli da se
upoznaju s njima. Dobro bi bilo da postoje računari koji se mogu otvoriti
da bi se videlo kako se interni modem stavlja na matičnu ploču.
VEŽBA NA
ČASU
20 min
VEŽBA NA
ČASU
20 min
Planiranje mreže     
65
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Pokažite kako treba priključiti ruter sa zadnje strane računara. Objasnite
učenicima da će se sa kablovima detaljno upoznati u poglavlju 6.
Šta se još može raditi preko mreže?
Razgovarajte sa učenicima o različitim mogućnostima koje su dostupne
preko mreže, na primer o povezivanju modema ili ručnih računara na
mrežu.
Šta je potrebno da bi se napravila mreža?
Naglasite značaj koji ima planiranje u postavljanju mreže. Planiranje je
potrebno čak i za male kućne mreže da bi se tačno utvrdilo koja je oprema
potrebna i da bi sve bilo pri ruci kada se počne instaliranje.
Kakva mi je mreža potrebna?
Razgovarajte sa učenicima o mreži za učionicu. Posmatrajte učionicu kao da
je reč o kompaniji nezavisnoj od ostatka škole. Uporedite takvu postavku
sa trenutnom postavkom u kojoj je učionica verovatno povezana sa većom,
školskom mrežom.
Razgovarajte o individualnim potrebama učenika u ovoj grupi. Kakva bi im
mreža bila potrebna kod kuće? Navedite ih da postavljaju bitna pitanja, npr.
za šta bi računari trebalo da služe, koliko će ljudi koristiti računar itd.
Arhitektura mreže
Naznačite učenicima da ćete se na ovom kursu baviti samo Ethernet arhi-
tekturom. Postoje još i arhitekture token-ring, ARCNet i AppleTalk, ali su
one manje popularne od Ethernet arhitekture.
Topologija mreže
Naglasite da je topologija fizički raspored mreže. Posle razgovora o različi-
tim topologijama, pozabavite se topologijom mreže u učionici.
Ne bi bilo loše da objasnite da je topologija zapravo opis lokacije. Sama reč
topologija potiče od grčke reči topos koja znači mesto.
Objasnite razliku između lokalne mreže (LAN), u kojoj računari dele resurse
u manjim okruženjima, i regionalne mreže (WAN), u kojoj su mreže fizički
veoma udaljene.
66
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Koristite dijagram sa uporednim prikazom topologija dok razgovarate o
različitim topologijama.
Zvezdaste mreže
Napravite paralelu sa točkom i paocima da biste objasnili topologiju zvez-
daste mreže.
Objasnite da je svaki računar indirektno povezan sa svakim drugim računa-
rom preko centralnog uređaja za povezivanje. Ova topologija je dobra kada
su računari raspoređeni po čitavom poslovnom prostoru.
Podsetite učenike da je zvezdasta mreža lokalna mreža (LAN).
Magistralne mreže
Objasnite da je u magistralnoj mreži svaki računar direktno povezan sa
svim drugim računarima u mreži.
Naglasite da je magistralna mreža jednostavna i pouzdana te da se lako
nadograđuje i proširuje.
Podsetite učenike da je magistralna mreža lokalna mreža (LAN).
Prstenaste mreže
Naglasite da su u prstenastoj topologiji svi računari povezani u zatvoren
krug koji nema ni početak ni kraj. Susedni računari su direktno povezani,
dok su ostali računari u mreži povezani indirektno.
Objasnite da je prstenasta mreža lokalna mreža (LAN).
Iako je ovo dobro i jeftino rešenje za mrežu, ono nije pouzdano kao magi-
stralna ili zvezdasta mreža.
Hibridne mreže
Naglasite da se u hibridnoj mreži kombinuju bar dve od navedenih topo-
logija.
Objasnite da su hibridne mreže pouzdane i da su dobre kada računari nisu
u jednoj liniji. One su, međutim, prilično skupe.
Ostalo
Porazgovarajte o tome zašto su drugi elementi važni. Naglasite da je loka-
cija jedna od ključnih stavki koje treba razmotriti kada se planira mreža.
Planiranje mreže     
67
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kakav mi je hardver potreban?
Podsetite učenike da se pod hardverom podrazumevaju server, računari,
uređaji za povezivanje, štampači i sva ostala oprema potrebna za određenu
mrežu, npr. prenosni ili ručni računari.
Mrežni serveri
Podsetite učenike da mrežni server nije neophodan za peer-to-peer
mrežu.
Vežba: Specifikacija servera
Ovu vežbu izvedite posle razgovora o mrežnim serverima. Podsetite uče-
nike da su ovo samo primeri specifikacija za prave servere. Pre početka
rada dajte učenicima radni list sa specifikacijama servera.
Napomena: Ako imate specifikaciju aktuelnog servera, bilo bi dobro da
i nju date učenicima.
1. Dajte učenicima primere specifikacija da bi ih proučili.
2. Objasnite različite elemente specifikacija iz primera kako bi oni
razumeli sve opcije.
3. Ukažite na predložene upotrebe različitih servera.
4. Učenici treba da odgovore na pitanja o svakom scenariju i izaberu
najbolji server na osnovu profila.
5. Podstaknite učenike da se upoznaju sa specifikacijama aktuelnih
servera. Ako nemate primere koje im možete dati, uputite ih da na
internetu posete nekoliko prodavaca:
Dell Computers: http://www1.us.dell.com/content/products/cate-
gory.aspx/servers?c=us&cs=555&l=en&s=biz
Hewlett-Packard: http://h71028.www7.hp.com/enterprise/
cache/19045-0-0-225-121.aspx
IBM: http://www.pc.ibm.com/us/eserver/xseries/index.html
Uređaji za skladištenje
Ukažite im na činjenicu da u malim mrežama svaki računar ima uređaj za
skladištenje, dok u velikim korporacijama često postoje posvećeni uređaji
za skladištenje, tzv. serveri datoteka na kojima se čuvaju sve datoteke.
VEŽBA NA
ČASU
75-100
min
68
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Vežba: Uređaji za skladištenje
Ovu vežbu izvedite posle razgovora o uređajima za skladištenje. Učenici bi
trebalo da umeju da rasklope računar te da uklone ili instaliraju uređaje.
Razgovarajte o razlozima za i protiv svakog tipa uređaja za skladištenje.
Ako ostane vremena, bilo bi dobro da se preko interneta malo istraže
uređaji za skladištenje. Ovo su neki od prodavaca:
IBM: http://www.storage.ibm.com/
Dell: http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/storage
?c=us&cs=555&l=en&s=biz
Fujitsu: http://www.fujitsu.com/hk/services/storage.html
Mrežni štampači
Objasnite razlike u mogućnostima štampača, između ostalog brzinu i kva-
litet štampe.
Bilo bi dobro da učenici na internetu potraže različite mrežne štampače
kako bi uporedili ono što se nudi na tržištu. Ovo su neki od prodavaca:
Hewlett-Packard: http://www.hp.com/united-states/consumer/
gateway/printing_multifunction.html
Kyocera Mita: http://usa.kyoceramita.com/KMAGlobalpub/jsp/
Kyocera/home.jsp
Lexmark: http://www.lexmark.com/
Dell: http://www1.us.dell.com/content/products/category.aspx/pri
nters?c=us&cs=555&l=en&s=biz
Priključivanje mrežnih štampača na mrežu je dobro i postupno objaš-
njeno na ovoj lokaciji: http://www.ntu.edu.sg/CITS/Getting+Help/
Get+Me+Connected/Adding+Network+Printers.htm
U ovom članku u časopisu PC Magazine upoređeni su različiti mrežni štam-
pači: http://www.pcmag.com/article2/0,1759,1558272,00.asp
Na lokaciji Online Shopping upoređeni su različiti mrežni štampači: http://
www.free-web-counters-online.com/printers/network_printers.asp
VEŽBA NA
ČASU
20 min
Planiranje mreže     
69
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Mrežne kartice (NIC)
Vežba: Mrežne kartice
Ovu vežbu izvedite posle razgovora o mrežnim karticama. Obezbedite da
mrežne kartice budu dostupne učenicima kako bi mogli da se upoznaju sa
njima kao i računar koje učenici mogu otvoriti i iz njih izvaditi pa ponovo
u njih staviti mrežne kartice. Razgovarajte sa učenicima o problemima do
kojih može doći tokom rada i upoznajte ih sa bezbednim načinom rada.
Uređaji za povezivanje
Uporedite različite uređaje za povezivanje:
Čvorišta
Skretnice
Ruteri
Mrežni prolazi
Modemi
Vežba: Uređaji za povezivanje
Ovu vežbu izvedite posle razgovora o uređajima za povezivanje na času.
Istražite sa učenicima kako se ovi uređaji fizički povezuju na mrežu.
Podsetite učenike da će se kablovima baviti u sledećem poglavlju.
Da li mi je potreban poseban softver?
Objasnite da svaki računar ima operativni sistem. Na kućnim računarima je
to obično Windows XP Home. Mrežni operativni sistem je projektovan tako
da odgovori na specifične potrebe mreža.
Operativni sistemi za peer-to-peer mreže
Ukažite na to da većina kućnih računarskih mreža radi po principu peer-
to-peer mrežnog sistema i koristi Windows XP.
Operativni sistemi za klijent/server mreže
Učenike možete uputiti da za strukturu Windowsovog Servera 2003 pogle-
daju dijagram na Microsoftovoj Web lokaciji. Iako je ovaj dijagram složen,
VEŽBA NA
ČASU
15 min
VEŽBA NA
ČASU
15 min
70
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
o njemu možete porazgovarati sa učenicima i dati kratak pregled kompo-
nenata.
Dijagram se nalazi na internetu na adresi http://www.microsoft.com/
windowsserversystem/overview/overview.mspx
Vežba: Planiranje mreže
Ovu vežbu izvedite na kraju poglavlja. Ona učenicima daje dobru osnovu
za planiranje mreže.
Neka učenici prate korake za planiranje mreže navedene u ovom sce-
nariju. Najbolje bi bilo da učenici vežbu izvode u malim grupama (3-4
člana), a da potom upoznaju ostale sa onim što su uradili.
Neka učenici, kao dodatni zadatak, naprave radni list za kućnu mrežu
kakvu bi voleli da postave. Ako nemaju kućnu mrežu, neka je zamisle i
neka realizuju tu svoju zamisao.
Šta ste naučili o planiranju mreže
U ovoj lekciji učenici počinju da planiraju mrežu.
Šta je sledeće?
U sledećem poglavlju učenici će objediniti sva znanja kako bi napravili
mrežu.
Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice da bi
se bolje snašli u realnim situacijama.
Termini koje treba znati
Pogledajte sledeće termine:
10BaseT: starija Ethernet arhitektura, još uvek prisutna u malim preduze-
ćima i kućnim mrežama.
100BaseT: najčešća Ethernet arhitektura, poznata i kao Fast Ethernet.
VEŽBA NA
ČASU
5 h
Planiranje mreže     
71
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu razvio je Apple za kontrolu infor-
macija koje se prenose između Apple računara.
Arhitektura: način prenosa informacija između računara preko mreže.
ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrežnih arhitektura.
Magistralna mreža (Bus network): svi računari povezani duž neprekid-
nog kabla, poznatog pod imenom backbone.
Centralna procesorska jedinica (CPU - Central Processing Unit): čip
koji kontroliše vaš računar.
Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje više čvorišta.
Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrežna arhitektura
(podrazumeva zvezdastu, magistralnu, prstenastu i hibridnu topologiju).
Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet.
Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji povezuje dve različite vrste mreža.
On prima informacije, prevodi ih i prevod šalje na odredište.
Gigabitni Ethernet: novi i brži Ethernet koji informacije prenosi više od 10
puta brže od Fast Etherneta.
Hardware (hardver): fizička oprema koja čini vašu mrežu.
Mrežno čvorište (Hub): centralni uređaj za povezivanje na koji se pove-
zuju svi kablovi mreže.
Hibridna mreža (Hybrid mesh network): mreže u kojima su kombino-
vana bar dva različita tipa topologija.
Dobavljač internet usluga (ISP - Internet Service Provider): ISP je
kompanija, npr. MSN, koja obezbeđuje pristup internetu.
Modem: deo opreme koji povezuje računar s internetom preko telefonske
linije.
Mrežna kartica (Network Interface Card -NIC): hardver koji se instalira
u računar i povezuje ga s mrežom.
Mrežni operativni sistem (Network Operating System -NOS): softver
koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na mreži i upravlja njima.
Port: utičnica na uređaju za povezivanje u koju se utiču kablovi računar-
skih uređaja.
Server štampanja (Print server): računar koji upravlja svim poslovima
štampanja poslatim na štampač sa svih računara u mreži i čuva te poslove.
Prstenasta mreža (Ring network): pojedinačni kablovi vode od računara
do računara i tako prave prsten.
72
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Mrežna skretnica (Router): deo opreme koji povezuje mreže i usmerava
informacije na računare u mreži.
Server: moćan računar sa specifičnom funkcijom u mreži.
„Šatro mreža“ (Sneaker net): proces u kome se datoteke sa računara na
računar prenose preko disketa.
Zvezdasta mreža (Star bus network): najčešća mrežna struktura; svaki
računar povezuje se sa centralnom tačkom na mreži.
Uređaj za skladištenje (Storage device): uređaji na kojima se čuvaju dato-
teke, npr. čvrsti diskovi, kompakt-diskovi, trake i optičke disk jedinice.
Svič (Switch): podseća na čvorište, ali skretnica prima informacije sa mreže
i šalje ih na specifično odredište na mreži.
Terminator: uređaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u magistralnoj
mreži.
Token-ring arhitektura: arhitektura koja se često sreće u velikim organi-
zacijama, ali ubrzano zastareva.
Topologija (Topology): struktura mreže ili način na koji je mreža postav-
ljena. Obično zavisi od arhitekture mreže.
Preporučene Web lokacije
Osnove umrežavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.
html
HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubs-
and-switches.asp
Topologija: http://fcit.usf.edu/nework/chap5/chap5.htm
Wikipedia: Topologija mreža: http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topo-
logy
Topologije mreža: http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp
Projektovanje topologije mreže: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/
NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm
Kada učenici pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o
svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritički.
Planiranje mreže     
73
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Pitanja za pregled
1. Navedite neke stvari koje se mogu raditi preko mreže.
Odgovori mogu biti različiti, ali bi trebalo da govore o deljenju
datoteka, opremi koja je potrebna za deljenje, povezivanju na
internet, igranju igrica.
2. Kažite nešto o razlikama između zvezdastih, prstenastih i magistral-
nih mreža za male kućne mreže. Šta su prednosti a šta mane svake
od njih?
Pozovite se na dijagram sa uporednim prikazom topologija kao osno-
vu za poređenje.
3. Opišite po čemu su slični a po čemu se razlikuju čvorište, skretnica,
ruter i prolaz.
Čvorišta primaju signale sa jedne lokacije pa ih zatim šalju
nazad kroz mrežu; sadrže portove preko kojih se uređaji i
računari povezuju sa mrežom.
Skretnice primaju informacije sa mreže i šalju ih na specifčno
odredište. Skretnice postoje samo u Ethernet mrežama.
Ruteri dobijaju dolazne podatke, otvaraju pojedinačne delove
podataka, ispituju adresu da bi utvrdili odredište i određuju
najbolji put za informacije kako bi one stigle do krajnjeg
odredišta.
Prolazi povezuju dva različita tipa mreža. Oni primaju
informacije, prevode i prevod šalju na odredište.
Učenje u stvarnim situacijama
Neka učenici, kao dodatak vežbama, posete neko malo ili srednje predu-
zeće ili IT odeljenje u lokalnoj upravi. Organizujte razgovor učenika sa
vlasnikom ili IT rukovodiocem o korišćenju mreže u poslovanju i uputite
ih da zatraže odgovore na ovakva pitanja o mreži:
Koliko dugo preduzeće ima mrežu
Kakvu funkciju ima mreža u preduzeću
Koliko košta postavljanje i održavanje mreže
Glavne prednosti i mane mreže
Neka učenici naprave izveštaj o onome što su čuli.
Poglavlje
6
75
Pravljenje mreže
U ovom poglavlju učenici će objediniti sve komponente kako bi napra-
vili sopstvenu mrežu.
U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća
pitanja:
Kako da povežem računare?
Mogu li da napravim mrežu bez žica?
Kako da instaliram hardver?
Kako da podesim softver?
Kako da izaberem dobavljača internet usluga?
Kakvu vezu sa internetom imam?
Šta još treba da znam da bih se povezao?
Kakva je budućnost umrežavanja?
Pregled poglavlja
Ovo poglavlje pruža učenicima šansu da naprave sopstvenu mrežu.
Tokom rada oni će koristiti radni list koji će im pomoći da je razviju,
a zatim će završiti praktičnu laboratoriju kako bi stvarno ujedinili svoje
mreže.
Šta treba prethodno uraditi
Završite poglavlja 1 do 5 pre nego što počnete sa ovim poglavljem
kako bi učenici razumeli opšti koncept mreža i njihovu funkciju
u društvu. Veoma je važno da se u poglavlju 5 obavi planiranje
i da se taj plan koristi kako bi se posao iz ovog poglavlja priveo
kraju.
PROCENJENO
VREME
(računajući
i praktične
vežbe);
12 - 14 h
Opcionalne
laboratorije
zahtevaju
dodatnih
6 h
76
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Tehnološki resursi u učionici
Učenici moraju imati računare i pristup internetu kako bi mogli da
obrade delove kursa koji se odnose na Web.
Kablovi i konektori bi trebalo da budu dostupni učenicima.
Materijali za nastavnike
Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Bilo bi
veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana
učenicima dok rade na ovom poglavlju.
Preporučene Web lokacije
Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com
Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm
Kako postaviti kućnu mrežu: http://www.pcworld.com/howto/
article/0,aid,102461,00.asp
Kako postaviti malu mrežu uz pomoć operativnog sistema
Windows XP Home Edition: http://support.microsoft.com/default.
aspx?kbid=813936
Kako funkcioniše kućno umrežavanje: http://www.howstuffworks.
com/home-network.htm
Home Net Help: http://www.homenethelp.com/home-network.
asp
Dodatni materijali i resursi
Za učenike
Za definicije pojmova i nepoznate izraze uputite učenike na loka-
ciju Webopedia, na adresi http://www.webopedia.com
Učenike koji žele da znaju više o žičnim mrežama uputite na loka-
ciju http://www.swhowto.com gde se nalaze odgovarajući priruč-
nici.
Za nastavnike
Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.html
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Pravljenje mreže     
77
Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com
Kako postaviti računarsku mrežu: http://www.internet-connection-
guide.com/computer/add-on/computer-network.htm
Pregled po temama
Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni
komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.
Kako da sve to objedinim?
Naglasite učenicima da je planiranje jedan od najvažnijih elemenata prav-
ljenja mreže.
Kako da povežem računare?
Objasnite da se veza može uspostaviti preko žica ili bežičnim putem. Ovaj
odeljak bavi se žičnim vezama. Informacije o bežičnim vezama navode se
posle ovog odeljka.
Izbor kabla
Proverite da li imate sve tipove kablova koje treba pokazati učenicima.
Koaksijalni kabl
Objasnite da se koaksijalni kabl i danas može sresti, iako je sve ređi, te da
će ga učenici i ubuduće verovatno ponegde viđati.
Kabl sa upredenom paricom
Naglasite da kabl sa upredenom paricom može biti zaštićen ili nezaštićen.
Objasnite razliku između ove dve vrste kablova, obraćajući posebnu pažnju
na smetnje i gubitak podataka koji se javljaju kod nezaštićenih kablova.
Neka učenici posete Web lokaciju Cables to Go kako bi saznali više o
kablovima i o cenama pojedinih vrsta kablova. Ova lokacija se nalazi na
adresi http://www.cablestogo.com.
Optički kabl
Objasnite da se kablovi izrađeni od optičkih vlakana koriste najčešće van
zgrada, za povezivanje između zgrada, kvartova pa čak i gradova. Objasnite
78
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
da su optički kablovi veoma skupi, ali da imaju izuzetno velike mogućnosti
prenosa podataka i da su mnogo pouzdaniji od ostalih medijuma prenosa.
Vežba: Postavljanje kablova
Ovu vežbu izvedite posle proučavanja kablova u učionici.
Neka se učenici upoznaju sa različitim tipovima kablova. Ako mogućnosti
i vreme to dozvole, pokažite učenicima različite konektore i omogućite im
da savijaju žice i stavljaju konektore na kablove.
Instaliranje kabla
Pustite učenike da se upoznaju kako su kablovi instalirani u školi. Ako je
to moguće, trebalo bi da posete računarsko odeljenje i pogledaju kako su
postavljeni serveri, kuda žice idu i kako su žice postavljene po školi.
Neka učenici prouče korake koji se navode u odeljku Wire My House for
Networking na Web lokaciji Home PC Network Web http://www.homepc-
network.com.
Potpuniji prikaz postavljanja žica, sa ilustracijama svakog koraka, nalazi se
na adresi http://www.swhowto.com. Utvrdite potrebe svojih učenika i nivo
njihovog znanja pa neke učenike uputite na ovu Web lokaciju.
Mogu li da napravim mrežu bez žica?
Razgovarajte sa učenicima o bežičnim mrežama koje postaju sve prisut-
nije, kao i o nekim načinima korišćenja bežičnih tehnologija. Ovo se može
odnositi na prenosne računare, PDA uređaje i mobilne telefone.
Korišćenje bežičnih sistema
Neka učenici posete neke od lokacija na internetu koje pružaju informacije
o bežičnim sistemima, između ostalih: Linksys (http://www.linksys.com),
Proxim (http://www.proxim.com) i 3com (http://www.3com.com).
Ako imate neki od bežičnih uređaja, prikažite učenicima njegove karakte-
ristike. Raspitajte se da li neko od prisutnih učenika ima mobilni telefon sa
internet vezom i porazgovarajte sa njim o tome kako se ovo uklapa u priču
o mrežama.
VEŽBA NA
ČASU
20 min
Pravljenje mreže     
79
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Kako da instaliram hardver?
Porazgovarajte sa učenicima o osnovnom hardveru koji je potreban za
mrežu, imajući u vidu hardver o kome se govorilo u poglavlju 5.
Vežba: Mrežni hardver
Učenici će razmotriti tri scenarija za postavljanje mreže. Svaki se odnosi
na mrežu različite veličine. Vi od učenika možete tražiti da svi zajedno
urade jedan isti scenario a da ostala dva uradi svako za sebe, ili možete
podeliti učenike u grupe pa svakoj grupi dati da uradi različit scenario.
Učenici će na osnovu svakog scenarija utvrditi koji je hardver potreban.
Procena vremena zasniva se na svakoj grupi učenika koja treba da reali-
zuje pojedinačni scenario. Ovaj prvi kurs će od njih zahtevati da naprave
početni plan i istraživanje na osnovu scenarija te da uz to pronađu sav
potreban hardver.
Laboratorijska vežba: Hardver
Ako vreme i mogućnosti u učionici to dozvoljavaju, neka učenici završe
opcionalnu hardversku laboratoriju. Učenici će obeležiti i postaviti kom-
ponente prema sopstvenom planu mreže.
Kako da podesim softver za konfigurisanje mreže?
Porazgovarajte sa učenicima o različitim tipovima mrežnih operativnih
sistema. Objasnite im da na svakom računaru mora biti instaliran operativni
sistem, čak i ako je reč o jednostavnim klijentskim računarima u klijent/ser-
ver mreži.
Instaliranje mrežnog operativnog sistema
Objasnite da mnogi sistemi dolaze sa već instaliranim operativnim siste-
mom. Iako učenici moraju obaviti određena podešavanja, oni zapravo ne
treba da instaliraju softver.
Konfigurisanje računara
Pošto se softver obično već nalazi na računarima, učenici će morati da kon-
figurišu sistem. Obično postoji potreba da se datoteke dele sa drugima.
VEŽBA NA
ČASU
20 min
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTIČNU
LABORATORI-
JU: HARDVER
2 h
80
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Objasnite da jedan od osnovnih zahteva za Windows XP kada se postavlja
kućna mreža jeste pokretanje Windows XP čarobnjaka za kućno umrežava-
nje, što će raditi na kraju ovog časa.
Naglasite da se mreža mora u potpunosti isplanirati, da se mora utvrditi
dobavljač internet usluga te da moraju instalirati modem i sav neophodan
hardver pre nego što se pokrene čarobnjak i započne sa podešavanjem
mreže.
Vežba: Deljenje datoteka i fascikli
Ovu vežbu izvedite posle razgovora o načinima za konfigurisanje raču-
nara. Vežba se izvodi na računarima učenika koji su već povezani na
školsku mrežu. Pre časa proverite da li učenici mogu da dele svoje uče-
ničke fascikle.
1. Na radnoj površini dvaput kliknite na Moj računar (My Computer).
2. Desnim dugmetom miša kliknite na učeničku fasciklu, a zatim kli-
knite na Deljene i bezbednost… (Sharing and Security...).
3. Kliknite na jezičak Deljenje (Sharing).
4. U odeljku Network sharing and security uključite Deli ovu faskciklu
na mreži (Share this folder on the network), otkucajte ime deljene
fascikle u okviru za tekst Share name pa kliknite na dugme U redu
(OK).
5. Zatvorite Moj računar (My Computer).
6. Neka učenici na radnoj površini ili preko menija Start otvore pro-
zor Moja mrežna mesta (My Network Places). Obratite pažnju na
deljene fascikle u ovom prozoru.
7. Zatvorite prozor Moja mrežna mesta (My Network Places).
Laboratorijska vežba: Konfiguracija peer-to-peer mreže
Ako vreme i mogućnosti u učionici dozvoljavaju, neka učenici završe opci-
onalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje peer-to-peer mreže.
VEŽBA NA
ČASU
20 min
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTIČNU
LABORATORI-
JU: SOFTVER:
PEER-TO-
PEER MREŽE
1 h
Pravljenje mreže     
81
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
Laboratorijska vežba: Konfiguracija klijent/server mreže
Ako vreme i mogućnosti u učionici dozvoljavaju, neka učenici završe opci-
onalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje klijent/server mreže.
Možemo li povezati mrežu sa internetom?
Naglasite da se čak i na kućnoj mreži može deliti internet veza. Obično jedan
od računara koristi funkciju Internet Connection Sharing operativnog sistema
Windows XP i obezbeđuje pojedinačnu vezu sa internetom. Svi ostali članovi
porodice koji su u mreži mogu pristupati internetu sa svojih računara.
Kako da odaberem dobavljača internet usluga?
Porazgovarajte sa učenicima o različitim načinima za procenu dobavljača
internet usluga:
Usluge: razgovarajte o različitim uslugama koje dobavljači nude
korisnicima (Web stranice, prostor na serveru, pozivne veze dok je
korisnik na putovanju, besplatni brojevi za pristup itd).
Značaj: odvojite malo vremena na razgovor o lokalnim dobav-
ljačima. Razgovarajte o razlozima za i protiv malih dobavljača u
odnosu na velike dobavljače usluga.
Ugovori: podstaknite učenike da se obaveste o svim detaljima pre
nego što donesu odluku.
Podrška i oprema: naglasite značaj dostupnosti nekih usluga tokom
24 sata. Naučite učenike da provere da li se korišćenje tehničke
podrške i korisničkog servisa dodatno naplaćuje.
Otkrijte da li dobavljač obezbeđuje potreban hardver ili ga vi morate
nabaviti posebno. Objasnite učenicima da neki dobavljači zahtevaju
da kupite hardver, dok ga ostali obezbeđuju kao deo usluge uz
obavezu da ga vratite kad otkažete uslugu.
Vežba: Pronalaženje dobavljača internet usluga
Učenici će završiti ovaj odeljak posle razgovora o pitanjima koja se moraju
postaviti kada se traži dobavljač internet usluga. Neka učenici popune
deo o dobavljačima internet usluga u radnom listu scenarija.
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTIČNU
LABORATORI-
JU: SOFTVER:
KLIJENT/SER-
VER MREŽE
1 h
VEŽBA NA
ČASU
60 min
82
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kakva mi je veza potrebna za internet?
Porazgovarajte sa učenicima o različitim vrstama veza. Objasnite im razlike.
Proverite da li znate kakve usluge škola ima i koristi. Ako je to izvodljivo,
donesite prenosni računar i povežite se na internet koristeći standardni
modem. Dok je prenosni računar povezan sa internetom, otvorite sa njega
neku Web lokaciju, pa tu lokaciju otvorite zatim na nekom drugom raču-
naru koji koristi školsku brzu vezu i porazgovarajte sa učenicima o razli-
kama koje se primećuju.
Kakav mi je hardver potreban da bih se povezao na
internet?
Porazgovarajte sa učenicima o razlikama između modema, bežične mrežne
kartice i Ethernet mrežne kartice.
Kakav mi je softver potreban da bih se povezao na
internet?
Objasnite da dobavljači internet usluga često imaju sopstveni softver, koji je
katkad samo prilagođena verzija Microsoftovog Internet Explorera. Nekakav
softver obično dolazi sa modemom ili drugim karticama. Ako je to izvod-
ljivo, pokažite učenicima kako izgleda kontrolna tabla za DSL ili kablovski
modem i naglasite da je veoma važno da se uređaji ne podešavaju mimo
uputstava koja daju dobavljač internet usluga ili proizvođač modema.
Šta treba da znam da bih se povezao na internet?
Dajte učenicima Sample ISP Setup Instructions.doc. Ova datoteka sadrži pri-
mer uputstava koja učenici mogu dobiti kada se prijave za internet uslugu.
Objasnite im da će softver koji dobiju od dobavljača uraditi mnogo toga
automatski, ali im pokažite kako se izmene obavljaju ručno.
IP adrese
Ako mislite da je to učenicima potrebno, možete potrošiti nešto više vre-
mena objašnjavajući im IP adrese. Za ovo možete koristiti IP adrese škole.
Ovom prilikom možete pokazati učenicima kako se sa komandne linije
koristi komanda PING za pronalaženje IP adrese. Objasnite im da uz pomoć
ove alatke mogu videti kako računar komunicira sa mrežom.
Pre nego što se učenici pozabave podešavanjem TCP/IP protokola, obja-
snite da se to može uraditi na više načina. U jednostavnoj peer-to-peer
Pravljenje mreže     
83
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
mreži u kojoj se jedan računar povezuje na internet a drugi idu preko tog
računara, verovatno će biti potrebno da se konfiguriše TCP/IP. S druge
strane, ako mreža koristi ruter, npr. DSL ili kablovski modem, onda se
informacije moraju uneti preko interfejsa koji obezbeđuje dobavljač inter-
net usluga.
DNS serveri
DNS serveri (DNS - Domain Name Server) su serveri koji konvertuju
svaku IP adresu u ime domena. Na primer, IP adresu 207.46.245.214 DNS
serveri konvertuju u microsoft.com. Češće se dešava da se vi povezujete
sa dobavljačem internet usluga i da tamo postoji DNS server nego što ćete
imati DNS server kao deo svoje mreže.
Vežba: Podešavanje TCP/IP protokola
Ovu vežbu izvedite posle razgovora o TCP/IP protokolu, IP adresama
i DNS serverima. Naglasite da u mnogim slučajevima ove informacije
dodaje softver dobavljača internet usluga. Upozorite učenike da ne prave
izmene pošto ćete gledati različite ekrane.
1. Otvorite Moja mrežna mesta (My Network Places).
2. Dvaput kliknite na internet vezu ili na Local Area Connection.
3. U dijalogu Status kliknite na stavku Svojstva (Properties).
4. U dijalogu Properties kliknite na Internet protokol (PCP/IP) (Internet
Protocol (TCP/IP)) pa na Svojstva (Properties).
5. Upozorite učenike da ne menjaju ništa na ovom ekranu dok ga opisu-
jete. Objasnite im da će, za najveći broj kućnih mreža, izabrati opciju
Automatski pribavi IP adresu (Obtain an IP address automatically)
da bi dobili dinamičku IP adresu. Oni će unositi IP adresu samo ako
su izabrali statičku IP adresu kod dobavljača internet usluga.
6. Objasnite im da su primarni i sekundarni DNS server isti kao
Preferred DNS server i Alternate DNS server. Ukažite im na četiri
skupa brojeva i tačke u svakoj IP adresi.
7. Kliknite na dugme Više opcija (Advanced).
8. Na kartici IP Settings ukažite na IP adrese ili, ako su adrese dina-
mičke, objasnite da se ovde prikazuje DHCP Enabled.
9. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel).
10. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel).
VEŽBA NA
ČASU
30 min
84
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
11. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel) treći put da biste zatvorili dijalog
Properties.
12. Kliknite na dugme Zatvori (Close), a zatim zatvorite prozor Mrežne
veze (Network Connection).
Povezivanje kućne mreže na internet
Objasnite učenicima da će završiti laboratoriju koja će im omogućiti da
podese mrežu. Sada će, međutim, izvesti vežbu Mrežni scenario.
Kada učenici završe planiranje radnog lista za ove scenarije, možete ih
pustiti da isti radni list upotrebe za planiranje sopstvene kućne mreže.
Vežba: Korišćenje Windows XP čarobnjaka za kućno
umrežavanje
Ovu vežbu izvedite na kraju ovog poglavlja, pre nego što pređete na prak-
tičnu laboratoriju ili na dopunske aktivnosti.
1. Kliknite na Start, Moja mrežna mesta (Start, My Network Places).
2. U oknu Network Tasks kliknite na opciju Postavi kućnu ili malu
poslovnu mrežu (Set up a home or small office network).
3. U dijalogu Čarobnjak za podešavanje mreže (Network Setup Wizard)
objasnite učenicima da im ovaj čarobnjak pomaže da dele inter-
net vezu, podese zaštitni zid, da dele datoteke i fascikle te da dele
štampač.
4. Dvaput kliknite na dugme Dalje (Next).
5. U dijalogu Izaberi vezu (Select a connection) method kliknite na
Prikaži primer (View an example) da biste videli primer direktne
veze.
6. Zatvorite iskačući prozor.
7. Kliknite na Prikaži primer (View an example) da biste videli pri-
mer računara koji se povezuje preko drugog računara ili kroz kućni
mrežni prolaz.
8. Zatvorite iskačući prozor, a zatim kliknite na dugme Dalje (Next).
9. Učenici ne bi trebalo da menjaju postavke, ali im pokažite opis raču-
nara i ime računara, pa zatim kliknite na dugme Dalje (Next)
10. Objasnite da svaka mreža ima ime radne grupe i to treba da bude
isto ime na svakom računaru u mreži.
VEŽBA NA
ČASU
30-45
min
Pravljenje mreže     
85
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
11. Kliknite na dugme Dalje (Next).
12. Pregledajte postavke.
13. Neka učenici kliknu na dugme Otkaži (Cancel) pošto ne menjaju
nijednu mrežnu postavku, ali im objasnite da bi na svojoj mreži kli-
knuli na dugme Dalje (Next) i završili rad s čarobnjakom kako bi
izmene bile prihvaćene.
Laboratorijska vežba: Instaliranje mrežne kartice i internet
pristup
Ako vreme i mogućnosti u učionici dozvoljavaju, neka učenici završe
opcionalnu laboratoriju za instaliranje mrežne kartice i za povezivanje
mreže na internet.
Šta ste naučili
U ovoj lekciji učenici su prošli sve korake koji su potrebni za pravljenje
mreže, sve što je planirano u radnim listovima scenarija. Tokom opcional-
nih praktičnih laboratorija oni će imati mogućnost da postave mrežu.
Šta je sledeće?
Razgovarajte sa učenicima o budućnosti umrežavanja. Šta učenici pred-
viđaju u budućnosti? Pustite da ih da idu onoliko daleko koliko žele, ali
tražite da obrazlože zašto veruju da će nešto biti moguće.
Dopunske aktivnosti
U sledećim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. Osim
toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako
bi se bolje snašli u stvarnim situacijama.
Termini koje treba znati
Pogledajte sledeće termine:
Propusni opseg (Bandwidth): količina informacija koju neka veza može
preneti u jednom trenutku.
PROCENJENO
VREME ZA
OPCIONALNU
PRAKTIČNU
LABORATORI-
JU: MREŽNA
KARTICA I
INTERNET
PRISTUP
2 h
86
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
BNC konektor (British Naval Connector - BNC): uređaj koji povezuje
koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrežnom karticom.
Koaksijalni kabl (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard,
koaksijalni kabl je sličan onome koji koriste kablovski distributeri. Sastoji
se od pune bakarne žice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko
toga se nalazi zaštita u obliku metalne mrežice ili folije i zaštitni sloj koji
sve to pokriva.
Kablovsa trasa (Conduits): šuplje cevi koje štite kablove.
Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line - DSL): koristi
postojeće telefonske linije za stalnu vezu sa internetom na velikim brzi-
nama od 1 do 9 Mb/s.
DNS server (Domain Name Server - DNS): serveri koji konvertuju svaku
IP adresu u ime domena.
Dinamička IP adresa (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje
nekom računaru svaki put kada se prijavi na mrežu za period te sesije na
mreži.
Optički kabl (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne, a ne elek-
trične impulse. Najskuplji kablovi, ali pogodni za velika rastojanja.
Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji hostuje vezu ka internetu, bez
obzira na to da li je to jedan od računara ili ruter.
Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija brzinom
od 128 Kb/s.
Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider - ISP): preduzeće
koje naplaćuje uslugu korišćenja interneta.
IP adresa (IP address): svakom računaru koji pristupa internetu dodeljuje
se ovaj broj i njega čini niz od četiri broja.
Plenum: prostor koji se koristi za sprovođenje vazduha za ventilaciju u
zgradama; u ovom prostoru postavljaju se posebno odobreni kablovi.
Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair - STP):
jedan ili više parova bakarnih žica sa zaštitnom presvlakom od metala ili
folije ispod plastične košuljice, što predstavlja zaštitu od smetnji i pomaže
u zaštiti podataka.
Statička IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje
određenom računaru. Statička IP adresa je obavezna za Web hostove.
T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a često i manji
dobavljači internet usluga, za povezivanje na internet brzinama od pri-
bližno 1,544 Mb/s.
Pravljenje mreže     
87
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

1
:


V
o
d
i
č

z
a

n
a
s
t
a
v
n
i
k
e
T3 veza (T3 connection): koristi optički kabl za prenos informacija brzi-
nama većim od 44,73 Mb/s.
Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pra-
vila koji upravlja prenosom informacija preko interneta.
Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP): obezbe-
đuje slanje i prijem informacija preko interneta.
Medijum prenosa (Transmission media): drugo ime za kablove ili
bežičnu mrežu koja se koristi za prenos podataka.
Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable): bakarna žica koja
nastaje kada se uplete jedan ili više parova žica.
Nezaštićeni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair
-UTP): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava; čini ga jedan ili više
parova bakarnih žica bez ikakve zaštite.
Preporučene Web lokacije
Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com
Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm
Kako postaviti kućnu mrežu:
http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp
Kako postaviti malu mrežu uz pomoć operativnog sistema Windows XP
Home Edition:
http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936
Kako funkcioniše kućno umrežavanje:
http://www.howstuffworks.com/home-network.htm
Home Net Help:
http://www.homenethelp.com/home-network.asp
Kada učenici pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o
svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritički.
Pitanja za pregled
1. Kakva je razlika između koaksijalnog kabla, kabla sa upredenom pa-
ricom i optičkog kabla?
88
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Koaksijalni kabl je, kao stariji standard, tanji, s njim je teže raditi,
ima jezgro od punog bakra, izolacioni plastični sloj, omotač od
metala ili folije i spoljni zaštitni sloj.
Kabl sa upredenom paricom je bakarna žica koja nastaje
upredanjem jednog ili više parova žica. On je jeftin i savitljiv, a
može biti zaštićen i nezaštićen.
Optički kabl prenosi svetlosne impulse kroz staklena vlakna.
Svako vlakno je presvučeno staklom, okolo ide plastični sloj, a
spolja je pokriveno tvrđim plastičnim omotačem.
2. Kojih 5 osnovnih stvari treba saznati kada se bira dobavljač internet
usluga?
Treba utvrditi usluge koje se nude, značaj dobavljača, uslove
ugovora, podršku i opremu.
3. Kakve internet veze postoje i koja je veza najpogodnija za kućnu
mrežu u kojoj će korisnik sa ograničenim budžetom redovno otpre-
mati i preuzimati velike datoteke?
Postoji nekoliko vrsta veza – pozivna veza, ISDN, DSL, T1 i T3.
Za korisnike sa kućnom mrežom koji otpremaju velike datoteke
a imaju ograničen budžet, verovatno najekonomičnije rešenje
jeste DSL veza.
4. Opišite razliku između statičke i dinamičke IP adrese.
Dinamička IP adresa, koju ima najveći broj kućnih korisnika i
mnogo malih preduzeća, dodeljuje se svaki put kada se neki
računar prijavi na mrežu i ta adresa važi tokom jedne sesije na
mreži.
Statička IP adresa, koja je obavezna ako će računar hostovati
Web lokaciju ili deliti resurse preko interneta, dodeljuje se
jednom i ona je uvek vezana za taj računar.
Učenje u realnim situacijama
Kao dodatak vežbama, učenici treba da planiraju, konfigurišu i postave
kućnu mrežu, ako je to moguće. Ako to nije moguće, učenici treba da
zamisle idealnu mrežu i na papiru dizajniraju mrežu i sve njene delove.
DEO 2
Vodič za učenike
Poglavlje
1
91
Umreženi svet
Bacite pogled na prostoriju. Koliko toga što vidite je tu samo zato što
postoje računari? Koliko računara vidite tokom dana? Na kojim sve još
mestima koja posećujete nailazite na računare?
Pokušajte da zamislite kako je izgledao svet pre otprilike trideset godina.
To je bio svet bez javnih računarskih mreža. Svet u kome je bilo manje
prostora na disku na čitavom računaru nego što to danas treba da bi
se učitala jedna igra. Svet u kome je svaki računar morao da ima svoj
štampač. Svet u kome nije postojala e-pošta. Pre postojanja računarskih
mreža, to je bila stvarnost.
Računari su važan deo današnjeg sveta i mreže čine svet jednostavnijim.
Tokom ovog kursa učićete o računarskim mrežama i kako ona utiču na
vaš život, i šta možete da uradite kako bi one radile za vas.
U ovom poglavlju istražićete neka osnovna pitanja vezana za umreža-
vanje. Počećete da stičete znanje koje je neophodno da biste shvatili i
koristili mreže u današnjem svetu.
U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:
Šta je mreža?
Koliko je velika mreža?
Da li postoje različite vrste mreža?
Kako računari međusobno komuniciraju?
Možete li da napravite mrežu nad mrežama?
Šta je zapravo internet?
Ko kontroliše internet?
Koji sve delovi interneta postoje?
92
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta je mreža?
Prostim jezikom rečeno, mreža je grupa ljudi koja ima nešto zajedničko.
Grupa dece u španskom klubu je mreža. Grupa momaka koja igra fudbal je
mreža. Učenici koji su u grupi računarskih korisnika su mreža. Naravno, svi
ste vi deo veće mreže koja čini vašu školu. Jedna od najpoznatijih mreža na
svetu je telefonski sistem. Svi telefoni su povezani žicama i kablovima, tako
da možete da razgovarate sa ljudima koji se nalaze na drugoj strani sveta.
Ali šta je sa računarima? Šta je računarska mreža?
Računarskim jezikom rečeno, mreža je grupa računara koja je povezana
na način da ljudi mogu da dele informacije i opremu. Računari mogu biti
povezani u istoj prostoriji, u istoj zgradi, u gradu ili širom sveta.
VežbA
Uradite na času vežbu o umrežavanju pre nego što nastavite.
Koliko je velika mreža?
Koliko grupa računara mora da bude velika da bi se smatrala mrežom?
Mreža može biti bilo koje veličine. Može se sastojati od samo dva računara
ili od miliona računara.
Ako povežete dva računara kod kuće, vi ste napravili mrežu. Svi računari u
školi ili biblioteci ili preduzeću su povezani u veću mrežu. Najveća mreža
na svetu je internet, na koju su povezani milioni računara.
Postoje li različite vrste mreža?
Iako postoji mnogo različitih načina da se računari povežu, u osnovi postoje
dve vrste mreža: peer-to-peer i klijentsko/serverska mreža.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Umreženi svet     
93
Šta je to peer-to-peer mreža? U običnom životu, peer znači jednak, isti.
Peer-to-peer mreža je veza istih računara. Ako kod kuće imate računar i
vaši roditelji kod kuće imaju računar, možete ih povezati u peer-to-peer
mrežu. Vaš računar i dalje ima iste datoteke koje je imao i ranije pre nego
što se pridružio mreži. Računar vaših roditelja ima sve iste datoteke. Ako je
računar vaših roditelja imao štampač, vi ćete biti u mogućnosti da sa vašeg
računara koristite štampač kada se računari povežu u mrežu. Ako imate
vezu sa internetom, vaši roditelji će sada moći da dele vašu internet vezu
kada koriste svoj računar. Vi ćete takođe moći da delite vaše datoteke tako
da vaši roditelji mogu da čitaju sadržaj sa vašeg čvrstog diska. Vaši rodi-
telji mogu to isto da urade na svom računaru. Oba računara su jednaka u
mreži.
Peer-to-peer mreža Obično nema više od deset računara i nalazi se u domo-
vima i malim preduzećima. Da biste koristili program za obradu teksta, kao
što je Microsoft Word, moraćete da instalirate softver na oba računara, na
vašem i na računaru vaših roditelja.
Šta je sa klijenstkom/serverskom mrežom? Klijent-server mreža se često
nalazi u institucijama kao što su škole, korporacije ili biblioteke, pre nego
kod kuće. U ovoj vrsti mreže nalazi se jedan računar poznat pod nazivom
server koji je snaga mreže. On čuva informacije i resurse i čini ih dostu-
pnim ostalim računarima u mreži. Ostali računari koji koriste mrežu da bi
došli do tih informacija poznatiji su pod nazivom klijenti. Ako odete u
94
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
biblioteku da potražite neku knjigu, vi ćete sesti za klijetnski računar i pre-
uzeti informaciju sa servera. Kada želite da dođete do informacija sa MSN
Web lokacije, sešćete za vaš računar koji se ponaša kao klijent i doći ćete
do informacija preko mreže poznatije pod nazivom internet sa MSN-ovog
servera. Kada odete lekaru, sestra koristi klijentski računar koji se putem
mreže obraća serveru da bi došao do vaših zapisa koji su sačuvani na ser-
veru. Svi ovi primeri su uobičajeni primeri korišćenja klijentsko/serverske
mreže.
Klijentsko serverska mreža je najbolja kada ima više od deset računara. Ona
je mnogo skuplja od peer-to-peer mreže, ali je najbolja opcija za velika
preduzeća ili gde god postoji velika količina informacija koje treba da se
sačuvaju.
Kako računari međusobno komuniciraju u mreži?
Mreže funkcinišu zato što su svi delovi opreme na neki način povezani.
Svaki računar i oprema kao što su štampači, skeneri, prenosivi računari i
ručni računari su povezani kablovima različite veličine, satelitima ili tele-
Umreženi svet     
95
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
fonskim vezama. Danas, postoje čak i bezične mreže koje povezuju raču-
nare koristeći radio-talase.
Mreže takođe sadrže neke vrste konektora na koje su računari priključeni,
zajedno sa mrežnim karticama. Mrežna kartica, ili skraćeno NIC, je ure-
đaj unutar svakog računara koji vam omogućava da povežete svoj računar
na mrežu. Ili uključite kabl u NIC karticu ili ona emituje signal ukoliko
imate bežičnu vezu. Unutar svakog računara nalazi se softver koji omogu-
ćava računaru da komunicira sa ostalim računarima.
Računari mogu da komuniciraju sa drugim zbog različitih skupova pravila,
ili protokola, koji pomažu računarima da razumeju jedni druge. Protokoli
su neophodni da bi komunikacija mogla da se odvija bez grešaka. Protokoli
pomažu da se utvrdi kako je neka informacija poslata i kako je primljena.
Mrežni protokoli su neophodni iz istog razloga zbog kojeg su protokoli
ili pravila neophodni kada ljudi komuniciraju jedni sa drugima. Ako stvar
na kojoj sedite zovete stolica a vaš komšija se zove stena, onda ćete imati
problem u komunikaciji. Ponekad se to ne može opisati rečima. Način na
koji ljudi komuniciraju takođe zahteva skup pravila.
Na primer, zamislite da živite u društvu u kom je uobičajeno da nekoga
ošamarite kao znak pozdrava. Ako dođete u SAD, verovatno ćete upasti
u nevolju ako nekoga pozdravite tako što ćete ga ošamariti. U američkom
društvu je učtivo da se rukujete sa nekim. U Japanu, kad nekoga upoznate,
odgovarajući protokol je da se naklonite. Ovi protokoli pomažu ljudima da
komuniciraju na isti način na koji računarski protokoli pomažu računarima
da komuniciraju.
Možete li da kreirate mrežu nad mrežama?
Lepota mreža je u tome što možete da povežete svoju mrežu sa nekom dru-
gom mrežom. Zapravo, možete da nastavite da povezujete mreže sa drugim
mrežama dok ne naravite ogromnu mrežu nad mrežama. Vi većinom pove-
zujete vašu mrežu sa drugim mrežama putem telefonske veze, poznate kao
brza veza koja funkcioniše putem kablovske kompanije, putem satelita ili
posebne telefonske linije. Zapravo, internet se obično definiše kao mreža
nad mrežama.
Šta je zapravo internet?
Internet je najpoznatija i najveća svetska računarska mreža koja povezuje
milione računara u jednu ogromnu mrežu nad mrežama.
96
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Internet potiče od reči INTERnacionalna NETwork (mreža), i ona to zapravo
i jeste. Internet je skup računara i servera širom sveta. To je klijentsko/ser-
verska mreža zato što postoje serveri koji čuvaju informacije i vi im možete
pristupiti sa drugog računara. Internet ima na milione servera i milione kli-
jentskih računara i količina dostupnih informacija je nepojmljiva.
Ali ko kontroliše internet? Da li je neko zadužen za to?
Ne postoji jedna osoba koja je odgovorna za internet. Ne postoji ni pred-
sednik interneta. Ne postoji ni izvršni direktor koji kontroliše sve. Međutim,
postoji grupa volontera koji čine Internet Society (ISOC) (internetsko druš-
tvo). ISOC vodi računa o postojanju određenih pravila kako bi svi računari
mogli da komuniciraju.
Šta je sa World Wide Webom? Da li je on deo interneta?
Internet je sačinjen od mnogo delova, i World Wide Web je samo jedan nje-
gov deo. Internet nudi brojne alatke koje vam omogućavaju da dođete do
informacija koje su vam potrebne sa miliona povezanih mreža. Ove alatke
mogu biti jednostavne ili veoma kompleksne i u njih spadaju:
World Wide Web: poznat pod nazivom WWW ili Web, to je kolek-
cija posebno kreiranih stranica koje se mogu videti na Web pregle-
daču. Web pregledač je softverska aplikacija koja locira i prikazuje
Web stranice, uključujući tekst, slike i druge multimedijalne sadr-
žaje, kao što je muzika.
Elekronska pošta: Ili e-pošta, je dostupna putem interneta. Ona
omogućava ljudima da trenutno šalju datoteke širom sveta. To može
biti jednostavna tekstualna poruka ili e-poruka koja sadrži slike ili
druge sadržaje.
File Transfer: premeštanje ili kopiranje datoteka sa jednog raču-
nara na drugi. Postoje određena pravila, ili protokoli koji upravljaju
file transfer (prenosom datoteka) putem interneta, poznatiji
kao File Transfer Protocol (FTP).
Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o posebnim
temama, obezbeđuje podršku za proizvode i nudi odgovore na
različita pitanja. Ove grupe računara sa istim interesovanjem zovu
se newsgroups (diskusione grupe).
Umreženi svet     
97
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Šta ste naučili o mrežama?
U ovom poglavlju vam je predstavljen koncept mreža. Računari su sada
važan deo našeg svakodnevnog života i mreže nam omogućavaju da ura-
dimo mnoge zadatke koje uzimamo zdravo za gotovo. Naučili ste da je
najveća mreža na svetu internet a najpopularnija komponenta te mreže je
World Wide Web.
Šta je sledeće?
U sledećem poglavlju počećete da se bavite internetom tako što ćete istražiti World
Wide Web i koristićete Web pregledač.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Klijent
Klijentsko/serverska mreža
Elektronska pošta (e-pošta)
File Transfer Protocol (FTP)
Internet
Mreža
Mrežna kartica (NIC)
Diskusione grupe
Peer-to-Peer mreža
Protokol
Server
Usenet vesti
Web pregledač
World Wide Web (WWW)
Predložene Web lokacije
Nerds 2.0.1, Wiring the World:
http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/
“Triumph of the Nerds,” History of the Computer: http://www.pbs.org/
nerds/timeline/index.html
How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works: http://computer.
howstuffworks.com/internet-infrastructure.htm
Istražite dve od tri gore prikazane Web lokacije i odgovorite na sle-
deća pitanja:
98
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
a. Koje Web lokacije ste istražili?
b. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
ova lokacija prodaje nešto, da li sadrži i informacije koje su vam kori-
sne?
c. Ko objavljuje sadržaj ove lokacije? Objasnite ponešto o organizaciji
ili preduzeću čija je lokacija. Da li zbog toga mislite da je ta lokacija
pouzdana? Zašto da ili zašto ne?
d. Da li ste naučili nešto novo o računarskim mrežama ili o internetu?
Obrazložite.
e. Da li ste sa ove lokacije otišli na neku drugu lokaciju? Ako jeste,
navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste
došli sa ove?
f. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o tome na koje sve načine mreže utiču na vaš lični ži-
vot. Navedite specifične primere.
2. Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite, ispričajte na času na
koji način. Razgovarajte o tome zašto je važno da imate mrežu u bi-
blioteci.
3. Zašto je važno posedovati znanje o mrežama čak i ako se nikad ne
budete bavili računarima u profesionalnom životu. Razgovarajte o
tome na koji način će se, po vašem mišljenju, promeniti svet zbog
računara.
4. Opišite karakteristike klijentskih i serverskih mreža i peer-to-peer
mreža.
Umreženi svet     
99
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Pregled vežbe 1
Šta ste naučili o mrežama
U ovom poglavlju upoznali ste se sa konceptom mreža. Računari su važan
deo našeg svakodnevnog života i mreže nam omogućavaju da uradimo
mnoge zadatke koje danas obavljamo automatski. Naučili ste da je najveća
svetska mreža internet i da je najpopularnija komponenta te mreže World
Wide Web.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Klijent
Klijent-server mreža
Elektronska pošta (e-pošta)
File Transfer Protocol (FTP)
Internet
100
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Mreža
Mrežna interfejs kartica (Network interface card (NIC))
Diskusione grupe
Peer-to-Peer mreža
Protokol
Server
Sistem za slanje poruka (Usenet)
Umreženi svet     
101
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Web pregledač
World Wide Web (WWW)
Predložene Web lokacije
Nerds 2.0.1, Wiring the World:
http://www.pbs.org/opb/nerds2.0.1/wiring_world/
“Triumph of the Nerds,” History of the Computer
http://www.pbs.org/nerds/timeline/index.html
How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works
http://computer.howstuffworks.com/internet-iunfrastructure.htm
Pregledajte dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sledeća pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se na ovoj lokaciji prodaje nešto, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
Web
lokacjia 1
102
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Web
lokacija 2
c. Ko objavljuje sadržaj ove lokacije? Objasnite ponešto o organizaciji
ili preduzeću čija je lokacija. Da li zbog toga mislite da je ta lokacija
pouzdana? Zašto da ili zašto ne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Da li ste naučili nešto novo o računarskim mrežama ili Internetu?
Obrazložite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste sa ove lokacije otišli na neku drugu lokaciju? Ako jeste,
navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste
došli sa ove?
Umreženi svet     
103
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Pitanja za istraživanje
1. Razgovarajte o tome na koje sve načine mreže utiču na vaš lični ži-
vot. Navedite specifične primere.
2. Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite, ispričajte na času na
koji način. Razgovarajte o tome zašto je važno da imate mrežu u bi-
blioteci.
104
      Poglavlje 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
3. Zašto je važno posedovati znanje o mrežama čak i ako se nikad ne
budete bavili računarima u profesionalnom životu. Razgovarajte o
tome na koji način će se, po vašem mišljenju, promeniti svet zbog
računara.
4. Opišite karakteristike klijentskih i serverskih mreža i peer-to-peer
mreža.
Poglavlje
2
105
Istraživanje World Wide
Weba
U prethodnom poglavlju predstavljen vam je koncept mreža. Kao što
već znate, najveća računarska mreža na svetu je internet. Najpopularniji
deo interneta je World Wide Web. U ovom poglavlju istražićete Web.
Kada ljudi govore o internetu, oni zapravo misle na World Wide Web.
Iako on nije jedini deo interneta, World Wide Web je njegov najpopular-
niji deo. Veoma je važno da razumete kako treba da se krećete Webom,
pošto on igra sve veću ulogu u umrežavanju. Mnoge mreže osim toga
što koriste tehnologiju koju možete pronaći na internetu, takođe rade
sa resursima na internetu kako bi proširile usluge i informacije. U ovom
poglavlju naučićete o World Wide Web.
U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:
Kako koristim Web pregledač?
Šta se nalazi u pregledaču?
Kako su ogranizovane Web lokacije?
Kako da dođem do drugih Web lokacija?
Šta je mašina za pretraživanje?
Šta treba da radim sa svim informacijama koje prona-
đem i kako su dospele na Web?
Kako da koristim informaijce?
Da li mogu da slušam muziku, gledam video zapise i
igram igre u pregledaču?
Da li mogu nešto da kupim na Webu?
106
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta je Web pregledač?
Web stranice se kreiraju korišćenjem programskog jezika poznatog pod
nazivom HTML (HyperText Markup Language). Vi te stranice gledate
pomoću specijalnog programa koji se zove Web pregledač. Jedan od naj-
popularnijih Web pregledača danas jeste Microsoftov Internet Explorer.
Pregledač vam omogućava da vidite sve vrste informacija koje su kreirane
u HTML-u, uključujući tekst, slike, zvuk, animacije, projekcije slajdova, fil-
move i još mnogo toga. Kada jednom naučite da koristite Web pregledač,
vrsta informacija koje možete pronaći su obično ograničene samo vreme-
nom koje imate odvojeno za potraživanje.
Kako koristim Web pregledač?
Web pregledač vam prikazuje pojedinačne Web stranice sa određenih Web
lokacija. Web lokacije su organizovane tako što su slične informacije obje-
dinjene, grupisane u Web stranice, poput knjige ili časopisa o određenoj
temi. Na primer, vaša škola ima Web lokaciju koja se sastoji iz više stranica.
Lokalna biblioteka ima različite Web lokacije koje sadrže različite stranice.
Uvek postoji glavna stranica na Web lokaciji, koja se zove matična
(početna) stranica. Matična stranica je isto što i naslovna stranica časo-
pisa ili prva stranica novina. Na njoj se obično nalaze lepe fotografije kako
bi vam dale ideju kakve informacije možete pronaći na lokaciji. Verovatno
sadrži jednu od sledećih stvari: sadržaj, mapu lokacije ili navigacionu traku
kako biste znali šta ima na drugim stranicama na lokaciji.
Pregledač vam olakšava da se krećete po stranicama. To se obično zove
krstarenje internetom. Netom krstarite kroz prozor pregledača. Slika 2-1
prikazuje Microsoftov pregledač Internet Explorer.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Istraživanje World Wide Weba     
107
Slika 2-1 Prozor Internet Explorer pregledača
Kada prvi put otvorite vaš pregledač, prikazuje se vaša lična matična stra-
nica. Vaša matična stranica sadrži veze ka drugim stranicama i vi ih često
možete prilagoditi, u zavisnosti od Web lokacije koju izaberete kao početnu
stranicu.
Svaki Web pregledač ima slične komponente koje su prikazane na Slici 2-1
koja se nalazi gore.
Kako da dođem do drugih Web lokacija?
Kada jednom otvorite pregledač i istražite informacije na toj stranici, možete
da pogledate ostale lokacije. Možete se kretati po stranicama na različite
načine.
Najbrži način da dođete do nove stranice, i ono što Web čini tako moćnim,
jeste korišćenje nečeg što se zove hipertekst (hypertext). Hypertext je način
povezivanja informacija koje se nalaze na drugoj stranici ili čak na različitoj
Web lokaciji. Hipertext veze na Web stranici su često prikazne kao podvučene
reči ili fraze ili kao slike. Kada pomerate pokazivač miša po Web stranici,
lako možete pronaći čak i one hiperveze koje nisu podvučene posmatranjem
pokazivača vašeg miša. Kada prelazite pokazivačem miša preko hiperveze,
pokazivač menja oblik iz strelice u šaku sa uperenim prstom. Klikom na vezu
hiperteksta, otići ćete na stranicu koja govori o toj temi.
108
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Na primer, pretpostavimo da radite izveštaj o istoriji džuboksa. Pronašli ste
sledeći tekst na Web stranici:
Istorija džuboksa
Džuboks je nastao 1927. godine kada je kompanija The
Automatic Music Instrument Company kreirala prvi stetski
fonograf sa višestrukim izborom. Džuboks je bio važan deo
u karijerama rokendrol muzičara kao što su Chuck Berry i
Jerry Lee Lewis.
Primetili ste u primeru gore da je nekoliko reči podvučeno. Na Web stranici,
najverovatnije bi bile prikazane, tekstom plave boje. To su hipertekst veze.
Da je to bila stvarna Web stranica na lokaciji, mogli biste da kliknete na reč
džuboks i da odete do stranice koja definiše tu reč i objašnjava njeno pore-
klo. Klikom miša na vezu The Automatic Music Instrument Company otišli
biste do stranice koja govori o istoriji te kompanije. Takođe, klikom miša
na reči Chuck Berry ili Jerry Lee Lewis otišli biste do stranica koje pokazuju
biografije ovih muzičara.
Drugi način na koji možete da dođete do drugih stranica i posetite druge
lokacije na Webu je korišćenjem Web adresa. Isto kao što biste se pomučili
da pronađete neku kuću ako nemate dresu, svaka Web lokacija na WWW
ima jedinstvenu adresu. Ova adresa je poznata pod nazivom Uniform
Resource Locator ili URL.
Šta je onda URL? URL je bukvalno lokacija na kojoj se određena stranica
nalazi na internetu. URL-ovi koriste kose crte (/) i nema razmaka između
reči. Svaki URL ima istu osnovnu informaciju. Na primer, pogledajte URL
koji se nalazi ispod:
http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html
beleškA
Kada razgovarate o nazivu domena, videćete informacije o tačkama. Tačke
razdvajaju.
http://: Prvi deo URL-a označava vrstu resursa ili metod za preuzimanja stra-
nice. Najuobičajenija opcija je http ili hypertext transfer protocol. HTTP
je skup pravila koja se koriste za slanje informacija na World Wide Webu.
http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html
www: Vrsta stranice na internetu. U ovom primeru www označava da se
stranica nalazi na World Wide Webu. Ponekad www nije uključen.
Istraživanje World Wide Weba     
109
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html
tailspintoys.com: To je naziv servera koji čuva sve informacije. Poznat
je kao naziv domena (domain name) i sadrži ime, tačku, zatim sufiks,
poznat pod nazivom najvišeg nivoa (TLD). Prvi deo je često naziv pre-
duzeća, a poslednji deo može biti jedan od nekoliko TLD-a:
.biz: poslovanje
.com: kompanija i najčešća skraćenica
.edu: obrazovne institucije i univerziteti
.gov: vladine agencije u okviru Sjedinjenih Američkih Država
.mil: vojska Sjedinjenih Američkih Država
.net: mreže; česta oznaka za domene dobavljača internet usluga
.org: neprofitne organizacije
Uz gore pomenute, pojavile su se brojne nove ekstenzije (oznake tipa) u
proteklih nekoliko godina, uključujući .info, .biz, i .pro, i takođe postoje
domeni za zemlje od dva slova kao što su .mx za Meksiko, .pt za Portugal,
.de za Nemačku, .fr za Francusku, .ca za Kanadu, i .uk za Veliku Britaniju.
http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html
games: direktorijum ili fascikla na serveru koja čuva Web stranice. U ovom
primeru, reč newgames označava fasciklu koja čuva dodatne datoteke.
http://www.tailspintoys.com/games/newgames.html
newgames.html: naziv stranice na Web lokaciji koju želite da vidite. Naziv
datoteke nije uvek sadržan. U ovom primeru naziv datoteke je html doku-
ment pod nazivom „newgames”.
Kada želite da pogledate novu Web stranicu ili da idete na novu Web loka-
ciju, jednostavno unesete URL u polju za adresu i trebalo bi da možete da
vidite lokacije iz čitavog sveta.
Kako su organizovane Web lokacije?
Web je tako moćan zato što možete da se krećete veoma lako po loka-
cijama, ako samo pratite veze. Međutim, lako je izgubiti se na Web loka-
ciji ako ne obratite dovoljno pažnje na to kako je pregledate. Može vam
pomoći da je na logičan način pretražujete ako znate na koji je način loka-
cija organizovana.
110
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Stranice na Web lokaciji su obično organizovane na jedan od tri načina:
linearni, razgranata u obliku stabla ili nasumično. Linearna Web lokacija
izgleda kao knjiga. Krećete od prve stranice (matične stranice) i nastavljate
ka stranici dva, zatim idete na stranicu tri i tako dalje. Izgleda kao primer
na slici 2-2.
Slika 2-2 Linearna Web lokacija
Web lokacija u obliku stabla (Tree) izgleda kao vaše porodično stablo.
Krenete od prve stranice, ali možete izabrati da idete na jednu od nekoliko
stranica sa prve. Zatim kada posetite sledeću stranicu, imaćete različite
opcije na njoj, ili da idete na stranice koje su na istoj lokaciji ili čak na stra-
nice ka drugim lokacijama. Stablo Web lokacija je prikazana na Slici 2-3.
Slika 2-3 Stablo Web lokacija
Istraživanje World Wide Weba     
111
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Nasumična Web lokacija na prvi pogled ne izgleda kao da je uopšte ikako
organizovana. Možete da otvarate različite stranice i možda nećete biti u
mogućnosti da pratite putanju nazad ka matičnoj stranici. Slika 2-4 prika-
zuje nasumičnu Web lokaciju.
Slika 2-4 Nasumična Web lokacija
Iako postoje mnoge različite vrste Web pregledača, svaki od njih ima iste
karakteristike. Na slici 2-5 prikazane su zajedničke komponente prozora
pregledača Internet Explorer.
112
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 2-5 Zajedničke komponente prozora internet pregledača
Traka sa dugmadima sadrži različitu dugmad koja vam pomažu da se kre-
ćete lakše po Webu. Na slici 2-6 prikazana je stadardna traka sa dugma-
dima u prozoru pregledača Internet Explorer.
Slika 2-6 Internet Explorer traka sa dugmadima
Svako dugme izvršava određeni zadatak:
Dugme Nazad (Back): vraća na prethodno pregledanu Web stra-
nicu.
Dugme Napred (Forward): ide na sledeću stranicu, ali nakon što
ste koristili dugme nazad.
Istraživanje World Wide Weba     
113
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Zaustavi (Stop): zaustavlja Web stranicu pre njenog učitavanja.
Osveži/Učitaj ponovo (Refresh/Reload): ponovo prikazuje tre-
nutnu stranicu sa svim izmenama.
Početak (Home): prikazuje vašu podrazumevanu Web stranicu.
Pretraži (Search): otvara stranicu na kojoj možete da pretražujete
teme na internetu.
Omiljene lokacije (Favorites): lista sa vezama ka vašim omilje-
nim lokacijama.
Media (Media): veza ka WindowsMedia.com lokaciji na kojoj
možete da reprodukujete muziku.
Istorija (History): izlistava nedavno posećene Web stranice.
Pošta (Mail): otvara vaše e-poruke i omogućava vam da šaljete
poruke i veze drugima.
Štampaj (Print): štampa trenutne Web stranice.
Kako pronalazim stvari na Webu?
Znate kako da unesete Web adresu u polje za adresu, znate da treba da
kliknute na hiperveze da biste se kretali po stranicama i lokacijama, ali šta
ako želite nešto više od krstarenja Webom? Ako želite da pronađete neke
određene informacije, najbolje mesto za pretraživanje je jedna od mnogih
mašina za pretraživanje na Webu.
Šta je mašina za pretraživanje?
Mašine za pretraživanje su Web lokacije na Webu koje možete da pose-
tite da biste pronašli određene informacije. Postoje mnoge različite vrste
mašina za pretraživanje, ali mnoge od njih imaju četiri komponente koje
im pomažu da pronađu informacije, organizuju ih i učine ih dostupnim
korisnicima:
spider ili bot: automatizovani program koji se kreće internetom
locirajući Web lokacije i određene Web stranice koji ih potom
dodaje master listi; nikad nećete videti spider ili bot pošto oni funk-
cionišu u pozadini.
indeks program: program koji organizuje sve te informacije tako
da ih možete pronaći; ponovo nikad nećete videti indeks pro-
gram.
114
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
baza podataka mašine za pretraživanje (search engine
database): skup svih informacija da bi mogli da im pristupite; ni
ovu bazu podataka nikad nećete videti.
interfejs (interface): prozor koji vidite; on se nalazi u prozoru u
kojem unosite informaciju koju želite da pronađete na internetu.
beleškA
Kada tražite informacije na Webu, najbolje je da koristite određene ključne reči da
biste dobili što više tačnih rezultata. Međutim, često je korisno krenuti od opšte ka
užoj pretrazi kako budete dobijali rezultate.
Kada ste spremni da koristite mašinu za pretraživanje, pronaći ćete duga-
čak spisak mašina za pretraživanje dostupnih na World Wide Webu. Da
bismo vam pomogli da se odlučite koja je najbolja za vas, treba da razu-
mete razlike koje postoje među njima. Postoje tri osnovne vrste mašina za
pretraživanje:
Meta Search Engine: istražuje brojne lokacije mašina za pretragu i
kombinuje razultate za vas. Primeri za mašine za meta pretraživa-
nje su:
o MSN Search: http://search.msn.com
o Ask Jeeves: http://www.ask.com
o Dog Pile: http://www.dogpile.com
o Yahoo!: http://www.yahoo.com
o Alta Vista: http://www.altavista.com
o Excite: http://www.excite.com
sAVeti zA pRetRAžiVAnje
1. Uvek pretražujte na više pretraživača. Rezultati mogu biti različiti.
2. Zapamtite da na više lokacija, uključujući Yahoo! i Excite, unosi koje dobijete
prve su uglavnom kvalitetni. Najbolje je da pretražujete malo više i da koristite
pretraživače koji su manje komercijalni.
3. Koristite napredne stavke za pretraživanje.
4. Pročitajte datoteke pomoći.
5. Pazite na pravopis.
Istraživanje World Wide Weba     
115
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
General Purpose Search Engine: dobro početno mesto za bilo
koje pretraživanje; najbolja vrsta mašine za uobičajeno pretraživa-
nje. Primeri za mašine za opšte pretraživanje su:
o Google: http://www.google.com
o Teoma: http://www.teoma.com
o Webmyway: http://www.webmyway.com
Search Agents/Bots: softverske alatke za kompleksno pretraživa-
nje. Agenti za pretraživanje su:
o Bot Spot: http://bots.internet.com
o Copernic: http://www.copernic.com
Većina lokacija za pretraživanje imaju osnovne stranice koje sadrže jed-
nostavno polje za tekst za unos reči o temi koja vas zanima. Upišite reč ili
reči koje se odnose na vaše pretraživanje. Na primer, možete upisati reči
history of jukebox u osnovno polje za pretraživanje. Mašina za pretraživanje
će vam ponuditi sve lokacije koje sadrže te reči. U osnovnoj pretrazi za reči
history of jukebox na lokaciji Google postoji više od 263 000 lokacija koje
sadrže te reči.
Osnovna traženja variraju u zavisnosti od mašine za pretraživanje i od toga
na koji način ste koristili reči koje ste uneli. Na primer, ako uradite pretra-
živanje za reči history of jukebox na MSN lokaciji, dobićete nešto više od
83 000 lokacija.
Većina mašina za pretraživanje nudi datoteke pomoći koje vam daju savete
kako da koristite određene mašine za pretraživanje. Nemojte se bojati da
koristite datoteke pomoći. Mogu vam ponuditi primere koji će vam ponu-
diti bolji način da pronađete ono što tražite na Webu.
6. Ako niste pronašli ono što ste tražili koristeći jednu reči, pokušajte sa drugim
rečima.
7. Zapamtite, zato što se nešto nalazi na Webu, ne mora da znači da je istinito.
Proverite činjenice.
116
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta da radim sa svim tim informacijama i kako su dospele
na Web?
Završili ste sa pretraživanjem i dobili ste na hiljade, verovatno čak i milione
Web lokacija. Kako znate da su činjenice koje ste dobili pouzdane? Da li su
neke informacije bolje od drugih?
Vrste Web lokacija
Jedan od najboljih načina da procenite informacije koje ste pronašli na
Webu je da pogledate gde ste pronašli određenu informaciju. Postoji sedam
različitih vrsta Web lokacija:
Lokacije o advokaturi: koriste se za promenu javnog mnjenja,
za podsticanje aktivizma ili da se podstaknu doprinosi. Primeri za
takve lokacije su Web lokacije političkih kampanja; Web lokacije
organizacija koje žele da verujete u nešto, kao što su lokacije za
ekologiju; Web lokacije koje žele da doprinesu cilju. Primer ovakve
lokacije se nalazi na stranici: http://www.sierraclub.com
ono što tRebA izbegAVAti tokom pRetRAge nA mReži
1. Ako posećujete lokacije kao što su Yahoo! ili MSN Search, nemojte pregledavati
kategrije. Obično je to gubljenje vremena. Umesto toga, koristite stavke za
pretraživanje.
2. Budite pažljivi sa korišćenjem „kul lokacija” ili „preporučenih veza” na
komercijalnim lokacijama za pretragu. Kompanije obično plate da dođu do tih veza i
obično je reč o lošim informacijama.
3. Uvek proverite izvor. Koristite svoj zdrav razum.
Komercijalne lokacije: sadrže reklame i informacije o prozivo-
dima radi prodaje; lokacija obezbeđuje usluge za korisnike; lokacija
koja promoviše određene grane ili industriju. U ove lokacije spa-
daju lokacije kompanija, kao što je Microsoftova Web lokacija, koja
se nalazi na adresi: http://www.microsoft.com.
Međunarodne lokacije: obezbeđuju podatke ili statističke podatke,
rasporede, direktorijume, različite informacije. Primer bi bila lokacija
za US Census Bureau ili lokacija za Food and Drug Administration,
na adresi: http://www.fda.gov.
Zabavne lokacije: mogu da sadrže muzičke, vesti o igrama čak
i vesti i informacije o zabavnoj industriji. Primer bi bila lokacija o
Istraživanje World Wide Weba     
117
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
muzičkim etiketama, televizijskoj stanici ili lokacija o filmu koji će
se uskoro prikazivati. Jedan primer zabavne lokacije se može pro-
naći na MSN Web lokaciji na adresi: http://zone.msn.com/en/root/
freeonline.htm.
Obrazovne lokacije: obično imaju URL adresu koja se završava
sa .edu; promovišu obrazovne institucije ili obezbeđuju informa-
cije o školama. To uključuje lokacije za srednje škole i univerzi-
tete, lokacije koje nude obrazovanje, i lokacije za pojedine više
škole. Primer ovakve lokacije je lokacija Harvardskog Univerziteta
na adresi: http://www.harvard.edu.
Informativne lokacije: obezbeđuju informacije o lokalnim, regio-
nalnim, nacionalnim i međunarodnim događajima; mogu se odno-
siti na štampane verzije časopisa i novina ili na televizijske stanice.
U ovakve lokacije spadaju lokacije kao što su The New York Times,
The Washington Post, lokacije za nacionalne ili kablovske informa-
tivne stanice, ili lokacije nedeljnih časopisa. Primer bi bila MSNBC
Web lokacija na adresi: http://www.msnbc.msn.com/.
Lične lokacije: prikazuju pojedince.
Tačnost Web lokacije
beleškA
Samo zato što je lokacija usmerena ka uskom krugu ljudi ili pokušava nešto da vam
proda, ne znači da je loša. Treba da ste svesni kome je namenjena i njenoj svrsi da
biste mogli da razumete kako da koristite informacije do kojih ste došli.
Kad pogledate lokaciju, morate da odredite koje je vrste lokacija, a zatim
možete da proverite pet ključnih komponenata koje će vam pomoći da
utvrdite da li su informacije na njima pouzdane. Tih pet komponenata su:
Izvor informacija: Ko je napravio lokaciju? Da li ta osoba ili orga-
nizacija imaju iskustvo, znanje, potvrdu koja potvrđuje njegovo ili
njeno znanje o temi? Pazite se lokacija koje se maskiraju u lokacije
o vestima ili da su informativnog karaktera, a zapravo pokušavaju
da vas ubede da verujete u određeno mišljenje ili stav.
Tačnost: Možete uraditi mnogo toga što vam može pomoći da
utvrdite da li su informacije tačne. Pogledajte lokaciju. Da li loka-
cija ima navedene reference? Da li one uključuju veze ka drugim
pouzdanim lokacijama? Da li stranica izgleda profesionalno i da li
ima pravopisnih grešaka i nekih drugih grešaka?
118
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Objektivnost: Da li je lokacija objektivna? Drugim rečima, da li je
nepristrasna? Da li su izneseni argumenti obe strane, ili su samo
predstavljene činjenice bez izvođenja zaključka? Da li se na toj loka-
ciji nešto prodaje? Da li se govori samo o jednoj strani činjenica
kako bi vas nateralo da poverujete u određeno stanovište?
Aktuelnost: Da li je lokacija aktuelna? Da li se često ažurira? Da li
govori o budućim događajima koji će se zapravo desiti tek za dve
godine?
Pokrivenost: Da li lokacija nudi velik broj informacija ili samo
nudi informacije za jednu vrstu publike? Da li lokacija spominje
druge Web stranice i druge Web lokacije koje prezentuju čak više
informacija o toj temi?
Kako mogu da koristim te informacije? Da li su
zaštićene? Da li korišćenje nečega na internetu označava
plagijatorstvo?
Sve što je napisano, čak i ono što pišete za školu autorski je zaštićeno
od trenutka kada ste to napisali. Samo zato što nešto nema obaveštenje
o autorskim pravima ne znači i da nije zaštićeno autorskim pravima. Ako
koristite nešto bez dozvole, sem u nekoliko veoma specifičnih instanci, vi
kradete. Treba da pogledate na koje načine možete da koristite informacije
na internetu i kako da drugima omogućimo da saznaju gde ih mogu pro-
naći.
Autorsko pravo znači da vlasnik video zapisa, CD-a, Web lokacije, knjige,
časopisa ili članka kontroliše ko može da koristi njegov rad i na koji način.
Dve glavne oblasti kršenja autorskog prava su preuzimanje muzike i distri-
buiranje prijateljima i preuzimanje ispita sa interneta koje učenici prikazuju
kao da je to njihovo delo. Obe ove aktivnosti su nelegalne i potpadaju pod
kaznu i krivično gonjenje.
Razumevanje plagijatorstva i zakona o autorskim pravima
Zamislite da imate rok za predaju istraživačkog rada i da nemate dovoljno
vremena da rad napišite za dobru ocenu. Na pamet vam pada savršen plan.
Odlazite na mrežu i nabavljate kompletan istraživački rad i potpisujete ga
svojim imenom. Ili još bolje, predate izveštaj koji je neko uradio prošle
godine kao da je vaš. Nastavnik nikad ne bi saznao, pa da li to može
nekoga da povredi?
U redu, to vam baš nije prijatno. Možda bi trebalo da uradite malo doma-
ćeg. Odete na mrežu i koristite jedan od pretraživača da biste pronašli neke
Istraživanje World Wide Weba     
119
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
informacije sa dva ili više izvora. I to što ste pronašli samo isečete i nalepite
na vaš rad. Na kraju krajeva, da ste to radili od početka, i dalje biste kori-
stili izvore, možda biste ih samo parafrazirali, malo izmenili red reči i stavili
neke reference. Pa kakva je razlika, niko nikad ne bi saznao. Vi to ionako
samo koristite za školski izveštaj.
3 pRAVilA o AutoRskim pRAVimA koje tRebA zApAmtiti:
1. Možete da koristite nešto ako imate dozvolu od autora.
2. Možete da koristite nešto ako ste to vi kreirali.
3. Možete da koristite kratki odlomak ako ste na odgovarajući način pomenuli
vlasnika.
Iako svaka od ovih stvari može zvučati dovoljno naivno, to su sve primeri
plagijatorstva. Plagijatorstvo je korišćenje nečega što niste vi kreirali i
uveravanje nekoga da ste to vi uradili.
Ako koristite nešto sa interneta bez nečije dozvole ili čak sa dozvolom bez
pominjanja vlasnika, onda ste počinili plagijatorstvo. Najbolje je da shvatite
pravila i zatim da ih se držite.
Rasterivači mita o autorskim pravima
Postoji mnogo mitova o zakonima o autorskim pravima. Na primer:
1. Ako se nešto nalazi na internetu, to svi mogu da koriste. Zar
se to ne smatra javnim domenom? Ne. Samo zato što je nešto na
internetu ne znači da se nalazi na javnom domenu (public doma-
in). Javni domen je reč za informacije koje se nalaze tamo negde i
koje su dostupne za besplatno korišćenje. Originalne Šekspirove reči
se obično nalaze na javnom domenu, iako bi nečija interpretacija
Šekspira trebala biti autorski zaštićena. Ako je nešto dostupno javno-
sti, ne znači da je besplatno i da je dostupno za neograničeno kori-
ćenje.
beleškA
Dozvola je nešto što se odnosi na Web lokaciju. Na primer, na nekim lokacijama koje
nude fotografije, dozvoljeno vam je da koristite slike na vašoj Web lokaciji ako ste
naveli kreatora i/ili obezbedili vezu do umetnikove Web lokacije. Ako imate pitanja,
međutim, pitajte.
120
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
2. Ako koristim informacije i dam ih nekome bez naknade, tada
ja mogu da ih koristim na koji god način želim. Ne. Čak ako
koristite nešto i ne naplaćujete to, možete i dalje da kršite autorska
prava. Ako kopirate pesmu vašeg omiljenog benda i podelite je sa
svojim prijateljima, reč je o kršenju zakona o autorskim pravima. Vi
ste ukrali tu pesmu i ne možete da je dajete drugima bez dozvole.
3. Ako nije naznačeno da je autorski zaštićeno, onda je besplatno
za korišćenje. Ne. Samo zato što niste videli tekst na kome piše da
je autorski zaštićeno, ne znači da nije. Od trenutka kad nešto napiše-
te, to je zaštićeno zakonom o autorskim pravima.
4. Student sam. Dok god koristim neke informacije zbog škole,
mogu da kopiram. Ne možete koristiti informacije na internetu bez
dobijanja dozvole samo zato što ste učenik. Na primer, obično vam
je dozvoljeno da koristite fotografije sa interneta u školskim izvešta-
jima, ali one moraju ostati u vašem ličnom posedovanju ili u okviru
nastave osim ako je škola dala dozvolu da se slike koriste. Ne može-
te ih postaviti na školskoj Web lokaciji ili ih negde objaviti.
beleškA
Primeri koji su se koristili u ovoj knjizi su uokviru MLA standarda. Treba da pitate svog
nastavnika o standardima koje on zahteva ili škola.
5. Pa dobro, nikad ih neću ni koristiti. Dobijanje dozvole je popri-
lično nemoguće. Niko mi neće dozvoliti da koristim svoj rad,
osim ako ne platim ogromne svote novca za to. Suprotno od
uobičajenog verovanja, često je veoma lako dobiti dozvolu za kori-
šćenje stavki na internetu, uključujući slike na Webu. U nekim sluča-
jevima, škole mogu da pregovaraju sa umetnikom da dobiju pristup
slikama za jedinstvenu cenu. Za ličnu upotrebu, ljudi su često voljni
da dozvole jednokratno korišćenje. Kad god koristite nečiji tuđi ma-
terijal, uvek napišite rečenicu koja navodi vlasnika.
Navođenje informacija
Dobili ste dozvolu da koristite neki materijal, ili ste citirali reference koje
ste pronašli na mreži u vašem izveštaju, ili ste koristili izvor na mreži tokom
pisanja svoj rada. Sada treba da pokažete nastavniku gde ste pronašli infor-
macije. Kada znate kako da korektno navedete izvore na internetu, to
osigurava da će drugi biti u mogućnosti da pronađu originalni materijal.
Na kraju, treba da navedete URL adresu; naziv dokumenta ili opis; datum
Istraživanje World Wide Weba     
121
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
objavljivanja, ažurnu informaciju ili datum kada ste preuzeli informacije, i
sve autore.
Postoje različiti standardi za ispravno navođenje informacija. Tri najuobiča-
jena metoda su MLA format, APA format i Chicago Manual of Style. Mnoge
škole koriste MLA stil, dok je APA uobičajen za novine, a Chicago Manual
of Style je popularan kod časopisa i knjiga.
citAti:
Možete pronaći više informacija na mreži o sledećim standardima za navođenje
informacija:
MLA:
http://www.bedfordstmartins.com/online/cite5.html
APA:
http://www.bedforstmartins.com/
Chicago Manual of Style:
http://www.bedfordstmartins.com/online/cite7.html
Često ćete na mreži nalaziti članke koji su ponovo objavljeni iz časopisa ili
novina. Oni moraju da se navedu drugačije nego stavke koje su kreirane
samo za internet.
Ispod su primeri različitih načina navođenja stavki koje su pronađene na
mreži:
Internet članak zasnovan na štampanom izvoru
Begun, Bret. „Off-Broadway: Play With Your Food.“ Newsweek. 3 May 2004.
http://www.msnbc.com/id/4824770.
Članak u magazinu na mreži
Darman, Jonathan. „Buying Frenzy.“ Newsweek Online. 23 April 2004.
http://msnbc.com/id/4818347.
Nezavisni članak na mreži
Almind, Gert J. History of American Juke-Joints. Downloaded 27 April 2004.
http://www.juke-box.dk/gert-juke-joints.htm.
122
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
CD-ROM
Shelley, Mary Wollstonecraft. Frankenstein. Classic Library. CD-ROM.
Alameda: Andromeda, 1993.
Rečnik na mreži ili enciklopedija
„Jukebox.“ MSN Encarta Dictionary. Downloaded 25 April 2004. http://
encarta.msn.com/dictionary_1861623428/jukebox.html.
Elektronska pošta
Smith, John. „Re: History of Smith Jukeboxes.“ E-mail to the author. 25 April
2004.
Koje sve zabavne stvari postoje na World
Wide Webu?
Naučili ste na koje sve načine možete da radite istraživanje na internetu,
da pronađete informacije koje vam trebaju za školu, ali šta je sa zabavnim
stvarima? Ono što World Wide Web čini tako atraktivnim jeste to što on
ima sposobnost slanja multimedijalnih datoteka putem interneta. Pod njima
podrazumevamo muziku i video zapise. Web može biti interaktivan, što
znači da možete da radite stvari i da odmah reagujete. Možete, čak i da
kupujete preko Weba. U ovom odeljku, istražićemo nekoliko stvari koje
možete da radite u prozoru pregledača.
Da li mogu da slušam muziku na mom pregledaču?
kAko znAte DA je mp3 legAlAn?
Kad god distribuirate muziku koja nije vaša, kršite zakon. Ako je niste napisali, nije
vaše vlasništvo.
Možete preuzeti MP3 datoteku na vaš čvrsti disk i zadržati je 24 sata. Nakon toga,
morate je ili ukloniti sa vašeg sistema ili platiti.
Zvuk putem interneta je izuzetno popularan. Možete slušati glasove,
muziku, intervjue, zvučne zapise, čak radio stanice. Dva najpopularnija
pregledača imaju ugrađene alatke koje vam omogućavaju da reprodukujete
audio datoteke. Postoji mnogo različitih vrsta audio datoteka, uključujući
one sa.WAV, .MP3, i .AU oznakama tipa datoteke. Doskora, da biste čuli
Istraživanje World Wide Weba     
123
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
audio datoteku, trebalo je da preuzmete čitavu datoteku, što je često trajalo
dugo vremena. Sada postoji protočni audio zapis (streaming audio)
koji omogućava audio zapisu da počne sa reprodukcijom tokom slanja
datoteke na vaš računar.
Jedan od najpopularnijih programa za audio reprodukciju je Windows Media
Player. Kada nađete vezu ka audio zapisu tokom pregledanja, Web pregle-
dač obaveštava Web server da želite da pristupite audio datoteci. Pregledač
pokreće mali program koji se zove Media Player, koji zatim reprodukuje
audio datoteke. Kad datoteka počne da se reprodukuje, pregledač nastavlja
da razgovara sa Web serverom i ostatak datoteke se šalje putem vašeg pre-
gledača dok muzika nastavlja da se reprodukuje.
Njegova prednost je u tome što ne morate dugo da čekate da se datoteka
preuzme pre nego što počnete da uživate u muzici.
Popularna vrsta audio datoteka danas je MP3 muzička datoteka. MP3 dato-
teke su datoteke izuzetno visokog kvaliteta uprkos njihovoj relativno maloj
veličini. Možete ih reprodukovati koristeći vaš pregledač i Windows Media
Player kako je gore opisano. Međutim, takođe možete izabrati da preuz-
mete MP3 datoteke na vaš čvrsti disk i reprodukovati ih na odvojenom MP3
programu za reprodukciju ili čak na Windows Media Playeru kada niste
povezani na internet.
Jedna od glavnih problema vezanih za MP3 datoteke je njihovo nelegalno
deljenje. Upamitite, ne možete preuzimati datoteke bez dozvole.
beleškA
Postoje drugi internet softverski programi za radio koji rade odvojeno od vašeg
pregledača, kao što je MusicMatch.
Jedna od najinovativnijih novih tehnologija na internetu je mogućnost da
primanja radio talasa. Možete pristupati kako tradicionalnim radio stani-
cama koje se emituju na mreži i stanicama koje se emituju samo na inter-
netu. U većini slučajeva, radio talasi se pretvaraju u format koji računar
može da pročita i zatim da se ponovo reprodukuju putem RealPlayera ili
Windows Media Playera sa vašim internet pregledačem. Dok slušate radio
stanicu, vaš pregledač je u neprekidnom kontaktu sa Web serverom, šaljući
i primajući datoteke.
Uz popularnu muziku, takođe možete slušati izgovor reči, istorijske govore,
i čak slati poruke prijateljima koristeći audio mogućnosti vašeg pregle-
dača.
124
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Da li mogu da gledam video zapise na pregledaču?
Postoje različiti tipovi video zapisa koje možete gledati na vašem pregle-
daču. Kao i sa muzikom, neki zahtevaju da imate instaliran poseban softver,
od kojih većina dolazi sa najpopularnijim pregledačima.
Većina popularnih načina da pogledate video putem interneta je kroz pro-
točni video. Poput protočnog audio zapisa, protočni video zapis (trea-
ming video) vam omogućava da reprodukujete video zapise na internetu
a da ne čekate da preuzmete čitav video zapis na svoj računar. Datoteka se
šalje na vaš računar dok gledate video zapis.
Da biste videli video zapis na internetu, on se prvo dešifruje da bi datoteka
mogla elektronski da se pročita. Kliknite potom na vezu ili ikonu u Web
pregledaču i pregledač šalje poruku serveru pitajući ga za video zapis.
Server šalje datoteku pregledaču dok ga gledate, a pregledač je u neprekid-
nom kontaktu sa Web serverom, preuzimajući ostatak video zapisa. Video
datoteka ne ostaje na vašem sistemu kada završite sa gledanjem. Protočni
video zapis je popularan na lokacijama koje reklamiraju filmove koji će se
tek prikazivati. Često možete pogledati kratki film o filmu u obliku protoč-
nog video zapisa.
Da li mogu da igram igre na pregledaču?
Igranje igara je dostupno kroz veliki broj softverskih aplikacija, o kojima
ćemo kasnije više učiti u okviru ovih predavanja. Međutim, takođe možete
igrati igre na vašem pregledaču uz pomoć drugih softverskih programa
koji rade u okviru pregledača, kao što su Java, Shockwave i Flash. Svi oni
čine da vaš pregledač bude interaktivan. Neke od tih igara su kreirane da
možete da se igrate sami. Na primer, ako odete na odeljak sa igrama na
lokaciju Yahoo!, videćete različite igre na mreži koje možete da igrate na
vašem pregledaču. URL adresa je: http://games.yahoo.com.
Java igre se pokreću u nečemu što se zove Java applet. To je mali pro-
gram koji se zapravo otvara unutar pregledača. Kreće se kroz poseban
proces da bi interpretirao informacije u apletu i sadrži animacije i druge
stavke koje se kreću i dozvoljavaju vam da budete u interakciji sa drugim
stavkama na ekranu.
Shockwave je drugi program koji je aktivan u okviru vašeg pregledača,
dizajniran za multimedijalni sadržaj. Pored slika, takođe može da sadrži
muziku i zvučne efekte.
Istraživanje World Wide Weba     
125
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Fleš je mali program kreiran da bude aktivan u vašem Web pregledaču i
daje animacije, zvuk i interaktivnost Web stranicama. Često ćete sretati Fleš
fimove na mreži. Fleš sadržaj se prenosi do vašeg računara na skoro isti
način kao što se protočni video i audio zapis šalje do vašeg pregledača. On
vam čak omogućava da puštate veoma duge filmove a da za preuzimanje
datoteke ne morate dugo da čekate.
Sve ove stavke vam omogućavaju da reprodukujete veoma detaljne, brze
igre putem interneta.
Da li mogu da kupujem stvari na World Wide Webu?
Kupovina postaje svakim danom sve popularnija na Webu. Zapravo, širom
sveta, ljudi daju milijarde dolara svake godine za kupovinu na mreži.
Kupovina na mreži je moguća i bezbedna zato što programi kriju vaše
važne informacije i te informacije su vidljive samo prodavnici sa koje kupu-
jete.
upozoRenje
Ako pristupate bezbednim lokacijama preko svoj javnog računara, kao što je onaj
u školskoj biblioteci, veoma je važno da se odjavite sa lokacije kada prestanete
da radite na računaru. Obično postoji opcija za odjavljivanje koja će ukloniti vaše
korisničko ime i/ili lozinku.
upozoRenje
Pre nego što išta kupite na internetu, morate da dobijete dozvolu od roditelja ili
staratelja ako ste mlađi od 18 godina. U svim slučajevima, bez obzira na vaše
godine, uvek treba kritički da istražite Web lokaciju. Uverite se da je lokacija legitimna
pre nego što date bilo kakve osetljive informacije kao što su ime, adresa ili broj
kreditne kartice.
Pored toga što možete kupovati kod prodavnica koje možda takođe pro-
daju svoju robu u lokalnom tržnom centru, postoje lokacije koje se bave
aukcijama i hiljade Web lokacija koje prodaju robu samo na mreži. U
Pogljavlju 4 istražićemo neke od predostrožnosti koje morate da obavite
kada kupujete na mreži. Uz odgvarajuće bezbednosne mere, možete da
kupujete bilo šta na mreži.
126
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta ste naučili o World Wide Webu?
U ovoj lekciji istražili ste najpopularniji deo interneta: World Wide Web.
Web sadrži muziku, video zapise, zvuk, slike i druge mulitmedijalne opcije
što čini nepreglednu koleciju informacija za poslovanje, obrazovanje i
zabavu.
Istražili ste mnoge različite komponente u ovom poglavlju, uključujući:
Web pregledače
mašine za pretraživanje
validnost informacija
plagijatorstvo i zakone o autorskim pravima
slušanje muzike putem pregledača
gledanje video zapisa putem pregledača
igranje igara putem pregledača
kupovanje stvari na mreži
Šta je sledeće?
U sledećoj lekciji, istražićete ostale dostupne aktivnosti na internetu, uklju-
čujući slanje elektonskih poruka i korišćenje usluga slanja instant poruka.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće stavke:
Bot
Naziv domena (Domain name)
Mašina za opšta pretraživanje
(General Purpose Search Engine)
Matična stranica
Hipertext
Hypertext markup language
(HTML)
Hypertext transfer protocol
(HTTP)
Indeks program (Index program)
Interfejs
Java aplet
Linear Web site
Mašina za meta pretraživanje
(Meta Search Engine)
Piraterija
Javni domen (Public domain)
Nasumična Web lokacija (Random
Web site)
Istraživanje World Wide Weba     
127
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Predložene Web lokacije
Copyright Web site: http://www.benedict.com
Macromedia: http://www.macromedia.com
MusicMatch: http://www.musicmatch.com
US Copyright Office: http://lcweb.loc.gov/copyright
Yahoo Games: http://games.yahoo.com
Favorite Poem Project: http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
National Digital Library Site: http://memory.loc.gov/
Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća
pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
b. Od ponuđenih, koje je vrste ova lokacija? Izaberite jednu od slede-
ćih : advokatura, komercijalna, informativna, zabavna, obrazovna,
novinska ili lična.
c. Ispitajte ko je vlasnik lokacije. Ko je izvor? Objasnite.
d. Istražite tačnost lokacije. Da li su na lokaciji navedene reference? Da
li postoje veze sa drugim lokacijama? Da li je profesionalna?
e. Šta ste dobili od lokacije? Da li ste našli nešto korisno na ovoj Web
lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto, da li postoje informa-
cije koje su vam korisne?
f. Pogledajte lokaciju i ispitajte njenu objektivnost. Da li je pristrasna, ili
nije pristrasna? Na koji način to možete utvrditi?
Mašina za pretraživanje (Search
engine)
Baza podataka mašine za pretraži-
vanje (Search engine database)
Program za pretraživanje interneta
(Spider)
Protočni audio zapis (Streaming
audio)
Protočni video zapis (Streaming
video)
Krstarenje internetom
Vrhunski domen (Top-level
domain (TLD))
Stablo Web lokacije
Uniform resource locator (URL)
Web pregledač
Web stranica
Web lokacija
128
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
g. Ispitajte hronologiju lokacije. Kada je kreirana?
h. Sve u svemu, da li verujete da je ova lokacija pouzdana? Zašto jeste
ili zašto nije?
i. Šta vi mislite o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Objasnite vezu između World Wide Weba i interneta.
2. U nazivu ovog domena, identifikujte svaku od komponenata:
http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
http:
www:
favoritepoem.org:
thevideos:
index.html:
3. Navedite koje biste korake preduzeli da ste hteli da pretražite inter-
net kako biste pronašli informaciju o Mount Vernonu.
4. Opišite razlike između lokacija o advokaturi, komercijalnih lokacija i
obrazovnih lokacija. Ako ste pronašli informaciju o istoj temi na sve
tri lokacije, na koji način ta informacija može biti različita? Da li bi se
promenio način na koji koristite informaciju?
5. Opišite značaj etike na internetu. Zašto bi trebalo da bude važno što
ste dobili dozvolu pre korišćenja informacija na Web lokacijama?
Istraživanje World Wide Weba     
129
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Vežba: Mašina za pretraživanje
1. Koju ste mašinu za metapretraživanje izabrali?

2. Koju ste mašinu za opšte pretraživanje izabrali?

3. Koju ste temu izabrali?

4. Koristeći mašinu za metapretraživanje, koliko ste rezultata dobili?

5. Koliko ste rezultata dobili koristeći mašinu za opšte pretraživanje?

6. Koji je naziv URL-ova za prve dve lokacije koje je vratila mašina za
metapretraživanje?


7. Koji je naziv URL-ova za prve dve lokacije koje je vratila mašina za
opšte pretraživanje?


8. Koja je osnovna razlika koju ste primetili između mašine za metapre-
traživanje i mašine za opšte pretraživanje ?


9. Razgovarajte o tome zašto biste izabrali da koristite jednu vrstu
mašine za pretragu umesto druge. Navedite primere za svaku.


130
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
10. Objasnite zašto mislite da su rezultati različiti kod svake od mašina
za pretragu.

Istraživanje World Wide Weba     
131
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
ž
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
.
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
š
a
?
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
e
d
i
b
l
e
g
e
a
r
.
c
o
m

h
t
t
p
:
/
/
c
y
b
e
r
s
p
a
c
e
r
s
.
c
o
m
/
h
o
m
e
.
h
t
m
l


h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
a
t
a
c
c
.
a
b
.
c
a
/
m
a
k
e
g
o
o
d
c
o
n
n
e
c
t
i
o
n
s
/

f
o
r
7
-
1
2
.
h
t
m
l
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
n
o
r
w
i
c
h
.
e
d
u
/
c
y
b
e
r
e
t
h
i
c
s




h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
r
o
l
l
i
n
g
s
t
o
n
e
.
c
o
m

Vrste Web lokacija i radni list ispravnosti
1. Popunite radni list da biste utvrdili vrstu i ispravnost svake od dole
navedenih Web lokacija:
132
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
ž
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
.
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
š
a
?
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
e
x
p
e
d
i
a
.
c
o
m
/
d
a
i
l
y
/
d
e
a
l
s
/
h
o
t
e
l
d
e
a
l
s
.
a
s
p
h
t
t
p
:
/
/
e
n
t
e
r
t
a
i
n
m
e
n
t
.
m
s
n
.
c
o
m




h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
w
h
i
t
e
h
o
u
s
e
.
g
o
v




h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
c
i
a
.
g
o
v




(nastavak tabele)
Istraživanje World Wide Weba     
133
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
ž
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
.
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a

l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
š
a
?
h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
d
e
l
l
.
c
o
m




h
t
t
p
:
/
/
w
w
w
.
m
a
r
i
n
i
j
.
c
o
m




(nastavak tabele)
134
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
2. Pregledajte četiri lokacije koje ste zapisali u prethodnoj vežbi koje se
odnose na mašine za pretragu. Popunite tabelu ispod za ove četiri
Web lokacije.
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
ž
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a


l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
š
a
?
Istraživanje World Wide Weba     
135
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
W
e
b

l
o
k
a
c
i
j
a
V
r
s
t
a
(
A
d
v
o
k
a
t
u
r
a
,

n
o
v
i
n
a
r
s
t
v
o
,

o
b
r
a
z
o
v
a
n
j
e
,

k
o
m
e
r
c
i
j
a
l
n
a
,

i
n
f
o
r
m
a
t
i
v
n
a
,

z
a
b
a
v
n
a
)
I
z
v
o
r
?

(
K
o

j
e

v
l
a
s
n
i
k

o
v
e

l
o
k
a
c
i
j
e
?
)
K
a
d
a

j
e

k
r
e
i
r
a
n
a

i
l
i

a
ž
u
r
i
r
a
n
a
?
I
m
a
t
e

n
e
k
u

k
o
r
i
s
n
u

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
u
?
O
b
j
a
s
n
i
t
e
K
a
k
o

b
i
s
t
e

v
i

k
o
r
i
s
t
i
l
i

o
v
u

l
o
k
a
c
i
j
u
?
K
v
a
l
i
t
e
t
n
a


l
o
k
a
c
i
j
a

i
l
i

u
g
l
a
v
n
o
m

l
o
š
a
?
136
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 2: Pregled
Šta ste naučili o World Wide Webu
U ovoj lekciji ste istraživali najpopularniji deo interneta: World Wide Web.
Na Webu možete pronaći muziku, video zapise, zvuk, slike i druge multi-
medijalne opcije koje čine nepreglednu zbirku informacija za poslovanje,
obrazovanje i zabavu.
U ovom poglavlju ste istražili mnoge različite komponente, uključujući:
Web pregledač
alatke za pretragu
validnost informacija
pirateriju i zakone o autorskom pravu
preslušavanje muzike preko pregledača
gledanje video zapisa na pregledaču
igranje igara na pregledaču
kupovanje na mreži
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Program za pretraživanje interneta (Bot)
Naziv domena
Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search Engine)
Istraživanje World Wide Weba     
137
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Matična stranica
Hipertekst
Hypertext markup language (HTML)
Hypertext transfer protocol (HTTP)
Indeks program
Interfejs
138
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Java aplet
Linearna Web lokacija
Mašina za metapretraživanje (Meta Search Engine)
Piraterija
Javni domen
Nasumično odabrana Web lokacija
Alatka za pretragu
Istraživanje World Wide Weba     
139
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Baza podataka alatke za pretragu
Program za pretraživanje interneta (Spider)
Protočni audio zapis (Audio streaming)
Protočni video zapis (Video streaming)
Krstarenje internetom
Top-level domen (TLD)
Stablo Web lokacije
140
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Uniform resource locator (URL)
Web pregledač
Web stranica
Web lokacija
Predložene Web lokacije
Web lokacija o autorskim pravima:
http://www.benedict.com
Macromedia:
http://www.macromedia.com
MusicMatch:
http://www.musicmatch.com
US Copyright Office:
http://lcweb.loc.gov/copyright
Yahoo igre:
http://games.yahoo.com
Favorite Poem Project:
Istraživanje World Wide Weba     
141
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
National Digital Library Web lokacija:
http://memory.loc.gov/
Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pita-
nja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Od ponuđenih, koje je vrste ova lokacija? Izaberite jednu od slede-
ćih: advokatura, komercijalna, informativna, zabavna, obrazovna, no-
vinska ili lična.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
c. Ispitajte ko je vlasnik lokacije. Ko je izvor? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
142
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
d. Istražite tačnost lokacije. Da li su na lokaciji navedene reference? Da
li postoje veze sa drugim lokacijama? Da li je profesionalna?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Šta ste dobili od lokacije? Da li ste našli nešto korisno na ovoj Web
lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto, da li postoje informa-
cije koje su vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Pogledajte lokaciju i ispitajte njenu objektivnost. Da li je pristrasna, ili
nije pristrasna? Na koji način to možete utvrditi?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Istraživanje World Wide Weba     
143
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
g. Ispitajte hronologiju lokacije. Kada je kreirana?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
h. Sve u svemu, da li verujete da je ova lokacija pouzdana? Zašto jeste
ili zašto nije?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
i. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
144
      Poglavlje 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Pitanja za istraživanje
1. Objasnite vezu između World Wide Weba i Interneta.
2. U nazivu ovog domena, identifikujte svaku od komponenata:
http://www.favoritepoem.org/thevideos/index.html
http:
www:
favoritepoem.org:
thevideos:
index.html:
3. Navedite koje biste korake preduzeli da ste hteli da pretražite inter-
net kako biste pronašli informaciju o Mount Vernonu.
4. Opišite razlike između lokacija o advokaturi, komercijalnih lokacija i
obrazovnih lokacija. Ako ste pronašli informaciju o istoj temi na sve
tri lokacije, na koji način može biti različita? Da li bi se promenio na-
čin na koji koristite informaciju?
5. Opišite značaj etike na internetu. Zašto bi trebalo da bude važno što
ste dobili dozvolu pre korišćenja informacija na Web lokacijama?
Istraživanje World Wide Weba     
145
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Poglavlje
3
147
Drugi internet
U ovom poglavlju istražili ste World Wide Web, najpopularniji deo
interneta. Međutim, postoje druge uzbudljive oblasti interneta. U ovom
poglavlju, istražićete neke od tih komponenata, kao što je elektronska
pošta, instant poruke, igranje igara i deljenje datoteka.
U ovom poglavju, odogovorićete na sledeća pitanja:
Na koji način funkcioniše elektronska pošta?
Kako da kreiram nalog e-pošte?
Kako da šaljem i primam e-poštu?
Šta još mogu da uradim sa e-poštom?
Šta su instant poruke?
Kako da šaljem i primam instant poruke?
Da li mogu da igram igre na mreži sa drugima?
Šta je deljenje datoteka i kako funkcioniše?
Kako da znam da li je legalno deliti datoteke?
Kako da pošaljem e-poruku?
Elektronska pošta ili e-pošta je jedan od najviše korišćenih programa
na internetu. Svakog dana, milioni poruka se pošalju i prime širom sveta.
Svako ko ima pristup internetu može da pošalje i primi ove poruke,
poznatije kao e-pošta. Na slici 3-1 prikazana je najčešće korišćena e-
pošta.
148
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 3-1 Primer elektronske pošte
Na koji način funkcioniše elektronska pošta?
E-pošta funkcioniše na skoro isti način na koji funkcioniše naš obični
poštanski sistem. Postoji pošta, poštanski sandučići, adrese i poruke. E-
pošta se isporučuje trenutno. Brzina elektronske pošte je navela ljude da
običnu poštu nazovu snail mail (spora pošta) pošto je mnogo sporija
od e-pošte.
Biće vam potreban softver za e-poštu da bi slali i primali poruke. Vaš sof-
tver se može nalaziti na World Wide Webu ili može biti poseban program
na vašem računaru, kao što je Microsoft Outlook. U svakom slučaju, oba
rade na isti način i zahtevaju sledeće korake:
Da sastavite poruku.
Da kliknente na dugme Pošalji i vaš softver pretvara poruku u digi-
talni format.
Digitalna poruka se kreće internetom preko servera pošte (mail
server).
Server pošte prikuplja dolaznu e-poštu, sortira je i zatim je distribu-
ira namenjenim primaocima.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Drugi internet     
149
Kako da kreiram nalog e-pošte?
Da biste slali i primali poruke e-pošte, treba da imate nalog e-pošte. Vaša
škola, preduzeće ili dobavljač internet usluga (Internet Service Provider
(ISP)) će vam podesiti nalog e-pošte. Takođe, postoje nalozi na mreži koji
vam dozvoljavaju da kreirate nalog e-pošte i da šaljete i primate e-poštu bez
novčane naknade. Jedna takva lokacija je Hotmail.
Svaka adresa e-pošte se sastoji od istih delova. Ona sadrži korisničko ime,
koje često vi sami izabirate, simbol @ i naziv domena. Na primer: ako uče-
nica Sali dobije nalog e-pošte na Hotmailu, njen nalog bi mogao da se zove:
SStudent@hotmail.com ili ona može da izabere nešto mnogo pametnije,
kao što je SassySally@hotmail.com.
Za svaki nalog e-pošte dobićete jedinstveno korisničko ime i lozinku koja
će vam trebati svaki put kada proveravate vašu e-poštu. Svaka adresa e-
pošte mora biti različita. Potom, kada vam neko pošalje e-poštu, ona će
stići koristeći vašu jedinstvenu adresu.
Slika 3-2 Microsoftov Outlook Express
VežbA nA čAsu
Dovršite vežbu da biste podesili nalog e-pošte u Hotmailu ili na serveru vaše škole.
150
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 3-3 Hotmailov internet prozor e-pošte
Kako šaljem i primam e-poštu?
Sve poruke e-pošte su istog osnovnog formata, tako da ako razumete kom-
ponente, nećete imati problema da šaljete i primate e-poruke sa bilo koje
aplikacije.
Svaka poruka sadrži iste osnovne komponente, kao što je prikazano na
Slici 3-4 koja se nalazi dole.
beleškA
Većina programa za slanje poruka sadrži neku vrstu adresara koji vam omogućava da
sačuvate svoje omiljene adrese e-pošte.
Vežbe nA čAsu
Dovršite vežbu kreiranja, slanja i primanja poruke e-pošte.
Drugi internet     
151
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 3-4 Poruka e-pošte sa tipičnim komponentama
U te komponente spadaju:
Ime i adresa primaoca: isto kao kad šaljete pismo, morate da
naznačite ime i adresu osobe kojoj šaljete poruku.
Ime i adresa pošiljaoca: ovo je vaše ime i adresa, obično se auto-
matski dodaje program za e-poštu. Možete da promenite kako će
izgledati onima koji budu primali poruku.
Tema (Subject): tema vaše e-poruke koja se pojavljuje u listi novih
poruka na računaru primaoca.
emocije u e-poRukAmA
Možete pomoći emocije u vašoj e-poruci tako to ćete otkucati sledeće simbole:
:-) Osmeh
;-) Namigivanje
* Poljubac
{{{***}}} Zagrljaji i poljupci
:-( Namrgođen
:-o Šokiran
152
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Vreme i datum: obično ih automatski umetne program za slanje
poruka; označava vreme kada je osoba poslala poruku.
Glavno telo poruke (Body): prostor na kome pišete poruku.
Prilozi (Attachments): možete da priložite datoteku osobi kojoj
šaljete poruku, koja može da sadrži slike, zvuk, programe ili doku-
mente.
Carbon Copy (cc): možete da unesete e-adresu neke druge osobe
u cc polje i ta osoba će primiti kopiju te poruke.
Blind carbon copy (bcc): to je isto što i carbon copy, ali prima-
lac ne zna da šaljete kopiju osobama kojima su naznačene u bcc
polju.
Kada sastavite e-poruku popunjavanjem ovih informacija, poslaćete poruku
primaocu. S druge strane, nakon što server pošte primi e-poruku, sortira je i
pošalje odgovarajućem poštanskom sandučiću, primalac će moći da otvori
poruku i pročita je.
Kada primate e-poruku, možete je odštampati da biste je kasnije pogledali,
sačuvati je za kasnije, obrisati je i osloboditi se poruke, odgovoriti osobi
koja vam je poslala poruku ili proslediti poruku nekoj drugoj osobi.
Pravila o e-porukama
E-pošta je brži način komuniciranja nego što je to slučaj sa običnom poštom.
Zbog brzine i lakoće, ljudi često zaboravljaju da vi i dalje komunicirate sa
drugom osobom. Kada razgovarate sa nekim uživo, možete da vidite da li
se ljuti na vas, da li mu je razgovor dosadan, da li je ljut zbog nečeg drugog
ili ne obraćate pažnju na ono što govore, već na njihov govor tela.
Kad razgovarate sa vašim prijateljima, verovatno gledate njihove izraze lica,
gledate kako podižu oči, gledate kako se oblače određenim danima, čak
:-O Vikanje
:-D Smejanje
{ } Zagrljaj
:-P Plaženje
:-| Neodlučan
8-) Naočare
:-> Zloća
:-/ Zbunjen
Drugi internet     
153
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
slušate kako brzo ili koliko glasno govore da biste shvatili njihovo raspolo-
ženje. Tu opciju nemate u e-pošti. Međutim, ako pratite nekoliko osnovnih
pravila, možete biti sigurni da ste i dalje u mogućnosti da efikasno komu-
nicirate sa ljudima u e-porukama. U tekstu ispod se nalaze neka pravila,
uopšteno poznata kao etika na mreži (netiquette):
skRAćenice e-pošte
Škraćenice vam pomažu da e-poruka bude kraća i konciznija:
LOL Baš je smešno
IMO Po mom mišljenju
BTW Uz to
FYI Za tvoju informaciju
ROTFL Valjam se po podu od smeha
TTYL Čujemo se kasnije
VGB Baš je smešno
BG Veliki osmeh
IMHO Po mom skromnom mišljenju
FWIW For what it’s worth
BCNU Vidimo se
IOW Drugim rečima
Koristite jasne naslove; uključite dovoljno informacija tako da pri-
malac zna o čemu ste pisali u e-poruci pre nego što otvori poruku.
Nikad ne ostavljajte prazan red pod nazivom „Tema”.
Nikad nemojte koristiti VELIKA slova; to se smatra neuljudnim i teže
je čitati.
Koristite gramatiku i pravopis. Ako je e-poruka nerazumljiva i sadrži
nepravilno napisane reči, biće teže komunicirati.
Izbegavajte fensi formatiranje. Nemaju svi programi za e-poštu fensi
slova. Ako koristite softverski program koji nudi fensi pozadinu za
vašu e-poštu, možda ćete želeti i njih takođe da izbegnete. Mnoge
aplikacije sadrže njih kao priloge i ljudi često obrišu e-poruke sa
prilozima.
Izbegavajte unošenje brojeva kreditnih kartica, lozinki i drugih oset-
ljivih informacija u e-pošti.
154
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kada odgovarate na poruke, unesite dovoljno teksta iz originalne
poruke tako da osoba razume o čemu ste pisali. Nemojte slati čitavu
prepisku.
Uključite potpis na kraju svake e-poruke. Potpis obično podrazu-
meva vaše ime, adresu e-pošte i možda druge značajne informacije.
Trudite se da potpis bude kraći od četiri reda.
Pišite što kraće e-poruke i pokušajte da koristite kratke pasuse.
Obično je korisno staviti prazan red između pasusa.
Koristite znakove da biste naglasili reči; to može biti *od velike*
pomoći.
Koristite znakove za podvlačenje da biste podvlačili, kao što je ovde
primer _Romeu i Juliji_.
Koristite ikonice za emocije i akronime da biste dodali emocije
vašim porukama e-pošte.
Postoji li nešto drugo što mogu da radim sa e-poštom?
Pored toga što e-poštu možete slati pojedincima ili manjoj grupi, takođe je
možete koristiti da biste se dodali na diskusionu listu. Diskusiona lista je
grupa ljudi koja komunicira putem elektroske pošte. Svi oni imaju zajed-
nički interesovanje. Možete slati e-poštu na glavnu adresu grupe i zatim će
server pošte automatski poslati kopiju svima koji su deo grupe.
Elektronska pošta olakšava diskusiju o zajedničkim interesovanjima. Na pri-
mer, ako grupa učenika pohađa letnju školu, organizacija koja sponzoriše
program može da oformi listu za sve učesnike. Svaki od učenika bi se pri-
javio (subscribe) na listu. Zatim, mogu da šalju poruke jedni drugima.
Kada pošaljete jednu poruku na glavnu listu, kopija te poruke će otići svim
učenicima koji su se pretplatili.
Postoji na hiljade lista na internetu, koje pokrivaju različite teme. Postoji
tako mnogo lista, da čak postoji lista nad listama. Kada jednom pronađete
listu za koju ste zainteresovani, poslaćete poruku u kojoj ćete zatražiti da
se prijavite. U zavisnosti od liste, obično ćete dobiti poruku e-pošte nazad,
u kojoj će pisati da ste ili deo grupe ili da će neko odobriti pristup i dodati
vas na listi prijavljenih. Svaka lista ima svoj skup pravila. Pročitajte ta pravila
i pratite ih.
Drugi internet     
155
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Šta ako ne želim da čekam na e-poštu?
Iako je e-pošta brža od obične pošte, niko vam ne garantuje da ćete odmah
dobiti odgovor od nekoga kada mu pošaljete e-poruku. Da biste komunici-
rali na mreži u realnom vremenu, možete koristiti alatku za slanje instant
poruka. Realno vreme znači da dok pišete poruku u programu za slanje
poruka, drugi mogu to da vide skoro trenutno.
Postoji mnogo različitih načina za ćaskanje na mreži. Jedan od najpopular-
nijih metoda za ćaskanje je korišćenjem instant poruke (IM).
upozoRenje
Više ćete pročitati o bezbednosti tokom korišćenja programa za slanje instant poruka
i ćaskanju na mreži u poglavlju 4. Nikad nemojte davati bilo kakve stvarne lične
informacije ili adresu nekome koga ste upoznali na mreži.
Šta je slanje instant poruka?
Instant poruka je poruka koju ste napisali u prozoru posebne softverske
aplikacije. Osoba sa kojom ćaskate, koja takođe koristi isti softver, trenutno
prima poruku. Da bi slanje instant poruka funkcionisalo, oboje morate (ili
svi ukoliko ćaskate sa više osoba) da budete povezani na internet i morate
koristiti isti softver. Takođe možete ćaskati (chat) sa više od jedne osobe
odjednom u sobi za ćaskanje (chat room) koristeći neki softverski program
za slanje instant poruka. U sobama za ćaskanje, vi možete da napišete vašu
poruku i nju će trenutno videti svi koji su u sobi za ćaskanje. Možete pristu-
piti javnim sobama za ćaskanje u kojima se obično govori o nekoj posebnoj
temi koja vaz zanima, ili možete kreirati svoju sobu za ćaskanje u kojoj se
možete upoznati sa novim prijateljima i ćaskati sa njima.
Postoji nekoliko popularnim IM aplikacija, kao što je Microsoftov MSN
Messenger.
Slika 3-5 prikazuje tipični prozor za slanje instant poruka.
VežbA nA čAsu
Dovršite vežbu na času i kreirajte, pošaljite, primite Instant poruku koristeći MSN
Messenger.
156
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 3-5 Microsoft Messenger – Prozor programa za slanje poruka
Kako šaljem i primam instant poruke?
Da biste koristili program za slanje poruka, prvo morate da se registrujete
pri usluzi za slanje poruka, da dobijete korisničko ime i lozinku, zatim da
preuzmete softver na vaš računar. Softver za sve glavne IM programe vam
omogućava da kreirate listu drugara sa kojima uobičajeno komunicirate.
Na ovaj način možete videti kad je neka osoba na mreži, da li su aktivne
ili nisu pri računaru (away) i možete trenutno sa njima da kontaktirate.
Drugi internet     
157
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Možete podesiti vaš IM softver tako da samo ljudi na vašoj listi mogu videti
kada ste na mreži. Možete izabrati da ćaskate sa jednom osobom ili možete
ići na posebne virtualne „sobe” i ćaskati sa nekoliko ljudi u isto vreme. Dok
postoje javne sobe za ćaskanje, u kojima možete da se pridružite ljudima
razgovarajući o omiljenom hobiju, filmu ili novoj pesmi, takođe možete
da otvorite svoju privatnu sobu za ćaskanje i da pozovete samo ljude koje
želite da uključite.
Kada ste jednom kreirali vaš nalog, izaberite ime osobe sa kojom želite da kon-
taktirate, zatim upišite poruku na prozoru softvera na vašem računaru. Istog tre-
nutka, osoba sa tim korisničkim imenom prima poruku i može vam odgovoriti.
Kada ste udaljeni od računara, možete ostaviti poruku koja će drugima dati do
znanja da ste u poslu i da trenutno niste dostupni. Mogu izabrati da vam ostave
poruku koja će vas čekati kad se vratite, dok god ste povezani na internet.
Da li mogu da igram igre na mreži?
Već smo videli u Poglavlju 2 da postoje brojne igre koje možete igrati kori-
steći vaš pregledač. Međutim, internet ima mnoge druge mogućnosti za
igranje igara na mreži.
Krajem 2002. godine Microsoft je predstavio Xbox Live, konzolu za igre
koja povezuje igrače putem interneta. Na slici 3-6 prikazan je Xbox Live.
Slika 3-6 Xbox Live
158
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Sa ovom novom tehnologijom, ne treba vam internet pregledač, čak ni
računar da biste igrali igre na internetu. Kupite Xbox Live Communicator
koji će vam omogućiti da igrate igre sa više igrača (poznato kao igranje sa
više igrača) i možete deliti sadržaj na čvrstom disku, menjati i preuzimati
igre sa drugim igračima.
Otkako je Microsoft predstavio Live verziju 2002. godine, druge kompa-
nije, kao što su Sony i Nintendo objavili su na tržištu nove igre. Jedna od
prednosti konzola za igranje sa više igrača kao što je Xbox jeste prilagod-
ljivost igrama. Likovi se razvijaju u zavisnosti od toga kako ih kontrolišete.
Možete pauzirati, vratiti se nazad i snimiti igre. Takođe postoje slušalice
koje možete koristiti da biste igri dodali zvuk.
Jedna od najvećih prednosti korišćenja konzole za igranje igara sa drugima
na mreži je to što ne morate da čekate da se računar pokrene, da pronađete
lokaciju na mreži koja nudi igre ili da delite računar sa drugim resursima.
Konzola za igranje igara ima dugme za pokretanje koje vam daje trenutni
pristup vašim igrama. Jednostavno uključite sistem u stuju, povežete se sa
internetom, uključite ga i počnete da igrate igre.
Ako nemate Xbox konzolu, možete da konfigurišete vaše računare da biste
igrali igre na mreži. Imaćete priliku da povežete računare i igrate interak-
tivne igre na mreži u Poglavlju 6.
Kako delim datoteke na internetu?
upozoRenje
Mnogi učenici su imali problema sa preuzimanjem muzičkih datoteka i potom
deljenjem te muzike sa drugima na internetu putem sistema za deljenje datoteka.
To NIJE legalno. Niste imuni od kažnjavanja zato što to radite u školi ili samo delite
datoteke sa vašim drugovima. Širom zemlje, vlada goni roditelje i učenike kao i škole
i druge organizacije zbog nelegalnog distribuiranja muzičkih datoteka korišćenjem
softvera za njihovo deljene.
Pre nekoliko godina pojavio se novi trend na internetu. Kao što ste naučili
u Poglavlju 3, najčešći format za digitalne muzičke zapise je MP3. Kako
su te datoteke sve popularnije, nekoliko kompanija je pronašlo način da
postavi aplikacije koje su poznate kao softver za deljenje datoteka. To omo-
gućava ljudima da sačuvaju digitalne muzičke datoteke na svoje računare i
da ih dele sa drugima na internetu. Deljenje datoteka direktno sa drugima
se zove peer-to-peer deljenje datoteka (peer-to-peer file sharing).
Dok su se prvobitno koristilo za muzičke datoteke, deljenje datoteka se
Drugi internet     
159
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
danas proširilo i uključuje sve tipove datoteka, kao što su unakrsna tabela
(spreadsheet), dokumenti za obradu teksta, čak i filmovi.
Šta je deljenje datoteka i kao funkcioniše?
Deljenje datoteka je upravo to: deljenje datoteka sa drugim korisnicima
putem interneta. Da biste koristili deljenje datoteka, treba da imate apli-
kaciju za deljenje datoteka na vašem računaru. Kada je taj softver jednom
instaliran na vašem računaru, on povezuje vaš računar sa glavnim serve-
rom. Server ne čuva datoteke. Te datoteke su sačuvane na hiljadama drugih
računara na internetu. Server sadrži listu istih računara na mreži i indeks
svih datoteka na tim drugim računarima.
Vaš računar, putem softvera za deljenje datoteka, kontaktira sa jednim od
drugih sistema koji čuvaju datoteke kojima želite da pristupite. Softver šalje
vašem računaru adresu, vašu identifikaciju sa softvera za deljenje datoteka,
i zahteva informacije koje želite. Taj drugi računar potom šalje informacije
putem interneta direktno na vaš računar. Tako da vam peer-to-peer sistem
za deljenje datoteka omogućava da se povežete sa drugima na internetu i
da delite datoteke.
Da li je deljenje datoteka legalno?
Samo zato što je nešto dostupno na internetu, ne znači da je legalno. Treba
da budete oprezni sa deljenjem datoteka; dobro je da znate šta možete, a
šta ne možete da delite.
Deljenje datoteka samo po sebi nije nelegalno; međutim, mnogi načini
korišćenja deljenja datoteka su nelegalni. Deljenje datoteka nije legalno
ako kopirate ili preuzmete autorski zaštićeni materijal, kao što je muzika,
i učinite ga dostupnim drugima na internetu. Deljenje datoteka je korisno
ako ga koristite da biste distribuirali i delili datoteke koje su vaše.
Neki ljudi imaju poteškoća da shvate zašto je nelegalno deliti muzičke
datoteke na mreži. Zamislite da ste veoma naporno radili na istraživačkom
radu. Potrošili ste sate vremena učeći, a mogli ste da budete sa svojim pri-
jateljima. Nakon što ste predali svoj istraživački rad i dobili ocenu za njega,
nastavnik ga je stavio u biblioteku kao primer dobrog rada. Sledeće godine,
učenik ode u biblioteku da bi pogledao uzorak rada. Kopira vaš rad i preda
ga nastavniku. Uz to, pošalje kopiju svom prijatelju u drugoj školi u istom
gradu i drugom prijatelju u drugoj zemlji. To je krađa vaše imovine na isti
način kao što je deljenje muzičkih datoteka krađa umetnikovog vlasništva.
160
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta ste naučili o drugom internetu
U ovoj lekciji ste naučili šta je to elektronska pošta i različitim načinima
za slanje i primanje e-poruka. Takođe ste bacilli pogled na slanje instant
poruka koje vam omogućava da trenutno komunicirate sa nekim na mre-
žim, dok god imate isti softver za slanje instant poruka. Istražili ste načine
za učestvovanje u igrama sa više igrača korišćenjem interneta i na kraju,
istražili ste koncept deljenja datoteka i zašto je deljenje nekih datoteka
nelegalno.
Šta je sledeće?
Istražili ste mnoge načine za uživanje i iskorišćavaje stvari koje su dostupne
na internetu, ali sada treba da postanete svesni nekih od opasnosti ove
ogromne mreže. U sledećem poglavlju ćete naučiti koji su načini da zašti-
tite sebe dok ste na mreži.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Ćaskanje
Diskusiona lista
Elektronska pošta (E-pošta)
Instant poruka (IM)
Igranje sa više igrača
Etika na mreži (Netiquette)
Peer-to-Peer deljenje datoteka
Realno vreme
Obična pošta (Snail Mail)
Pretplata
Predložene Web lokacije
40,000_ E-mail lists via Topica: http://lists.topica.com
SOFWeb (E-mail): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm
Net Lingo: http://www.netlingo.com/smiley.cfm
SOFWeb (Netiquette): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/netiquet.
htm
TeamXbox: http://www.teamxbox.com
Online Gaming Network: http://www.ogaming.com
Drugi internet     
161
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd.com
AOL Instant Message: http://www.aim.com
Microsoft Messenger: http://messenger.msn.com
Yahoo! Messenger: http://messenger.yahoo.com
How Instant Messaging Works: http://computer.howstuffworks.com/
instant-messaging.htm
Pregledajte dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sle-
deća pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako
se prodaje, šta je to?
c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se na ovoj lokaciji nešto prodaje, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
d. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Da li to utiče na informacije koje
dobijate sa te lokacije? Objasnite
e. Od nekoliko vrsta internet funkcija koje ste istražili, kao što su elek-
tronska pošta i slanje instant poruka, za koju mislite da ćete je kori-
stiti najčešće? Zašto? Objasnite kako ćete koristiti te funkcije.
f. Da li ste sa ove lokacije došli do neke druge lokacije? Ako jeste, nave-
dite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste
došli sa početne.
g. Kakvo je vaše opšte mišljenje o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o razlozima zašto je elektronska pošta tako važna u da-
našnjem poslovnom svetu. Možete li zamisliti na koje se sve načine
može koristiti elektronska pošta?
2. Navedite tri stvari koje treba da imate na umu dok pišete e-poštu.
Zašto su one važne?
3. Navedite razlike između slanja e-poruke i instant poruke. Navedite
primere kada je bolje koristiti svaku od njih.
4. Autor ste više kratkih priča i želite da one budu dostupne drugim
162
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
učenicima širom sveta, da li biste mogli taj materijal da stavite u si-
stem deljena datoteka kako biste ga podelili sa drugima ili da li biste
narušili zakon o autorskim pravima?
5. Kupili ste CD vašeg omiljenog benda i zatim ste otišli na mrežu i pre-
uzeli sadržaj istog CD-a na vašem računaru – da li je deljenje datote-
ka tada zabranjeno zato što ste kupili CD? Objasnite.
Drugi internet     
163
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Poglavlje 3: Pregled
Šta ste još naučili o internetu
U ovoj lekciji ste stekli znanje o elektronskoj pošti i različitim načinima
slanja i primanja e-pošte. Takođe, bacili ste pogled na slanje instant poruka
koje vam omogućava da komunicirate sa nekim u realnom vremenu na
mreži, dok god imate instaliran isti IM softver. Istražili ste načine za uče-
stvovanje u igrama sa više igrača koristeći internet i konačno, istražili ste
koncept deljenja datoteka i zašto je deljenje nekih datoteka nelegalno.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine :
Ćaskanje (Chat)
Diskusiona lista
Elektronska pošta (E-pošta)
Instant poruke (IM)
164
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Igranje sa više igrača
Etika na mreži (Netiquette)
Peer-to-Peer deljenje datoteka
Realno vreme
Poštansko pismo (Snail Mail)
Pretplata
Drugi internet     
165
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Predložene Web lokacije
40,000_ E-mail lists via Topica:
http://lists.topica.com
SOFWeb (E-mail):
http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm
Net Lingo:
http://www.netlingo.com/smiley.cfm
SOFWeb (Netiquette):
http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/netiquet.htm
TeamXbox:
http://www.teamxbox.com
Online Gaming Network:
http://www.ogaming.com
Multiplayer Online Games Directory:
http://mpogd.com
AOL Instant Message:
http://www.aim.com
Microsoft Messenger:
http://messenger.msn.com
Yahoo! Messenger:
http://messenger.yahoo.com
How Instant Messaging Works:
http://computer.howstuffworks.com/instant-messaging.htm
Pregledajte dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sle-
deća pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
166
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako
se prodaje, šta je to?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 1
c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se na ovoj lokaciji prodaje nešto, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Da li to utiče na informacije koje
dobijate sa te lokacije? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Drugi internet     
167
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
e. Od nekoliko vrsta internet funkcija koje ste istražili, kao što su elek-
tronska pošta i slanje instant poruka, koju mislite da ćete koristiti naj-
češće? Zašto? Objasnite kako ćete koristiti te funkcije.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Da li ste sa ove lokacije došli do neke druge lokacije? Ako jeste, na-
vedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje
ste došli sa početne.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
g. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
168
      Poglavlje 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Pitanja za istraživanje
1. Razgovarajte o razlozima zašto je elektronska pošta tako važna u da-
našnjem poslovnom svetu. Možete li zamisliti na koje se sve načine
može koristiti elektronska pošta?
2. Navedite tri stvari koje treba da imate na umu dok pišete e-poštu.
Zašto su one važne?
3. Navedite razlike između slanja e-poruke i instant poruke. Navedite
primere kada je bolje koristiti svaku od njih.
4. Autor ste više kratkih priča i želite da one budu dostupne drugim
učenicima širom sveta – da li biste mogli taj materijal da stavite u si-
stem deljenih datoteka kako biste ga podelili sa drugima ili da li biste
narušili zakon o autorskim pravima?
Drugi internet     
169
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
5. Kupili ste CD vašeg omiljenog benda i zatim ste otišli na mrežu i pre-
uzeli sadržaj istog CD-a na vašem računaru – da li je deljenje datote-
ka tada zabranjeno zato što ste kupili CD? Objasnite.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Poglavlje
4
171
Vaša zaštita na mreži
U prethodnom poglavlju ste naučili koje sve divne stvari možete da pro-
nađete na internetu. To je fenomenalan izvor. Međutim, treba da budete
svesni nekih potencijalnih opasnosti i da istražite načine kako da da se
obezbedite dok uživate u darovima koji se nalaze na internetu.
Ceo svet koristi internet. Postoji rizik da neko može da upadne u vaš
sistem. Jedan od najuobičajenijih problema koji prosečan korisnik raču-
nara ima je upad u računar i njegovo korišćenje za lansiranje sledećih
napada. Ti računarski kriminalci često koriste nečiji računar da bi zaštitili
svoj identitet i da bi onemogućili vlasti da ih uhapse.
Takođe, postoje druge vrste pretnji, kao što su kompanije koje prate šta
radite na internetu i oni koji koriste internet za maltretiranje korisnika.
Iako nema garancije da nećete imati problema sa bezbednošću, postoje
mnoge stvar koje možete da uradite da biste se zaštitili dok koristite
internet. U ovom poglavlju istražićete neke od tih metoda.
U ovom poglavlju, odgovorićete na sledeća pitanja:
Ko želi da pristupi mom računaru?
Ko me posmatra?
Kako da se branim od takvih osoba?
Kako ljudi mogu da dođu do informacija na mom
računaru i zašto žele da dođu do njih?
Kako da sačuvam svoje informacije bezbednim?
Ko bi želeo da me povredi i kako bi me pronašao?
Kako da ostanem bezbedan na mreži?
172
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kako da se zaštitim od onih koji pokušavaju
da napadnu moj računar?
Postoje različiti tipovi pretnji sa interneta po vas i vaš računar Dok neki
pokušavaju samo da prate vaše navike, postoje drugi koji zapravo pokuša-
vaju da napadnu vaš računar.
Ko želi da me napadne?
Postoje različiti tipovi ljudi koji mogu da napadnu vaš računar spolja, poku-
šavajući da uđu u vaš sistem. Neke od najvećih pretnji spolja su hakeri,
virusi i neželjena pošta.
Hakeri
Haker je prvobitno u slengu značilo računarski entuzijasta. Međutim, ovaj
termin je s vremenom dobio negativnu konotaciju. Haker sada znači neko
ko ima neautorizovan pristup vašem računaru u svrhu krađe ili uništavanja
podataka. Većina hakera voli da ih zovu crackers.
Hakeri imaju mnoge različite načine za ometanje vašeg sistema ili krađu
informacija. Neki od nauobičajenijih metoda i načina koji mogu da naš-
kode vašem sistemu su:
beleškA:
Da biste preneli informacije putem interneta, one moraju biti razbijene u nešto što se
zove paket. Ti mali delovi informacija putuju mrežom i potom se ponovo sastavljaju
na drugom kraju tako da oni imaju smisla. Paketi se ponovo sastavljaju na pravom
mestu; oni sadrže infomracije u zaglavlju koje pomažu pri identifikaciji.
Program Trojanski konj: to su mali programi koje ljudi mogu da
preuzmu na svoj sisteme misleći da su korisne datoteke, ali zapravo
obezbeđuju put hakerima da pristupe i unište vaše podatke ili da
pokrenu neke od druge programe.
Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attacks): je
kreiran da onemogući Web lokaciju ili mrežu normalno da funk-
cioniše. Haker kreira program koji neprekidno zahteva nasumične
informacije sa lokacije ili mreže. Ovo stvara toliki saobraćaj da kori-
snici ne mogu da otvore lokaciju.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Vaša zaštita na mreži     
173
DNS prevara (DNS spoofing): Hakeri menjaju DNS broj tako
da ako upišete adresu www.microsoft.com kao URL koji želite da
posetite, bićete usmereni na alternativnu lokaciju. Ponekad alter-
nativna lokacija sadrži negativne informacije o vlasniku Web loka-
cije.
Program za rešavanje problema u mreži (Packet sniffers):
program koji prati informacije na mreži. Iako se ovaj program može
koristiti u legitimne svrhe tokom upravljanja mrežom, njih hakeri
takođe mogu koristiti da bi prikupili informacije o saobraćaju
mreže.
Hakerska tehnika (Social engineering): je termin koji koriste
hakeri da bi opisali igru prevare koja je kreirana da bi se prikupile
informacije od korisnika koji ih u normalnim okolnostima ne bi
dao nepoznatim osobama. Na internetu, prevara često podrazu-
meva kreiranje lažne lokacije ili slanja lažne e-adrese tako da ljudi
misle da daju informacije stvarnoj kompaniji.
upozoRenje
Nikad nemojte davati lične informacije ili brojeve kreditnih kartica nekome ko šalje
e-poštu I pita vas za takve informacije. Banci koja vam je izdala kreditnu karticu nije
potrebno da ponovo unosite broj kartice.
Brisanje Web stranice (Web page defacement): hakeri upadaju
i menjaju stranice tako da kada neko pristupi početnoj stranici Web
lokacije ili nekoj drugoj stranici, pojavljuje se netačna informacija.
Tokom prošlih nekoliko godina, CIA, The Republican National
Committee i The New York Times su imali izmenjene Web lokacije
na svojim lokacijama.
Virusi i crvi
Postoje softverske aplikacije koje se kreću internetom do različitih raču-
nara i mreže, koje mogu uzrokovati oštećenja na vašim sistemima. Postoji
nekoliko vrsta aplikacija koje se obično zovu virusi i crvi. Kada se jednom
pokrene inicijalna softverska aplikacija koju je neko kreirao, virus ili crv
locira ranjive računare i inficira ih.
Haker kreira virus da bi demonstrirao svoju moć nad sistemom, ali i naj-
benigniji virusi mogu da izazovu haos koji može da prouzrokuje milione
dolara štete. Na primer, virus Melissa, prvi virus koji se nalazio u prilogu
174
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
e-poruke, izazavo je više od 80 miliona dolara štete od njegovog prvog
izdanja 1991. godine.
Više infoRmAcijA o ViRusimA:
Da biste dobili više informacija o virusima i crvima i kako da ih izbegnete, posetite
ove Web lokacije:
http://news.bbc.co.uk/1/hi/world/americas/1963371.stm
http://news.zdnet.co.uk/hardware/
emergingtech/0,39020357,2078770,00.htm
http://software.silicon.com/security/0,39024655,11032292,00.htm
Danas, postoje na hiljade virusa koji se pojavljuju svake godine. Godine
1990. postojalo je između 200 i 500 virusa; do 2000. godine taj broj je dosti-
gao 50.000.
Postoje brojne vrste virusa i crva:
Virusi na računarima su nazvani po biološkim virusima zato što su
u početku veoma mali, kopiraju sami sebe i ne mogu da postoje
bez domaćina. Računarski virusi se mogu naći na računarskim siste-
mima kod korisnika koji nisu sumnjivi. Ponekad virusi mogu ostati
skriveni dok nešto ne pokrene program koji postaje aktivan. To
može biti datum, sekvenca događaja ili otvaranje drugog programa,
i virusi tada obično učine neku štetu na računaru koji je domaćin.
Crv je sličan virusu koji sam sebe kopira u više kopija, ali mu ne
treba domaćin da bi zarazio računar. Crvi se često prenose putem
elektronske pošte. Iako prvobitna namena crva nije bila da napravi
štetu, današnji crvi uzrokuju obziljna zagušenja mreže i mogu da
unište datoteke. Zapravo, najrazorniji crv svih vremena, poznat
pod imenom ILOVEYOU, izazvao je 87 milijardi dolara štete.
Neželjena e-pošta
Više infoRmAcijA o neželjenoj pošti:
http://spam.abuse.net/overview
http://www.spambrigade.com
http://www.mailsmg.com/SPAM_how.htm
Vaša zaštita na mreži     
175
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Neželjena e-pošta je neželjena pošta elektronskog sveta i veoma ju je jeftino
poslati milionima ljudi širom sveta. Dok hakeri sede i upadaju u sisteme da
bi vam poslali neželjenu poštu, vi dobijate neželjene poruke koje upadaju
u vaše sisteme za e-poruke i oduzimaju vam vreme i prostor. Iako su kor-
poracije svesne pretnji od virusa i crva i troše milione dolara svake godine
na antivirusni softver, neželjena e-pošta ostaje jedan od najvećih problema
korporacija. Takođe može biti smetnja nekim čak malim kućnim mrežama
i individualnim korisnicima e-pošte. Iako postoje načini da se smanji rizik
od infekcije virusama, postoje načini da se količina neželjene pošte koju
dobijate smanji.
Neželjenu e-poštu dobijate iz više razloga. Najčešći razlog je prijavljivanje
na nju, čak i onda kad nisu svesni da to rade. Neki od načina da vaša e-
adresa završi u rukama ljudi koji šalju ovakvu poštu su:
Automatsko korišćenje softvrerskih alatki koje se zovu Webcrawlers,
ili spiders, koje se kreću Webom proveravajući adrese e-pošte i
koje se potom čuvaju i koriste da generišu neželjenu e-poštu.
Prijavljivanje na stranicu za posetioce i unošenje vaše adrese.
Prijavljivanje za besplatne stvari, kao što su nagrade ili čak vesti.
Odgovaranje na postojeću neželjenu poštu, koja potvrđuje vašu
adresu e-pošte.
Objavljivanje vašeg imena i e-adrese na Žutim stranicama na
mreži.
Učestovovanje u diskusionim grupama.
Registrovanje vašeg naziva domena i uključivanje vaših ličnih infor-
macija.
beleškA
Postoji nekoliko dobrih programa koji su kreirani da blokiraju adware i spyware
programe. Neki od njih su:
Spybot Search & Destroy: http://www.safer-networking.org
Lavasoft Ad-aware: http://lavasoft.element5.com/default.shtml.en
MicroSmarts Spyware BeGone!: http://www.freespywarescan.org
Spyware Doctor 2.0: http://www.pctools.com
NoAdware: http://www.noadware.net
Spyware Eliminator: http://www.aluriasoftware.com
Spyware C.O.P: http://www.spyware-cop.com
Read more at OptOut: http://grc.com/optout.htm
176
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Dovršavanje profila na mreži.
Učestovanje u sobama za ćaskanje.
Ko me posmatra?
Pored ljudi i softvera koji pokušavaju da upadnu u vaš sistem i tako dobiju
pristup, postoje drugi tipovi softvera koji su kreirani za praćenje. Ovaj sof-
tver, poznat pod nazivom reklamna softverska aplikacija (adware) ili sof-
tver za neautorizovano praćenje korisnika (spyware), uključuje takve stvari
kao što su kolačići, nadgledanje, roditeljsku kontrolu i softver za blokiranje
i imaju različite funkcije. Ove aplikacije mogu da prate vaše navike kreta-
nja na internetu, da pošalju podatke nekome bez vaše dozvole, promene
početnu stranicu na vašem pregledaču tako da se kada pokrenete vaš pre-
gledač učita druga stranica, a mogu čak i da menjaju vaše sistemske dato-
teke.
Adware i Spyware programi
Reklamna softverska aplikacija (Adware) je softver koji prikazuje rekla-
mne banere na vašem ekranu dok je drugi program aktivan. Softver uspo-
rava vaš računar.
Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware) je softver
koji bez vaše dozvole šalje informacije nekom drugom, o tome šta radite na
mreži. Ovo se obično radi u reklamne svrhe i takođe može da uspori vaš
sistem i prouzroukuje njegov pad.
Pored sakupljanja informacija sa vašeg računara bez vaše dozvole, pro-
gram spyware prenosi kôd koji prati vaše aktivnosti dok krstarite Webom,
instalira se sam na vaš računar i čak može da promeni datoteke na vašem
sistemu.
Kolačići
Kolačići nisu obavezno loši i mogu vaš život na mreži znatno da olakšaju.
Međutim, treba da znate kako funkcionišu i šta mogu da urade. Kolačić je
mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke. To nije program niti virus i
ne može se koristiti za širenje virusa. Na slici 4-1 prikazan je primer kola-
čića.
Vaša zaštita na mreži     
177
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 4-1 Primer kolačića
Kolačići čuvaju brojne informacije. Ako na primer kreirate korisnički defini-
sanu počentu stranicu na My MSN lokaciji, sledeći put kada se prijavite na
vaš računar stranica će prikazati vaše postavke. To je zato što su korisničko
ime i lozinka informacije sačuvane u kolačiću. Ako ostvarite kupovinu
na internetu, možete sačuvati korpu za šoping koristeći kolačić. Kolačiće
može da pročita samo lokacija koja ih je kreirala, tako da ako odete na
lokaciju Amazon.com i kreirate listu želja, Barnes i Noble ne mogu da pri-
stupe Amazon.com kolačiću da bi videli šta se nalazi na vašoj listi želja kod
drugih knjižara.
pRiVAtnost i VAš žiVot
Koliko ljudi znaju o vašem životu? Proverite ove lokacije:
http://www.pcmag.com/article2/0%2C4149%2C482383%2C00.asp
http://www.privacyrights.org/netprivacy.htm
http://computer.howstuffworks.com/carnivore1.htm
178
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Alatke za posmatranje (snooping tools)
Postoje brojni razlozi zašto neko želi da koristi snooping tools, što je
uobičajeni naziv za alatke za posmatranje, da bi istražili e-poruke koje
šaljete i primate zajedno sa Web lokacijama koje posećujete. FBI i korpo-
racije najčešće koriste ove alatke kako bi ispitali svoje zaposlene ili škole
koje prate lokacije koje učenici posećuju.
FBI koristi sistem DCS 1000, poznatiji pod imenom Carnivore. Carnivore
je isto što i oprema za prisluškivanje. Putem Carnivorea, FBI može da pre-
gleda e-poštu osobe i da prati posećenost Web lokacija.
Drugo popularno korišćenje alatki za posmatranje koriste korporacije koje
prate svoje zaposlene i škole koje prate svoje studente. Postoji nekoliko
različitih metoda praćenja Web lokacija koje učenici i zaposleni posećuju.
Softver za praćenje kreira datoteku evidencije (log file) koja zapisuje pose-
ćene Web lokacije koje je posetio zaposleni ili učenik. Sofisticiraniji softver
se zove Program za otkrivanje lozinki (keystroke loggers) i on zapisuje
svako napisano slovo ili karakter na računaru i te informacije vraća onome
ko ih prati.
Roditeljska kontrola i programi za blokiranje softvera
upozoRenje:
Novi virusi i druge metode napada na računarske sisteme pojavljuju se skoro
svakodnevno. Proverite lokaciju na mreži vašeg antivirusnog softvera, kao što je
http://www.mcafee.com za najnovije ispravke.
Uz to, na internetu se često pojavljuju upozorenja o novim opasnostima i novim
virusima. Dok su mnoga od tih upozorenja legitimna, mnogo više njih nije. Da biste
proverili ispravnost potencijalne opasnosti od virusa, proverite Web lokaciju Hoax
Busters na adresi http://hoaxbusters.ciac.org.
Kao što smo već rekli, na internetu ne postoje apslolutne garancije.
Međutim, postoje brojne alatke koje su kreirane da bi korisnicima otežale
da dođu do svojih ličnih informacija. Neke od najpopularnijih kontrola
na internetu je roditeljska kontrola. Korporacije često koriste te iste vrste
kontrola da bi sprečile zaposlene da posećuju određene lokacije. Sve javne
škole moraju da imaju instalirane programe koji su filtrirani. Dok u školi
krstarite Webom, možete se susresti sa programami za blokiranje softvera
ako pokušate da pogledate materijal koja sadrži jednu od ključnih reči koja
može biti označena kao potencijalno napadna ili nepodobna za publiku
koja nije punoletna.
Vaša zaštita na mreži     
179
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Neke usluge na mreži, kao što je MSN, nude brojne načine za blokiranje
pristupa nepodobnim materijalima na internetu. Brojni nezavisni programi
na tržištu danas omogućuju vašem računaru blokiranje nekih programa.
Većina pregledača uključuje neke kontrole koje sprečavaju korisnike da
bez lozinke pregledaju određene lokacije.
Svi softverski programi koje možete da kupite da biste blokirali određene
lokacije funkcionišu na isti način. Softver je instaliran na svakom od raču-
nara. Kada korisnik unese URL, softver ga proveri u bazi podataka nepri-
merenih lokacija. Ako pronađe tu lokaciju, softver je blokira i korisnik nije
u mogućnosti da je pogleda bez odgovarajuće lozinke. Ako softver nije
pronašao URL u bazi podataka, on skenira lokaciju tražeći ključne reči.
Ukoliko pronađe te reči, softver blokira lokaciju. Većina od tih softverskih
paketa mesečno ažurira bazu podataka kako bi bili u koraku sa sve većim
razvojem interneta.
Kako da takve ljude držim podalje od sebe?
Kao što ste već videli, mnogi se trude da pristupe računarima. Međutim,
postoje raznovrsne alatke koje su kreirane da bi otežale taj proces, i u
nekim slučajevima ga učine nemogućim. Najuobičajeniji način da nekoga
držite podalje od svog sistema je korišćenje zaštitnih zidova (firewalls),
antivirusnog softvera, softvera protiv neželje pošte i korišćenje bezbednog
delovanja na internetu.
Zaštitni zidovi (firewalls)
U realnom svetu, zaštitni zid je napravljen da bi vaš posed držao bezbed-
nim. Ako opasna vatra pripreti vašem domu, zaštitni zid vas čuva od nje. U
računarskoj mreži, zaštitni zid je softver i/ili hardver koji se instalira da bi
zaštitio vašu mrežu od prethodno izložene pretnje koja dolazi sa interneta.
Zaštitni zidovi prate celokupan saobraćaj na istoj mreži. Zaštitni zid će
dozvoliti samo određenim informacijama da prođu kroz mrežu. To zadr-
žava sve opasne kodove da sa interneta stignu do vašeg računara. Zaštitni
zid takođe skriva vašu računarsku mrežu od interneta i tako onemogućava
sve više napada. Slika 4-2 ilustruje koncept zaštitnog zida na mreži.
Više o zAštitnim ziDoVimA...
http://firewallguide.com
http://computer.howstuffworks.com/firewall.htm
http://www.dcs.shef.ac.uk/~stu/banking/firegraph.html
180
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 4-2 Zaštitni zid
AntiViRusni softVeR:
Symantec Anti-Virus: http://www.symantic.com
McAfee VirusScan®: http://us.mcafee.com
AVG Anti-Virus: http://www.grisoft.com
Korporativni zaštitni zidovi kombinuju hardver i softver kako bi ponudili
ozbiljnu zaštitu za korporativne mreže. Kućni računari sa brzim modemom
su često ranjivi. Zbog toga su zaštitni zidovi za lične računare popularniji
nego ikada. Tu se obično često radi o kombinaciji hardvera i softvera koja
štiti računar od hakera.
Zahvaljujući Microsoftovom Windows XP Servisnom paketu 2, podrška za
operativni sistem nikad nije bila lakša. Dva glavna poboljšanja koja dolaze
od Windowsovog XP Servisnog paketa 2 su Windowsov Bezbednosni cen-
tar (Widnows Security Center) – centralizovano mesto za korisnike gde se
podešavaju određeni nivoi bezbednosti računara i ugrađeni Bloker iskaču-
ćih prozora (Pop-Ups Blocker) za Microsoft Internet Explorer.
Vaša zaštita na mreži     
181
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Windowsov Bezbednosni centar se sastoji od tri karakteristike: Zaštitnog
zida (Firewall), Automatskog ažuiranja (Automatic Updates) i Zaštite od
virusa (Virus Protection). Windowsov Bezbednosni centar prati korisničke
računare s vremena na vreme kao bi bio siguran da su korisnici svesni sta-
tusa svake od karakteristika kada je isključena ili nije ažurirana. Da biste
pristupili Windowsovom Bezbednosnom centru, sa menija Start kliknite na
stavku Kontrolna tabla (Control Panel) i izaberite stavku Bezbednosni
centar (Security Center).
Slika 4-3 Windowsov bezbednosni centar (Windows Security Center)
182
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 4-4 Postavke Windowsovog zaštitnog zida (Windows Firewall Setting)
Windowsov Zaštitni zid (Windows Firewall) prati sve aplikacije ili izvore
koji bi mogli da naude računaru korisnika. Sledeća slika prikazuje na delu
Windowsov zaštitni zid:
Vaša zaštita na mreži     
183
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 4-5 Windowsov zaštitni zid na delu
Windowsovo Automatsko ažuriranje (Windows Automatic
Updates)
Windowsovo Automatsko ažuriranje je jedan od mnogobrojnih načina
pomoću kog Microsoft pokazuje da brine o bezbednosti i privatnosti svojih
korisnika. Microsoftovi inženjeri su vredno radili kako bi operativni sistem
Windows XP bio bezbedniji, brži i moćniji, a ipak tako lak za korišćenje.
Zahvaljujući aplikaciji Windows Bezbednosni centar, preuzimanje i instali-
ranje ispravki je postalo mnogo lakše. Korisnici samo treba da se uvere da
je program Windows Automatic Updates uključen (prema podrazumevanoj
vrednosti), i da promene vreme (ukoliko je potrebno) da bi proverili, preu-
zeli i instalirali automatske ispravke sa interneta. Jedna od stvari koje kori-
snici treba da znaju jeste da računar mora biti uključen tokom planiranja
vremena za preuzimanje ispravki.
184
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Figure 4-6 Windowsovo Auomatsko ažuriranje (Windows Automatic Updates)
Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker)
Mnoge nepoverljive Web lokacije proizvode iskačuće prozore kada kori-
snici posete tu lokaciju. Neki iskačući prozori sadrže marketinške materi-
jale, a drugi mogu da preuzmu i instaliraju spyware program bez korisni-
kovog znanja.
Windowsov XP Servisni paket 2 sadrži program Bloker iskačućih pro-
zora (Pop-Ups Blocker) kako bi poboljšao bezbednost Internet Explorera.
Korisnik ima izbor da blokira sve iskačuće prozore, da odblokira samo
poverljive iskačuće prozore ili da ih ne blokira uopšte.
Vaša zaštita na mreži     
185
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Da bi korisnik pristupio Blokeru iskačućih prozora, mora da ode do stavke
Alatke (Tools), zatim da izabere meni Bloker iskačučih prozora. On ima
dva pod menija:
Uključi (Turn on)/Isključi (off Pop-Up Blocker)
Postavke Blokera iskačućih prozora (Pop-Up Blocker Settings…) (omogu-
ćeno je samo ako je Bloker uključen)
Slika 4-7 Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker)
Antivirusni softver
Jedna od najvećih pretnji računarskim sistemima su virusi. Postoji softver
koji možete kupiti, koji se zove antivirusni softver i instalira se na vaš
sistem i proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse. To podrazu-
meva datoteke i e-poruke koje primate na mreži, stavke koje preuzimate i
datoteke koje otvarate sa CD-ROM-ova i disketa.
softVeR pRotiV neželjene pošte:
McAfee Spamkiller: http://us.mcafee.com
SpamAgent: http://anti-spam-software.com
Spam Inspector: http://www.antispam-software.net/products.htm
Većina prozivođača antivirusnog softvera ima probne verzije koje možete
preuzeti i koristiti određeno vreme i koje dobijate uz većinu novih raču-
nara.
Bez obzira na to koji softverski program izaberete, on treba da bude ažu-
riran. Mnogi proizvođači često nude usluge, gde za određenu naknadu za
svaku godinu možete dobiti regularne ispravke kako biste ažurirali softver,
mnogi čak svakodnevno proveravaju da li ima novih ispravki.
186
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Anti-spam software (softver protiv neželjene e-pošte)
Softver protivi neželjene e-pošte je kreiran da filtrira neželjenu poštu.
Možete kreirati osnovni filtar u većini programa za e-poštu. Na primer,
možete podesiti pravila koja odvajaju poštu koja se odnosi na reči u zaglav-
ljima. Takođe možete kreirati pravilo koje će brisati e-poruke koje se odnose
na reči u zaglavlju, po primaocima ili ključnim rečima u telu e-poruke.
sAVet:
Ako želite nekome da prosledite poruku, obično je najbolje da kopirate samo
prikladne ifnormacije i da ih kopirate na novu e-poruku. Na taj način ćete i ne znajući,
smanjiti mogućnost slanja pretnje nekome drugom.
Takođe možete kupiti softver koji dodaje mogućnosti vašoj aplikaciji za
e-poštu. Možete nabaviti veliki broj softvera protiv neželjene pošte, od sof-
tvera koji samo izoluje sumnjivu neželjenu poštu, do softvera koji ograni-
čava sve adrese e-poruka koje se ne nalaze na dozvoljenoj listi adresa.
Načini koji vam mogu pomoći da izbegnete da se zarazite
virusom
Kao što smo već naveli, nema 100% garancije da se nikad nećete zaraziti
virusom na internetu, da nikada nećete dobiti neželjenu poštu ili da nikad
nećete biti u riziku. Možete koristiti alatke koje su dostupne, ali pored toga
morate koristiti zdrav razum i praktikovati bezbedne navike na internetu.
Neki od načina koji vam mogu pomoći da izbegnete da se zarazite virusom
su:
Antivirusni softver treba da je uvek uključen i da je ažuran. Podesite
softver da automatski skenira vaš sistem u vreme kada manje kori-
stite računar, kao što je subotom u ponoć.
Ne otvarajte priloge e-poruka ukoliko to nije nešto što ste tražili da
vam pošalju.
Kupite softver samo od poverljivih izvora. Proverite kompanije pre
nego što od njih kupite i preuzmete softver.
Isključite opciju za pregled (Preview) u vašem softveru za e-poštu.
Vaš operativni sistem treba da bude ažuran sa bezbednosnim zakr-
pama. Ako vaš sistem to ne radi automatski, posetite Web loka-
ciju Microsoftovo ažuriranje (Microsoft update) na adresi: http://
v4.windowsupdate.microsoft.com/en/default.asp
Vaša zaštita na mreži     
187
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da
iskoriste moje informacije?
biRAnje zAštitnog ziDA zA kućni sistem
Treba da instalirate zaštitni zid za svakoj mreži, čak i na kućnoj. Iako ćete informacije
o instalaciji dobiti u Poglavlju 6, možete proveriti dostupni softver na sledećnim
lokacijama:
Symantec Firewall: http://www.symantec.com
McAfee Personal Firewall: http://us.mcafee.com
Kerio Personal Firewall: http://www.kerio.com
Pored toga što ljudi žele da provale u vaš računar, postoje oni koji takođe
žele da dođu do vaših ličnih informacija.
Kako neko dolazi do mojih informacija i zašto mu one rebaju?
Postoje ljudi koji napadaju računare da bi došli do vaših ličnih informa-
cija. U mnogim slučajevima, oni ciljaju baze podataka velikih korporacija
koje čuvaju podatke kao što su brojevih ličnih karata, brojevi bankovnih
računa, brojevi kreditnih kartica na datotekama svojih korisnika. Međutim,
nije čudno što prevaranti ciljaju pojedince koji dele svoje informacije putem
interneta bez prave zaštite.
Jedna od najpopularnijih korišćenja ukradenih informacija je krađa iden-
titeta (identity theft). Krađa identiteta se javlja kada neko koristi tuđu
identifikaciju da bi se pretvarao da je ta osoba. Lopov koristi „novi” identitet
da bi otvorio račune za kreditne kartice da bi kupovao mobilne telefone,
automobile i u druge svrhe.
Prevara sa kreditnim karticama je najuobičajenija krađa identiteta. Iako
krađa na mreži nije raširena kao krađa počinjena korišćenjem stvari kao
što su nekorišćene priznanice, internet je meta zbog svoje veličine i ano-
nimnosti.
Kako čuvam svoje informacije na bezbednom mestu?
Iako postoje ljudi koji će želeti da zloupotrebljavaju internet, možete ga
koristiti uz nekoliko mera predostrožnosti.
188
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Postoje bezbedni načini da se prenesu podaci, kao i neka pravila deljenja
vaših informacija.
Bezbedne lokacije i šifrovanje
Nikad ne biste trebali da šaljete lične informacije nepoznatima. To je naj-
bolji od svih načina da se zaštitite. Malu decu bi trebalo učiti da na mreži
nikad ne daju svoja prava imena, adrese ili slične informacije.
Međutim, s vremenom će postati potrebno da delite informacije na mreži.
Ako ste sigurni u primaoca, na primer da biste kupili nešto na mreži, da
biste popunili aplikaciju za srednju školu ili formular za finasijsku pomoć,
morate biti sigurni da su informacije bezbedne ako koristite bezbednu loka-
ciju koja uključuje tehnologiju šifrovanja (encryption). Šifrovanje je pro-
ces šiforvanja informacija koje šaljete tako da samo osoba kojoj ih šaljete ili
računar mogu da pročitaju tu informaciju.
Na slici 6-3 je prikazana bezbedna Web lokacija.
beleškA:
Čak i ako nemate kreditnu karticu ili račun u banci na svoje ime, dobro je imati naviku
da pratite ova ista pravila za prijavljivanje kada je reč o deljenju poklona i besplatnih
stvari na mreži. Vi i dalje dajete lične informacije i treba da budete svesni na koji sve
način lokacija može upotrebiti te informacije.
Vaša zaštita na mreži     
189
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 6-3 Bezbedna Web lokacija
beleškA:
Bezbedan način je korišćenje jedne lozinke za sve “zabavne” Web lokacije, kao što
su igre, ćaskanje i tako dalje, a neke druge lozinke za osetljive transakcije, kao što je
kupovina knjiga na Web lokaciji Amazon.com. Na taj način postoji manja mogućnost
da vaše osetljive transakcije budu kompromitovane. Nikad nemojte koristiti podatke
kao što je datum vašeg rođenja, broj telefona ili ime.
Obratite pažnju na ikonicu za zaključavanje (Lock icon) koja se nalazi na
dnu, u desnom delu statusne trake i URL stranicu koja definiše HTTPS.
Katanac označava da je lokacija šifrovana i da koristi kriptografske pro-
tokole ili SSL. SSL se nalazi u većini pregledača i to je protokol, ili skup
pravila koja se koriste za prenos informacija na bezbedan način. Kada pre-
nesete nešto koristeći HTTP protokol i unesete bezbednu stavku za loka-
ciju, HTTP će se promeniti u HTTPS.
Bezbednosna praksa za deljenje informacija na mreži
Čak i kada radite sa bezbednim lokacijama, treba da imate nekoliko stvari
na umu kada delite informacije na mreži. U tekstu dole su navedeni neki
190
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
od načina na koje možete osigurati da vaše lične informacije ne padnu u
ruke pogrešnim ljudima:
Nikad nemojte davati više informacija nego što je potrebno.
Na bezbednim lokacijama ćete često morati da se prijavljujete sa
korisničkim imenom i lozinkom. Vaša lozinka ne bi trebalo da bude
nešto očigledno; treba da ima najmanje osam karaktera i da bude
kombinacija slova i brojeva.
Koristite najnovije verzije vaših internet pregledača. Najnoviji pre-
gledači su ažurni sa novinama u šifrovanju i drugim bezbednosnim
problemima.
Pročitajte Polisu o privatnosti Web lokacije. Ne želite da obezbedite
detaljne lične informacije lokaciji koja će prodati te informacije listi
za slanje e-pošte.
Čuvajte zapise svih vaših transakcija na internetu.
Ako ikad budete imali razloga da poverujete da je neko koristio vaše infor-
macije na pogrešan način, odmah se obratite bankama koje su vam izdale
kreditne kartice i obavestite policiju.
Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da mi
naude?
nekoliko web lokAcijA zA tinejDžeRe:
Yahooligans:
http://www.yahooligans.com
Disney: http://www.disney.com
Discovery Channel:
http://www.discovery.com
Sports Illustrated for Kids: http://www.sikids.com
Hyperville Kids:
http://www.hyperville.com/fun-kids.html
Iako je traumatično iskustvo kad vam neko ukrade identitet i napravi vam
ogromne dugove na vašim kreditnim karticama, mnogo gori scenario je
davanje ličnih informacija strancu koji može da postane pretnja vašoj bez-
bednosti u stvarnom životu.
Vaša zaštita na mreži     
191
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Ko bi želeo da mi naudi i kako da me pronađe?
Postoje ljudi koji progone mlade i pokušavaju da ih namame na mreži.
Jednom kada vam postanu prijatelji na mreži jer razumevaju VAŠ problem
i jedinstvene dileme koje imate kao tinejdžer, ohrabrivaće vas da im date
lične informacije da biste se našli na nekom mestu.
Možda je to neka nedužna osoba koja želi da joj budete prijatelj, i možda
osoba u sobi za ćaskanje zaista samo želi da se druži sa drugim petnae-
stogodišnjakom i da sluša muziku. Međutim, u mnogo više slučajeva to je
samo maska i vaš drugar na mreži za ćaskanje je zapravo opasna osoba.
Pošto nikad ne možete biti sigurni, ne smete davati strancima na mreži lične
informacije.
beleškA:
Dobra praksa je da napravite korisničko ime za vaše prijatelje i da
podesite svoj program za slanje poruka tako da samo ljudi sa vaše liste
mogu da vas vide i da vam šalju poruke. Vi i vaši prijatelji čak možete
da otvorite privatne sobe za ćaskanje, ali niko drugi neće moći da uđe u
njih.
Sobe za ćaskanje i slanje instant poruka su popularni načini za te ljude
da bi lakše došli do mladih. Možete da poslušate priču iz stvarnog života
mlade žene koja je bila prijatelj sa jednom osobom u sobi za ćaskanje na
mreži i šta joj se desilo ako posetite stranicu: http://www.netsmartz.org i
ako kliknete na vezu Amy’s Choice.
Kako da ostanem bezbedan?
Iako postoje osobe koje internet koriste u takve nedolične svrhe, ne treba
da se plašite da odete na mrežu. Pomoću nekoliko jednostavnih smernica
možete biti sigurni da će vaše iskustvo na mreži biti pozitivno. Možete da
pratite ove smernice da biste se uverili da niko ko želi da vas povredi ne
može da pristupi vašim ličnim informacijama:
Uvek se obratite roditeljima, staratelju ili nastavniku za pomoć kada
je internet u pitanju.
Nikad nemojte davati lične informacije u sobi za ćaskanje ili usluzi
za slanje instant poruka.
Nikad nemojte pristati da se vidite sa nekim koga ste upoznali na
mreži.
192
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Nikad nemojte slati vaše fotografije nekome na mreži.
Nikad nemojte davati informacije kao što su vaše puno ime, adresa,
škola, vaš raspored ili porodične informacije nekome koga ne
poznajete.
Šta ste naučili o vašoj zaštiti na mreži
U ovoj lekciji ste istražili načine da se zaštitite dok ste na mreži. Istražili
ste tri osnovne pretnje: one koje pokušavaju da napadnu vaš računar, one
koje pokušavaju da dođu do vaših informacija i one koje pokušavaju da vas
lično povrede. Naučili ste kako da koristite kombinaciju softvera, hardvera i
nekih osnovih vođica da biste imali bezbedno iskustvo na mreži.
Šta je sledeće?
U sledećem poglavlju počećete sa planiranjem koje je neophodno da biste
kreirali svoju mrežu.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Reklamna softverska aplikacija
(Adware)
Softver za zaštitu od neželjene
pošte
Softver za zaštitu od virusa
Kolačić
Cracker (haker)
Napad Uskraćivanje usluga (Denial
of service attack)
DNS prevara (DNS Spoofing)
Ekstraktori e-pošte
Šifrovanje
Zaštitni zid
Haker
Krađa identiteta
Program za otkrivanje lozinki
(Keystroke loggers)
Program za rešavanje problema u
mrežama (Packet sniffers)
Kriptografski protokoli (Secure
Sockets Layer (SSL))
Alatke za špijuniranje
Hakerske tehnike (Social
Engineering)
Neželjena pošta
Program za pretraživanje interneta
(Spider)
Softver za neautorizovano praće-
nje korisnika (Spyware)
Programi na bazi trojanaca
Virus
Webcrawler
Hakerski napad na Web stranicu
(Web page defacement)
Crv
Vaša zaštita na mreži     
193
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Predložene Web lokacije
NetSmartz: http://www.netsmartz.org
Stay Safe Online: http://www.staysafeonline.com/play.htm
CyberPatrol: http://www.cyberpatrol.com
Safe Teens: http://www.safeteens.com
Safe Kids: http://www.safekids.com
Istražite dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sle-
deća pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj nešto prodaje? Ako se pro-
daje, šta je to? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto, da li postoje in-
formacije koje su vam korisne?
c. Ko objavljuje sadžaj na lokaciji? Napišite nešto o organizaciji ili kom-
paniji čija je lokacija. Da li mislite da je ovo bezbedna lokacija? Zašto
jeste ili zašto nije?
d. Da li ste sa ove lokacije posetili drugu lokaciju? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa
ove?
e. Da li ste pronašli informacije koje su vam bile od koristi na ovoj lo-
kaciji o bezbednosti na internetu? Objasnite.
f. Šta vi mislite o ovoj lokaciji?
g. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da
vide na ovoj lokaciji? Objasnite.
Pitanja za pregled
1. Razgovarajte o nekim uobičajenim opasnostima kojima je izložen vaš
računar od spoljnih uticaja na mreži.
2. Koji su najveći rizici po vas na mreži?
3. Koji su razlozi zašto bi neko želeo da dođe do vaših ličnih informaci-
ja na mreži?
4. Na osnovu svih mera predostrožnosti o kojima ste čitali u ovom po-
glavlju, sastavite spisak osnovnih pravila za bezbedno korišćenje in-
terneta.
5. Razgovarajte o sličnostima i razlikama između virusa, crva, Trojanskih
konja i neželjene pošte.
194
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 4: Pregled
Šta ste naučili o svojoj zaštiti na mreži
U ovoj lekciji ste istražili kako da se zaštite na mreži. Istražili ste tri osnovna
napada: pokušaj napada na vaš računar, pokušaj dolaska do vaših infor-
macija i pokušaj da se naudi vama lično. Naučili ste kako da koristite kom-
binaciju softvera, hardvera i nekih osnovnih pravila da biste bili bezbedni
na mreži.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine:
Reklamna softverska aplikacija (Adware)
Softver za zaštitu od neželjene pošte
Softver za zaštitu od virusa
Kolačić
Cracker (haker)
Vaša zaštita na mreži     
195
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack)
DNS prevara (DNS Spoofing)
Ekstraktori e-pošte
Šifrovanje
Zaštitni zid
Haker
Krađa identiteta
196
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers)
Program za rešavanje problema u mrežama (Packet sniffers)
Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL))
Alatke za špijuniranje
Hakerske tehnike (Social Engineering)
Neželjena pošta
Program za pretraživanje Interneta (Spider)
Vaša zaštita na mreži     
197
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware)
Programi na bazi trojanaca
Virus
Webcrawler
Hakerski napad na Web stranicu (Web page defacement)
Crv
198
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Predložene Web lokacije
NetSmartz:
http://www.netsmartz.org
Stay Safe Online:
http://www.staysafeonline.com/play.htm
CyberPatrol:
http://www.cyberpatrol.com
Safe Teens:
http://www.safeteens.com
Safe Kids:
http://www.safekids.com
Istražite dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sle-
deća pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj nešto prodaje? Ako se pro-
daje, šta je to? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto, da li postoje in-
formacije koje su vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
c. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Napišite nešto o organizaciji ili kom-
paniji čija je lokacija. Da li smatrate da je ovo bezbedna lokacija?
Zašto jeste ili zašto nije?
Vaša zaštita na mreži     
199
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Da li ste sa ove lokacije posetili drugu lokaciju? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa
ove?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste na ovoj lokaciji pronašli informacije koje su vam bile od ko-
risti o bezbednosti na internetu? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
200
      Poglavlje 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
f. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija1
Web
lokacija 2
g. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da
vide na ovoj lokaciji? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
Pitanja za istraživanje
1. Razgovarajte o najčešćim opasnostima kojima je izložen vaš računar
od spoljnih uticaja na mreži.
2. Koji su najveći rizici po vas na mreži?
Vaša zaštita na mreži     
201
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
3. Koji su razlozi zašto bi neko želeo da dođe do vaših ličnih informaci-
ja na mreži?
4. Na osnovu svih mera predostrožnosti o kojima ste čitali u ovom
poglavlju, sastavite spisak osnovnih pravila za bezbedno korišćenje
Interneta.
5. Razgovarajte o sličnostima i razlikama između virusa, crva, Trojanskih
konja i neželjene pošte.
Poglavlje
5
203
Planiranje mreže
U prethodnim lekcijama ste učili o upotrebi najveće svetske računar-
ske mreže, interneta. Naučili ste osnovne principe mreža, istražili World
Wide Web, pogledali druge oblasti interneta i razmatrali kako da bolje
obezbedite mrežu i računare koji su povezani na internet i obezbedite
sebi najsigurnije moguće iskustvo na mreži. Skoro ste spremni da sve
objedinite i napravite svoju mrežu. Poslednji korak koji morate da uči-
nite pre toga jeste preliminarno planiranje.
U ovom poglavlju istražićete različite vrste mreža i početi planiranje svih
potrebnih koraka za pravljenje sopstvene mreže.
U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:
Da li možemo da delimo datoteke, štampače, čak i vezu
sa internetom, koristeći mrežu?
Šta još možemo da radimo preko mreže?
Kakva mreža mi je potrebna?
Kakav hardver je neophodan za pravljenje mreže?
Da li mi je potreban poseban softver?
Kakve stvari mogu da delim na mreži?
Kao što ste naučili tokom kursa, mreže nude mnogo toga kako bi vam
pojednostavile život i omogućile vam kontakt sa ljudima širom sveta
bolje nego ikad pre. Popularna upotreba mreža uključuje:
upozoRenje:
Iako je programe moguće deliti preko mreže, važno je da ih delite samo ako imate
potrebnu dozvolu. Na primer, ukoliko kupite program Microsoft Word, imate pravo
da koristite taj program samo na jednom računaru. Ukoliko želite da ga delite sa
drugim korisnicima, morate da kupite licencu po mestu koja omogućava da
isti program koristi više ljudi.
204
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Deljenje datoteka
Deljenje opreme kao što su štampači, faks uređaji i skeneri
Veza sa internetom
Igranje igrica
Mreže su ključne za deljenje informacija kao što su ulice ključne za tran-
sport. Sada kad razumete osnove, možete istraživati neke specifične funk-
cije mreže. Prilikom stvaranja mreže neophodno je da znate šta želite da
postignete.
Da li možemo da delimo datoteke?
Mrežu možete koristiti za deljenje raznih datoteka sa ljudima. Možete deliti
dokumente koje ste vi napravili, zvučne datoteke koje imate na čvrstom
disku, slike koje napravite u programima za obradu grafike. Takođe možete
da delite neke programe, tako da možete da držite samo jedan primerak
softvera na serveru.
Pre nego što su postojale mreže, ljudi su kopirali datoteke na diskete da bi
ih delili. Ovaj način je poznat kao „pešačka“ mreža i često se koristi za
deljenje datoteka. Međutim, prenošenje datoteka preko mreže štiti podatke,
uklanja rizik koji postoji prilikom kopiranja informacija na disk koji se lako
može oštetiti i smanjuje verovatnoću unošenja virusa u sistem.
Ukoliko se povežete sa nekim na istoj mreži ili sa računarom na drugoj
mreži, možete čak da delite datoteke prevlačenjem i otpuštanjem datoteka
iz jedne fascikle u drugu, kao da ih premeštate na svom računaru.
Da li možemo da delimo štampače?
Uz deljenje datoteka i programa na mreži, takođe možete da delite resurse
kao što su štampači i skeneri. Pre mreža, svaki računar je morao da bude
povezan sa svojim štampačem. Sada možete da povežete štampač na mrežu
i svi ostali računari na mreži mogu da štampaju dokumente koristeći taj
jedan štampač.
Možete deliti i druge resurse osim štampača. Često se dele skener, dodatna
oprema, faks uređaj ili čvrsti diskovi.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Planiranje mreže     
205
Da li možemo da delimo vezu sa internetom?
Uz popularnost i značaj interneta, važno je da svi računari na mreži imaju
pristup internetu. Ovo je moguće postići uspostavljanjem internet veze za
mrežu, tako da svi računari pristupaju internetu preko lokalne mreže.
Postoje dva osnovna načina za povezivanje mreže sa internetom: pomoću
mrežne skretnice ili pomoću modema. Mrežna skretnica je uređaj koji pove-
zuje mreže i usmerava ili skreće podatke sa računara na mrežu. Mrežna
skretnica nudi mogućnost veze između mreže i interneta. Na slici 5-1 je
prikazana mrežna skretnica.
Slika 5-1 Mrežna skretnica
Modem je uređaj koji povezuje računar sa internetom preko telefonske
linije. Kada se koristi sa mrežom, mreža se povezuje sa modemom, a zatim
modem poziva server preko dobavljača internet usluga (Internet Service
Provider – ISP) i uspostavlja vezu. ISP su obično nacionalne kompanije,
npr. MSN, AT&T i Earthlink, kao i hiljade lokalnih kompanija.
Pozivni modem, nekada jedini način za povezivanje sa mrežom, mnoge
korporacije danas smatraju zastarelim. Ovi modemi su spori i mnoge novije
tehnologije, kao što je streaming video, ne rade dobro preko modema. Na
slici 5-1 je prikazan interni modem.
206
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 5-2 Interni modem
pRAktičnA VežbA:
Sada uradite praktičnu vežbu: Proučavanje modema i mrežnih skretnica.
Da li postoji još nešto što može da se radi preko mreže?
Mnoge stvari koje možete da radite na internetu možete da radite i preko
privatne mreže. Na primer, možete da uspostavite e-poštu između umreže-
nih računara i da igrate igrice preko umreženih računara. Mnogi fakulteti
nude pristup mreži iz studentskih domova. Možete da sedite u svojoj sobi i
da se povežete sa bibliotekom a da ne morate da idete na drugo mesto da
biste obavili svoje istraživanje. Kad počnete da radite, uvidećete da mreže
omogućavaju rad od kuće ili dok ste na putu povezivanjem na mrežu u
kancelariji. Mogućnosti su zapravo ograničene jedino vašim resursima.
Za uspostavljanje funkcionalne mreže neophodno je planiranje, zatim
poznavanje hardvera, softvera, kablova i još mnogo toga. Do kraja ovog
poglavlja proučavaćete proces uspostavljanja mreže, a zatim ćete je uspo-
staviti i čak povezati svoju mrežu sa internetom.
Planiranje mreže     
207
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Šta je potrebno za pravljenje mreže?
Pre pravljenja mreže morate napraviti plan. Mnogi stručnjaci iz ove oblasti
veruju da je planiranje ubedljivo najvažniji deo procesa. Čak i kod mreže
za manju kancelariju ili kuću trebalo bi da posvetite dosta vremena planira-
nju. Treba da razmotrite razne faktore, kao što su veličina, brzina, lokacije i
trošak. Treba da utvrdite raspored i da li će vam biti potreban server za kli-
jent/server sistem ili ćete ravnopravno povezati računare. U ovom odeljku
proučićete sva ta pitanja.
Kakva mi je mreža potrebna?
Prvo što morate da uradite prilikom planiranja mreže jeste da utvrdite tačno
kakva vam je mreža potrebna. Koliko računara želite da povežete? Ukoliko
imate manje od deset računara, da li možete da koristite mrežu ravno-
pravnih korisnika ili vam je potreban server za uspostavljanje klijent/server
mreže? Kako planirate da prenosite podatke preko resursa na mreži? Kakav
će biti raspored mreže?
Arhitektura mreže
Prilikom planiranja rasporeda mreže, treba da razmotrite kako će se podaci
prenositi među računarima na mreži. Ovo je poznato kao arhitektura mreže.
Arhitektura će u velikoj meri odrediti strukturu vaše mreže, što ćete detalj-
nije videti u daljem tekstu.
Svaki tip arhitekture mreže ima niz standarda ili protokola koji definišu
kako se podaci kreću u mreži. Možete se sresti sa četiri osnovne arhitekture
mreže:
Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija arhitektura
mreže.
Token-ring arhitektura: česta u većim organizacijama, sve brže
postaje zastareli tip arhitekture mreže.
ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih arhitektura.
AppleTalk arhitektura: stvorena od kompanije Apple za kontrolu
podataka koji se prenose preko Apple računara.
Danas je najpopularnija arhitektura Ethernet. Kako se ona najčešće koristi,
treba da se upoznate sa arhitekturom Ethernet i da shvatite neke osnovne
koncepte.
208
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Postoji nekoliko različitih vrsta arhitekture Ethernet i svaka može da pošalje
podatke preko mreže različitom brzinom. Najčešći Ethernet je 100BaseT,
poznat i kao Fast Ethernet. Takođe postoji Gigabit Ethernet, koji može
da prenese podatke više od deset puta brže od Fast Etherneta. Stariji stan-
dard, 10BaseT, i dalje se često koristi kod mreža za manja preduzeća i kod
kuće. Ethernet mreže su najjeftinija vrsta arhitekture mreže.
Topologija mreže
Još jedna važna stavka za razmatranje jeste struktura mreže koju želite da
uspostavite. Struktura, poznata i kao topologija mreže, predstavlja ras-
pored mreže i obično zavisi od arhitekture mreže. To uključuje način na
koji su računari i resursi fizički postavljeni, kao i način na koji se prenose
podaci među tim računarima.
Postoje četiri glavna tipa strukture mreže:
Topologija zvezde
Topologija magistrale
Topologija prstena
Hibridna topologija
nApomenA:
Da biste predstavili sebi kako izgleda zvezdasta mreža, zamislite točak sa čvorištem
u centru kao centralnim uređajem za povezivanje i linije koje polaze od centra, kao
računari povezani sa centralnim uređajem.
Zvezdaste mreže
Danas je najčešći tip strukture mreže zvezdasta mreža. U topologiji zvezde
svaki računar je povezan sa centralnom tačkom na mreži. Na slici 5-3 je
prikazana mreža sa topologijom zvezde.
Planiranje mreže     
209
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 5-3 Mreža sa topologijom zvezde
Svaki tip topologije ima neke prednosti i mane. Odlike zvezdaste mreže:
Možete dodavati računare na centralnu vezu bez gašenja cele
mreže.
Svaki računar i uređaj povezan je sa centralnim uređajem za pove-
zivanje.
Ukoliko se pojavi problem na jednom računaru na mreži, ostali
računari neometano nastavljaju da rade, samo ne mogu da pristupe
podacima na problematičnom računaru.
Računari ne mogu biti na udaljenosti većoj od 100 metara od cen-
tralnog uređaja.
Svaki centralni uređaj za povezivanje može da poveže do 24 raču-
nara.
210
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Zvezdaste mreže su malo skuplje od drugih topologija pošto se
svaki računar mora povezati sa centralnim uređajem pa vam je
obično potrebno mnogo kablova za dobro funkcionisanje mreže.
Magistralne mreže
Magistralna mreža je mreža u kojoj su svi računari povezani duž jednog
kabla, poznatog kao kičma. Magistralne mreže se često koriste u sistemima
kućnih mreža ili drugih malih mreža u kojima su povezana samo dva ili tri
računara. Na slici 5-4 je prikazana mreža sa topologijom magistrale .
Slika 5-4 Mreže sa topologijom magistrale
Odlike magistralne mreže:
Topologija mreže koju je najjednostavnije i najjeftinije napraviti.
Jedan kabl povezuje sve računare.
U datom trenutku samo jedan računar može da prenosi podatke.
Podaci putuju duž kabla i primalac preuzima podatke sa kabla.
Planiranje mreže     
211
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Morate dodati terminator na svaki kraj magistralne mreže. Kad
kabl dođe do poslednjeg računara, on se poveže sa tim računarem
i zatim se kabl prekida. Tako se sprečava vraćanje podataka kroz
mrežu i mešanje sa novim podacima koji su poslati.
Nema potrebe za centralnim uređajem za povezivanje.
Nije jednostavno dodati računare na magistralnu mrežu. Morate
prekinuti mrežnu vezu da biste dodali računar.
Ukoliko jedan računar na mreži ima problema, taj kvar utiče na sve
računare na mreži.
Obično se koristi koaksijalni kabl.
Prstenaste mreže
Prstenasta mreža se odlikuje jednim kablom kojim su povezani računari
postavljeni ukrug. Prstenaste mreže su danas manje popularne nego što su
bile nekada. Na slici 5-5 je prikazana mreža sa topologijom prstena.
Slika 5-5 Mreža sa topologijom prstena
nApomenA:
U poglavlju 6 naučićete više o vrstama kablova.
212
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Prstenaste mreže, koje su ranije bile široko rasprostranjene, danas su manje
popularne zbog nekih ograničenja takve topologije. Podaci se kreću samo u
jednom pravcu, pa kada pošaljete podatke na određeni računar, oni moraju
prvo da prođu kroz svaki računar. Računar proverava da li su podaci njemu
poslati. Ukoliko nisu, on ih šalje dalje do sledećeg računara, i tako redom.
Zbog toga je vreme prenosa nekad veoma sporo. Odlike topologije prste-
naste mreže:
Računari su postavljeni jedni blizu drugih.
Ne postoji centralni uređaj za povezivanje.
Ne postoji ni početak ni kraj mreže, čime se eliminiše potreba za
terminatorima.
Rešavanje problema je otežano.
Otkazivanje mreže na bilo kom mestu utiče na celu mrežu.
Teško je dodati nove računare na prstenastu mrežu. Treba da dove-
dete kabl do računara da biste ga povezali i niko nije povezan na
mrežu dok se ne instalira i ne pokrene novi sistem.
Hibridne mreže
Postoji mnogo varijacija ovih osnovnih topologija. Pošto možete da kombi-
nujete različite topologije na istoj mreži, pojavile su se hibridne mreže koje
kombinuju barem dva različita tipa topologija.
Na primer, možete da povežete nekoliko zvezdastih mreža koristeći jedan
kabl. Tako se pravi magistralna mreža sa koje se grana nekoliko zvezdastih
mreža. Na slici 5-6 je prikazana tipična hibridna mreža.
Planiranje mreže     
213
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 5-6 Mreža sa hibridnom topologijom višestrukih puteva
nApomenA:
Pogledajte priloženi list Upoređivanje topologija za pregled različitih topologija.
Odlike topologije višestrukih puteva uključuju:
Mreže koje povezuju kancelarije na različitim lokacijama su obično
hibridne. Kompanija može da koristi zvezdastu mrežu u kancelariji
u Sijetlu, a magistralnu mrežu u kancelariji u Atlanti.
Možete povezati različite tipove mreža preko modema. Na pri-
mer, ukoliko kod kuće imate magistralnu mrežu, možete se preko
modema povezati sa školskom mrežom koja koristi topologiju zve-
zde.
214
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Podešavanje u hibridnim mrežama je otežano pošto konfiguracija
postaje komplikovanija kada pokušavate da uskladite rad različitih
topologija.
Hibridne mreže su po definiciji velike, što ih čini skupljim od malih,
lokalnih mreža.
Postoji nekoliko komunikacionih putanja, što pomaže ako dođe do
otkazivanja nekog od kablova.
Šta još treba razmotriti
Kad planirate mrežu, treba da razmotrite i druge faktore pre nego što se
odlučite za određeni tip mreže. Na primer, treba da uzmete u obzir:
Postojeću opremu; ukoliko vaša kuća, škola ili kancelarija već imaju
mrežu i vi želite da je nadogradite, ili ukoliko su vam dostupni
određeni računari, treba da razmotrite šta može da se uradi sa
vašom postojećom opremom.
 Veličinu mreže; ukoliko imate samo nekoliko računara, moguće je
napraviti mrežu ravnopravnih korisnika, ali kada povezujete više od
deset računara, morate da se usmerite na klijent/server mrežu.
 Količinu podataka koje želite da delite; tip i količina podataka koje
planirate da delite mogu da utiču na izbor tipa mreže koji vam je
potreban. Ukoliko prenosite velike datoteke, kao što su muzičke,
video ili grafičke datoteke, potrebna vam je mreža koja omogućava
deljenje većih količina podataka većom brzinom.
 Fizičku lokaciju; važno je gde planirate da postavite računare.
Ukoliko su računari na različitim spratovima u jednoj zgradi, treba
da odaberete najbolju konfiguraciju za računare i najbolju topologiju
mreže za taj prostor.
Koji mi je hardver potreban?
Kada proučite potrebe i odlučite koji tip mreže želite da instalirate, spre-
mni ste za odabir potrebnog hardvera. Hardver je fizička oprema koja čini
mrežu, npr. računari, monitori, štampači i uređaji za povezivanje.
Mrežni serveri
Ukoliko ste odlučili da koristite mrežu ravnopravnih korisnika, nije vam
potreban server. Server je, međutim, neophodna komponenta klijent/server
Planiranje mreže     
215
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
mreže. Server je moćni računar koji ispunjava specifičnu ulogu na mreži.
Možete imate određen server za čuvanje datoteka, za čuvanje Web stranica,
upravljanje e-poštom i pravljenje rezervnih kopija datoteka. Na slici 5-7 je
prikazan tipičan mrežni server.
Slika 5-7 Mrežni server
Prilikom izbora servera treba da razmotrite sledeće:
Mogućnost proširivanja; sposobnost za širenje kako se vaše potrebe
budu menjale i širile.
Brzina; učinak servera je direktno vezan za količinu memorije i
brzinu čipova, tj. centralnih procesora (CPU).
Memorija; serverima je potrebno više memorije nego običnim raču-
narima. Možete dodavati memoriju kako vaše potrebe budu rasle;
međutim, obično je dobro na početku dodati koliko god je moguće
memorije u okviru budžeta. Što server ima više memorije, bolje će
raditi.
216
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Memorijski uređaji; većina servera koristi velike programe i upravlja
ogromnim količinama podataka, tako da bi trebalo da obezbedite
dovoljno mesta za skladištenje.
Položaj; mrežni serveri su obično veoma velike mašine i potrebno
ih je postaviti na mesto gde nije previše toplo, gde ne postoji velika
mogućnost da dođe do slučajnog oštećenja i gde nije previše
vlažno.
Memorijski uređaji
Velika mreža će obično imati server za datoteke za čuvanje podataka. Na
serveru za datoteke je neophodno imati dovoljno velike i dovoljno pouz-
dane memorijske uređaje za bezbedno čuvanje podataka.
Memorijski uređaji mogu biti:
Čvrsti diskovi; to su primarni memorijski uređaji koji se mogu naći
na serveru za datoteke i u većini drugih računara
Disk jedinice s trakom
CD-ROM i DVD-ROM disk jedinice
Optičke disk jedinice
Mrežna memorija
pRAktičnA VežbA:
Popunite radni list sa specifikacijama servera.
biRAnje štAmpAčA:
Prilikom biranja štampača za mrežu treba da razmotrite nekoliko stvari, kao što su
brzina štampača, kvalitet štampe koji vam je potreban te koliko ćete otprilike stranica
štampati mesečno. Sve ove stavke mogu da vam posluže prilikom upoređivanja
štampača kako biste napravili najbolji izbor za svoje potrebe.
Mrežni štampači
Mreže nude prednost deljenja štampača. Umesto da nabavljate po jedan
štampač za svaki računar, više računara može da deli štampač. Tip štam-
pača na mreži zavisi od veličine mreže. Za kućni sistem je verovatno dovo-
Planiranje mreže     
217
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
ljan ink jet ili mali laserski štampač. Na većim mrežama može da postoji
više laserskih štampača i obično postoji server za štampanje. Server za
štampanje je računar koji upravlja zadacima i čuva sve zadatke za štampa-
nje koje svi računari na mreži šalju štampaču. Server za štampanje prima
zadatke za štampanje, određuje prioritete i zatim šalje zadatak odgovaraju-
ćem štampaču.
Mrežne kartice (Network Interface Card –NIC)
Mrežna kartica (NIC) se instalira u svaki računar i ona povezuje računar sa
mrežnim kablom. Mrežna kartica, kao što je prikazano na slici 5-8, kontro-
liše podatke koji prolaze između pojedinih računara i mreže.
Slika 5-8 Mrežna kartica
Svaka mrežna kartica čim se proizvede dobija jedinstveni broj, poznat kao
adresa. Ta adresa se zatim koristi za prepoznavanje svakog računara na
mreži.
Uređaji za povezivanje
Kada ste učili o topologijama mreže, možda ste primetili da većina topolo-
gija koristi uređaje za povezivanje mreže. To su različiti tipovi opreme koja
međusobno povezuje računare na mreži ili koja povezuje mrežu sa drugim
mrežama i drugom opremom. Postoji mnogo različitih tipova uređaja za
povezivanje i svaki od njih ima različitu namenu. Sledi opis nekoliko najče-
šćih uređaja za povezivanje.
Čvorišta
Čvorište je centralni uređaj za povezivanje na koji se priključuju svi kablovi
u mreži. Iako su se tradicionalno koristila samo u zvezdastim mrežama,
čvorišta se danas koriste u većini konfiguracija mreže. Na slici 5-9 je prika-
zano tipično čvorište.
218
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 5-9 Čvorište
Čvorišta primaju signale sa jedne lokacije i zatim ih šalju dalje na putu kroz
ostatak mreže.
Čvorište ima niz priključaka, poznatih kao portovi, u koje se priključuju
kablovi različitih računarskih uređaja. Svako čvorište se može povezati sa
različitim brojem računara, obično 4, 8, 16 ili 24. Ukoliko imate veliku mrežu,
možete priključiti dodatna čvorišta kako biste proširili mrežu. Povezivanje
više čvorišta je poznato kao lančano povezivanje (daisy chaining).
Svič
Svič je veoma sličan čvorištu. Dok čvorište prima signal sa jednog računara
a onda ga šalje na mrežu, svič dobija podatke sa mreže i zatim šalje podatke
na određeno mesto na mreži. Svič se može koristiti samo na Ethernet mre-
žama. Na slici 5-10 je prikazan tipičan svič.
Slika 5-10 Svič
Planiranje mreže     
219
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Mrežne skretnice
Mrežne skretnice su uređaji za povezivanje koji primaju dolazne podatke,
otvaraju svaku informaciju, čitaju adresu kako bi videli njeno odredište, a
zatim određuju najbolji put kojim će ta informacija stići do željenog mesta.
Na slici 5-11 je prikazana mrežna skretnica.
Slika 5-11 Mrežna skretnica
Mrežna skretnica proučava mrežu i može da otkrije ako neki deo mreže
radi sporije ili ako u nekoj oblasti postoji problem. Ukoliko mrežna skret-
nica uoči problem, ona preusmerava podatke oko problema tako da stignu
što brže.
Mrežni prolazi
Mrežni prolaz je uređaj za povezivanje koji povezuje dve različite vrste
mreža. Mrežni prolaz prima podatke, prevodi ih tako da mreža primalac
može da ih razume, a zatim prevod šalje na odredište.
Mrežni prolaz, koji je prikazan na slici 5-12, obično je hardver koji se pove-
zuje na mrežu i prenosi podatke između mreža. Međutim, to takođe može
biti softver koji prevodi podatke poslate pomoću različitih protokola na
istoj mreži.
220
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 5-12 Mrežni prolaz
pRAktičnA VežbA:
Uradite vežbu Uređaji za povezivanje.
Modemi
Modemi omogućavaju računarima na mreži da razmenjuju podatke. Modem
je zapravo skraćenica od modulator-demodulator. Modemi koriste telefon-
ske linije za razmenu podataka. Oni prevode podatke iz digitalnog oblika
na jednom kraju mreže u analogni oblik koji telefonska linija može da
razume, a zatim ih vraćaju u digitalni oblik za drugu mrežu.
Na slici 5-13 je prikazana tipična konfiguracija mreže sa različitim hardver-
skim komponentama.
Slika 5-13 Konfiguracija mreže
Planiranje mreže     
221
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Da li mi je potreban poseban softver?
Mrežni operativni sistem (NOS) je softver koji kontroliše i organizuje sve
aktivnosti na mreži i upravlja njima. Tip softvera koji vam je potreban zavisi
od toga da li imate mrežu ravnopravnih korisnika ili klijent/server mrežu.
Operativni sistemi za mrežu ravnopravnih korisnika
Mreže ravnopravnih korisnika su male; one povezuju manje od deset raču-
nara. Svaki računar čuva svoje podatke i zatim ih deli sa drugim računarima
na mreži. Iako je to mala mreža, i dalje mora da postoji softver koji orga-
nizuje mrežu. Postoji nekoliko različitih vrsta operativnih sistema za mreže
ravnopravnih korisnika.
Windows 95/98/Me/XP
Microsoftov Windows je napravljen za korišćenje na jednom računaru, ali
svaka verzija ima ugrađenu mogućnost za umrežavanje ravnopravnih kori-
snika. Kada za pravljenje mrežne veze koristite najnovije verzije sistema
Windows, Windows XP, postoji automatski proces koji će vas provesti kroz
stvaranje mreže.
pRAktičnA VežbA:
Uradite vežbu Planiranje mreže.
Operativni sistemi za klijent/server mrežu
Veće mreže, sa više od deset računara i centralnim serverom, su klijent/
server mreže. Operativni sistemi za te mreže su moćniji i složeniji od ope-
rativnih sistema mreža ravnopravnih korisnika.
Klijent/server operativni sistemi kontrolišu više servera, resurse, bezbednost
i obavljaju administrativne funkcije kao što su korisnička imena i lozinke
za pristup mreži.
Windows Server 2003
Microsoftovi operativni sistemi za klijent/server mreže, kao što su Windows
NT Server i Windows Server 2000, postoje već godinama. Najnovija verzija,
Windows Server 2003, nudi kompletan niz alatki koje će vam pomoći u
upravljanju mrežom. Softver uključuje ugrađenu bezbednost, punu podršku
za deljenje datoteka i usluga, bezbednu vezu sa internetom i olakšava
upravljanje bez obzira na to da li je vaša mreža velika ili mala.
222
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Šta ste naučili o planiranju mreže
U ovoj lekciji ste započeli planiranje svoje mreže. Pre nego što zaista pristu-
pite fizičkom povezivanju, morate da znate šta želite da postignete, kakve
zadatke želite da mreža obavlja, a zatim da napravite plan kako treba da
izgleda struktura vaše mreže.
Šta dalje?
U sledećem poglavlju objedinićete sve što ste naučili i napravićete sop-
stvenu mrežu. Povezaćete računare i zatim ćete se preko mreže povezati
sa internetom.
Termini koje treba da zapamtite
Obnovite sledeće termine:
10BaseT
100BaseT
AppleTalk arhitektura
Arhitektura
ARCNet arhitektura
Magistralna mreža
Central Processing Unit (CPU)
Lančano povezivanje
Ethernet arhitektura
Fast Ethernet
Mrežni prolaz
Gigabit Ethernet
Hardver
Čvorište
Mreža sa hibridnom topologijom
višestrukih puteva
Dobavljač internet usluga (Internet
Service Provider (ISP))
Modem
Mrežna kartica (Network Interface
Card (NIC))
Operativni sistem mreže (Network
Operating System (NOS))
Port
Server za štampanje
Prstenasta mreža
Mrežna skretnica
Server
„Pešačka“ mreža
Zvezdasta mreža
Memorijski uređaj
Svič
Terminator
Token-ring arhitektura
Topologija
Planiranje mreže     
223
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Preporučene Web lokacije
Osnove umrežavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html
HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubs-
and-switches.asp
Topologija: http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm
Wikipedia: Topologija mreže: http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topo-
logy
Topologije mreže: http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp
Pravljenje topologije mreže: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/
NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm
Proučite dve od gore navedenih Web lokacija i odgovorite na sledeća
pitanja za svaku lokaciju:
a. Koju Web lokaciju ste posetili?
b. Koji je to tip Web lokacije? Da li žele da prodaju nešto? Ukoliko je
odgovor da, šta žele da prodaju?
c. Šta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko prodaju ne-
što, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli koristiti?
d. Ko drži ovu lokaciju? Kratko opišite organizaciju ili kompaniju koja
je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouzdani?
Objasnite.
e. Da li ste naučili nešto o umrežavanju što bi vam pomoglo pri razma-
tranju različitih tipova mreža i razloga za odabir jednog od tipova?
Objasnite.
f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je odgovor
da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj lokaciji.
g. Kakav je vaš ukupni utisak o ovoj lokaciji?
Pitanja za pregled
1. Šta sve možete da radite preko mreže?
2. Objasnite razlike između zvezdastih, prstenastih i magistralnih mreža
za malu kućnu mrežu. Šta su prednosti, a šta mane svake od njih?
3. Opišite razlike i sličnosti između čvorišta, sviča, mrežne skretnice i
mrežnog prolaza.
224
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 5: Deljenje datoteka
i štampača – vežba
Ovaj dokument sam preuzeo sa deljene fascikle na mreži.
Nakon što popunite informacije koje se nalaze dole, sačuvajte ovaj
dokument pod sledećim nazivom
<vaše ime> Sharing Files and Printers.doc.
1. Kako se zovete?

2. Koji je danas datum?

Planiranje mreže     
225
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Poglavlje 5: Specifikacije servera
P
r
i
s
t
u
p
a
č
a
n

s
e
r
v
e
r
O
s
n
o
v
n
i

s
e
r
v
e
r
S
e
r
v
e
r

s
r
e
d
n
j
e
g

k
v
a
l
i
t
e
t
a
S
o
f
i
s
t
i
c
i
r
a
n
i

S
e
r
v
e
r
R
e
z
i
m
e
S
j
a
j
a
n

p
r
i
s
t
u
p
a
č
a
n

s
e
r
v
e
r

z
a

k
a
n
c
e
l
a
r
i
j
e

k
o
d

k
u
ć
e

i

m
a
l
a

p
r
e
d
u
z
e
ć
a
.

O
d
l
i
č
a
n

z
a

d
e
l
j
e
n
j
e

d
a
t
o
t
e
k
a

i

š
t
a
m
p
a
č
a

i

n
a
j
b
o
l
j
a

z
a
m
e
n
a

z
a

p
e
e
r
-
t
o
-
p
e
e
r

m
r
e
ž
e
.

K
o
r
i
s
t
a
n

z
a

m
a
l
a

i

s
r
e
d
n
j
e

v
e
l
i
k
a

p
r
e
d
u
z
e
ć
a
.

P
o
d
r
ž
a
v
a

p
r
o
c
e
s
e

k
a
o

š
t
o

s
u

d
e
l
j
e
n
j
e

d
a
t
o
t
e
k
a

i

š
t
a
m
p
a
č
a
,

i
n
t
e
r
n
e
t
,

e
-
p
o
š
t
a

i

u
d
a
l
j
e
n
e

k
a
n
c
e
l
a
r
i
j
e
.

O
d
l
i
č
a
n

z
a

v
e
ć
a

p
r
e
d
u
z
e
ć
a
.

K
o
r
i
s
t
i
t
e

g
a

z
a

d
e
l
j
e
n
j
e

d
a
t
o
t
e
k
a

i

š
t
a
m
p
a
č
a
,

a
p
l
i
k
a
c
i
j
e

n
a

i
n
t
e
r
n
e
t
u
,

s
j
a
j
n
a

z
a
š
t
i
t
a

p
o
d
a
t
a
k
a

z
a

o
s
e
t
l
j
i
v
e

i

k
r
i
t
i
č
n
e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e
.

I
d
e
a
l
a
n

z
a

s
o
f
i
s
t
i
c
i
r
a
n
a

p
r
e
d
u
z
e
ć
a

i

v
e
l
i
k
e

k
o
r
p
o
r
a
c
i
j
e
.

K
o
r
i
s
t
a
n

z
a

e
-
p
o
š
t
u

i

s
l
a
n
j
e

p
o
r
u
k
a

u

o
k
v
i
r
u

k
o
r
p
o
r
a
c
i
j
e
,

t
r
g
o
v
i
n
u

n
a

m
r
e
ž
i
,

s
r
e
d
n
j
e

v
e
l
i
k
u

b
a
z
u

p
o
d
a
t
a
k
a
.


D
i
z
a
j
n
S
a
m
o

k
u
ć
i
š
t
e
S
a
m
o

k
u
ć
i
š
t
e
K
u
ć
i
š
t
e

i
l
i

z
a

o
r
m
a
n
K
u
ć
i
š
t
e

i
l
i

z
a

o
r
m
a
n
P
r
o
c
e
s
o
r
I
n
t
e
l
®

P
e
n
t
i
u
m
®

4

p
r
o
c
e
s
o
r



n
a

2
.
4

G
H
z

i
l
i

3
.
4

G
H
z
I
n
t
e
l
®

P
e
n
t
i
u
m
®

4

p
r
o
c
e
s
o
r

-

3
.
4

G
H
z
2

I
n
t
e
l
®

X
e
o
n
®

p
r
o
c
e
s
o
r
a



o
d

2
.
4

G
H
Z

d
o

3
.
4

G
H
z
D
o

4

I
n
t
e
l
®

X
e
o
n
®

p
r
o
c
e
s
o
r
a
,

o
d

2
.
0

G
H
z

d
o

3
.
0

G
H
z
.
K
e
š

m
e
m
o
r
i
j
a
5
1
2

K
B
D
o

1

M
B
5
1
2

K
B
5
1
2
K

d
o

4

M
B
B
u
s
8
0
0

M
H
z
8
0
0

M
H
z
4
0
0

M
H
z
4
0
0

M
H
z
M
e
m
o
r
i
j
a
D
o

4

G
B

D
D
R

m
e
m
o
r
i
j
e
D
o

4

G
B

S
D
R
A
M

m
e
m
o
r
i
j
e
D
o

2
4

G
B

S
D
R
A
M

m
e
m
o
r
i
j
e
D
o

3
2

G
B

S
C
R
A
M

m
e
m
o
r
i
j
e
P
r
o
s
t
o
r

z
a

p
r
o
š
i
r
e
n
j
e

m
e
m
o
r
i
j
e
3

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
5

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
7

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
1
1

m
e
s
t
a

(
s
l
o
t
s
)
K
u
ć
i
š
t
a

z
a

č
v
r
s
t
e

d
i
s
k
o
v
e
2

-

1

,

2

-

5
.
2
5


k
u
ć
i
š
t
a
4

-

1


k
u
ć
i
š
t
a
8

-

1


k
u
ć
i
š
t
a
8

-

1


k
u
ć
i
š
t
a
Č
v
r
s
t
i

d
i
s
k
o
v
i
4
0
G
B
,

8
0
G
B
,

1
2
0

G
B
1
8
G
B
,

3
6
G
B
,

7
3
G
B
,

i
l
i

1
4
6
G
B

S
C
S
I

d
i
s
k

j
e
d
i
n
i
c
e
3
6
G
B
,

7
3

B
,

i
l
i

1
4
6

G
B

S
C
S
I
3
6
G
B
,

7
3
G
B
,
i
l
i

1
4
6

G
B

S
C
S
I
M
r
e
ž
n
a

i
n
t
e
r
f
e
j
s

k
a
r
t
i
c
a
G
i
g
a
b
i
t

N
I
C
G
i
g
a
b
i
t

N
I
C
G
i
g
a
b
i
t

E
t
h
e
r
n
e
t
G
i
g
a
b
i
t

E
t
h
e
r
n
e
t
C
e
n
a
4
9
9

U
S
D
1
,
7
6
5

U
S
D
6
,
6
0
3

U
S
D
8
,
7
9
3

U
S
D
226
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Odgovorite na sledeća pitanja koristeći gore pomenute
specifikacije:
1. Malo osiguravajuće društvo sa dvoje zaposlenih agenata i admini-
stratorom je stalno koristilo peer-to-peer mrežu. Kancelarija se širi i
treba da doda bazu podataka svih klijenata koje agencija uslužuje.
Vreme je da se nadogradi mreža i doda server tako da svi mogu da
pristupe podacima. Koji server biste preporučili i zašto?







2. Veća lekarska ordinacija nadograđuje softver i imaće automatiozo-
van sistem za kartone pacijenata. Sve će biti na računaru. Lekari
rade na 5 različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim
Američkim Državama. Treba da pristupe kartonima pacijenata iz
svake od ordinacija. Treba da budu u mogućnosti da brzo pristupe
podacima i moraće da pristupaju datotekama putem interneta.
Trebaju im važne informacije o pacijentima koje imaju kako bi mogli
da ih preuzmu i pogledaju i moraju biti u mogućnosti da se oslone
na njih. Želeli bi da cena servera bude manja od 10,000 dolara. Koji
server biste im preporučili i zašto?







Planiranje mreže     
227
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
3. Poslovnice velike korporacije prodaju svoje proizvode na mreži i šalju
poštanske porudžbine širom sveta. Treba da dodaju još jedan server
zbog porasta obima posla ove godine. Na tom serveru bi se čuvali
podaci Web lokacije ove kompanije. Kompanija inače zarađuje mili-
one dolara godišnje i pošto je 75% njenog poslovanja sada na mreži,
trošenje novca na server za potrebe Web lokacije nije problem. Od
četiri servera koji su ovde predstavljeni, koji bi bio najbolji izbor za
ovu komapiju i zašto?







228
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 5: Planiranje i kreiranje mreže
Izaberite jedan od tri scenarija koja su dole navedena. Koristeći Kontrolnu
tabelu za planiranje mreže, popunite odeljak Dizajn SAMO za jedan scena-
rio, kao što vam je to vaš nastavnik objasnio.
Scenario 1:
Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje
mrežu sa peer-to-peer mreže na malu klijentsku/serversku mrežu. Prošetajte
po kancelariji, proverite postavku i instalaciju postojećih računara, utvrdite
koju ćete opremu moći da koristite i šta će vam biti potrebno da kupite i/ili
nadogradite, a zatim dizajnirate novi sistem.
Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograđuje softver i imaće automatizovan sistem
za kartone pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade na pet razli-
čitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama,
izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju. Ordinacija ima
oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi; već poseduje
računare u kancelarijama, i po jedan računar u lekarskim ordinacijama. Sve
osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake ordinacije i treba da
budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem interneta sa bilo kog
računara. Šta biste preporučili? Skicirajte kancelariju i utvrdite kako možete
koristiti postojeću opremu i šta ćete morati da kupite.
Scenario 3:
Komšija vas je zamolio da mu pomognete. Četvoročlana porodica želi da
umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje
za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje
imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički
dizajner. U budućnosti će ćesto raditi od kuće i trebaće joj pristup inter-
netu da bi datoteke putem interneta slala svom preduzeću. Reč je o velikim
datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša
muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku
poštu. Otac je profesor na fakultetu i često radi na svom računaru. Potreban
mu je pristup internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu,
mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista
uživa u puštanju muzike i gledanju video-zapisa na mreži. Oba tinejdžera
imaju svoju sobu i računare. Potreban im je pristup internetu, obojica često
Planiranje mreže     
229
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
rade istraživačke zadatke, koriste program za slanje instant poruka, e-poštu
i igraju se na mreži interaktivnih igara. Posetite njihov dom, napravite plan
kuće i projektujte mrežu koja će najviše odgovarati njihovim potrebama.
230
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kontrolna tabela za planiranje mreže
Koraci
Dizajn
q
Nacrtajte dijagram vaše mreže. Označite sobe, kancelarije, spratove i
pokažite gde želite da postavite svaki od računara, štampač, skener ili
neki drugi uređaj.
q
Koju mrežnu topologiju ćete koristiti?
Hardver
q
Navedite neophodan hardver za svaki računar na crtežu koji ste
nacrtali ili na zasebnom papiru koji se odnosi na crtež. Obuhvatite
memoriju, procesor, modeme, mrežne adaptere, eksternu traku za
rezervno kopiranje ili druge stavke.
q
Koji mrežni adapteri će vam trebati za mrežu: Ehternet, telefonski
modem, bežični internet ili nešto drugo?
q
Koji hardver vam je potreban za mrežu? Obuhvatite modeme, mrežne
adaptere, habove i kablove.
q
Koji metod ćete koristiti za pristup internetu? Da li će jedan računar
biti računar koji će služiti za deljenje veze sa internetom.
Softver
q
Koji mrežni operativni sistem vam je potreban?
q
Da li vam treba/imate antivirusni program i softver za neželjenu poštu?
q
Kako ćete rukovati e-poštom?
q
Koju vrstu zaštitnog zida ćete imati?
Medij za prenos podataka
q
Koju vrstu kablova ćete koristiti ili da li ćete koristiti bežični internet?
q
Navedite koliko vam treba kablova i žica.
Internet
q
Koju vrstu internet veze ćete koristiti?
q
Kog ISP-a ćete angažovati?
q
Da li vam treba softver za internet ili ISP-a?
Instalacija mreže
q
Kupite hardver i softver.
q
Instalirajte mrežne adaptere, modeme, mrežna čvorišta (hub), uređaje
za povezivanje i ostale uređaje.
Planiranje mreže     
231
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Koraci
Instalacija mreže
q
Instalirajte kablove da biste fizički povezali računare. Povežite kablove
sa mrežnim čvorištima, telefonskim pirključcima, računarima i drugim
uređajima.
q
Uključite u struju sve računare, štampače i ostale uređaje.
q
Uverite se da računari koje ćete koristiti da biste ih povezali sa
internetom imaju aktivnu internet vezu. Možete pokrenuti „Čarobnjaka
za nove veze” da biste podesili vezu sa internetom.
q
Pokrenite Windows XP Network Setup Wizard na svom računaru.
232
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 5: Poređenje mrežnih topologija
T
o
p
o
l
o
g
i
j
a
P
r
e
n
o
s

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
I
n
s
t
a
l
a
c
i
j
a
P
r
o
š
i
r
e
n
j
e
m
r
e
ž
e
R
e
š
a
v
a
n
j
e

p
r
o
b
l
e
m
a
C
e
n
a
K
o
r
i
š
ć
e
n
j
e

k
a
b
l
o
v
a
Z
v
e
z
d
a
s
t
a

(
S
t
a
r

B
u
s
)
S
v
a
k
i

r
a
č
u
n
a
r

j
e

p
o
v
e
z
a
n

n
a

u
r
e
đ
a
j

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.
S
v
e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

p
r
o
l
a
z
e

k
r
o
z

c
e
n
t
r
a
l
n
u

m
r
e
ž
n
u

v
e
z
u
.

S
v
i

r
a
č
u
n
a
r
i

m
o
r
a
j
u

b
i
t
i

b
l
i
z
u

c
e
n
t
r
a
l
n
o
g

u
r
e
đ
a
j
a
.

D
u
ž
i
n
a

k
a
b
l
a

m
o
ž
e

b
i
t
i

n
a
j
v
i
š
e

d
o

1
0
0

m
e
t
a
r
a
.

M
o
ž
e

d
a

s
e

i
n
s
t
a
l
i
r
a

d
o

2
4

r
a
č
u
n
a
r
a

p
o

m
r
e
ž
i
.

D
o
d
a
ć
e
t
e

n
o
v
i

r
a
č
u
n
a
r

t
a
k
o

š
t
o

ć
e
t
e

n
o
v
i

k
a
b
l

i
z

r
a
č
u
n
a
r
a

u
k
l
j
u
č
i
t
i

u

u
r
e
đ
a
j

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.
K
a
d
a

j
e
d
a
n

r
a
č
u
n
a
r

n
e

r
a
d
i
,

o
s
t
a
l
i

d
e
o

m
r
e
ž
e

f
u
n
k
c
i
o
n
i
š
e
.

A
k
o

u
r
e
đ
a
j

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e

n
e

r
a
d
i
,

n
e

r
a
d
i

n
i

m
r
e
ž
a
.

N
a
j
s
k
u
p
l
j
a

o
d

j
e
d
n
o
s
t
a
v
n
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a
,

z
a
h
t
e
v
a

s
k
u
p
e

u
r
e
đ
a
j
e

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.

O
b
i
č
n
o

j
e

j
e
f
t
i
n
i
j
a

o
d

h
i
b
r
i
d
n
e

m
r
e
ž
e
.
K
o
r
i
s
t
i

k
a
b
l

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m
.

Z
a
h
t
e
v
a

v
e
l
i
k
e

k
o
l
i
č
i
n
e

k
a
b
l
a
.

N
e

v
i
š
e

o
d

1
0
0

m
e
t
a
r
a

o
d

r
a
č
u
n
a
r
a

d
o

u
r
e
đ
a
j
a

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.

B
u
s
J
e
d
a
n

k
a
b
l

p
o
v
e
z
u
j
e

s
v
e

r
a
č
u
n
a
r
e
.
J
e
d
a
n

p
o

j
e
d
a
n

r
a
č
u
n
a
r

š
a
l
j
e

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e
.

I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

s
e

k
r
e
ć
u

k
r
o
z

k
a
b
l

i

r
a
č
u
n
a
r

p
r
i
s
t
u
p
a

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a
m
a

v
a
n

k
a
b
l
a
.

K
a
b
l

i
d
e

o
d

j
e
d
n
o
g

r
a
č
u
n
a
r
a

d
o

d
r
u
g
o
g

i

t
a
k
o

s
v
e

d
o

p
o
s
l
e
d
n
j
e
g
.

T
e
r
m
i
n
a
t
o
r

j
e

s
m
e
š
t
e
n

n
a

k
r
a
j
u

m
r
e
ž
e
.

D
a

b
i
s
t
e

d
o
d
a
l
i

r
a
č
u
n
a
r
,

m
o
r
a
t
e

i
s
k
l
j
u
č
i
t
i

m
r
e
ž
u

i

u
k
l
o
n
i
t
i

k
a
b
l

i
z

p
o
s
t
o
j
e
ć
i
h

r
a
č
u
n
a
r
a
.

A
k
o

n
e

r
a
d
i

j
e
d
a
n

r
a
č
u
n
a
r
,

n
e

r
a
d
i

č
i
t
a
v
a

m
r
e
ž
a
.

J
e
f
t
i
n
i
j
a

m
r
e
ž
a

p
o
š
t
o

o
b
i
č
n
o

k
o
r
i
s
t
i

j
e
d
a
n

n
e
p
r
e
k
i
d
n
i

b
a
k
a
r
n
i

k
a
b
l
.

J
e
d
a
n

n
e
p
r
e
k
i
d
n
i

k
a
b
l

p
o
v
e
z
u
j
e

s
v
e

u
r
e
đ
a
j
e
.

T
e
r
m
i
n
a
t
o
r

j
e

n
e
o
p
h
o
d
a
n

n
a

k
r
a
j
u

s
v
a
k
o
g

k
a
b
l
a
.

K
o
r
i
s
t
i

k
o
a
k
s
i
j
a
l
n
e

i

k
a
b
l
o
v
e

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m
.
Planiranje mreže     
233
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
P
r
s
t
e
n
a
s
t
a

(
R
i
n
g
)
J
e
d
a
n

k
a
b
l

k
o
j
i

j
e

k
o
n
f
i
g
u
r
i
s
a
n

u

p
r
s
t
e
n
.
I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

s
e

k
r
e
ć
u

u

j
e
d
n
o
m

p
r
a
v
c
u

u
k
r
u
g

d
o
k

n
e

s
t
i
g
n
u

d
o

p
r
a
v
o
g

r
a
č
u
n
a
r
a
.

R
a
č
u
n
a
r
i

s
u

s
m
e
š
t
e
n
i

b
l
i
z
u

j
e
d
a
n

d
o

d
r
u
g
o
g
a
.

I
n
s
t
a
l
a
c
i
j
a

j
e

j
e
d
n
o
s
t
a
v
n
a
.

N
e
m
a

k
o
n
e
k
t
o
r
a
.

K
r
u
g

n
e
m
a

p
o
č
e
t
a
k

n
i
t
i

k
r
a
j
.

M
o
r
a
t
e

p
r
e
s
e
ć
i

k
a
b
l

k
o
j
i

j
e

p
o
v
e
z
i
v
a
o

p
o
s
t
o
j
e
ć
e

r
a
č
u
n
a
r
e

d
a

b
i
s
t
e

d
o
d
a
l
i

n
o
v

r
a
č
u
n
a
r
,

t
a
k
o

d
a

m
r
e
ž
a

n
e
ć
e

f
u
n
k
c
i
o
n
i
s
a
t
i

d
o
k

s
e

n
o
v
i

r
a
č
u
n
a
r

n
e

p
o
v
e
ž
e
.
A
k
o

p
o
s
t
o
j
i

o
š
t
e
ć
e
n
j
e

n
a

k
a
b
l
u

i
l
i

g
r
e
š
k
a

u

m
r
e
ž
i
,

i
n
f
o
r
m
a
c
i
j
a

n
a
s
t
a
v
l
j
a

d
a

s
e

p
r
e
n
o
s
i

n
a

o
s
t
a
t
a
k

k
r
u
g
a

d
o
k

n
e

s
t
i
g
n
e

d
o

t
a
č
k
e

p
r
e
k
i
d
a
.

O
v
o

o
l
a
k
š
a
v
a

o
t
k
r
i
v
a
n
j
e

i

r
e
š
a
v
a
n
j
e

p
r
o
b
l
e
m
a
.

J
e
d
n
a

o
d

n
a
j
s
k
u
p
l
j
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a

z
b
o
g

v
i
s
o
k
e

c
e
n
e

k
a
b
l
a
.

Z
a
h
t
e
v
a

v
i
š
e

k
a
b
l
a

n
e
k
o

o
s
t
a
l
e

t
o
p
o
l
o
g
i
j
e
.

K
o
r
i
s
t
i

k
a
b
l

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m
.
H
i
b
r
i
d
n
a

(
H
y
b
r
i
d

M
e
s
h
)
K
o
m
b
i
n
a
c
i
j
a

d
v
e

i
l
i

v
i
š
e

r
a
z
l
i
č
i
t
i
h

s
t
r
u
k
t
u
r
a
.
Č
e
s
t
o

k
o
r
i
š
ć
e
n
a

v
r
s
t
a

z
a

v
e
l
i
k
e

r
a
z
d
a
l
j
i
n
e
.

I
n
f
o
r
m
a
c
i
j
e

s
e

m
o
g
u

p
r
e
n
e
t
i

n
a

v
i
š
e

r
a
z
l
i
č
i
t
i
h

n
a
č
i
n
a
,

u

z
a
v
i
s
n
o
s
t
i

o
d

d
r
u
g
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a
.

Č
e
s
t
o

s
e

p
r
a
v
i

k
a
d
a

s
e

p
r
o
š
i
r
u
j
e

p
o
s
t
o
j
e
ć
a

m
r
e
ž
a
.

M
o
ž
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

r
a
z
l
i
č
i
t
e

v
r
s
t
e

u
r
e
đ
a
j
a

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e
.

U
r
e
đ
a
j
i

z
a

p
o
v
e
z
i
v
a
n
j
e

o
m
o
g
u
ć
a
v
a
j
u

k
o
m
b
i
n
o
v
a
n
j
e

r
a
z
l
i
č
i
t
i
h

m
r
e
ž
a

i

r
a
z
l
i
č
i
t
i
h

t
o
p
o
l
o
g
i
j
a

v
e
o
m
a

l
a
k
o
.


O
t
k
r
i
v
a
n
j
e

i

r
e
š
a
v
a
n
j
e

p
r
o
b
l
e
m
a

j
e

n
a
j
t
e
ž
e

k
o
d

o
k
v
a
k
v
e

t
o
p
o
l
o
g
i
j
e

z
b
o
g

r
a
z
l
i
č
i
t
i
h

v
r
s
t
a

t
e
h
n
o
l
o
g
i
j
a

k
o
j
e

s
e

k
o
r
i
s
t
e
.

S
k
u
p
a
,

v
e
l
i
k
a

i

o
b
i
č
n
o

k
o
m
p
i
k
o
v
a
n
a
.

V
r
s
t
a

k
a
b
l
o
v
a

z
a
v
i
s
i

o
d

v
r
s
t
e

m
r
e
ž
a
.

M
o
ž
e

s
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

k
a
b
l

s
a

u
p
r
e
d
e
n
o
m

p
a
r
i
c
o
m

i

k
o
a
k
s
i
j
a
l
n
i

k
a
b
l
.

T
a
k
o
đ
e
,

m
o
g
u

s
e

k
o
r
i
s
t
i
t
i

i

o
p
t
i
č
k
i

k
a
b
l
o
v
i

n
a

v
e
ć
i
m

r
a
z
d
a
l
j
i
n
a
m
a
.

234
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 5: Pregled
Šta smo naučili
U ovoj lekciji ste počeli da radite na planiranju svoje sopstvene mreže. Pre
nego što zapravo počnete fizički da postavljate mrežu, morate da znate koje
su vaše potrebe koje želite da postignete, koje zadatke želite da obavlja
mreža i da zatim razvijete plan kako želite da organizujete svoju mrežu.
Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine tako što ćete ponuditi tačne definicije iz poglav-
lja ili putem Web lokacije www.webopedia.com :
10BaseT
100BaseT
AppleTalk arhitektura
Arhitektura
ARCNet arhitektura
Planiranje mreže     
235
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Bus mreža
Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit (CPU))
Zrakasto povezivanje (Daisy chaining)
Eternet arhitektura
Brzi eternet
Mrežni prolaz (Gateway)
Gigabitni eternet
236
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Hardver
Mrežno čvorište (Hub)
Hibridna mreža (Hybrid mesh network)
Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider(ISP))
Modem
Mrežna kartica (Network Interface Card (NIC))
Mrežni operativni sistem (Network Operating System (NOS))
Planiranje mreže     
237
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Port
Server štampanja (Print Server)
Prstenasta mreža (Ring Network)
Mrežna skretnica (Router)
Server
Šatro mreža (Sneaker net)
Zvezdasta mreža (Star bus network)
238
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Uređaj za skladištenje
Svič (Svitch)
Terminator
Token-ring arhitektura
Topologija
Planiranje mreže     
239
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Predložene Web lokacije
Kreiranje Windows 2000 Roadmap za razvoj: http://www.microsoft.com/
windows2000/techinfo/reskit/dpg/Chapt-2.DOC
Dizajn mreža: Korak po korak vodič: http://searchnetworking.techtarget.
com/originalContent/0,289142,sid7_gci803164,00.html
Osnove umrežavanja:
http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html
Ultimativni vodič za umrežavanje: http://networking.ittoolbox.com/browse.
asp?c=NetworkingPeerPublishing&r=http%3A%2F%2Fwww%2Ehardwarece
ntral%2Ecom%2Fhardwarecentral%2Ftutorials%2F158%2F1%2F
Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća
pitanja:
a. Koje Web lokacije ste pregledali?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako
se prodaje, šta je to?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se na ovoj lokaciji nešto prodaje, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
240
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Web
lokaija 1
Web
lokacija 2
d. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Objasnite nešto o organizaciji ili
kompaniji čija je lokacija. Da li su informacije na toj lokaciji pouzda-
ne? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste naučili nešto o umrežavanju što bi vam pomoglo kada se
govori o različitim vrstama mreža i zašto vam više odgovaraju neke
vrste mreža od drugih? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
f. Da li ste sa ove lokacije došli do drugih lokacija? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste došli
preko početne lokacije.
Planiranje mreže     
241
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
g. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
242
      Poglavlje 5
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Pitanja za istraživanje
1. Šta sve možete da uradite na mreži?
2. Razgovarajte o razlikama između Star Bus, kružne i bus mreže. Koje
su prednosti a koje mane svake od njih?
3. Opišite razlike i sličnosti između mrežnog čvorišta, sviča, mrežne
skretnice i mrežnog prolaza.
Poglavlje
6
243
Pravljenje mreže
U prethodnoj lekciji ste planirali svoju mrežu. Razmotrili ste kako ćete
koristiti mrežu, fizičku strukturu mreže, topologiju i veličinu mreže. Sada
ste spremni da objedinite to znanje i da napravite sopstvenu mrežu.
U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:
Kako da povežem računare?
Da li mogu da napravim mrežu bez žica?
Kako da instaliram hardver?
Kako da instaliram softver?
Kako da odaberem dobavljača internet usluga?
Koji tip veze sa internetom imam?
Šta još treba da znam da bih se umrežio?
Kako izgleda budućnost umrežavanja?
Kako da sve to povežem?
Sada kada završite početno planiranje, kada znate koju vrstu mreže
želite, kakvu topologiju i arhitekturu, skoro da ste spremni da sve pove-
žete. Najpre treba da instalirate kabl koji služi za povezivanje računara, a
zatim ćete instalirati hardver, dodati softver i napokon ćete biti spremni
da testirate sistem.
Kako da povežem računare?
Prvo što treba da uradite kada započnete fizičko uspostavljanje mreže
jeste instaliranje kablova. Morate da izaberete odgovarajuću vrstu kabla i
da naučite osnove pravilnog instaliranja kablova, poznatih kao prenosni
mediji.
244
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Biranje kabla
Postoji mnogo načina za prenos podataka i pravilan izbor najčešće zavisi
od vrste mreže koju ste odlučili da instalirate. Najpopularniji i najstariji pre-
nosni medij jeste kabl, ali danas postoje bežični načini za prenos podataka
preko mreže. Ukoliko ste se odlučili za kablovski sistem, prvo morate da
odaberete kabl.
Koaksijalni kabl
Koaksijalni kabl je nekada bio industrijski standard, a i dalje se sreće na
starijim mrežama. Često nazivan i samo koaks, ovaj kabl je sličan onom
koji kablovska kompanija koristi za dovođenje kablovske televizije u vaš
dom. U centru se nalazi puna bakrena žica okružena izolacionim slojem
plastike. Preko svega toga se nalazi zaštitna metalna mreža ili folija, a sve
zajedno je obavijeno zaštitnim slojem. Na slici 6-1 je prikazan deo koaksi-
jalnog kabla.
Slika 6-1 Koaksijalni kabl
Koaksijalni kablovi nisu skupi, ali je se sa njima teško radi. Takođe su
mnogo sporiji od novijih vrsta kablova i najčešće se koriste u kućnim mre-
žama kada postoji malo računara i kada su razdaljine male. Da biste pove-
nApomenA
Iako izgledaju slično, kablove za kablovsku televiziju ne možete koristiti na
računarskoj mreži.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Pravljenje mreže     
245
zali više koaksijalnih kablova i da biste kabl povezali sa mrežnom karti-
com, morate koristiti uređaj koji se zove BNC konektor (British Naval
Connector – BNC). Na slici 6-2 je prikazan BNC uređaj.
Slika 6-2 BNC uređaj
Kabl sa upredenim paricama
Kabl sa upredenim paricama je bakrena žica koja nastaje uvrtanjem i među-
sobnim obavijanjem jednog ili više parova žica. Na slici 6-3 je prikazan kabl
sa upredenim paricama.
Slika 6-3 Kabl sa upredenim paricama
246
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kabl sa upredenim paricama se povezuje sa računarima i drugim uređajima
pomoću RJ-45 priključka, koji je prikazan na slici 6-4. Ovaj priključak liči na
one koji se nalaze na krajevima telefonskih kablova, samo je neznatno veći.
Slika 6-4 RJ-45 priključak
Ovi kablovi se prave u nekoliko kategorija i svaka je napravljena da prenosi
podatke različitom brzinom. Kada kupujete ove kablove, oni često neće biti
navedeni kao kablovi sa upredenim paricama, već kao CAT 5 kablovi, koji
su najpopularnija kategorija. Dole navedena tabela prikazuje pet glavnih
kategorija kablova sa upredenim paricama.
Kategorija Karakteristike
CAT 1 Pravljen za prenos glasa kratkog dometa, nije za podatke.
CAT 2 Pravljen za prenos podataka brzinom do 4 Mb/s; danas se
retko koristi.
CAT 3 Pravljen za prenos podataka brzinom do 10 Mb/s; često se
koristio početkom devedesetih.
CAT 4 Pravljen za prenos podataka brzinom do 16 Mb/s; koristi se
u IBM token-ring mrežama.
CAT 5 Pravljen za prenos podataka brzinom od 100 i više Mb/s;
ova kategorija se najčešće koristi.
Pravljenje mreže     
247
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Postoje dva tipa kablova sa upredenim paricama:
Kabl sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted Pair
– UTP) je najjeftiniji kabl od svih koji se danas koriste. UTP kabl je
napravljen od jednog ili više parova bakrenih žica, tako što je svaki
par zavijen. UTP kabl se obično sastoji od najviše četiri para uvije-
nih kablova koji su obeleženi različitim bojama. Jedina mana UTP
kabla je to što nije pogodan za velike razdaljine. Što je kabl duži,
signal je slabiji. Obično možete da bez problema prenosite podatke
nekoliko desetina metara, ali ćete nakon toga imati poteškoća.
Kabl sa oklopljenim paricama (Shielded twisted pair – STP)
sličan je neoklopljenom kablu, sa nekoliko parova uvijenih žica
obeleženih različitim bojama, ali on ima i zaštitni metalni sloj ili
foliju ispod plastične obloge. Zaštitni sloj štiti žice od smetnji i
pomaže u zaštiti podataka. Iako su STP kablovi skuplji od UTP
kablova, ovo je i dalje povoljna kablovska opcija.
Optički kabl
Optički kabl se razlikuje od drugih mrežnih kablova po tome što prenosi
vibriranje svetlosti, a ne električne impulse. Ovaj skupi i brzi kabl je popu-
laran za backbone segmente mreža koji treba da na velikoj daljini povežu
više država ili zemalja. Pošto se umesto električnih impulsa koristi sve-
tlost, mogućnosti bržeg prenosa su veće nego kod ostalih tipova kablova.
Optički kabl može da prenosi podatke brzinom do 10 Gb/s. Na slici 6-5 je
prikazan deo optičkog kabla.
Slika 6-5 Optički kabl
248
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Optički kabl se sastoji od jednog ili više staklenih ili plastičnih vlakana
koja prenose svetlost. Jedan kabl može da se sastoji od više vlakana, čime
se omogućava da više mreža prenosi podatke kroz isti kabl. Svako vla-
kno je obavijeno zaštitnom oblogom, a zatim slojem plastike koji se zove
bafer. Spolja se nalazi omot od čvršće plastike. Optički kablovi su najskuplji
kablovi.
pRAktičnA VežbA
Uradite praktičnu vežbu sa kablovima.
Instaliranje kabla
Nakon što ste izabrali odgovarajući tip kabla kojim želite da povežete raču-
nare, spremni ste za početak instaliranja poznatog kao razvođenje kablova.
Ukoliko kablove postavljate trajno u neku zgradu, oni se obično razvode
iza zidova i u plafonu ili podu. Korisnici mogu da pristupe kablovima kroz
utičnice na zidu, slično kao što priključujete telefon ili kablovsku televi-
ziju.
Ukoliko instalirate nove kablove u zgradu, treba da razmotrite koje je naj-
bolje mesto za razvođenje žica. Mnogi električni uređaji u kancelariji, kao
što su fluorescentna svetla, klima-uređaji i fotokopir aparati mogu da iza-
zovu smetnje u kablovima. Treba da postavite žice što dalje od svih ovih
uređaja i drugih izvora struje.
Najbolji način za postavljanje kablova je kroz kanalice. Kanalice su šuplje
cevčice koje se koriste za zaštitu kablova. Ukoliko zgrada ima ugrađene
provodnike, možete sprovesti kablove kroz njih da ih ne biste povlačili
preko poda, preko zidova i da biste ih držali dalje od uređaja koji mogu da
izazovu smetnje.
Prostor koji se koristi za distribuciju vazduha u sistemima za ventilaciju
u zgradama se zove plenum. Ukoliko standardni računarski kabl izgori u
požaru, plastična obloga oslobađa otrovne gasove koji ne bi trebalo da
dospeju u sistem za ventilaciju. Ukoliko kabl sprovodite kroz plenum,
morate da koristite posebni plenum kabl koji ne oslobađa gasove u slučaju
požara.
Ukoliko nemate provodnike, prostora u zidovima ili plafonima, žice možete
sprovesti i na staromodan način, postavljanjem kablova ispod stola duž
poda. Ukoliko se odlučite za ovaj način, vodite računa da postavite žice
tako da nisu blizu stopala ljudi kako ne bi došlo do slučajnih nezgoda, i
uvek povezujte grupe žica zajedno.
Pravljenje mreže     
249
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Da li mogu da napravim mrežu bez žica?
Danas mnoge mreže koriste bežične tehnologije za povezivanje uređaja na
mrežu. Bežična mreža eliminiše potrebu za kablovima koji povezuju svaki
uređaj na mrežu, što vam daje slobodu da se udaljite od mreže, a da i dalje
imate pristup tim resursima dok god se nalazite u dometu odašiljača.
Većina bežičnih mreža se oslanja na radio-signale za prenos podataka ure-
đajima. Svaki bežični uređaj ima neku vrstu radio-prijemnika i odašiljača
koji omogućavaju razmenu podataka unutar mreže.
Više infoRmAcijA o bežičnim sistemimA:
Linksys: http://www.linksys.com
Proxim: http://www.proxim.com
3com: http://www.3com.com
Korišćenje bežičnih sistema
Bežične uređaje možete koristiti na razne načine, a bežična tehnologija se
danas može naći u brojnim uređajima. Videćete da ljudi koriste bežičnu
tehnologiju na prenosnim računarima, PDA uređajima, mobilnim telefo-
nima, dvosmernim pejdžerima, čak i u automobilima. Na slici 6-6 je prika-
zano nekoliko danas popularnih uređaja iz kategorije bežične opreme.
Ovi uređaji vam omogućavaju pristup mrežama, čak i internetu, da biste
slali i primali elektronsku poštu, za instant razmenu poruka, pregledanje
Weba, deljenje multimedijalnih datoteka, npr. muzike, deljenje datoteka
kao što su dokumenti i baze podataka, čak i pronalaženje mapa koje su
vam potrebne dok vozite.
Kako da instaliram hardver?
Kad instalirate kablove ili kad odlučite da koristite bar neke od kompone-
nata bežične mreže, spremni ste za instaliranje hardvera.
Potrebno je da uporedite karakteristike računara koje želite da koristite.
Ukoliko instalirate mreže ravnopravnih korisnika, možda ćete jednostavno
moći da povežete opremu koju imate. Ukoliko planirate da instalirate kli-
jent/server mrežu, moguće je da ćete morati da kupite server.
250
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 6-6 Bežična oprema
Možete da pogledate specifikacije hardvera kako biste bili sigurni da on
nudi sve karakteristike koje su vam potrebne, npr. mrežne kartice, dovoljno
veliki čvrsti disk, dovoljno brz procesor i druge karakteristike koje želite.
pRAktičnA VežbA:
Uradite hardverski deo vežbe pravljenja mreže.
Kada nabavite hardver, morate voditi računa gde postavljate računare.
Ukoliko instalirate mrežu u školi ili kancelariji, morate voditi računa da
oprema bude bezbedna. Bez obzira na to da li se radi o kući ili kancelarij-
skom okruženju, morate paziti da se računar ne pregreje ili da se ne postavi
na mesto gde bi mogao da se ovlaži. Svaki klijentski računar ili svaki raču-
nar na mreži ravnopravnih korisnika mora da ima instaliranu mrežnu kar-
ticu pre nego što povežete kablove, uređaje za povezivanje i računare. Kad
postavite hardver, spremni ste za početak podešavanja softvera.
Pravljenje mreže     
251
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Kako da podesim softver da bih konfigurisao mrežu?
Prvi korak u povezivanju hardvera preko mreže je instaliranje mrežnog
operativnog sistema. U mnogim sistemima, operativni sistem za mrežu se
već nalazi na računaru kad ga kupite. Čak i ako ste dobili sistem sa instali-
ranim softverom, verovatno ćete morati nešto da podesite. Za mrežu ravno-
pravnih korisnika koja koristi Microsoftov Windows XP moraćete da pokre-
nete čarobnjak za povezivanje mreže i da pratite uputstva. U klijent/server
sistemu morate da imate serverski softver na serveru i odgovarajući klijent-
ski softver na svakom klijentskom računaru. U mrežama ravnopravnih kori-
snika svaki računar mora da ima instaliran softver operativnog sistema.
Instaliranje operativnog sistema za mrežu
Pre nego što instalirate softver, treba da izdvojite nekoliko sati kada nikome
neće biti potreban računar da biste bili sigurni da će se instaliranje uspešno
obaviti. Pre instaliranja softvera proverite da li su svi kablovi priključeni,
da li su svi uređaji za povezivanje i resursi uključeni i da li sve funkcioniše.
Tokom procesa može se desiti da će softveru biti potreban pristup različi-
tim komponentama.
Nakon što instalirate operativni sistem, biće potrebno da prebacite podatke
sa raznih servera kako bi on bio dostupan svima. Takođe treba da proverite
bezbednosne postavke i dodelite lozinke da biste zaštitili sistem.
Konfigurisanje računara
Nakon što instalirate operativni sistem i podesite lozinke i korisnike kojima
želite da dozvolite pristup mreži, spremni ste za konfigurisanje svakog
računara pojedinačno. Treba da se postarate da su svakom računaru dostu-
pne odgovarajuće datoteke, da postoji pristup potrebnim resursima i da
ste omogućili deljenje svih datoteka, fascikli ili disk jedinica koje želite da
učinite dostupnim ostalim korisnicima.
Da li možemo da povežemo mrežu sa
internetom?
Jedna od prednosti umrežavanja računara, pored mogućnosti deljenja
resursa na istoj mreži, jeste deljenje internet veze. internet nudi neograni-
čen pristup informacijama i omogućava brojne vidove komunikacije. Kada
pokrenete mrežu, možete da uspostavite vezu sa internetom.
252
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kako da izaberem dobavljača internet usluga?
Pre nego što se zaista povežete sa internetom, prvo morate da izaberete
dobavljača internet usluga (Internet Service Provider – ISP). ISP je kompa-
nija koja naplaćuje nadoknadu za pružanje usluge izlaza na internet. Danas
postoje hiljade ISP kompanija. Prilikom određivanja najboljeg dobavljača za
vaše potrebe, treba da imate u vidu nekoliko stvari:
Usluge: ISP nudi pristup internetu na najosnovnijem nivou. Ostale
usluge se obično dodatno naplaćuju i mogu da uključuju pravljenje
Web lokacije, hostovanje Web lokacije, instant razmenu poruka,
naloge za e-poštu i tehničku podršku.
Više o DobAVljAčimA inteRnet uslugA:
Pogledajte odeljak o dobavljačima internet usluga u poglavlju 5 za više informacija.
pRAktičnA VežbA:
Ispunite deo o Pronalaženju ISP-a u radnom listu vežbe pravljenja mreže.
Veličina: veličina ISP kompanije ponekad određuje nivo kvaliteta
usluge, tako da ta dva faktora obično idu zajedno. Veliki dobavljač
često nudi privatne, brze veze za velike kompanije, dok manje
kompanije mogu da ponude samo osnovne, a samim tim i sporije
veze.
Ugovori: postoji mnogo dobavljača koji zahtevaju potpisivanje jed-
nogodišnjeg ugovora da bi vam pružili usluge. Drugi nude popu-
ste i besplatno prvo povezivanje ukoliko potpišete ugovor. Vodite
računa da dobijete sve informacije napismeno i saznajte šta možete
da uradite ukoliko dobavljač ne pruži zadovoljavajući nivo usluge.
Podrška i oprema: raspitajte se o opremi koju dobavljač koristi za
direktno povezivanje na internet. Morate biti sigurni da dobavljač
ima dovoljno osoblja za podršku i da postoji neko ko je dostupan
24 časa dnevno ukoliko naiđete na neki problem.
Saznajte da li dobavljač daje potreban hardver ili vi sami morate da
kupite poseban hardver za internet vezu. Na primer, možda će vam
biti potrebna mrežna skretnica, poseban tip modema ili specifični
zaštitni zid za usluge određene ISP kompanije.
Pravljenje mreže     
253
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Kakav tip internet veze mi je potreban?
Postoji više načina za povezivanje sa internetom. Možete da uspostavite
takozvanu pozivnu vezu, kod koje modem koristi standardnu telefonsku
liniju za pozivanje ISP-a i povezivanje na internet. To je najsporiji metod i
obično nije efikasan u poslovnom svetu.
Takođe možete da uspostavite brzu internet vezu koja omogućava brži
pristup internetu. Postoji nekoliko različitih tipova brze veze. Svaki se razli-
kuje po količini podataka koju može da prenese u datom trenutku, što je
poznato kao propusni opseg. Što je propusni opseg veći, veza je skuplja.
Četiri glavna tipa brzih internet veza su:
Integrated Services Digital Network (ISDN) prenosi podatke
brzinom od 128 Kb/s, ili malo brže od dvostruke brzine pozivnog
56k modema.
Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line – DSL)
koristi postojeće telefonske linije za povezivanje sa internetom, ali
brzinom od 1 do 9 Mb/s, tj. od 20 do 100 puta brže od običnog
pozivnog modema. Uz veliku brzinu, DSL nudi stalnu vezu tako da
uvek imate pristup internetu i ne morate da čekate zvučni telefon-
ski signal, a možete istovremeno i da koristite telefon i modem.
T1 veza se obično koristi samo u kompanijama i ona je često način
na koji se mnoge manje ISP kompanije povezuju sa internetom. T1
veza prenosi podatke brzinom od 1,544 Mb/s, tj. oko 20 puta brže
od veze pomoću pozivnog modema.
nApomenA:
Mrežna skretnica koja se koristi za uspostavljanje brze veze između mreže i interneta
često se naziva DSL modem ili kablovski modem. Uprkos tome što se često nailazi na
ovaj naziv, ona nije modem jer ne prebacuje signale iz digitalnog u analogni oblik kao
standardni modem. DSL ili kablovski modem koristi samo digitalne signale.
T3 veza koristi optički kabl za prenos podataka brzinom do 44,73
Mb/s. T3 veza, koju obično koriste velike ISP kompanije za povezi-
vanje sa internetom, nudi brzine više od 800 puta veće od običnog
pozivnog modema.
254
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kakav mi je tip hardvera potreban za povezivanje sa
internetom?
U zavisnosti od tipa veze koju ste izabrali, biće vam potreban dodatni har-
dver pored standardnog mrežnog hardvera i uređaja za povezivanje. Za
pozivne veze biće vam potreban modem. Modemi mogu biti eksterni, ali
najčešće svaki računar već ima interni modem. Za druge tipove veze biće
vam potrebna mrežna skretnica. Kada koristite mrežnu skretnicu za internet
vezu, postoji jedna mrežna skretnica kod vas i jedna kod ISP kompanije.
Te dve skretnice su povezane posebnom linijom. To je oprema koju ćete
koristiti ukoliko imate DSL ili kablovsku internet vezu.
U zavisnosti od konfiguracije, možda će vam biti potrebni serveri za Web i
e-poštu te zaštitni zidovi. Oni obično nisu deo malih mreža, a zaštitni zidovi
se uspostavljaju pomoću softvera.
Kakav mi je tip softvera potreban za povezivanje sa
internetom?
Deljenje inteRnet Veze:
Za više informacija o deljenju veze sa internetom na kućnoj mreži posetite Home PC
Network na http://www.homepcnetwork.com i izaberite opciju Share Internet
access on My Home Network sa padajućeg menija How Do I.
Obično vam nije potrebno mnogo softvera za internet vezu. Većina har-
dvera ima ugrađen softver koji omogućava povezivanje. Međutim, možda
će vam u nekim slučajevima ipak biti potreban softver za uspostavljanje
internet veze. Na primer, ukoliko hostujete server za Web, potrebno je da
instalirate softver za Web server. Možete odlučiti da instalirate softver za
antivirusnu zaštitu kako biste zaštitili mrežu. Mnoge ISP kompanije takođe
nude svoj softver koji obično sadrži i prilagođenu verziju nekog od popu-
larnih pregledača.
Šta sve treba da znam da bih se povezao na internet?
štA je ip ADResA?
Potražite više informacija na http://www.howstuffworks.com/question549.
html.
Pravljenje mreže     
255
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Kao što ste naučili ranije tokom ovog kursa, protokol je pravilo ili uputstvo
koje obezbeđuje tačnu komunikaciju. I umreženi računari i ISP moraju da se
međusobno razumeju da biste koristili internet. Svaki računar koji se pove-
zuje na internet koristi TCP/IP Protocol Suite za prenos podataka. TCP/IP,
što je skraćenica za Transmission Control Protocol/Internet Protocol, omo-
gućava slanje i primanje podataka preko interneta. Za pravilan rad TCP/IP
protokola treba da znate neke osnovne podatke. Te podatke obično dobi-
jate od ISP kompanije, a zatim vi sami podešavate mrežu.
IP adrese
Svakom računaru koji se povezuje na internet dodeljuje se jedinstvena IP
adresa. IP adrese su nizovi od po četiri broja, odvojeni tačkama. Na primer,
tipična IP adresa bi mogla da izgleda ovako:
207.46.245.214
pRAktičnA VežbA:
Uradite vežbu podešavanja TCP/IP protokola.
IP adrese dodeljuje organizacija poznata pod nazivom Internet Network
Information Center (InterNIC). Oni kontrolišu IP adrese tako da svaka
sadrži jedinstvene brojeve. Možete ili da podesite svaki računar posebno
pa da svaki računar na mreži ima svoju IP adresu ili vaš dobavljač može da
dodeljuje IP adrese različitim računarima na mreži svaki put kada se raču-
nar poveže na internet.
IP adrese koje se dodeljuju svaki put kada se računar poveže na mrežu
poznate su kao dinamičke IP adrese. Ovakva dodeljena adresa važi ono-
liko dugo koliko ste na internetu i koliko odgovara većini korisnika koji
imaju kućne mreže.
IP adresa koja je fiksna i koja se trajno dodeljuje poznata je kao statička
IP adresa. Ukoliko planirate da hostujete Web lokacije ili nudite pristup
hardverskim uređajima preko interneta, morate imati statičku IP adresu
koju vam dodeljuje dobavljač. Dobijanje statičke IP adrese je obično znatno
skuplje.
256
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Serveri za imenovanje domena
infoRmAcije o kućnim mRežAmA:
Za kompletne informacije o uspostavljanju kućne mreže, pogledajte tekst „How
Home Networking Works“ na lokaciji: http://www.howstuffworks.com/home-
network.htm.
Serveri za imenovanje domena (Domain Name Servers – DNS) su
serveri koji prebacuju svaku IP adresu u ime domena. Na primer, DNS pre-
bacuje IP adresu 207.46.245.214 u microsoft.com. Najčešće ćete se povezi-
vati sa dobavljačem, a DNS će se nalaziti na lokaciji ISP kompanije, umesto
da imate DNS server kao deo vaše mreže.
Povezivanje kućne mreže sa internetom
Kada povezujete kućnu mrežu sa internetom, treba uzeti u obzir nekoliko
stvari. Obično ćete uspostaviti kućnu mrežnu tako da računari na mreži
dele internet vezu. To se najčešće radi na dva načina.
Možete imati jedan računar koji je povezan na internet. Ostali računari
će pristupati internetu preko tog računara. Osim toga, ukoliko imate brzu
vezu, možete koristiti mrežnu skretnicu sa više portova koja će deliti inter-
net veze.
Uređaj koji hostuje vezu, bez obzira na to da li je u pitanju jedan od raču-
nara ili mrežna skretnica (DSL/kablovski modem), ponekad se naziva
mrežni prolaz.
Treba da proverite kod svog dobavljača da li imate dozvolu da više kori-
snika koristi jedan nalog. Neki dobavljači traže da platite odvojenu pret-
platu za svakog korisnika koji će pristupati internetu. Međutim, dobavljači
sve češće omogućavaju porodicama da pristupaju internetu preko jednog
naloga i čak pružaju mogućnost nekoliko naloga za e-poštu tako da svaki
član porodice može da ima svoju e-adresu.
pRAktičnA VežbA:
Uradite praktičnu vežbu za pokretanje Windowsovog XP čarobnjaka za umrežavanje.
Pravljenje mreže     
257
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Šta ste naučili o pravljenju mreže
U ovoj lekciji ste napravili mrežu. Od biranja i instaliranja kablova i har-
dvera do instaliranja softvera i konfigurisanja sistema, proučili ste neop-
hodne korake za uspostavljanje i pokretanje mreže. Takođe ste se upoznali
sa osnovama uspostavljanja kućne mreže.
Šta dalje?
Budućnost umrežavanja je kao prazan list. Teško je čak i predvideti šta će
se desiti za petnaest godina. Pre samo petnaest godina, World Wide Web
nije postojao. Nije se znalo za pregledače. Nije bilo prenosnih računara,
PDA uređaja. Pa šta je onda sledeće? Kakva je budućnost umrežavanja?
Možete li uopšte da zamislite budućnost?
Svetske mreže će najverovatnije uglavnom biti bežične. Računari će se nala-
ziti u svakom delu sveta i kontrolisaće većinu funkcija u vašem domu ili
na poslu. Svi računari u vašim televizorima, satovima, svetlima, uređajima,
klima-uređajima, bezbednosnim sistemima, čak i u vašim automobilima,
biće umreženi.
Sledeći korak svetskog umrežavanja ograničen je samo vašom maštovitošću.
Termini koje treba da zapamtite
Obnovite sledeće termine:
Propusni opseg
BNC konektor
Koaksijalni kabl
Kanalice
Digitalna pretplatnička linija (DSL)
Server za imenovanje domena
(Domain Name Server (DNS))
Dinamična IP adresa
Optički kabl
Mrežni prolaz
Integrated Services Digital Network
(ISDN)
Dobavljač internet usluga (Internet
Service Provider (ISP))
IP adresa
Plenum
Kabl sa oklopljenim upredenim
paricama (Shielded Twisted Pair
(STP)
Statična IP adresa
T1 veza
T3 veza
TCP/IP protokoli
Transmission Control Protocol/
Internet protokol (TCP/IP)
Prenosni medij
Kabl sa upredenim paricama
Kabl sa neoklopljenim upredenim
paricama (Unshielded Twisted
Pair (UTP))
258
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Preporučene Web lokacije
Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com
Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm
Kako da uspostavite kućnu mrežu: http://www.pcworld.com/howto/
article/0,aid,102461,00.asp
Kako da uspostavite malu mrežu pomoću sistema Windows XP Home
Edition: http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936
Kako funkcioniše kućna mreža: http://www.howstuffworks.com/home-
network.htm
Pomoć za kućne mreže: http://www.homenethelp.com/home-network.
asp
1. Proučite dve od gore navedenih Web lokacija i odgovorite na slede-
ća pitanja:
a. Koju Web lokaciju ste posetili?
b. Koji je to tip Web lokacije? Da li žele da prodaju nešto? Ukoliko je
odgovor da, šta žele da prodaju?
c. Šta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko nešto
prodaju, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli biti
korisni?
d. Ko drži ovu lokaciju? Kratko opišite organizaciju ili kompaniju
koja je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouz-
dani? Objasnite.
e. Da li su vam na ovoj lokaciji ponuđeni saveti koji su vam bili kori-
sni prilikom uspostavljanja male ili kućne mreže? Objasnite.
f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je od-
govor da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj
lokaciji.
g. Kakav je vaš ukupni utisak o ovoj lokaciji?
2. Od analiziranih lokacija, koja je nudila najviše podataka? Zašto misli-
te da je tako?
Pravljenje mreže     
259
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Pitanja za pregled
1. Koja je razlika između koaksijalnog kabla, kabla sa upredenim pari-
cama i optičkog kabla?
2. Šta je pet ključnih stvari koje treba da saznate kad tražite dobavljača
internet usluga?
3. Koji sve tipovi internet veza postoje i koja je internet veza najpraktič-
nija za kućnu mrežu u kojoj će korisnik, sa ograničenim budžetom,
redovno otpremati i preuzimati velike datoteke?
4. Opišite razlike između statičke i dinamičke IP adrese.
260
      Poglavlje 6
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 6: Planiranje mreže: hardver,
softver i medij za prenos podataka
Koristeći scenario(je) koji ste izabrali u poglavlju 5 i Kontrolnu tabelu za
planiranje mreže, popunite SAMO odeljke Hardver, Softver i Medij za
prenos podataka.
Scenario 1:
Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje
mrežu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mrežu. Moraćete posto-
jeći hardver da iskoristite koliko god možete da biste smanjili troškove.
Preduzeće koristi internet kako bi umrežilo pojedinačne računare.
Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograđuje svoj softver i imaće automatizo-
van proces sa kartonima svojih pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako
lekari rade na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim
Američkim Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu loka-
ciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30
ljudi; već postoje računari u kancelarijama i po jedan računar u lekar-
skim ordinacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz
svake od ordinacija i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama
putem interneta sa bilo kog računara. Šta biste preporučili?
Scenario 3:
Komšija vas je zamolio da mu pomognete. Četvoročlana porodica želi da
umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje
za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje
imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički
dizajner. U budućnosti će često raditi od kuće i trebaće joj pristup inter-
netu da bi slala datoteke svom preduzeću. Reč je o velikim datotekama i
trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša muziku na
mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku poštu. Otac
je profesor na fakultetu i često radi na svom računaru. Potreban mu je pri-
stup internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu, mora da
ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista uživa
u puštanju muzike i gledanju video-zapisa na mreži. Oba tinejdžera imaju
svoju sobu i računare. Potreban im je pristup internetu, obojica često rade
istraživačke zadatke, koriste program za slanje instant poruka i e-poštu, i
igraju se na mreži interaktivnih igara.
Pravljenje mreže     
261
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite
tabelu da biste utvrdili potrebe za hardverom:
Mesto za računar Vrsta mrežnog
adaptera
Vrsta modema Ostali povezani
hardver
2. Da bismo vam pomogli da izaberete pravi hardver za vas, popunite
sledeću tabelu:
Neophodan hardver Koliko? Komentar
Laboratorijska
vežba
1
263
Implementacija
Peer-to-peer mreže
Ovo je korak po korak vežba koja vodi učenike kroz implementaciju
peer-to-peer mreže koja nema vezu sa internetom.
TRAJANJE
VEŽBE
1,5 h
U ovoj laboratioriji, vi ćete:
Odrediti neophodan hardver i softver da biste imple-
mentirali peer-to-peer mrežu.
Implementirati peer-to-peer mrežu.
Testirati peer-to-peer mrežu.
Cilj
Ova priručna vežba za obuku vodi učenike kroz sve neophodne korake
prilikom kreiranja peer-to-peer mreže korišćenjem fizičke star bus topo-
logije. Ova vežba će na delu testirati njihovu mogućnost da implemen-
tiraju i testiraju peer-to-peer mrežu. Učenici će postupno pratiti imple-
mentaciju mreže. Na kraju ove vežbe učenici će testirati mrežu tako što
će kreirati direktorijum deljene datoteke i deliće datoteke između radnih
stanica.
264
      Vežba 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 1.1 Peer-to-Peer mreža
Stavke potrebne za vežbu
Podelite učenike u grupe u zavisnosti od dostupnosti hardvera.
Broj učenika u grupi će zavisiti od dostupnosti hardvera.
Hardver i softver:
Radna stanica po učeniku ili grupi učenika sa mrežnom interfejs
karticom (NIC).
Dodelite svakoj radnoj stanici jedinstveno ime.
Instalirano Microsoft XP Professional Edition izdanje ili Microsoft
XP Home Edition izdanje na svakoj od radnih stanica.
Jedno mrežno čvorište (hub) po radnoj grupi.
Cat5 kablovi sa RJ-45 konektorima za svaki računar.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Implementacija Peer-to-oeer nreže     
265
Postupna implementacija
Sve grupa učenika treba da urade sledeće zadatke.
1. Fizički povežite sve računare povezivanjem mrežnih kartica radnih
stanica (NIC kartica) tako što ćete radnu grupu pridružiti mrežnoj
skretnici (hub) radne grupe koristeći Cat5 kabl sa RJ-45 konektorima.
2. Pokrenite radne stanice koje će biti pridružene pojedinačnim radnim
grupama.
Da biste započeli sa kreiranjem radne grupe peer-to-peer mreže,
pokrenite čarobnjak Network Setup Wizard, načinite sledeće korake
na jednom od računara svih mreža:
3. Kliknite na dugme Start, a zatim kliknite na dugme Control Panel.
4. Kliknite na stavku Network and Internet Connections, a zatim u
desnom oknu dijaloga, kliknite na stavku Setup or change your
home or small office network.
5. U dijalogu Welcome to the Network Wizard, kliknite na dugme
Next.
Slika 1.2
266
      Vežba 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
6. Na sledećoj stranici pročitajte zahteve i kada se uverite da su svi za-
dovoljeni, kliknite na dugme Next.
Slika 1.3
7. U dijalogu Select a connection method kliknite na dugme Other a
zatim kliknite na dugme Next.
Slika 1.4
Implementacija Peer-to-oeer nreže     
267
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
8. U dijalogu Other internet connection methods izaberite opciju
This computer belongs to a network that does not have an in-
ternet connection i zatim kliknite na dugme Next.
Slika 1.5
9. U polju za tekst pod nazivom Computer description, upišite reč
Workstation.
10. U polju za tekst pod nazivom Computer name, upišite jedinstveno
ime (na primer: StudentA) koje je dodeljeno toj radnoj stanici i zatim
kliknite na dugme Next.
Napomena: Kada dodeljujete imena računarima, uverite se da ste svakom
od računara dali jedinstveno ime u okviru njegove radne grupe. Da biste
bili dosledni sa pravilima o dodeljivanju imena, dodelite jedinstvena imena
ostalim računarima za svaki od računara (na primer: StudentB, StudentC,
StudentD) i tako dalje.
268
      Vežba 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 1.6
11. U dijalogu Name your network page promenite podrazumevano
ime radne grupe u MYNETWORK.
Slika 1.7
Implementacija Peer-to-oeer nreže     
269
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
12. U dijalogu Ready to apply network settings pogledajte postavke i
zatim kliknite na dugme Next da biste započeli sa procesom kreira-
nja mrežne veze.
Slika 1.8
13. U sledećem dijalogu kliknite na opciju Just finish the wizard i za-
tim kliknite na dugme Next.
Slika 1.9
270
      Vežba 1
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
14. U dijalogu Completing the network setup wizard kliknite na du-
gme Finish.
15. Ako vaša radna stranica zahteva da ponovo pokrenete računar, kli-
knite na dugme Yes.
16. Prijavite se na vašu radnu stanicu.
17. Neka učenici pokrenu čarobnjak New Network Wizard (koraci od
3 do 13) na ostalim računarima u svakoj od mreža da bi ih pridružili
radnoj grupi Mynetwork.
Neka učenici kreiraju deljenu fasciklu na svakom od računara da bi
testirali peer-to-peer mrežu. Uradite sledeće korake na svakom od
računara. Ako ima više od jednog učenika po računaru, svako od
njih treba da učini dole navedene korake.
18. Kliknite na dugme Start, idite na stavku All Programs, kliknite na
stavku Accessories i zatim kliknite na stavku Windows Explorer.
19. U desnom oknu dijaloga, kliknite na stavku My Documents.
20. U otvorenom prozoru, kliknite na stavku File, zatim mišem pokažite
na stavku New i zatim kliknite na stavku Folder.
21. Fascikli dajte svoje ime praćeno rečju fascikla (Na primer: Petrova
faskcikla) i kliknite na dugme Enter.
22. U prozoru My Documents, desnim tasterom miša kliknite na ikonu
Folder koju ste upravo kreirali i zatim kliknite na opciju Sharing
and Security.
23. U kartici Sharing, kliknite na opciju Share this folder i zatim kli-
knite na dugme OK.
24. Na desnoj strani otvorenog prozora, kliknite dva puta na ikonu
Folder koju ste upravo kreirali.
25. U otvorenom prozoru, kliknite na opciju File, pokažite na New i za-
tim kliknite na Text Document.
26. Upišite ime dokumenta (koristite ime da biste dodelili ime datoteci) i
kliknite na Enter.
27. Zastanite i sačekajte dok svi učenici dovrše kreiranje svojih tekstual-
nih datoteka u svojim deljenim fasciklama.
Da biste pristupili deljenim datotekama koje su kreirane u drugim
radnim stanicama od strane dugih učenika u mreži, uradite sledeće:
Implementacija Peer-to-oeer nreže     
271
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
28. Kliknite na dugme Start, pokažite na stavku All Programs, kli-
knite na stavku Accessories i zatim kliknite na stavku Windows
Explorer.
29. U levom oknu kliknite na stavku My Documents.
30. U levom oknu kliknite na stavku My Network Places, a zatim kli-
knite na stavku Entire Network.
31. U desnom oknu, kliknite dva puta na stavku Microsoft Windows
Network.
32. U desnom oknu, kliknite dva puta na radnu grupu Mynetwork.
Napomena: Treba da pogledate spisak radnih stanica koje se nalaze u
radnoj grupi Mynetwork.
33. U desnom oknu, dvaput kliknite na jednu od radnih stanica koja nije
vaša da biste pronašli deljene datoteke koje su kreirali drugi učenici.
34. U desnom oknu, dvaput kliknite na jednu od deljenih fascikli da bi-
ste pristupili deljenim datotekama koje su kreirali drugi učenici.
35. U desnom oknu, dvaput kliknite na tekstualnu datoteku da biste je
otvorili. Imajte u vidu da pristupate fizičkoj datoteci sa udaljenog me-
sta.
Laboratorijska
vežba
2
273
Implementacija
klijent-server mreže
Ovo je korak po korak vežba koja vodi učenike kroz implementaciju i
konfiguraciju deljenja datoteka i štampanja na serverskom i klijentskom
računaru.
TRAJANJE
VEŽBE
2 h
U ovoj laboratoriji vi ćete:
Implementirati server za deljenje datoteka i štampa-
nja.
Konfigurisati serverski i klijentski računar.
Testirati deljenje datoteka i štampanja u mreži.
Cilj
Ova priručna vežba za obuku vodi učenike kroz sve neophodne korake
za kreiranje servera za datoteke i štampanje (File i Print servera). Učenici
će takođe konfigurisati klijentski računar da bi mogli da koriste mrežni
računar i naučiće kako da koriste server da bi sačuvali datoteke i fasci-
kle. Učenici će pratiti korak po korak impementiranje instalacije i njeno
konfigurisanje. Na kraju ove vežbe učenici će testirati kako su instali-
rali deljenje štampača i datoteka između radnih stanica i odštampaće
probnu stranice sa svojih klijentskih računara.
Da bi dovršili ovu vežbu, svakoj grupi učenika biće potrebne sledeće
komponente:
Stavke potrebne za vežbu
Podelite učenike u grupe; broj učenika u grupi će zavisiti od
dostupnosti hardvera.
Radna stanica sa mrežnom interfejs karticom (NIC) po učeniku
ili grupi učenika.
274
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Jedan server sa mrežnom interfejs karticom (NIC) po klasi ili grupi,
instalirajte Microsoft 2000 Server ili Microsoft 2003 Server koji je
podesio nastavnik.
Dodelite svakoj radnoj stanici jedinstveni naziv.
Microsoft XP Professional izdanje ili Microsoft XP Home izdanje
instalirano na svakoj od radnih stanica.
Jedno mrežno čvorište (hub) po radnoj grupi.
Štampač koji je povezan i podešen u mreži.
Radna grupa u okviru koje su klijentski računar (radna stanica) i
server njeni članovi.
Cat5 kablovi sa RJ-45 konetorima za svaki računar.
Korisničko ime i lozinka za server i Radnu stanicu koje je kreirao
nastavnik.
Naziv mrežnog štampača koji je instalirao nastavnik i upravljačke
programe (drivers) za ovaj štampač ako ih Microsoft nema u spisku
dostupnih upravljačkih programa.
Postupna implementacija
Uradite sledeće korake u svakoj grupi učenika. Sledeća vežba prikazuje
Windows 2000 Server i Windows XP okruženje. Windows 2003 Server
okruženje može biti različito, ali sadrži opšte stavke koje su prikazane u
daljem tekstu.
Kreirajte Server datoteka (File Server) (Windows 2000 Server)
1. Instalirajte server koji će biti domaćin uslugama deljenja datoteka i
servera.
2. Instalirajte radnu stanicu koja će koristiti deljene datoteke i štampač.
Uverite se da su i server i radna stanica povezani sa mrežnim čvori-
štem (hub) i da su oba računara povezana.
3. Da biste započeli instaliranje usluga datoteka i servera (File and Print
service), povežite se sa serverom i prijavite se sa odgovarajućim kori-
skičkim imenom i lozinkom koje vam je obezbedio nastavnik.
4. Kliknite na dugme Start, zatim kliknite na stavku Programs, kli-
knikte na ikonu Administrative Tools a zatim kliknite na stavku
Configure Your Server. Na ekranu će se pojaviti meni pod nazi-
vom Windows 2000 Configure Your Server. Na levom delu meni-
ja primetićete da postoje izbori za različite vrste dostupnih servera za
instalaciju.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Implemnetiranje klijent-server mreže     
275
5. Kliknite na stavku File Server koja se nalazi na levoj stani menija. To
će promeniti meni sa detaljima koji se nalaze na desnoj srtrani menija
podešavanja File Servera.
6. Na stranici File Server, kliknite na stavku Start the Shared Folder
wizard. Pojaviće se novi prozor.
7. U prozoru Create Shared Folder kliknite na dugme Browse….
8. U okviru Browse For Folder, proširite stavku C: directory, kliknite
na ikonu New Folder i zatim promenite naziv fascike u „Deljena”
(bez navodnika). Kliknite na dugme OK.
276
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
9. U prozoru Create Shared Folder, popunite ostale unose sledećim
tekstom:
Share Name: Shared
Shared Description: Network shared folder
Kliknite na dugme Next.
10. U sledećem prozoru moći ćete da podesite vaše deljene dozvole.
Kliknite na podrazumevani izbor i kliknite na dugme Finish.
11. Create Shared Folder iskačući prozor će vas pitati da li biste želeli
da kreirate drugu deljenu fasciklu. Kliknite na dugme No.
12. Sada ste kreirali deljenu mrežnu fasciklu. Ovu fasciklu možete videti
tako što ćete dvaput kliknuti na stavku My Computer i zatim dva-
put kliknuti na jedinicu C:. Na jedinici C:, fascikla koju ste upravo
kreirali bi trebalo da bude predstavljena zajedno sa ikonom fascikle
ispod koje se nalazi ruka . Ova ikona označava da je datoteka
deljena.
Implemnetiranje klijent-server mreže     
277
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
13. Zatvorite prozor Local Disk (C:). Ostavite prozor Windows 2000
Configure Your Server otvoren.
Kreirajte, uredite ili preuzmite deljeni dokument.
14. Prijavite se na Windows XP radnu stanicu sa odgovarajućim korisnič-
kim imenom i lozinkom.
15. Kliknite na dugme Start a zatim kliknite na stavku Run. Upišite sle-
deći tekst na liniji za pokretanje: \\servername\ gde je servername
dodeljeno ime servera koje je kreirano za deljenje datoteka. Tekst
\\FILEPRINT je ovde korišćen kao primer. Kliknite na dugme OK.
16. Ta radnja će otvoriti novi prozor u kome će se prikazati sve deljene
fascikle i datoteke koje se nalaze na serveru.
278
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Obratite pažnju na to da se fascikla koju ste kreirali nalazi u okviru ovog
prozora.
17. Kliknute dvaput na fasciklu pod nazivom „Shared” da biste videli
njen sadržaj. Ova fascikla može ili ne mora da ima bilo kakav sadržaj
i možda se trenutno ne koristi. Sada možete da čuvate ili pristupate
bilo kojim datotekama i/ili fasciklama u okviru ove fascikle.
18. Zatvorite sve otvorene prozore, ali nemojte da se odjavljujete.
Kreirajte Server za štampanje (Print server):
1. Izaberite Windows 2000 Configure Your Server prozor. Sada
kliknite na opciju Print Server u levoj koloni. To će prikazati Print
Server opcije u desnom oknu sa više informacija.
2. Kliknite na čarobnjak Start the Add Printer. Pojaviće se prozor Add
Printer Wizard. Kliknite na dugme Next.
3. U prozoru Local or Network Printer izaberite opciju Network
Printer i kliknite na dugme Next.
Implemnetiranje klijent-server mreže     
279
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
4. Sada će se pojaviti prozor Locate Your Printer, prihvatite podrazu-
mevanu opciju i zatim kliknite na dugme Next.
5. U prozoru Browse For Printer, kliknite dvaput na ime vaše radne
grupe da biste pronašli dostupne štampače u vašoj mreži. Kliknite
dvaput na ime štampača koje je obezbedio nastavnik na početku
vežbe i izaberite ime štampača. U ovom primeru, naziv servera je
COLOR310 a naziv štampača je Print. Kliknite na dugme Next.
280
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
6. Na ovom mestu će vas čarobnjak pitati da izaberete odgovarajući
upravljački program štampača. Izaberite odgovarajućeg proizvođača
i štampač koji se nalazi u vašoj mreži. Ako štampač nije na spisku
a vi imate upravljački program na disku, kliknite na dugme Have
Disk… i izaberite odgovarajuću lokaciju na disku i fasciklu u kojoj
se nalaze upravljački programi.
7. Kliknite na dugme OK da biste instalirali upravljačke programe.
8. Pojaviće se prozor Default Printer, prihvatite ga kao podrazumeva-
ni i zatim kliknite na dugme Next.
9. Pojaviće se prozor Completing the Add Printer Wizard.
Pregledajte navedene postavke i kliknite na dugme Finish.
Implemnetiranje klijent-server mreže     
281
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
10. Vratite se na prozor Windows 2000 Configure Your Server i iza-
berite opciju Manage printers u meniju Print Server.
11. Pojaviće se prozor pod nazivom Printers. Štampač bi sada trebalo
da se pojavi u desnom oknu prozora sa više informacija.
282
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
12. Kliknite desnim tasterom miša na stavku Print i izaberite karticu
Sharing.
13. Pojaviće se prozor sa svojstvima štampača na kartici Sharing.
Izaberite opciju Shared as: i u polju za tekst upišite ime za deljeni
štampač. U ovom primeru je korišćen naziv COLOR310. Kliknite na
dugme OK.
Implemnetiranje klijent-server mreže     
283
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
14. Štampač je sad deljen na serveru. Zatvorite sve preostale prozore i
odjavite se sa servera.
Instaliranje deljenog mrežnog štampača
15. Prijavite se na Windows XP radnu stanicu sa odgovarajućim imenom
i lozinkom za prijavljivanje koje vam je obezbedio vaš nastavnik.
16. Kliknite na dugme Start i zatim kliknite na ikonu Printers and
Faxes.
284
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
17. Kliknite na stavku Add Printer u levom delu ekrana da biste po-
krenuli čarobnjak Add Printer. Kliknite na dugme Next u prozoru
Welcome to the Add Printer Wizard.
18. U dijalogu Local or Network Printer, izaberite opciju A network
printer, or a printer attached to another computer. Kliknite na
dugme Next.
19. U okviru stavke Specify a Printer, kliknite na Browse for a printer
(ako već nije izabrana). Kliknite na dugme Next.
20. Pojaviće se prozor Browse for Printer. Ovaj prozor će vam omo-
gućiti da pretražite sve štampače koji su trenutno deljeni. Kliknite
dvaput na server sa tačnim nazivom servera (u ovom primeru
FILEPRINT), a zatim kliknite na naziv štampača (u ovom primeru
COLOR310). Kliknite na dugme Next.
Implemnetiranje klijent-server mreže     
285
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
21. Pojaviće se iskačući prozor Connect to Printer. Pregledajte poruku
i zatim kliknite na dugme Yes.
22. Pojaviće se prozor pod nazivom Completing the Add Printer
Wizard, pregledajte vaše postavke štampača i kliknite na dugme
Finish da biste dovršili instalaciju.
23. Štampač koji ste dodali sada će se pojaviti u vašem prozoru
Printers and Faxes i sada je spreman za korišćenje.
286
      Vežba 2
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Štampanje probne stranice
24. Da biste odštampali probnu stranicu, kliknite desnim tasterom miša
na štampač i izaberite stavku Properties. Ovaj prozor može izgle-
dati drugačije u zavisnosti od upravljačkog programa štampača koji je
instaliran. Izaberite karticu General (ako već nije prikazana) i zatim
kliknite na dugme Print Test Page.
25. Ako štampač dobro štampa, kliknite na dugme OK, ako ne, kliknite
na dugme Troubleshoot da biste utvrdili gde je nastao problem.
Laboratorijska
vežba
3
287
Dizajn mrežnog dijagrama
Ovo je korak po korak vežba koja proverava koliko učenici razumeju
dizajniranje jednostavnog mrežnog dijagrama.
TRAJANJE
VEŽBE
1 h
U ovoj laboratoriji vi ćete:
Odrediti odgovarajući hardver i dizajnirati jednosta-
van mrežni dijagram koji nema vezu sa internetom
Odrediti odgovarajući hardver i dizajnirati jednosta-
van mrežni dijagram koji ima vezu sa internetom
Cilj
U ovoj priručnoj mreži treba da se kreira jednostavna mreža tako što
će se izabrati odgovarajuća oprema sa datog spiska. Oni koji dobiju
ovu vežbu proveriće svoje znanje pri dizajniranju jednostavne mreže.
Učenici će izabrati neophodne hardverske komponente da bi dizajni-
rali dva mrežna dijagrama, gde jedan ima vezu sa internetom, a drugi
nema.
Ovu vežbu bi trebalo da prati grupni razgovor o dizajnu mreža i o slič-
nostima i razlikama između ova dva scenarija.
288
      Vežba 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Da bi se ovaj zadatak ispunio, svaki učenik će koristiti neke od sledećih
mrežnih komponenata u svakoj vežbi:
Slika 1. Mrežne komponente
Mrežne komponente su: Server, File Server, Print Server, Radna stanica A,
Radna stanica B, Radna stanica C, Web Server, Prenosivi računar sa bežič-
nom NIC karticom, Tablet PC sa bežičnim uređajem za uspostavljanje veze,
PDA uređaj sa bežičnim uređajem za uspostavljanje veze, Bežična pristu-
pna tačka, Štampač, Zaštitni zid, Internet, Mrežna skretnica (Router), Svič,
Modem, Mrežno čvorište (Hub)
Stavke potrebne za vežbu
Olovka
Rezač za olovke
Papir
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Dizajn mrežnog dijagrama     
289
Vežba A: Dizajniranje mrežnog dijagrama
koji nema vezu sa internetom
Sa gore navedenim spiskom hardvera, učenici će izabrati prave mrežne
komponente i crtati mrežni dijagram koji ne zahteva povezanost sa interne-
tom. Molimo da nacrtate i obeležite uređaje. Povezanost jednog uređaja sa
drugim se može nacrtati tako što će se nacrtati linija između uređaja.
U okviru ove mreže tri korisnika bi trebalo da mogu da izvrše zadatke i da
naiđu na sledeće uslove:
1. Korisnici su u mogućnosti da čuvaju i preuzimaju datoteke na jed-
nom mestu.
2. Korisnici su u mogućnosti da štampaju datoteke u mreži.
3. Nema bežičnih uređaja u mreži.
4. Nijedan uređaj nije povezan sa internetom.
Molimo da nacrtate vaš crtež mrežnog dijagrama. Označite svaku od kom-
ponenata na osnovu komponenti koje su navedene na slici 1.
290
      Vežba 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Vežba A: Mrežni dijagram bez veze sa
internetom
Dizajn mrežnog dijagrama     
291
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Vežba B: Dizajniranje mrežnog dijagrama
koji je povezan sa internetom
U okviru gore datog spiska hardvera, učenici će izabrati prave mrežne
komponente i nacrtati mrežni dijagram koji zahteva povezanost sa interne-
tom. Molimo da nacrtate i označite uređaje. Povezanost jednog uređaja sa
drugim se može nacrtati tako što će se nacrtati linija između uređaja.
U okviru ove mreže tri korisnika bi trebalo da mogu da izvrše zadatke i da
naiđu na sledeće uslove:
1. Korisnici su u mogućnosti da čuvaju i preuzimaju datoteke na jed-
nom mestu.
2. Korisnici su u mogućnosti da štampaju datoteke u mreži sa bilo koje
radne stanice i servera u okviru mreže.
3. Mreža treba da bude bezbedna.
4. Mreža će imati umrežene klijentske računare kao i nekoliko bezičnih
klijentskih računara.
5. Svaki uređaj bi trebalo da ima vezu sa internetom.
Molimo da nacrtate vaš crtež mrežnog dijagrama. Označite svaku od kom-
ponenata na osnovu komponenti koje su navedene na slici 1.
292
      Vežba 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Vežba B: Mrežni dijagram sa vezom sa
internetom
Dizajn mrežnog dijagrama     
293
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Teme za diskusiju:
Koristite mrežno čvorište (hub) tamo gde se ne zahteva veza sa
internetom.
Mogućnost da radna stanica radi kao file i print server
Mrežne komponente sa slike: File Server , Print Server, Štampač, Mrežno
čvorište (hub), Radna stanica A, Radna stanica B, Radna stanica C
294
      Vežba 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Teme za diskusiju:
Prednosti i mane primene zaštitnog zida u okviru mreže
Razlika između korišćenja mrežne skretnice i sviča
Mogućnost konstrukcije različitih vrsta topologija mreža korišće-
njem istih uređaja koji su navedeni u ovoj vežbi
Mrežne komponente sa slike:
File Server, Print Server, Štampač, Internet, Modem, Zaštitni zid, Mrežna
skretnica (Router), Radna stanica A, Radna stanica B, Radna stanica C,
Dizajn mrežnog dijagrama     
295
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Bežična pristupna tačka, Tablet PC sa bežičnim uređajem za uspostavljanje
veze, Prenosivi računar sa bežičnom NIC karticom, PDA uređaj sa bežičnim
uređajem za uspostavljanje veze
296
      Vežba 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 6: Planiranje mreže: ISP i veze
Koristeći scenario koji ste izabrali u poglavlju 5 i koji ste koristili ranije
u tom poglavlju, zajedno sa Kontrolnom tabelom za mrežno planiranje,
popunite SAMO odeljak pod nazivom Internet.
Scenario 1:
Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje
mrežu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mrežu. Moraćete da
iskoristite postojeći hardver koliko god možete da biste smanjili troškove.
Preduzeće koristi internet kako bi umrežilo pojedinačne računare.
Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograđuje svoj softver i imaće automatizovan
sistem kartona svojih pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade
na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim
Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju.
Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi;
već postoje računari u kancelarijama i po jedan računar u lekarskim ordi-
nacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake od
ordinacija i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem
interneta sa bilo kog računara.
Scenario 3:
Komšija vas je zamolio da mu pomognete. Četvoročlana porodica želi da
umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje
za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje
imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički
dizajner. U budućnosti će ćesto raditi od kuće i trebaće joj pristup internetu
i imaće potrebu da šalje datoteke svom preduzeću putem interneta. Reč je
o velikim datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih
šalje. Sluša muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elek-
tronsku poštu. Otac je profesor na fakultetu i često radi na svom računaru.
Potreban mu je pristup internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima
e-poštu, mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka,
i on zaista uživa u puštanju muzike i gledanju video-zapisa na mreži. Oba
tinejdžeraju ima svoju sobu i računare. Potreban im je pristup internetu,
obojica često rade istraživačke zadatke, koriste program za slanje instant
poruka i e-poštu, i igraju se na mreži interaktivnih igara.
1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite
tabelu dole da biste uporedili dobavljače internet usluga:
Dizajn mrežnog dijagrama     
297
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Ime ISP-a i Web
lokacija
Dostupne
usluge
Hardverski
zahtevi
Ostalo: ugovor, usluga,
podrška
298
      Vežba 3
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Poglavlje 6: Primer instrukcija za ISP
instalaciju
Dobro došli na Usluge na mreži!
Usluge na mreži vam nude sledeće sjajne karakteristike:
Neograničen pristup internetu preko DSL veze
Više naloga e-pošte
Prostor za Web hosting na našem serveru
Dinamički dodeljene IP adrese
Besplatno telefonsko pozivanje, neograničenu 24 x 7 tehničku
podršku
Da biste instalirali svoju novu DSL uslugu, potrebne su vam dole navedene
informacije, internet pregledač, modem, adapter i kabl koji je uključen u
paket.
Da biste instalirali softver na svoj računar, potrebne su vam dole navedene
informacije.
Instalacija modema:
ID korisnika: sallystudent@myisp.com
Lozinka: lOziNkA (kombinacija malih i velikih slova)
Vrsta IP adrese: Dinamička IP adresa
Instalacija e-pošte:
Adresa e-pošte: sallystudent@myisp.com
POP server e-pošte: pop.myisp.com
SMTP server e-pošte: mail.myisp.com
TCP/IP Instalacija:
IP Addresa: biće dinamički dodeljena
Primarni DNS: 123.45.678.9
Sekundarni DNS: 123.45.678.0
Laboratorijska
vežba
4
299
Instaliranje i podešavanje
mrežne interfejs kartice
Ovo je korak po korak vežba koja vodi učenike kroz instalaciju i pode-
šavanje mrežnog adaptera. Instalacija će biti testirana pridruživanjem
Radnoj grupi. Kada je NIC kartica jednom instalirana, biće konfiguri-
sana tako da može da pristupi internetu.
TRAJANJE
VEŽBE
90 min
U ovoj laboratoriji vi ćete:
Utvrditi i podesiti mrežnu interfejs karticu (poznatu
kao NIC kartica) koja je instalirana na klijentskoj
mašini.
Podesiti klijentski računar tako da može da se spoji sa
Radnom grupom.
Konfigurisati pristup internetu putem dobavljača
internet usluga.
Cilj
Ova priručna vežba vodi učenike kroz neophodne korake za instalaciju
i podešavanje mrežne interfejs kartice (NIC). Nakon ispravno instali-
rane NIC kartice, pridružićete računar radnoj grupi pod nazivom Radna
grupa. Pogledajte sliku 4.1. Kada je NIC kartica jednom instalirana, uče-
nici će konfigurisati NIC karticu tako da dozovljava radnoj grupi pristup
internetu putem dobavljača internet usluga (ISP).
300
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 4.1
Na slici je prikazano pridruživanje sopstvene radne stanice u radnu grupu
čije su komponente: File Server, Print Server, štampač, radna stanica A,
radna stanica B, radna stanica C i mrežno čvorište (Hub)
Sstavke potrebne za vežbu
Ova vežba zahteva sledeći hardver i podešavanja.
Računar koji će biti File server i/ili Print Server (ovo može biti
isti računar).
Mrežno čvorište (Hub) za mrežu, svič ili mrežna skretnica
(Router) kao uređaj za povezivanje.
Mrežna skretnica koja je veza između računara i dobavljača
internet usluga.
Jednu ili dve radne stanice koje su povezane na mrežu i koje su
već pridružene Radnoj grupi.
Radnu stanicu sa jednim PCI mestom dostupnim za instalaciju NIC
kartice.
PCI mrežna interfejs kartica (NIC).
Svaka radna stanica mora da ima dodeljen jedinstveni naziv računara.
Microsoft XP Professional Edition izdanje ili Microsoft XP Home
Edition izdanje instalirano na svakoj radnoj stanici.
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
301
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Cat5 kabel sa RJ-45 konektorima za svaki računar.
IP adresu, subnet mask, podrazumevani mrežni prolaz, poželjne IP
adrese DNS servera i alternativnog DNS servera radi pristupa inter-
netu putem dobavljača internet usluga ili mrežni prolaz.
Sve radne stanice i serever koriste DHCP da bi izbegli problem IP
konflikta.
Nemagnetnu vrstu Philipsovog odvijača (šfrafcigera).
Antistatička traka.
Postupna implementacija
Kako da instalirate mrežnu interfejs karticu (NIC)
Nalepite antistatičku traku koja će povezati vaš zglob i kućište računara da
biste izbegli elektromagnetno pražnjenje
Uverite se da je računar isključen i da je strujni kabl isključen.
Otvorite kućište računara. Pitajte nastavnika kako treba da se otvori kućište.
Pronađite prazne PCI slotove na matičnoj ploči. PCI slotovi se lako identi-
fikuju po svojoj bež ili beloj boji. Pogledajte sliku 4.2
Slika 4.2
302
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Na slici je prikazano ubacivanje PCI NIC kartice na odgovarajući
PCI slot na matičnoj ploči.
Uklonite zavrtanj i metalni okvir za slotove na zadnjoj strani računara.
Pogledajte sliku 4.3
Slika 4.3
Umetnite NIC karticu u dostupan PCI slot. Uverite se da je do kraja postav-
ljena u slot. Pogledajte sliku 4.4
Slika 4.4
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
303
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Pričvrstite karticu za kućište računara sa zavrtnjem koji je bio uklonjen i
metalni okvir slota koji je bio uklonjen u prethodnom koraku. Pogledajte
sliku 4.5
Slika 4.5
Zamenite poklopac kućišta računara.
Kako da podesim novu instaliranu mrežnu interfejs karticu
Uključite računar i prijavite se na radnu stanicu sa odgovarajućim Korisničkim
imenom i lozinkom koju vam je obezbedio vaš nastavnik.
Windows XP upravljački program podržava mnoge različite vrste hardvera.
Ako Windows XP ima odgovarajuć upravljački program za instaliranu NIC
karticu, on će automatski instalirati upravljački program. Nakon instalacije
upravljačkog programa možda će se pojaviti prozor sa porukom.
Da biste proverili da je Windows XP uspešno instaliran i konfigurisan,
kliknite desnim tasterom miša na ikonu My Computer i izaberite stavku
Manage. Kliknite dvaput na stavku Device Manager i pronađite kompo-
nente za mrežne adaptere. Proširite stavku Network adapters i instalirana
NIC kartica bi trebalo da se pojavi. Ako se instalirana NIC kartica ne pojav-
ljuje na listi, upravljački program se mora instalirati ručno. Nastavite do
304
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
sledećeg koraka da biste instalirali NIC karticu ručno, u suprotnom idite do
sledećeg odeljka. Pogledajte sliku 4.6
Slika 4.6
Kliknite na stavku Start, kliknite na stavku Control Panel, a zatim kliknite
na stavku Printer and Other Hardware.
U levom oknu prozora kliknite na stavku Add Hardware.
Pokrenuće se čarobnjak Add Hardware Wizard. Pratite uputstva i obez-
bedite datoteku upravljačkog programa kada flopi jedinica ili CD jedinica
zatraži datoteku koja sadrži ispravan upravljački program. Nastavnik može
obezbediti datoteku upravljačkog programa za učenike ako nije dostupna
putem Windows XP Hardware Compatibility List (HCL) spiska upravljačkih
programa uređaja.
Kako da radnu stanicu pridružite Radnoj grupi
Kliknite desnim tasterom miša na ikonu My Computer i zatim kliknite na
stavku Properties. Pojaviće se dijalog pod nazivom System Properties.
Kliknite na karticu Computer Name. Kliknite na dugme Change… da
biste započeli pridružvanje Radnoj grupi. Pogledajte sliku 4.7
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
305
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Slika 4.7
Pojaviće se dijalog Computer Name Changes. Izaberite opciju Workgroup.
Po podrazumevanoj vrednosti Windows XP koristi radnu grupu pod nazi-
vom WORKGROUP. Svaka radna stanica mora da ima svoj jedinstveni
Computer name. Pogledajte sliku 4.8
Slika 4.8
306
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Kliknite na dugme OK da biste zatvorili prozor.
Kliknite na dugme OK da biste započeli proces pridruživanja Radnoj grupi.
Ako je proces pridruživanja bio uspešan, pojaviće se poruka Welcome
to the WORKGROUP. Kliknite na dugme OK da biste zatvorili prozor.
Pogledajte sliku 4.9.
Slika 4.9
Od vas će se zatražiti da ponovo pokrenete radnu stanicu da biste dovršili
proces. Kliknite na dugme Yes da biste ponovo pokrenuli sistem.
Kako da podesite NIC karticu da pristupi internetu
Prijavite se na radnu stanicu sa odgovarajućim korisničkim imenom i lozin-
kom koje je obezbedio vaš nastavnik.
Kliknite desnim tasterom miša na stavku My Network Places na vašoj
radnoj površini i zatim kliknite na stavku Properties. Otvoriće se prozor
pod nazivom Network Connections koji prikazuje LAN ili High-Speed
Internet veze koje imate. Pogledajte sliku 4.10 (Ova slika pokazuje dve
Local Area Connections veze, u vašem slučaju može biti samo jedna.)
Slika 4.10
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
307
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
1. Kliknite desnim tasterom miša na ikonu Local Area Connection i
zatim kliknite na stavku Properties. Otvoriće se prozor pod na-
zivom Local Area Connection Properties. Ispod naslova This
connection uses the following items: kliknite na stavku Internet
Protocol, a zatim kliknite na dugme Properties. Pogledajte sliku
4.11
Slika 4.11
2. Otovoriće se prozor pod nazivom Internet Protocol (TCP/IP)
Properties. Primetićete da je u okvikru kartice General trenutno
izabrana stavka Obtain an IP address automatically. Kliknite na
stavku Use the following IP address. Sledeća DNS adresa je takođe
izabrana. Pogledajte sliku 4.12.
308
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Slika 4.12
3. Unesite stavke za IP address, Subnet mask, Default Gateway,
Preferred DNS server i Alternate DNS server (ako je potrebno)
koje je obezbedio vaš nastavnik. Pogledajte sliku 4.13 samo kao pri-
mer.
Slika 4.13
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
309
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
4. Kliknite na dugme OK u okviru prozora Internet Protocol (TCP/
IP) Properties, a zatim kliknite na dugme Close u okviru prozora
Local Area Connection Properties.
5. Vaša lokalna veza je sad podešena kako bi mogla da razgovara sa
vašim dobavljačem internet usluga i da pristupi internetu. Zatvorite
sve postojeće prozore.
Isprobajte svoju vezu sa internetom
6. Da biste isprobali vezu, otvorite program Internet Explorer. Upišite
adresu http://www.microsoft.com u liniji za adrese. Kliknite na
dugme Go ili Enter da biste pokrenuli Web stranicu. Ako vaša veza
radi normalno, pojaviće se Web stranica koja je slična onoj sa slike
4.14.
Slika 4.14
310
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Pogljavlje 6: Pregled
Šta ste naučili
U ovoj lekciji ste pravili mreže. Od odabiranja do postavljanja kablova
i hardvera do instaliranja softvera i podešavanja sistema, istražili ste sve
stavke koje su neophodne da biste postavili i pokrenuli mrežu. Takođe ste
se bavili osnovama postavljanja kućne mreže.
Termini koje treba znati
Preogledajte sledeće termine tako što ćete ponuditi tačne definicije iz
poglavlja ili putem Web lokacije kao što je: www.webopedia.com :
Propusni opseg (Bandwidth)
British Naval Connector (BNC)
Koaksijalni kabl
Kablovska trasa (Conduit)
Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line (DSL))
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
311
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
DNS server (Domain Name Server (DNS))
Dinamička IP adresa
Optički kabl
Mrežni prolaz (Gateway)
Integrated Services Digital Network (ISDN)
Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider (ISP))
IP adresa
312
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Plenum kablovi
Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair (STP))
Statička IP adresa
T1 veza
T3 veza
TCP/IP paket protokola
Transmission Control Protocol/Internet protocol (TCP/IP)
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
313
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Medijum prenosa (Transmission media)
Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable)
Nezaštićen kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair (UTP))
314
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Predložene Web lokacije
Šta je IP adresa?
http://www.howstuffworks.com/question549.htm
Sve o IP Adresama:
http://www.networkcomputing.com/netdesign/ip101.html
Kako postaviti svoju kućnu mrežu:
http://www.pcworld.com/howto/article/0,aid,102461,00.asp
Instalacija kućne mreže, I deo:
http://www.computorcompanion.com/LPMArticle.asp?ID=63
Kako instalirati malu mrežu pomoću Windows XP Home izdanja:
http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936
Kako funkcioniše umrežavanje kod kuće:
http://www.howstuffworks.com/home-network.htm
Pomoć za kućne mreže:
http://www.homenethelp.com/home-network.asp
Kako instalirati kućnu mrežu:
http://www.internet-connection-guide.com/computer/add-on/computer-
network.htm
Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća
pitanja:
a. Koje ste Web lokacije istražili?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
b. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako
se prodaje, šta je to?
Web
lokacja 1
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
315
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Web
lokacija 2
c. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako
se nešto prodaje na ovoj lokaciji, da li postoje informacije koje su
vam korisne?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
d. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Objasnite nešto o organizaciji ili
kompaniji čija je lokacija. Da li su informacije na toj lokaciji pouzda-
ne? Objasnite.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
e. Da li ste na lokaciji pronašli neki savet koji vam je bio od pomoći za
postavljanje malih ili kućnih mreža? Objasnite.
Web
lokacija 1
316
      Vežba 4
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Web
lokacija 2
f. Da li ste sa ove lokacije došli do drugih lokacija? Ako jeste, navedite
jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste došli
preko početne lokacije.
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
g. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji?
Web
lokacija 1
Web
lokacija 2
h. Od lokacija koje ste analizirali, koja vam je ponudila najviše informa-
cija? Šta mislite, zašto je to tako?
Web
lokacija 1
Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice     
317
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

2
:


V
o
d
i
č

z
a

u
č
e
n
i
k
e
Web
lokacija 2
Pitanja za istraživanje
1. Kakva je razlika između koaksijalnog, upredenog i optičkog kabla?
2. Kojih 5 ključnih stvari treba da znate kada se opredeljujete za dobav-
ljača internet usluga?
3. Koje sve vrste interent veza postoje i koja je najpraktičnija za kućne
mreže u kojoj korisnik koji ima ograničen budžet želi često da otpre-
ma i preuzima velike datoteke?
4. Opišite razlike između statičke i dinamičke IP adrese.
DEO 3
Testovi znanja
Testovi znanja     
321
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

3
:


t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 1: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Neka definicija će se možda
koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno!
_____1. Klijent
_____2. Elektronska pošta
_____3. File Transfer Protocol
_____4. Mrežna kartica
_____5. Internet
_____6. Mreža
_____7. Peer-to-Peer mreža
_____8. Protokol
_____9. Server
_____10. Web pregledač
a. Najpoznatija i najveća računarska mreža na svetu koja povezuje mili-
one računara u jednu veliku mrežu mreža
b. Softverska aplikacija koja pronalazi i prikazuje Web stranice, uključu-
jući tekst, slike i druge miltimedijalne sadržaje, kao što je muzika
c. Slanje poruka preko interneta
d. Računar koji čuva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim
računarima na mreži u klijentsko/serverskoj mreži.
e. Specifična pravila koja upravljaju premeštanjem ili kopiranjem datote-
ka iz jednog računara na drugi
f. Mreža u kojoj jedan računar čuva sve informacije i resurse i čini ih
dostupnim drugim računarima na mreži.
g. Računari u mreži koji se obraćaju serveru da bi dobili informacije
h. Veza istih računara
i. Grupe računara koje se bave istim stvarima
j. Uređaj koji se nalazi u svakom računaru i koji vam omogućava da
povežete računar sa mrežom.
322
      Testovi znanja
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
k. Pravilo koje pomaže računarima da se međusobno sporazumevaju
l. Grupa računara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele informa-
cije i opremu.
Testovi znanja     
323
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

3
:


t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 2: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija će se možda
koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno!
_____1. Naziv domena
_____2. Početna stranica
_____3. Indeks program
_____4. Linearna Web lokacija
_____5. Javni domen
_____6. Program za pretraživanje
interneta (Spider)
_____7. Top-level domen
_____8. Uniform resource locator
_____9. Pretraživanje interneta
_____10. Web lokacija
a. Informacija koja je dostupna i može besplatno da da se koristi
b. Automatizovan program koji pretražuje Internet locirajući Web loka-
cije i specifične Web stranice koje potom dodaje glavnom spisku
c. Sufiks u nazivu domena koji ukazuje na tip servera koji sadrži Web
lokaciju, kao što je .com ili .edu
d. Glavna stranica na Web lokaciji
e. Pregledanje stranica na World Wide Webu
f. Grupisanje sličnih informacija na Internetu koje se sastoje od pojedi-
načnih Web stranica
g. Program koji organizuje sve sačuvane informacije jedne Web lokacije
da bi mogle da se pronađu; indeks program je skriven od korisnika.
h. Naziv servera koji sadrži sve informacije o Web lokaciji, kao što je
Microsoft.com
i. Mali program koji se otvara unutar pregledača i pokreće Java datote-
ke
324
      Testovi znanja
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
j. Program koji se koristi da bi se pregledale Web stranice
k. Organizovana poput knjige u kojoj se krećete od prve ka drugoj stra-
nici i tako dalje.
l. Adresa Web lokacije na internetu, na primer: http://www.microsoft.
com
Testovi znanja     
325
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

3
:


t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 3: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija će se možda
koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno!
_____1. Ćaskanje
_____2. Diskusiona lista
_____3. Elektronska pošta (E-
pošta)
_____4. Instant poruka (IM)
_____5. Igranje sa više igrača
_____6. Etika na mreži
_____7. Peer-to-Peer deljenje
datoteka
_____8. Realno vreme
_____9. Poštansko pismo
_____10. Pretplata
a. Omogućava vam da puštate video-zapise sa interneta bez obaveze da
čekate da vaš računar preuzme ceo video-zapis
b. Igranje igara uživo na mreži sa više igrača
c. Prijavljivanje ili dodavanje vaše e-adrese diskusionoj listi da biste uče-
stvovali u diskusiji
d. Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pošte, gde svi dele
ista interesovanja i istu e-adresu koja stiže svima koji su na listi
e. Nema odstupanja u vremenu; kad jedna osoba prosledi informaciju
putem interneta, druga osoba je prima istovremeno kroz otvorenu
vezu između te dve osobe
f. Uobičajeni žargonski naziv za tradicionalno pismo koje se šalje po-
štom
g. Softverska aplikacija koja ljudima omogućava da razmene poruke u
realnom vremenu putem interneta
h. Softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice, uključujući
tekst, slike i druge multimedijalne sadržaje, kao što je muzika
i. Deljenje datoteka sa vašeg računara sa drugima koji su na mreži
326
      Testovi znanja
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
j. Skup pravila za kreiranje poruke e-pošte
k. Poruka koja se šalje putem interneta
l. Grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu putem interneta
Testovi znanja     
327
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

3
:


t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 4: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija će se možda
koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno!
_____ 1. Napad Uskraćivanje
usluga (Denial of service attack)
_____ 2. Zaštitni zid
_____ 3. Neželjena pošta
_____ 4. Šifrovanje
_____ 5. Softver za neautorizovano
praćenje korisnika (Spyware)
_____ 6. Kolačić
_____ 7. Alatka za pretragu Weba
_____ 8. Hakerske tehnike (Social
Engineering)
_____ 9. Virus
_____10. Kriptografski protokoli
(Secure Sockets Layer)
a. Kratka tekstualna datoteka koja sadrži podatke o vašoj prethodnoj
poseti Web lokaciji.
b. Igra koja je kreirana da bi se dobile informacije od osobe koja ih u
normalnim uslovima ne bi dala nepoznatoj osobi.
c. Softver koji nekome vraća informacije bez vaše dozvole o onome šta
radite dok ste na mreži.
d. Softver koji prikazuje reklame na vašem ekranu dok je drugi program
aktivan.
e. Program koji kreira haker koji neprekidno zahteva nasumične infor-
macije sa mreže, stvarajući dovoljno saobraćaja da zabrani pristup
lokaciji.
f. Neželjena pošta u elektronskom svetu koja pokušava korisniku nešto
da proda.
g. Slično virusu, on neprekidno kopira samog sebe, ali mu ne treba do-
maćin da bi zarazio računar; često se prenosi putem e-pošte.
h. Proces šifrovanja informacija koje šaljete da bi osoba ili računar kome
je namenjena mogli da pročitaju tu informaciju
i. Skup pravila ili protokola koji se koriste da bi se informacija bezbed-
no prenela.
328
      Testovi znanja
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
j. Mali program koji kopira sam sebe i ometa računar ili mrežu.
k. Softver i/ili hardver koji je instaliran da bi zaštitio vašu mrežu od mo-
gućih napada.
l. Softverske alatke koje se kreću Webom tražeći adrese e-pošte koje
čuvaju i koriste prilikom slanja neželjene e-pošte.
Testovi znanja     
329
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

3
:


t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 5: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija će se možda
koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno!
_____ 1. Mrežna skretnica
(Router)

_____ 2. Mrežni prolaz (Gateway)
_____ 3. Hardver
_____ 4. Modem
_____ 5. Arhitektura
_____ 6. Port
_____ 7. Centralna procesorska
jedinica (Central Processing Unit
(CPU))
_____ 8. Server
_____ 9. Bus mreža
_____10. Mrežni operativni system
(Network Operating System)
a. Utičnice na uređaju za uspostavljanje veze u koje priključujete kablo-
ve za računarske uređaje.
b. Čip koji kontroliše računar.
c. Hardver koji je instaliran u računaru koji povezuje računar sa mre-
žom.
d. Moćan računar koji izvršava specifičnu funkciju na mreži.
e. Način na koji se informacija šalje između računara na mreži.
f. Uređaj koji povezuje računar sa internetom putem telefonske linije.
g. Softver koji kontroliše, organizuje i upravlja svim aktivnostima na
mreži.
h. Uređaj za povezivanje koji povezuje dve različite vrste mreža. Prima
informacije, prevodi ih i potom prevod šalje na destinaciju.
i. Oprema koja povezuje mreže i usmerava informacije ka računarima
na mreži.
j. Svi računari povezani duž neprekidnog kabla, poznatog kao osnovni
kabl (backbone).
330
      Testovi znanja
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
k. Centralni uređaj za povezivanje na koji su povezani svi kablovi u
mreži.
l. Fizička oprema koja čini vašu mrežu.
Testovi znanja     
331
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
D
e
o

3
:


t
e
s
t
o
v
i

z
n
a
n
j
a
Poglavlje 6: Test
Uparite svaki termin sa njegovom definicijom. Svaka definicija će se možda
koristiti više puta, a neke se možda neće ni koristiti. Srećno!
_____ 1. Propusni opseg
(Bandwidth)
_____ 2. Optički kabl
_____ 3. Transmission Control
Protocol/Internet protokol
_____ 4. Koaksijalni kabl
_____ 5. Dobavljač internet
usluga
_____ 6. Plenum
_____ 7. Integrated Services
Digital
Network
_____ 8. Kablovska trasa
_____ 9. Mrežni prolaz (Gateway)
_____10. Zaštićeni kabl sa
upredenom paricom (Shielded
Twisted Pair)
a. Najjeftiniji kabl koji se danas koristi; napravljen od jednog ili više pa-
rova bakarnih žica bez bilo kakve zaštite.
b. Prostor koji se koristi da bi se prenosio vazduh za ventilaciju u zgra-
dama: kabl za ovakve prostore mora biti odobren na plenumu.
c. Sadrži čvrstu bakarnu žicu u sredini koja je obložena izolovanim slo-
jem plastike.
d. Uređaj koji je domaćin veze na internetu, bilo da je to jedan od raču-
nara ili mrežna skretnica.
e. Šuplje cevi koje se koriste za zaštitu kablova.
f. Jedan ili više pari bakarnih žica koje sadrže zaštitni sloj od metala ili
folije ispod plastičnog rukava koji štiti od ometanja i koji čuva po-
datke. Bakarna žica koja se kreira kada se jedan ili više parova žica
umotaju jedna oko druge.
g. Kabl koji prenosi svetlosne pulseve, a ne električne. Najskuplji vid
montaže kablova, ali može da se isplati kada se rade duge trase.
h. Preduzeće koje naplaćuje naknadu za pristup internetu.
332
      Testovi znanja
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
i. Količina informacija koje veza može da prenese u bilo koje vreme.
j. Prenos informacija pri brzini od 128 Kb/s.
k. Omogućava vam slanje i primanje informacija putem interneta.
333
Rešenja
Poglavlje 1
1. G
2. C
3. E
4. J
5. A
6. L
7. H
8. K
9. D
10. B
Poglavlje 2
1. H
2. D
3. G
4. K
5. A
6. B
7. C
8. L
9. E
10. F
Poglavlje 3
1. L
2. D
3. K
4. G
5. B
6. J
7. I
8. E
9. F
10. C
Poglavlje 4
1. E
2. K
3. F
4. H
5. C
6. A
7. L
8. B
9. J
10. I
Poglavlje 5
1. I
2. H
3. L
4. F
5. E
6. A
7. B
8. D
9. J
10. G
Poglavlje 6
1. J
2. H
3. L
4. C
5. I
6. B
7. K
8. E
9. D
10. F
335
Rečnik
„Šatro mreža“ (Sneaker net): proces u kome se datoteke sa računara
na računar prenose preko disketa. Prenos informacija na prenosivim
medijima.
100BaseT: najčešća Ethernet arhitektura, poznata i kao Fast Ethernet.
10BaseT: starija Ethernet arhitektura, još uvek prisutna u malim predu-
zećima i kućnim mrežama.
Alatke za špijuniranje: alatke za osmatranje koje se koriste da bi se
ispitala e-pošta koja se šalje i prima putem interneta.
AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu je razvio Apple za kontrolu
informacija koje se prenose između Apple računara.
ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrežnih arhitektura.
Arhitektura: način prenosa informacija između računara preko mreže.
Baza podataka mašine za pretraživanje: skup svih informacija kojima
možete da pristupate; baza podataka je skrivena od korisnika, ali nju
računar pretražuje kada postavite zahtev za pretragu.
Bonton na mreži (Netiquette): skup pravila za kreiranje elektronskih
e-poruka.
Bot: takođe poznat pod imenom spider (program za pretraživanje inter-
neta). Pogledajte definiciju za Spider u tekstu dole.
BNC konektor (BNC - British Naval Connector): uređaj koji povezuje
koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrežnom karticom.
Centralna procesorska jedinica (CPU -Central Processing Unit):
čip koji kontroliše vaš računar.
Crv: sličan virusu, crv neprekidno kopira sam sebe, ali mu ne treba
domaćin da bi inficirao računar; često se prenosi putem e-pošte.
Ćaskanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu
putem interneta.
336
      Rečnik
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line (DSL)): koristi
postojeće telefonske linije za stalnu vezu sa internetom na velikim brzi-
nama od 1 do 9 Mb/s.
Dinamičke IP adrese (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje
nekom računaru svaki put kada se prijavi na mrežu tokom trajanje sesije
na mreži.
Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pošte,
gde svi dele ista interesovanja i istu e-adresu koja stiže svima koji su na
listi.
Diskusione grupe: grupe ljudi koje se bave istim ili sličnim stvarima.
DNS prevara (DNS spoofing): menjanje DNS broja kako bi URL vodio ka
drugoj Web lokaciji.
Dobavljač internet usluga (ISP - preduzeće koje naplaćuje uslugu kori-
šćenja interneta.
DNS server (DNS - Domain Name Server): serveri koji konvertuju svaku
IP adresu u ime domena.
Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem interneta.
Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrežna arhitektura
(podrazumeva zvezdastu, magistralnu, prstenastu i hibridnu topologiju).
Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet.
File Transfer Protocol (FTP): specifična pravila ili protokoli koji uprav-
ljaju premeštanjem ili kopiranjem datoteka sa jednog računara na drugi.
Gigabit Ethernet: novi i brži Ethernet koji informacije prenosi preko 10
puta brže od Fast Etherneta.
Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.
Haker: neko ko bespravno pristupa vašem računaru da bi ukrao ili uništio
podatke.
Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je kreirana da bi se
došlo do informacija od osobe koja ih u normalnim uslovima ne bi dala
nepoznatoj osobi.
Hardver (Hardware): fizička oprema koja čini vašu mrežu.
Hibridna mreža (Hybrid mesh network): mreže u kojima su kombino-
vana bar dva različita tipa topologija.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Rečnik     
337
Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omogućavaju da se krećete po
stranicama. Hiperteks je obično prikazan kao podvučena reč, najčešće pla-
vom bojom.
Hypertext markup language (HTML): programski jezik koji se koristi da
bi se kreirale Web stranice.
Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se koriste da bi
se slale i primale informacije putem World Wide Weba.
Igranje sa više igrača: igranje igara uživo na mreži sa više igrača.
Indeks program: program koji organizuje sve sačuvane informacije jedne
Web lokacije da bi mogle da se pronađu; indeks program je skriven od
korisnika.
Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja omogućava ljudima raz-
menu poruka u realnom vremenu putem interneta.
Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija pri
brzini od 128 Kb/s.
Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici.
Internet: najpoznatija i najveća računarska mreža na svetu koja povezuje
milione računara u jednu veliku mrežu svih mreža.
IP adresa: svakom računaru koji pristupa internetu dodeljuje se broj koji se
sastoji od niza od četiri broja.
Java programski dodatak: mali program koji se otvrara unutar pregledača
i koji izvršava Java datoteke.
Javni domen: informacije koje su dostupne besplatno za korišćenje.
Kablovska trasa (Conduits): šuplje cevi koje se koriste da bi se zaštitili
kablovi.
Klijent: računari na mreži koji se obraćaju serveru da bi dobili informa-
cije.
Klijent-server mreža: mreža u kojoj jedan računar čuva sve informacije i
resurse i čini ih dostupnim drugim računarima na mreži.
Koaksijalni kabl (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard,
koaksijalni kabl sličan je onome koji koriste kablovski distributeri. Sastoji
se od pune bakarne žice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike. Preko
toga se nalazi zaštita u obliku metalne mrežice ili folije i zaštitni sloj koji
sve to pokriva.
Kolačić: mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke o vašoj prethodnoj
poseti Web lokaciji.
338
      Rečnik
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Krađa identiteta: korišćenje tuđe identifikacije radi predstavljanja kao ta
osoba.
Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)): skup pravila ili
protokola koji se koriste da bi se bezbedno prenosile informacije.
Krstarenje internetom: pregledanje stranica na World Wide Webu.
Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj se krećete od
prve ka drugoj stranici i tako dalje.
Magistralna mreža (Bus network): svi računari povezani duž neprekid-
nog kabla, poznatog pod imenom backbone.
Mašina za metapretraživanje (Meta search enginge): istražuje brojne
lokacije za pretraživanje i kombinuje rezultate za vas.
Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search Engine):
mašina za šire pretraživanje koja je idealna za uobičajeno pretraživanje.
Mašina za pretraživanje: Web lokacije na kojima možete da pronađete
određene informacije korišćenjem skupa ključnih reči.
Matična stranica: početna stranica Web lokacije.
Medij za prenos podataka (Transmission media): drugo ime za kablove
ili bežičnu mrežu koja se koristi za prenos podataka.
Modem: deo opreme koji povezuje računar s internetom preko telefonske
linije.
Mreža: grupa računara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele infor-
macije i opremu.
Mrežna kartica (NIC - Network Interface Card): hardver koji se instalira
u računar i povezuje ga s mrežom.
Mrežna skretnica (Router): deo opreme koji povezuje mreže i usmerava
informacije na računare u mreži.
Mrežni operativni sistem (Network Operating System - NOS): softver
koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na mreži i upravlja njima.
Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji povezuje dve različite vrste mreža.
On prima informacije, prevodi ih i prevod šalje na odredište.
Mrežno čvorište (Hub): centralni uređaj za povezivanje na koji se pove-
zuju svi kablovi mreže.
Napad uskraćivanje usluga (Denial of service attack): program koji
kreira haker a koji neprekidno traži nasumične informacije sa mreže, krei-
rajući dovoljno saobraćaja da zabrani pristup lokaciji.
Rečnik     
339
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Nasumična Web lokacija: izgleda kao da nije organizovana, to je ogro-
mna zbirka informacija koje su povezane kroz različite hiperveze.
Naziv domena: naziv servera koji čuva sve informacije sa Web lokacije
kao što je microsoft.com.
Nezaštićeni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair
(UTP)): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava; čini ga jedan ili više
parova bakarnih žica bez ikakve zaštite.
Neželjena pošta: neželjena pošta elektronskog sveta koja pokušava nešto
da proda korisnicima.
Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (STP - Shielded Twisted Pair):
jedan ili više parova bakarnih žica sa zaštitnom presvlakom od metala ili
folije ispod plastične košuljice, što predstavlja zaštitu od smetnji i pomaže
u zaštiti podataka.
Optički kabl (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne, a ne elek-
trične impulse. Najskuplji kablovi, ali pogodni za velika rastojanja.
Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa vašeg računara sa
drugima koji su na mreži.
Peer-to-Peer mreža: veza istih računara.
Piraterija: korišćenje nečega što niste vi napravili i davanje do znanja dru-
gima da misle da ste to vi napravili.
Plenum kablovi: kablovi koji se vode kroz ventilaciju zgrade čije se kori-
šćenje specijalno odobrava pre svega zbog rizika od požara
Port: utičnica na uređaju za povezivanje u koju se priključuju kablovi raču-
narskih uređaja.
Poštansko pismo (Snail Mail): uobičajeni žargonski naziv za tradicio-
nalnu poštu koja se šalje poštom.
Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vaše adrese e-pošte diskusionoj listi
radi učestvovanja u diskusiji.
Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu slučajno da pre-
uzmu na svoj računar, koji hakerima omogućuje pristup mreži.
Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers): softver koji beleži
svaki otkucaj na računaru i šalje informaciju osobi koja ga prati.
Program za pretraživanje interneta (Spider): automatizovan program
koji se kreće internetom locirajući Web lokacije i određene Web stra-
nice i koji ih potom dodaje glavnom spisku. Takođe poznat kao Bot ili
Webcrawler.
340
      Rečnik
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Program za rešavanja problema u mreži (Packet sniffers): program
koji prati informacije na mreži.
Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web lokaciji i promena
njenog izgleda.
Propusni opseg (Bandwidth): količina informacija koju neka veza može
preneti u jednom trenutku.
Protočni audio zapis (Audio streaming): audio datoteke koje se repro-
dujuku u programu putem pregledača pre nego što se čitava datoteka pre-
uzme i nastavlja da se šalje na vaš računar sve dok se audio datoteka
reprodukuje.
Protočni video-zapis (Video streaming): kada vi reprodukujete video-
zapise na internetu bez čekanja da se preuzme čitav video-zapis na vaš
računar.
Protokol: pravilo koje pomaže računarima da razumeju jedni druge.
Prstenasta mreža (Ring network): pojedinačni kablovi vode od računara
do računara i tako prave prsten.
Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba pošalje infor-
maciju putem interneta, druga osoba je istovremeno prima kroz otvorenu
vezu između te dve osobe.
Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji prikazuje reklame
na vašem ekranu dok je drugi program pokrenut.
Server štampanja (Print server): računar koji upravlja svim poslovima
štampanja poslatim na štampač sa svih računara u mreži i čuva te poslove.
Server: računar koji čuva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim
računarima na mreži u klijentsko/serverskoj mreži.
Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware): Softver koji
šalje nekome informacije nazad bez vaše dozvole o onome šta radite dok
ste na mreži.
Softver za neželjenu poštu: sofver koji filtrira neželjenu poštu.
Softver za zaštitu od virusa: softver koji je pokrenut na vašem sistemu i
koji proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse.
Stablo Web lokacije: organizovano kao porodično stablo sa različitim
opcijama za pregledanje informacija na lokaciji.
Statička IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje
određenom računaru. Statička IP adresa je obavezna za Web hosting.
Rečnik     
341
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Svič (Switch): podseća na mrežno čvorište (hub), ali čvoriste prima infor-
macije sa mreže i šalje ih na specifično odredište na mreži.
Šifrovanje: Proces šifrovanja informacija koje ste poslali da bi osoba ili
računar kome je namenjena mogli da pročitaju tu informaciju.
T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije, a često i manji
dobavljači internet usluga, za povezivanje na internet brzinama od pri-
bližno 1,544 Mb/s.
T3 veza (T3 connection): koristi optički kabl za prenos informacija brzi-
nama većim od 44,73 Mb/s.
Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pra-
vila koji upravlja prenosom informacija preko interneta.
Terminator: uređaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u magistralnoj
mreži.
Token-ring arhitektura: architektura koja se često može pronaći u veli-
kim organizacijama, ali je brzo postala zastarela mrežna arhitektura.
Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje na tip servera
koji održava Web lokaciju, kao što je.com ili .edu.
Topology (topologija): struktura mreže ili način kako je mreža postav-
ljena. Obično zavisi od arhitekture mreže.
Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP): osigurava
vam slanje i primanje informacija putem interneta.
Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na World Wide
Webu, kao što je http://www.microsoft.com.
Upredeni kabl: bakarna žica koja pravi tako da se jedna ili više žica obmota
jedna oko druge.
Uređaj za skladištenje (Storage device): uređaji na kojima se čuvaju
datoteke kao što su čvrsti diskovi, kompakt-diskovi, trake i optičke disk
jedinice.
Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o određenim temama,
obezbeđuje podršku proizvodima i često odgovara na različita pitanja.
Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa računar ili mrežu.
Web lokacija: grupisanje sličnih informacija na World Wide Webu, sastoji
se od pojedinačnih Web stranica.
Web pregledač: softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice,
uključujući tekst, slike i druge multimedijalne sadržaje, kao što je muzika.
342
      Rečnik
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.
Web stranica: pojedinačne stranice koje čine jednu Web lokaciju. Svaka
stranica sadrži neke informacije.
Webcrawler: softverska alatka koja se kreće kroz Web proveravajući koje
adrese e-pošte može da sačuva i koristi za slanje neželjene e-pošte.
World Wide Web (WWW): takođe poznat pod nazivom Web, ovo je
zbirka posebno kreiranih stranica na internetu koje se mogu videti u Web
pregledaču.
Zaštitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi zaštitio vašu mrežu
od spoljnih napada.
Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje više mrežnih čvo-
rišta.
Zvezdasta mreža (Star bus network): najčešća mrežna struktura; svaki
računar povezuje se sa centralnom tačkom na mreži.
CET
M Partners In Learning
9 788679 913050
16BN 97S~So~7991~305~0
CYAN MAGENTA YELLOW BLACK
CET
305
O
s
n
o
v
e

r
a
č
u
n
a
r
s
k
i
h

m
r
e
ž
a
M Partners In Learning
Obrazovni materijal o računarskim mrežama nastavnicima daje pripremljene
materijale za učenike – kroz slikovito predstavljenu teoriju i mnoštvo praktičnih
vežbi gradi se znanje učenika o računarskim mrežama, od osnova o korišćenju
elektronske pošte i interneta do naprednih tema, kao što su planiranje i prav-
ljenje računarske mreže. Osim materijala za svoje učenike, nastavnici dobijaju i
sva prateća objašnjenja i materijale u obliku vežbi i testova koji im omogućavaju
da se pripreme za kvalitetnu nastavu. Ovo je obrazovni materijal koji je idealna
pomoć nastavnicima za osmišljavanje i izvođenje časova informatike.
CET
Korice_Osnove racunarskih mreza.indd 1 20.7.2007 11:22:33

Osnove računarskih mreža

CET
Beograd, 2007.

Osnove računarskih mreža
ISBN 978-86-7991-305-0 Autorizovan prevod sa engleskog jezika prvog izdanja knjige Understanding and Building Basic Networks PUBLISHED BY Microsoft Partners In Learning. Original Copyright© 2004. by JES. Copyright© prevoda, 2006. Microsoft Software d.o.o., Beograd Sva prava zadržana. Ni jedan deo ove knjige ne može biti reprodukovan, snimljen, ili emitovan na bilo koji način: elektronski, mehanički, fotokopiranjem, ili drugim vidom, bez pisane dozvole izdavača. Informacije korišćene u ovoj knjizi nisu pod patentnom zaštitom. U pripremi ove knjige učinjeni su svi napori da se ne pojave greške. Izdavač i autori ne preuzimaju bilo kakvu odgovornost za eventualne greške i omaške, kao ni za njihove posledice.

Prevod Recenzent Lektor Organizator projekta Tehnički urednik Prelom Izdavač

Silvana Hodžić Željko Stanković Aleksandra Dimić Katarina Milanović Dušan Čašić CET Microsoft Software d.o.o. Beograd, Makedonska 30 tel: 011 330 66 29, fax: 011 330 66 01 http://www.microsoft.com/scg/obrazovanje/pil CET Computer Equipment and Trade Beograd, Skadarska 45 tel/fax: 011 3243-043, 3235-139, 3237-246 http://www.cet.co.yu Katarina Milanović i Dragan Stojanović CET, Beograd 1000 „Svetlost”, Čačak

Za izdavača Obrada korica Tiraž Štampa

Rešenjem broj 650-02-00119/2006-06 izdatim 11.4.2007. Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije odobrilo je korišćenje ovog obrazovnog materijala kao dodatne literature za nastavnike i učenike u srednjim školama Republike Srbije.

Poštovani nastavniče,
Tehnologija ima potencijal da ukloni barijere među učenicima i nastavnicima. Moćni softver i internet menjanju naš pristup učenju i znanju. Inovativni načini predavanja i učenja kreiraju novo iskustvo na časovima. Očekivanja učenika su veća: pored osnovnih veština potrebno im je znanje o veštini komunikacije i saradnji, upravljanju informacijama (veštine za XXI vek) i pristup alatkama za učenje pomoću kojih te veštine mogu da se nauče. Cilj inicijative Partneri u učenju (eng. Partners in Learning) je osposobljavanje škola za proširivanje znanja učenika kroz razvoj veština nastavnika i lidera u obrazovanju. Kroz inicijativu Partner u učenju, Microsoft stupa u partnerstvo sa ekspertima iz oblasti obrazovanja i razvija integrisane kurseve za unapređenje obrazovanja. Nastavnici na kursevima stiču korisna iskustva i obezbeđuju resurse za nastavu, uz priliku za druženje sa kolegama i međusobnu razmenu iskustava. Obrazovni tim u Microsoftu i ja, zajedno sa našim partnerima, želimo da vam zahvalimo na vašoj posvećenosti učenicima i poželimo da se još mnogo godina bavite obrazovanjem. Nadamo se da će vam ovi materijali biti od pomoći da se promenite nabolje i da će pomoći svim vašim učenicima da dostignu svoj pun potencijal.

S poštovanjem,

Maggie Wilderotter Senior Vice President, World Wide Public Sector Microsoft Corporation

SADRŽAJ v

Sadržaj
DEO 1: Vodič za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 Poglavlje 1: Umreženi svet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . Šta treba prethodno uraditi . . Tehnološki resursi u učionici . Materijali za nastavnike . . . . . Preporučene Web lokacije . . . Dodatne reference i resursi . . Pregled po temama . . . . . . . . Šta je mreža? . . . . . . . . . . . . . Šta je zapravo internet? . . . . . Šta ste naučili o mrežama . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3 .3 .3 .4 .4 .4 .5 .5 .7 .8 .8 .8

Poglavlje 2: Istraživanje World Wide Weba . . . . . . . . . . . . 13
Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . Tehnološki resursi u učinoci . . . . . . . . Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . Pregled po temama . . . . . . . . . . . . . . . Šta je to Web pregledač? . . . . . . . . . . . Kako da pronađem stvari na Webu? . . . Šta sve zabavno postoji na World Wide Šta ste naučili o World Wide Webu? . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... ...... Webu? . ...... ...... ...... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .13 .14 .14 .14 .14 .14 .15 .15 .17 .24 .25 .25 .26

. . . . . . . . . .42 . Kako da se zaštitim od onih koji žele da mi naude? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44 . . . . . .47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je sledeće? . . . . . . .48 . . . . . . . .48 . . . .49 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako delim datoteke putem interneta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . .32 . . . . . . .32 .42 . . . . .31 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . .40 . . . . . . . . . . . .31 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dopunske aktivnosti . . . . . . . Šta ste naučili . . . . . .55 . . . . . . . Dodatni materijali i resursi . . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . .33 . . . . . . . . Kako da pošaljem e-poštu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . .48 . .43 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .49 . . . . . . . . . Šta treba prethodno uraditi . . . .33 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .55 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnološki resursi u učionici . . . .42 . . . . . . .44 Poglavlje 4: Zaštitite sebe na mreži . . . . . . . . . . . . . . Kako da zaštitim sebe od onih koji pokušavaju da napadnu moj računar? . . . . . . . . . Šta treba prethodno uraditi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta ste naučili o drugom internetu? . . Pregled po temama . Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporučene Web lokacije . . . Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .43 . . . . Preporučene Web lokacije . . . . . . . . Šta ako ne želim da čekam na e-poštu? Mogu li da igram igre na mreži? . . . . . . .53 . Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da koriste moje informacije?. .vi SADRŽAJ Poglavlje 3: Drugi internet. . . . . . . .54 . . Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . .31 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pregled po temama . . . .55 . . . . . . .47 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .48 . . .43 . 47 Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . .76 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je sledeće? . . . . . . . .72 .57 Pitanja za pregled . 61 Pregled poglavlja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .58 Poglavlje 5: Planiranje mreže . . . . Pregled po temama . . . . . . . . . . . . Dopunske aktivnosti . . . . . . . Materijali za nastavnike . . . .61 . . . . . .76 .85 . . Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 . . . . . . .81 . . . . . . . . . . . . Dopunske aktivnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je potrebno da bi se napravila mreža? . . . . . . . .56 Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .75 . . . . Pitanja za pregled . . . . Šta ste naučili o planiranju mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 . . . . . . . . . . . . . . . . .62 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .62 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta treba prethodno uraditi . . Možemo li povezati mrežu sa internetom? Šta ste naučili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pregled po temama . . . .73 Poglavlje 6: Pravljenje mreže . . . . . . . . . .SADRŽAJ vii Termini koje treba znati. . . . . . . . . . .63 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tehnološki resursi u učionici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 . . . . . . . . . . . .70 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako da sve to objedinim? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .85 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .77 . . . . . . . . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . .75 . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Pregled poglavlja. . . . . . . . . Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .65 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Preporučene Web lokacije .70 . . . . . . . . . . Dodatni materijali i resursi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta sve mogu deliti na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .63 . . .70 . . . . .70 . . . Materijali za nastavnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .61 . . Šta je sledeće? .77 . . . Šta treba prethodno uraditi . . . . . .85 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .76 . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 DEO 2: Vodič za učenike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 . . . . 124 . . . . . . . . . 113 . . . . . . . . 118 .97 . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za istraživanje. . . .97 . . . . . . . 122 . Navođenje informacija . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li mogu da igram igre na pregledaču? . . . . . . . . . . . . .97 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 . . . .97 . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako koristim Web pregledač? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 . . . . . . 113 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 . . Šta ste naučili o mrežama? . . . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pregled vežbe 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Poglavlje 2: Istraživanje World Wide Weba . . . . . . . . . . . . . 106 . . .viii SADRŽAJ Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako mogu da koristim te informacije? Da li su zaštićene? Da li korišćenje nečega na internetu označava plagijatorstvo?. . . . . . . . . . 124 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je zapravo internet? . . . . . . . . 106 . . . . . . . . . . . . . . Kako su organizovane Web lokacije? . . . . . . . . . . Koje sve zabavne stvari postoje na World Wide Webu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .87 Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta je mašina za pretraživanje? . . . . . . . . . Šta ste naučili o mrežama . . . . . Da li mogu da slušam muziku na mom pregledaču? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 . . . . . .92 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .99 . . . . . . . . . . . . . . 107 . . . . . . . . . . . . . . . . 105 Šta je Web pregledač? . Kako pronalazim stvari na Webu? . . . . 109 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li mogu da gledam video zapise na pregledaču? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Šta je mreža? . . Šta da radim sa svim tim informacijama i kako su dospele na Web? . . . . . . . . . . . . . . .98 . . . . . . . . . . . . . Kako da dođem do drugih Web lokacija? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 . . . . . . . . . .95 . . . . . . . . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . 89 Poglavlje 1: Umreženi svet . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . .

. . . . . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . 128 . Šta je slanje instant poruka? . . . . . . . . . . . . . . . . 148 . Šta ste naučili o drugom internetu . Postoji li nešto drugo što mogu da radim sa e-poštom? Šta ako ne želim da čekam na e-poštu? . . 126 . . . . 159 . 140 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . 129 . . . . . . Šta ste naučili o World Wide Webu . . . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . 160 . . Na koji način funkcioniše elektronska pošta? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 . . . . . . . . . . . . . . 136 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 . . . . . . . Pitanja za pregled . 150 . . . . . . . . 147 . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 . . . . 160 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta ste još naučili o internetu . . . . Vrste Web lokacija i radni list ispravnosti . . . . . . . . . . . . . . . 160 . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 . . . . . . . . . . 136 . . . . Kako šaljem i primam instant poruke? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 . . . . . . . . . . . . . . . 155 . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 . . . . . . . . . . . . . Šta je deljenje datoteka i kao funkcioniše? . . 126 . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako da kreiram nalog e-pošte? . . . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 . . . . 156 . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Kako da pošaljem e-poruku? . . . . . . . . . . . . . . . Kako šaljem i primam e-poštu? . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 . . . . . . . . . . . . . .SADRŽAJ ix Da li mogu da kupujem stvari na World Wide Webu? Šta ste naučili o World Wide Webu? . . . . Vežba: Mašina za pretraživanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako delim datoteke na internetu? . . . . . . . . . . . . . . 161 . 154 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 . . . . . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . 144 Poglavlje 3: Drugi internet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 . . . Poglavlje 3: Pregled . Poglavlje 2: Pregled . . Predložene Web lokacije . . . . Pitanja za pregled . . . . . . . . . . . . . 159 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . Da li mogu da igram igre na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . Termini koje treba znati. . . . Da li je deljenje datoteka legalno? . . . . . . . . . .

. . . . . . . 222 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 . . . 216 . . . Šta ste naučili o planiranju mreže . . . . . . . . . 221 . . . . . . 171 Kako da se zaštitim od onih koji pokušavaju da napadnu moj računar? Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da iskoriste moje informacije? Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da mi naude? . . Šta ste naučili o vašoj zaštiti na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .x SADRŽAJ Predložene Web lokacije . . . 223 . . . . . 222 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 . . . . . . . . . . Pitanja za pregled . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . 221 . . . . . . . . . . . . . . . . 190 . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poglavlje 4: Pregled . . . . . . . . . 187 . . . . 214 . . . . 192 . . . 207 . . . . . 194 . . . . Arhitektura mreže. . . . . . . . . . . . Šta ste naučili o svojoj zaštiti na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li mi je potreban poseban softver? . . Uređaji za povezivanje . . . . Da li postoji još nešto što može da se radi preko mreže? Šta je potrebno za pravljenje mreže?. Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . 217 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 222 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 . . . . . . . . . . . Mrežni serveri . . 203 Kakve stvari mogu da delim na mreži? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Operativni sistemi za mrežu ravnopravnih korisnika . . . . 192 . . . . . 194 . . . Termini koje treba da zapamtite . . . . . . . . . . . . 203 . . . . . . . . . . . . Kakva mi je mreža potrebna? . . . . . . 198 . 192 . . . Preporučene Web lokacije . . . . . . . . . . Šta je sledeće? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 Poglavlje 4: Vaša zaštita na mreži . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Memorijski uređaji . . . . 193 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Koji mi je hardver potreban? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 . . . . . . . . 206 . . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 Poglavlje 5: Planiranje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta dalje? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za istraživanje. .

. . . . . . . . . . . . . . . . 249 . . . . . Preporučene Web lokacije . . . . Termini koje treba da zapamtite . . . . . . . . . . . . . . . . . . 260 . . . . . . . . . . . . . 258 . . . 226 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poglavlje 5: Poređenje mrežnih topologija . . . . . . . . . Scenario 3: . . . Odgovorite na sledeća pitanja koristeći gore pomenute specifikacije: . . . . . . . . . . . . Šta dalje? . . . . . . . 239 . . . . . . . . Šta smo naučili . . . . . . . . . . . 242 Poglavlje 6: Pravljenje mreže . . . . . . . . Scenario 1: . . . 232 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poglavlje 6: Planiranje mreže: hardver. . . . . . . . . . . . . . . . . 228 . . . . Kako da podesim softver da bih konfigurisao mrežu?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 257 . . . . . . . . . . . 249 . . . . . . . 223 . . . . . . . . . 257 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 228 . . .SADRŽAJ xi Pitanja za pregled . Instaliranje operativnog sistema za mrežu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 251 . . . . . . . . . . . . 243 Kako da sve to povežem? . . . . . . . . . . . . . . Šta ste naučili o pravljenju mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Konfigurisanje računara . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 230 . . . . . . 253 . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 . . . . 243 . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za istraživanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kako da instaliram hardver? . . . . . . . . . . . . . . . . . . Poglavlje 5: Specifikacije servera . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Da li možemo da povežemo mrežu sa internetom? . . . . . Poglavlje 5: Pregled . . . . . Poglavlje 5: Deljenje datoteka i štampača – vežba . . . . . . . Poglavlje 5: Planiranje i kreiranje mreže . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za pregled . . . . . . . . 251 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Kakav tip internet veze mi je potreban? . . . . . . . . . . 259 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . . . 234 . . . . . 251 . . 251 . . . . . . . . Da li mogu da napravim mrežu bez žica? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234 . . . softver i medij za prenos podataka . . . . . . . . . . . . . . . . . Scenario 2: . . . . . . . . . . . . . 228 . Kontrolna tabela za planiranje mreže . . . . . . . . 228 . . 225 . .

. . . . . . 310 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 288 Vežba A: Dizajniranje mrežnog dijagrama koji nema vezu sa internetom . . . 319 Poglavlje 1: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 325 . . . . . . . . . . . . . . . 263 Stavke potrebne za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 Postupna implementacija . . . . . . 287 Stavke potrebne za vežbu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Šta ste naučili . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Stavke potrebne za vežbu . 263 Cilj . . . . . . . . . . . .xii SADRŽAJ Laboratorijska vežba 1: Implementacija Peer-to-peer mreže . . . . . Termini koje treba znati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287 Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 Laboratorijska vežba 3: Dizajn mrežnog dijagrama . . . . . . . . . . . . . 289 Laboratorijska vežba 4: Instaliranje i podešavanje mrežne interfejs kartice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 265 Laboratorijska vežba 2: Implementacija klijent-server mreže . . 323 Poglavlje 3: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Predložene Web lokacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 299 . . . . . . . . 310 . . . . . 321 Poglavlje 2: Test . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pogljavlje 6: Pregled . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 300 . . . 299 Cilj . . . . . . . . . 310 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 273 Cilj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Sstavke potrebne za vežbu Postupna implementacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . Pitanja za istraživanje. 314 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 301 . . . . . . . . . . . . . . 317 DEO 3: Testovi znanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 335 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .SADRŽAJ xiii Poglavlje 4: Test Poglavlje 5: Test Poglavlje 6: Test Rešenja . . . . . . . . 331 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 327 . . . . . . . . . . 333 Rečnik. . . . . . . 329 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.

DEO 1 Vodič za nastavnike .

.

Poglavlje 1 Umreženi svet U ovom uvodnom poglavlju učenici će se upoznati sa opštim konceptom mreže. da će raditi na određenim mrežama i čak instalirati mrežu. 3 . Razgovaraće o tome kako se koriste mreže u svakodnevnom životu i proučiće koncept interneta. PROCENJENO VREME U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja:  Šta je mreža?  Koliko je velika mreža?  Da li postoje različite vrste mreža?  Kako računari međusobno razgovaraju?  Da li možete da napravite mrežu mreža?  Šta je zapravo Internet?  Ko kontroliše Internet?  Koji delovi Interneta postoje? 70 min Pregled poglavlja Ovo poglavlje nudi širi pregled koncepta mreže. Ne Tehnološki resursi u učionici  Nisu potrebni tehnološki resursi za ovo poglavlje. Učenicima koji imaju veće znanje naznačite da je ovo osnovna obuka: i kako se obuka bude odvijala. Šta treba prethodno uraditi  postoje preduslovi za ovo poglavlje. Koristićete različite vežbe sa učenicima kako biste im ilustrovali koja je ideja mreža i kako se informacije prenose putem mreže.

com  Uputite učenike na video zapis o Osnovama mreža koji se nalazi na sledećoj Web adresi: http://www.html  Kako stvari funkcionišu: Kako funkcioniše Internet infrastruktura: http://computer. uputite učenike na Za Web lokaciju Webopedia na adresi: http://www.microsoft.aspx http://www.lburkhart.0. http://www.com/projects Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation." History of the Computer: http://www.eduplace.com/internet-infrastructure.kidzonline.4      Poglavlje 1 Materijali za nastavnike  Treba da imate knjigu koju ćete koristiti tokom vežbe umrežavanja.htm Dodatne reference i resursi Za učenike  definicije pojmova i sve nepoznate izraze.pbs.com/elem/teacher.org/internet/history/brief. .org/opb/nerds2.com/  Resursi za nastavnike: http://www.1/wiring_world/  "Triumph of the Nerds.org)  Internet Society: Kratka istorija Interneta. htm  Education Place projekti na mreži: http://www. org/nerds/timeline/index.webopedia.0. Sva prava zadržana.howstuffworks.shtml  Microsoftovi inovativni nastavnici: Education/InnovativeTeachers.isoc.  Treba da budete u mogućnosti da grupišete učenike u učionici. Wiring the World: http://www. Za nastavnike  Web lokacija The Kidz Online nudi dodatne nastavne planove za korišćenje računara (http://www.1.org/gURLTech/ a zatim neka izaberu vezu Net Basics da bi pogledali video zapis u trajanju od 6 minuta i 30 sekundi. Preporučene Web lokacije  Nerds 2.pbs.kidzonline.

edu/ UMS+State/MDK12_Stuff/homepers/emag/  Discover Channel School: http://school. Treba da delite knjigu (to može biti bilo koja knjiga koju izaberete) sa drugim učenicima u razredu. školske i nastavne adiministrativne funkcije.discovery.iecc. ko od njih ima računare kod kuće. Pobrinite se da uključite stvari kao što su računari koji sinhronizuju semafore. budilnike i aparate za kafu. organizujte posetu IT odeljenju pre nego što započnete sa ovim predavanjem da bi učenici mogli da vide mrežu i računarski sistem koji podržava školu ili čak više škola.umd.org  Tapped In: Virtualna zajednica obrazovnih profesionalaca: http:// ti2. Ako učenici budu raspravljali o konceptu ljudskog umrežavanja. Šta je mreža? Razgovarajte sa učenicima o tome na koje sve načine koriste računar u svojom životu. razgovarajte zašto se to zove umrežavanje i o osnovnim konceptima prenosa informacija od jedne tačke do druge. kompjuterizovane autobuske redove vožnje. html  Classroom Connect: http://corporate.sri. Sva prava zadržana. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Umreženi svet      5 Deo 1: Vodič za nastavnike  Electronic Elementary Magazine: http://www. alarmne sisteme.com/schoolhome. Ako škola ima svoje IT odeljenje.com: Intercultural E-Mail Classroom Connections (IECC): http://www.com  Teaching.classroom. . čak i računare koji su prisutni u digitalnoj televiziji i satelitskim sistemima. i o vrstama računara koje imaju.com/tappedin/ Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje možete koristiti tokom ovog kursa. Koristite ovo vreme da biste došli do informacije koliko isustva ima svako od učenika. Neka učenici definišu šta je to mreža.inform. Vežba 1: Umrežavanje PROCENJENO VREME 20 min Uradite ovu vežbu pre nego što obradite različite vrste računarskih mreža. Razmotrite na koje sve načine računari utiču na učenike u jednom običnom danu.

U mreži su svi jednaki i mogu da izvrše zadatak na potpuno isti način. ili drugim učenicima. Sada recite učenicima da opet treba da dignu ruku ukoliko žele knjigu. 4. Smestite učenike u otvoren prostor ili koristite učionicu. prenoseći je do sledećeg imenovanog učenika. a potom je prenosi kroz „mrežu” imenovanom učeniku. Neka taj učenik uradi isto. Objasnite da je ovo simulacija klijentsko/serverske mreže. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Objasnite učenicima da prenose informacije među sebi ravnima. učenik kod koga je knjiga mora da je vrati nastavniku da bi nastavnik mogao da je pošalje sledećem imenovanom učeniku. Neka prvi učenik kaže ime jednog od učenika koji je u „mreži” i neka pošalje knjigu kroz „mrežu” od jednog učenika do drugog dok ne dođe do onoga čije je ime rečeno. Dva učenika treba da budu na suprotnim stranama prostorije. kao server. 2. Razmestite ih širom učionice ili nekog drugog otvorenog prostora. Sad treba da učestvuju svi učenici. Ovog puta. ali učenici treba da stoje udaljeni od stolova. Prvi učenik uzima knjigu i ide do drugog učenika. Nastavnik koji drži knjigu treba da stoji u sredini grupe. Podsetite ih na to da samo jedna osoba iz svake male mreže zapravo može da prenese informaciju imenovanoj osobi iz druge mreže. Naznačite da je ovo simulacija mreže mreža i da na ovaj način možete pridružiti male mreže većoj grupi i tako deliti informacije. Sada postavite učenike u grupe od po tri ili četiri. dok svi učenici ostaju u nižem. Učenici su koristili tradicionalnu sneaker net metodu da bi preneli materijal od jedne do druge tačke. Vežbajte ovu vežbu nekoliko minuta. Postavite ih na različita mesta u prostoriji. Naznačite da je ovo jednostavna mreža. Nastavnik se nalazi na višem nivou. Nastavnik bira učenika naznačivši da knjiga može da se prenese samo jednom po jednom učeniku. Naznačite da je to takođe mreža. Prva mreža potom može da imenuje nekog da bi knjigu prenela do druge grupe. upravlja resursima (u ovom slučaju knjigom) i određuje gde ide knjiga i kojim redom. Nastavite sa ovom vežbom nekoliko minuta i ohrabrite učenike da što više prenose knjigu između grupa. Sva prava zadržana. a zatim neka neko iz druge grupe zatraži „resurs”. ali je postojao prenos informacija. ali veća nego ona prva.6      Poglavlje 1 1. Neka se sada šest ili osam učenika pridruži onoj dvojici učenika. . 3. Sada recite učenicima da moraju da podignu ruku kada žele knjigu. ali jednakom nivou kao klijenti. Nastavnik. Neka prva grupa deli knjigu između sebe.

Sva prava zadržana. Šta je zapravo internet? Razgovarajte sa učenicima na koji način koriste internet.Umreženi svet      7 Deo 1: Vodič za nastavnike Koliko je velika mreža? Objasnite da je telefonski sistem mreža. Podsetite učenike da će kasnije naučiti više o svakoj od komponenata tokom obuke. Treću vežbu koristite kao primer klijentsko/serverske mreže. Utvrdite da je internet mreža svih mreža. Da li možete da kreirate mrežu mreža? Koristite primer poslednje vežbe iz “Vežbe na času” kao primer mreže mreža. Da li postoje različite vrste mreža? Koristite primer druge vežbe koja ilustruje koncept peer-to-peer mreže. neke kablove i čak možda bežičnu karticu ako vam je dostupna. Objasnite učenicima da će kasnije tokom obuke kreirati mrežu i da će detaljnije razgovarati o bežičnim mrežama. Možda ćete hteti da zabeležite neke od njih za kasniju upotrebu ukoliko su odgovarajuće za nastavu. ili zašto ne? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Navedite ih da razgovaraju o nekim od svojih omiljenih Web lokacija. Podstetite ih da na takav isti način funkcioniše internet. Vratite se na vežbu koju ste upravo završili i objasnite da mrežu mogu sačinjavati dva računara koja dele resurse ili više računara koji dele resurse. Da li misle da će biti sve popularniji? Da li misle da vlada treba da nadzire internet? Zašto da. Kako računari međusobno razgovaraju u mreži? Bilo bi korisno da su vam neke od komponenata dostupne dok razgovarate o njima. čak i u ovoj početnoj fazi. Pokažite im mrežnu karticu. Vratite se u prošlost i ispričajte primer poštanske kočije i telegrafa koji su bili preteča današnjih komunikacionih mreža. . Ali ko kontroliše internet? Postoji li neko ko je odgovoran za to? Neka učenici razgovaraju o tome zašto veruju da je internet tako važan segment današnjeg društva. Utvrdite da su protokoli formalni skupovi pravila.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. uključujući termine koje treba preći. Šta je sledeće? Ohrabrite učenike da razmisle šta bi sve voleli da pronađu na Internetu. Šta ste naučili o mrežama Pređite još jednom sa učenicima glavne stavke koje ste naučili. Protokol za prenos datoteka [engl. . Termini koje treba znati Koristite hendaute za vežbe na kraju poglavlja. ali da nije njen jedini deo. pogledajte ih na času. Imajte na umu da ćete u sledećem poglavlju detaljnije razgovarati o hipervezama. Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem interneta. stranicama i krstarenju.8      Poglavlje 1 A šta je sa World Wide Webom? Da li je on deo interneta? Razgovarajte o tome zašto se World Wide Web zove Web. File Transfer Protocol (FTP)]: specifična pravila ili protokoli koji upravljaju premeštanjem ili kopiranjem datoteka sa jednog računara na drugi. Neka učenici uporede različite vrste mreža i objasne na koji su način mreže važne za društvo. Osim toga. Klijent-server mreža: mreža u kojoj jedan računar čuva sve informacije i resurse i čini ih dostupnim drugim računarima na mreži. Utvrdite da je Web grafički deo interneta. Pregledajte sledeće termine: Klijent: računari na mreži koji se obraćaju serveru da bi dobili informacije. Sva prava zadržana. Objasnite nešto o međusobnoj povezanosti Weba. Objasnite im da će koristiti Web pretraživač i da će krstariti netom u sledećem poglavlju. Nakon što učenici pronađu definicije za svaki termin. Dopunske aktivnosti U narednim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi se bolje snašli u realnim situacijama.

kao što je muzika. slike i druge multimedijalne sadržaje.htm Kada učenici pregledaju ove lokacije.howstuffworks. sledeća pitanja su vodilje. dajte im da odgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritički. Wiring the World: http://www. Protokol: pravilo koje pomaže računarima da razumeju jedni druge. Server: računar koji čuva sve informacije i resurse koji su dostupni drugim računarima na mreži u klijentsko/serverskoj mreži. Možda ćete želeti da prvu lokaciju obradite kao grupa. Mreža: grupa računara koji su povezani tako da ljudi mogu da dele informacije i opremu. World Wide Web (WWW): takođe poznat pod nazivom Web.pbs. Peer-to-Peer mreža (mreža ravnopravnih računara): veza istih računara. uključujući tekst.0. Ako imate druga pitanja ili biste radije da razgovarate o Web lokacijama na drugačiji način. Da biste im pomogli da započnu kritički da sagledavaju lokacije.org/opb/nerds2. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. .Umreženi svet      9 Deo 1: Vodič za nastavnike Internet: najpoznatija i najveća računarska mreža na svetu koja povezuje milione računara u jednu veliku mrežu svih mreža.org/nerds/timeline/index.0. obezbeđuje podršku proizvodima i često odgovara na različita pitanja. Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o određenim temama. Glavni cilj ovih Web vežbi je da se učenici podstaknu da kritički sagledavaju Web lokacije sa malim početnim inputom od strane odraslih. Web pregledač: softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice. Preporučene Web lokacije Nerds 2. Mrežna interfejs kartica (NIC): hardver koji je instaliran u računaru koji povezuje računar sa mrežom.” History of the Computer http://www.html Kako stvari funkcionišu: Kako funkcioniše Internet infrastruktura http://computer. a zatim da učenici izaberu jednu od preostalih Web lokacija da je individualno analiziraju.pbs.1/wiring_world/ “Triumph of the Nerds.1. uradite to.com/internet-infrastructure. Sva prava zadržana. ovo je zbirka posebno kreiranih stranica na Internetu koje se mogu videti u Web pregledaču. Diskusione grupe: grupe računara koje se bave istim stvarima.

Odogovori će biti različiti. Opišite karakteristike klijentsko/serverske mreže i mreže peer-topeer. Razgovarajte na koje sve načine mreže utiču na vaš lični život. poznatiji kao server. čuva informacije i resurse i čini ih dostupnim drugim računarima u mreži Klijentsko/serverske mreže: Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 3. Da li koristite internet u biblioteci? Ako koristite. Učenici mogu davati različite odgovore.10      Poglavlje 1 U sledećih nekoliko poglavlja. Razgovarajte o tome zašto je važno da postoji mreža u biblioteci. Odogovori će biti različiti. recite drugima na koji način ga koristite. Dajte određene primere. kao što su štampač ili skener na mreži Sastoje se iz najviše 10 računara Obično ih nalazimo u domovima ili malim preduzećima Više od deset računara Skuplje su od peer-to-peer mreže Ne nalaze se često u kućnom okruženju Jedan računar. 2. učenici će početi da koriste skup smernica koje će im pomoći da kritički sagledaju Web lokacije. ali svaki od odgovora treba da sadrže sledeće ključne stavke: Peer-to-peer mreže: • • • • • • • • • • Veza istih računara Svaki od računara ima svoj skup datoteka Svaki od računara može da deli datoteke sa drugim računarima u mreži Svaki od računara mogu da pristupe drugim resursima. Sva prava zadržana. 4. Pitanja za pregled 1. . Razgovarajte o tome na koje sve načine mislite da će se svet promeniti zbog računara. Odogovor će biti različit. Zašto je važno da znate nešto o mrežama čak i kad ne planirate da se profesionalno bavite računarima.

Razgovarajte o tome u kojim od tih primena postoji mreža. Sva prava zadržana. Na sledećem času razgovarajte o različitim primenama računara. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kao dodatak vežbama. načine spisak kada su se sve tokom 24 časa susreli sa računarima u svom životu. Neka učenici. .Umreženi svet      11 Deo 1: Vodič za nastavnike Učenje u realnim situacijama Neka učenici. Da li njihovi roditelji koriste mreže na svom poslu? Da li koriste računar? Na koje sve načine njihovi roditelji koriste računar? Razgovarajte na koje sve načine obični korisnici koriste računar na svom radnom mestu. u poslednjem dodatku vežbama. razgovaraju o konceptu mreža sa svojim roditeljima.

.

Internet. U ovom poglavlju počinju da uviđaju praktičnu svrhu onoga što je najpopularnija i najveća računarska mreža. gledam video zapise i igram igre u pregledaču?  Da li mogu da kupujem na Webu? 200 min Pregled poglavlja Ovo poglavlje učenicima nudi mogućnost da počnu da koriste najdostupniju i najpopularniju mrežu. Ovo poglavlje se usredsređuje na Web zato što je on najpopularniji deo interneta. PROCENJENO VREME SA VEŽBAMA U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja:  Kako koristim Web pregledač?  Šta se nalazi u pregledaču?  Kako su organizovane Web lokacije?  Kako da dođem do drugih lokacija?  Šta je mašina za pretraživanje?  Šta da radim sa svim informacijama koje pronađem i kako su dospele na Web?  Kako da koristim informacije?  Da li mogu da slušam muziku. internet. 13 . U prvom poglavlju su im predstavljene mreže.Poglavlje 2 Istraživanje World Wide Weba U ovom poglavlju učenici će istražiti World Wide Web.

kao što je Microsoftov Internet Explorer.yahoo.webopedia. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana studentima dok rade na ovom poglavlju.com  Copyright Office: http://lcweb. Sva prava zadržana. na adresi http://www.favoritepoem.com Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.loc.gov/copyright US  Yahoo Games: http://games. Ovaj kurs se oslanja na najnoviju verziju pregledača.macromedia.gov/ Dodatni materijali i resursi Za učenike  definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na lokaZa ciju Webopedia.loc.org/thevideos/  index.com  Macromedia: http://www.com  MusicMatch: http://www. .14      Poglavlje 2 Šta treba prethodno uraditi  Završite Poglavlje 1 pre nego što krenete dalje sa nastavom tako da bi učenici mogli da razumeju osnovni koncept mreža.  svakom od računara mora da postoji instaliran pregledač za Na internet.musicmatch. Tehnološki resursi u učinoci  Učenici moraju da imaju računare sa pristupom internetu da bi prešli sve zadatke u ovom poglavlju.com Favorite Poem Project: http://www.benedict.html  National Digital Library Site: http://memory. Preporučene Web lokacije  Copyright Web site: http://www. Materijali za nastavnike  Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu.

edu/cyberethics/cyberethics_whitepaper. Šta je to Web pregledač? Podsetite učenike da na World Wide Webu možete na bezbroj načina pogledati dokumente.  Informacije o validnim informacijama na mreži nalaze se na Web lokaciji: http://www. uključujući one sa slikama.kidzonline. pogledajte reference na Web adresi: http:// www.bedfordstmartins. Video zapis možete pronaći na Web adresi: http://www.bedfordstmartins. . Naglasite da je pregledač jednostavno još samo jedan pro- Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.org/TechTraining/video.html Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za studente i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa. ako je moguće. pogledaju video zapis Internet Basics koji se nalazi na Web lokaciji Kidz Online. Za nastavnike  Pogledajte Web lokaciju http://www.org/for/teachers.html  APA Style Guide: http://www.media-awareness.com/online/cite5.asp  MLA Standard: http://www. a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Internet Basics.ca  Bele strane se nalaze na lokaciji Cyberethics: http://www.Istraživanje World Wide Weba      15 Deo 1: Vodič za nastavnike  Tokom trajanja obuke.asp?UnitQr y=Internet%20Basics.kidzonline.org/elecsource.kidzonline.norwich. sa zvučnim zapisom i video zapisom.html  APA Standard: http://www.com/online/ cite7.apastyle.htm  Intel Cyberethics: http://www97.com/education  Cybersmart Cyberethics: http://cybersmart. Pre nego što počnete da predajete ovo poglavlje. Sva prava zadržana. neka učenici.asp?page=1&sortby=2&action=prev&UnitQry=Teach%2 0IT?r=0&selItem=2 da biste videli interaktivne video zapise.com/online/cite6.org/TechTraining/ morevideo.html  Chicago Manual of Style: http://www.org.bedfordstmartins. Traje otprilike šest minuta.intel. Postoje brojni video zapisi na ovoj lokaciji koji će vam pomoći da objasnite osnove interneta.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.gov/oc/opacom/ kids/default. koristite Web lokaciju JES & Co koja se nalazi na adresi: (http://www. Pre nego što pređete na sledeću temu.com. Objasnite da postoje i drugi pregledači na tržištu.htm. koriste taj termin da bi definisale stranice koje se automatski otvaraju kada pokrenete pregledač. Pokažite lokaciju učenicima dok budete razgovarali o nasumičnim lokacijama.16      Poglavlje 2 gram koji se nalazi na svakom računaru i omogućava korisnicima računara da pogledaju Web stranice na internetu. Opet otvorite tu Web lokaciju i pokažite učenicima na koji način se mogu kretati kroz tu Web lokaciju.microsoft. Drugi. Otvorite tu Web lokaciju i kliknite na veze kako biste pokazali učenicima kako izgleda ta Web lokacija. Napišite ih na tabli i neka svaki od učenika objasni URL komponente ostalim učenicima na času.jesandco. .org). Da biste pokazali kako izgleda stablo Weba.kidzonline. Kako da dođem do drugih lokacija? Jedan od načina da pomognete učenicima da shvate šta znači naziv domena (domain name) jeste da prikupe spisak njihovih omiljenih lokacija. Video zapis traje samo četiri minuta.org. Objasnite im da se glavna stranica na Web lokaciji zove još i početna stranica. Primer za nasumičnu Web lokaciju je Microsoftova lokacija koja se može pronaći na adresi: http://www. Video zapis možete pornaći na adresi: http://www. neka učenici pogledaju video zapis Browser Basics koji se nalazi na Web lokaciji Kidz Online. čak i ako koriste drugačije termine za te karakteristike. asp?UnitQry=Browser%20Basics. Možete uputiti učenike na postojeće stablo Web lokacije tako što ćete pogedati Web lokaciju PBS Kids koja se nalazi na mreži na adresi: http://pbskids. Objasnite učenicima šta znači termin početna stranica. Ako imate računar u učionici možete ga iskristiti da im pokažete lokacije za decu. Kako da koristim Web pregledač? Neka učenici otvore pregledače na svojim računarima i prate šta radite dok im budete pokazivali različite stavke na pregledaču. međutim. Kako su organizovane Web lokacije? Primer za linearnu Web stranicu se nalazi na FDA Web lokaciji za decu koju možete pronaći na mreži na adresi: http://www.fda.org/TechTraining/video. ali da svi oni imaju iste karakteristike. Sva prava zadržana. a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Browser Basics.

Istraživanje World Wide Weba      17 Deo 1: Vodič za nastavnike Kako da pronađem stvari na Webu? Znate kako da unesete Web adresu u polju za adresu. najbolje mesto za tako nešto je neka od mnogih mašina za pretraživanje na Webu. . Utvrdite podnaslove Savete za pretraživanje i Stvari koje treba izbegavati na mreži. bilo bi dobro da se učenici kreću nekom od mašina za pretraživanje.msn. ali šta ako želite da uradite nešto više nego da surfujete na Webu? Ako treba da pronađete neke određene informacije. a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Search Engines.copernic.com. Šta je mašina za pretraživanje? Dok budete razgovarali o vrstama mašina za pretraživanje. Video zapis traje otprilike šest minuta. RADni mAteRijAl Dajte učenicima radne sveske Vežba za mašinu za pretraživanje kada počnu da rade na ovoj vežbi. Možete ga pronaći na mreži na Web lokaciji: http:// www. Razgovarajte sa učenicima zašto možete da dobijete različit broj rezultata na različitim mašinama za pretraživanje. Vežba 2: Mašina za pretraživanje VEŽBA NA ČASU 50 min Ovu vežbu uradite nakon razgovora na času o mašinama za pretraživanje.asp?UnitQry=Search%20Engines.com da biste prikazali Mašinu za metapretraživanje i http://www. Program Copernicus možete pronaći na mreži na Web adresi: http://www. Ako to možete da uradite na školskoj mreži. možda ćete želeti da preuzmete besplatnu kopiju Copernikusa pre početka nastave.com da biste prikazali Mašinu za opšte pretraživanje. Možete podeliti učenike da rade u manjim grupama i na kraju vežbe će ostalima na času reći šta su naučili. Neka učenici pogledaju video zapis na Web lokaciji Kidz Online o mašinama za pretraživanje.google. Na primer.kidzonline.org/TechTraining/video. možete izabrati lokaciju http://search. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Možete da kliknete tasterom miša na hiperveze da biste se kretali po stranicama i lokacijama. da biste mogli da pokažete kako se koristi jedan od tih agenata za pretraživanje nezavisnog proizvođača. Sva prava zadržana.

.com Alta Vista: http://www. Možda će biti korisno ako svakoj grupi kažete šta treba da uradi. vrstama dragog kame- Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. A neka se druga grupa bavi temom reciklaže i recite im da treba da urade projekat o reciklaži za širu zajednicu ili da zamene postojeći projekat o reciklaži i da treba da obezbede gradskoj vladi tačne informacije.com Ask Jeeves: http://www.webmyway.teoma.18      Poglavlje 2 1.google.ask. neka se jedna grupa bavi temom brige o kućnim ljubimcima i recite im da treba da ažuriraju Web lokaciju za jednu veterinarsku kliniku i da treba da objave dobre i korisne savete javnosti. kao što je smeće koje se pali i zagađenje od izduvnih gasova automobila) Muzika (grupa pokušava da oformi novi bend i želi da pronađe koja je vrsta muzike najpopularnija u određenim starosnim dobima ili pokušavaju da sastave časopis za fanove za omiljenog muzičara ili bend) Drago kamenje i minerali (oni su lokalna grupa za otkrivanje dragog kamenja i sastavljaju vodič za nove članove sa najboljim mestima za potragu za dragim kamenjem. Sva prava zadržana.com Predložene teme: Briga o kućnim ljubimcima (ažuriranje Web lokacije veterinarske ordinacije ili pokušaj da se kupi novi kućni ljubimac) Reciklaža (kreiranje plana za reciklažu za grad) Zagađenje (pomoć lokalnoj upravi u postavljanju alternativa izvorima zagađenja.yahoo.com Dog Pile: http://www. Predloženi scenariji se nalaze u tekstu ispod. Na primer.com Excite: http://www.altavista.excite.com Teoma: http://www.com Webmyway: http://www.com Predložene mašine za opšte pretraživanje su: Google: http://www.msn. Dodelite svakoj grupi učenika temu i recite im da koriste jednu mašinu za metapretraživanje i jednu mašinu za opšte pretraživanje.com Yahoo!: http://www. Predložene mašine za metapretraživanje su:: MSN Search: http://search.dogpile.

zatimi kliknite na video zapis pod nazivom Search Power.asp?UnitQry=Search%20Power. razgovarajte sa njima o tome. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.org/TechTraining/video. . Možete ih pronaći na mreži na adresi: http://www. Sva prava zadržana. Možda ćete nakon dovršavanja vežbe želeti da ohrabrite učenike da pročitaju datoteke pomoći za izabrane mašine za pretraživanje. 3.  Ukoliko budete imali vremena. Objasnite im da je svaka mašina za pretraživanje različita i da će datoteke pomoći objasniti koje određene alatke mogu da koriste da bi dobili najviše od određenih mašina za pretraživanje. treba im informacija o najboljim materijalima. treba da istraže koji bi sport bio najbolji) 2. BELEŠKA: Učenici će koristiti ove informacije ponovo u sledećoj praktičnoj vežbi. da bi radili mnogo dublje i kritički učili o ovim istim lokacijama kojima su se bavili u prvoj vežbi. gde će prodavati proizvode koji sami naprave. kidzonline. Sportovi (grupi je dodeljen zadatak da doda još jedan sport u okviru škole. gde mogu da se nađu zalihe i kako da se postavi cena proizvodima) Čuvanje dece (grupa organizuje klub za čuvanje dece u školi i nudi obuku i certifikat za svoje članove kako bi uverili roditelje da će deca biti bezbedna i da bi im pomogli da dobiju više novca za certifikovane bebisitere). Ona pokriva naprednije teme o pretraživanjima i traje otprilike oko pet i po minuta. Svaka grupa učenika treba da popuni radni list vežbe Mašina za pretraživanje i da ga zadrži kada se budete vratili na njega u sledećoj vežbi. Kad učenici podele svoja otkrića sa ostatkom razreda. Zašto je važno da pretražuju u različitim mašinama za pretraživanje? Zašto postoji razlika? Neka razmisle o otrkićima do kojih su došli i razgovaraju o načinima na koje mogu da koriste materijale. Neka učenici iznesu svoja otkrića ostalim učenicima na času. jednostavnim tehnikama za pravljenje nakita. 4.Istraživanje World Wide Weba      19 Deo 1: Vodič za nastavnike nja i minerala koji se mogu pronaći u okolini i čak organizovanjem uzbudljivih putovanja za sakupljače dragog kamenja) Astronomija (oni su grupa astronoma koja prezentuju otkrića vladi o mogućnosti većeg meteora da padne na zemlju) Pravljenje nakita (grupa učenika planira da otvori svoju radnju sa nakitom. možda ćete poželeti da učenici pogledaju druge video zapise na Web lokaciji Kidz Online o pretraživanjima.

msn. podstaknite učenike da počnu se kreću Web lokacijom.htm Obrazovna lokacija: http://www. Ova pitanja su u skladu sa stavkama koje ćete pokriti kad dođete do odeljka o ispravnosti Web lokacije i oni će već znati nešto o proceni lokacija.harvard. Objasnite im da ćete im dati neke savete o tome kako da usmere svoje pretraživanje i da unapred eliminišu neke od Web lokacija.com  Komercijalna lokacija: http://www. pre nego što dođete do odeljka o ispravnosti Web lokacije. Moraju da uzmu u obzir više faktora.msn.edu ili Web lokacija vaše  škole  Lokacija sa vestima: http://www.com/ Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Objasnite im da treba da imaju na umu da ako nešto postoji na internetu.gov  Zabavna lokacija: http://zone.sierraclub.20      Poglavlje 2 Šta da radim sa informacijama koje pronađem na Webu i kako su dospele na tamo? Objasnite učenicima da ne treba da se osećaju zatrpanim prevelikim količinama informacija koje mogu da pronađu na mreži.fda. to ne mora da znači da je istinito.com/en/root/freeonline. kao što je vrsta Web lokacije i izvor informacija. Vrste Web lokacija Kako budete prelazili gradivo o vrstama Web lokacija.msnbc. Pitanja koje treba da postavite su:  je izvor? Ko  Koje vrste informacija dobijam od te Web lokacije?  Kada je lokacija kreirana?  Gde se nalazim? Zašto sam ovde?   Kako mogu da znam da je ovo kvalitetna informacija ili besmislica? Učenici bi trebalo da utvrde gore pomenute informacije o svim navedenim Web lokacijama:  Lokacija o advokaturi: http://www. Sva prava zadržana. . Dok budete pregledali svaku Web lokaciju. pitajte učenike sledeća pitanja.microsoft.com  Informativna lokacija: http://www.

Neka svaka od grupa pronađe navedene Web lokacije i odgovore na pitanja za svaku od lokacija.org/TechTraining/video. Sva prava zadržana. a zatim kliknite na video zapis pod nazivom Online Credibility.com/daily/deals/hoteldeals.atacc.Istraživanje World Wide Weba      21 Deo 1: Vodič za nastavnike  Lična lokacija: ovo se često menja. Otkrijte da li neki od učenika ima svoju lokaciju koju možete da iskoristite da bi ilustorvali ovaj koncept. Objasnite im da su već istražili svaku od lokacija i da bi na osnovu odgovora na pitanja trebalo da razumeju njihovu ispravnost i moguće sklonosti svake od lokacija.norwich.html http://www. Neka učenici pogledaju video zapis koji se nalazi na Web lokaciji Kidz Online o kredibilnosti.ediblegear. Vežba 3: Vrste Web lokacija i njihova ispravnost VEŽBA NA ČASU 50 min Dovršite ovu vežbu nakon razgovora o ispravnosti Web lokacije i načinima pomoću kojih učenici mogu da procenjuju Web lokacije.com http://cyberspacers.asp?UnitQry=Online%20Credibility. Podelite radne listove pod nazivom Vrste Web lokacija i Ispravnost Web lokacija svakoj od grupa. RADni mAteRijAl Dajte učenicima radni list Vrste Web lokacija i Ispravnost Web lokacije kada počnu da rade na ovoj vežbi. .msn.asp http://entertainment.html http://www.com/ Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 1.edu/cyberethics http://www.ca/makegoodconnections/for7-12.com http://www.expedia. Podelite učenike u nekoliko manjih grupa i nakon odrađene vežbe neka saopšte rezultate ostalim učenicima.ab. Ispravnost Web lokacije Uputite učenike na lokacije koje su pokrivene ovim odeljkom o vrstama Web lokacija dok razgovarate o ispravnosti. Ovaj video zapis traje nešto više od pet minuta.rollingstone.com/home. Učenici treba da pronađu sledeće Web lokacije: http://www. Možete ga pronaći na mreži na adresi: http://www. kidzonline.

Pre nego što počnete sa predavanjima ovog odeljka u okviru ovog poglavlja.norwich.gov http://www. koji su krali nečiji tuđi rad? Neka razgovaraju o pirateriji. Da li vide bilo kakve zajedničke stvari na svim ovim Web lokacijama? Šta su otkrili o navigaciji na Web lokacijama? Navedite ih da razgovaraju o svojim omiljenim lokacijama koje su posetili i neka objasne zašto je to tako.intel.gov http://www.cia. Sva prava zadržana. možda ćete želeti da pregledate gradivo kako biste mogli da odgovorite na bilo koja pitanja koja vam mogu postaviti. . nastavnici mogu da otkriju pirateriju? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com/education http://www.cybersmart. Neka razgovaraju o lokacijama koje su im najmanje omiljene među posećenima i neka objasne zašto je to tako. gov/copyright. Razumevanje piraterije i zakona o autorskim pravima Pitajte učenike da li znaju nekog od učenika.htm http://www97.com http://www. ne moraju da navode imena. po njihovom mišljenju.22      Poglavlje 2 http://www.loc.marinij. Kako mogu da koristim ove informacije? Da li su zaštićene? Da li je korišćenje informacija sa interneta isto što i piraterija? Postoje brojne Web lokacije na mreži koje sadrže informacije o etici na mreži. Nakon što učenici urade vežbe.whitehouse.edu/cyberethics/cyberethics_whitepaper.asp Možda ćete takođe želeti da pročitate informacije o zakonu o autorskim pravima na Web lokaciji US Copyright Office’s na adresi: http://lcweb.com 2. Predložene Web lokacije za nastavnike su: http://www.org/for/teachers. neka podele svoja otkrića sa ostatkom razreda. Zašto piraterija nije moralno opravdana? Na koji način.dell. namenjene nastavnicima i učenicima.

com/surfswell/index. Primeri u udžbeniku su MLA stilovi. . 1.ca/guides/citation/.cyberspacers. Neka učenici razgovaraju o tome da li te lokacije mogu biti od pomoći roditeljima i nastavnicima kao i učenicima.go.library.htm http://disney.Istraživanje World Wide Weba      23 Deo 1: Vodič za nastavnike Rušenje mitova o zakonu o autorskim pravima Pregledajte tri pravila za korišćenje informacija na internetu.com/cybersafety/tips.html http://cybersmart.com/home. APA i Chicago Manual of Style. http://www. Razgovarajte o tome na koje su sve načine učenici koristili informacije na mreži u svojim prošlim istraživačkim projektima. Šta bi uradili drugačije nakon ovog kursa? Vežba 4: Kibernetika VEŽBA NA ČASU 50 min Neka učenici pregledaju dole navedene lokacije. Razgovarajte koji se metod citiranja referenci koristi u vašoj školi. i da mogu da budu različiti. 3. Objasnite učenicima da postoji nekoliko različitih načina za citiranje referentnih materijala. neka rade zajedno kako bi došli do svojih pravila o prostoru na internetu. Pređite uobičajene mitove i razgovarajte o tome koliko učenici veruju u njih.html 2.ualberta. Ona nudi neke dodatne primere i podužu listu dodatnih izvora informacija. Neka neko zapisuje ideje na tabli tokom razgovora.com http://disney. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.edu/cyberethics/e-dog_fun.norwich. Uobičajene metode su MLA. Referentne informacije Možda ćete želeti da pogledate Web lokaciju Univerziteta u Alberti pre nego što počnete da predajete ovaj odeljak. Sva prava zadržana.go. Nakon što učenici pregledaju lokacije. Pogledajte svaku od lokacija i podstaknite učenike da postavljaju ista pitanja koja su postavljali u prethodnoj vežbi kako bi mogli da procene ispravnost Web lokacije.html http://webwisekids.asp http://www.org/for/students. Tema svake od njih je kibernetika. Možete je pronaći na mreži na adresi: http://www.

go. na primer. . Zatim.html.com/en/root/freeonline.com/main.mp3. i posebno Web važne alatke za rad i školu. Neka je reprodukuju sa lokacije putem Media Playera tako što će kliknuti na vezu za reprodukciju (Play). Da li mogu da igram igre na pregledaču? Objasnite učenicima da nisu sve igre besplatne.org/ TechTraining/video. Razgovarajte o tome koja je razlika između igara za jednog igrača i igara za više igrača na Internetu.com i neka puste jednu od numera za primer. Da li mogu da gledam video-zapise na pregledaču? Podsetite učenike na video-zapise koje su pogledali tokom kursa. Možete ih podstaći i da pogledaju neki noviji film ili da pogledaju na mreži kratki film o filmu. srednju i mala) u okviru kolone Windows Media. Upoznajte učenike sa nekim od dostupnih igara na mreži na MSN Web lokaciji.kidzonline.movies. Neka učenici posete Web lokaciju http://www. kliknite na vezu View Trailers (Pogledajte kratki film) i izaberite odgovarajuću rezoluciju (velika. Veza se nalazi na adresi: http://www. Da li mogu da slušam muziku na mom pregledaču? Razgovarajte o Zakonu o autorskim pravima i sajber etici u odnosu na preuzimanje MP3 datoteka.asp?UnitQry=Digital%20Video. da takođe predstavljaju važan i sve veći deo sveta zabave. zatim neka učenici izaberu jedan od video zapisa koji bi želeli da pogledaju.msn.24      Poglavlje 2 Šta sve zabavno postoji na World Wide Webu? Naznačite učenicima da. Želite da učenici igraju igre na mreži. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Objasnite im da im je data mogućnost da igraju igre na mreži tako što će kliknuti na dugme Play Now ili da mogu da preuzmu softver na svoje računare. Posetite Web lokaciju Kidz Online i pogledajte dodatne video-zapise na Web lokaciji Digital Video. iako su internet. kratki film o filmu Kralj Artur King Arthur koji možete pronaći na adresi: http://kingarthur. htm. Razgovarajte o korišćenjima video zapisa na internetu. Veza se nalazi na adresi: http://zone. Sva prava zadržana.

com. Objasnite da su to reklame za druge Web lokacije i da nije neophodno da kliknu na njih da bi igrali igre. Objasnite im da im nije dozvoljeno da licitiraju nešto ako nemaju kreditnu karticu i dozvolu od roditelja da kupe nešto na mreži. Takođe možete posetiti glavnu lokaciju sa katalozima.Istraživanje World Wide Weba      25 Deo 1: Vodič za nastavnike Kad počnu da se igraju. slike i druge mulitmedijalne opcije. zvuk. Pregledajte ključne koncepte koji su pokriveni u ovom poglavlju. . što čini nepreglednu kolekciju informacija za poslovanje. učenici su istražili najpopularniji deo interneta: World Wide Web. Web sadrži muziku.spiegel. kao što je Web lokacija Spiegel koja se nalazi na adresi: http://www. ebay. Tim temama će se baviti u sledećem poglavlju. naglasite učenicima da mogu da se pojave reklame. video zapise.com ili Web lokacija United Airlines koja se nalazi na adresi: http://www. kao što je slanje elektronskih poruka. uključujući:  Web pregledače  mašine za pretraživanje  validnost informacija  plagijatorstvo i zakone o autorskim pravima  slušanje muzike putem pregledača  gledanje video zapisa putem pregledača  igranje igara putem pregledača  kupovanje stvari na mreži Šta je sledeće? Objasnite učenicima da postoji mnogo toga što mogu da urade putem interneta. Možete posetiti Web lokaciju http://www.united. Šta ste naučili o World Wide Webu? U ovoj lekciji. obrazovanje i zabavu. Sva prava zadržana. Da li mogu da kupujem stvari na Webu? Posetite nekoliko lokacija za kupovinu i razgovarajte o razlikama između lokacija za kupovinu i aukciju. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com i pokazati učenicima šta je dostupno za aukciju.

Pogledajte definiciju za Spider u tekstu dole. Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search Engine): mašina za šire pretraživanje koja je idealna za uobičajeno pretraživanje. Interfejs: prozor koji vidite na Web stranici. Hipertext: veze na Web lokaciji koje vam omogućavaju da se krećete po stranicama. uključujući termine za pregled. Hypertext transfer protocol (HTTP): skup pravila koja se koriste da bi se slale i primale informacije putem World Wide Weba. Pregledajte sledeće termine: Bot: takođe poznat pod imenom spider (program za pretraživanje interneta).com. Mašina za metapretraživanje (Meta search enginge): istražuje brojne lokacije za pretraživanje i kombinuje rezultate za vas. treba da ih pređete na času. indeks program je skriven od korisnika. Linearna Web lokacija: organizovana poput knjige u kojoj se krećete od prve ka drugoj stranici i tako dalje. Naziv domena: naziv servera koji čuva sve informacije sa Web lokacije kao što je microsoft. Java programski dodatak: mali program koji se otvara unutar pregledača i koji izvršava Java datoteke. Termini koje treba znati Koristite radne materijale za vežbu na kraju poglavlja. Sva prava zadržana. . Indeks program: program koji organizuje sve sačuvane informacije jedne Web lokacije da bi mogle da se pronađu. Kada učenici pronađu definiciju za svaki od termina. Osim toga. postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi se bolje snašli u realnim situacijama. najčešće plavom bojom. Hypertext markup language (HTML): programski jezik koji se koristi da bi se kreirale Web stranice. Matična stranica: početna stranica Web lokacije. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.26      Poglavlje 2 Dopunske aktivnosti U sledećim odeljcima testira se znanje studenata stečeno na časovima. Hiperteks je obično prikazan kao podvučena reč.

Web stranica: pojedinačne stranice koje čine jednu Web lokaciju. Web lokacija: grupisanje sličnih informacija na World Wide Webu. Web pregledač: program koji se koristi da se pregledaju Web stranice. i koji ih potom dodaje glavnom spisku. Sva prava zadržana. Baza podataka mašine za pretraživanje: skup svih informacija kojima možete da pristupate. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Protočni audio zapis (Streaming audio): audio datoteke koje se reprodukuju u programu putem pregledača pre nego što se čitava datoteka preuzme i nastavlja da se šalje na vaš računar sve dok se audio datoteka reprodukuje.microsoft. Krstarenje internetom: pregledanje stranica na World Wide Webu.com ili . Nasumična Web lokacija: izgleda kao da nije organizovana. Protočni video zapis (Streaming video): kada vi reprodukujete video zapise na Internetu bez čekanja da se preuzme čitav video zapis na vaš računar. kao što je.com. Svaka stranica sadrži neke informacije. . kao što je http://www. Top-level domen (TLD): sufiks u nazivu domena ukazuje na tip servera koji održava Web lokaciju. Mašina za pretraživanje: Web lokacije na kojima možete pronaći određene informacije korišćenjem skupa ključnih reči. Tree Web site: organized like your family tree with a variety of options for viewing the information on the site. baza podataka je skrivena od korisnika. to je ogromna zbirka informacija koje su povezane kroz različite hiperveze. Uniform resource locator (URL): adresa Web lokacije na World Wide Webu. ali nju računar pretražuje kada postavite zahtev za pretraživanje. Program za pretraživanje interneta (Spider): automatizovani program koji se kreće internetom locirajući Web lokacije i određene Web stranice. Takođe poznat kao Bot ili Webcrawler.Istraživanje World Wide Weba      27 Deo 1: Vodič za nastavnike Piraterija: korišćenje nečega što niste vi napravili i davanje do znanja drugima da misle da ste to vi napravili.edu. Javni domen: informacije koje su za korišćenje dostupne besplatno. sastoji se od pojedinačnih Web stranica.

Internet je najveća svetska računarska mreža.28      Poglavlje 2 Predložene Web lokacije Copyright Web site: http://www. vrsta resursa www: vrsta stranice na Internetu.org/thevideos/index. Odgovorite na pitanja za pregled 1.musicmatch. To je mreža svih mreža. Sva prava zadržana.favoritepoem. Naznačite koje biste korake preuzeli ukoliko želite da pretražujete internet da biste našli informacije o Mount Vernonu. Opišite razliku između advokatske. slika i multimedijalnih sadržaja. ključnim rečima i kako izabiraju i procenjuju lokacije koje koriste.org/thevideos/index. identifikujte svaku od komponenata. http://www. na Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 4.loc. Odgovori mogu biti različiti. dajte im da odgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritički. U pregledaču gledate stranice koje se sastoje iz teksta.benedict. World Wide Web je deo interneta. 2.gov Kad učenici pregledaju ove lokacije.loc. World Wide Web favoritepoem.html: naziv datoteke 3.com Macromedia: http://www. U sledećem nazivu domena.com US Copyright Office: http://lcweb.favoritepoem. komercijalne i obrazovne lokacije. Pobrinite se da učenici uvrste informacije o mašinama za pretraživanje.org: naziv domena.html http: hypertext transfer protocol.com MusicMatch: http://www.html National Digital Library: http://memory.macromedia. naziv servera thevideos: fascikla na serveru koja sadrži Web stranice index.gov/copyright Favorite Poem Project: http://www. Ako pronađete informacije o istoj temi na sve tri vrste lokacija. Objasnite vezu između World Wide Weba i interneta. .

Ostali odgovori mogu biti različiti. 5. kao dodatak vežbama. obrazovne lokacije promovišu specifične obrazovne institucije ili obezbeđuju informacije o školama. Pobrinite se da učenici pokriju teme koje se tiču kako moralnih tako i legalnih posledica piraterije i ostalih kršenja pravila sajber etike. pogledaju časopise koje imaju kod kuće i dovrše sledeće vežbe. da bi mogli da istraže na koji način je Web deo njihovog svakodnevnog života i da procene informacije koje pronađu u reklamama:  Navedite lokacije koja sadrže Web adrese u svojim reklamama  Istražite neke od lokacija  Procenite Web lokacije korišćenjem vodiča za procenu Web lokacija koje ste naučili na početku ovog poglavlja  Neka učenici podele svoja otkrića sa ostalima u razredu  Pitajte učenike šta misle o preovladavanju Web lokacija u društvu i uticaj koji imaju na naš život  Razgovarajte na koje sve načine mogu da upotrebe internet i URL adrese Web lokacija u reklamama a da to može da im bude od koristi. .Istraživanje World Wide Weba      29 Deo 1: Vodič za nastavnike koji način mogu biti različite? Da li biste na različite načine koristili informacije? Advokatska lokacija se koristi da bi se izmenilo javno mnjenje ili da bi se podstakli doprinosi: komercijalne lokacije sadrže reklame i/ili informacije o proizvodima ili uslugama za prodaju. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kao što je ilegalno korišćenje fotografija i audio zapisa. Opišite kakav je značaj sajber etike. Sva prava zadržana. Učenje u realnim situacijama Neka učenici. Zašto je važno da dobijete dozvole od vlasnika pre nego što počnete da koristite informacije na Web lokacijama? Odgovori mogu biti različiti.

.

Tehnološki resursi u učionici  Učenici moraju da imaju računare sa pristupom internetu kako bi mogli da obrade sve delove ovog poglavlja. ćaskanje.Poglavlje 3 Drugi internet U ovom poglavlju učenici će istraživati ostale oblasti interneta. igranje na mreži i deljenje datoteka. osim pregledača i Weba. instant poruke. 31 . instant poruke i druge interaktivne aktivnosti. PROCENJENO VREME SA VEŽBAMA U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja:  Na koji način funkcioniše elektronska pošta?  Kako da kreiram nalog e-pošte?  Kako da šaljem i primam e-poštu?  Šta još mogu da uradim sa e-poštom?  Šta su instant poruke?  Kako da šaljem i primam instant poruke?  Da li mogu da igram igre na mreži sa drugima?  Šta je deljenje datoteka i kako funkcioniše?  Kako da znam da li je legalno deliti datoteke? 200 min Pregled poglavlja Ovo poglavlje nudi učenicima pogled na ostale stvari koje su dostupne putem interneta. uključujući elektronsku poštu. Šta treba prethodno uraditi  Završite Poglavlje 2 pre nego što počnete da radite na ovom poglavlju da bi učenici mogli da nauče na koji način funkcioniše internet. U njih spadaju elektronska pošta.

com  AOL Instant Message: http://www.howstuffworks.com.com  SOFWeb (e-pošta): http://www.sofweb.000_ lista e-pošte putem Topica: http://lists. kao što je Microsoftov Internet Explorer.com  Online Gaming Network: http://www. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana studentima dok rade na ovom poglavlju. kao alternativu pristupiti besplatnim za učenike bezbednim nalozima e-pošte na Web lokaciji Gaggle. htm  Net Lingo: http://www.net.edu. (http:// www.vic.teamxbox.com/instant-messaging. Materijali za nastavnike  Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu.vic. najverovatnije ćete.htm  TeamXbox: http://www.topica.au/internet/ netiquet.com  Yahoo! Messenger: http://messenger.au/internet/email. . Preporučene Web lokacije  40.net) Takođe.com  Microsoft Messenger: http://messenger.msn. epals.com/smiley.edu.  Svaki računar mora da ima instaliran klijentski program za elektronsku poštu ili učenici moraju imati dozvole da bi kreirali MSN nalog za potrebe učenja.cfm  SOFWeb (Etika na mreži): http://www. Ukoliko je vaša škola blokirala pristup MSN-u.htm Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com  Kako funkcioniše slanje Instant poruka: http://computer.32      Poglavlje 3  Svaki od računara mora imati instaliran internet pregledač.aim.  Treba da dodate dokument pod nazivom Mail Practice.com  Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd. možete da probate ePals School Mail koji se nalazi na Web lokaciji http://www.ogaming.netlingo.gaggle.sofweb. Za ovaj kurs treba da se koristi najnovija verzija pregledača. ako ste zainteresovani.doc fascikli Moji Dokumenti na svakom od računara pre nego što počnete da radite vežbu o e-pošti. Sva prava zadržana.yahoo.

Za nastavnike  Posetite lokaciju http://www.com  Tokom trajanja kursa.html Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za studente i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Na koji način funkcioniše e-pošta? Pokažite učenicima na projektoru kako izgleda e-pošta. na adresi http://www.ca/FAQs/email/ etiquette. referentni materijal možete pronaći na Web lokaciji: http://www. webfoot. ali nemojte da objašnjavate sve delove koji mogu da se vide u ovom trenutku. Brojni video zapisi koji se nalaze na toj lokaciji će vam pomoći da objasnite osnove interneta.top.kidzonline.  Elektronska pošta: Osnove: http://www. .cs.asp?page=0&action=all&UnitQry=Teach%20IT&sortby=2 da biste preuzeli interaktivne video zapise.queensu.queensu.org/TechTraining/morevideo.cs.ca/FAQs/email/ basics.html  Etika elektronske pošte: http://www. Jednostavno objasnite koncept elektronske pošte u odnosu na običnu poštu.webopedia. Držite razgovor na opštem nivou.html  Vodič za početnike za kreiranje efektne e-pošte: http://www.kidzonline. Razgovarajte o tome zašto je važna u današnjem poslovnom svetu.Drugi internet      33 Deo 1: Vodič za nastavnike Dodatni materijali i resursi Za učenike  definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na lokaZa ciju Webopedia.org. Kako da pošaljem e-poštu? Prvo treba da saznate da li učenici koriste e-poštu. Sva prava zadržana. Razgovarajte na koje sve načine koriste e-poštu i koje sve vrste programa za e-poštu učenici koriste.com/advice/email.

u okviru za tekst adrese e-pošte. Mail). dodelite svakom učeniku korisničko ime i lozinku i pratite Vežbu 1A da biste podesili program Outlook Express za slanje i primanje e-pošte. 5. Neka svaki od učenika otkuca njegovo ili njeno puno ime u okviru za dijalog Display name. Važno je da ako učenici podese Outlook Express na javnom računaru. 2. Ako je moguće. neka učenici unesu informacije koje ste im vi dali.34      Poglavlje 3 Kako da kreiram nalog e-pošte? U ovom odeljku učenici moraju da kreiraju nalog e-pošte koji će koristiti tokom ovog kursa. ova vežba najbolje funkcioniše ako svaki učenik ima svoj računar. izbrišu nalog nakon instrukcije kada završite sa poglavljem 3 ili podese nalog sa slanje i primanje samo kada upišu odgovarajuću lozinku. Dodelite svakom učeniku ime i lozinku naloga e-pošte. Kliknite na opciju Dodaj. a zatim da dovršite ostale vežbe da biste učenicima pokazali kako da podese ostale opcije. škola za server dolazne 15 min 7. Završite ovu vežbu nakon razgovora o elektronskoj pošti. 6. 4. Kliknite na stavke Alatke. Sva prava zadržana. zatim kliknite na dugme Dalje (Next). Accounts) da bi prikazali okvir za dijalog internet nalozi (Internet Accounts). zatim kliknite na dugme Dalje (Next). 1. Možda ćete takođe prvo želeti da dovršite vežbu koju ćete koristiti za slanje i primanje pošte na času. 3. Nalozi (Tools. Ako škola nema takve uslove. Ako vaša škola ima mogućnosti da otvori učenicima naloge. Otvorite program Outlook Express. neka svaki član tima uradi vežbu podešavanja naloga e-pošte.com. U polju za tekst Incoming mail (POP3. IMAP ili HTTP) server. Vežba 1A: Podešavanje programa Outlook Express VEŽBA NA ČASU RADni mAteRijAl Dajte svakom od učenika dodeljenu adresu e-pošte sa korsničkim imenom i lozinkom. . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Pošta (Add. Ako učenici moraju da dele računare. pratite Vežbu 1B da biste pomogli svakom od učenika da podesi nalog elektronske pošte na MSN lokaciji. Svaki od učenika bi trebalo da upiše punu adresu e-pošte kao što je ovde napisano student21@myschool. dodelite nalog svakom učeniku pre početka ove vežbe.

Neka učenici izaberu vremensku zonu iz padajuće liste Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. a zatim kliknite na dugme Dovrši (Finish). kliknite na taster Tab. 10. Ako učenici moraju da dele računare. a zatim neka upišu inicijale za svoje prezime ili nadimak. zatim neka upišu poštanski broj škole u polje za tekst ZIP Code. Podsetite učenike da treba da čuvaju lozinke. neka svaki član tima uradi podešavanje naloga e-pošte. Neka učenici popune sve informacije o profilu (Profile Information). U polju za tekst First Name. zemlju sa padajuće liste Zemlja/region (Country/Region). 4. neka svaki od učenika upiše lozinku za svoj nalog. student21. 8. Vežba 1B: Podešavanje Hotmail naloga VEŽBA NA ČASU 20 min Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o elektronskoj pošti. ali podsetite ih da je važno da traže dozvolu od roditelja. IMAP. Izaberite stavku New Account SignUp. a POP3. Ova vežba najbolje funkcioniše ako svaki od učenika ima svoj računar. svaki učenik treba da upiše naziv naloga koji ste im vi dali. i zatim neka ode na Web lokaciju http://www. Ne treba da ih zapisuju na papir niti da ih dele sa nekim drugim. kliknu na taster Tab. Objasnite učenicima da će se ovo ime pojaviti u e-porukama koje budu slali drugima. nastavnika ili staratelja pre nego što popune formular na mreži.msn. 2. kao što je. U nekim slučajevima. 1. na primer. HTTP ili SMTP su protokoli za isporuku e-pošte. Neka popune ostatak informacija o profilu (Profile Information) izabirajući jezik sa padajuće liste za jezik. 9. U polju za tekst Account name. . Sva prava zadržana. Objasnite učenicima da to označava koji serever e-pošte održava poštu. a zatim unesite odgovarajuće informacije u polje za tekst (SMTP) Server odlazne pošte. neka upišu svoje ime ili nadimak. Neka svaki učenik uspostavi vezu sa internetom. Vaš menadžer mreže trebalo bi da vam obezbedi potpune informacije. zemlju sa padajuće liste Zemlja (State). kliknite na dugme Dalje (Next).com. Kliknite na dugme Zatvori (Close). a zatim klikne na Hotmail.Drugi internet      35 Deo 1: Vodič za nastavnike pošte. a zatim kliknite na dugme Dalje (Next). 3. moraće da daju punu adresu e-pošte kao naziv naloga. Kliknite na taster Tab.

kliknite na jedno radio dugme za pol. Nemojte da izabirate nijedno polje za potvrdu. . Naglasite da je važno da lozinka mora biti tajna i da je ne treba deliti ni sa kim. upišite željenu adresu e-pošte u polje za tekst Adresa e-pošte (E-mail Address). zatim neka upišu svoja prezimena onako kako su ih uneli u okviru za tekst Prezime (Last Name) koje se nalazi gore.36      Poglavlje 3 Vremenska zona (Time Zone). bill@hotmail. kao što je. Sva prava zadržana.com ili čak billg@hotmail. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Upišite lozinku u polje za tekst Lozinka (Password). Kliknite na dugme FREE E-mail da biste dovršili podešavanje besplatnog naloga za e-poštu. 10. 6. Na primer. Pomerite tekst nadole i neka učenici pročitaju ugovore. a zatim upišite odgovor u okvir za tekst Tajni odgovor (Secret Answer). Neka koriste kombinaciju slova i brojeva. Zatim neka kliknu na dugme I Agree. U okvir za tekst Registration Check. Beleška: MSN zahteva sve ove informacije pre nego što se nalog podesi. Podstaknite učenike da izaberu lozinku koju će moći da zapamte. Neka učenici izaberu Tajno pitanje (Secret Question) u padajućoj listi Tajno pitanje (Secret Question). Objasnite im da će svaki učenik dobiti drugačija slova. 12. ako su upisali slovo „L” kao svoje prezime. 7. Možda ćete morati da objasnite učenicima da treba da koriste izmišljeni datum rođenja. neka učenici upišu slova koja se pojave. U odeljak pod nazivom Informacije o nalogu (Account Information). Podsetite učenike da adresa mora biti jedinstvena i da će to biti adresa koju će koristiti drugi da bi kontaktirali sa njim. treba i ovde tako da urade. Objasnite da se tajno pitanje i odgovor koriste samo u slučaju da zaborave lozinku. 9. 5. Podešavanje naloga je dovršeno. kliknite na dugme Nastavi (Continue). a ne onu koju drugi mogu da pogode.com. izaberite datum rođenja i zatim izaberite zanimanje. 11. a zatim uradite isto na sledećoj stranici. Ponovo upišite istu lozinku u okvir za tekst Ponovo otkucajte lozinku (Retype Password). Objasnite da su uobičajena imena sigurno već zauzeta. 8.

. upišite drugu adresu e-pošte u okviru za tekst Cc i zatim klikćite na taster Tab dok ne dođete do okvira za tekst. kliknite dvaput mišem na poruku e-pošte. upišite Prva poruka (First Message) u okvir za tekst Tema (Subject). Možda bi bilo najbolje da nasumično dodelite učenicima tim sa kojim će podeliti e-poruke. U programu Outlook Express. i zatim kliknite na <Tab>. 8. 2. Vežba: Slanje i primanje e-pošte VEŽBA NA ČASU 30 min Završite ovu vežbu nakon što komponente objasnite u prozoru poruke. 6. uključujući jednu koju će poslati. Ako je moguće. kliknite na dugme Prijemno poštansko sanduče (Inbox).Drugi internet      37 Deo 1: Vodič za nastavnike Kako da šaljem i primam e-poštu? Korišćenjem slika iz knjige i aplikacija e-pošte na računarima učenika. a zatim kliknite na taster Tab. Iako su različiti. Nakon što svaki učenik dovrši sa čitanjem poruke. kliknite na dugme Kreiraj poštu (Create Mail). a u programu Outlook Express. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kliknite na dugme Pošalji (Send). 3. oba sadrže iste osnovne komponente. neka klikne dva puta mišem na dugme Obriši (Delete). kliknite na dugme My Messages. Veličina grupe od 3 do 4 učenika će im omogućiti da kopiraju jedni druge na porukama i da urade sve vežbe. Treba da smestite dokument pod nazivom Message Practice. Neka svaki učenik napiše kratku poruku u polju e-poruke i neka se potpiše. 7. Neka svaki učenik upiše adresu e-pošte svog partnera. 1. Možete izabrati najbolji metod za slanje i primanje e-poruka za vaše predavanje. 4. 5. doc u fasciklu Moji dokumenti (My Documents ) na svakom od računara učenika pre nego što urade ovu vežbu. Neka svaki učenik pročita novu poruku u Hotmailu ili u programu Outlook Express. pokažite učenicima kako izgledaju programi Outlook Express i Hotmail tako da ih učenici mogu videti. a u programu Hotmail. primiti i odgovoriti na nju i proslediti drugom korisniku. U programu Hotmail. objasnite komponente e-poruke. kliknite na dugme New. Sva prava zadržana. Neka svaki učenik otvori svoj program za e-poštu. Da biste pročitali poruku.

U programu Outlook Express. 13. takođe mogu obrisati dodatne informacije koje su prikazane tako da ne moraju da vraćaju čitavu poruku. koji se nalazi odmah ispod reda Subject.38      Poglavlje 3 9. 14. 12. Sva prava zadržana. kliknite na dugme Odgovori svima (Reply All). 17. 15. upišite poruku u polje i zatim kliknite na dugme Pošalji (Send). a u programu Hotmail. Kliknite na dugme Pošalji (Send). Neka učenici provere svoje e-poruke opet i neka otvore nove poruke. Datoteka (Attach. u programu Outlook Express kliknite na dugme Pošalji i primi (Send/Receive). zatim izaberite stavku Open the file i zatim kliknite na dugme U redu (OK). Međutim. kliknite na Moji dokumenti (My Documents). File). kliknite na dugme Prosledi (Forward) i upišite adrese e-pošte ostalih članova tima u okviru za tekst To.. zatim neka kliknu na karticu Bezbednost (Security). Kada se poruka otvori. Da bi to uradili. kliknite na dugme Priloži (Attach). 10. moraju prvo da promene postavke da bi dozvolili programu Outlook Express da otvara priloge. i zatim neka kliknu na dugme U redu (OK. Options). Objasnite učenicima da mogu da kliknu na dugme Pošalji (Send) i da će ono poslati čitavu poruku nazad pošiljaocu i kopiraće se drugoj osobi. U programu Outlook Express. izaberite stavku Mail Practice. . Beleška: ako učenici koriste program Outlook Express. Kliknite na poruku koja se nalazi u Prijemnom poštanskom sandučetu (Inbox) da biste otvorili i pročitali poruku. uključujući i prilog. zatim kliknite na dugme Priloži (Attach).. 16. i zatim kliknite na dugme Otvori (Open). opcije. kliknite na Prelgedaj (Browse). Da biste proverili dolaznu poštu. Neka svaki učenik ponovo proveri svoje Prijemno poštansko sanduče (Inbox). U programu Hotmail. Da biste odgovorili pošiljaocu i kopirali istu osoba koja je prvobitno bila navedena u e-poruci.). kliknite na dugme Inbox. Otvoriće se datoteka u proOsnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ovog puta oni će proslediti poruke ostalima u svom timu ili drugim učenicima iz razreda.doc. dvaput kliknite na dokument pod nazivom Mail Practice. Neka opozovu izbor opcije Do not allow attachments to be saved or opened. izaberite datoteku.. Opcije (Tools. 11. neka učenici kliknu na stavku Alatke. kliknite na dugme Priloži. Naglasite da se u poruci nalazi prilog za svaku datoteku.

Drugi internet     

39
Deo 1: Vodič za nastavnike

gramu Microsoft Word. U programu Hotmail, klikninte na dokument pod nazivom Mail Practice.doc, pokrenuće se program za skeniranje virusa (Virus Scan), zatim kliknite na dugme Download File. Izaberite da otvorite dokument i kliknite na dugme OK. Datoteka će se otvoriti u programu Microsoft Word. 18. Zatvorite program Word, zatim kliknite na dugme Obriši (Delete) da biste izbrisali poruku iz Prijemnog poštanskog sandučeta (Inbox). 19. Kao poslednji korak, pokažite učenicima kako da isprazne Kantu za otpatke i da se odjave iz softvera za e-poruke. U programu Outlook Express, kliknite na dugme Izbrisane stavke (Deleted Items), a u programu Hotmail, kliknite na dugme Trash Can. 20. U programu Outlook Express, desnim tasterom miša kliknite na fasciklu Izbrisane stavke (Deleted Items), kliknite na dugme Isprazni faskcilu Izbrisane stavke (Empty ‘Deleted Items’ Folder). U programu Hotmail, kliknite na stavku Empty,a zatim kliknite na dugme OK. 21. U programu Outlook Express, kliknite na Datoteka, Izađi i odjavi identitet (File, Exit and Log Off Identity), zatim zatvorite Outlook Express. U programuu Hotmail, kliknite na dugme Sign Out, zatim izaberite i zatvorite prozor pregledača. Beleška: kada pređete poglavlje o e-pošti, objasnite učenicima kako mogu da izbrišu nalog e-pošte koji su kreirali. U programu Outlook Express, učenici treba da kliknu na dugme Alatke, Nalozi (Tools, Accounts), kliknu na karticu Pošta (Mail), da kliknu na nalog koji su kreirali i zatim da kliknu na dugme Ukloni (Remove). Neka potvrde izbor tako što će kliknuti na dugme Da (Yes). Ako učenici treba da izbrišu nalog na Hotmailu, neka se prijave na MSN Hotmail, neka zatim odu na stranicu http://www.hotmail.msn.com/cgi-bin/accountclose i neka prate uputstva koja se nalaze na mreži.

Vodič za e-poruke
Pregledajte vodiče za e-poruke dok učenci šalju i primaju gore pomenute poruke. Neka vežbaju koristeći ikonice za emocije i smajlije koje su naučili da koriste u poglavlju. Razgovarajte sa učenicima o etici e-poruka i pogledajte video zapis na mreži pod nazivom Net-iquette koji se nalazi na Web lokaciji Kidz Online. Video-zapis možete pronaći na adresi http://www.kidzonline.org/TechTraining/video.asp?UnitQry=Net-iquette, a zatim kliknite na video-zapis pod nazivom Net-iquette. Možda ćete morati da
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

40 

    Poglavlje 3

kliknete na dugme za povećanje ekrana da biste videli video-zapis. Video-zapis traje šest i po minuta.

Šta još mogu da uradim sa e-porukom?
Naznačite učenicima da se diskusione liste vode putem e-pošte. Posetite Listu tema (Topic list) koje se nalaze na mreži na adresi: http://lists.topica. com i razgovarajte o nekim od dostupnih tema. Objasnite im da postoje različiti formati i da kod nekih lista možete da jednostavno pošaljete eporuku i da se pridružite, dok kod drugih neko mora da odobri pristup na listi. Podsetite učenike da nikad ne dele lične informacije na mreži.

Šta ako ne želim da čekam na e-poštu?
Naznačite da je slanje instant poruka upravo to što piše – trenutno. Čim neko otkuca nešto u IM aplikaciji i pošalje drugoj osobi, druga osoba može videti taj sadržaj.

Šta je slanje instant poruka?
Objasnite da onaj ko šalje i onaj ko prima poruke mora da ima isti IM softver. Na primer, ako koristite MSN Messenger, ne možete da komunicirate sa nekim ko koristi neki drugi program za slanje instant poruka. Razgovarajte o nekim praktičnijim načinima za slanje instant poruka. Razgovarajte na koje sve načine ljudi mogu da ih koriste na radnom mestu. Uključite i takve stvari kao što je razgovor o projektu sa ljudima koji telekomuniciraju, razgovarajući sa ljudima koji se nalaze u udaljenim kancelarijama, radeći na zajedničkim projektima sa radnim grupama iz čitavog sveta, i pružajući trenutne odgovore na probleme.

Kako da šaljem i primam instant poruke?
Razgovarajte sa učenicima o etici korišćenja instant poruka, uključujući temu izbegavanja negativnih poruka i korišćenje poruka na mreži da bi se neko ogovarao, da bi se nekome pretilo ili iz nekih drugih negativnih pobuda.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Drugi internet     

41
Deo 1: Vodič za nastavnike

Vežba: Slanje i primanje instant poruka
VEŽBA NA ČASU

40 min

Dovršite ovu vežbu nakon razgovora o instant porukama. Učenici će uraditi dva dela vežbe: kreiraće nalog za program Instant Messenger i zatim će korišćenjem IM softvera razgovarati sa drugima. 1. 2. 3. Neka svaki učenik otvori svoj pregledač. Neka otvore stranicu http://www.msn.com i zatim kliknu na vezu Messenger. Na stranici koja objašnjava kako funkcioniše Messenger, neka učenici kliknu na Learn More da bi istražili druge karakteristike Messengera, uključujući načine za podešavanje Messengera, kako da komuniciraju (Communicate), kako da se igraju (Play) i kako da organizuju svoj život (Manage). Nakon što učenici kliknu na svaku stavku, recite im da kliknu na dugme Back arrow (Nazad) u pregledaču da bi se vratili na početnu stranicu programa Messenger. Nakon što pročitate informacije o programu Messenger, kliknite na dugme Download Now!, a zatim kliknite na dugme Open da biste preuzeli softver i instalirali ga na računar. Kada jednom preuzmu softver, neka učenici dvaput kliknu na ikonicu MSN Messenger koja se nalazi na dnu ekrana na Sistemskoj traci. Neka svaki učenik unese .NET Passport adresu koja mu je dodeljena kada je kreirao Hotmail nalog. Ako učenici nisu prijavljeni na Hotmail, moraju da dobiju .NET Passport koristeći svoju adresu e-pošte tako što će kliknuti na opciju 1 Use any e-mail address. Get a .NET Passport. Kada se MSN Messenger jednom otvori, svaki učenik bi trebalo da klikne na Add a Contact i da doda ime učenika koga žele da prikažu dok budu ćaskali na mreži. Kada se ime jednom pojavi na listi, neka učenici dvaput kliknu na ime osobe sa kojom žele da ćaskaju, i otkucaju poruku u polje za tekst. Pritisnite taster Enter kada budete želeli da pošaljete poruku tako da bi druga osoba mogla odmah da je vidi. Neka učenici vežbaju sa opcijama My Status da bi promenili svoj status na mreži.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10. Kada završite razgovor na mreži sa drugim učenicima, učenici treba da zatvore program MSN Messenger i zatim da se odjave sa mreže.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

42      Poglavlje 3 Mogu li da igram igre na mreži?
Objasnite razlike između igranja igara na mreži u pregledaču, igranja igara na mreži u posebom softveru za preuzimanje i igranje igara uživo putem konzole za igru, kao što je Xbox. Ako vi ili neko od učenika ima Xbox konzolu, možete je doneti na čas i uraditi demonstraciju. Objasnite učenicima da će kreirati mrežu u poglavlju 6 i podesiti je da bi mogli da igraju igre na mreži.

Kako delim datoteke putem interneta?
Objasnite koliko je opasno nelegalno deljenje datoteka. Prepričajte neki od skorašnjih događaja u kome je došlo do hapšenja i/ili pravnog gonjenje roditelja za nelegalne aktivnosti njihove dece na mreži.

Šta je to deljenje datoteka i kako funkcioniše?
Ako vaša škola nema ništa protiv, možete pokazati učenicima neke od lokacija za deljenje datoteka.

Da li je deljenje datoteka legalno?
Naznačite da deljenje datoteka samo po sebi nije nelegalno. U potpunosti je legalno da se dele datoteke na poslu ili druge datoteke koje vam pripadaju. Međutim, nelegalno je deliti kopirane datoteke sa drugima, kao što je muzika ili video datoteke.

Šta ste naučili o drugom internetu?
U ovoj lekciji stekli ste znanje o elektronskoj pošti i o različitim načinima slanja i primanja e-pošte. Takođe, bacili ste pogled na slanje instant poruka koje vam omogućavaju da trenutno komunicirate sa nekim na mreži, sve dok imate isti IM softver. Takođe ste istražili načine da učestvujete u igrama sa više igrača koristeći internet i zatim ste istražili pojam deljenja datoteka i zašto je deljenje nekih datoteka nelegalno.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Drugi internet     

43
Deo 1: Vodič za nastavnike

Šta je sledeće?
Objasnite učenicima da će u sledećem poglavlju istražiti koji su to rizici rada na mreži i stvari koje mogu da urade da bi zaštitili ne samo sebe, već i svoje računare i svoje informacije.

Dopunske aktivnosti
U narednim odeljcima testira se znanje studenata stečeno na časovima. Osim toga, postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi se bolje snašli u stvarnim situacijama.

Termini koje treba znati
Pregledajte sledeće termine: Ćaskanje (Chat): grupe ljudi koje komuniciraju u realnom vremenu putem interneta. Diskusiona lista: Grupa ljudi koja komunicira putem elektronske pošte, gde svi dele ista interesovanja i istu e-adresu koja stiže svima koji su na listi Elektronska pošta (e-pošta): poruka koja se šalje putem interneta. Instant poruka (IM): softverska aplikacija koja omogućava ljudima razmenu poruka u realnom vremenu putem interneta. Igranje sa više igrača: igranje igrara uživo na mreži sa više igrača. Bonton na mreži (Netiquette): skup pravila za kreiranje elektronskih eporuka. Peer-to-Peer deljenje datoteka: deljenje datoteka sa vašeg računara sa drugima koji su na mreži. Realno vreme: Nema razlike u vremenu; kad jedna osoba pošalje informaciju putem interneta, druga osoba je istovremeno prima kroz otvorenu vezu između te dve osobe. Poštansko pismo (Snail Mail): uobičajeni žargonski naziv za tradicionalnu poštu koja se šalje poštom. Pretplata: prijavljivanje ili dodavanje vaše adrese e-pošte diskusionoj listi radi učestvovanja u diskusiji.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

44      Poglavlje 3 Predložene Web lokacije
40,000_ E-mail lists via Topica: http://lists.topica.com SOFWeb (E-pošta): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/email.htm Net Lingo: http://www.netlingo.com/smiley.cfm SOFWeb (Bonton na mreži): http://www.sofweb.vic.edu.au/internet/ netiquet.htm TeamXbox: http://www.teamxbox.com Online Gaming Network: http://www.ogaming.com Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd.com AOL Instant Message: http://www.aim.com Microsoft Messenger: http://messenger.msn.com Yahoo! Messenger: http://messenger.yahoo.com Kako funkcioniše slanje instant poruka: http://computer.howstuffworks. com/instant-messaging.htm Kada studenti pregledaju ove lokacije, dajte im da odgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili jesu li informacije sagledali kritički.

Pitanja za istraživanje
1. Razgovarajte o razlozima zašto je elektronska pošta tako važna za današnji poslovni svet. Na koje sve načine možemo koristiti elektronsku poštu? Odgovori mogu biti različiti. 2. Navedite tri stvari koje treba imati na umu kada se piše e-poruka. Zašto su one važne? Odgovori mogu biti različiti, ali mogu sadržati takve stvari kao što je koristite jasne naslove: izbegavajte štampana slova; pridržavajte se pravopisa; izbegavajte preterano formatiranje; izbegavate unošenje ličnih informacija u e-poruke; isecite originalnu poruku kada odgovarate na poruku; uključite svoj potpis u e-porukama; pišite kratka pisma; koristite asterikse za naglašavanje; koristite crtice za podvlačenje teksta da biste istakli tekst; koristite ikone za emocije i akronime da biste dodali emocije i pisali kratka pisma.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Drugi internet     

45
Deo 1: Vodič za nastavnike

3. Objasnite razliku između slanja poruke e-pošte i instant poruke. Dajte primere kada je bolje koristiti e-poruke a kada instant poruke. E-poruka putuje sa vašeg računara do udaljenog servera epošte, gde server sortira poruku, pronalazi računar primaoca, i isporučuje ga osobi koja treba da je pročita kada ima slobodnog vremena. Instant poruku možete poslati drugoj osobi kada imate diretnu vezu, putem IM softvera. Nakon što otkucate poruku i pošaljete je, druga osoba je može odmah videti. Odgovori mogu biti različiti. 4. Ako ste napisali seriju kratkih priča koje želite da budu dostupne drugim učenicima širom sveta, možete li staviti taj materijal u sistem deljenja datoteka da bi ih delili sa svetom ili biste kršili zakon o autorskim pravima? Ako ste autor kratkih priča, ako ste jedini autor, imate pravo da ih stavite na sistem deljenih datoteka i da ih delite na način na koji želite. 5. Ako kupite CD vašeg omiljenog benda, da li vam je dozvoljeno da delite datoteke zato što ste kupili CD? Objasnite. Možda ćete poslušati CD na vašem računaru, ali nije vam dozvoljeno da distriburate pesme drugima kroz sistem deljenja datoteka. Niste vlasnik autorskog prava i nemate pravo da distribuirate muziku.

Učenje u realnim situacijama
Neka studenti, kao dodatak vežbama, razgovaraju o e-pošti sa svojim roditeljima ili starateljima, i neka potom razgovaraju i odgovoraju na sledeća pitanja na nastavi:  Da li vaši roditelji/staratelji koriste e-poštu na svom radnom mestu?  Koliko je važna e-pošta tokom njihovog radnog dana?  je sa instant porukama? Da li nečiji roditelji koriste instant poruke Šta na poslu?  Ohrabrite učenike da razgovaraju sa svojim roditeljima o tome koliko vremena tokom dana posvete e-pošti. Razgovarajte o tome da li pošta štedi vreme ili uzima više vremena.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

.

Poglavlje se bavi trima glavnim stvarima:  Zaštitom računara i mreže  Zaštitom sebe od onih koji pokušavaju da pristupe vašim ličnim informacijama  Zaštitom sebe od onih koji žele da vam naude Šta treba prethodno uraditi  Završite Poglavlje 3 pre nego što počnete sa radom na ovom poglavlju da bi učenici mogli da razumeju kako funkcioniše internet. PROCENJENO VREME SA VEŽBAMA U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja:  Ko želi pristup mom računaru?  Ko me posmatra?  Kako da se branim od takvih osoba?  Kako ljudi mogu da dođu do informacija na mom računaru i zašto žele da dođu do njih?  Kako da čuvam svoje informacije bezbednim?  Ko bi želeo da me povredi i kako bi me pronašli?  Kako da ostanem bezbedan na mreži? 270 min Pregled poglavlja Ovo poglavlje nudi učenicima mogućnost da istraže koje mere za zaštitu treba da preduzmu kada koriste mrežu i kada su na internetu.Poglavlje 4 Zaštitite sebe na mreži U ovom poglavlju učenici će istražiti neke od opasnosti na mreži i naučiti kako da smanje taj rizik. 47 .

com  Safe Teens: http://www. Sva prava zadržana.microsoft.org  Stay Safe Online: http://www.48      Poglavlje 4 Tehnološki resursi u učionici  Učenici moraju da imaju računare sa pristupom internetu da bi dovršili sve delove ovog poglavlja. . Bilo bi veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana studentima dok rade na ovom poglavlju.cyberpatrol.com  Safe Kids: http://www.com Za nastavnike  Temeljan vodič za antivirusne programe: http://www. org/about/faq. Materijali za nastavnike  Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Na kao što je Microsoftov Internet Explorer.com Dodatni materijali i resursi Za učenike  definicije pojmova i nepoznate izraze uputite studente na lokaZa ciju Webopedia.webopedia. Preporučene Web lokacije  NetSmartz: http://www.shtml  Spisak Adware i Spyware softvera: http://www.com  Učenici mogu da pogledaju video-zapise na adresi: http://www. na adresi http://www.com/parasite Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com/play.htm  CyberPatrol: http://www.safeteens.safekids.netsmartz.doxdesk.staysafeonline.cauce. netsmartz. com/technet/security/guidance/avdind_0.mspx  Coalition Against Unsolicited Commercial Email: http://www.  svakom računaru treba da bude instaliran internet pregledač.

Zaštitite sebe na mreži      49 Deo 1: Vodič za nastavnike  Spyware Information Weekly: http://www. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. za primer koristite autoput u špicu. Sva prava zadržana.htm  Cyber Alert System: http://www. Hakeri Kada budete razgovarali o napadu uskraćivanja usluga (Denial of Service Attack). Toliko mnogo automobila želi da stigne do kuće u isto vreme da dolazi do zastoja.spywareinfo.gov/reading_ room/HomeComputerSecurity Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za studente i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.com  CEXX: http://cexx. Pokušajte da izbalansirate mit.gov/cas/tips/ST04-004. Objasnite im da se u ovom odeljku bavite napadima na računarsku mrežu. . Naglasite da ovi hakerski napadi nisu zabavni. Oni uzrokuju štetu i mogu dovesti do velikih kazni i zatvora.us-cert. Razgovarajte o zaštiti od virusa u školskim mrežama.us-cert. urbanu legendu i činjenice. Virusi i crvi Razgovarajte o bilo kom ličnom iskustvu koje ste imali sa virusima. Ko želi da me napadne? Pitajte učenike da li išta znaju o ljudima koji su pokušali da napadnu računare. sa samo malim pomeranjem napred dok se saobraćaj opet ne proredi. Kako da zaštitim sebe od onih koji pokušavaju da napadnu moj računar? Razgovarajte o značaju bezbednosti na mreži.html  Bezbednost računara kod kuće: http://www.html  Dobre bezbednosne navike: http://www. bilo pozitivnom ili negativnom.org/adware. Neka učenici podele neke priče koje su čuli o problemima na mreži.us-cert.gov/cas/tips/ST04003.

50      Poglavlje 4 Ukoliko budete imali vremena. Neželjena e-pošta Ako imate primere za neželjenu e-poštu. neka učenici pogledaju spisak virusa na Web lokaciji McAfee ili nekim drugim sličnim lokacijama. pogledajte neke od veza za softver koji je kreiran da bi blokirao reklamne softverske aplikacije i softver za neautorizovano praćenje korisnika. dvaput mišem kliknite na fasciklu za učenike. 2. kliknite dvaput mišem da biste otvorili fasciklu Dokumenti i postavke (Documents and Settings). Dajte primere na koji se način kolačić može koristiti na različitim lokacijama. Na radnoj površini kliknite dvaput mišem na ikonu Moj računar (My Computer). pokažite učenicima jer ćete im ukazati na različite vrste sa kojima se mogu susresti. Neka učenici kliknu dvaput mišem na tekstualne datoteke da bi prikazali sadržaj datoteke kolačića u programu Notepad. Kolačići Naznačite da kolačići mogu biti od pomoći. . Svaka osoba mora da odluči koliko informacija želi da deli. Ako budete imali vremena. neka učenici pregledaju spiskove lokacija sa više informacija o virusima. obavezno ukažite na te lokacije. 15 min 3. Ko me posmatra? Naglasite da nije svaki softver koji prati promene na mreži loš. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. a zatim kliknite dvaput na fasciklu pod nazivom Kolačići (Cookies). Ako ne budete imali vremena. Uporedite različite programe i pogledajte kakve su razlike. Ako bude bilo vremena na času. Vežba: Ispitivanje i čišćenje kolačića VEŽBA NA ČASU Ovu vežbu dovršite nakon razgovora na času o kolačićima. 1. Reklamna softverska aplikacija (Adware) i Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware) Razgovarajte o alatkama i role custom alatkama koje prate promene na mreži. Kliknite dvaput mišem na stavku Lokalna disk jedinica (C:) (Local Disk (C:)).

kombinacija alatki i bezbednosne prakse može umnogome smanjiti rizike za vaš sistem. Zaštitni zidovi Razgovarajte na koje sve načine zaštitni zid može pomoći u zaštiti mreže. posetite neke od Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Zaštitite sebe na mreži      51 Deo 1: Vodič za nastavnike 4. zatim kliknite na dugme U redu (OK). Zatvorite prozore programa Notepad i fasciklu Cookies. Kliknite na stavke Alatke. kliknite na dugme U redu (OK). Razgovarajte o pravilima koja postoje u vašoj školi vezana za blokiranje lokacija. kliknite na fasciklu Settings. 6. Možete skenirati svaki računar i objasniti rezultate. Beleška: Učenici će pogledati video-zapis na kraju ovog odeljka koji će u više detalja prikazati zaštitne zidove. Na koji način da ovakve ljude držim dalje od sebe? Objasnite da. U odeljku Temporary Internet files. da biste zatvorili prozor za opcije. 5. Kliknite na opciju Izbrišite kolačiće (Delete Cookies). Internet opcije (Tools. iako nije 100% sigurna. Softver za roditeljsku kontrolu i blokiranje Dajte primere na času legitimnih pretresa koji se ne mogu izvršiti do kraja zbog blokiranja. Sva prava zadržana. 7. Internet Options). Ako nemate pristup softveru u školi. Antivirusni softver Ako vaša škola ima instaliran antivirusni softver. Neka učenici pokrenu pregledač. Alatke za prismotru Objasnite da FBI treba da ima nalog za pretres da bi mogao da pretraži sadržaj računara. 8. možete posetiti neke od veza za antivirusni softver i preuzeti demonstraciju tako da učenici mogu da rade sa softverom. Softver protiv neželjene e-pošte Takođe možete pogledati bilo koji softver protiv neželjene e-pošte koji je instaliran na školskom računaru. pogledajte ga i razoravajte o tome kako on funkcioniše. . Ako to nije moguće.

Kliknite na svaku od kartica dijaloga Windows Firewall da biste pokazali učenicima koje sve vrste postavki nudi Windows Firewall. 5. Uverite se da je izabrano radio dugme Automatic (preporučeno). neka svaki od učenika radi sam na svojoj radnoj stanici.52      Poglavlje 4 veza koje vode ka lokacijama koje nude softver protiv neželjene e-pošte i uporedite ga i utvrdite koje različite karakteristike imaju. Iz menija idite na stavku Alatke (Tools) i izaberite Bloker iskačućih prozora (Pop-Up Blocker) meni. 7. i Zaštitu od virusa (Virus Protection) (ukoliko je instalirana). Kliknite na opciju Auomatsko ažuriranje (Automatic Updates) da biste pogledali opcije postavki za Automatic Updates. Zamolite učenike da se upoznaju sa Windowsovim Bezbednosnim centrom i neka pregledaju svaku od postavki za Windowsov Zaštitni zid (Windows Firewall). Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozor Automatic Updates. Vežba: Zaštita vašeg sistema i Windowsov Bezbednosni centar (Windows Security Center) Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o zaštitnim zidovima i antivirusnom softveru. Ukoliko je moguće. Automatsko ažuriranje (Automatic Updates). 1. . Izaberite stavku Bezbednosni centar (Security Center) da biste otvorili prozor Windows Security Center. kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control Panel). Sa menija Start. Otvorite program Internet Explorer i idite na Web lokaciju koja pravi iskačuće prozore (pop-up window). 4. Kliknite na opciju Windows zaštitni zid (Windows Firewall) ispod teksta Manage security setting for: da biste pogledali opcije postavke za Windows Firewall. Kliknite na dugme U redu (OK) da biste zatvorili prozor Windows Firewall. 3. Možete podeliti te savete sa svima na času. Načini koji vam mogu pomoći da izbegnete virus Trebalo bi da pregledate savete i pogledate da li neko od učenika ima neke dodatne savete koji su efikasni. Sva prava zadržana. 2. 6. Onemogućite bloker iskačućih prozora (Pop-up blocker) programa Internet Explorer.

škola. Učenici mogu raditi ovu vežbu u manjim grupama ili individualno. adresa. Ponovo posetite istu Web lokaciju. Kako da čuvam svoje informacije? Obezbedite lokacije i šifrovanje Pokažite učenicima na slici stavke lock ikon i HTTPS. Kliknite na dugme Zatvori (Close) da biste zatvorili prozor Postavke blokera iskačućih prozora i zatvorite prozor programa Internet Explorer. Uočite razliku. Iz menija Alatke (Tools). Kako neko može da dođe do mojih informacija i zašto mu trebaju? Razgovrajte sa učenicima na koje sve načine neko može da iskoristi ukradene informacije. Bezbedne vežbe za deljenje informacija na mreži Razgovarajte koliko informacija treba da se da kada se popunjavaju formulari. izaberite opciju Bloker iskačućih prozora > Postavke blokera iskačućih prozora (Pop-Up Blocker > Pop-Up Blocker Settings…) da biste prikazali postavke za Blokera iskačućih prozora. Vežba: Istraživanje bezbednih lokacija VEŽBA NA ČASU 15 min Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o bezbednim lokacijama. rođendani. Onemogućite bloker iskačućih prozora programa Internet Explorer tako što ćete izabrati opciju Turn off Pop-Up Blocker. 10. čak i zakazani sastanci. braća i sestre. 9. 11. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da koriste moje informacije? Objasnite učenicima da pod lične informacije spadaju: puno ime i prezime. . Ponovo omogućite blokera iskačućih prozora. roditelji. brojevi telefona. 12.Zaštitite sebe na mreži      53 Deo 1: Vodič za nastavnike 8. Sva prava zadržana.

Da li su dobili upozorenja o davanju ličnih informacija na mreži? Neka učenici na času razmene svoja razmišljanja. 7. pre nego dobiju svoju kreditnu karticu. Pokažite na https protokol u okviru za tekst Address i na katanac na statusnoj traci.netsmartz. Učenici će pogledati video-zapise o pitanjima bezbednosti na mreži. 4. Otvorite pregledač i otvorite stranicu http://www. 1. Kako da se zaštitim od onih koji žele da mi naude? Ohrabrite učenike da odmah počnu da koriste bezbednosne mere. 3. U okviru odeljka Informacije i usluge (Information & Services). 6. Kliknite na Remove da biste izbrisali stavku iz korpe za kupovinu. Kliknite na dugme Cancel. kliknite na vezu Shop. Kliknite na stavku Check Out.gov da biste pogledali Web lokaciju Library of Congress.loc. Kako da ostanem bezbedan? Možda bi bila dobra ideja da razgovarate detaljnije o ovim savetima i možda da ih objavite kao deo vodiča za nastavu. 9. Otvorite pregledač i otvorite stranicu http://www. Zatvorite pregledač. . Obavezno razgovarajte sa njima na nastavi.com. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kao što je War Letters. Naznačite učenicima da se na ovom nivou ne pojavljuje bezbednosna lock ikona. Idite do kraja stranice i kliknite na Order. 8. Ko bi želeo da mi naudi i kako me može pronaći? Razgovarajte o nekim od rizika sa kojim učenici moraju biti upoznati.54      Poglavlje 4 1. Kliknite na jednu od stavki koja je dostupna za kupovinu. Sva prava zadržana. 5. Vežba: Bezbednost na mreži VEŽBA NA ČASU 30 min Dovršite ovu vežbu nakon razgovora na času o bezbednosti na mreži. 2.

Map Your Route objašnjava kupovinu na mreži. Kliknite na Enter.Zaštitite sebe na mreži      55 Deo 1: Vodič za nastavnike 2. Šta ste naučili U ovoj lekciji učenici su istražili na koje sve načine mogu da se zaštite dok su na mreži. 4. postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi se bolje snašli u stvarnim situacijama. Damon’s Game govori o igraču na mreži koji upada na lokaciju o rasistima. Kliknite na ikone koje se nalaze sa strane da biste videli video zapise koji će pomoći učenicima da naprave pametne izbore dok su na mreži. Video zapisi govore o sledećim temama: Amy’s Choice predstavlja tinejdžerku koja je otišla od kuće sa nekim koga je upoznala na mreži i zatim ju je policija bezbedno vratila kući kada je otkrila prevaranta. Kliknite na Teens. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Angela’s Experience prikazuje loša iskustva sa IM i e-poštom i kako tinejdžeri treba da se ophode prema njima na pravi način. 3. Nastavite da utvrđujete ove teme kad budete dovršavali podsetnik za kurs. 5. Sva prava zadržana. Kliknite na Exit kada pogledate sve video zapise. Tracking Teresa prikazuje kako je nekome lako da dođe do informacija o vama na mreži. Keisha’s Crime govori o pogrešnom korišćenju soba za ćaskanje. Šta je sledeće? U sledećem poglavlju učenici će početi da planiraju svoju sopstvenu mrežu. Dopunske aktivnosti U sledećim odeljcima testira se znanje studenata stečeno na časovima. Osim toga. . deljenje datoteka i pirateriju.

Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)): skup pravila ili protokola koji se koriste da bi se bezbedno prenosile informacije. Šifrovanje: Proces šifrovanja informacija koje ste poslali da bi osoba ili računar. Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack): program koji kreira haker a koji neprekidno traži nasumične informacije sa mreže. Alatke za špijuniranje: alatke za osmatranje koje se koriste da bi se ispitala e-pošta koja se šalje i prima putem interneta. Sva prava zadržana. DNS prevara (DNA spoofing): menjanje DNS broja kako bi URL vodio ka drugoj Web lokaciji. mogli da pročitaju tu informaciju. kreirajući dovoljno saobraćaja da zabrani pristup lokaciji.56      Poglavlje 4 Termini koje treba znati Pročitajte sledeće termine: Reklamna softverska aplikacija (Adware): softver koji prikazuje reklame na vašem ekranu dok je drugi program pokrenut. Zaštitni zid: softer i/ili hardver koji je instaliran da bi zaštitio vašu mrežu od spoljnih napada. kome je namenjena. Kolačić: mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke o vašoj prethodnoj poseti Web lokaciji. Softver za neželjenu poštu: sofver koji filtrira neželjenu poštu. Program za rešavanja problema u mreži (Packet sniffers): program koji prati informacije na mreži. Haker: neko ko bespravno pristupa vašem računaru radi krađe ili uništavanja podataka. Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers): softver koji beleži svaki pritisak tastera na računaru i šalje informaciju osobi koja ga prati. Hakerske tehnike (Social engineering): igra koja je kreirana da bi dobili informacije od osobe koja u normalnim uslovima ne bi dala informacije nepoznatoj osobi. . Softver za zaštitu od virusa: softver koji je pokrenut na vašem sistemu i koji proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Krađa identiteta: korišćenje tuđe identifikacije radi predstavljanja kao ta osoba. Haker (Cracker): drugi naziv za hakera.

Predložene Web lokacije NetSmartz: http://www. Da li smatrate da je ovo bezbedna lokacija? Zašto jeste ili zašto nije? d. Promena izgleda Web stranice: nelegalan pristu Web lokaciji i promena njenog izgleda. Crv: sličan virusu.com Posetite dve od gore navendenih lokacija i odgovorite na sledeća pitanja vezana za njih.com/play. Koje ste lokacije posetili? b.com Safe Kids: http://www. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa ove? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ko objavljuje sadžaj na lokaciji? Napišite nešto o organizaciji ili kompaniji čija je lokacija. Sva prava zadržana. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj nešto prodaje? Ako se prodaje. Virus: mali program koji kopira sam sebe i ometa računar ili mrežu.Zaštitite sebe na mreži      57 za Program za pretraživanje Interneta (Spider): drugi webcrawler. ali mu ne treba domaćin da bi inficirao računar: često se prenosi putem e-pošte.safekids. naziv Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware): softver koji šalje informacije nekom drugom bez vaše dozvole o onome što radite na mreži. crv neprekidno kopira sam sebe. . Deo 1: Vodič za nastavnike Neželjena pošta: neželjena pošta elektronskog sveta koja pokušava da nešto proda korisnicima.org Stay Safe Online: http://www. Webcrawler: softverska alatka koja se kreće kroz Web proveravajući koje adrese e-pošte može da sačuva i koristi za slanje neželjene e-pošte. Program Trojanski konj: mali program koji ljudi mogu slučajno da preuzmu na svoj računar. Da li ste sa ove lokacije posetili neku drugu lokaciju? Ako jeste.com Safe Teens: http://www. koji obezbeđuje hakerima pristup mreži.safeteens. a. šta je to? Ako se na ovoj lokaciji nešto prodaje.htm CyberPatrol: http://www.netsmartz.cyberpatrol. da li postoje informacije koje su vam korisne? c.staysafeonline.

napravite listu najvažnijih pravila za bezbedno korišćenje interneta. f. i oni koji dolaze do dovoljno informacija da bi došli do učenika. Zasnovano na svim predostrožnostima o kojima ste čitali u ovom poglavlju. Učenici bi trebalo da uključe sledeće stavke: Virusi: neko napravi softver. može prouzrokovati štetu na datotekama koje se nalaze na računaru. sam sebe replicira (ili iskopira). može prouzrokovati pokretanje drugih programa i usporiti sistem. Trojanskih konja i neželjene e-pošte. 2. Sva prava zadržana. . prenose se putem elektronske pošte. ljudi pronalaze informacije koje će im olakšati da saznaju kada je neko kod kuće ili nije da bi počinili zločin. Pitanja za pregled 1. ali bi trebalo da pokriju opasnosti po računar. Koji su razlozi zašto bi neko mogao da poželi da dođe do vaših ličnih informacija na mreži? Lične informacije se mogu koristiti da bi se ukrao nečiji identitet. Da li ste pronašli informacije koje su vam bile od koristi na ovoj lokaciji o bezbednosti na internetu? Objasnite. Odgovori mogu biti različiti. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 4. Odgovori mogu biti različiti.58      Poglavlje 4 e. ali bi trebalo da sadrže stvari kao što su oni koji dolaze do informacija da bi maltretirali ljude. Razgovarajte o nekim uobičajenim opasnostima po vaš računar koji spadaju u spoljne uticaje na mreži. koji zatim zarazi računar. 3. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da vide na ovoj lokaciji? Objasnite. Razgovarajte o sličnostima i razlikama između virusa. crva. po identitet osobe i samog učenika. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? g. da bi se dobio pristup nečijoj lozinki i poverljivim informacijama i da bi se došlo do kontakta sa učenicima. 5. Koji su neki od najvećih rizika po vas lično na mreži? Odgovori mogu biti različiti. Crvi: sami sebe kopiraju.

Možete da im postavite sledeća pitanja:  Koliko su njihovi roditelji svesni svoje bezbednosti i bezbednosti učenika?  li roditelji imaju druga pravila ili uputstva koja primenjuju kod Da kuće? Ako imaju. učenici treba da razgovaraju o pravilima o kojima se govorilo u ovom poglavlju vezano za njihove roditelje. ali usporava sistem zbog velikog broja e-poruka. a potom neka razgovaraju o tome šta su novo naučili tokom nastave. Neželjena e-pošta: neželjena pošta koja se kreće putem elektronske pošte pokušavajući nešto da proda. obezbeđuju zaobilazan pristup sistemu i uništavaju podatke i druge programe. mogu mrežu da dovedu u stanje mirovanja. . razgovarajte o tome na času. mogu da aktiviraju pokretanje drugog programa. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Zaštitite sebe na mreži      59 Deo 1: Vodič za nastavnike uzrokuju ozbiljno zagušenje na mreži. Sva prava zadržana.  Neka učenici razgovaraju o svojim iskustvima sa svojim roditeljima. Trojanski konj: hakeri kreiraju programe koji izgledaju kao nešto korisno. nema sposobnost da inficira računar. mogu da oštete datoteke. Učenje u realnim situacijama Kao dodatak vežbama.

.

61 . pa čak i internet vezu?  Šta još možemo raditi preko mreže?  Kakva mi je mreža potrebna?  Kakav je hardver potreban za pravljenje mreže?  Da li mi je potreban neki poseban softver? 8-10 h Pregled poglavlja Ovo poglavlje daje učenicima priliku da započnu planiranje sopstvene mreže.Poglavlje 5 Planiranje mreže U ovom poglavlju učenici će planirati sopstvenu mrežu upoznajući se sa hardverom i softverom za mrežu.  Pregledati osnovne koncepte umrežavanja u poglavlju 1 pre nego što se nastavi s radom u poglavljima 5 i 6. Oni će upoznati hardver i softver koji su potrebni za pravljenje mreže. Šta treba prethodno uraditi  Dovršiti poglavlja 1 do 4 kako bi učenici razumeli opšti koncept mreža i njihovu ulogu u društvu. PROCENJENO VREME ZAJEDNO SA VEŽBAMA U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja:  Možemo li preko mreže deliti datoteke. štampače. Tehnološki resursi u učionici  Učenici moraju imati računare i pristup internetu kako bi mogli da obrade delove kursa koji se odnose na Web.

To treba da budu komponente koje učenici ne mogu da pokvare ako rukuju njima: o Ruter o Modem o Uređaji za skladištenje o Mrežne kartice o Čvorišta o Skretnice o Mrežni prolazi Materijali za nastavnike  Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana učenicima dok rade na ovom poglavlju.webopedia.asp Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.homenethelp.  ovaj kurs biće vam potrebni sledeći materijali: Za o Dijagram sa uporednim prikazom topologija o Radni list sa specifikacijama servera o Kontrolna tabela za planiranje mreže o ovaj kurs biće vam potrebna sledeća datoteka: Za o Sharing Files and Printers.com/learning/tutorials/ etntba.asp  Topologija: http://fcit.com/web/explain/abouthubs-and-switches. Sva prava zadržana.edu/network/chap5/chap5.62      Poglavlje 5  Nastavnik treba da omogući dostupnost različitih komponenata u učionici.htm  Wikipedia: Topologija Network_topology mreža: http://en.usf. .lantronix.doc Preporučene Web lokacije  Osnove umrežavanja: http://www.org/wiki/  Topologije mreža: http://www.wikipedia.com/quick_ref/topologies.html  HomeNetHelp: http://www.

kao i na koje sve načine mreža može pomoći nastavnicima i učenicima u vašoj školi.au/mfinemore/NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology. .rit.org/atlas/isp_ maps.html  ITToolbox: http://networking. Možemo li deliti datoteke? Razgovarajte sa učenicima o značaju deljenja datoteka u svakodnevnom radu zaposlenih. ali da taj štampač neće biti brz i efikasan kao pravi mrežni štampač.webopedia.htm  Određivanje topologije mreže: http://staff. Možemo li deliti štampače? Objasnite učenicima da se neki štampači izrađuju da budu mrežni štampači.htm Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa. Šta sve mogu deliti na mreži? Porazgovarajte sa učenicima o tome šta mogu da rade preko mreže.usf.ittoolbox.edu.com  Hardver potreban za umrežavanje: http://fcit.tafensw. na adresi http://www. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Planiranje mreže      63 Deo 1: Vodič za nastavnike Dodatni materijali i resursi Za učenike  definicije pojmova i nepoznate izraze uputite učenike na Web Za lokaciju Webopedia. Naglasite im da dokument treba da sačuvaju na svom računaru ako žele da ga prilagode svojim potrebama. Naglasite da u malim kućnim mrežama svi računari mogu deliti jedan štampač iako on nije napravljen kao mrežni štampač.cybergeography.com Za nastavnike  ISP backbone mape: http://www. Sva prava zadržana.edu/network/ chap3/chap3.

Vežba: Upoznavanje sa modemima i ruterima VEŽBA NA ČASU Ovu vežbu završite pre razgovora o povezivanju na internet preko mreže. Neka učenici zatvore program Microsoft Word i sve otvorene fascikle na radnoj površini.doc na računar nastavnika i proverite da li se ona nalazi u deljenoj fascikli kako bi učenici mogli da joj pristupe. 5. Dobro bi bilo da postoje računari koji se mogu otvoriti da bi se videlo kako se interni modem stavlja na matičnu ploču. da kliknu na stavku Datoteka. Kažite učenicima da odštampaju dokument koristeći deljeni štampač u učionici ili na nekom drugom mestu. 20 min 3. Otvori (File. 7. Neka učenici sačuvaju izmenjeni dokument kao <ime učenika> Sharing Files and Printers. Open) i da otvore dokument koji su upravo sačuvali u fascikli My Documents (ili nekoj drugoj). 1. Objasnite učenicima kako mogu da pronađu datoteku koju ste stavili na mrežu. 6. Moja mrežna mesta (Start.doc) u fasciklu Moji dokumenti (My Documents) na svom računaru ili na podrazumevanu lokaciju koju ste ranije odredili. Neka različiti delovi opreme budu pri ruci učenicima kako bi mogli da se upoznaju s njima. . Pre časa stavite datoteku Sharing Files and Printers. a zatim kako da prekopiraju Deljene datoteka i štampača. Možemo li deliti internet vezu? Razgovarajte sa učenicima o različitim načinima na koje se preko mreže može deliti internet veza. Neka učenicii malo raspravljaju o svojim iskustvima sa kućnim mrežama i o tome da li imaju internet kod kuće. 4. Učenici treba da pokrenu program Microsoft Word. My Network Places).64  VEŽBA NA ČASU     Poglavlje 5 Vežba: Deljenje datoteka i štampača Završite ovu vežbu pre nego što pređete na razgovor o deljenju resursa preko mreže. Neka svaki učenik prilagodi ovaj dokument upisujući potrebne informacije u njega. 20 min Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Neka učenici kliknu na stavku Start.doc. Razgovarajte s njima o internetu u školi. Sva prava zadržana. 2. doc (Sharing Files and Printers.

Sva prava zadržana. . Objasnite učenicima da će se sa kablovima detaljno upoznati u poglavlju 6. Arhitektura mreže Naznačite učenicima da ćete se na ovom kursu baviti samo Ethernet arhitekturom. Planiranje je potrebno čak i za male kućne mreže da bi se tačno utvrdilo koja je oprema potrebna i da bi sve bilo pri ruci kada se počne instaliranje. na primer o povezivanju modema ili ručnih računara na mrežu. u kojoj računari dele resurse u manjim okruženjima. Topologija mreže Naglasite da je topologija fizički raspored mreže. ali su one manje popularne od Ethernet arhitekture. pozabavite se topologijom mreže u učionici. Šta se još može raditi preko mreže? Razgovarajte sa učenicima o različitim mogućnostima koje su dostupne preko mreže. za šta bi računari trebalo da služe.Planiranje mreže      65 Deo 1: Vodič za nastavnike Pokažite kako treba priključiti ruter sa zadnje strane računara. Objasnite razliku između lokalne mreže (LAN). Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. npr. školskom mrežom. ARCNet i AppleTalk. i regionalne mreže (WAN). Kakva mi je mreža potrebna? Razgovarajte sa učenicima o mreži za učionicu. u kojoj su mreže fizički veoma udaljene. koliko će ljudi koristiti računar itd. Kakva bi im mreža bila potrebna kod kuće? Navedite ih da postavljaju bitna pitanja. Šta je potrebno da bi se napravila mreža? Naglasite značaj koji ima planiranje u postavljanju mreže. Postoje još i arhitekture token-ring. Posmatrajte učionicu kao da je reč o kompaniji nezavisnoj od ostatka škole. Ne bi bilo loše da objasnite da je topologija zapravo opis lokacije. Razgovarajte o individualnim potrebama učenika u ovoj grupi. Uporedite takvu postavku sa trenutnom postavkom u kojoj je učionica verovatno povezana sa većom. Posle razgovora o različitim topologijama. Sama reč topologija potiče od grčke reči topos koja znači mesto.

Prstenaste mreže Naglasite da su u prstenastoj topologiji svi računari povezani u zatvoren krug koji nema ni početak ni kraj. Ostalo Porazgovarajte o tome zašto su drugi elementi važni. . Sva prava zadržana.66      Poglavlje 5 Koristite dijagram sa uporednim prikazom topologija dok razgovarate o različitim topologijama. Zvezdaste mreže Napravite paralelu sa točkom i paocima da biste objasnili topologiju zvezdaste mreže. One su. međutim. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Objasnite da je prstenasta mreža lokalna mreža (LAN). Susedni računari su direktno povezani. Podsetite učenike da je zvezdasta mreža lokalna mreža (LAN). Objasnite da su hibridne mreže pouzdane i da su dobre kada računari nisu u jednoj liniji. prilično skupe. Naglasite da je lokacija jedna od ključnih stavki koje treba razmotriti kada se planira mreža. Ova topologija je dobra kada su računari raspoređeni po čitavom poslovnom prostoru. Podsetite učenike da je magistralna mreža lokalna mreža (LAN). Hibridne mreže Naglasite da se u hibridnoj mreži kombinuju bar dve od navedenih topologija. Magistralne mreže Objasnite da je u magistralnoj mreži svaki računar direktno povezan sa svim drugim računarima u mreži. Iako je ovo dobro i jeftino rešenje za mrežu. Naglasite da je magistralna mreža jednostavna i pouzdana te da se lako nadograđuje i proširuje. Objasnite da je svaki računar indirektno povezan sa svakim drugim računarom preko centralnog uređaja za povezivanje. dok su ostali računari u mreži povezani indirektno. ono nije pouzdano kao magistralna ili zvezdasta mreža.

tzv. bilo bi dobro da i nju date učenicima.ibm.dell.www7. Sva prava zadržana.hp. prenosni ili ručni računari. Napomena: Ako imate specifikaciju aktuelnog servera. dok u velikim korporacijama često postoje posvećeni uređaji za skladištenje. Ukažite na predložene upotrebe različitih servera. Vežba: Specifikacija servera VEŽBA NA ČASU 75-100 min Ovu vežbu izvedite posle razgovora o mrežnim serverima. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 1.html Uređaji za skladištenje Ukažite im na činjenicu da u malim mrežama svaki računar ima uređaj za skladištenje. Pre početka rada dajte učenicima radni list sa specifikacijama servera.com/enterprise/ cache/19045-0-0-225-121.com/us/eserver/xseries/index. Učenici treba da odgovore na pitanja o svakom scenariju i izaberu najbolji server na osnovu profila. Dajte učenicima primere specifikacija da bi ih proučili.aspx IBM: http://www. 5. 2. Ako nemate primere koje im možete dati. Mrežni serveri Podsetite učenike da mrežni server nije neophodan za peer-to-peer mrežu. uređaji za povezivanje. računari. .aspx/servers?c=us&cs=555&l=en&s=biz Hewlett-Packard: http://h71028.us. 3. npr. 4. uputite ih da na internetu posete nekoliko prodavaca: Dell Computers: http://www1. štampači i sva ostala oprema potrebna za određenu mrežu. Objasnite različite elemente specifikacija iz primera kako bi oni razumeli sve opcije.pc. Podstaknite učenike da se upoznaju sa specifikacijama aktuelnih servera. serveri datoteka na kojima se čuvaju sve datoteke.com/content/products/category.Planiranje mreže      67 Deo 1: Vodič za nastavnike Kakav mi je hardver potreban? Podsetite učenike da se pod hardverom podrazumevaju server. Podsetite učenike da su ovo samo primeri specifikacija za prave servere.

Sva prava zadržana.com/ Dell: http://www1.com/content/products/category.fujitsu. Ovo su neki od prodavaca: IBM: http://www.kyoceramita.com/  Dell: http://www1. Ovo su neki od prodavaca:  Hewlett-Packard: http://www.aspx/storage ?c=us&cs=555&l=en&s=biz Fujitsu: http://www. Razgovarajte o razlozima za i protiv svakog tipa uređaja za skladištenje.us.storage.68  VEŽBA NA ČASU     Poglavlje 5 Vežba: Uređaji za skladištenje Ovu vežbu izvedite posle razgovora o uređajima za skladištenje.1759.sg/CITS/Getting+Help/ Get+Me+Connected/Adding+Network+Printers.us.html  Kyocera Mita: http://usa. . Bilo bi dobro da učenici na internetu potraže različite mrežne štampače kako bi uporedili ono što se nudi na tržištu.1558272.lexmark. Učenici bi trebalo da umeju da rasklope računar te da uklone ili instaliraju uređaje.com/hk/services/storage.dell.com/printers/network_printers.com/KMAGlobalpub/jsp/ Kyocera/home.asp Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.aspx/pri nters?c=us&cs=555&l=en&s=biz Priključivanje mrežnih štampača na mrežu je dobro i postupno objašnjeno na ovoj lokaciji: http://www.hp.jsp  Lexmark: http://www.pcmag.htm U ovom članku u časopisu PC Magazine upoređeni su različiti mrežni štampači: http://www. Ako ostane vremena.free-web-counters-online.com/article2/0.com/content/products/category.ntu.dell. između ostalog brzinu i kvalitet štampe.00.com/united-states/consumer/ gateway/printing_multifunction.edu. bilo bi dobro da se preko interneta malo istraže uređaji za skladištenje.ibm.html 20 min Mrežni štampači Objasnite razlike u mogućnostima štampača.asp Na lokaciji Online Shopping upoređeni su različiti mrežni štampači: http:// www.

Obezbedite da mrežne kartice budu dostupne učenicima kako bi mogli da se upoznaju sa njima kao i računar koje učenici mogu otvoriti i iz njih izvaditi pa ponovo u njih staviti mrežne kartice. Sva prava zadržana. Podsetite učenike da će se kablovima baviti u sledećem poglavlju. Operativni sistemi za klijent/server mreže Učenike možete uputiti da za strukturu Windowsovog Servera 2003 pogledaju dijagram na Microsoftovoj Web lokaciji. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. . Da li mi je potreban poseban softver? Objasnite da svaki računar ima operativni sistem. Istražite sa učenicima kako se ovi uređaji fizički povezuju na mrežu. Operativni sistemi za peer-to-peer mreže Ukažite na to da većina kućnih računarskih mreža radi po principu peerto-peer mrežnog sistema i koristi Windows XP. Uređaji za povezivanje Uporedite različite uređaje za povezivanje:  Čvorišta  Skretnice  Ruteri  Mrežni prolazi  Modemi Vežba: Uređaji za povezivanje VEŽBA NA ČASU 15 min Ovu vežbu izvedite posle razgovora o uređajima za povezivanje na času. Mrežni operativni sistem je projektovan tako da odgovori na specifične potrebe mreža. Iako je ovaj dijagram složen. Na kućnim računarima je to obično Windows XP Home.Planiranje mreže      69 Deo 1: Vodič za nastavnike Mrežne kartice (NIC) Vežba: Mrežne kartice VEŽBA NA ČASU 15 min Ovu vežbu izvedite posle razgovora o mrežnim karticama. Razgovarajte sa učenicima o problemima do kojih može doći tokom rada i upoznajte ih sa bezbednim načinom rada.

Najbolje bi bilo da učenici vežbu izvode u malim grupama (3-4 člana). postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice da bi se bolje snašli u realnim situacijama. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.microsoft. a da potom upoznaju ostale sa onim što su uradili. Termini koje treba znati Pogledajte sledeće termine: 10BaseT: starija Ethernet arhitektura. Dopunske aktivnosti U narednim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. kao dodatni zadatak. Osim toga. Sva prava zadržana. naprave radni list za kućnu mrežu kakvu bi voleli da postave. Neka učenici. . 100BaseT: najčešća Ethernet arhitektura. Ona učenicima daje dobru osnovu za planiranje mreže. poznata i kao Fast Ethernet.mspx Vežba: Planiranje mreže VEŽBA NA ČASU 5h Ovu vežbu izvedite na kraju poglavlja. Šta ste naučili o planiranju mreže U ovoj lekciji učenici počinju da planiraju mrežu. Šta je sledeće? U sledećem poglavlju učenici će objediniti sva znanja kako bi napravili mrežu.70      Poglavlje 5 o njemu možete porazgovarati sa učenicima i dati kratak pregled komponenata. Ako nemaju kućnu mrežu. još uvek prisutna u malim preduzećima i kućnim mrežama. Dijagram se nalazi na internetu na adresi http://www.com/ windowsserversystem/overview/overview. neka je zamisle i neka realizuju tu svoju zamisao. Neka učenici prate korake za planiranje mreže navedene u ovom scenariju.

Mrežni operativni sistem (Network Operating System -NOS): softver koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na mreži i upravlja njima. Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji povezuje dve različite vrste mreža. Hibridna mreža (Hybrid mesh network): mreže u kojima su kombinovana bar dva različita tipa topologija. Sva prava zadržana. Server štampanja (Print server): računar koji upravlja svim poslovima štampanja poslatim na štampač sa svih računara u mreži i čuva te poslove. Prstenasta mreža (Ring network): pojedinačni kablovi vode od računara do računara i tako prave prsten. MSN. ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih mrežnih arhitektura.Central Processing Unit): čip koji kontroliše vaš računar. . Mrežna kartica (Network Interface Card -NIC): hardver koji se instalira u računar i povezuje ga s mrežom. npr. koja obezbeđuje pristup internetu. poznatog pod imenom backbone. Port: utičnica na uređaju za povezivanje u koju se utiču kablovi računarskih uređaja. Modem: deo opreme koji povezuje računar s internetom preko telefonske linije. prevodi ih i prevod šalje na odredište. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Zrakasto povezivanje (Daisy chaining): povezivanje više čvorišta. On prima informacije.Internet Service Provider): ISP je kompanija. prstenastu i hibridnu topologiju). Hardware (hardver): fizička oprema koja čini vašu mrežu. Gigabitni Ethernet: novi i brži Ethernet koji informacije prenosi više od 10 puta brže od Fast Etherneta. magistralnu. Centralna procesorska jedinica (CPU . Fast Ethernet: drugo ime za 100BaseT Ethernet. Magistralna mreža (Bus network): svi računari povezani duž neprekidnog kabla. Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija mrežna arhitektura (podrazumeva zvezdastu.Planiranje mreže      71 Deo 1: Vodič za nastavnike AppleTalk arhitektura: ovu arhitekturu razvio je Apple za kontrolu informacija koje se prenose između Apple računara. Mrežno čvorište (Hub): centralni uređaj za povezivanje na koji se povezuju svi kablovi mreže. Arhitektura: način prenosa informacija između računara preko mreže. Dobavljač internet usluga (ISP .

au/mfinemore/ NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.homenethelp.edu/nework/chap5/chap5. Svič (Switch): podseća na čvorište.webopedia.htm Kada učenici pregledaju ove lokacije.wikipedia.asp Topologija: http://fcit. Server: moćan računar sa specifičnom funkcijom u mreži. npr. Preporučene Web lokacije Osnove umrežavanja: http://www. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.rit.com/web/explain/about-hubsand-switches. Token-ring arhitektura: arhitektura koja se često sreće u velikim organizacijama.com/learning/tutorials/etntba. čvrsti diskovi. Uređaj za skladištenje (Storage device): uređaji na kojima se čuvaju datoteke. dajte im da odgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritički. Terminator: uređaj koji se nalazi na svakom kraju kabla u magistralnoj mreži.lantronix.htm Wikipedia: Topologija mreža: http://en. . „Šatro mreža“ (Sneaker net): proces u kome se datoteke sa računara na računar prenose preko disketa. kompakt-diskovi.org/wiki/Network_topology Topologije mreža: http://www. svaki računar povezuje se sa centralnom tačkom na mreži.72      Poglavlje 5 Mrežna skretnica (Router): deo opreme koji povezuje mreže i usmerava informacije na računare u mreži.edu.asp Projektovanje topologije mreže: http://staff. html HomeNetHelp: http://www. ali ubrzano zastareva.com/quick_ref/topologies.usf. Obično zavisi od arhitekture mreže.tafensw. Zvezdasta mreža (Star bus network): najčešća mrežna struktura. Sva prava zadržana. trake i optičke disk jedinice. Topologija (Topology): struktura mreže ili način na koji je mreža postavljena. ali skretnica prima informacije sa mreže i šalje ih na specifično odredište na mreži.

opremi koja je potrebna za deljenje. ispituju adresu da bi utvrdili odredište i određuju najbolji put za informacije kako bi one stigle do krajnjeg odredišta. Čvorišta primaju signale sa jedne lokacije pa ih zatim šalju nazad kroz mrežu. povezivanju na internet. Ruteri dobijaju dolazne podatke. Šta su prednosti a šta mane svake od njih? Pozovite se na dijagram sa uporednim prikazom topologija kao osnovu za poređenje. 3. Prolazi povezuju dva različita tipa mreža. prstenastih i magistralnih mreža za male kućne mreže. Sva prava zadržana. kao dodatak vežbama. Oni primaju informacije. skretnica. Kažite nešto o razlikama između zvezdastih. ruter i prolaz. Skretnice primaju informacije sa mreže i šalju ih na specifično odredište. otvaraju pojedinačne delove podataka.Planiranje mreže      73 Deo 1: Vodič za nastavnike Pitanja za pregled 1. Organizujte razgovor učenika sa vlasnikom ili IT rukovodiocem o korišćenju mreže u poslovanju i uputite ih da zatraže odgovore na ovakva pitanja o mreži:  Koliko dugo preduzeće ima mrežu  Kakvu funkciju ima mreža u preduzeću  Koliko košta postavljanje i održavanje mreže Glavne prednosti i mane mreže  Neka učenici naprave izveštaj o onome što su čuli. sadrže portove preko kojih se uređaji i računari povezuju sa mrežom. Skretnice postoje samo u Ethernet mrežama. Navedite neke stvari koje se mogu raditi preko mreže. 2. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. ali bi trebalo da govore o deljenju datoteka. prevode i prevod šalju na odredište. posete neko malo ili srednje preduzeće ili IT odeljenje u lokalnoj upravi. igranju igrica. Odgovori mogu biti različiti. Učenje u stvarnim situacijama Neka učenici. . Opišite po čemu su slični a po čemu se razlikuju čvorište.

.

14 h Opcionalne laboratorije zahtevaju dodatnih 6h Pregled poglavlja Ovo poglavlje pruža učenicima šansu da naprave sopstvenu mrežu. Šta treba prethodno uraditi  Završite poglavlja 1 do 5 pre nego što počnete sa ovim poglavljem kako bi učenici razumeli opšti koncept mreža i njihovu funkciju u društvu. U ovom poglavlju učenici će razmatrati sledeća pitanja:  Kako da povežem računare?  Mogu li da napravim mrežu bez žica?  Kako da instaliram hardver?  Kako da podesim softver?  Kako da izaberem dobavljača internet usluga?  Kakvu vezu sa internetom imam?  Šta još treba da znam da bih se povezao?  Kakva je budućnost umrežavanja? 12 . 75 .Poglavlje 6 Pravljenje mreže U ovom poglavlju učenici će objediniti sve komponente kako bi napravili sopstvenu mrežu. Tokom rada oni će koristiti radni list koji će im pomoći da je razviju. a zatim će završiti praktičnu laboratoriju kako bi stvarno ujedinili svoje mreže. PROCENJENO VREME (računajući i praktične vežbe). Veoma je važno da se u poglavlju 5 obavi planiranje i da se taj plan koristi kako bi se posao iz ovog poglavlja priveo kraju.

.com/home-network. Preporučene Web lokacije  Home PC Network: http://www.com  Učenike koji žele da znaju više o žičnim mrežama uputite na lokaciju http://www. com/home-network.  Kablovi i konektori bi trebalo da budu dostupni učenicima.com/question549.com/default. asp Dodatni materijali i resursi Za učenike  definicije pojmova i nepoznate izraze uputite učenike na lokaZa ciju Webopedia.com  je IP adresa? http://www.00.html Šta Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. Bilo bi veoma korisno ako biste mogli da prikazujete sadržaj svog ekrana učenicima dok rade na ovom poglavlju.com gde se nalaze odgovarajući priručnici.pcworld.microsoft. aspx?kbid=813936  Kako funkcioniše kućno umrežavanje: http://www.htm  Home Net Help: http://www. Materijali za nastavnike  Preporučuje se da nastavnik ima računar i pristup internetu.com/howto/ article/0.aid.swhowto. Za nastavnike  je IP adresa? http://www.com/question549.howstuffworks.webopedia.76      Poglavlje 6 Tehnološki resursi u učionici  Učenici moraju imati računare i pristup internetu kako bi mogli da obrade delove kursa koji se odnose na Web.102461.homenethelp.asp  Kako postaviti malu mrežu uz pomoć operativnog sistema Windows XP Home Edition: http://support.howstuffworks.howstuffworks.homepcnetwork. na adresi http://www.htm Šta  Kako postaviti kućnu mrežu: http://www.

Objasnite razliku između ove dve vrste kablova. Ovaj odeljak bavi se žičnim vezama.com  Kako postaviti računarsku mrežu: http://www. Neka učenici posete Web lokaciju Cables to Go kako bi saznali više o kablovima i o cenama pojedinih vrsta kablova. Informacije o bežičnim vezama navode se posle ovog odeljka.com.com/computer/add-on/computer-network.homepcnetwork. za povezivanje između zgrada. Ova lokacija se nalazi na adresi http://www.cablestogo. . obraćajući posebnu pažnju na smetnje i gubitak podataka koji se javljaju kod nezaštićenih kablova. iako je sve ređi. te da će ga učenici i ubuduće verovatno ponegde viđati. Kako da sve to objedinim? Naglasite učenicima da je planiranje jedan od najvažnijih elemenata pravljenja mreže. Optički kabl Objasnite da se kablovi izrađeni od optičkih vlakana koriste najčešće van zgrada. Kako da povežem računare? Objasnite da se veza može uspostaviti preko žica ili bežičnim putem. Koaksijalni kabl Objasnite da se koaksijalni kabl i danas može sresti. Sva prava zadržana. kvartova pa čak i gradova.Pravljenje mreže      77 Deo 1: Vodič za nastavnike  Home PC Network: http://www.internet-connectionguide. Kabl sa upredenom paricom Naglasite da kabl sa upredenom paricom može biti zaštićen ili nezaštićen. Izbor kabla Proverite da li imate sve tipove kablova koje treba pokazati učenicima. Objasnite Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.htm Pregled po temama Sledeći odeljak prati priručnik za učenike i u njemu se nalaze dodatni komentari i vežbe koje se mogu koristiti tokom ovog kursa.

swhowto.proxim. 20 min Instaliranje kabla Pustite učenike da se upoznaju kako su kablovi instalirani u školi. nalazi se na adresi http://www. Korišćenje bežičnih sistema Neka učenici posete neke od lokacija na internetu koje pružaju informacije o bežičnim sistemima. Vežba: Postavljanje kablova VEŽBA NA ČASU Ovu vežbu izvedite posle proučavanja kablova u učionici.com). PDA uređaje i mobilne telefone. pokažite učenicima različite konektore i omogućite im da savijaju žice i stavljaju konektore na kablove. kao i o nekim načinima korišćenja bežičnih tehnologija.3com.78      Poglavlje 6 da su optički kablovi veoma skupi. između ostalih: Linksys (http://www.com. Mogu li da napravim mrežu bez žica? Razgovarajte sa učenicima o bežičnim mrežama koje postaju sve prisutnije. Potpuniji prikaz postavljanja žica. Ako mogućnosti i vreme to dozvole. Ako imate neki od bežičnih uređaja. Proxim (http://www.linksys. trebalo bi da posete računarsko odeljenje i pogledaju kako su postavljeni serveri. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com). kuda žice idu i kako su žice postavljene po školi. Neka učenici prouče korake koji se navode u odeljku Wire My House for Networking na Web lokaciji Home PC Network Web http://www.homepcnetwork. . Neka se učenici upoznaju sa različitim tipovima kablova.com. ali da imaju izuzetno velike mogućnosti prenosa podataka i da su mnogo pouzdaniji od ostalih medijuma prenosa. Ako je to moguće. Utvrdite potrebe svojih učenika i nivo njihovog znanja pa neke učenike uputite na ovu Web lokaciju.com) i 3com (http://www. Sva prava zadržana. prikažite učenicima njegove karakteristike. Raspitajte se da li neko od prisutnih učenika ima mobilni telefon sa internet vezom i porazgovarajte sa njim o tome kako se ovo uklapa u priču o mrežama. sa ilustracijama svakog koraka. Ovo se može odnositi na prenosne računare.

čak i ako je reč o jednostavnim klijentskim računarima u klijent/server mreži. neka učenici završe opcionalnu hardversku laboratoriju. Sva prava zadržana. PROCENJENO VREME ZA OPCIONALNU PRAKTIČNU LABORATORIJU: HARDVER Laboratorijska vežba: Hardver Ako vreme i mogućnosti u učionici to dozvoljavaju. Vežba: Mrežni hardver VEŽBA NA ČASU 20 min Učenici će razmotriti tri scenarija za postavljanje mreže. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Vi od učenika možete tražiti da svi zajedno urade jedan isti scenario a da ostala dva uradi svako za sebe. Učenici će na osnovu svakog scenarija utvrditi koji je hardver potreban. imajući u vidu hardver o kome se govorilo u poglavlju 5. 2h Kako da podesim softver za konfigurisanje mreže? Porazgovarajte sa učenicima o različitim tipovima mrežnih operativnih sistema. učenici će morati da konfigurišu sistem. Učenici će obeležiti i postaviti komponente prema sopstvenom planu mreže. Procena vremena zasniva se na svakoj grupi učenika koja treba da realizuje pojedinačni scenario. oni zapravo ne treba da instaliraju softver. Iako učenici moraju obaviti određena podešavanja.Pravljenje mreže      79 Deo 1: Vodič za nastavnike Kako da instaliram hardver? Porazgovarajte sa učenicima o osnovnom hardveru koji je potreban za mrežu. Instaliranje mrežnog operativnog sistema Objasnite da mnogi sistemi dolaze sa već instaliranim operativnim sistemom. Svaki se odnosi na mrežu različite veličine. ili možete podeliti učenike u grupe pa svakoj grupi dati da uradi različit scenario. Obično postoji potreba da se datoteke dele sa drugima. Objasnite im da na svakom računaru mora biti instaliran operativni sistem. . Ovaj prvi kurs će od njih zahtevati da naprave početni plan i istraživanje na osnovu scenarija te da uz to pronađu sav potreban hardver. Konfigurisanje računara Pošto se softver obično već nalazi na računarima.

U odeljku Network sharing and security uključite Deli ovu faskciklu na mreži (Share this folder on the network).80      Poglavlje 6 Objasnite da jedan od osnovnih zahteva za Windows XP kada se postavlja kućna mreža jeste pokretanje Windows XP čarobnjaka za kućno umrežavanje.). 6. 1h Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. neka učenici završe opcionalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje peer-to-peer mreže. Zatvorite prozor Moja mrežna mesta (My Network Places). a zatim kliknite na Deljene i bezbednost… (Sharing and Security. 3. Neka učenici na radnoj površini ili preko menija Start otvore prozor Moja mrežna mesta (My Network Places). Vežba: Deljenje datoteka i fascikli VEŽBA NA ČASU 20 min Ovu vežbu izvedite posle razgovora o načinima za konfigurisanje računara. Kliknite na jezičak Deljenje (Sharing). Zatvorite Moj računar (My Computer). .. Desnim dugmetom miša kliknite na učeničku fasciklu. Laboratorijska vežba: Konfiguracija peer-to-peer mreže PROCENJENO VREME ZA OPCIONALNU PRAKTIČNU LABORATORIJU: SOFTVER: PEER-TOPEER MREŽE Ako vreme i mogućnosti u učionici dozvoljavaju. Sva prava zadržana. 7. da se mora utvrditi dobavljač internet usluga te da moraju instalirati modem i sav neophodan hardver pre nego što se pokrene čarobnjak i započne sa podešavanjem mreže. 5. otkucajte ime deljene fascikle u okviru za tekst Share name pa kliknite na dugme U redu (OK). Obratite pažnju na deljene fascikle u ovom prozoru. Na radnoj površini dvaput kliknite na Moj računar (My Computer). Naglasite da se mreža mora u potpunosti isplanirati. Pre časa proverite da li učenici mogu da dele svoje učeničke fascikle. 4. 2. Vežba se izvodi na računarima učenika koji su već povezani na školsku mrežu.. što će raditi na kraju ovog časa. 1.

prostor na serveru.  Ugovori: podstaknite učenike da se obaveste o svim detaljima pre nego što donesu odluku. Svi ostali članovi porodice koji su u mreži mogu pristupati internetu sa svojih računara. Kako da odaberem dobavljača internet usluga? Porazgovarajte sa učenicima o različitim načinima za procenu dobavljača internet usluga:  Usluge: razgovarajte o različitim uslugama koje dobavljači nude korisnicima (Web stranice. neka učenici završe opcionalnu softversku laboratoriju za konfigurisanje klijent/server mreže. Sva prava zadržana. dok ga ostali obezbeđuju kao deo usluge uz obavezu da ga vratite kad otkažete uslugu. besplatni brojevi za pristup itd). Neka učenici popune deo o dobavljačima internet usluga u radnom listu scenarija. Naučite učenike da provere da li se korišćenje tehničke podrške i korisničkog servisa dodatno naplaćuje. 1h Možemo li povezati mrežu sa internetom? Naglasite da se čak i na kućnoj mreži može deliti internet veza. . Objasnite učenicima da neki dobavljači zahtevaju da kupite hardver. Obično jedan od računara koristi funkciju Internet Connection Sharing operativnog sistema Windows XP i obezbeđuje pojedinačnu vezu sa internetom.Pravljenje mreže      81 Deo 1: Vodič za nastavnike Laboratorijska vežba: Konfiguracija klijent/server mreže PROCENJENO VREME ZA OPCIONALNU PRAKTIČNU LABORATORIJU: SOFTVER: KLIJENT/SERVER MREŽE Ako vreme i mogućnosti u učionici dozvoljavaju. pozivne veze dok je korisnik na putovanju.  Podrška i oprema: naglasite značaj dostupnosti nekih usluga tokom 24 sata. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.  Značaj: odvojite malo vremena na razgovor o lokalnim dobavljačima. Razgovarajte o razlozima za i protiv malih dobavljača u odnosu na velike dobavljače usluga.  Otkrijte da li dobavljač obezbeđuje potreban hardver ili ga vi morate nabaviti posebno. Vežba: Pronalaženje dobavljača internet usluga VEŽBA NA ČASU 60 min Učenici će završiti ovaj odeljak posle razgovora o pitanjima koja se moraju postaviti kada se traži dobavljač internet usluga.

pokažite učenicima kako izgleda kontrolna tabla za DSL ili kablovski modem i naglasite da je veoma važno da se uređaji ne podešavaju mimo uputstava koja daju dobavljač internet usluga ili proizvođač modema. Ova datoteka sadrži primer uputstava koja učenici mogu dobiti kada se prijave za internet uslugu. . Pre nego što se učenici pozabave podešavanjem TCP/IP protokola.82      Poglavlje 6 Kakva mi je veza potrebna za internet? Porazgovarajte sa učenicima o različitim vrstama veza. Dok je prenosni računar povezan sa internetom. Proverite da li znate kakve usluge škola ima i koristi. IP adrese Ako mislite da je to učenicima potrebno. Objasnite im razlike. Sva prava zadržana. možete potrošiti nešto više vremena objašnjavajući im IP adrese. Objasnite im da uz pomoć ove alatke mogu videti kako računar komunicira sa mrežom. Objasnite im da će softver koji dobiju od dobavljača uraditi mnogo toga automatski. Ovom prilikom možete pokazati učenicima kako se sa komandne linije koristi komanda PING za pronalaženje IP adrese. Za ovo možete koristiti IP adrese škole.doc. objasnite da se to može uraditi na više načina. Ako je to izvodljivo. pa tu lokaciju otvorite zatim na nekom drugom računaru koji koristi školsku brzu vezu i porazgovarajte sa učenicima o razlikama koje se primećuju. Ako je to izvodljivo. otvorite sa njega neku Web lokaciju. ali im pokažite kako se izmene obavljaju ručno. U jednostavnoj peer-to-peer Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kakav mi je softver potreban da bih se povezao na internet? Objasnite da dobavljači internet usluga često imaju sopstveni softver. Kakav mi je hardver potreban da bih se povezao na internet? Porazgovarajte sa učenicima o razlikama između modema. bežične mrežne kartice i Ethernet mrežne kartice. Šta treba da znam da bih se povezao na internet? Dajte učenicima Sample ISP Setup Instructions. koji je katkad samo prilagođena verzija Microsoftovog Internet Explorera. Nekakav softver obično dolazi sa modemom ili drugim karticama. donesite prenosni računar i povežite se na internet koristeći standardni modem.

Češće se dešava da se vi povezujete sa dobavljačem internet usluga i da tamo postoji DNS server nego što ćete imati DNS server kao deo svoje mreže. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel). objasnite da se ovde prikazuje DHCP Enabled. Objasnite im da će. U dijalogu Properties kliknite na Internet protokol (PCP/IP) (Internet Protocol (TCP/IP)) pa na Svojstva (Properties). Objasnite im da su primarni i sekundarni DNS server isti kao Preferred DNS server i Alternate DNS server. DNS serveri DNS serveri (DNS . onda se informacije moraju uneti preko interfejsa koji obezbeđuje dobavljač internet usluga. Vežba: Podešavanje TCP/IP protokola VEŽBA NA ČASU 30 min Ovu vežbu izvedite posle razgovora o TCP/IP protokolu. Oni će unositi IP adresu samo ako su izabrali statičku IP adresu kod dobavljača internet usluga. izabrati opciju Automatski pribavi IP adresu (Obtain an IP address automatically) da bi dobili dinamičku IP adresu. DSL ili kablovski modem. Upozorite učenike da ne prave izmene pošto ćete gledati različite ekrane. Dvaput kliknite na internet vezu ili na Local Area Connection. Naglasite da u mnogim slučajevima ove informacije dodaje softver dobavljača internet usluga.214 DNS serveri konvertuju u microsoft. 7.com. 9. Ukažite im na četiri skupa brojeva i tačke u svakoj IP adresi. U dijalogu Status kliknite na stavku Svojstva (Properties). Na primer. 10.Domain Name Server) su serveri koji konvertuju svaku IP adresu u ime domena. 4. ako mreža koristi ruter. 1. Upozorite učenike da ne menjaju ništa na ovom ekranu dok ga opisujete. Sva prava zadržana.Pravljenje mreže      83 Deo 1: Vodič za nastavnike mreži u kojoj se jedan računar povezuje na internet a drugi idu preko tog računara. .245. Kliknite na dugme Više opcija (Advanced). S druge strane. 2. ako su adrese dinamičke. 8. 5. Kliknite na dugme Otkaži (Cancel). 6. za najveći broj kućnih mreža. 3. verovatno će biti potrebno da se konfiguriše TCP/IP. npr. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Na kartici IP Settings ukažite na IP adrese ili. IP adresama i DNS serverima.46. Otvorite Moja mrežna mesta (My Network Places). IP adresu 207.

Vežba: Korišćenje Windows XP čarobnjaka za kućno umrežavanje VEŽBA NA ČASU 30-45 min Ovu vežbu izvedite na kraju ovog poglavlja. 3. 9. U oknu Network Tasks kliknite na opciju Postavi kućnu ili malu poslovnu mrežu (Set up a home or small office network). Kliknite na dugme Otkaži (Cancel) treći put da biste zatvorili dijalog Properties. 12. U dijalogu Izaberi vezu (Select a connection) method kliknite na Prikaži primer (View an example) da biste videli primer direktne veze. Učenici ne bi trebalo da menjaju postavke. . 8. Dvaput kliknite na dugme Dalje (Next). Povezivanje kućne mreže na internet Objasnite učenicima da će završiti laboratoriju koja će im omogućiti da podese mrežu. 5. 1. Objasnite da svaka mreža ima ime radne grupe i to treba da bude isto ime na svakom računaru u mreži. Sva prava zadržana. pre nego što pređete na praktičnu laboratoriju ili na dopunske aktivnosti. My Network Places). Kliknite na dugme Zatvori (Close). Kada učenici završe planiranje radnog lista za ove scenarije. Kliknite na Prikaži primer (View an example) da biste videli primer računara koji se povezuje preko drugog računara ili kroz kućni mrežni prolaz. 2. pa zatim kliknite na dugme Dalje (Next) 4. da dele datoteke i fascikle te da dele štampač. Kliknite na Start. ali im pokažite opis računara i ime računara. Moja mrežna mesta (Start. 7. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. možete ih pustiti da isti radni list upotrebe za planiranje sopstvene kućne mreže. U dijalogu Čarobnjak za podešavanje mreže (Network Setup Wizard) objasnite učenicima da im ovaj čarobnjak pomaže da dele internet vezu. Zatvorite iskačući prozor. međutim. a zatim kliknite na dugme Dalje (Next). Zatvorite iskačući prozor.84      Poglavlje 6 11. 6. 10. a zatim zatvorite prozor Mrežne veze (Network Connection). Sada će. podese zaštitni zid. izvesti vežbu Mrežni scenario.

Šta je sledeće? Razgovarajte sa učenicima o budućnosti umrežavanja. Neka učenici kliknu na dugme Otkaži (Cancel) pošto ne menjaju nijednu mrežnu postavku.Pravljenje mreže      85 Deo 1: Vodič za nastavnike 11. Šta učenici predviđaju u budućnosti? Pustite da ih da idu onoliko daleko koliko žele. 12. ali im objasnite da bi na svojoj mreži kliknuli na dugme Dalje (Next) i završili rad s čarobnjakom kako bi izmene bile prihvaćene. Tokom opcionalnih praktičnih laboratorija oni će imati mogućnost da postave mrežu. neka učenici završe opcionalnu laboratoriju za instaliranje mrežne kartice i za povezivanje mreže na internet. postoji nekoliko aktivnosti koje oni mogu uraditi van učionice kako bi se bolje snašli u stvarnim situacijama. Termini koje treba znati Pogledajte sledeće termine: Propusni opseg (Bandwidth): količina informacija koju neka veza može preneti u jednom trenutku. Osim toga. Kliknite na dugme Dalje (Next). sve što je planirano u radnim listovima scenarija. ali tražite da obrazlože zašto veruju da će nešto biti moguće. . Pregledajte postavke. Sva prava zadržana. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Dopunske aktivnosti U sledećim odeljcima testira se znanje učenika stečeno na časovima. 2h Šta ste naučili U ovoj lekciji učenici su prošli sve korake koji su potrebni za pravljenje mreže. Laboratorijska vežba: Instaliranje mrežne kartice i internet pristup PROCENJENO VREME ZA OPCIONALNU PRAKTIČNU LABORATORIJU: MREŽNA KARTICA I INTERNET PRISTUP Ako vreme i mogućnosti u učionici dozvoljavaju. 13.

Koaksijalni kabl (Coaxial cable): svojevremeno industrijski standard. Statička IP adresa (Static IP address): fiksna IP adresa koja se dodeljuje određenom računaru. Sva prava zadržana. u ovom prostoru postavljaju se posebno odobreni kablovi. za povezivanje na internet brzinama od približno 1. T1 veza (T1 connection): koriste je velike kompanije. Mrežni prolaz (Gateway): uređaj koji hostuje vezu ka internetu. Najskuplji kablovi. Preko toga se nalazi zaštita u obliku metalne mrežice ili folije i zaštitni sloj koji sve to pokriva. Integrated Services Digital Network (ISDN): prenos informacija brzinom od 128 Kb/s. Optički kabl (Fiber optic cable): kabl koji prenosi svetlosne. Statička IP adresa je obavezna za Web hostove. a često i manji dobavljači internet usluga. Plenum: prostor koji se koristi za sprovođenje vazduha za ventilaciju u zgradama. bez obzira na to da li je to jedan od računara ili ruter. .BNC): uređaj koji povezuje koaksijalne kablove i koaksijalni kabl sa mrežnom karticom. Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider .ISP): preduzeće koje naplaćuje uslugu korišćenja interneta.86      Poglavlje 6 BNC konektor (British Naval Connector . a ne električne impulse. Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line . DNS server (Domain Name Server . Dinamička IP adresa (Dynamic IP address): IP adresa koja se dodeljuje nekom računaru svaki put kada se prijavi na mrežu za period te sesije na mreži.DSL): koristi postojeće telefonske linije za stalnu vezu sa internetom na velikim brzinama od 1 do 9 Mb/s. Kablovsa trasa (Conduits): šuplje cevi koje štite kablove. IP adresa (IP address): svakom računaru koji pristupa internetu dodeljuje se ovaj broj i njega čini niz od četiri broja. Zaštićeni kabl sa upredenom paricom (Shielded Twisted Pair .544 Mb/s. što predstavlja zaštitu od smetnji i pomaže u zaštiti podataka. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. koaksijalni kabl je sličan onome koji koriste kablovski distributeri.DNS): serveri koji konvertuju svaku IP adresu u ime domena. ali pogodni za velika rastojanja. Sastoji se od pune bakarne žice oko koje se nalazi izolacioni sloj plastike.STP): jedan ili više parova bakarnih žica sa zaštitnom presvlakom od metala ili folije ispod plastične košuljice.

pcworld.73 Mb/s. Preporučene Web lokacije Home PC Network: http://www. kabla sa upredenom paricom i optičkog kabla? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com/question549.Pravljenje mreže      87 Deo 1: Vodič za nastavnike T3 veza (T3 connection): koristi optički kabl za prenos informacija brzinama većim od 44. Sva prava zadržana.howstuffworks. Kakva je razlika između koaksijalnog kabla.asp Kada učenici pregledaju ove lokacije.com/home-network. Skup TCP/IP protokola (TCP/IP Protocol Suite): skup protokola ili pravila koji upravlja prenosom informacija preko interneta.102461.00. . Nezaštićeni kabl sa upredenom paricom (Unshielded Twisted Pair -UTP): najjeftiniji kabl koji se danas upotrebljava. dajte im da odgovore na pitanja o svakoj lokaciji kako biste proverili da li su informacije sagledali kritički.com/howto/article/0.aspx?kbid=813936 Kako funkcioniše kućno umrežavanje: http://www.com Šta je IP adresa? http://www.microsoft.htm Kako postaviti kućnu mrežu: http://www. Medijum prenosa (Transmission media): drugo ime za kablove ili bežičnu mrežu koja se koristi za prenos podataka.asp Kako postaviti malu mrežu uz pomoć operativnog sistema Windows XP Home Edition: http://support.homenethelp.aid. Kabl sa upredenom paricom (Twisted-pair cable): bakarna žica koja nastaje kada se uplete jedan ili više parova žica. Pitanja za pregled 1.howstuffworks.htm Home Net Help: http://www.homepcnetwork.com/default. čini ga jedan ili više parova bakarnih žica bez ikakve zaštite.com/home-network. Transmission Control Protocol/Internet Protocol (TCP/IP): obezbeđuje slanje i prijem informacija preko interneta.

Za korisnike sa kućnom mrežom koji otpremaju velike datoteke a imaju ograničen budžet. okolo ide plastični sloj. Dinamička IP adresa. On je jeftin i savitljiv. Statička IP adresa. a spolja je pokriveno tvrđim plastičnim omotačem. podršku i opremu. ako je to moguće. uslove ugovora. učenici treba da planiraju. omotač od metala ili folije i spoljni zaštitni sloj. Sva prava zadržana. značaj dobavljača. tanji. konfigurišu i postave kućnu mrežu. dodeljuje se svaki put kada se neki računar prijavi na mrežu i ta adresa važi tokom jedne sesije na mreži. Ako to nije moguće. koja je obavezna ako će računar hostovati Web lokaciju ili deliti resurse preko interneta. Opišite razliku između statičke i dinamičke IP adrese. kao stariji standard.88      Poglavlje 6 Koaksijalni kabl je. Kakve internet veze postoje i koja je veza najpogodnija za kućnu mrežu u kojoj će korisnik sa ograničenim budžetom redovno otpremati i preuzimati velike datoteke? Postoji nekoliko vrsta veza – pozivna veza. 3. 2. Kojih 5 osnovnih stvari treba saznati kada se bira dobavljač internet usluga? Treba utvrditi usluge koje se nude. s njim je teže raditi. ima jezgro od punog bakra. a može biti zaštićen i nezaštićen. ISDN. DSL. Svako vlakno je presvučeno staklom. . Optički kabl prenosi svetlosne impulse kroz staklena vlakna. izolacioni plastični sloj. koju ima najveći broj kućnih korisnika i mnogo malih preduzeća. Kabl sa upredenom paricom je bakarna žica koja nastaje upredanjem jednog ili više parova žica. učenici treba da zamisle idealnu mrežu i na papiru dizajniraju mrežu i sve njene delove. T1 i T3. 4. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. dodeljuje se jednom i ona je uvek vezana za taj računar. Učenje u realnim situacijama Kao dodatak vežbama. verovatno najekonomičnije rešenje jeste DSL veza.

DEO 2 Vodič za učenike .

.

Svet u kome je bilo manje prostora na disku na čitavom računaru nego što to danas treba da bi se učitala jedna igra. i šta možete da uradite kako bi one radile za vas. Računari su važan deo današnjeg sveta i mreže čine svet jednostavnijim. Koliko toga što vidite je tu samo zato što postoje računari? Koliko računara vidite tokom dana? Na kojim sve još mestima koja posećujete nailazite na računare? Pokušajte da zamislite kako je izgledao svet pre otprilike trideset godina.Poglavlje 1 Umreženi svet Bacite pogled na prostoriju. Pre postojanja računarskih mreža. Svet u kome nije postojala e-pošta. To je bio svet bez javnih računarskih mreža. Svet u kome je svaki računar morao da ima svoj štampač. Tokom ovog kursa učićete o računarskim mrežama i kako ona utiču na vaš život. U ovom poglavlju istražićete neka osnovna pitanja vezana za umrežavanje. to je bila stvarnost. U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:  Šta je mreža?  Koliko je velika mreža?  Da li postoje različite vrste mreža?  Kako računari međusobno komuniciraju?  Možete li da napravite mrežu nad mrežama?  Šta je zapravo internet?  Ko kontroliše internet?  Koji sve delovi interneta postoje? 91 . Počećete da stičete znanje koje je neophodno da biste shvatili i koristili mreže u današnjem svetu.

vi ste napravili mrežu. Računari mogu biti povezani u istoj prostoriji. Naravno. mreža je grupa računara koja je povezana na način da ljudi mogu da dele informacije i opremu. Postoje li različite vrste mreža? Iako postoji mnogo različitih načina da se računari povežu. u gradu ili širom sveta. Učenici koji su u grupi računarskih korisnika su mreža. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. VežbA Uradite na času vežbu o umrežavanju pre nego što nastavite.92      Poglavlje 1 Šta je mreža? Prostim jezikom rečeno. Ako povežete dva računara kod kuće. Jedna od najpoznatijih mreža na svetu je telefonski sistem. tako da možete da razgovarate sa ljudima koji se nalaze na drugoj strani sveta. svi ste vi deo veće mreže koja čini vašu školu. Najveća mreža na svetu je internet. na koju su povezani milioni računara. Koliko je velika mreža? Koliko grupa računara mora da bude velika da bi se smatrala mrežom? Mreža može biti bilo koje veličine. Grupa momaka koja igra fudbal je mreža. . Svi računari u školi ili biblioteci ili preduzeću su povezani u veću mrežu. Grupa dece u španskom klubu je mreža. mreža je grupa ljudi koja ima nešto zajedničko. Ali šta je sa računarima? Šta je računarska mreža? Računarskim jezikom rečeno. u osnovi postoje dve vrste mreža: peer-to-peer i klijentsko/serverska mreža. Svi telefoni su povezani žicama i kablovima. Može se sastojati od samo dva računara ili od miliona računara. Sva prava zadržana. u istoj zgradi.

kao što je Microsoft Word. Da biste koristili program za obradu teksta. Sva prava zadržana. korporacije ili biblioteke. Deo 2: Vodič za učenike . peer znači jednak. Vi ćete takođe moći da delite vaše datoteke tako da vaši roditelji mogu da čitaju sadržaj sa vašeg čvrstog diska. Peer-to-peer mreža Obično nema više od deset računara i nalazi se u domovima i malim preduzećima. moraćete da instalirate softver na oba računara. Ako imate vezu sa internetom. Ako je računar vaših roditelja imao štampač. Vaš računar i dalje ima iste datoteke koje je imao i ranije pre nego što se pridružio mreži. On čuva informacije i resurse i čini ih dostupnim ostalim računarima u mreži. vi ćete biti u mogućnosti da sa vašeg računara koristite štampač kada se računari povežu u mrežu. Peer-to-peer mreža je veza istih računara. možete ih povezati u peer-to-peer mrežu.Umreženi svet      93 Šta je to peer-to-peer mreža? U običnom životu. na vašem i na računaru vaših roditelja. Ako odete u Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ostali računari koji koriste mrežu da bi došli do tih informacija poznatiji su pod nazivom klijenti. Oba računara su jednaka u mreži. Računar vaših roditelja ima sve iste datoteke. Šta je sa klijenstkom/serverskom mrežom? Klijent-server mreža se često nalazi u institucijama kao što su škole. Ako kod kuće imate računar i vaši roditelji kod kuće imaju računar. pre nego kod kuće. U ovoj vrsti mreže nalazi se jedan računar poznat pod nazivom server koji je snaga mreže. vaši roditelji će sada moći da dele vašu internet vezu kada koriste svoj računar. isti. Vaši roditelji mogu to isto da urade na svom računaru.

vi ćete sesti za klijetnski računar i preuzeti informaciju sa servera. Kako računari međusobno komuniciraju u mreži? Mreže funkcinišu zato što su svi delovi opreme na neki način povezani. ali je najbolja opcija za velika preduzeća ili gde god postoji velika količina informacija koje treba da se sačuvaju. Sva prava zadržana. Kada želite da dođete do informacija sa MSN Web lokacije. Svaki računar i oprema kao što su štampači. skeneri. Svi ovi primeri su uobičajeni primeri korišćenja klijentsko/serverske mreže. Kada odete lekaru. sešćete za vaš računar koji se ponaša kao klijent i doći ćete do informacija preko mreže poznatije pod nazivom internet sa MSN-ovog servera. prenosivi računari i ručni računari su povezani kablovima različite veličine. satelitima ili tele- Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ona je mnogo skuplja od peer-to-peer mreže.94      Poglavlje 1 biblioteku da potražite neku knjigu. . sestra koristi klijentski računar koji se putem mreže obraća serveru da bi došao do vaših zapisa koji su sačuvani na serveru. Klijentsko serverska mreža je najbolja kada ima više od deset računara.

Šta je zapravo internet? Internet je najpoznatija i najveća svetska računarska mreža koja povezuje milione računara u jednu ogromnu mrežu nad mrežama. Možete li da kreirate mrežu nad mrežama? Lepota mreža je u tome što možete da povežete svoju mrežu sa nekom drugom mrežom. zajedno sa mrežnim karticama. onda ćete imati problem u komunikaciji. koji pomažu računarima da razumeju jedni druge. Računari mogu da komuniciraju sa drugim zbog različitih skupova pravila. Zapravo. Ovi protokoli pomažu ljudima da komuniciraju na isti način na koji računarski protokoli pomažu računarima da komuniciraju. je uređaj unutar svakog računara koji vam omogućava da povežete svoj računar na mrežu.Umreženi svet      95 fonskim vezama. Protokoli su neophodni da bi komunikacija mogla da se odvija bez grešaka. Ponekad se to ne može opisati rečima. Način na koji ljudi komuniciraju takođe zahteva skup pravila. ili protokola. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. U Japanu. putem satelita ili posebne telefonske linije. Protokoli pomažu da se utvrdi kako je neka informacija poslata i kako je primljena. ili skraćeno NIC. kad nekoga upoznate. možete da nastavite da povezujete mreže sa drugim mrežama dok ne naravite ogromnu mrežu nad mrežama. Danas. Mrežni protokoli su neophodni iz istog razloga zbog kojeg su protokoli ili pravila neophodni kada ljudi komuniciraju jedni sa drugima. Ako dođete u SAD. odgovarajući protokol je da se naklonite. Sva prava zadržana. Mrežna kartica. verovatno ćete upasti u nevolju ako nekoga pozdravite tako što ćete ga ošamariti. Ili uključite kabl u NIC karticu ili ona emituje signal ukoliko imate bežičnu vezu. Mreže takođe sadrže neke vrste konektora na koje su računari priključeni. Zapravo. U američkom društvu je učtivo da se rukujete sa nekim. poznate kao brza veza koja funkcioniše putem kablovske kompanije. Deo 2: Vodič za učenike . internet se obično definiše kao mreža nad mrežama. Na primer. postoje čak i bezične mreže koje povezuju računare koristeći radio-talase. Unutar svakog računara nalazi se softver koji omogućava računaru da komunicira sa ostalim računarima. Ako stvar na kojoj sedite zovete stolica a vaš komšija se zove stena. zamislite da živite u društvu u kom je uobičajeno da nekoga ošamarite kao znak pozdrava. Vi većinom povezujete vašu mrežu sa drugim mrežama putem telefonske veze.

Internet nudi brojne alatke koje vam omogućavaju da dođete do informacija koje su vam potrebne sa miliona povezanih mreža. obezbeđuje podršku za proizvode i nudi odgovore na različita pitanja. ili protokoli koji upravljaju file transfer (prenosom datoteka) putem interneta. Ali ko kontroliše internet? Da li je neko zadužen za to? Ne postoji jedna osoba koja je odgovorna za internet. To je klijentsko/serverska mreža zato što postoje serveri koji čuvaju informacije i vi im možete pristupiti sa drugog računara.  File Transfer: premeštanje ili kopiranje datoteka sa jednog računara na drugi. ISOC vodi računa o postojanju određenih pravila kako bi svi računari mogli da komuniciraju. Ona omogućava ljudima da trenutno šalju datoteke širom sveta. poznatiji kao File Transfer Protocol (FTP). Šta je sa World Wide Webom? Da li je on deo interneta? Internet je sačinjen od mnogo delova. Ove grupe računara sa istim interesovanjem zovu se newsgroups (diskusione grupe). to je kolekcija posebno kreiranih stranica koje se mogu videti na Web pregledaču. Međutim. Sva prava zadržana. postoji grupa volontera koji čine Internet Society (ISOC) (internetsko društvo).  Elekronska pošta: Ili e-pošta. To može biti jednostavna tekstualna poruka ili e-poruka koja sadrži slike ili druge sadržaje. Internet je skup računara i servera širom sveta. Internet ima na milione servera i milione klijentskih računara i količina dostupnih informacija je nepojmljiva. Ne postoji ni predsednik interneta. Postoje određena pravila. Ne postoji ni izvršni direktor koji kontroliše sve. Web pregledač je softverska aplikacija koja locira i prikazuje Web stranice. slike i druge multimedijalne sadržaje. i ona to zapravo i jeste. . Usenet vesti: mreža računara koja razmenjuje članke o posebnim  temama. je dostupna putem interneta. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. uključujući tekst. kao što je muzika.96      Poglavlje 1 Internet potiče od reči INTERnacionalna NETwork (mreža). i World Wide Web je samo jedan njegov deo. Ove alatke mogu biti jednostavne ili veoma kompleksne i u njih spadaju:  World Wide Web: poznat pod nazivom WWW ili Web.

org/ nerds/timeline/index.org/opb/nerds2. Wiring the World: http://www.Umreženi svet      97 Šta ste naučili o mrežama? U ovom poglavlju vam je predstavljen koncept mreža.pbs.pbs.0. Deo 2: Vodič za učenike .0. Sva prava zadržana.” History of the Computer: http://www. Šta je sledeće? U sledećem poglavlju počećete da se bavite internetom tako što ćete istražiti World Wide Web i koristićete Web pregledač.com/internet-infrastructure.1/wiring_world/ “Triumph of the Nerds.1. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine: Klijent Klijentsko/serverska mreža Elektronska pošta (e-pošta) File Transfer Protocol (FTP) Internet Mreža Mrežna kartica (NIC) Diskusione grupe Peer-to-Peer mreža Protokol Server Usenet vesti Web pregledač World Wide Web (WWW) Predložene Web lokacije Nerds 2.html How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works: http://computer. Naučili ste da je najveća mreža na svetu internet a najpopularnija komponenta te mreže je World Wide Web. howstuffworks.htm Istražite dve od tri gore prikazane Web lokacije i odgovorite na sledeća pitanja: Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Računari su sada važan deo našeg svakodnevnog života i mreže nam omogućavaju da uradimo mnoge zadatke koje uzimamo zdravo za gotovo.

promeniti svet zbog računara. Da li zbog toga mislite da je ta lokacija pouzdana? Zašto da ili zašto ne? d. Razgovarajte o tome na koje sve načine mreže utiču na vaš lični život. Zašto je važno posedovati znanje o mrežama čak i ako se nikad ne budete bavili računarima u profesionalnom životu. Razgovarajte o tome na koji način će se. Da li ste sa ove lokacije otišli na neku drugu lokaciju? Ako jeste. Da li ste naučili nešto novo o računarskim mrežama ili o internetu? Obrazložite. 3. Sva prava zadržana. Razgovarajte o tome zašto je važno da imate mrežu u biblioteci. Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite. 4. da li sadrži i informacije koje su vam korisne? c. Opišite karakteristike klijentskih i serverskih mreža i peer-to-peer mreža. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako ova lokacija prodaje nešto. po vašem mišljenju. ispričajte na času na koji način. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa ove? f. Ko objavljuje sadržaj ove lokacije? Objasnite ponešto o organizaciji ili preduzeću čija je lokacija. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? Pitanja za pregled 1. Navedite specifične primere.98      Poglavlje 1 a. . 2. e. Koje Web lokacije ste istražili? b. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine: Klijent Klijent-server mreža Elektronska pošta (e-pošta) File Transfer Protocol (FTP) Internet Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike .Umreženi svet      99 Pregled vežbe 1 Šta ste naučili o mrežama U ovom poglavlju upoznali ste se sa konceptom mreža. Naučili ste da je najveća svetska mreža internet i da je najpopularnija komponenta te mreže World Wide Web. Sva prava zadržana. Računari su važan deo našeg svakodnevnog života i mreže nam omogućavaju da uradimo mnoge zadatke koje danas obavljamo automatski.

Sva prava zadržana. .100  Mreža     Poglavlje 1 Mrežna interfejs kartica (Network interface card (NIC)) Diskusione grupe Peer-to-Peer mreža Protokol Server Sistem za slanje poruka (Usenet) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

howstuffworks.org/opb/nerds2. Sva prava zadržana.org/nerds/timeline/index.0. Koje Web lokacije ste pregledali? Web lokacija 1 Web lokacija 2 b.1/wiring_world/ “Triumph of the Nerds.Umreženi svet      101 Web pregledač World Wide Web (WWW) Predložene Web lokacije Nerds 2.pbs.1.html How Stuff Works: How Internet Infrastructure Works http://computer.0.” History of the Computer http://www.pbs. Deo 2: Vodič za učenike . Wiring the World: http://www.com/internet-iunfrastructure.htm Pregledajte dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sledeća pitanja: a. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto. da li postoje informacije koje su vam korisne? Web lokacjia 1 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Da li ste naučili nešto novo o računarskim mrežama ili Internetu? Obrazložite. .102      Poglavlje 1 Web lokacija 2 c. Sva prava zadržana. Da li zbog toga mislite da je ta lokacija pouzdana? Zašto da ili zašto ne? Web lokacija 1 Web lokacija 2 d. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa ove? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ko objavljuje sadržaj ove lokacije? Objasnite ponešto o organizaciji ili preduzeću čija je lokacija. Web lokacija 1 Web lokacija 2 e. Da li ste sa ove lokacije otišli na neku drugu lokaciju? Ako jeste.

Sva prava zadržana. 2.Umreženi svet      103 Web lokacija 1 Web lokacija 2 f. Deo 2: Vodič za učenike . Da li koristite Internet u biblioteci? Ako koristite. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? Web lokacija 1 Web lokacija 2 Pitanja za istraživanje 1. ispričajte na času na koji način. Navedite specifične primere. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Razgovarajte o tome na koje sve načine mreže utiču na vaš lični život. Razgovarajte o tome zašto je važno da imate mrežu u biblioteci.

104      Poglavlje 1 3. . Sva prava zadržana. Razgovarajte o tome na koji način će se. 4. Opišite karakteristike klijentskih i serverskih mreža i peer-to-peer mreža. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. po vašem mišljenju. promeniti svet zbog računara. Zašto je važno posedovati znanje o mrežama čak i ako se nikad ne budete bavili računarima u profesionalnom životu.

Poglavlje 2 Istraživanje World Wide Weba U prethodnom poglavlju predstavljen vam je koncept mreža. Kada ljudi govore o internetu. U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:  Kako koristim Web pregledač?  Šta se nalazi u pregledaču?  Kako su ogranizovane Web lokacije?  Kako da dođem do drugih Web lokacija?  Šta je mašina za pretraživanje?  Šta treba da radim sa svim informacijama koje pronađem i kako su dospele na Web?  Kako da koristim informaijce?  Da li mogu da slušam muziku. najveća računarska mreža na svetu je internet. Mnoge mreže osim toga što koriste tehnologiju koju možete pronaći na internetu. takođe rade sa resursima na internetu kako bi proširile usluge i informacije. U ovom poglavlju naučićete o World Wide Web. oni zapravo misle na World Wide Web. Iako on nije jedini deo interneta. World Wide Web je njegov najpopularniji deo. pošto on igra sve veću ulogu u umrežavanju. U ovom poglavlju istražićete Web. Veoma je važno da razumete kako treba da se krećete Webom. Najpopularniji deo interneta je World Wide Web. gledam video zapise i igram igre u pregledaču?  Da li mogu nešto da kupim na Webu? 105 . Kao što već znate.

poput knjige ili časopisa o određenoj temi. Verovatno sadrži jednu od sledećih stvari: sadržaj. Vi te stranice gledate pomoću specijalnog programa koji se zove Web pregledač. Na primer. vaša škola ima Web lokaciju koja se sastoji iz više stranica. animacije. uključujući tekst. projekcije slajdova. Slika 2-1 prikazuje Microsoftov pregledač Internet Explorer. koja se zove matična (početna) stranica. . Netom krstarite kroz prozor pregledača. Pregledač vam olakšava da se krećete po stranicama. Jedan od najpopularnijih Web pregledača danas jeste Microsoftov Internet Explorer. Kako koristim Web pregledač? Web pregledač vam prikazuje pojedinačne Web stranice sa određenih Web lokacija. Uvek postoji glavna stranica na Web lokaciji. Kada jednom naučite da koristite Web pregledač. To se obično zove krstarenje internetom. Matična stranica je isto što i naslovna stranica časopisa ili prva stranica novina. mapu lokacije ili navigacionu traku kako biste znali šta ima na drugim stranicama na lokaciji.106      Poglavlje 2 Šta je Web pregledač? Web stranice se kreiraju korišćenjem programskog jezika poznatog pod nazivom HTML (HyperText Markup Language). slike. grupisane u Web stranice. Sva prava zadržana. Na njoj se obično nalaze lepe fotografije kako bi vam dale ideju kakve informacije možete pronaći na lokaciji. Web lokacije su organizovane tako što su slične informacije objedinjene. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Pregledač vam omogućava da vidite sve vrste informacija koje su kreirane u HTML-u. Lokalna biblioteka ima različite Web lokacije koje sadrže različite stranice. vrsta informacija koje možete pronaći su obično ograničene samo vremenom koje imate odvojeno za potraživanje. zvuk. filmove i još mnogo toga.

prikazuje se vaša lična matična stranica. Hipertext veze na Web stranici su često prikazne kao podvučene reči ili fraze ili kao slike. Sva prava zadržana. Možete se kretati po stranicama na različite načine. Deo 2: Vodič za učenike . Hypertext je način povezivanja informacija koje se nalaze na drugoj stranici ili čak na različitoj Web lokaciji. lako možete pronaći čak i one hiperveze koje nisu podvučene posmatranjem pokazivača vašeg miša.Istraživanje World Wide Weba      107 Slika 2-1 Prozor Internet Explorer pregledača Kada prvi put otvorite vaš pregledač. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kako da dođem do drugih Web lokacija? Kada jednom otvorite pregledač i istražite informacije na toj stranici. otići ćete na stranicu koja govori o toj temi. Najbrži način da dođete do nove stranice. Vaša matična stranica sadrži veze ka drugim stranicama i vi ih često možete prilagoditi. Kada prelazite pokazivačem miša preko hiperveze. Svaki Web pregledač ima slične komponente koje su prikazane na Slici 2-1 koja se nalazi gore. jeste korišćenje nečeg što se zove hipertekst (hypertext). Klikom na vezu hiperteksta. Kada pomerate pokazivač miša po Web stranici. možete da pogledate ostale lokacije. i ono što Web čini tako moćnim. pokazivač menja oblik iz strelice u šaku sa uperenim prstom. u zavisnosti od Web lokacije koju izaberete kao početnu stranicu.

com/games/newgames. U ovom primeru www označava da se stranica nalazi na World Wide Webu. Šta je onda URL? URL je bukvalno lokacija na kojoj se određena stranica nalazi na internetu. svaka Web lokacija na WWW ima jedinstvenu adresu. Džuboks je bio važan deo u karijerama rokendrol muzičara kao što su Chuck Berry i Jerry Lee Lewis.com/games/newgames. http://: Prvi deo URL-a označava vrstu resursa ili metod za preuzimanja stranice. Sva prava zadržana. Najuobičajenija opcija je http ili hypertext transfer protocol. Takođe. najverovatnije bi bile prikazane. HTTP je skup pravila koja se koriste za slanje informacija na World Wide Webu. tekstom plave boje. Drugi način na koji možete da dođete do drugih stranica i posetite druge lokacije na Webu je korišćenjem Web adresa.html beleškA Kada razgovarate o nazivu domena. Ponekad www nije uključen. Svaki URL ima istu osnovnu informaciju. klikom miša na reči Chuck Berry ili Jerry Lee Lewis otišli biste do stranica koje pokazuju biografije ovih muzičara. Isto kao što biste se pomučili da pronađete neku kuću ako nemate dresu. URL-ovi koriste kose crte (/) i nema razmaka između reči. Klikom miša na vezu The Automatic Music Instrument Company otišli biste do stranice koja govori o istoriji te kompanije.tailspintoys. Na primer.108      Poglavlje 2 Na primer. Pronašli ste sledeći tekst na Web stranici: Istorija džuboksa Džuboks je nastao 1927. videćete informacije o tačkama. Da je to bila stvarna Web stranica na lokaciji. godine kada je kompanija The Automatic Music Instrument Company kreirala prvi stetski fonograf sa višestrukim izborom. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. http://www. . Primetili ste u primeru gore da je nekoliko reči podvučeno. Na Web stranici. Ova adresa je poznata pod nazivom Uniform Resource Locator ili URL. To su hipertekst veze. mogli biste da kliknete na reč džuboks i da odete do stranice koja definiše tu reč i objašnjava njeno poreklo.tailspintoys. Tačke razdvajaju. pretpostavimo da radite izveštaj o istoriji džuboksa.html www: Vrsta stranice na internetu. pogledajte URL koji se nalazi ispod: http://www.

biz: poslovanje  . . pojavile su se brojne nove ekstenzije (oznake tipa) u proteklih nekoliko godina.net: mreže. .tailspintoys. i . uključujući . Kada želite da pogledate novu Web stranicu ili da idete na novu Web lokaciju. Poznat je kao naziv domena (domain name) i sadrži ime. tačku. Prvi deo je često naziv preduzeća. reč newgames označava fasciklu koja čuva dodatne datoteke.uk za Veliku Britaniju. http://www.ca za Kanadu. .org: neprofitne organizacije Uz gore pomenute. i .de za Nemačku.fr za Francusku.html tailspintoys.com: To je naziv servera koji čuva sve informacije. U ovom primeru.html games: direktorijum ili fascikla na serveru koja čuva Web stranice. Deo 2: Vodič za učenike . ako samo pratite veze.tailspintoys. česta oznaka za domene dobavljača internet usluga   .pro. lako je izgubiti se na Web lokaciji ako ne obratite dovoljno pažnje na to kako je pregledate.html newgames. Naziv datoteke nije uvek sadržan. jednostavno unesete URL u polju za adresu i trebalo bi da možete da vidite lokacije iz čitavog sveta. Međutim. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.mx za Meksiko.pt za Portugal. U ovom primeru naziv datoteke je html dokument pod nazivom „newgames”.com/games/newgames. a poslednji deo može biti jedan od nekoliko TLD-a:  . .edu: obrazovne institucije i univerziteti  . Može vam pomoći da je na logičan način pretražujete ako znate na koji je način lokacija organizovana. Sva prava zadržana.com/games/newgames.com: kompanija i najčešća skraćenica  .gov: vladine agencije u okviru Sjedinjenih Američkih Država  . .tailspintoys. zatim sufiks.com/games/newgames. poznat pod nazivom najvišeg nivoa (TLD).mil: vojska Sjedinjenih Američkih Država . i takođe postoje domeni za zemlje od dva slova kao što su . http://www.info.Istraživanje World Wide Weba      109 http://www. Kako su organizovane Web lokacije? Web je tako moćan zato što možete da se krećete veoma lako po lokacijama.html: naziv stranice na Web lokaciji koju želite da vidite.biz.

Zatim kada posetite sledeću stranicu. Krećete od prve stranice (matične stranice) i nastavljate ka stranici dva. zatim idete na stranicu tri i tako dalje. Krenete od prve stranice. imaćete različite opcije na njoj. Stablo Web lokacija je prikazana na Slici 2-3. Sva prava zadržana.110      Poglavlje 2 Stranice na Web lokaciji su obično organizovane na jedan od tri načina: linearni. Izgleda kao primer na slici 2-2. ali možete izabrati da idete na jednu od nekoliko stranica sa prve. ili da idete na stranice koje su na istoj lokaciji ili čak na stranice ka drugim lokacijama. razgranata u obliku stabla ili nasumično. . Slika 2-3 Stablo Web lokacija Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Slika 2-2 Linearna Web lokacija Web lokacija u obliku stabla (Tree) izgleda kao vaše porodično stablo. Linearna Web lokacija izgleda kao knjiga.

svaki od njih ima iste karakteristike. Možete da otvarate različite stranice i možda nećete biti u mogućnosti da pratite putanju nazad ka matičnoj stranici. Slika 2-4 prikazuje nasumičnu Web lokaciju.Istraživanje World Wide Weba      111 Nasumična Web lokacija na prvi pogled ne izgleda kao da je uopšte ikako organizovana. Slika 2-4 Nasumična Web lokacija Iako postoje mnoge različite vrste Web pregledača. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike . Na slici 2-5 prikazane su zajedničke komponente prozora pregledača Internet Explorer.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.112      Poglavlje 2 Slika 2-5 Zajedničke komponente prozora internet pregledača Traka sa dugmadima sadrži različitu dugmad koja vam pomažu da se krećete lakše po Webu.  Dugme Napred (Forward): ide na sledeću stranicu. . ali nakon što ste koristili dugme nazad. Na slici 2-6 prikazana je stadardna traka sa dugmadima u prozoru pregledača Internet Explorer. Sva prava zadržana. Slika 2-6 Internet Explorer traka sa dugmadima Svako dugme izvršava određeni zadatak:  Dugme Nazad (Back): vraća na prethodno pregledanu Web stranicu.

ponovo nikad nećete videti indeks program.  Media (Media): veza ka WindowsMedia. organizuju ih i učine ih dostupnim korisnicima:  spider ili bot: automatizovani program koji se kreće internetom locirajući Web lokacije i određene Web stranice koji ih potom dodaje master listi. znate da treba da kliknute na hiperveze da biste se kretali po stranicama i lokacijama. najbolje mesto za pretraživanje je jedna od mnogih mašina za pretraživanje na Webu. Sva prava zadržana.  Početak (Home): prikazuje vašu podrazumevanu Web stranicu.Istraživanje World Wide Weba      113  Zaustavi (Stop): zaustavlja Web stranicu pre njenog učitavanja.com lokaciji na kojoj možete da reprodukujete muziku. Deo 2: Vodič za učenike  Štampaj (Print): štampa trenutne Web stranice. ali mnoge od njih imaju četiri komponente koje im pomažu da pronađu informacije. Kako pronalazim stvari na Webu? Znate kako da unesete Web adresu u polje za adresu.  indeks program: program koji organizuje sve te informacije tako da ih možete pronaći. Postoje mnoge različite vrste mašina za pretraživanje. ali šta ako želite nešto više od krstarenja Webom? Ako želite da pronađete neke određene informacije. .  Istorija (History): izlistava nedavno posećene Web stranice. nikad nećete videti spider ili bot pošto oni funkcionišu u pozadini. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Šta je mašina za pretraživanje? Mašine za pretraživanje su Web lokacije na Webu koje možete da posetite da biste pronašli određene informacije.  Pošta (Mail): otvara vaše e-poruke i omogućava vam da šaljete poruke i veze drugima.  Omiljene lokacije (Favorites): lista sa vezama ka vašim omiljenim lokacijama.  Pretraži (Search): otvara stranicu na kojoj možete da pretražujete teme na internetu.  Osveži/Učitaj ponovo (Refresh/Reload): ponovo prikazuje trenutnu stranicu sa svim izmenama.

com o Ask Jeeves: http://www.dogpile.114      Poglavlje 2  baza podataka mašine za pretraživanje (search engine database): skup svih informacija da bi mogli da im pristupite.ask. Zapamtite da na više lokacija. ni ovu bazu podataka nikad nećete videti. treba da razumete razlike koje postoje među njima. on se nalazi u prozoru u kojem unosite informaciju koju želite da pronađete na internetu.yahoo. . Kada ste spremni da koristite mašinu za pretraživanje.excite. najbolje je da koristite određene ključne reči da biste dobili što više tačnih rezultata. često je korisno krenuti od opšte ka užoj pretrazi kako budete dobijali rezultate.com o Yahoo!: http://www. Primeri za mašine za meta pretraživanje su: o MSN Search: http://search.altavista. Postoje tri osnovne vrste mašina za pretraživanje:  Meta Search Engine: istražuje brojne lokacije mašina za pretragu i kombinuje razultate za vas. 3. Uvek pretražujte na više pretraživača.com sAVeti zA pRetRAžiVAnje 1. Sva prava zadržana.com o Alta Vista: http://www. Rezultati mogu biti različiti. Pazite na pravopis. uključujući Yahoo! i Excite. Da bismo vam pomogli da se odlučite koja je najbolja za vas. 2. pronaći ćete dugačak spisak mašina za pretraživanje dostupnih na World Wide Webu. beleškA Kada tražite informacije na Webu. 4.com o Excite: http://www. 5. unosi koje dobijete prve su uglavnom kvalitetni.  interfejs (interface): prozor koji vidite. Međutim.com o Dog Pile: http://www. Koristite napredne stavke za pretraživanje. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Najbolje je da pretražujete malo više i da koristite pretraživače koji su manje komercijalni.msn. Pročitajte datoteke pomoći.

najbolja vrsta mašine za uobičajeno pretraživanje.com  Search Agents/Bots: softverske alatke za kompleksno pretraživanje.google. Primeri za mašine za opšte pretraživanje su: o Google: http://www. Agenti za pretraživanje su: o Bot Spot: http://bots. Mogu vam ponuditi primere koji će vam ponuditi bolji način da pronađete ono što tražite na Webu. Na primer.teoma.  General Purpose Search Engine: dobro početno mesto za bilo koje pretraživanje. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com Većina lokacija za pretraživanje imaju osnovne stranice koje sadrže jednostavno polje za tekst za unos reči o temi koja vas zanima. Ako niste pronašli ono što ste tražili koristeći jednu reči. Deo 2: Vodič za učenike . 7. Sva prava zadržana. Upišite reč ili reči koje se odnose na vaše pretraživanje.copernic. pokušajte sa drugim rečima. možete upisati reči history of jukebox u osnovno polje za pretraživanje. Na primer. ako uradite pretraživanje za reči history of jukebox na MSN lokaciji.com o Webmyway: http://www. Nemojte se bojati da koristite datoteke pomoći. U osnovnoj pretrazi za reči history of jukebox na lokaciji Google postoji više od 263 000 lokacija koje sadrže te reči.com o Teoma: http://www. ne mora da znači da je istinito. Proverite činjenice.webmyway.com o Copernic: http://www. Zapamtite. Većina mašina za pretraživanje nudi datoteke pomoći koje vam daju savete kako da koristite određene mašine za pretraživanje. Mašina za pretraživanje će vam ponuditi sve lokacije koje sadrže te reči.internet.Istraživanje World Wide Weba      115 6. Osnovna traženja variraju u zavisnosti od mašine za pretraživanje i od toga na koji način ste koristili reči koje ste uneli. zato što se nešto nalazi na Webu. dobićete nešto više od 83 000 lokacija.

kao što je Microsoftova Web lokacija. kao što su lokacije za ekologiju. koja se nalazi na adresi: http://www. 2. U ove lokacije spadaju lokacije kompanija. rasporede. Primer ovakve lokacije se nalazi na stranici: http://www. Uvek proverite izvor. Kako znate da su činjenice koje ste dobili pouzdane? Da li su neke informacije bolje od drugih? Vrste Web lokacija Jedan od najboljih načina da procenite informacije koje ste pronašli na Webu je da pogledate gde ste pronašli određenu informaciju. 3. verovatno čak i milione Web lokacija. koristite stavke za pretraživanje. .com.gov. Postoji sedam različitih vrsta Web lokacija:  Lokacije o advokaturi: koriste se za promenu javnog mnjenja. lokacija koja promoviše određene grane ili industriju.  Zabavne lokacije: mogu da sadrže muzičke. nemojte pregledavati kategrije. na adresi: http://www. Primer bi bila lokacija o Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Primeri za takve lokacije su Web lokacije političkih kampanja. Koristite svoj zdrav razum. Kompanije obično plate da dođu do tih veza i obično je reč o lošim informacijama.fda. za podsticanje aktivizma ili da se podstaknu doprinosi. direktorijume.  Komercijalne lokacije: sadrže reklame i informacije o prozivodima radi prodaje. Web lokacije organizacija koje žele da verujete u nešto. Obično je to gubljenje vremena. Budite pažljivi sa korišćenjem „kul lokacija” ili „preporučenih veza” na komercijalnim lokacijama za pretragu. Ako posećujete lokacije kao što su Yahoo! ili MSN Search.com ono što tRebA izbegAVAti tokom pRetRAge nA mReži 1. vesti o igrama čak i vesti i informacije o zabavnoj industriji.116      Poglavlje 2 Šta da radim sa svim tim informacijama i kako su dospele na Web? Završili ste sa pretraživanjem i dobili ste na hiljade. lokacija obezbeđuje usluge za korisnike.microsoft. Sva prava zadržana.  Međunarodne lokacije: obezbeđuju podatke ili statističke podatke. Web lokacije koje žele da doprinesu cilju. različite informacije.sierraclub. Umesto toga. Primer bi bila lokacija za US Census Bureau ili lokacija za Food and Drug Administration.

msnbc. i lokacije za pojedine više škole. Da li lokacija ima navedene reference? Da li one uključuju veze ka drugim pouzdanim lokacijama? Da li stranica izgleda profesionalno i da li ima pravopisnih grešaka i nekih drugih grešaka? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.harvard.  Lične lokacije: prikazuju pojedince. Primer ovakve lokacije je lokacija Harvardskog Univerziteta na adresi: http://www. morate da odredite koje je vrste lokacija. ili lokacije nedeljnih časopisa. televizijskoj stanici ili lokacija o filmu koji će se uskoro prikazivati. regionalnim.com/en/root/ freeonline. The Washington Post.com/. lokacije koje nude obrazovanje.Istraživanje World Wide Weba      117 muzičkim etiketama. Tih pet komponenata su:  Izvor informacija: Ko je napravio lokaciju? Da li ta osoba ili organizacija imaju iskustvo. a zapravo pokušavaju da vas ubede da verujete u određeno mišljenje ili stav.msn.edu. Treba da ste svesni kome je namenjena i njenoj svrsi da biste mogli da razumete kako da koristite informacije do kojih ste došli. ne znači da je loša. Sva prava zadržana. Pogledajte lokaciju. To uključuje lokacije za srednje škole i univerzitete. znanje.edu. Deo 2: Vodič za učenike . potvrdu koja potvrđuje njegovo ili njeno znanje o temi? Pazite se lokacija koje se maskiraju u lokacije o vestima ili da su informativnog karaktera.msn.htm. promovišu obrazovne institucije ili obezbeđuju informacije o školama. U ovakve lokacije spadaju lokacije kao što su The New York Times.  Informativne lokacije: obezbeđuju informacije o lokalnim. lokacije za nacionalne ili kablovske informativne stanice. Primer bi bila MSNBC Web lokacija na adresi: http://www. a zatim možete da proverite pet ključnih komponenata koje će vam pomoći da utvrdite da li su informacije na njima pouzdane. Kad pogledate lokaciju. mogu se odnositi na štampane verzije časopisa i novina ili na televizijske stanice. Tačnost: Možete uraditi mnogo toga što vam može pomoći da  utvrdite da li su informacije tačne.  Obrazovne lokacije: obično imaju URL adresu koja se završava sa . nacionalnim i međunarodnim događajima. Jedan primer zabavne lokacije se može pronaći na MSN Web lokaciji na adresi: http://zone. Tačnost Web lokacije beleškA Samo zato što je lokacija usmerena ka uskom krugu ljudi ili pokušava nešto da vam proda.

Odete na mrežu i koristite jedan od pretraživača da biste pronašli neke Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. časopisa ili članka kontroliše ko može da koristi njegov rad i na koji način. Odlazite na mrežu i nabavljate kompletan istraživački rad i potpisujete ga svojim imenom. Dve glavne oblasti kršenja autorskog prava su preuzimanje muzike i distribuiranje prijateljima i preuzimanje ispita sa interneta koje učenici prikazuju kao da je to njihovo delo. ili su samo predstavljene činjenice bez izvođenja zaključka? Da li se na toj lokaciji nešto prodaje? Da li se govori samo o jednoj strani činjenica kako bi vas nateralo da poverujete u određeno stanovište?  Aktuelnost: Da li je lokacija aktuelna? Da li se često ažurira? Da li govori o budućim događajima koji će se zapravo desiti tek za dve godine?  Pokrivenost: Da li lokacija nudi velik broj informacija ili samo nudi informacije za jednu vrstu publike? Da li lokacija spominje druge Web stranice i druge Web lokacije koje prezentuju čak više informacija o toj temi? Kako mogu da koristim te informacije? Da li su zaštićene? Da li korišćenje nečega na internetu označava plagijatorstvo? Sve što je napisano. Ako koristite nešto bez dozvole. CD-a. vi kradete. Na pamet vam pada savršen plan. to vam baš nije prijatno. Obe ove aktivnosti su nelegalne i potpadaju pod kaznu i krivično gonjenje. Autorsko pravo znači da vlasnik video zapisa. Treba da pogledate na koje načine možete da koristite informacije na internetu i kako da drugima omogućimo da saznaju gde ih mogu pronaći. . Web lokacije. čak i ono što pišete za školu autorski je zaštićeno od trenutka kada ste to napisali. knjige. Sva prava zadržana. Možda bi trebalo da uradite malo domaćeg.118      Poglavlje 2  Objektivnost: Da li je lokacija objektivna? Drugim rečima. sem u nekoliko veoma specifičnih instanci. predate izveštaj koji je neko uradio prošle godine kao da je vaš. da li je nepristrasna? Da li su izneseni argumenti obe strane. Ili još bolje. Razumevanje plagijatorstva i zakona o autorskim pravima Zamislite da imate rok za predaju istraživačkog rada i da nemate dovoljno vremena da rad napišite za dobru ocenu. pa da li to može nekoga da povredi? U redu. Samo zato što nešto nema obaveštenje o autorskim pravima ne znači i da nije zaštićeno autorskim pravima. Nastavnik nikad ne bi saznao.

Istraživanje World Wide Weba      119 informacije sa dva ili više izvora. Samo zato što je nešto na internetu ne znači da se nalazi na javnom domenu (public domain). to su sve primeri plagijatorstva. Ako koristite nešto sa interneta bez nečije dozvole ili čak sa dozvolom bez pominjanja vlasnika. Na primer. Rasterivači mita o autorskim pravima Postoji mnogo mitova o zakonima o autorskim pravima. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Možete da koristite nešto ako imate dozvolu od autora. pitajte. Ako je nešto dostupno javnosti. možda biste ih samo parafrazirali. 2. i dalje biste koristili izvore. Zar se to ne smatra javnim domenom? Ne. Ako imate pitanja. Pa kakva je razlika. Najbolje je da shvatite pravila i zatim da ih se držite. Originalne Šekspirove reči se obično nalaze na javnom domenu. Na primer: 1. Javni domen je reč za informacije koje se nalaze tamo negde i koje su dostupne za besplatno korišćenje. niko nikad ne bi saznao. Možete da koristite kratki odlomak ako ste na odgovarajući način pomenuli vlasnika. da ste to radili od početka. onda ste počinili plagijatorstvo. Plagijatorstvo je korišćenje nečega što niste vi kreirali i uveravanje nekoga da ste to vi uradili. ne znači da je besplatno i da je dostupno za neograničeno korićenje. Ako se nešto nalazi na internetu. beleškA Dozvola je nešto što se odnosi na Web lokaciju. iako bi nečija interpretacija Šekspira trebala biti autorski zaštićena. 3 pRAVilA o AutoRskim pRAVimA koje tRebA zApAmtiti: 1. dozvoljeno vam je da koristite slike na vašoj Web lokaciji ako ste naveli kreatora i/ili obezbedili vezu do umetnikove Web lokacije. malo izmenili red reči i stavili neke reference. Iako svaka od ovih stvari može zvučati dovoljno naivno. I to što ste pronašli samo isečete i nalepite na vaš rad. 3. Deo 2: Vodič za učenike . međutim. na nekim lokacijama koje nude fotografije. Na kraju krajeva. to svi mogu da koriste. Možete da koristite nešto ako ste to vi kreirali. Sva prava zadržana. Vi to ionako samo koristite za školski izveštaj.

tada ja mogu da ih koristim na koji god način želim. ljudi su često voljni da dozvole jednokratno korišćenje. ili ste koristili izvor na mreži tokom pisanja svoj rada. 5. uvek napišite rečenicu koja navodi vlasnika. 3. U nekim slučajevima. datum Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. često je veoma lako dobiti dozvolu za korišćenje stavki na internetu. onda je besplatno za korišćenje. beleškA Primeri koji su se koristili u ovoj knjizi su uokviru MLA standarda. Treba da pitate svog nastavnika o standardima koje on zahteva ili škola. Dok god koristim neke informacije zbog škole. možete i dalje da kršite autorska prava. treba da navedete URL adresu. Na kraju. Kad god koristite nečiji tuđi materijal. mogu da kopiram. škole mogu da pregovaraju sa umetnikom da dobiju pristup slikama za jedinstvenu cenu. Čak ako koristite nešto i ne naplaćujete to. Od trenutka kad nešto napišete. Sva prava zadržana. Vi ste ukrali tu pesmu i ne možete da je dajete drugima bez dozvole. uključujući slike na Webu. Samo zato što niste videli tekst na kome piše da je autorski zaštićeno. Dobijanje dozvole je poprilično nemoguće. Kada znate kako da korektno navedete izvore na internetu. Ako koristim informacije i dam ih nekome bez naknade. Ne možete ih postaviti na školskoj Web lokaciji ili ih negde objaviti. Suprotno od uobičajenog verovanja. Student sam. ali one moraju ostati u vašem ličnom posedovanju ili u okviru nastave osim ako je škola dala dozvolu da se slike koriste. 4. obično vam je dozvoljeno da koristite fotografije sa interneta u školskim izveštajima. Ako nije naznačeno da je autorski zaštićeno. ne znači da nije. Navođenje informacija Dobili ste dozvolu da koristite neki materijal. Ne. to je zaštićeno zakonom o autorskim pravima. to osigurava da će drugi biti u mogućnosti da pronađu originalni materijal. Ako kopirate pesmu vašeg omiljenog benda i podelite je sa svojim prijateljima. osim ako ne platim ogromne svote novca za to. . Za ličnu upotrebu. reč je o kršenju zakona o autorskim pravima. Sada treba da pokažete nastavniku gde ste pronašli informacije. Pa dobro. ili ste citirali reference koje ste pronašli na mreži u vašem izveštaju. nikad ih neću ni koristiti. naziv dokumenta ili opis. Ne. Na primer. Ne možete koristiti informacije na internetu bez dobijanja dozvole samo zato što ste učenik. Niko mi neće dozvoliti da koristim svoj rad.120      Poglavlje 2 2.

dk/gert-juke-joints.com/id/4818347.bedfordstmartins. Oni moraju da se navedu drugačije nego stavke koje su kreirane samo za internet.msnbc. Jonathan. http://www. ažurnu informaciju ili datum kada ste preuzeli informacije. http://www.Istraživanje World Wide Weba      121 objavljivanja. History of American Juke-Joints. Nezavisni članak na mreži Almind. Gert J. dok je APA uobičajen za novine. Ispod su primeri različitih načina navođenja stavki koje su pronađene na mreži: Internet članak zasnovan na štampanom izvoru Begun. 23 April 2004. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. citAti: Možete pronaći više informacija na mreži o sledećim standardima za navođenje informacija: MLA: http://www.com/ Chicago Manual of Style: http://www.html APA: http://www.htm.com/online/cite5.“ Newsweek Online.bedforstmartins. APA format i Chicago Manual of Style. a Chicago Manual of Style je popularan kod časopisa i knjiga. Postoje različiti standardi za ispravno navođenje informacija. i sve autore.“ Newsweek.juke-box. Tri najuobičajena metoda su MLA format. Mnoge škole koriste MLA stil. Bret.com/id/4824770. http://msnbc. 3 May 2004. „Buying Frenzy. „Off-Broadway: Play With Your Food. Članak u magazinu na mreži Darman. Sva prava zadržana. Downloaded 27 April 2004. Deo 2: Vodič za učenike .com/online/cite7.html Često ćete na mreži nalaziti članke koji su ponovo objavljeni iz časopisa ili novina.bedfordstmartins.

Doskora. Možete preuzeti MP3 datoteku na vaš čvrsti disk i zadržati je 24 sata.com/dictionary_1861623428/jukebox. čak i da kupujete preko Weba. nije vaše vlasništvo. 1993.122  CD-ROM     Poglavlje 2 Shelley. 25 April 2004. Da li mogu da slušam muziku na mom pregledaču? kAko znAte DA je mp3 legAlAn? Kad god distribuirate muziku koja nije vaša. Mary Wollstonecraft. Alameda: Andromeda.AU oznakama tipa datoteke. Možete. što znači da možete da radite stvari i da odmah reagujete. intervjue. http:// encarta. Pod njima podrazumevamo muziku i video zapise.msn. Elektronska pošta Smith. U ovom odeljku. . Koje sve zabavne stvari postoje na World Wide Webu? Naučili ste na koje sve načine možete da radite istraživanje na internetu. Ako je niste napisali. Frankenstein. Rečnik na mreži ili enciklopedija „Jukebox. CD-ROM. Nakon toga. i . Zvuk putem interneta je izuzetno popularan. Postoji mnogo različitih vrsta audio datoteka. Web može biti interaktivan. Možete slušati glasove. „Re: History of Smith Jukeboxes. John. Classic Library. . čak radio stanice.html. da pronađete informacije koje vam trebaju za školu. muziku. morate je ili ukloniti sa vašeg sistema ili platiti. Downloaded 25 April 2004. istražićemo nekoliko stvari koje možete da radite u prozoru pregledača.MP3.WAV.“ E-mail to the author. Dva najpopularnija pregledača imaju ugrađene alatke koje vam omogućavaju da reprodukujete audio datoteke. da biste čuli Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. ali šta je sa zabavnim stvarima? Ono što World Wide Web čini tako atraktivnim jeste to što on ima sposobnost slanja multimedijalnih datoteka putem interneta.“ MSN Encarta Dictionary. uključujući one sa. kršite zakon. zvučne zapise. Sva prava zadržana.

Pregledač pokreće mali program koji se zove Media Player. Njegova prednost je u tome što ne morate dugo da čekate da se datoteka preuzme pre nego što počnete da uživate u muzici. vaš pregledač je u neprekidnom kontaktu sa Web serverom. Kada nađete vezu ka audio zapisu tokom pregledanja. Jedna od glavnih problema vezanih za MP3 datoteke je njihovo nelegalno deljenje. Sada postoji protočni audio zapis (streaming audio) koji omogućava audio zapisu da počne sa reprodukcijom tokom slanja datoteke na vaš računar.Istraživanje World Wide Weba      123 audio datoteku. Popularna vrsta audio datoteka danas je MP3 muzička datoteka. Sva prava zadržana. pregledač nastavlja da razgovara sa Web serverom i ostatak datoteke se šalje putem vašeg pregledača dok muzika nastavlja da se reprodukuje. radio talasi se pretvaraju u format koji računar može da pročita i zatim da se ponovo reprodukuju putem RealPlayera ili Windows Media Playera sa vašim internet pregledačem. Jedna od najinovativnijih novih tehnologija na internetu je mogućnost da primanja radio talasa. Možete pristupati kako tradicionalnim radio stanicama koje se emituju na mreži i stanicama koje se emituju samo na internetu. istorijske govore. Upamitite. Međutim. takođe možete izabrati da preuzmete MP3 datoteke na vaš čvrsti disk i reprodukovati ih na odvojenom MP3 programu za reprodukciju ili čak na Windows Media Playeru kada niste povezani na internet. i čak slati poruke prijateljima koristeći audio mogućnosti vašeg pregledača. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. trebalo je da preuzmete čitavu datoteku. Kad datoteka počne da se reprodukuje. beleškA Postoje drugi internet softverski programi za radio koji rade odvojeno od vašeg pregledača. Uz popularnu muziku. Jedan od najpopularnijih programa za audio reprodukciju je Windows Media Player. ne možete preuzimati datoteke bez dozvole. Dok slušate radio stanicu. Deo 2: Vodič za učenike . šaljući i primajući datoteke. kao što je MusicMatch. što je često trajalo dugo vremena. koji zatim reprodukuje audio datoteke. MP3 datoteke su datoteke izuzetno visokog kvaliteta uprkos njihovoj relativno maloj veličini. takođe možete slušati izgovor reči. Web pregledač obaveštava Web server da želite da pristupite audio datoteci. U većini slučajeva. Možete ih reprodukovati koristeći vaš pregledač i Windows Media Player kako je gore opisano.

od kojih većina dolazi sa najpopularnijim pregledačima. Pored slika. Da li mogu da igram igre na pregledaču? Igranje igara je dostupno kroz veliki broj softverskih aplikacija. takođe možete igrati igre na vašem pregledaču uz pomoć drugih softverskih programa koji rade u okviru pregledača. Video datoteka ne ostaje na vašem sistemu kada završite sa gledanjem. Shockwave i Flash. Svi oni čine da vaš pregledač bude interaktivan. Međutim. To je mali program koji se zapravo otvara unutar pregledača. URL adresa je: http://games. Datoteka se šalje na vaš računar dok gledate video zapis. on se prvo dešifruje da bi datoteka mogla elektronski da se pročita. a pregledač je u neprekidnom kontaktu sa Web serverom. Većina popularnih načina da pogledate video putem interneta je kroz protočni video. Protočni video zapis je popularan na lokacijama koje reklamiraju filmove koji će se tek prikazivati. Shockwave je drugi program koji je aktivan u okviru vašeg pregledača. Da biste videli video zapis na internetu. kao što su Java. ako odete na odeljak sa igrama na lokaciju Yahoo!. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kliknite potom na vezu ili ikonu u Web pregledaču i pregledač šalje poruku serveru pitajući ga za video zapis. protočni video zapis (treaming video) vam omogućava da reprodukujete video zapise na internetu a da ne čekate da preuzmete čitav video zapis na svoj računar. dizajniran za multimedijalni sadržaj. takođe može da sadrži muziku i zvučne efekte. Neke od tih igara su kreirane da možete da se igrate sami. neki zahtevaju da imate instaliran poseban softver.com. Na primer. Često možete pogledati kratki film o filmu u obliku protočnog video zapisa. o kojima ćemo kasnije više učiti u okviru ovih predavanja. . Java igre se pokreću u nečemu što se zove Java applet. Server šalje datoteku pregledaču dok ga gledate.124      Poglavlje 2 Da li mogu da gledam video zapise na pregledaču? Postoje različiti tipovi video zapisa koje možete gledati na vašem pregledaču. Kao i sa muzikom. videćete različite igre na mreži koje možete da igrate na vašem pregledaču. Poput protočnog audio zapisa. Sva prava zadržana.yahoo. Kreće se kroz poseban proces da bi interpretirao informacije u apletu i sadrži animacije i druge stavke koje se kreću i dozvoljavaju vam da budete u interakciji sa drugim stavkama na ekranu. preuzimajući ostatak video zapisa.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sve ove stavke vam omogućavaju da reprodukujete veoma detaljne.Istraživanje World Wide Weba      125 upozoRenje Ako pristupate bezbednim lokacijama preko svoj javnog računara. U Pogljavlju 4 istražićemo neke od predostrožnosti koje morate da obavite kada kupujete na mreži. kao što je onaj u školskoj biblioteci. Uverite se da je lokacija legitimna pre nego što date bilo kakve osetljive informacije kao što su ime. adresa ili broj kreditne kartice. Kupovina na mreži je moguća i bezbedna zato što programi kriju vaše važne informacije i te informacije su vidljive samo prodavnici sa koje kupujete. brze igre putem interneta. Fleš je mali program kreiran da bude aktivan u vašem Web pregledaču i daje animacije. morate da dobijete dozvolu od roditelja ili staratelja ako ste mlađi od 18 godina. možete da kupujete bilo šta na mreži. uvek treba kritički da istražite Web lokaciju. Sva prava zadržana. Uz odgvarajuće bezbednosne mere. veoma je važno da se odjavite sa lokacije kada prestanete da radite na računaru. U svim slučajevima. Deo 2: Vodič za učenike . Da li mogu da kupujem stvari na World Wide Webu? Kupovina postaje svakim danom sve popularnija na Webu. upozoRenje Pre nego što išta kupite na internetu. Pored toga što možete kupovati kod prodavnica koje možda takođe prodaju svoju robu u lokalnom tržnom centru. postoje lokacije koje se bave aukcijama i hiljade Web lokacija koje prodaju robu samo na mreži. bez obzira na vaše godine. Fleš sadržaj se prenosi do vašeg računara na skoro isti način kao što se protočni video i audio zapis šalje do vašeg pregledača. Obično postoji opcija za odjavljivanje koja će ukloniti vaše korisničko ime i/ili lozinku. On vam čak omogućava da puštate veoma duge filmove a da za preuzimanje datoteke ne morate dugo da čekate. širom sveta. zvuk i interaktivnost Web stranicama. ljudi daju milijarde dolara svake godine za kupovinu na mreži. Zapravo. Često ćete sretati Fleš fimove na mreži.

126      Poglavlje 2 Šta ste naučili o World Wide Webu? U ovoj lekciji istražili ste najpopularniji deo interneta: World Wide Web. uključujući slanje elektonskih poruka i korišćenje usluga slanja instant poruka. uključujući:  Web pregledače  mašine za pretraživanje  validnost informacija  plagijatorstvo i zakone o autorskim pravima  slušanje muzike putem pregledača  gledanje video zapisa putem pregledača  igranje igara putem pregledača  kupovanje stvari na mreži Šta je sledeće? U sledećoj lekciji. obrazovanje i zabavu. Istražili ste mnoge različite komponente u ovom poglavlju. Sva prava zadržana. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće stavke: Bot Naziv domena (Domain name) Mašina za opšta pretraživanje (General Purpose Search Engine) Matična stranica Hipertext Hypertext markup language (HTML) Hypertext transfer protocol (HTTP) Indeks program (Index program) Interfejs Java aplet Linear Web site Mašina za meta pretraživanje (Meta Search Engine) Piraterija Javni domen (Public domain) Nasumična Web lokacija (Random Web site) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. video zapise. istražićete ostale dostupne aktivnosti na internetu. zvuk. slike i druge mulitmedijalne opcije što čini nepreglednu koleciju informacija za poslovanje. Web sadrži muziku. .

Istraživanje World Wide Weba      127 Mašina za pretraživanje (Search engine) Baza podataka mašine za pretraživanje (Search engine database) Program za pretraživanje interneta (Spider) Protočni audio zapis (Streaming audio) Protočni video zapis (Streaming video) Krstarenje internetom Vrhunski domen (Top-level domain (TLD)) Stablo Web lokacije Uniform resource locator (URL) Web pregledač Web stranica Web lokacija Predložene Web lokacije Copyright Web site: http://www.com US Copyright Office: http://lcweb. zabavna. Ispitajte ko je vlasnik lokacije. Pogledajte lokaciju i ispitajte njenu objektivnost. ili nije pristrasna? Na koji način to možete utvrditi? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.yahoo. Sva prava zadržana. koje je vrste ova lokacija? Izaberite jednu od sledećih : advokatura.benedict. d.html National Digital Library Site: http://memory.loc. novinska ili lična. Deo 2: Vodič za učenike Macromedia: http://www.favoritepoem.gov/copyright Yahoo Games: http://games. c. Ko je izvor? Objasnite. da li postoje informacije koje su vam korisne? f. komercijalna. Od ponuđenih. Da li su na lokaciji navedene reference? Da li postoje veze sa drugim lokacijama? Da li je profesionalna? e. Koje Web lokacije ste pregledali? b.loc.musicmatch.macromedia.com MusicMatch: http://www. Istražite tačnost lokacije. obrazovna. Šta ste dobili od lokacije? Da li ste našli nešto korisno na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto. informativna.com Favorite Poem Project: http://www.gov/ Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pitanja: a. Da li je pristrasna.org/thevideos/index.com .

128      Poglavlje 2 g. U nazivu ovog domena.html: 3. 4. Navedite koje biste korake preduzeli da ste hteli da pretražite internet kako biste pronašli informaciju o Mount Vernonu.favoritepoem.org: thevideos: index. identifikujte svaku od komponenata: http://www. Opišite razlike između lokacija o advokaturi. Opišite značaj etike na internetu.html http: www: favoritepoem. komercijalnih lokacija i obrazovnih lokacija. 2. Objasnite vezu između World Wide Weba i interneta.org/thevideos/index. Sva prava zadržana. Šta vi mislite o ovoj lokaciji? Pitanja za pregled 1. da li verujete da je ova lokacija pouzdana? Zašto jeste ili zašto nije? i. Ako ste pronašli informaciju o istoj temi na sve tri lokacije. Kada je kreirana? h. Zašto bi trebalo da bude važno što ste dobili dozvolu pre korišćenja informacija na Web lokacijama? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sve u svemu. Ispitajte hronologiju lokacije. na koji način ta informacija može biti različita? Da li bi se promenio način na koji koristite informaciju? 5. .

Istraživanje World Wide Weba      129 Vežba: Mašina za pretraživanje 1. Sva prava zadržana. koliko ste rezultata dobili? 5. Koristeći mašinu za metapretraživanje. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Koju ste mašinu za metapretraživanje izabrali? Koju ste mašinu za opšte pretraživanje izabrali? 3. Koju ste temu izabrali? 4. Koja je osnovna razlika koju ste primetili između mašine za metapretraživanje i mašine za opšte pretraživanje ? 9. Koji je naziv URL-ova za prve dve lokacije koje je vratila mašina za opšte pretraživanje? 8. Koliko ste rezultata dobili koristeći mašinu za opšte pretraživanje? 6. Razgovarajte o tome zašto biste izabrali da koristite jednu vrstu mašine za pretragu umesto druge. Deo 2: Vodič za učenike . Navedite primere za svaku. Koji je naziv URL-ova za prve dve lokacije koje je vratila mašina za metapretraživanje? 7. 2.

Objasnite zašto mislite da su rezultati različiti kod svake od mašina za pretragu.130      Poglavlje 2 10. Sva prava zadržana. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. .

com Deo 2: Vodič za učenike .Vrsta Izvor? 1. novinarstvo. Sva prava zadržana.com http://cyberspacers. http://www. Kada je kreirana ili ažurirana? Objasnite.ediblegear.com/ home.atacc.norwich.ca/ makegoodconnections/ for7-12.ab.rollingstone. (Ko je vlasnik ove lokacije?) Web lokacija (Advokatura.edu/ cyberethics 131 Vrste Web lokacija i radni list ispravnosti Popunite radni list da biste utvrdili vrstu i ispravnost svake od dole navedenih Web lokacija: Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. informativna. zabavna) Imate neku korisnu informaciju? Kvalitetna lokacija ili uglavnom loša? Kako biste vi koristili ovu lokaciju? http://www. obrazovanje. komercijalna.html Istraživanje World Wide Weba      http://www.html http://www.

http://www. informativna. komercijalna.gov . obrazovanje.cia. zabavna) (nastavak tabele) Web lokacija Imate neku korisnu informaciju? Kvalitetna lokacija ili uglavnom loša? Kako biste vi koristili ovu lokaciju?     Poglavlje 2 http://www.whitehouse.asp http://entertainment. (Ko je vlasnik ove lokacije?) (Advokatura.132  Vrsta Izvor? Kada je kreirana ili ažurirana? Objasnite. novinarstvo.gov http://www. Sva prava zadržana.expedia.com/ daily/deals/hoteldeals.msn. com Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

com 133 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. (Ko je vlasnik ove lokacije?) (Advokatura.dell. komercijalna. Deo 2: Vodič za učenike .com Istraživanje World Wide Weba      http://www. informativna. zabavna) Web lokacija Imate neku korisnu informaciju? Kako biste vi koristili ovu lokaciju? Kvalitetna lokacija ili uglavnom loša? http://www.(nastavak tabele) Vrsta Izvor? Kada je kreirana ili ažurirana? Objasnite. obrazovanje.marinij. novinarstvo. Sva prava zadržana.

komercijalna. Web lokacija (Advokatura. novinarstvo. obrazovanje. informativna. Sva prava zadržana. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. .Vrsta Izvor? (Ko je vlasnik ove lokacije?) Objasnite 134  2. Popunite tabelu ispod za ove četiri Web lokacije. zabavna) Kada je kreirana ili ažurirana? Kvalitetna lokacija ili uglavnom loša? Imate neku korisnu informaciju? Kako biste vi koristili ovu lokaciju?     Poglavlje 2 Pregledajte četiri lokacije koje ste zapisali u prethodnoj vežbi koje se odnose na mašine za pretragu.

Sva prava zadržana. novinarstvo. Deo 2: Vodič za učenike . komercijalna. obrazovanje.Vrsta Izvor? (Ko je vlasnik ove lokacije?) Objasnite Web lokacija (Advokatura. zabavna) Kada je kreirana ili ažurirana? Kvalitetna lokacija ili uglavnom loša? Imate neku korisnu informaciju? Kako biste vi koristili ovu lokaciju? Istraživanje World Wide Weba      135 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. informativna.

U ovom poglavlju ste istražili mnoge različite komponente. obrazovanje i zabavu. uključujući:  Web pregledač  alatke za pretragu  validnost informacija  pirateriju i zakone o autorskom pravu  preslušavanje muzike preko pregledača  gledanje video zapisa na pregledaču  igranje igara na pregledaču  kupovanje na mreži Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine: Program za pretraživanje interneta (Bot) Naziv domena Mašina za opšte pretraživanje (General Purpose Search Engine) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Na Webu možete pronaći muziku. zvuk. . video zapise. slike i druge multimedijalne opcije koje čine nepreglednu zbirku informacija za poslovanje. Sva prava zadržana.136      Poglavlje 2 Poglavlje 2: Pregled Šta ste naučili o World Wide Webu U ovoj lekciji ste istraživali najpopularniji deo interneta: World Wide Web.

Istraživanje World Wide Weba      137 Matična stranica Hipertekst Hypertext transfer protocol (HTTP) Indeks program Interfejs Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike Hypertext markup language (HTML) .

.138      Poglavlje 2 Java aplet Linearna Web lokacija Mašina za metapretraživanje (Meta Search Engine) Piraterija Javni domen Nasumično odabrana Web lokacija Alatka za pretragu Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike .Istraživanje World Wide Weba      139 Baza podataka alatke za pretragu Program za pretraživanje interneta (Spider) Protočni audio zapis (Audio streaming) Protočni video zapis (Video streaming) Krstarenje internetom Top-level domen (TLD) Stablo Web lokacije Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Sva prava zadržana.macromedia.140      Poglavlje 2 Uniform resource locator (URL) Web pregledač Web stranica Web lokacija Predložene Web lokacije Web lokacija o autorskim pravima: http://www.yahoo.com MusicMatch: http://www.gov/copyright Yahoo igre: http://games.benedict.com Favorite Poem Project: Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com US Copyright Office: http://lcweb.com Macromedia: http://www.loc. .musicmatch.

zabavna. Koje Web lokacije ste pregledali? Web lokacija 1 Web lokacija 2 b. Deo 2: Vodič za učenike . koje je vrste ova lokacija? Izaberite jednu od sledećih: advokatura.loc.Istraživanje World Wide Weba      141 http://www. novinska ili lična. Ispitajte ko je vlasnik lokacije.gov/ Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pitanja: a.html National Digital Library Web lokacija: http://memory.favoritepoem. Sva prava zadržana. obrazovna. Ko je izvor? Objasnite. komercijalna. Od ponuđenih. Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.org/thevideos/index. informativna. Web lokacija 1 Web lokacija 2 c.

Pogledajte lokaciju i ispitajte njenu objektivnost. Da li su na lokaciji navedene reference? Da li postoje veze sa drugim lokacijama? Da li je profesionalna? Web lokacija 1 Web lokacija 2 e. Da li je pristrasna. Sva prava zadržana. ili nije pristrasna? Na koji način to možete utvrditi? Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Istražite tačnost lokacije. . Šta ste dobili od lokacije? Da li ste našli nešto korisno na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto. da li postoje informacije koje su vam korisne? Web lokacija 1 Web lokacija 2 f.142      Poglavlje 2 d.

Deo 2: Vodič za učenike Web lokacija 1 .Istraživanje World Wide Weba      143 g. da li verujete da je ova lokacija pouzdana? Zašto jeste ili zašto nije? Web lokacija 2 i. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sve u svemu. Sva prava zadržana. Kada je kreirana? Web lokacija 1 Web lokacija 2 h. Ispitajte hronologiju lokacije.

Opišite značaj etike na internetu.org: thevideos: index. komercijalnih lokacija i obrazovnih lokacija. . Opišite razlike između lokacija o advokaturi. Sva prava zadržana.org/thevideos/index. 4. na koji način može biti različita? Da li bi se promenio način na koji koristite informaciju? 5. Zašto bi trebalo da bude važno što ste dobili dozvolu pre korišćenja informacija na Web lokacijama? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.144      Poglavlje 2 Pitanja za istraživanje 1. Ako ste pronašli informaciju o istoj temi na sve tri lokacije.html: 3.favoritepoem. Objasnite vezu između World Wide Weba i Interneta. 2. Navedite koje biste korake preduzeli da ste hteli da pretražite internet kako biste pronašli informaciju o Mount Vernonu.html http: www: favoritepoem. U nazivu ovog domena. identifikujte svaku od komponenata: http://www.

Istraživanje World Wide Weba      145 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike .

.

U ovom poglavlju. odogovorićete na sledeća pitanja:  Na koji način funkcioniše elektronska pošta?  Kako da kreiram nalog e-pošte?  Kako da šaljem i primam e-poštu?  Šta još mogu da uradim sa e-poštom?  Šta su instant poruke?  Kako da šaljem i primam instant poruke?  Da li mogu da igram igre na mreži sa drugima?  Šta je deljenje datoteka i kako funkcioniše?  Kako da znam da li je legalno deliti datoteke? Kako da pošaljem e-poruku? Elektronska pošta ili e-pošta je jedan od najviše korišćenih programa na internetu. instant poruke. milioni poruka se pošalju i prime širom sveta. najpopularniji deo interneta. 147 . igranje igara i deljenje datoteka. poznatije kao e-pošta. U ovom poglavju. kao što je elektronska pošta.Poglavlje 3 Drugi internet U ovom poglavlju istražili ste World Wide Web. Svako ko ima pristup internetu može da pošalje i primi ove poruke. Svakog dana. Na slici 3-1 prikazana je najčešće korišćena epošta. istražićete neke od tih komponenata. Međutim. postoje druge uzbudljive oblasti interneta.

kao što je Microsoft Outlook. . oba rade na isti način i zahtevaju sledeće korake:  sastavite poruku. Brzina elektronske pošte je navela ljude da običnu poštu nazovu snail mail (spora pošta) pošto je mnogo sporija od e-pošte.  Server pošte prikuplja dolaznu e-poštu. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Da  kliknente na dugme Pošalji i vaš softver pretvara poruku u digiDa talni format. Vaš softver se može nalaziti na World Wide Webu ili može biti poseban program na vašem računaru.148      Poglavlje 3 Slika 3-1 Primer elektronske pošte Na koji način funkcioniše elektronska pošta? E-pošta funkcioniše na skoro isti način na koji funkcioniše naš obični poštanski sistem. sortira je i zatim je distribuira namenjenim primaocima. Sva prava zadržana. Epošta se isporučuje trenutno. poštanski sandučići. adrese i poruke. U svakom slučaju. Postoji pošta. Biće vam potreban softver za e-poštu da bi slali i primali poruke.  Digitalna poruka se kreće internetom preko servera pošte (mail server).

Potom. Deo 2: Vodič za učenike .Drugi internet      149 VežbA nA čAsu Dovršite vežbu da biste podesili nalog e-pošte u Hotmailu ili na serveru vaše škole. preduzeće ili dobavljač internet usluga (Internet Service Provider (ISP)) će vam podesiti nalog e-pošte. koje često vi sami izabirate. Za svaki nalog e-pošte dobićete jedinstveno korisničko ime i lozinku koja će vam trebati svaki put kada proveravate vašu e-poštu.com ili ona može da izabere nešto mnogo pametnije. postoje nalozi na mreži koji vam dozvoljavaju da kreirate nalog e-pošte i da šaljete i primate e-poštu bez novčane naknade. Slika 3-2 Microsoftov Outlook Express Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. treba da imate nalog e-pošte. simbol @ i naziv domena. njen nalog bi mogao da se zove: SStudent@hotmail. Svaka adresa e-pošte se sastoji od istih delova. Vaša škola. Na primer: ako učenica Sali dobije nalog e-pošte na Hotmailu.com. Takođe. Sva prava zadržana. ona će stići koristeći vašu jedinstvenu adresu. kao što je SassySally@hotmail. Svaka adresa epošte mora biti različita. Ona sadrži korisničko ime. kada vam neko pošalje e-poštu. Jedna takva lokacija je Hotmail. Kako da kreiram nalog e-pošte? Da biste slali i primali poruke e-pošte.

tako da ako razumete komponente. slanja i primanja poruke e-pošte. nećete imati problema da šaljete i primate e-poruke sa bilo koje aplikacije. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.150      Poglavlje 3 Slika 3-3 Hotmailov internet prozor e-pošte Kako šaljem i primam e-poštu? Sve poruke e-pošte su istog osnovnog formata. Svaka poruka sadrži iste osnovne komponente. Vežbe nA čAsu Dovršite vežbu kreiranja. Sva prava zadržana. kao što je prikazano na Slici 3-4 koja se nalazi dole. . beleškA Većina programa za slanje poruka sadrži neku vrstu adresara koji vam omogućava da sačuvate svoje omiljene adrese e-pošte.

{{{***}}} Zagrljaji i poljupci Deo 2: Vodič za učenike . emocije u e-poRukAmA Možete pomoći emocije u vašoj e-poruci tako to ćete otkucati sledeće simbole: :-) . obično se automatski dodaje program za e-poštu.  Tema (Subject): tema vaše e-poruke koja se pojavljuje u listi novih poruka na računaru primaoca.  Ime i adresa pošiljaoca: ovo je vaše ime i adresa.-) * :-( :-o Osmeh Namigivanje Poljubac Namrgođen Šokiran Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Možete da promenite kako će izgledati onima koji budu primali poruku. morate da naznačite ime i adresu osobe kojoj šaljete poruku. Sva prava zadržana.Drugi internet      151 Slika 3-4 Poruka e-pošte sa tipičnim komponentama U te komponente spadaju:  Ime i adresa primaoca: isto kao kad šaljete pismo.

 Glavno telo poruke (Body): prostor na kome pišete poruku. obrisati je i osloboditi se poruke. sačuvati je za kasnije. da li je ljut zbog nečeg drugog ili ne obraćate pažnju na ono što govore. već na njihov govor tela. poslaćete poruku primaocu. Kada primate e-poruku. sortira je i pošalje odgovarajućem poštanskom sandučiću. Zbog brzine i lakoće. koja može da sadrži slike. da li mu je razgovor dosadan. Sva prava zadržana. gledate kako podižu oči. programe ili dokumente. gledate kako se oblače određenim danima. verovatno gledate njihove izraze lica.152  :-O :-D {} :-P :-| 8-) :-> :-/     Poglavlje 3 Vikanje Smejanje Zagrljaj Plaženje Neodlučan Naočare Zloća Zbunjen  Vreme i datum: obično ih automatski umetne program za slanje poruka. možete je odštampati da biste je kasnije pogledali. Kada sastavite e-poruku popunjavanjem ovih informacija. Kad razgovarate sa vašim prijateljima. zvuk. S druge strane. ali primalac ne zna da šaljete kopiju osobama kojima su naznačene u bcc polju. Kada razgovarate sa nekim uživo.  Blind carbon copy (bcc): to je isto što i carbon copy. odgovoriti osobi koja vam je poslala poruku ili proslediti poruku nekoj drugoj osobi. nakon što server pošte primi e-poruku. . Pravila o e-porukama E-pošta je brži način komuniciranja nego što je to slučaj sa običnom poštom. primalac će moći da otvori poruku i pročita je.  Carbon Copy (cc): možete da unesete e-adresu neke druge osobe u cc polje i ta osoba će primiti kopiju te poruke.  Prilozi (Attachments): možete da priložite datoteku osobi kojoj šaljete poruku. označava vreme kada je osoba poslala poruku. ljudi često zaboravljaju da vi i dalje komunicirate sa drugom osobom. možete da vidite da li se ljuti na vas. čak Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

možete biti sigurni da ste i dalje u mogućnosti da efikasno komunicirate sa ljudima u e-porukama. ako pratite nekoliko osnovnih pravila. Tu opciju nemate u e-pošti. Nemaju svi programi za e-poštu fensi slova. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ako koristite softverski program koji nudi fensi pozadinu za vašu e-poštu. uključite dovoljno informacija tako da primalac zna o čemu ste pisali u e-poruci pre nego što otvori poruku. U tekstu ispod se nalaze neka pravila. Ako je e-poruka nerazumljiva i sadrži nepravilno napisane reči. lozinki i drugih osetljivih informacija u e-pošti. Deo 2: Vodič za učenike . uopšteno poznata kao etika na mreži (netiquette): skRAćenice e-pošte Škraćenice vam pomažu da e-poruka bude kraća i konciznija: LOL IMO BTW FYI ROTFL TTYL VGB BG IMHO FWIW BCNU IOW Baš je smešno Po mom mišljenju Uz to Za tvoju informaciju Valjam se po podu od smeha Čujemo se kasnije Baš je smešno Veliki osmeh Po mom skromnom mišljenju For what it’s worth Vidimo se Drugim rečima  Koristite jasne naslove. Međutim.Drugi internet      153 slušate kako brzo ili koliko glasno govore da biste shvatili njihovo raspoloženje. biće teže komunicirati. možda ćete želeti i njih takođe da izbegnete.  Koristite gramatiku i pravopis. Sva prava zadržana.  Nikad nemojte koristiti VELIKA slova. Mnoge aplikacije sadrže njih kao priloge i ljudi često obrišu e-poruke sa prilozima.  Izbegavajte unošenje brojeva kreditnih kartica.  Izbegavajte fensi formatiranje. Nikad ne ostavljajte prazan red pod nazivom „Tema”. to se smatra neuljudnim i teže je čitati.

Obično je korisno staviti prazan red između pasusa.  Uključite potpis na kraju svake e-poruke. poslaćete poruku u kojoj ćete zatražiti da se prijavite. organizacija koja sponzoriše program može da oformi listu za sve učesnike. u kojoj će pisati da ste ili deo grupe ili da će neko odobriti pristup i dodati vas na listi prijavljenih. takođe je možete koristiti da biste se dodali na diskusionu listu. Diskusiona lista je grupa ljudi koja komunicira putem elektroske pošte. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. da čak postoji lista nad listama.154      Poglavlje 3  Kada odgovarate na poruke.  Pišite što kraće e-poruke i pokušajte da koristite kratke pasuse. Elektronska pošta olakšava diskusiju o zajedničkim interesovanjima. Kada pošaljete jednu poruku na glavnu listu. Sva prava zadržana. adresu e-pošte i možda druge značajne informacije. kao što je ovde primer _Romeu i Juliji_. kopija te poruke će otići svim učenicima koji su se pretplatili. Na primer. .  Koristite ikonice za emocije i akronime da biste dodali emocije vašim porukama e-pošte. Svaka lista ima svoj skup pravila. Kada jednom pronađete listu za koju ste zainteresovani. Zatim. Potpis obično podrazumeva vaše ime. obično ćete dobiti poruku e-pošte nazad. unesite dovoljno teksta iz originalne poruke tako da osoba razume o čemu ste pisali. U zavisnosti od liste. Možete slati e-poštu na glavnu adresu grupe i zatim će server pošte automatski poslati kopiju svima koji su deo grupe. Postoji na hiljade lista na internetu. mogu da šalju poruke jedni drugima.  Koristite znakove za podvlačenje da biste podvlačili. ako grupa učenika pohađa letnju školu. Svaki od učenika bi se prijavio (subscribe) na listu. Postoji li nešto drugo što mogu da radim sa e-poštom? Pored toga što e-poštu možete slati pojedincima ili manjoj grupi. Postoji tako mnogo lista. Trudite se da potpis bude kraći od četiri reda. Svi oni imaju zajednički interesovanje. Nemojte slati čitavu prepisku. koje pokrivaju različite teme.  Koristite znakove da biste naglasili reči. to može biti *od velike* pomoći. Pročitajte ta pravila i pratite ih.

Jedan od najpopularnijih metoda za ćaskanje je korišćenjem instant poruke (IM). Da bi slanje instant poruka funkcionisalo. Da biste komunicirali na mreži u realnom vremenu. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Drugi internet      155 Šta ako ne želim da čekam na e-poštu? Iako je e-pošta brža od obične pošte. U sobama za ćaskanje. Realno vreme znači da dok pišete poruku u programu za slanje poruka. ili možete kreirati svoju sobu za ćaskanje u kojoj se možete upoznati sa novim prijateljima i ćaskati sa njima. Deo 2: Vodič za učenike . primite Instant poruku koristeći MSN Messenger. niko vam ne garantuje da ćete odmah dobiti odgovor od nekoga kada mu pošaljete e-poruku. Nikad nemojte davati bilo kakve stvarne lične informacije ili adresu nekome koga ste upoznali na mreži. Možete pristupiti javnim sobama za ćaskanje u kojima se obično govori o nekoj posebnoj temi koja vaz zanima. Šta je slanje instant poruka? Instant poruka je poruka koju ste napisali u prozoru posebne softverske aplikacije. Postoji mnogo različitih načina za ćaskanje na mreži. oboje morate (ili svi ukoliko ćaskate sa više osoba) da budete povezani na internet i morate koristiti isti softver. Postoji nekoliko popularnim IM aplikacija. pošaljite. trenutno prima poruku. Osoba sa kojom ćaskate. Sva prava zadržana. vi možete da napišete vašu poruku i nju će trenutno videti svi koji su u sobi za ćaskanje. Slika 3-5 prikazuje tipični prozor za slanje instant poruka. možete koristiti alatku za slanje instant poruka. Takođe možete ćaskati (chat) sa više od jedne osobe odjednom u sobi za ćaskanje (chat room) koristeći neki softverski program za slanje instant poruka. upozoRenje Više ćete pročitati o bezbednosti tokom korišćenja programa za slanje instant poruka i ćaskanju na mreži u poglavlju 4. kao što je Microsoftov MSN Messenger. VežbA nA čAsu Dovršite vežbu na času i kreirajte. koja takođe koristi isti softver. drugi mogu to da vide skoro trenutno.

Sva prava zadržana. Na ovaj način možete videti kad je neka osoba na mreži. prvo morate da se registrujete pri usluzi za slanje poruka.156      Poglavlje 3 Slika 3-5 Microsoft Messenger – Prozor programa za slanje poruka Kako šaljem i primam instant poruke? Da biste koristili program za slanje poruka. da li su aktivne ili nisu pri računaru (away) i možete trenutno sa njima da kontaktirate. . da dobijete korisničko ime i lozinku. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Softver za sve glavne IM programe vam omogućava da kreirate listu drugara sa kojima uobičajeno komunicirate. zatim da preuzmete softver na vaš računar.

Mogu izabrati da vam ostave poruku koja će vas čekati kad se vratite. dok god ste povezani na internet. u kojima možete da se pridružite ljudima razgovarajući o omiljenom hobiju. takođe možete da otvorite svoju privatnu sobu za ćaskanje i da pozovete samo ljude koje želite da uključite. Kada ste jednom kreirali vaš nalog. Da li mogu da igram igre na mreži? Već smo videli u Poglavlju 2 da postoje brojne igre koje možete igrati koristeći vaš pregledač.Drugi internet      157 Možete podesiti vaš IM softver tako da samo ljudi na vašoj listi mogu videti kada ste na mreži. možete ostaviti poruku koja će drugima dati do znanja da ste u poslu i da trenutno niste dostupni. Istog trenutka. Krajem 2002. izaberite ime osobe sa kojom želite da kontaktirate. internet ima mnoge druge mogućnosti za igranje igara na mreži. Međutim. Kada ste udaljeni od računara. Sva prava zadržana. Dok postoje javne sobe za ćaskanje. osoba sa tim korisničkim imenom prima poruku i može vam odgovoriti. konzolu za igre koja povezuje igrače putem interneta. Na slici 3-6 prikazan je Xbox Live. zatim upišite poruku na prozoru softvera na vašem računaru. godine Microsoft je predstavio Xbox Live. filmu ili novoj pesmi. Slika 3-6 Xbox Live Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike . Možete izabrati da ćaskate sa jednom osobom ili možete ići na posebne virtualne „sobe” i ćaskati sa nekoliko ljudi u isto vreme.

Možete pauzirati. čak ni računar da biste igrali igre na internetu. menjati i preuzimati igre sa drugim igračima. . Niste imuni od kažnjavanja zato što to radite u školi ili samo delite datoteke sa vašim drugovima. Jedna od najvećih prednosti korišćenja konzole za igranje igara sa drugima na mreži je to što ne morate da čekate da se računar pokrene. uključite ga i počnete da igrate igre. Otkako je Microsoft predstavio Live verziju 2002. deljenje datoteka se Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. najčešći format za digitalne muzičke zapise je MP3. možete da konfigurišete vaše računare da biste igrali igre na mreži. Dok su se prvobitno koristilo za muzičke datoteke. Jedna od prednosti konzola za igranje sa više igrača kao što je Xbox jeste prilagodljivost igrama. ne treba vam internet pregledač. druge kompanije. Kako delim datoteke na internetu? upozoRenje Mnogi učenici su imali problema sa preuzimanjem muzičkih datoteka i potom deljenjem te muzike sa drugima na internetu putem sistema za deljenje datoteka. To NIJE legalno. Deljenje datoteka direktno sa drugima se zove peer-to-peer deljenje datoteka (peer-to-peer file sharing). kao što su Sony i Nintendo objavili su na tržištu nove igre. Jednostavno uključite sistem u stuju. Ako nemate Xbox konzolu. da pronađete lokaciju na mreži koja nudi igre ili da delite računar sa drugim resursima. Konzola za igranje igara ima dugme za pokretanje koje vam daje trenutni pristup vašim igrama. vratiti se nazad i snimiti igre. To omogućava ljudima da sačuvaju digitalne muzičke datoteke na svoje računare i da ih dele sa drugima na internetu. nekoliko kompanija je pronašlo način da postavi aplikacije koje su poznate kao softver za deljenje datoteka. Kao što ste naučili u Poglavlju 3. Širom zemlje. vlada goni roditelje i učenike kao i škole i druge organizacije zbog nelegalnog distribuiranja muzičkih datoteka korišćenjem softvera za njihovo deljene. Pre nekoliko godina pojavio se novi trend na internetu. povežete se sa internetom. Likovi se razvijaju u zavisnosti od toga kako ih kontrolišete. Sva prava zadržana. Kako su te datoteke sve popularnije. godine. Kupite Xbox Live Communicator koji će vam omogućiti da igrate igre sa više igrača (poznato kao igranje sa više igrača) i možete deliti sadržaj na čvrstom disku.158      Poglavlje 3 Sa ovom novom tehnologijom. Imaćete priliku da povežete računare i igrate interaktivne igre na mreži u Poglavlju 6. Takođe postoje slušalice koje možete koristiti da biste igri dodali zvuk.

ne znači da je legalno. Treba da budete oprezni sa deljenjem datoteka. dobro je da znate šta možete. Šta je deljenje datoteka i kao funkcioniše? Deljenje datoteka je upravo to: deljenje datoteka sa drugim korisnicima putem interneta. Taj drugi računar potom šalje informacije putem interneta direktno na vaš računar. Potrošili ste sate vremena učeći. mnogi načini korišćenja deljenja datoteka su nelegalni. nastavnik ga je stavio u biblioteku kao primer dobrog rada. treba da imate aplikaciju za deljenje datoteka na vašem računaru. i zahteva informacije koje želite. Deo 2: Vodič za učenike . putem softvera za deljenje datoteka. i učinite ga dostupnim drugima na internetu. kao što je muzika. čak i filmovi. Sledeće godine. Softver šalje vašem računaru adresu. Uz to. To je krađa vaše imovine na isti način kao što je deljenje muzičkih datoteka krađa umetnikovog vlasništva. dokumenti za obradu teksta. Nakon što ste predali svoj istraživački rad i dobili ocenu za njega. a šta ne možete da delite. Zamislite da ste veoma naporno radili na istraživačkom radu. Sva prava zadržana. Neki ljudi imaju poteškoća da shvate zašto je nelegalno deliti muzičke datoteke na mreži. kontaktira sa jednim od drugih sistema koji čuvaju datoteke kojima želite da pristupite. Kopira vaš rad i preda ga nastavniku. Server sadrži listu istih računara na mreži i indeks svih datoteka na tim drugim računarima. Te datoteke su sačuvane na hiljadama drugih računara na internetu. Deljenje datoteka samo po sebi nije nelegalno. Deljenje datoteka nije legalno ako kopirate ili preuzmete autorski zaštićeni materijal. on povezuje vaš računar sa glavnim serverom. Tako da vam peer-to-peer sistem za deljenje datoteka omogućava da se povežete sa drugima na internetu i da delite datoteke. pošalje kopiju svom prijatelju u drugoj školi u istom gradu i drugom prijatelju u drugoj zemlji. Server ne čuva datoteke. Kada je taj softver jednom instaliran na vašem računaru. kao što su unakrsna tabela (spreadsheet). Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. međutim. Da biste koristili deljenje datoteka.Drugi internet      159 danas proširilo i uključuje sve tipove datoteka. vašu identifikaciju sa softvera za deljenje datoteka. Da li je deljenje datoteka legalno? Samo zato što je nešto dostupno na internetu. učenik ode u biblioteku da bi pogledao uzorak rada. Vaš računar. Deljenje datoteka je korisno ako ga koristite da biste distribuirali i delili datoteke koje su vaše. a mogli ste da budete sa svojim prijateljima.

netlingo. dok god imate isti softver za slanje instant poruka.ogaming.160      Poglavlje 3 Šta ste naučili o drugom internetu U ovoj lekciji ste naučili šta je to elektronska pošta i različitim načinima za slanje i primanje e-poruka.com/smiley.com Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.vic.com SOFWeb (E-mail): http://www. Takođe ste bacilli pogled na slanje instant poruka koje vam omogućava da trenutno komunicirate sa nekim na mrežim.teamxbox. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine: Ćaskanje Diskusiona lista Elektronska pošta (E-pošta) Instant poruka (IM) Igranje sa više igrača Etika na mreži (Netiquette) Peer-to-Peer deljenje datoteka Realno vreme Obična pošta (Snail Mail) Pretplata Predložene Web lokacije 40.topica.edu. U sledećem poglavlju ćete naučiti koji su načini da zaštitite sebe dok ste na mreži. Šta je sledeće? Istražili ste mnoge načine za uživanje i iskorišćavaje stvari koje su dostupne na internetu.000_ E-mail lists via Topica: http://lists. ali sada treba da postanete svesni nekih od opasnosti ove ogromne mreže.au/internet/netiquet. TeamXbox: http://www. istražili ste koncept deljenja datoteka i zašto je deljenje nekih datoteka nelegalno.com Online Gaming Network: http://www.sofweb.au/internet/email.vic.htm Net Lingo: http://www. Istražili ste načine za učestvovanje u igrama sa više igrača korišćenjem interneta i na kraju.cfm SOFWeb htm (Netiquette): http://www.edu.sofweb. . Sva prava zadržana.

za koju mislite da ćete je koristiti najčešće? Zašto? Objasnite kako ćete koristiti te funkcije. g. da li postoje informacije koje su vam korisne? . kao što su elektronska pošta i slanje instant poruka.msn.com How Instant Messaging Works: http://computer. 4.Drugi internet      161 Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Da li to utiče na informacije koje dobijate sa te lokacije? Objasnite e. Navedite primere kada je bolje koristiti svaku od njih. Navedite tri stvari koje treba da imate na umu dok pišete e-poštu.yahoo. f.aim. Od nekoliko vrsta internet funkcija koje ste istražili. Autor ste više kratkih priča i želite da one budu dostupne drugim Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Razgovarajte o razlozima zašto je elektronska pošta tako važna u današnjem poslovnom svetu.howstuffworks.com AOL Instant Message: http://www. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako se prodaje. Možete li zamisliti na koje se sve načine može koristiti elektronska pošta? 2.com Yahoo! Messenger: http://messenger. Kakvo je vaše opšte mišljenje o ovoj lokaciji? Pitanja za pregled 1. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste došli sa početne. Zašto su one važne? 3. Navedite razlike između slanja e-poruke i instant poruke. Sva prava zadržana. šta je to? d.com Microsoft Messenger: http://messenger. Da li ste sa ove lokacije došli do neke druge lokacije? Ako jeste. Deo 2: Vodič za učenike c.com/ instant-messaging. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji nešto prodaje.htm Pregledajte dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pitanja: a. Koje Web lokacije ste pregledali? b.

da li biste mogli taj materijal da stavite u sistem deljena datoteka kako biste ga podelili sa drugima ili da li biste narušili zakon o autorskim pravima? 5. Sva prava zadržana. . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.162      Poglavlje 3 učenicima širom sveta. Kupili ste CD vašeg omiljenog benda i zatim ste otišli na mrežu i preuzeli sadržaj istog CD-a na vašem računaru – da li je deljenje datoteka tada zabranjeno zato što ste kupili CD? Objasnite.

Drugi internet      163 Poglavlje 3: Pregled Šta ste još naučili o internetu U ovoj lekciji ste stekli znanje o elektronskoj pošti i različitim načinima slanja i primanja e-pošte. istražili ste koncept deljenja datoteka i zašto je deljenje nekih datoteka nelegalno. Sva prava zadržana. Takođe. bacili ste pogled na slanje instant poruka koje vam omogućava da komunicirate sa nekim u realnom vremenu na mreži. Istražili ste načine za učestvovanje u igrama sa više igrača koristeći internet i konačno. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine : Ćaskanje (Chat) Diskusiona lista Elektronska pošta (E-pošta) Instant poruke (IM) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike . dok god imate instaliran isti IM softver.

.164      Poglavlje 3 Igranje sa više igrača Etika na mreži (Netiquette) Peer-to-Peer deljenje datoteka Realno vreme Poštansko pismo (Snail Mail) Pretplata Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

com/instant-messaging.com Microsoft Messenger: http://messenger.netlingo.com Yahoo! Messenger: http://messenger.000_ E-mail lists via Topica: http://lists.htm Net Lingo: http://www.howstuffworks.com/smiley.com AOL Instant Message: http://www.edu.Drugi internet      165 Predložene Web lokacije 40.ogaming. Koje Web lokacije ste pregledali? Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com How Instant Messaging Works: http://computer.com Multiplayer Online Games Directory: http://mpogd.com http://www.htm Pregledajte dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pitanja: a. Deo 2: Vodič za učenike Online Gaming Network: .msn.sofweb.au/internet/email.au/internet/netiquet.yahoo.com SOFWeb (E-mail): http://www.vic.edu.aim.teamxbox. Sva prava zadržana.sofweb.cfm SOFWeb (Netiquette): http://www.vic.topica.htm TeamXbox: http://www.

da li postoje informacije koje su vam korisne? Web lokacija 1 Web lokacija 2 d. Sva prava zadržana. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako se prodaje. šta je to? Web lokacija 1 Web lokacija 1 c. Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto. .166      Poglavlje 3 b. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Da li to utiče na informacije koje dobijate sa te lokacije? Objasnite.

koju mislite da ćete koristiti najčešće? Zašto? Objasnite kako ćete koristiti te funkcije. Web lokacija 1 Web lokacija 2 Web lokacija 1 Web lokacija 2 g. Od nekoliko vrsta internet funkcija koje ste istražili. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste došli sa početne. . Deo 2: Vodič za učenike f.Drugi internet      167 e. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Da li ste sa ove lokacije došli do neke druge lokacije? Ako jeste. Sva prava zadržana. kao što su elektronska pošta i slanje instant poruka.

Navedite razlike između slanja e-poruke i instant poruke. Zašto su one važne? 3. Navedite tri stvari koje treba da imate na umu dok pišete e-poštu. Možete li zamisliti na koje se sve načine može koristiti elektronska pošta? 2. Autor ste više kratkih priča i želite da one budu dostupne drugim učenicima širom sveta – da li biste mogli taj materijal da stavite u sistem deljenih datoteka kako biste ga podelili sa drugima ili da li biste narušili zakon o autorskim pravima? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. .168      Poglavlje 3 Pitanja za istraživanje 1. 4. Sva prava zadržana. Razgovarajte o razlozima zašto je elektronska pošta tako važna u današnjem poslovnom svetu. Navedite primere kada je bolje koristiti svaku od njih.

Kupili ste CD vašeg omiljenog benda i zatim ste otišli na mrežu i preuzeli sadržaj istog CD-a na vašem računaru – da li je deljenje datoteka tada zabranjeno zato što ste kupili CD? Objasnite.Drugi internet      169 5. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike . Sva prava zadržana.

.

Iako nema garancije da nećete imati problema sa bezbednošću. treba da budete svesni nekih potencijalnih opasnosti i da istražite načine kako da da se obezbedite dok uživate u darovima koji se nalaze na internetu. postoje druge vrste pretnji. postoje mnoge stvar koje možete da uradite da biste se zaštitili dok koristite internet. Ceo svet koristi internet.Poglavlje 4 Vaša zaštita na mreži U prethodnom poglavlju ste naučili koje sve divne stvari možete da pronađete na internetu. Takođe. Jedan od najuobičajenijih problema koji prosečan korisnik računara ima je upad u računar i njegovo korišćenje za lansiranje sledećih napada. To je fenomenalan izvor. U ovom poglavlju. kao što su kompanije koje prate šta radite na internetu i oni koji koriste internet za maltretiranje korisnika. U ovom poglavlju istražićete neke od tih metoda. odgovorićete na sledeća pitanja:  Ko želi da pristupi mom računaru?  Ko me posmatra?  Kako da se branim od takvih osoba?  Kako ljudi mogu da dođu do informacija na mom računaru i zašto žele da dođu do njih?  Kako da sačuvam svoje informacije bezbednim?  Ko bi želeo da me povredi i kako bi me pronašao?  Kako da ostanem bezbedan na mreži? 171 Deo 2: Vodič za učenike . Ti računarski kriminalci često koriste nečiji računar da bi zaštitili svoj identitet i da bi onemogućili vlasti da ih uhapse. Međutim. Postoji rizik da neko može da upadne u vaš sistem.

ali zapravo obezbeđuju put hakerima da pristupe i unište vaše podatke ili da pokrenu neke od druge programe. . Haker sada znači neko ko ima neautorizovan pristup vašem računaru u svrhu krađe ili uništavanja podataka. ovaj termin je s vremenom dobio negativnu konotaciju. oni sadrže infomracije u zaglavlju koje pomažu pri identifikaciji. Ovo stvara toliki saobraćaj da korisnici ne mogu da otvore lokaciju. Sva prava zadržana.  Program Trojanski konj: to su mali programi koje ljudi mogu da preuzmu na svoj sisteme misleći da su korisne datoteke. Neki od nauobičajenijih metoda i načina koji mogu da naškode vašem sistemu su: beleškA: Da biste preneli informacije putem interneta. Neke od najvećih pretnji spolja su hakeri. Hakeri Haker je prvobitno u slengu značilo računarski entuzijasta.  Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attacks): je kreiran da onemogući Web lokaciju ili mrežu normalno da funkcioniše. Međutim.172      Poglavlje 4 Kako da se zaštitim od onih koji pokušavaju da napadnu moj računar? Postoje različiti tipovi pretnji sa interneta po vas i vaš računar Dok neki pokušavaju samo da prate vaše navike. Haker kreira program koji neprekidno zahteva nasumične informacije sa lokacije ili mreže. Paketi se ponovo sastavljaju na pravom mestu. Ti mali delovi informacija putuju mrežom i potom se ponovo sastavljaju na drugom kraju tako da oni imaju smisla. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ko želi da me napadne? Postoje različiti tipovi ljudi koji mogu da napadnu vaš računar spolja. virusi i neželjena pošta. one moraju biti razbijene u nešto što se zove paket. Većina hakera voli da ih zovu crackers. pokušavajući da uđu u vaš sistem. Hakeri imaju mnoge različite načine za ometanje vašeg sistema ili krađu informacija. postoje drugi koji zapravo pokušavaju da napadnu vaš računar.

The Republican National Committee i The New York Times su imali izmenjene Web lokacije na svojim lokacijama. bićete usmereni na alternativnu lokaciju. Kada se jednom pokrene inicijalna softverska aplikacija koju je neko kreirao. koje mogu uzrokovati oštećenja na vašim sistemima. CIA. Virusi i crvi Postoje softverske aplikacije koje se kreću internetom do različitih računara i mreže. Ponekad alternativna lokacija sadrži negativne informacije o vlasniku Web lokacije.  Brisanje Web stranice (Web page defacement): hakeri upadaju i menjaju stranice tako da kada neko pristupi početnoj stranici Web lokacije ili nekoj drugoj stranici. Na primer. Na internetu. njih hakeri takođe mogu koristiti da bi prikupili informacije o saobraćaju mreže.com kao URL koji želite da posetite. Iako se ovaj program može koristiti u legitimne svrhe tokom upravljanja mrežom. Postoji nekoliko vrsta aplikacija koje se obično zovu virusi i crvi. upozoRenje Nikad nemojte davati lične informacije ili brojeve kreditnih kartica nekome ko šalje e-poštu I pita vas za takve informacije. Deo 2: Vodič za učenike . Tokom prošlih nekoliko godina. virus Melissa.  Program za rešavanje problema u mreži (Packet sniffers): program koji prati informacije na mreži. Banci koja vam je izdala kreditnu karticu nije potrebno da ponovo unosite broj kartice. virus ili crv locira ranjive računare i inficira ih.microsoft.Vaša zaštita na mreži      173  DNS prevara (DNS spoofing): Hakeri menjaju DNS broj tako da ako upišete adresu www.  Hakerska tehnika (Social engineering): je termin koji koriste hakeri da bi opisali igru prevare koja je kreirana da bi se prikupile informacije od korisnika koji ih u normalnim okolnostima ne bi dao nepoznatim osobama. prevara često podrazumeva kreiranje lažne lokacije ili slanja lažne e-adrese tako da ljudi misle da daju informacije stvarnoj kompaniji. prvi virus koji se nalazio u prilogu Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. pojavljuje se netačna informacija. ali i najbenigniji virusi mogu da izazovu haos koji može da prouzrokuje milione dolara štete. Haker kreira virus da bi demonstrirao svoju moć nad sistemom. Sva prava zadržana.

00. godine taj broj je dostigao 50. Iako prvobitna namena crva nije bila da napravi štetu. postojalo je između 200 i 500 virusa. Neželjena e-pošta Više infoRmAcijA o neželjenoj pošti: http://spam. sekvenca događaja ili otvaranje drugog programa. poznat pod imenom ILOVEYOU. izazavo je više od 80 miliona dolara štete od njegovog prvog izdanja 1991.spambrigade.2078770.11032292. Zapravo.abuse. Više infoRmAcijA o ViRusimA: Da biste dobili više informacija o virusima i crvima i kako da ih izbegnete.000. izazvao je 87 milijardi dolara štete.htm Danas. . posetite ove Web lokacije: http://news. Računarski virusi se mogu naći na računarskim sistemima kod korisnika koji nisu sumnjivi. Ponekad virusi mogu ostati skriveni dok nešto ne pokrene program koji postaje aktivan.00. najrazorniji crv svih vremena. i virusi tada obično učine neku štetu na računaru koji je domaćin. kopiraju sami sebe i ne mogu da postoje bez domaćina.bbc.174      Poglavlje 4 e-poruke. To može biti datum. današnji crvi uzrokuju obziljna zagušenja mreže i mogu da unište datoteke.stm http://news. Crvi se često prenose putem elektronske pošte. godine. postoje na hiljade virusa koji se pojavljuju svake godine.mailsmg.39024655.htm Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.htm http://software.co.uk/hardware/ emergingtech/0.co. ali mu ne treba domaćin da bi zarazio računar.com/SPAM_how.com/security/0.com http://www. Postoje brojne vrste virusa i crva:  Virusi na računarima su nazvani po biološkim virusima zato što su u početku veoma mali.  Crv je sličan virusu koji sam sebe kopira u više kopija. Godine 1990.zdnet. Sva prava zadržana.uk/1/hi/world/americas/1963371.silicon.39020357.net/overview http://www. do 2000.

kao što su nagrade ili čak vesti.  Objavljivanje vašeg imena i e-adrese na Žutim stranicama na mreži.safer-networking.htm Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.aluriasoftware.P: http://www. beleškA Postoji nekoliko dobrih programa koji su kreirani da blokiraju adware i spyware programe. koje se kreću Webom proveravajući adrese e-pošte i koje se potom čuvaju i koriste da generišu neželjenu e-poštu.O.pctools.com/optout. Neželjenu e-poštu dobijate iz više razloga.  Registrovanje vašeg naziva domena i uključivanje vaših ličnih informacija. čak i onda kad nisu svesni da to rade.en MicroSmarts Spyware BeGone!: http://www. neželjena e-pošta ostaje jedan od najvećih problema korporacija.  Prijavljivanje na stranicu za posetioce i unošenje vaše adrese. Neki od načina da vaša eadresa završi u rukama ljudi koji šalju ovakvu poštu su:  Automatsko korišćenje softvrerskih alatki koje se zovu Webcrawlers.  Učestovovanje u diskusionim grupama. Dok hakeri sede i upadaju u sisteme da bi vam poslali neželjenu poštu.Vaša zaštita na mreži      175 Neželjena e-pošta je neželjena pošta elektronskog sveta i veoma ju je jeftino poslati milionima ljudi širom sveta.org Spyware Doctor 2.com NoAdware: http://www.  Odgovaranje na postojeću neželjenu poštu.noadware. Iako su korporacije svesne pretnji od virusa i crva i troše milione dolara svake godine na antivirusni softver. Najčešći razlog je prijavljivanje na nju. Iako postoje načini da se smanji rizik od infekcije virusama.com Read more at OptOut: http://grc.org Lavasoft Ad-aware: http://lavasoft.freespywarescan. vi dobijate neželjene poruke koje upadaju u vaše sisteme za e-poruke i oduzimaju vam vreme i prostor. Takođe može biti smetnja nekim čak malim kućnim mrežama i individualnim korisnicima e-pošte.0: http://www.net Spyware Eliminator: http://www.element5. postoje načini da se količina neželjene pošte koju dobijate smanji. Neki od njih su: Spybot Search & Destroy: http://www.com/default.spyware-cop. Deo 2: Vodič za učenike . ili spiders.com Spyware C.  Prijavljivanje za besplatne stvari.shtml. koja potvrđuje vašu adresu e-pošte.

Kolačić je mala tekstualna datoteka koja sadrži podatke. Ove aplikacije mogu da prate vaše navike kretanja na internetu. treba da znate kako funkcionišu i šta mogu da urade. roditeljsku kontrolu i softver za blokiranje i imaju različite funkcije. Međutim.176      Poglavlje 4  Dovršavanje profila na mreži. nadgledanje. Kolačići Kolačići nisu obavezno loši i mogu vaš život na mreži znatno da olakšaju. Ovo se obično radi u reklamne svrhe i takođe može da uspori vaš sistem i prouzroukuje njegov pad. Softver usporava vaš računar. Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware) je softver koji bez vaše dozvole šalje informacije nekom drugom. a mogu čak i da menjaju vaše sistemske datoteke. da pošalju podatke nekome bez vaše dozvole. Ovaj softver. postoje drugi tipovi softvera koji su kreirani za praćenje. uključuje takve stvari kao što su kolačići. Na slici 4-1 prikazan je primer kolačića.  Učestovanje u sobama za ćaskanje. o tome šta radite na mreži. To nije program niti virus i ne može se koristiti za širenje virusa. Sva prava zadržana. Pored sakupljanja informacija sa vašeg računara bez vaše dozvole. . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. poznat pod nazivom reklamna softverska aplikacija (adware) ili softver za neautorizovano praćenje korisnika (spyware). Ko me posmatra? Pored ljudi i softvera koji pokušavaju da upadnu u vaš sistem i tako dobiju pristup. Adware i Spyware programi Reklamna softverska aplikacija (Adware) je softver koji prikazuje reklamne banere na vašem ekranu dok je drugi program aktivan. program spyware prenosi kôd koji prati vaše aktivnosti dok krstarite Webom. instalira se sam na vaš računar i čak može da promeni datoteke na vašem sistemu. promene početnu stranicu na vašem pregledaču tako da se kada pokrenete vaš pregledač učita druga stranica.

pcmag. Ako ostvarite kupovinu na internetu. Sva prava zadržana. Kolačiće može da pročita samo lokacija koja ih je kreirala. možete sačuvati korpu za šoping koristeći kolačić.com/carnivore1. tako da ako odete na lokaciju Amazon.privacyrights.com/article2/0%2C4149%2C482383%2C00.org/netprivacy. Ako na primer kreirate korisnički definisanu počentu stranicu na My MSN lokaciji.Vaša zaštita na mreži      177 Slika 4-1 Primer kolačića Kolačići čuvaju brojne informacije.htm http://computer.com kolačiću da bi videli šta se nalazi na vašoj listi želja kod drugih knjižara. Deo 2: Vodič za učenike .asp http://www. Barnes i Noble ne mogu da pristupe Amazon.howstuffworks. sledeći put kada se prijavite na vaš računar stranica će prikazati vaše postavke. To je zato što su korisničko ime i lozinka informacije sačuvane u kolačiću. pRiVAtnost i VAš žiVot Koliko ljudi znaju o vašem životu? Proverite ove lokacije: http://www.com i kreirate listu želja.htm Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

da bi istražili e-poruke koje šaljete i primate zajedno sa Web lokacijama koje posećujete. FBI koristi sistem DCS 1000. postoje brojne alatke koje su kreirane da bi korisnicima otežale da dođu do svojih ličnih informacija.com za najnovije ispravke. Proverite lokaciju na mreži vašeg antivirusnog softvera. Sve javne škole moraju da imaju instalirane programe koji su filtrirani. Drugo popularno korišćenje alatki za posmatranje koriste korporacije koje prate svoje zaposlene i škole koje prate svoje studente. možete se susresti sa programami za blokiranje softvera ako pokušate da pogledate materijal koja sadrži jednu od ključnih reči koja može biti označena kao potencijalno napadna ili nepodobna za publiku koja nije punoletna. Sofisticiraniji softver se zove Program za otkrivanje lozinki (keystroke loggers) i on zapisuje svako napisano slovo ili karakter na računaru i te informacije vraća onome ko ih prati. Dok u školi krstarite Webom. Putem Carnivorea. Da biste proverili ispravnost potencijalne opasnosti od virusa. što je uobičajeni naziv za alatke za posmatranje. . Sva prava zadržana.ciac. proverite Web lokaciju Hoax Busters na adresi http://hoaxbusters. na internetu se često pojavljuju upozorenja o novim opasnostima i novim virusima. Postoji nekoliko različitih metoda praćenja Web lokacija koje učenici i zaposleni posećuju. FBI i korporacije najčešće koriste ove alatke kako bi ispitali svoje zaposlene ili škole koje prate lokacije koje učenici posećuju. Dok su mnoga od tih upozorenja legitimna. Kao što smo već rekli. mnogo više njih nije. poznatiji pod imenom Carnivore. Softver za praćenje kreira datoteku evidencije (log file) koja zapisuje posećene Web lokacije koje je posetio zaposleni ili učenik.mcafee. kao što je http://www. na internetu ne postoje apslolutne garancije. Roditeljska kontrola i programi za blokiranje softvera upozoRenje: Novi virusi i druge metode napada na računarske sisteme pojavljuju se skoro svakodnevno. Korporacije često koriste te iste vrste kontrola da bi sprečile zaposlene da posećuju određene lokacije. Uz to. Carnivore je isto što i oprema za prisluškivanje.org. Međutim. Neke od najpopularnijih kontrola na internetu je roditeljska kontrola. FBI može da pregleda e-poštu osobe i da prati posećenost Web lokacija. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.178      Poglavlje 4 Alatke za posmatranje (snooping tools) Postoje brojni razlozi zašto neko želi da koristi snooping tools.

com http://computer. Zaštitni zid takođe skriva vašu računarsku mrežu od interneta i tako onemogućava sve više napada.howstuffworks. Zaštitni zid će dozvoliti samo određenim informacijama da prođu kroz mrežu. Kada korisnik unese URL. Ako softver nije pronašao URL u bazi podataka. Većina pregledača uključuje neke kontrole koje sprečavaju korisnike da bez lozinke pregledaju određene lokacije.. softver ga proveri u bazi podataka neprimerenih lokacija. Međutim.com/firewall. on skenira lokaciju tražeći ključne reči. nude brojne načine za blokiranje pristupa nepodobnim materijalima na internetu. Kao što ste već videli. Većina od tih softverskih paketa mesečno ažurira bazu podataka kako bi bili u koraku sa sve većim razvojem interneta.htm http://www. Softver je instaliran na svakom od računara. Zaštitni zidovi (firewalls) U realnom svetu. Svi softverski programi koje možete da kupite da biste blokirali određene lokacije funkcionišu na isti način.shef. Najuobičajeniji način da nekoga držite podalje od svog sistema je korišćenje zaštitnih zidova (firewalls).. Brojni nezavisni programi na tržištu danas omogućuju vašem računaru blokiranje nekih programa. zaštitni zid je softver i/ili hardver koji se instalira da bi zaštitio vašu mrežu od prethodno izložene pretnje koja dolazi sa interneta. softvera protiv neželje pošte i korišćenje bezbednog delovanja na internetu. softver blokira lokaciju. antivirusnog softvera. postoje raznovrsne alatke koje su kreirane da bi otežale taj proces. http://firewallguide. Deo 2: Vodič za učenike Kako da takve ljude držim podalje od sebe? . kao što je MSN. Ako pronađe tu lokaciju. Sva prava zadržana. zaštitni zid vas čuva od nje.html Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Vaša zaštita na mreži      179 Neke usluge na mreži.uk/~stu/banking/firegraph. softver je blokira i korisnik nije u mogućnosti da je pogleda bez odgovarajuće lozinke.dcs. Više o zAštitnim ziDoVimA. i u nekim slučajevima ga učine nemogućim. Slika 4-2 ilustruje koncept zaštitnog zida na mreži.ac. zaštitni zid je napravljen da bi vaš posed držao bezbednim. mnogi se trude da pristupe računarima. U računarskoj mreži. Zaštitni zidovi prate celokupan saobraćaj na istoj mreži. Ako opasna vatra pripreti vašem domu. To zadržava sve opasne kodove da sa interneta stignu do vašeg računara. Ukoliko pronađe te reči.

.com McAfee VirusScan®: http://us.180      Poglavlje 4 Slika 4-2 Zaštitni zid AntiViRusni softVeR: Symantec Anti-Virus: http://www. Dva glavna poboljšanja koja dolaze od Windowsovog XP Servisnog paketa 2 su Windowsov Bezbednosni centar (Widnows Security Center) – centralizovano mesto za korisnike gde se podešavaju određeni nivoi bezbednosti računara i ugrađeni Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) za Microsoft Internet Explorer.mcafee.grisoft. Tu se obično često radi o kombinaciji hardvera i softvera koja štiti računar od hakera. podrška za operativni sistem nikad nije bila lakša.symantic. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.com AVG Anti-Virus: http://www.com Korporativni zaštitni zidovi kombinuju hardver i softver kako bi ponudili ozbiljnu zaštitu za korporativne mreže. Kućni računari sa brzim modemom su često ranjivi. Sva prava zadržana. Zahvaljujući Microsoftovom Windows XP Servisnom paketu 2. Zbog toga su zaštitni zidovi za lične računare popularniji nego ikada.

Vaša zaštita na mreži      181 Windowsov Bezbednosni centar se sastoji od tri karakteristike: Zaštitnog zida (Firewall). Da biste pristupili Windowsovom Bezbednosnom centru. Sva prava zadržana. Windowsov Bezbednosni centar prati korisničke računare s vremena na vreme kao bi bio siguran da su korisnici svesni statusa svake od karakteristika kada je isključena ili nije ažurirana. Deo 2: Vodič za učenike . sa menija Start kliknite na stavku Kontrolna tabla (Control Panel) i izaberite stavku Bezbednosni centar (Security Center). Automatskog ažuiranja (Automatic Updates) i Zaštite od virusa (Virus Protection). Slika 4-3 Windowsov bezbednosni centar (Windows Security Center) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

182      Poglavlje 4 Slika 4-4 Postavke Windowsovog zaštitnog zida (Windows Firewall Setting) Windowsov Zaštitni zid (Windows Firewall) prati sve aplikacije ili izvore koji bi mogli da naude računaru korisnika. Sledeća slika prikazuje na delu Windowsov zaštitni zid: Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. .

a ipak tako lak za korišćenje. i da promene vreme (ukoliko je potrebno) da bi proverili. Deo 2: Vodič za učenike . Korisnici samo treba da se uvere da je program Windows Automatic Updates uključen (prema podrazumevanoj vrednosti).Vaša zaštita na mreži      183 Slika 4-5 Windowsov zaštitni zid na delu Windowsovo Automatsko ažuriranje (Windows Automatic Updates) Windowsovo Automatsko ažuriranje je jedan od mnogobrojnih načina pomoću kog Microsoft pokazuje da brine o bezbednosti i privatnosti svojih korisnika. Jedna od stvari koje korisnici treba da znaju jeste da računar mora biti uključen tokom planiranja vremena za preuzimanje ispravki. Sva prava zadržana. brži i moćniji. preuzeli i instalirali automatske ispravke sa interneta. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. preuzimanje i instaliranje ispravki je postalo mnogo lakše. Zahvaljujući aplikaciji Windows Bezbednosni centar. Microsoftovi inženjeri su vredno radili kako bi operativni sistem Windows XP bio bezbedniji.

Windowsov XP Servisni paket 2 sadrži program Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) kako bi poboljšao bezbednost Internet Explorera. Sva prava zadržana. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. a drugi mogu da preuzmu i instaliraju spyware program bez korisnikovog znanja. . da odblokira samo poverljive iskačuće prozore ili da ih ne blokira uopšte.184      Poglavlje 4 Figure 4-6 Windowsovo Auomatsko ažuriranje (Windows Automatic Updates) Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) Mnoge nepoverljive Web lokacije proizvode iskačuće prozore kada korisnici posete tu lokaciju. Neki iskačući prozori sadrže marketinške materijale. Korisnik ima izbor da blokira sve iskačuće prozore.

on treba da bude ažuriran. On ima dva pod menija: Uključi (Turn on)/Isključi (off Pop-Up Blocker) Postavke Blokera iskačućih prozora (Pop-Up Blocker Settings…) (omogućeno je samo ako je Bloker uključen) Slika 4-7 Bloker iskačućih prozora (Pop-Ups Blocker) Jedna od najvećih pretnji računarskim sistemima su virusi.com Spam Inspector: http://www. gde za određenu naknadu za svaku godinu možete dobiti regularne ispravke kako biste ažurirali softver.mcafee. koji se zove antivirusni softver i instalira se na vaš sistem i proverava sve dolazne i odlazne datoteke na viruse.Vaša zaštita na mreži      185 Da bi korisnik pristupio Blokeru iskačućih prozora.htm Većina prozivođača antivirusnog softvera ima probne verzije koje možete preuzeti i koristiti određeno vreme i koje dobijate uz većinu novih računara. stavke koje preuzimate i datoteke koje otvarate sa CD-ROM-ova i disketa.net/products. softVeR pRotiV neželjene pošte: McAfee Spamkiller: http://us. mora da ode do stavke Alatke (Tools). Deo 2: Vodič za učenike Antivirusni softver . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. zatim da izabere meni Bloker iskačučih prozora.com SpamAgent: http://anti-spam-software. mnogi čak svakodnevno proveravaju da li ima novih ispravki. Postoji softver koji možete kupiti. Sva prava zadržana. Mnogi proizvođači često nude usluge.antispam-software. To podrazumeva datoteke i e-poruke koje primate na mreži. Bez obzira na to koji softverski program izaberete.

windowsupdate.  otvarajte priloge e-poruka ukoliko to nije nešto što ste tražili da Ne vam pošalju. Vaš operativni sistem treba da bude ažuran sa bezbednosnim zakr pama. posetite Web lokaciju Microsoftovo ažuriranje (Microsoft update) na adresi: http:// v4. Sva prava zadržana. smanjiti mogućnost slanja pretnje nekome drugom. Na primer. možete podesiti pravila koja odvajaju poštu koja se odnosi na reči u zaglavljima. Možete koristiti alatke koje su dostupne. Načini koji vam mogu pomoći da izbegnete da se zarazite virusom Kao što smo već naveli.186      Poglavlje 4 Anti-spam software (softver protiv neželjene e-pošte) Softver protivi neželjene e-pošte je kreiran da filtrira neželjenu poštu. Proverite kompanije pre nego što od njih kupite i preuzmete softver.microsoft. Ako vaš sistem to ne radi automatski. obično je najbolje da kopirate samo prikladne ifnormacije i da ih kopirate na novu e-poruku. ali pored toga morate koristiti zdrav razum i praktikovati bezbedne navike na internetu. od softvera koji samo izoluje sumnjivu neželjenu poštu.asp Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Možete nabaviti veliki broj softvera protiv neželjene pošte. Takođe možete kreirati pravilo koje će brisati e-poruke koje se odnose na reči u zaglavlju. sAVet: Ako želite nekome da prosledite poruku.com/en/default. Neki od načina koji vam mogu pomoći da izbegnete da se zarazite virusom su:  Antivirusni softver treba da je uvek uključen i da je ažuran. nema 100% garancije da se nikad nećete zaraziti virusom na internetu.  Isključite opciju za pregled (Preview) u vašem softveru za e-poštu. Možete kreirati osnovni filtar u većini programa za e-poštu.  Kupite softver samo od poverljivih izvora. po primaocima ili ključnim rečima u telu e-poruke. Na taj način ćete i ne znajući. Podesite softver da automatski skenira vaš sistem u vreme kada manje koristite računar. da nikada nećete dobiti neželjenu poštu ili da nikad nećete biti u riziku. do softvera koji ograničava sve adrese e-poruka koje se ne nalaze na dozvoljenoj listi adresa. kao što je subotom u ponoć. . Takođe možete kupiti softver koji dodaje mogućnosti vašoj aplikaciji za e-poštu.

com Kerio Personal Firewall: http://www.com McAfee Personal Firewall: http://us.Vaša zaštita na mreži      187 Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da iskoriste moje informacije? biRAnje zAštitnog ziDA zA kućni sistem Treba da instalirate zaštitni zid za svakoj mreži. Sva prava zadržana. Jedna od najpopularnijih korišćenja ukradenih informacija je krađa identiteta (identity theft). čak i na kućnoj. brojevi kreditnih kartica na datotekama svojih korisnika. možete ga koristiti uz nekoliko mera predostrožnosti. U mnogim slučajevima. Kako čuvam svoje informacije na bezbednom mestu? Iako postoje ljudi koji će želeti da zloupotrebljavaju internet. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Iako krađa na mreži nije raširena kao krađa počinjena korišćenjem stvari kao što su nekorišćene priznanice. Kako neko dolazi do mojih informacija i zašto mu one rebaju? Postoje ljudi koji napadaju računare da bi došli do vaših ličnih informacija. Deo 2: Vodič za učenike . nije čudno što prevaranti ciljaju pojedince koji dele svoje informacije putem interneta bez prave zaštite. Prevara sa kreditnim karticama je najuobičajenija krađa identiteta. Krađa identiteta se javlja kada neko koristi tuđu identifikaciju da bi se pretvarao da je ta osoba. postoje oni koji takođe žele da dođu do vaših ličnih informacija. Lopov koristi „novi” identitet da bi otvorio račune za kreditne kartice da bi kupovao mobilne telefone. oni ciljaju baze podataka velikih korporacija koje čuvaju podatke kao što su brojevih ličnih karata. Iako ćete informacije o instalaciji dobiti u Poglavlju 6. automobile i u druge svrhe. brojevi bankovnih računa. Međutim.mcafee.kerio. internet je meta zbog svoje veličine i anonimnosti. možete proveriti dostupni softver na sledećnim lokacijama: Symantec Firewall: http://www.symantec.com Pored toga što ljudi žele da provale u vaš računar.

dobro je imati naviku da pratite ova ista pravila za prijavljivanje kada je reč o deljenju poklona i besplatnih stvari na mreži. s vremenom će postati potrebno da delite informacije na mreži. . Sva prava zadržana. Šifrovanje je proces šiforvanja informacija koje šaljete tako da samo osoba kojoj ih šaljete ili računar mogu da pročitaju tu informaciju.188      Poglavlje 4 Postoje bezbedni načini da se prenesu podaci. To je najbolji od svih načina da se zaštitite. Ako ste sigurni u primaoca. na primer da biste kupili nešto na mreži. kao i neka pravila deljenja vaših informacija. morate biti sigurni da su informacije bezbedne ako koristite bezbednu lokaciju koja uključuje tehnologiju šifrovanja (encryption). adrese ili slične informacije. Malu decu bi trebalo učiti da na mreži nikad ne daju svoja prava imena. da biste popunili aplikaciju za srednju školu ili formular za finasijsku pomoć. beleškA: Čak i ako nemate kreditnu karticu ili račun u banci na svoje ime. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Međutim. Bezbedne lokacije i šifrovanje Nikad ne biste trebali da šaljete lične informacije nepoznatima. Na slici 6-3 je prikazana bezbedna Web lokacija. Vi i dalje dajete lične informacije i treba da budete svesni na koji sve način lokacija može upotrebiti te informacije.

kao što su igre. u desnom delu statusne trake i URL stranicu koja definiše HTTPS. ili skup pravila koja se koriste za prenos informacija na bezbedan način. Bezbednosna praksa za deljenje informacija na mreži Čak i kada radite sa bezbednim lokacijama. Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike . Katanac označava da je lokacija šifrovana i da koristi kriptografske protokole ili SSL. treba da imate nekoliko stvari na umu kada delite informacije na mreži. HTTP će se promeniti u HTTPS.com. Na taj način postoji manja mogućnost da vaše osetljive transakcije budu kompromitovane. Obratite pažnju na ikonicu za zaključavanje (Lock icon) koja se nalazi na dnu. SSL se nalazi u većini pregledača i to je protokol. Nikad nemojte koristiti podatke kao što je datum vašeg rođenja. Kada prenesete nešto koristeći HTTP protokol i unesete bezbednu stavku za lokaciju. ćaskanje i tako dalje. kao što je kupovina knjiga na Web lokaciji Amazon. a neke druge lozinke za osetljive transakcije.Vaša zaštita na mreži      189 Slika 6-3 Bezbedna Web lokacija beleškA: Bezbedan način je korišćenje jedne lozinke za sve “zabavne” Web lokacije. broj telefona ili ime. U tekstu dole su navedeni neki Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

com Disney: http://www. Najnoviji pregledači su ažurni sa novinama u šifrovanju i drugim bezbednosnim problemima.disney. Sva prava zadržana.  Ako ikad budete imali razloga da poverujete da je neko koristio vaše informacije na pogrešan način. treba da ima najmanje osam karaktera i da bude kombinacija slova i brojeva.html Iako je traumatično iskustvo kad vam neko ukrade identitet i napravi vam ogromne dugove na vašim kreditnim karticama.discovery.com Hyperville Kids: http://www. Čuvajte zapise svih vaših transakcija na internetu. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ne želite da obezbedite  detaljne lične informacije lokaciji koja će prodati te informacije listi za slanje e-pošte. Vaša lozinka ne bi trebalo da bude nešto očigledno.com/fun-kids.com Discovery Channel: http://www.190      Poglavlje 4 od načina na koje možete osigurati da vaše lične informacije ne padnu u ruke pogrešnim ljudima:  Nikad nemojte davati više informacija nego što je potrebno. Kako da se zaštitim od ljudi koji žele da mi naude? nekoliko web lokAcijA zA tinejDžeRe: Yahooligans: http://www.  bezbednim lokacijama ćete često morati da se prijavljujete sa Na korisničkim imenom i lozinkom. Pročitajte Polisu o privatnosti Web lokacije. odmah se obratite bankama koje su vam izdale kreditne kartice i obavestite policiju.sikids.hyperville.  Koristite najnovije verzije vaših internet pregledača.yahooligans. .com Sports Illustrated for Kids: http://www. mnogo gori scenario je davanje ličnih informacija strancu koji može da postane pretnja vašoj bezbednosti u stvarnom životu.

Možete da pratite ove smernice da biste se uverili da niko ko želi da vas povredi ne može da pristupi vašim ličnim informacijama:  Uvek se obratite roditeljima. Međutim.Vaša zaštita na mreži      191 Ko bi želeo da mi naudi i kako da me pronađe? Postoje ljudi koji progone mlade i pokušavaju da ih namame na mreži.  Nikad nemojte davati lične informacije u sobi za ćaskanje ili usluzi za slanje instant poruka. Vi i vaši prijatelji čak možete da otvorite privatne sobe za ćaskanje. i možda osoba u sobi za ćaskanje zaista samo želi da se druži sa drugim petnaestogodišnjakom i da sluša muziku. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. staratelju ili nastavniku za pomoć kada je internet u pitanju. Pošto nikad ne možete biti sigurni. beleškA: Dobra praksa je da napravite korisničko ime za vaše prijatelje i da podesite svoj program za slanje poruka tako da samo ljudi sa vaše liste mogu da vas vide i da vam šalju poruke. ohrabrivaće vas da im date lične informacije da biste se našli na nekom mestu. ne treba da se plašite da odete na mrežu. Možda je to neka nedužna osoba koja želi da joj budete prijatelj.  Nikad nemojte pristati da se vidite sa nekim koga ste upoznali na mreži. Jednom kada vam postanu prijatelji na mreži jer razumevaju VAŠ problem i jedinstvene dileme koje imate kao tinejdžer.org i ako kliknete na vezu Amy’s Choice. Pomoću nekoliko jednostavnih smernica možete biti sigurni da će vaše iskustvo na mreži biti pozitivno. u mnogo više slučajeva to je samo maska i vaš drugar na mreži za ćaskanje je zapravo opasna osoba. Možete da poslušate priču iz stvarnog života mlade žene koja je bila prijatelj sa jednom osobom u sobi za ćaskanje na mreži i šta joj se desilo ako posetite stranicu: http://www. Sva prava zadržana. Sobe za ćaskanje i slanje instant poruka su popularni načini za te ljude da bi lakše došli do mladih.netsmartz. ali niko drugi neće moći da uđe u njih. Kako da ostanem bezbedan? Iako postoje osobe koje internet koriste u takve nedolične svrhe. ne smete davati strancima na mreži lične informacije. Deo 2: Vodič za učenike .

adresa.  Nikad nemojte davati informacije kao što su vaše puno ime.192      Poglavlje 4  Nikad nemojte slati vaše fotografije nekome na mreži. one koje pokušavaju da dođu do vaših informacija i one koje pokušavaju da vas lično povrede. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine: Reklamna softverska aplikacija (Adware) Softver za zaštitu od neželjene pošte Softver za zaštitu od virusa Kolačić Cracker (haker) Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack) DNS prevara (DNS Spoofing) Ekstraktori e-pošte Šifrovanje Zaštitni zid Haker Krađa identiteta Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers) Program za rešavanje problema u mrežama (Packet sniffers) Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)) Alatke za špijuniranje Hakerske tehnike (Social Engineering) Neželjena pošta Program za pretraživanje interneta (Spider) Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware) Programi na bazi trojanaca Virus Webcrawler Hakerski napad na Web stranicu (Web page defacement) Crv Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Istražili ste tri osnovne pretnje: one koje pokušavaju da napadnu vaš računar. škola. Naučili ste kako da koristite kombinaciju softvera. vaš raspored ili porodične informacije nekome koga ne poznajete. Šta ste naučili o vašoj zaštiti na mreži U ovoj lekciji ste istražili načine da se zaštitite dok ste na mreži. Sva prava zadržana. Šta je sledeće? U sledećem poglavlju počećete sa planiranjem koje je neophodno da biste kreirali svoju mrežu. hardvera i nekih osnovih vođica da biste imali bezbedno iskustvo na mreži. .

f.htm CyberPatrol: http://www. 5. Koji su razlozi zašto bi neko želeo da dođe do vaših ličnih informacija na mreži? 4.staysafeonline.netsmartz.org Stay Safe Online: http://www. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj nešto prodaje? Ako se prodaje. Razgovarajte o nekim uobičajenim opasnostima kojima je izložen vaš računar od spoljnih uticaja na mreži. Pitanja za pregled 1.com Safe Teens: http://www. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.safeteens. crva. šta je to? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto. Da li ste pronašli informacije koje su vam bile od koristi na ovoj lokaciji o bezbednosti na internetu? Objasnite. sastavite spisak osnovnih pravila za bezbedno korišćenje interneta. Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da vide na ovoj lokaciji? Objasnite.com/play.safekids. Da li mislite da je ovo bezbedna lokacija? Zašto jeste ili zašto nije? .Vaša zaštita na mreži      193 Predložene Web lokacije NetSmartz: http://www. Ko objavljuje sadžaj na lokaciji? Napišite nešto o organizaciji ili kompaniji čija je lokacija.cyberpatrol. da li postoje informacije koje su vam korisne? d.com Istražite dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sledeća pitanja: a. Na osnovu svih mera predostrožnosti o kojima ste čitali u ovom poglavlju. Da li ste sa ove lokacije posetili drugu lokaciju? Ako jeste. Šta vi mislite o ovoj lokaciji? g. 2.com Safe Kids: http://www. Deo 2: Vodič za učenike c. Koji su najveći rizici po vas na mreži? 3. Razgovarajte o sličnostima i razlikama između virusa. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa ove? e. Trojanskih konja i neželjene pošte. Sva prava zadržana. Koje Web lokacije ste pregledali? b.

Naučili ste kako da koristite kombinaciju softvera. hardvera i nekih osnovnih pravila da biste bili bezbedni na mreži. pokušaj dolaska do vaših informacija i pokušaj da se naudi vama lično. Sva prava zadržana. .194      Poglavlje 4 Poglavlje 4: Pregled Šta ste naučili o svojoj zaštiti na mreži U ovoj lekciji ste istražili kako da se zaštite na mreži. Istražili ste tri osnovna napada: pokušaj napada na vaš računar. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine: Reklamna softverska aplikacija (Adware) Softver za zaštitu od neželjene pošte Softver za zaštitu od virusa Kolačić Cracker (haker) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike .Vaša zaštita na mreži      195 Napad Uskraćivanje usluga (Denial of service attack) DNS prevara (DNS Spoofing) Ekstraktori e-pošte Šifrovanje Zaštitni zid Haker Krađa identiteta Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

. Sva prava zadržana.196      Poglavlje 4 Program za otkrivanje lozinki (Keystroke loggers) Program za rešavanje problema u mrežama (Packet sniffers) Kriptografski protokoli (Secure Sockets Layer (SSL)) Alatke za špijuniranje Hakerske tehnike (Social Engineering) Neželjena pošta Program za pretraživanje Interneta (Spider) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Sva prava zadržana.Vaša zaštita na mreži      197 Softver za neautorizovano praćenje korisnika (Spyware) Programi na bazi trojanaca Virus Webcrawler Hakerski napad na Web stranicu (Web page defacement) Crv Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike .

com Safe Teens: http://www.cyberpatrol.htm CyberPatrol: http://www.198      Poglavlje 4 Predložene Web lokacije NetSmartz: http://www.com/play.staysafeonline.org Stay Safe Online: http://www.safeteens. Koje je vrste ova lokacija? Da li se na njoj nešto prodaje? Ako se prodaje. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Napišite nešto o organizaciji ili kompaniji čija je lokacija. šta je to? Ako se na ovoj lokaciji prodaje nešto.com Safe Kids: http://www.com Istražite dve Web lokacije od tri gore navedene i odgovorite na sledeća pitanja: a. Koje Web lokacije ste pregledali? Web lokacija 1 Web lokacija 2 b. Da li smatrate da je ovo bezbedna lokacija? Zašto jeste ili zašto nije? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.safekids. Sva prava zadržana. da li postoje informacije koje su vam korisne? Web lokacija 1 Web lokacija 2 c. .netsmartz.

Sva prava zadržana.Vaša zaštita na mreži      199 Web lokacija 1 Web lokacija 2 d. Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je od koristi a do koje ste došli sa ove? Web lokacija 1 Web lokacija 2 e. Deo 2: Vodič za učenike . Da li ste sa ove lokacije posetili drugu lokaciju? Ako jeste. Da li ste na ovoj lokaciji pronašli informacije koje su vam bile od koristi o bezbednosti na internetu? Objasnite.

Da li mislite da postoje stvari koje bi roditelji i nastavnici trebalo da vide na ovoj lokaciji? Objasnite. Sva prava zadržana. .200      Poglavlje 4 f. 2. Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? Web lokacija1 Web lokacija 2 g. Web lokacija 1 Web lokacija 2 Pitanja za istraživanje 1. Razgovarajte o najčešćim opasnostima kojima je izložen vaš računar od spoljnih uticaja na mreži. Koji su najveći rizici po vas na mreži? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Trojanskih konja i neželjene pošte. sastavite spisak osnovnih pravila za bezbedno korišćenje Interneta. Koji su razlozi zašto bi neko želeo da dođe do vaših ličnih informacija na mreži? 4. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. crva. Na osnovu svih mera predostrožnosti o kojima ste čitali u ovom poglavlju. Deo 2: Vodič za učenike . 5. Razgovarajte o sličnostima i razlikama između virusa.Vaša zaštita na mreži      201 3. Sva prava zadržana.

.

Poslednji korak koji morate da učinite pre toga jeste preliminarno planiranje. U ovom poglavlju istražićete različite vrste mreža i početi planiranje svih potrebnih koraka za pravljenje sopstvene mreže. morate da kupite licencu po mestu koja omogućava da isti program koristi više ljudi. štampače. čak i vezu sa internetom.Poglavlje 5 Planiranje mreže U prethodnim lekcijama ste učili o upotrebi najveće svetske računarske mreže. Na primer. istražili World Wide Web. Kakve stvari mogu da delim na mreži? Kao što ste naučili tokom kursa. Naučili ste osnovne principe mreža. interneta. ukoliko kupite program Microsoft Word. Ukoliko želite da ga delite sa drugim korisnicima. mreže nude mnogo toga kako bi vam pojednostavile život i omogućile vam kontakt sa ljudima širom sveta bolje nego ikad pre. važno je da ih delite samo ako imate potrebnu dozvolu. imate pravo da koristite taj program samo na jednom računaru. pogledali druge oblasti interneta i razmatrali kako da bolje obezbedite mrežu i računare koji su povezani na internet i obezbedite sebi najsigurnije moguće iskustvo na mreži. Skoro ste spremni da sve objedinite i napravite svoju mrežu. koristeći mrežu?  Šta još možemo da radimo preko mreže?  Kakva mreža mi je potrebna?  Kakav hardver je neophodan za pravljenje mreže?  Da li mi je potreban poseban softver? upozoRenje: Iako je programe moguće deliti preko mreže. U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:  Da li možemo da delimo datoteke. Popularna upotreba mreža uključuje: 203 .

ljudi su kopirali datoteke na diskete da bi ih delili. . prenošenje datoteka preko mreže štiti podatke. zvučne datoteke koje imate na čvrstom disku. Takođe možete da delite neke programe. Često se dele skener. Da li možemo da delimo štampače? Uz deljenje datoteka i programa na mreži. Pre nego što su postojale mreže. dodatna oprema. faks uređaj ili čvrsti diskovi. Međutim. takođe možete da delite resurse kao što su štampači i skeneri. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ukoliko se povežete sa nekim na istoj mreži ili sa računarom na drugoj mreži.204      Poglavlje 5  Deljenje datoteka  Deljenje opreme kao što su štampači. kao da ih premeštate na svom računaru. Sada možete da povežete štampač na mrežu i svi ostali računari na mreži mogu da štampaju dokumente koristeći taj jedan štampač. Sada kad razumete osnove. tako da možete da držite samo jedan primerak softvera na serveru. faks uređaji i skeneri  Veza sa internetom  Igranje igrica Mreže su ključne za deljenje informacija kao što su ulice ključne za transport. Da li možemo da delimo datoteke? Mrežu možete koristiti za deljenje raznih datoteka sa ljudima. Sva prava zadržana. slike koje napravite u programima za obradu grafike. možete istraživati neke specifične funkcije mreže. Možete deliti i druge resurse osim štampača. Prilikom stvaranja mreže neophodno je da znate šta želite da postignete. Pre mreža. možete čak da delite datoteke prevlačenjem i otpuštanjem datoteka iz jedne fascikle u drugu. svaki računar je morao da bude povezan sa svojim štampačem. uklanja rizik koji postoji prilikom kopiranja informacija na disk koji se lako može oštetiti i smanjuje verovatnoću unošenja virusa u sistem. Ovaj način je poznat kao „pešačka“ mreža i često se koristi za deljenje datoteka. Možete deliti dokumente koje ste vi napravili.

tako da svi računari pristupaju internetu preko lokalne mreže. npr. Ovi modemi su spori i mnoge novije tehnologije. Na slici 5-1 je prikazana mrežna skretnica.Planiranje mreže      205 Da li možemo da delimo vezu sa internetom? Uz popularnost i značaj interneta. ne rade dobro preko modema. Sva prava zadržana. Mrežna skretnica nudi mogućnost veze između mreže i interneta. Deo 2: Vodič za učenike . važno je da svi računari na mreži imaju pristup internetu. a zatim modem poziva server preko dobavljača internet usluga (Internet Service Provider – ISP) i uspostavlja vezu. Slika 5-1 Mrežna skretnica Modem je uređaj koji povezuje računar sa internetom preko telefonske linije. Mrežna skretnica je uređaj koji povezuje mreže i usmerava ili skreće podatke sa računara na mrežu. Postoje dva osnovna načina za povezivanje mreže sa internetom: pomoću mrežne skretnice ili pomoću modema. kao što je streaming video. nekada jedini način za povezivanje sa mrežom. Kada se koristi sa mrežom. AT&T i Earthlink. mnoge korporacije danas smatraju zastarelim. Pozivni modem. kao i hiljade lokalnih kompanija. ISP su obično nacionalne kompanije. Ovo je moguće postići uspostavljanjem internet veze za mrežu. Na slici 5-1 je prikazan interni modem. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. MSN. mreža se povezuje sa modemom.

zatim poznavanje hardvera. Na primer. Za uspostavljanje funkcionalne mreže neophodno je planiranje. softvera. Mogućnosti su zapravo ograničene jedino vašim resursima. Do kraja ovog poglavlja proučavaćete proces uspostavljanja mreže. a zatim ćete je uspostaviti i čak povezati svoju mrežu sa internetom. uvidećete da mreže omogućavaju rad od kuće ili dok ste na putu povezivanjem na mrežu u kancelariji. kablova i još mnogo toga. Kad počnete da radite. . Sva prava zadržana. Mnogi fakulteti nude pristup mreži iz studentskih domova. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Možete da sedite u svojoj sobi i da se povežete sa bibliotekom a da ne morate da idete na drugo mesto da biste obavili svoje istraživanje.206      Poglavlje 5 Slika 5-2 Interni modem pRAktičnA VežbA: Sada uradite praktičnu vežbu: Proučavanje modema i mrežnih skretnica. Da li postoji još nešto što može da se radi preko mreže? Mnoge stvari koje možete da radite na internetu možete da radite i preko privatne mreže. možete da uspostavite e-poštu između umreženih računara i da igrate igrice preko umreženih računara.

 ARCNet arhitektura: jedna od najstarijih arhitektura. Deo 2: Vodič za učenike . lokacije i trošak.Planiranje mreže      207 Šta je potrebno za pravljenje mreže? Pre pravljenja mreže morate napraviti plan. Čak i kod mreže za manju kancelariju ili kuću trebalo bi da posvetite dosta vremena planiranju. Koliko računara želite da povežete? Ukoliko imate manje od deset računara. Ovo je poznato kao arhitektura mreže. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Možete se sresti sa četiri osnovne arhitekture mreže:  Ethernet arhitektura: najpopularnija i najjeftinija arhitektura mreže. Kakva mi je mreža potrebna? Prvo što morate da uradite prilikom planiranja mreže jeste da utvrdite tačno kakva vam je mreža potrebna.  Token-ring arhitektura: česta u većim organizacijama. Sva prava zadržana. treba da razmotrite kako će se podaci prenositi među računarima na mreži. Danas je najpopularnija arhitektura Ethernet. Mnogi stručnjaci iz ove oblasti veruju da je planiranje ubedljivo najvažniji deo procesa. Treba da utvrdite raspored i da li će vam biti potreban server za klijent/server sistem ili ćete ravnopravno povezati računare. sve brže postaje zastareli tip arhitekture mreže. Treba da razmotrite razne faktore. U ovom odeljku proučićete sva ta pitanja. što ćete detaljnije videti u daljem tekstu. Svaki tip arhitekture mreže ima niz standarda ili protokola koji definišu kako se podaci kreću u mreži. da li možete da koristite mrežu ravnopravnih korisnika ili vam je potreban server za uspostavljanje klijent/server mreže? Kako planirate da prenosite podatke preko resursa na mreži? Kakav će biti raspored mreže? Arhitektura mreže Prilikom planiranja rasporeda mreže. kao što su veličina. Arhitektura će u velikoj meri odrediti strukturu vaše mreže. treba da se upoznate sa arhitekturom Ethernet i da shvatite neke osnovne koncepte. Kako se ona najčešće koristi. brzina.  AppleTalk arhitektura: stvorena od kompanije Apple za kontrolu podataka koji se prenose preko Apple računara.

208      Poglavlje 5 Postoji nekoliko različitih vrsta arhitekture Ethernet i svaka može da pošalje podatke preko mreže različitom brzinom. To uključuje način na koji su računari i resursi fizički postavljeni. Struktura. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. . poznata i kao topologija mreže. Topologija mreže Još jedna važna stavka za razmatranje jeste struktura mreže koju želite da uspostavite. i dalje se često koristi kod mreža za manja preduzeća i kod kuće. koji može da prenese podatke više od deset puta brže od Fast Etherneta. Stariji standard. Postoje četiri glavna tipa strukture mreže:  Topologija zvezde  Topologija magistrale  Topologija prstena  Hibridna topologija nApomenA: Da biste predstavili sebi kako izgleda zvezdasta mreža. poznat i kao Fast Ethernet. zamislite točak sa čvorištem u centru kao centralnim uređajem za povezivanje i linije koje polaze od centra. U topologiji zvezde svaki računar je povezan sa centralnom tačkom na mreži. kao i način na koji se prenose podaci među tim računarima. predstavlja raspored mreže i obično zavisi od arhitekture mreže. Najčešći Ethernet je 100BaseT. Takođe postoji Gigabit Ethernet. Zvezdaste mreže Danas je najčešći tip strukture mreže zvezdasta mreža. kao računari povezani sa centralnim uređajem. Ethernet mreže su najjeftinija vrsta arhitekture mreže. 10BaseT. Na slici 5-3 je prikazana mreža sa topologijom zvezde.

 Računari ne mogu biti na udaljenosti većoj od 100 metara od centralnog uređaja.  Ukoliko se pojavi problem na jednom računaru na mreži. Sva prava zadržana.  Svaki centralni uređaj za povezivanje može da poveže do 24 računara.  Svaki računar i uređaj povezan je sa centralnim uređajem za povezivanje. Odlike zvezdaste mreže:  Možete dodavati računare na centralnu vezu bez gašenja cele mreže. Deo 2: Vodič za učenike .Planiranje mreže      209 Slika 5-3 Mreža sa topologijom zvezde Svaki tip topologije ima neke prednosti i mane. ostali računari neometano nastavljaju da rade. samo ne mogu da pristupe podacima na problematičnom računaru. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Magistralne mreže Magistralna mreža je mreža u kojoj su svi računari povezani duž jednog kabla. .  datom trenutku samo jedan računar može da prenosi podatke. Slika 5-4 Mreže sa topologijom magistrale Odlike magistralne mreže:  Topologija mreže koju je najjednostavnije i najjeftinije napraviti. U Podaci putuju duž kabla i primalac preuzima podatke sa kabla. Na slici 5-4 je prikazana mreža sa topologijom magistrale . Magistralne mreže se često koriste u sistemima kućnih mreža ili drugih malih mreža u kojima su povezana samo dva ili tri računara.210      Poglavlje 5  Zvezdaste mreže su malo skuplje od drugih topologija pošto se svaki računar mora povezati sa centralnim uređajem pa vam je obično potrebno mnogo kablova za dobro funkcionisanje mreže. Sva prava zadržana. poznatog kao kičma.  Jedan kabl povezuje sve računare.

Prstenaste mreže Prstenasta mreža se odlikuje jednim kablom kojim su povezani računari postavljeni ukrug. Morate prekinuti mrežnu vezu da biste dodali računar. Kad kabl dođe do poslednjeg računara. Tako se sprečava vraćanje podataka kroz mrežu i mešanje sa novim podacima koji su poslati.  Nema potrebe za centralnim uređajem za povezivanje. Sva prava zadržana.  Ukoliko jedan računar na mreži ima problema. Prstenaste mreže su danas manje popularne nego što su bile nekada. .  Morate dodati terminator na svaki kraj magistralne mreže. Slika 5-5 Mreža sa topologijom prstena Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Planiranje mreže      211 nApomenA: U poglavlju 6 naučićete više o vrstama kablova. taj kvar utiče na sve računare na mreži. Deo 2: Vodič za učenike  Obično se koristi koaksijalni kabl. Na slici 5-5 je prikazana mreža sa topologijom prstena.  Nije jednostavno dodati računare na magistralnu mrežu. on se poveže sa tim računarem i zatim se kabl prekida.

pojavile su se hibridne mreže koje kombinuju barem dva različita tipa topologija. čime se eliminiše potreba za terminatorima. Ne Ne  postoji ni početak ni kraj mreže.212      Poglavlje 5 Prstenaste mreže. Pošto možete da kombinujete različite topologije na istoj mreži. Računar proverava da li su podaci njemu poslati. koje su ranije bile široko rasprostranjene.  Rešavanje problema je otežano. Podaci se kreću samo u jednom pravcu.  Teško je dodati nove računare na prstenastu mrežu.  postoji centralni uređaj za povezivanje. Na primer. danas su manje popularne zbog nekih ograničenja takve topologije.  Otkazivanje mreže na bilo kom mestu utiče na celu mrežu. pa kada pošaljete podatke na određeni računar. oni moraju prvo da prođu kroz svaki računar. Odlike topologije prstenaste mreže:  Računari su postavljeni jedni blizu drugih. . Hibridne mreže Postoji mnogo varijacija ovih osnovnih topologija. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ukoliko nisu. Zbog toga je vreme prenosa nekad veoma sporo. možete da povežete nekoliko zvezdastih mreža koristeći jedan kabl. Sva prava zadržana. on ih šalje dalje do sledećeg računara. i tako redom. Treba da dovedete kabl do računara da biste ga povezali i niko nije povezan na mrežu dok se ne instalira i ne pokrene novi sistem. Tako se pravi magistralna mreža sa koje se grana nekoliko zvezdastih mreža. Na slici 5-6 je prikazana tipična hibridna mreža.

Kompanija može da koristi zvezdastu mrežu u kancelariji u Sijetlu.Planiranje mreže      213 Slika 5-6 Mreža sa hibridnom topologijom višestrukih puteva nApomenA: Pogledajte priloženi list Upoređivanje topologija za pregled različitih topologija.  Možete povezati različite tipove mreža preko modema. možete se preko modema povezati sa školskom mrežom koja koristi topologiju zvezde. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. ukoliko kod kuće imate magistralnu mrežu. Odlike topologije višestrukih puteva uključuju:  Mreže koje povezuju kancelarije na različitim lokacijama su obično hibridne. Na primer. Deo 2: Vodič za učenike . Sva prava zadržana. a magistralnu mrežu u kancelariji u Atlanti.

štampači i uređaji za povezivanje.  Fizičku lokaciju. neophodna komponenta klijent/server Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. spremni ste za odabir potrebnog hardvera. treba da razmotrite i druge faktore pre nego što se odlučite za određeni tip mreže. ukoliko imate samo nekoliko računara. ali kada povezujete više od deset računara.  Veličinu mreže. tip i količina podataka koje planirate da delite mogu da utiču na izbor tipa mreže koji vam je potreban. Hardver je fizička oprema koja čini mrežu. računari. moguće je napraviti mrežu ravnopravnih korisnika.214      Poglavlje 5  Podešavanje u hibridnim mrežama je otežano pošto konfiguracija postaje komplikovanija kada pokušavate da uskladite rad različitih topologija. potrebna vam je mreža koja omogućava deljenje većih količina podataka većom brzinom. Šta još treba razmotriti Kad planirate mrežu. Ukoliko su računari na različitim spratovima u jednoj zgradi. što ih čini skupljim od malih. kao što su muzičke. npr. Koji mi je hardver potreban? Kada proučite potrebe i odlučite koji tip mreže želite da instalirate. treba da razmotrite šta može da se uradi sa vašom postojećom opremom.  Hibridne mreže su po definiciji velike. što pomaže ako dođe do otkazivanja nekog od kablova. ukoliko vaša kuća.  Količinu podataka koje želite da delite. lokalnih mreža. treba da odaberete najbolju konfiguraciju za računare i najbolju topologiju mreže za taj prostor. Sva prava zadržana. nije vam potreban server.  Postoji nekoliko komunikacionih putanja. Na primer. škola ili kancelarija već imaju mrežu i vi želite da je nadogradite. Server je. monitori. treba da uzmete u obzir:  Postojeću opremu. Mrežni serveri Ukoliko ste odlučili da koristite mrežu ravnopravnih korisnika. važno je gde planirate da postavite računare. morate da se usmerite na klijent/server mrežu. ili ukoliko su vam dostupni određeni računari. Ukoliko prenosite velike datoteke. video ili grafičke datoteke. . međutim.

tj. obično je dobro na početku dodati koliko god je moguće memorije u okviru budžeta. Slika 5-7 Mrežni server Prilikom izbora servera treba da razmotrite sledeće:  Mogućnost proširivanja. upravljanje e-poštom i pravljenje rezervnih kopija datoteka.Planiranje mreže      215 mreže.  Brzina. sposobnost za širenje kako se vaše potrebe budu menjale i širile. Možete imate određen server za čuvanje datoteka. učinak servera je direktno vezan za količinu memorije i brzinu čipova. Možete dodavati memoriju kako vaše potrebe budu rasle. međutim. centralnih procesora (CPU). za čuvanje Web stranica. Deo 2: Vodič za učenike . serverima je potrebno više memorije nego običnim računarima. Što server ima više memorije. bolje će raditi. Server je moćni računar koji ispunjava specifičnu ulogu na mreži.  Memorija. Sva prava zadržana. Na slici 5-7 je prikazan tipičan mrežni server. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

 Memorijski uređaji. Sve ove stavke mogu da vam posluže prilikom upoređivanja štampača kako biste napravili najbolji izbor za svoje potrebe. mrežni serveri su obično veoma velike mašine i potrebno ih je postaviti na mesto gde nije previše toplo. Na serveru za datoteke je neophodno imati dovoljno velike i dovoljno pouzdane memorijske uređaje za bezbedno čuvanje podataka. Mrežni štampači Mreže nude prednost deljenja štampača. gde ne postoji velika mogućnost da dođe do slučajnog oštećenja i gde nije previše vlažno.216      Poglavlje 5 pRAktičnA VežbA: Popunite radni list sa specifikacijama servera. Umesto da nabavljate po jedan štampač za svaki računar. više računara može da deli štampač. Sva prava zadržana.  Položaj. . Memorijski uređaji Velika mreža će obično imati server za datoteke za čuvanje podataka. tako da bi trebalo da obezbedite dovoljno mesta za skladištenje. većina servera koristi velike programe i upravlja ogromnim količinama podataka. kvalitet štampe koji vam je potreban te koliko ćete otprilike stranica štampati mesečno. to su primarni memorijski uređaji koji se mogu naći na serveru za datoteke i u većini drugih računara  Disk jedinice s trakom  CD-ROM i DVD-ROM disk jedinice  Optičke disk jedinice  Mrežna memorija biRAnje štAmpAčA: Prilikom biranja štampača za mrežu treba da razmotrite nekoliko stvari. Za kućni sistem je verovatno dovoOsnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kao što su brzina štampača. Tip štampača na mreži zavisi od veličine mreže. Memorijski uređaji mogu biti:  Čvrsti diskovi.

kao što je prikazano na slici 5-8. Sva prava zadržana. Uređaji za povezivanje Kada ste učili o topologijama mreže. Server za štampanje je računar koji upravlja zadacima i čuva sve zadatke za štampanje koje svi računari na mreži šalju štampaču. Mrežne kartice (Network Interface Card –NIC) Mrežna kartica (NIC) se instalira u svaki računar i ona povezuje računar sa mrežnim kablom. Postoji mnogo različitih tipova uređaja za povezivanje i svaki od njih ima različitu namenu. Čvorišta Čvorište je centralni uređaj za povezivanje na koji se priključuju svi kablovi u mreži. Na slici 5-9 je prikazano tipično čvorište. poznat kao adresa. Iako su se tradicionalno koristila samo u zvezdastim mrežama. Deo 2: Vodič za učenike .Planiranje mreže      217 ljan ink jet ili mali laserski štampač. čvorišta se danas koriste u većini konfiguracija mreže. Mrežna kartica. Slika 5-8 Mrežna kartica Svaka mrežna kartica čim se proizvede dobija jedinstveni broj. Ta adresa se zatim koristi za prepoznavanje svakog računara na mreži. određuje prioritete i zatim šalje zadatak odgovarajućem štampaču. možda ste primetili da većina topologija koristi uređaje za povezivanje mreže. Sledi opis nekoliko najčešćih uređaja za povezivanje. Na većim mrežama može da postoji više laserskih štampača i obično postoji server za štampanje. To su različiti tipovi opreme koja međusobno povezuje računare na mreži ili koja povezuje mrežu sa drugim mrežama i drugom opremom. Server za štampanje prima zadatke za štampanje. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kontroliše podatke koji prolaze između pojedinih računara i mreže.

Na slici 5-10 je prikazan tipičan svič. Svako čvorište se može povezati sa različitim brojem računara. Čvorište ima niz priključaka. Sva prava zadržana.218      Poglavlje 5 Slika 5-9 Čvorište Čvorišta primaju signale sa jedne lokacije i zatim ih šalju dalje na putu kroz ostatak mreže. . Povezivanje više čvorišta je poznato kao lančano povezivanje (daisy chaining). Dok čvorište prima signal sa jednog računara a onda ga šalje na mrežu. 8. Slika 5-10 Svič Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Svič se može koristiti samo na Ethernet mrežama. poznatih kao portovi. možete priključiti dodatna čvorišta kako biste proširili mrežu. obično 4. u koje se priključuju kablovi različitih računarskih uređaja. Svič Svič je veoma sličan čvorištu. 16 ili 24. svič dobija podatke sa mreže i zatim šalje podatke na određeno mesto na mreži. Ukoliko imate veliku mrežu.

obično je hardver koji se povezuje na mrežu i prenosi podatke između mreža. to takođe može biti softver koji prevodi podatke poslate pomoću različitih protokola na istoj mreži. Slika 5-11 Mrežna skretnica Mrežna skretnica proučava mrežu i može da otkrije ako neki deo mreže radi sporije ili ako u nekoj oblasti postoji problem. Mrežni prolaz prima podatke. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Međutim. otvaraju svaku informaciju. prevodi ih tako da mreža primalac može da ih razume. Mrežni prolaz. čitaju adresu kako bi videli njeno odredište. a zatim prevod šalje na odredište. Na slici 5-11 je prikazana mrežna skretnica.Planiranje mreže      219 Mrežne skretnice Mrežne skretnice su uređaji za povezivanje koji primaju dolazne podatke. Deo 2: Vodič za učenike . koji je prikazan na slici 5-12. Ukoliko mrežna skretnica uoči problem. Mrežni prolazi Mrežni prolaz je uređaj za povezivanje koji povezuje dve različite vrste mreža. ona preusmerava podatke oko problema tako da stignu što brže. Sva prava zadržana. a zatim određuju najbolji put kojim će ta informacija stići do željenog mesta.

220      Poglavlje 5 Slika 5-12 Mrežni prolaz pRAktičnA VežbA: Uradite vežbu Uređaji za povezivanje. Sva prava zadržana. Oni prevode podatke iz digitalnog oblika na jednom kraju mreže u analogni oblik koji telefonska linija može da razume. a zatim ih vraćaju u digitalni oblik za drugu mrežu. . Modem je zapravo skraćenica od modulator-demodulator. Slika 5-13 Konfiguracija mreže Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Modemi koriste telefonske linije za razmenu podataka. Na slici 5-13 je prikazana tipična konfiguracija mreže sa različitim hardverskim komponentama. Modemi Modemi omogućavaju računarima na mreži da razmenjuju podatke.

Softver uključuje ugrađenu bezbednost. Operativni sistemi za klijent/server mrežu Veće mreže. Svaki računar čuva svoje podatke i zatim ih deli sa drugim računarima na mreži. Windows Server 2003 Microsoftovi operativni sistemi za klijent/server mreže. postoje već godinama. Operativni sistemi za te mreže su moćniji i složeniji od operativnih sistema mreža ravnopravnih korisnika. Windows 95/98/Me/XP pRAktičnA VežbA: Uradite vežbu Planiranje mreže. Windows Server 2003. sa više od deset računara i centralnim serverom. resurse. bezbednost i obavljaju administrativne funkcije kao što su korisnička imena i lozinke za pristup mreži. Najnovija verzija. Klijent/server operativni sistemi kontrolišu više servera. Iako je to mala mreža. . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Tip softvera koji vam je potreban zavisi od toga da li imate mrežu ravnopravnih korisnika ili klijent/server mrežu. one povezuju manje od deset računara. Postoji nekoliko različitih vrsta operativnih sistema za mreže ravnopravnih korisnika. kao što su Windows NT Server i Windows Server 2000. su klijent/ server mreže. i dalje mora da postoji softver koji organizuje mrežu. nudi kompletan niz alatki koje će vam pomoći u upravljanju mrežom. postoji automatski proces koji će vas provesti kroz stvaranje mreže.Planiranje mreže      221 Da li mi je potreban poseban softver? Mrežni operativni sistem (NOS) je softver koji kontroliše i organizuje sve aktivnosti na mreži i upravlja njima. Operativni sistemi za mrežu ravnopravnih korisnika Mreže ravnopravnih korisnika su male. bezbednu vezu sa internetom i olakšava upravljanje bez obzira na to da li je vaša mreža velika ili mala. Windows XP. Kada za pravljenje mrežne veze koristite najnovije verzije sistema Windows. punu podršku za deljenje datoteka i usluga. Deo 2: Vodič za učenike Microsoftov Windows je napravljen za korišćenje na jednom računaru. Sva prava zadržana. ali svaka verzija ima ugrađenu mogućnost za umrežavanje ravnopravnih korisnika.

222      Poglavlje 5 Šta ste naučili o planiranju mreže
U ovoj lekciji ste započeli planiranje svoje mreže. Pre nego što zaista pristupite fizičkom povezivanju, morate da znate šta želite da postignete, kakve zadatke želite da mreža obavlja, a zatim da napravite plan kako treba da izgleda struktura vaše mreže.

Šta dalje?
U sledećem poglavlju objedinićete sve što ste naučili i napravićete sopstvenu mrežu. Povezaćete računare i zatim ćete se preko mreže povezati sa internetom.

Termini koje treba da zapamtite
Obnovite sledeće termine: 10BaseT 100BaseT AppleTalk arhitektura Arhitektura ARCNet arhitektura Magistralna mreža Central Processing Unit (CPU) Lančano povezivanje Ethernet arhitektura Fast Ethernet Mrežni prolaz Gigabit Ethernet Hardver Čvorište Mreža sa hibridnom topologijom višestrukih puteva Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider (ISP)) Modem Mrežna kartica (Network Interface Card (NIC)) Operativni sistem mreže (Network Operating System (NOS)) Port Server za štampanje Prstenasta mreža Mrežna skretnica Server „Pešačka“ mreža Zvezdasta mreža Memorijski uređaj Svič Terminator Token-ring arhitektura Topologija

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Planiranje mreže     

223

Preporučene Web lokacije
Osnove umrežavanja: http://www.lantronix.com/learning/tutorials/etntba.html HomeNetHelp: http://www.homenethelp.com/web/explain/about-hubsand-switches.asp Topologija: http://fcit.usf.edu/network/chap5/chap5.htm Wikipedia: Topologija mreže: http://en.wikipedia.org/wiki/Network_topology Topologije mreže: http://www.webopedia.com/quick_ref/topologies.asp Pravljenje topologije mreže: http://staff.rit.tafensw.edu.au/mfinemore/ NW%20Theory%20HTML%20pages/network_topology.htm Proučite dve od gore navedenih Web lokacija i odgovorite na sledeća pitanja za svaku lokaciju: a. Koju Web lokaciju ste posetili? b. Koji je to tip Web lokacije? Da li žele da prodaju nešto? Ukoliko je odgovor da, šta žele da prodaju? c. Šta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko prodaju nešto, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli koristiti? d. Ko drži ovu lokaciju? Kratko opišite organizaciju ili kompaniju koja je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouzdani? Objasnite. e. Da li ste naučili nešto o umrežavanju što bi vam pomoglo pri razmatranju različitih tipova mreža i razloga za odabir jednog od tipova? Objasnite. f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je odgovor da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj lokaciji. g. Kakav je vaš ukupni utisak o ovoj lokaciji?

Pitanja za pregled
1. Šta sve možete da radite preko mreže? 2. Objasnite razlike između zvezdastih, prstenastih i magistralnih mreža za malu kućnu mrežu. Šta su prednosti, a šta mane svake od njih? 3. Opišite razlike i sličnosti između čvorišta, sviča, mrežne skretnice i mrežnog prolaza.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

224      Poglavlje 5 Poglavlje 5: Deljenje datoteka i štampača – vežba
Ovaj dokument sam preuzeo sa deljene fascikle na mreži. Nakon što popunite informacije koje se nalaze dole, sačuvajte ovaj dokument pod sledećim nazivom <vaše ime> Sharing Files and Printers.doc. 1. Kako se zovete?

2.

Koji je danas datum?

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Pristupačan server
Koristan za mala i srednje velika preduzeća. Podržava procese kao što su deljenje datoteka i štampača, internet, e-pošta i udaljene kancelarije. Samo kućište Intel® Pentium® 4 procesor - 3.4 GHz Do 1 MB 800 MHz Do 4 GB SDRAM memorije 5 mesta (slots) 400 MHz Do 24 GB SDRAM memorije 7 mesta (slots) 512 KB 2 Intel® Xeon® procesora – od 2.4 GHZ do 3.4 GHz Kućište ili za orman Kućište ili za orman Do 4 Intel® Xeon® procesora, od 2.0 GHz do 3.0 GHz. 512K do 4 MB 400 MHz Do 32 GB SCRAM memorije 11 mesta (slots) Odličan za veća preduzeća. Koristite ga za deljenje datoteka i štampača, aplikacije na internetu, sjajna zaštita podataka za osetljive i kritične informacije. Idealan za sofisticirana preduzeća i velike korporacije. Koristan za e-poštu i slanje poruka u okviru korporacije, trgovinu na mreži, srednje veliku bazu podataka.

Osnovni server

Server srednjeg kvaliteta

Sofisticirani Server

Rezime

Sjajan pristupačan server za kancelarije kod kuće i mala preduzeća. Odličan za deljenje datoteka i štampača i najbolja zamena za peer-topeer mreže.

Dizajn

Samo kućište

Procesor

Intel® Pentium® 4 procesor – na 2.4 GHz ili 3.4 GHz

Keš memorija

512 KB

Bus

800 MHz

Memorija

Do 4 GB DDR memorije

Poglavlje 5: Specifikacije servera

Prostor za proširenje memorije 4 - 1” kućišta 18GB, 36GB, 73GB, ili 146GB SCSI disk jedinice Gigabit NIC 1,765 USD

3 mesta (slots)

Kućišta za čvrste diskove

2 - 1”, 2 - 5.25” kućišta

8 - 1” kućišta 36GB, 73 B, ili 146 GB SCSI Gigabit Ethernet 6,603 USD

8 - 1” kućišta 36GB, 73GB,ili 146 GB SCSI Gigabit Ethernet 8,793 USD

Planiranje mreže     

Čvrsti diskovi

40GB, 80GB, 120 GB

225

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Mrežna interfejs kartica

Gigabit NIC

Cena

499 USD

Deo 2: Vodič za učenike

226 
1.

    Poglavlje 5

Odgovorite na sledeća pitanja koristeći gore pomenute specifikacije:
Malo osiguravajuće društvo sa dvoje zaposlenih agenata i administratorom je stalno koristilo peer-to-peer mrežu. Kancelarija se širi i treba da doda bazu podataka svih klijenata koje agencija uslužuje. Vreme je da se nadogradi mreža i doda server tako da svi mogu da pristupe podacima. Koji server biste preporučili i zašto?

2.

Veća lekarska ordinacija nadograđuje softver i imaće automatiozovan sistem za kartone pacijenata. Sve će biti na računaru. Lekari rade na 5 različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama. Treba da pristupe kartonima pacijenata iz svake od ordinacija. Treba da budu u mogućnosti da brzo pristupe podacima i moraće da pristupaju datotekama putem interneta. Trebaju im važne informacije o pacijentima koje imaju kako bi mogli da ih preuzmu i pogledaju i moraju biti u mogućnosti da se oslone na njih. Želeli bi da cena servera bude manja od 10,000 dolara. Koji server biste im preporučili i zašto?

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Planiranje mreže     

227

3.

Poslovnice velike korporacije prodaju svoje proizvode na mreži i šalju poštanske porudžbine širom sveta. Treba da dodaju još jedan server zbog porasta obima posla ove godine. Na tom serveru bi se čuvali podaci Web lokacije ove kompanije. Kompanija inače zarađuje milione dolara godišnje i pošto je 75% njenog poslovanja sada na mreži, trošenje novca na server za potrebe Web lokacije nije problem. Od četiri servera koji su ovde predstavljeni, koji bi bio najbolji izbor za ovu komapiju i zašto?

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

228      Poglavlje 5 Poglavlje 5: Planiranje i kreiranje mreže
Izaberite jedan od tri scenarija koja su dole navedena. Koristeći Kontrolnu tabelu za planiranje mreže, popunite odeljak Dizajn SAMO za jedan scenario, kao što vam je to vaš nastavnik objasnio.

Scenario 1:
Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje mrežu sa peer-to-peer mreže na malu klijentsku/serversku mrežu. Prošetajte po kancelariji, proverite postavku i instalaciju postojećih računara, utvrdite koju ćete opremu moći da koristite i šta će vam biti potrebno da kupite i/ili nadogradite, a zatim dizajnirate novi sistem.

Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograđuje softver i imaće automatizovan sistem za kartone pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi; već poseduje računare u kancelarijama, i po jedan računar u lekarskim ordinacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake ordinacije i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem interneta sa bilo kog računara. Šta biste preporučili? Skicirajte kancelariju i utvrdite kako možete koristiti postojeću opremu i šta ćete morati da kupite.

Scenario 3:
Komšija vas je zamolio da mu pomognete. Četvoročlana porodica želi da umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički dizajner. U budućnosti će ćesto raditi od kuće i trebaće joj pristup internetu da bi datoteke putem interneta slala svom preduzeću. Reč je o velikim datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku poštu. Otac je profesor na fakultetu i često radi na svom računaru. Potreban mu je pristup internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu, mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista uživa u puštanju muzike i gledanju video-zapisa na mreži. Oba tinejdžera imaju svoju sobu i računare. Potreban im je pristup internetu, obojica često
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

e-poštu i igraju se na mreži interaktivnih igara. Deo 2: Vodič za učenike . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Posetite njihov dom. napravite plan kuće i projektujte mrežu koja će najviše odgovarati njihovim potrebama. koriste program za slanje instant poruka. Sva prava zadržana.Planiranje mreže      229 rade istraživačke zadatke.

modeme. spratove i pokažite gde želite da postavite svaki od računara. Koji metod ćete koristiti za pristup internetu? Da li će jedan računar biti računar koji će služiti za deljenje veze sa internetom. štampač. mrežne adaptere. telefonski modem. eksternu traku za rezervno kopiranje ili druge stavke. Koju vrstu internet veze ćete koristiti? Kog ISP-a ćete angažovati? Da li vam treba softver za internet ili ISP-a? Kupite hardver i softver. Instalirajte mrežne adaptere. Koji mrežni operativni sistem vam je potreban? Da li vam treba/imate antivirusni program i softver za neželjenu poštu? Kako ćete rukovati e-poštom? Koju vrstu zaštitnog zida ćete imati? Koju vrstu kablova ćete koristiti ili da li ćete koristiti bežični internet? Navedite koliko vam treba kablova i žica. q Hardver q q q q Softver q q q q q q Internet q q q q q Medij za prenos podataka Instalacija mreže Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. . skener ili neki drugi uređaj. mrežne adaptere.230      Poglavlje 5 Kontrolna tabela za planiranje mreže Koraci Dizajn q Nacrtajte dijagram vaše mreže. bežični internet ili nešto drugo? Koji hardver vam je potreban za mrežu? Obuhvatite modeme. mrežna čvorišta (hub). kancelarije. procesor. Koji mrežni adapteri će vam trebati za mrežu: Ehternet. modeme. uređaje za povezivanje i ostale uređaje. Označite sobe. Koju mrežnu topologiju ćete koristiti? Navedite neophodan hardver za svaki računar na crtežu koji ste nacrtali ili na zasebnom papiru koji se odnosi na crtež. Obuhvatite memoriju. Sva prava zadržana. habove i kablove.

q q q Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.Planiranje mreže      231 Koraci Instalacija mreže q Instalirajte kablove da biste fizički povezali računare. štampače i ostale uređaje. Povežite kablove sa mrežnim čvorištima. Deo 2: Vodič za učenike . Uključite u struju sve računare. Pokrenite Windows XP Network Setup Wizard na svom računaru. Uverite se da računari koje ćete koristiti da biste ih povezali sa internetom imaju aktivnu internet vezu. računarima i drugim uređajima. Možete pokrenuti „Čarobnjaka za nove veze” da biste podesili vezu sa internetom. telefonskim pirključcima.

zahteva skupe uređaje za povezivanje. Kada jedan računar ne radi. Jedan po jedan računar šalje informacije. 232      Poglavlje 5 Poglavlje 5: Poređenje mrežnih topologija Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Zahteva velike količine kabla. Ne više od 100 metara od računara do uređaja za povezivanje. Terminator je neophodan na kraju svakog kabla. Jedan kabl povezuje sve računare. Bus Da biste dodali računar. Ako uređaj za povezivanje ne radi. Jeftinija mreža pošto obično koristi jedan neprekidni bakarni kabl. Koristi koaksijalne i kablove sa upredenom paricom. Kabl ide od jednog računara do drugog i tako sve do poslednjeg. ne radi čitava mreža. Informacije se kreću kroz kabl i računar pristupa informacijama van kabla. Obično je jeftinija od hibridne mreže. Terminator je smešten na kraju mreže. Dužina kabla može biti najviše do 100 metara. Može da se instalira do 24 računara po mreži. Svaki računar je povezan na uređaj za povezivanje. Jedan neprekidni kabl povezuje sve uređaje. . Ako ne radi jedan računar. ne radi ni mreža. morate isključiti mrežu i ukloniti kabl iz postojećih računara. ostali deo mreže funkcioniše.Topologija Prenos informacija Instalacija Proširenje Rešavanje problema Cena Korišćenje kablova Zvezdasta (Star Bus) Koristi kabl sa upredenom paricom. Sve informacije prolaze kroz centralnu mrežnu vezu. Sva prava zadržana. mreže Dodaćete novi računar tako što ćete novi kabl iz računara uključiti u uređaj za povezivanje. Najskuplja od jednostavnih topologija. Svi računari moraju biti blizu centralnog uređaja.

Hibridna (Hybrid Mesh) Uređaji za povezivanje omogućavaju kombinovanje različitih mreža i različitih topologija veoma lako. Informacije se mogu preneti na više različitih načina. Takođe. Vrsta kablova zavisi od vrste mreža. Informacije se kreću u jednom pravcu ukrug Jedan kabl koji dok ne stignu je konfigurisan do pravog u prsten. mogu se koristiti i optički kablovi na većim razdaljinama. informacija nastavlja da se prenosi na ostatak kruga dok ne stigne do tačke prekida. Instalacija je jednostavna.Prstenasta (Ring) Ako postoji oštećenje na kablu ili greška u mreži. 233 Deo 2: Vodič za učenike . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Otkrivanje Skupa. Jedna od najskupljih topologija zbog visoke cene kabla. Morate preseći kabl koji je povezivao postojeće računare da biste dodali nov računar. je najteže kod okvakve topologije zbog različitih vrsta tehnologija koje se koriste. Često se pravi kada se proširuje postojeća mreža. Računari su smešteni blizu jedan do drugoga. Može se koristiti kabl sa upredenom paricom i koaksijalni kabl. velika i rešavanje i obično problema kompikovana. Zahteva više kabla neko ostale topologije. u zavisnosti od drugih topologija. Može koristiti različite vrste uređaja za povezivanje. Sva prava zadržana. tako da mreža neće funkcionisati dok se novi računar ne poveže. računara. Nema konektora. Često korišćena vrsta za velike razdaljine. Krug nema početak niti kraj. Planiranje mreže      Kombinacija dve ili više različitih struktura. Koristi kabl sa upredenom paricom. Ovo olakšava otkrivanje i rešavanje problema.

Sva prava zadržana. morate da znate koje su vaše potrebe koje želite da postignete. .com : 10BaseT 100BaseT AppleTalk arhitektura Arhitektura ARCNet arhitektura Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Termini koje treba znati Pregledajte sledeće termine tako što ćete ponuditi tačne definicije iz poglavlja ili putem Web lokacije www. koje zadatke želite da obavlja mreža i da zatim razvijete plan kako želite da organizujete svoju mrežu.webopedia. Pre nego što zapravo počnete fizički da postavljate mrežu.234      Poglavlje 5 Poglavlje 5: Pregled Šta smo naučili U ovoj lekciji ste počeli da radite na planiranju svoje sopstvene mreže.

Planiranje mreže      235 Bus mreža Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit (CPU)) Zrakasto povezivanje (Daisy chaining) Eternet arhitektura Brzi eternet Mrežni prolaz (Gateway) Gigabitni eternet Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike .

236      Poglavlje 5 Hardver Mrežno čvorište (Hub) Hibridna mreža (Hybrid mesh network) Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider(ISP)) Modem Mrežna kartica (Network Interface Card (NIC)) Mrežni operativni sistem (Network Operating System (NOS)) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. .

Deo 2: Vodič za učenike . Sva prava zadržana.Planiranje mreže      237 Port Server štampanja (Print Server) Prstenasta mreža (Ring Network) Mrežna skretnica (Router) Server Šatro mreža (Sneaker net) Zvezdasta mreža (Star bus network) Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

.238      Poglavlje 5 Uređaj za skladištenje Svič (Svitch) Terminator Token-ring arhitektura Topologija Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

com/learning/tutorials/etntba.ittoolbox. Deo 2: Vodič za učenike a. Koje Web lokacije ste pregledali? .lantronix. Koje informacije su vam bile najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ako se na ovoj lokaciji nešto prodaje.techtarget.microsoft. da li postoje informacije koje su vam korisne? Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. com/originalContent/0. asp?c=NetworkingPeerPublishing&r=http%3A%2F%2Fwww%2Ehardwarece ntral%2Ecom%2Fhardwarecentral%2Ftutorials%2F158%2F1%2F Istražite dve Web lokacije od gore navedenih i odgovorite na sledeća pitanja: Web lokacija 1 Web lokacija 2 b.00.html Ultimativni vodič za umrežavanje: http://networking. Koje je vrste ova lokacija? Da li se nešto prodaje na ovoj lokaciji? Ako se prodaje. Sva prava zadržana.DOC Dizajn mreža: Korak po korak vodič: http://searchnetworking.com/ windows2000/techinfo/reskit/dpg/Chapt-2.Planiranje mreže      239 Predložene Web lokacije Kreiranje Windows 2000 Roadmap za razvoj: http://www.289142.sid7_gci803164.html Osnove umrežavanja: http://www.com/browse. šta je to? Web lokacija 1 Web lokacija 2 c.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Ko objavljuje sadržaj na lokaciji? Objasnite nešto o organizaciji ili kompaniji čija je lokacija. . Sva prava zadržana. Da li ste sa ove lokacije došli do drugih lokacija? Ako jeste. navedite jednu lokaciju za koju mislite da je bila zanimljiva a do koje ste došli preko početne lokacije. Web lokacija 1 Web lokacija 2 e. Da li su informacije na toj lokaciji pouzdane? Objasnite. Da li ste naučili nešto o umrežavanju što bi vam pomoglo kada se govori o različitim vrstama mreža i zašto vam više odgovaraju neke vrste mreža od drugih? Objasnite. Web lokacija 1 Web lokacija 2 f.240      Poglavlje 5 Web lokaija 1 Web lokacija 2 d.

Sva prava zadržana. Deo 2: Vodič za učenike . Kakvo je vaše mišljenje o ovoj lokaciji? Web lokacija 1 Web lokacija 2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.Planiranje mreže      241 Web lokacija 1 Web lokacija 2 g.

sviča. Opišite razlike i sličnosti između mrežnog čvorišta. kružne i bus mreže. Sva prava zadržana.242      Poglavlje 5 Pitanja za istraživanje 1. Koje su prednosti a koje mane svake od njih? 3. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. mrežne skretnice i mrežnog prolaza. . Šta sve možete da uradite na mreži? 2. Razgovarajte o razlikama između Star Bus.

skoro da ste spremni da sve povežete. topologiju i veličinu mreže. fizičku strukturu mreže.Poglavlje 6 Pravljenje mreže U prethodnoj lekciji ste planirali svoju mrežu. U ovom poglavlju odgovorićete na sledeća pitanja:  Kako da povežem računare?  Da li mogu da napravim mrežu bez žica?  Kako da instaliram hardver?  Kako da instaliram softver?  Kako da odaberem dobavljača internet usluga?  Koji tip veze sa internetom imam?  Šta još treba da znam da bih se umrežio?  Kako izgleda budućnost umrežavanja? Kako da sve to povežem? Sada kada završite početno planiranje. a zatim ćete instalirati hardver. Sada ste spremni da objedinite to znanje i da napravite sopstvenu mrežu. 243 . Morate da izaberete odgovarajuću vrstu kabla i da naučite osnove pravilnog instaliranja kablova. kakvu topologiju i arhitekturu. Kako da povežem računare? Prvo što treba da uradite kada započnete fizičko uspostavljanje mreže jeste instaliranje kablova. kada znate koju vrstu mreže želite. Razmotrili ste kako ćete koristiti mrežu. poznatih kao prenosni mediji. dodati softver i napokon ćete biti spremni da testirate sistem. Najpre treba da instalirate kabl koji služi za povezivanje računara.

kablove za kablovsku televiziju ne možete koristiti na računarskoj mreži. a i dalje se sreće na starijim mrežama. a sve zajedno je obavijeno zaštitnim slojem. Koaksijalni kabl Koaksijalni kabl je nekada bio industrijski standard. Biranje kabla Postoji mnogo načina za prenos podataka i pravilan izbor najčešće zavisi od vrste mreže koju ste odlučili da instalirate.244      Poglavlje 6 nApomenA Iako izgledaju slično. Sva prava zadržana. ali danas postoje bežični načini za prenos podataka preko mreže. U centru se nalazi puna bakrena žica okružena izolacionim slojem plastike. Preko svega toga se nalazi zaštitna metalna mreža ili folija. ovaj kabl je sličan onom koji kablovska kompanija koristi za dovođenje kablovske televizije u vaš dom. . Najpopularniji i najstariji prenosni medij jeste kabl. Na slici 6-1 je prikazan deo koaksijalnog kabla. ali je se sa njima teško radi. Da biste pove- Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Često nazivan i samo koaks. Ukoliko ste se odlučili za kablovski sistem. Slika 6-1 Koaksijalni kabl Koaksijalni kablovi nisu skupi. Takođe su mnogo sporiji od novijih vrsta kablova i najčešće se koriste u kućnim mrežama kada postoji malo računara i kada su razdaljine male. prvo morate da odaberete kabl.

Na slici 6-3 je prikazan kabl sa upredenim paricama. Na slici 6-2 je prikazan BNC uređaj. Deo 2: Vodič za učenike Kabl sa upredenim paricama .Pravljenje mreže      245 zali više koaksijalnih kablova i da biste kabl povezali sa mrežnom karticom. Slika 6-3 Kabl sa upredenim paricama Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. morate koristiti uređaj koji se zove BNC konektor (British Naval Connector – BNC). Sva prava zadržana. Slika 6-2 BNC uređaj Kabl sa upredenim paricama je bakrena žica koja nastaje uvrtanjem i međusobnim obavijanjem jednog ili više parova žica.

često se koristio početkom devedesetih.246      Poglavlje 6 Kabl sa upredenim paricama se povezuje sa računarima i drugim uređajima pomoću RJ-45 priključka. koji je prikazan na slici 6-4. Kada kupujete ove kablove. Pravljen za prenos podataka brzinom od 100 i više Mb/s. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Slika 6-4 RJ-45 priključak Ovi kablovi se prave u nekoliko kategorija i svaka je napravljena da prenosi podatke različitom brzinom. Pravljen za prenos podataka brzinom do 4 Mb/s. Kategorija CAT 1 CAT 2 CAT 3 CAT 4 CAT 5 Karakteristike Pravljen za prenos glasa kratkog dometa. oni često neće biti navedeni kao kablovi sa upredenim paricama. koristi se u IBM token-ring mrežama. već kao CAT 5 kablovi. Sva prava zadržana. samo je neznatno veći. Dole navedena tabela prikazuje pet glavnih kategorija kablova sa upredenim paricama. Pravljen za prenos podataka brzinom do 16 Mb/s. nije za podatke. Ovaj priključak liči na one koji se nalaze na krajevima telefonskih kablova. ova kategorija se najčešće koristi. . Pravljen za prenos podataka brzinom do 10 Mb/s. danas se retko koristi. koji su najpopularnija kategorija.

ali ćete nakon toga imati poteškoća. sa nekoliko parova uvijenih žica obeleženih različitim bojama. Slika 6-5 Optički kabl Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. UTP kabl je napravljen od jednog ili više parova bakrenih žica.  Kabl sa oklopljenim paricama (Shielded twisted pair – STP) sličan je neoklopljenom kablu. Optički kabl može da prenosi podatke brzinom do 10 Gb/s. signal je slabiji. mogućnosti bržeg prenosa su veće nego kod ostalih tipova kablova. Obično možete da bez problema prenosite podatke nekoliko desetina metara. Zaštitni sloj štiti žice od smetnji i pomaže u zaštiti podataka. a ne električne impulse.Pravljenje mreže      247 Postoje dva tipa kablova sa upredenim paricama:  Kabl sa neoklopljenim paricama (Unshielded Twisted Pair – UTP) je najjeftiniji kabl od svih koji se danas koriste. Iako su STP kablovi skuplji od UTP kablova. Jedina mana UTP kabla je to što nije pogodan za velike razdaljine. Što je kabl duži. tako što je svaki par zavijen. Deo 2: Vodič za učenike . Na slici 6-5 je prikazan deo optičkog kabla. Ovaj skupi i brzi kabl je popularan za backbone segmente mreža koji treba da na velikoj daljini povežu više država ili zemalja. ali on ima i zaštitni metalni sloj ili foliju ispod plastične obloge. Optički kabl Optički kabl se razlikuje od drugih mrežnih kablova po tome što prenosi vibriranje svetlosti. UTP kabl se obično sastoji od najviše četiri para uvijenih kablova koji su obeleženi različitim bojama. ovo je i dalje povoljna kablovska opcija. Sva prava zadržana. Pošto se umesto električnih impulsa koristi svetlost.

možete sprovesti kablove kroz njih da ih ne biste povlačili preko poda. Jedan kabl može da se sastoji od više vlakana. žice možete sprovesti i na staromodan način. oni se obično razvode iza zidova i u plafonu ili podu. preko zidova i da biste ih držali dalje od uređaja koji mogu da izazovu smetnje. treba da razmotrite koje je najbolje mesto za razvođenje žica. morate da koristite posebni plenum kabl koji ne oslobađa gasove u slučaju požara.248      Poglavlje 6 Optički kabl se sastoji od jednog ili više staklenih ili plastičnih vlakana koja prenose svetlost. postavljanjem kablova ispod stola duž poda. Ukoliko instalirate nove kablove u zgradu. Optički kablovi su najskuplji kablovi. . Ukoliko standardni računarski kabl izgori u požaru. Treba da postavite žice što dalje od svih ovih uređaja i drugih izvora struje. i uvek povezujte grupe žica zajedno. slično kao što priključujete telefon ili kablovsku televiziju. Ukoliko nemate provodnike. klima-uređaji i fotokopir aparati mogu da izazovu smetnje u kablovima. spremni ste za početak instaliranja poznatog kao razvođenje kablova. Kanalice su šuplje cevčice koje se koriste za zaštitu kablova. Prostor koji se koristi za distribuciju vazduha u sistemima za ventilaciju u zgradama se zove plenum. plastična obloga oslobađa otrovne gasove koji ne bi trebalo da dospeju u sistem za ventilaciju. Instaliranje kabla Nakon što ste izabrali odgovarajući tip kabla kojim želite da povežete računare. Sva prava zadržana. Korisnici mogu da pristupe kablovima kroz utičnice na zidu. prostora u zidovima ili plafonima. vodite računa da postavite žice tako da nisu blizu stopala ljudi kako ne bi došlo do slučajnih nezgoda. pRAktičnA VežbA Uradite praktičnu vežbu sa kablovima. Ukoliko kablove postavljate trajno u neku zgradu. Ukoliko zgrada ima ugrađene provodnike. Spolja se nalazi omot od čvršće plastike. Ukoliko kabl sprovodite kroz plenum. Mnogi električni uređaji u kancelariji. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. a zatim slojem plastike koji se zove bafer. kao što su fluorescentna svetla. Svako vlakno je obavijeno zaštitnom oblogom. čime se omogućava da više mreža prenosi podatke kroz isti kabl. Ukoliko se odlučite za ovaj način. Najbolji način za postavljanje kablova je kroz kanalice.

Sva prava zadržana. Kako da instaliram hardver? Kad instalirate kablove ili kad odlučite da koristite bar neke od komponenata bežične mreže. Svaki bežični uređaj ima neku vrstu radio-prijemnika i odašiljača koji omogućavaju razmenu podataka unutar mreže. a bežična tehnologija se danas može naći u brojnim uređajima. PDA uređajima.Pravljenje mreže      249 Da li mogu da napravim mrežu bez žica? Danas mnoge mreže koriste bežične tehnologije za povezivanje uređaja na mrežu. Na slici 6-6 je prikazano nekoliko danas popularnih uređaja iz kategorije bežične opreme. muzike. moguće je da ćete morati da kupite server. npr. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. deljenje datoteka kao što su dokumenti i baze podataka. Deo 2: Vodič za učenike . što vam daje slobodu da se udaljite od mreže. Videćete da ljudi koriste bežičnu tehnologiju na prenosnim računarima. čak i pronalaženje mapa koje su vam potrebne dok vozite. da biste slali i primali elektronsku poštu. a da i dalje imate pristup tim resursima dok god se nalazite u dometu odašiljača.com Korišćenje bežičnih sistema Bežične uređaje možete koristiti na razne načine. spremni ste za instaliranje hardvera.proxim. čak i internetu. možda ćete jednostavno moći da povežete opremu koju imate. Ukoliko planirate da instalirate klijent/server mrežu. Bežična mreža eliminiše potrebu za kablovima koji povezuju svaki uređaj na mrežu. dvosmernim pejdžerima.linksys. Većina bežičnih mreža se oslanja na radio-signale za prenos podataka uređajima.com 3com: http://www. Potrebno je da uporedite karakteristike računara koje želite da koristite.com Proxim: http://www. mobilnim telefonima. čak i u automobilima. pregledanje Weba.3com. za instant razmenu poruka. Ukoliko instalirate mreže ravnopravnih korisnika. deljenje multimedijalnih datoteka. Ovi uređaji vam omogućavaju pristup mrežama. Više infoRmAcijA o bežičnim sistemimA: Linksys: http://www.

Svaki klijentski računar ili svaki računar na mreži ravnopravnih korisnika mora da ima instaliranu mrežnu karticu pre nego što povežete kablove. Kada nabavite hardver.250      Poglavlje 6 Slika 6-6 Bežična oprema Možete da pogledate specifikacije hardvera kako biste bili sigurni da on nudi sve karakteristike koje su vam potrebne. pRAktičnA VežbA: Uradite hardverski deo vežbe pravljenja mreže. spremni ste za početak podešavanja softvera. morate voditi računa gde postavljate računare. Ukoliko instalirate mrežu u školi ili kancelariji. uređaje za povezivanje i računare. . morate voditi računa da oprema bude bezbedna. dovoljno brz procesor i druge karakteristike koje želite. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Kad postavite hardver. npr. dovoljno veliki čvrsti disk. Sva prava zadržana. morate paziti da se računar ne pregreje ili da se ne postavi na mesto gde bi mogao da se ovlaži. Bez obzira na to da li se radi o kući ili kancelarijskom okruženju. mrežne kartice.

Tokom procesa može se desiti da će softveru biti potreban pristup različitim komponentama.Pravljenje mreže      251 Kako da podesim softver da bih konfigurisao mrežu? Prvi korak u povezivanju hardvera preko mreže je instaliranje mrežnog operativnog sistema. Pre instaliranja softvera proverite da li su svi kablovi priključeni. Čak i ako ste dobili sistem sa instaliranim softverom. Takođe treba da proverite bezbednosne postavke i dodelite lozinke da biste zaštitili sistem. da li su svi uređaji za povezivanje i resursi uključeni i da li sve funkcioniše. internet nudi neograničen pristup informacijama i omogućava brojne vidove komunikacije. verovatno ćete morati nešto da podesite. Da li možemo da povežemo mrežu sa internetom? Jedna od prednosti umrežavanja računara. Kada pokrenete mrežu. da postoji pristup potrebnim resursima i da ste omogućili deljenje svih datoteka. Nakon što instalirate operativni sistem. U klijent/server sistemu morate da imate serverski softver na serveru i odgovarajući klijentski softver na svakom klijentskom računaru. spremni ste za konfigurisanje svakog računara pojedinačno. možete da uspostavite vezu sa internetom. Sva prava zadržana. pored mogućnosti deljenja resursa na istoj mreži. Instaliranje operativnog sistema za mrežu Pre nego što instalirate softver. U mnogim sistemima. Treba da se postarate da su svakom računaru dostupne odgovarajuće datoteke. U mrežama ravnopravnih korisnika svaki računar mora da ima instaliran softver operativnog sistema. operativni sistem za mrežu se već nalazi na računaru kad ga kupite. treba da izdvojite nekoliko sati kada nikome neće biti potreban računar da biste bili sigurni da će se instaliranje uspešno obaviti. biće potrebno da prebacite podatke sa raznih servera kako bi on bio dostupan svima. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. jeste deljenje internet veze. Za mrežu ravnopravnih korisnika koja koristi Microsoftov Windows XP moraćete da pokrenete čarobnjak za povezivanje mreže i da pratite uputstva. Deo 2: Vodič za učenike . fascikli ili disk jedinica koje želite da učinite dostupnim ostalim korisnicima. Konfigurisanje računara Nakon što instalirate operativni sistem i podesite lozinke i korisnike kojima želite da dozvolite pristup mreži.

ISP je kompanija koja naplaćuje nadoknadu za pružanje usluge izlaza na internet. pRAktičnA VežbA: Ispunite deo o Pronalaženju ISP-a u radnom listu vežbe pravljenja mreže. Danas postoje hiljade ISP kompanija. možda će vam biti potrebna mrežna skretnica. Ostale usluge se obično dodatno naplaćuju i mogu da uključuju pravljenje Web lokacije. naloge za e-poštu i tehničku podršku.252      Poglavlje 6 Više o DobAVljAčimA inteRnet uslugA: Pogledajte odeljak o dobavljačima internet usluga u poglavlju 5 za više informacija. Veliki dobavljač često nudi privatne. Vodite računa da dobijete sve informacije napismeno i saznajte šta možete da uradite ukoliko dobavljač ne pruži zadovoljavajući nivo usluge. instant razmenu poruka. tako da ta dva faktora obično idu zajedno. treba da imate u vidu nekoliko stvari:  Usluge: ISP nudi pristup internetu na najosnovnijem nivou.  Ugovori: postoji mnogo dobavljača koji zahtevaju potpisivanje jednogodišnjeg ugovora da bi vam pružili usluge. Prilikom određivanja najboljeg dobavljača za vaše potrebe. Sva prava zadržana. hostovanje Web lokacije.  Podrška i oprema: raspitajte se o opremi koju dobavljač koristi za direktno povezivanje na internet. Morate biti sigurni da dobavljač ima dovoljno osoblja za podršku i da postoji neko ko je dostupan 24 časa dnevno ukoliko naiđete na neki problem. prvo morate da izaberete dobavljača internet usluga (Internet Service Provider – ISP). dok manje kompanije mogu da ponude samo osnovne. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Drugi nude popuste i besplatno prvo povezivanje ukoliko potpišete ugovor. . Kako da izaberem dobavljača internet usluga? Pre nego što se zaista povežete sa internetom.  Saznajte da li dobavljač daje potreban hardver ili vi sami morate da kupite poseban hardver za internet vezu. Na primer.  Veličina: veličina ISP kompanije ponekad određuje nivo kvaliteta usluge. a samim tim i sporije veze. poseban tip modema ili specifični zaštitni zid za usluge određene ISP kompanije. brze veze za velike kompanije.

Što je propusni opseg veći. DSL ili kablovski modem koristi samo digitalne signale. tj. Uz veliku brzinu. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. nApomenA: Mrežna skretnica koja se koristi za uspostavljanje brze veze između mreže i interneta često se naziva DSL modem ili kablovski modem. Takođe možete da uspostavite brzu internet vezu koja omogućava brži pristup internetu. Sva prava zadržana. Postoji nekoliko različitih tipova brze veze. a možete istovremeno i da koristite telefon i modem. što je poznato kao propusni opseg. tj.544 Mb/s. Možete da uspostavite takozvanu pozivnu vezu. T1 veza prenosi podatke brzinom od 1. kod koje modem koristi standardnu telefonsku liniju za pozivanje ISP-a i povezivanje na internet.73 T3 Mb/s. ili malo brže od dvostruke brzine pozivnog 56k modema. od 20 do 100 puta brže od običnog pozivnog modema.  veza se obično koristi samo u kompanijama i ona je često način T1 na koji se mnoge manje ISP kompanije povezuju sa internetom. veza je skuplja. DSL nudi stalnu vezu tako da uvek imate pristup internetu i ne morate da čekate zvučni telefonski signal. Svaki se razlikuje po količini podataka koju može da prenese u datom trenutku. T3 veza. Četiri glavna tipa brzih internet veza su:  Integrated Services Digital Network (ISDN) prenosi podatke brzinom od 128 Kb/s. oko 20 puta brže od veze pomoću pozivnog modema.  veza koristi optički kabl za prenos podataka brzinom do 44. To je najsporiji metod i obično nije efikasan u poslovnom svetu. Deo 2: Vodič za učenike . Uprkos tome što se često nailazi na ovaj naziv. ali brzinom od 1 do 9 Mb/s. nudi brzine više od 800 puta veće od običnog pozivnog modema.Pravljenje mreže      253 Kakav tip internet veze mi je potreban? Postoji više načina za povezivanje sa internetom. koju obično koriste velike ISP kompanije za povezivanje sa internetom. Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line – DSL)  koristi postojeće telefonske linije za povezivanje sa internetom. ona nije modem jer ne prebacuje signale iz digitalnog u analogni oblik kao standardni modem.

ukoliko hostujete server za Web. Obično vam nije potrebno mnogo softvera za internet vezu.com i izaberite opciju Share Internet access on My Home Network sa padajućeg menija How Do I. potrebno je da instalirate softver za Web server. Šta sve treba da znam da bih se povezao na internet? štA je ip ADResA? Potražite više informacija na http://www.com/question549. Sva prava zadržana. Kada koristite mrežnu skretnicu za internet vezu. html. postoji jedna mrežna skretnica kod vas i jedna kod ISP kompanije. možda će vam u nekim slučajevima ipak biti potreban softver za uspostavljanje internet veze. . Oni obično nisu deo malih mreža. Kakav mi je tip softvera potreban za povezivanje sa internetom? Deljenje inteRnet Veze: Za više informacija o deljenju veze sa internetom na kućnoj mreži posetite Home PC Network na http://www. Međutim. Modemi mogu biti eksterni. Te dve skretnice su povezane posebnom linijom. Za pozivne veze biće vam potreban modem.homepcnetwork. Mnoge ISP kompanije takođe nude svoj softver koji obično sadrži i prilagođenu verziju nekog od popularnih pregledača. U zavisnosti od konfiguracije. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Na primer.howstuffworks.254      Poglavlje 6 Kakav mi je tip hardvera potreban za povezivanje sa internetom? U zavisnosti od tipa veze koju ste izabrali. biće vam potreban dodatni hardver pored standardnog mrežnog hardvera i uređaja za povezivanje. možda će vam biti potrebni serveri za Web i e-poštu te zaštitni zidovi. Za druge tipove veze biće vam potrebna mrežna skretnica. Većina hardvera ima ugrađen softver koji omogućava povezivanje. Možete odlučiti da instalirate softver za antivirusnu zaštitu kako biste zaštitili mrežu. To je oprema koju ćete koristiti ukoliko imate DSL ili kablovsku internet vezu. a zaštitni zidovi se uspostavljaju pomoću softvera. ali najčešće svaki računar već ima interni modem.

Pravljenje mreže     

255

Kao što ste naučili ranije tokom ovog kursa, protokol je pravilo ili uputstvo koje obezbeđuje tačnu komunikaciju. I umreženi računari i ISP moraju da se međusobno razumeju da biste koristili internet. Svaki računar koji se povezuje na internet koristi TCP/IP Protocol Suite za prenos podataka. TCP/IP, što je skraćenica za Transmission Control Protocol/Internet Protocol, omogućava slanje i primanje podataka preko interneta. Za pravilan rad TCP/IP protokola treba da znate neke osnovne podatke. Te podatke obično dobijate od ISP kompanije, a zatim vi sami podešavate mrežu.

IP adrese
Svakom računaru koji se povezuje na internet dodeljuje se jedinstvena IP adresa. IP adrese su nizovi od po četiri broja, odvojeni tačkama. Na primer, tipična IP adresa bi mogla da izgleda ovako:
207.46.245.214

Uradite vežbu podešavanja TCP/IP protokola.

IP adrese dodeljuje organizacija poznata pod nazivom Internet Network Information Center (InterNIC). Oni kontrolišu IP adrese tako da svaka sadrži jedinstvene brojeve. Možete ili da podesite svaki računar posebno pa da svaki računar na mreži ima svoju IP adresu ili vaš dobavljač može da dodeljuje IP adrese različitim računarima na mreži svaki put kada se računar poveže na internet. IP adrese koje se dodeljuju svaki put kada se računar poveže na mrežu poznate su kao dinamičke IP adrese. Ovakva dodeljena adresa važi onoliko dugo koliko ste na internetu i koliko odgovara većini korisnika koji imaju kućne mreže. IP adresa koja je fiksna i koja se trajno dodeljuje poznata je kao statička IP adresa. Ukoliko planirate da hostujete Web lokacije ili nudite pristup hardverskim uređajima preko interneta, morate imati statičku IP adresu koju vam dodeljuje dobavljač. Dobijanje statičke IP adrese je obično znatno skuplje.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

pRAktičnA VežbA:

256 

    Poglavlje 6

Serveri za imenovanje domena
infoRmAcije o kućnim mRežAmA:
Za kompletne informacije o uspostavljanju kućne mreže, pogledajte tekst „How Home Networking Works“ na lokaciji: http://www.howstuffworks.com/homenetwork.htm. Serveri za imenovanje domena (Domain Name Servers – DNS) su serveri koji prebacuju svaku IP adresu u ime domena. Na primer, DNS prebacuje IP adresu 207.46.245.214 u microsoft.com. Najčešće ćete se povezivati sa dobavljačem, a DNS će se nalaziti na lokaciji ISP kompanije, umesto da imate DNS server kao deo vaše mreže.

Povezivanje kućne mreže sa internetom
Kada povezujete kućnu mrežu sa internetom, treba uzeti u obzir nekoliko stvari. Obično ćete uspostaviti kućnu mrežnu tako da računari na mreži dele internet vezu. To se najčešće radi na dva načina. Možete imati jedan računar koji je povezan na internet. Ostali računari će pristupati internetu preko tog računara. Osim toga, ukoliko imate brzu vezu, možete koristiti mrežnu skretnicu sa više portova koja će deliti internet veze. Uređaj koji hostuje vezu, bez obzira na to da li je u pitanju jedan od računara ili mrežna skretnica (DSL/kablovski modem), ponekad se naziva mrežni prolaz. Treba da proverite kod svog dobavljača da li imate dozvolu da više korisnika koristi jedan nalog. Neki dobavljači traže da platite odvojenu pretplatu za svakog korisnika koji će pristupati internetu. Međutim, dobavljači sve češće omogućavaju porodicama da pristupaju internetu preko jednog naloga i čak pružaju mogućnost nekoliko naloga za e-poštu tako da svaki član porodice može da ima svoju e-adresu.

pRAktičnA VežbA:
Uradite praktičnu vežbu za pokretanje Windowsovog XP čarobnjaka za umrežavanje.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Pravljenje mreže     

257

Šta ste naučili o pravljenju mreže

U ovoj lekciji ste napravili mrežu. Od biranja i instaliranja kablova i hardvera do instaliranja softvera i konfigurisanja sistema, proučili ste neophodne korake za uspostavljanje i pokretanje mreže. Takođe ste se upoznali sa osnovama uspostavljanja kućne mreže.

Šta dalje?

Budućnost umrežavanja je kao prazan list. Teško je čak i predvideti šta će se desiti za petnaest godina. Pre samo petnaest godina, World Wide Web nije postojao. Nije se znalo za pregledače. Nije bilo prenosnih računara, PDA uređaja. Pa šta je onda sledeće? Kakva je budućnost umrežavanja? Možete li uopšte da zamislite budućnost? Svetske mreže će najverovatnije uglavnom biti bežične. Računari će se nalaziti u svakom delu sveta i kontrolisaće većinu funkcija u vašem domu ili na poslu. Svi računari u vašim televizorima, satovima, svetlima, uređajima, klima-uređajima, bezbednosnim sistemima, čak i u vašim automobilima, biće umreženi. Sledeći korak svetskog umrežavanja ograničen je samo vašom maštovitošću.

Termini koje treba da zapamtite
Obnovite sledeće termine: Propusni opseg BNC konektor Koaksijalni kabl Kanalice Digitalna pretplatnička linija (DSL) Server za imenovanje domena (Domain Name Server (DNS)) Dinamična IP adresa Optički kabl Mrežni prolaz Integrated Services Digital Network (ISDN) Dobavljač internet usluga (Internet Service Provider (ISP)) IP adresa Plenum Kabl sa oklopljenim upredenim paricama (Shielded Twisted Pair (STP) Statična IP adresa T1 veza T3 veza TCP/IP protokoli Transmission Control Protocol/ Internet protokol (TCP/IP) Prenosni medij Kabl sa upredenim paricama Kabl sa neoklopljenim upredenim paricama (Unshielded Twisted Pair (UTP))

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

258      Poglavlje 6 Preporučene Web lokacije
Home PC Network: http://www.homepcnetwork.com Šta je IP adresa? http://www.howstuffworks.com/question549.htm Kako da uspostavite kućnu mrežu: http://www.pcworld.com/howto/ article/0,aid,102461,00.asp Kako da uspostavite malu mrežu pomoću sistema Windows XP Home Edition: http://support.microsoft.com/default.aspx?kbid=813936 Kako funkcioniše kućna mreža: http://www.howstuffworks.com/homenetwork.htm Pomoć za kućne mreže: http://www.homenethelp.com/home-network. asp 1. Proučite dve od gore navedenih Web lokacija i odgovorite na sledeća pitanja: a. Koju Web lokaciju ste posetili? b. Koji je to tip Web lokacije? Da li žele da prodaju nešto? Ukoliko je odgovor da, šta žele da prodaju? c. Šta vam je bilo najkorisnije na ovoj Web lokaciji? Ukoliko nešto prodaju, da li pored toga nude i podatke koji bi vam mogli biti korisni? d. Ko drži ovu lokaciju? Kratko opišite organizaciju ili kompaniju koja je vlasnik ove lokacije. Da li su podaci na ovoj lokaciji pouzdani? Objasnite. e. Da li su vam na ovoj lokaciji ponuđeni saveti koji su vam bili korisni prilikom uspostavljanja male ili kućne mreže? Objasnite. f. Da li vas je ova lokacija odvela do drugih lokacija? Ukoliko je odgovor da, navedite jednu korisnu lokaciju koju ste otkrili na ovoj lokaciji. g. Kakav je vaš ukupni utisak o ovoj lokaciji? 2. Od analiziranih lokacija, koja je nudila najviše podataka? Zašto mislite da je tako?

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Pravljenje mreže     

259

Pitanja za pregled
1. Koja je razlika između koaksijalnog kabla, kabla sa upredenim paricama i optičkog kabla? 2. Šta je pet ključnih stvari koje treba da saznate kad tražite dobavljača internet usluga? 3. Koji sve tipovi internet veza postoje i koja je internet veza najpraktičnija za kućnu mrežu u kojoj će korisnik, sa ograničenim budžetom, redovno otpremati i preuzimati velike datoteke? 4. Opišite razlike između statičke i dinamičke IP adrese.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

260      Poglavlje 6 Poglavlje 6: Planiranje mreže: hardver, softver i medij za prenos podataka
Koristeći scenario(je) koji ste izabrali u poglavlju 5 i Kontrolnu tabelu za planiranje mreže, popunite SAMO odeljke Hardver, Softver i Medij za prenos podataka.

Scenario 1:
Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje mrežu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mrežu. Moraćete postojeći hardver da iskoristite koliko god možete da biste smanjili troškove. Preduzeće koristi internet kako bi umrežilo pojedinačne računare.

Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograđuje svoj softver i imaće automatizovan proces sa kartonima svojih pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi; već postoje računari u kancelarijama i po jedan računar u lekarskim ordinacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake od ordinacija i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem interneta sa bilo kog računara. Šta biste preporučili?

Scenario 3:
Komšija vas je zamolio da mu pomognete. Četvoročlana porodica želi da umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički dizajner. U budućnosti će često raditi od kuće i trebaće joj pristup internetu da bi slala datoteke svom preduzeću. Reč je o velikim datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku poštu. Otac je profesor na fakultetu i često radi na svom računaru. Potreban mu je pristup internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu, mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista uživa u puštanju muzike i gledanju video-zapisa na mreži. Oba tinejdžera imaju svoju sobu i računare. Potreban im je pristup internetu, obojica često rade istraživačke zadatke, koriste program za slanje instant poruka i e-poštu, i igraju se na mreži interaktivnih igara.
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Pravljenje mreže     

261

1.

Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite tabelu da biste utvrdili potrebe za hardverom: Vrsta mrežnog adaptera Vrsta modema Ostali povezani hardver

Mesto za računar

2.

Neophodan hardver

Koliko?

Komentar

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

Da bismo vam pomogli da izaberete pravi hardver za vas, popunite sledeću tabelu:

.

5 h  Odrediti neophodan hardver i softver da biste implementirali peer-to-peer mrežu. Cilj Ova priručna vežba za obuku vodi učenike kroz sve neophodne korake prilikom kreiranja peer-to-peer mreže korišćenjem fizičke star bus topologije. Učenici će postupno pratiti implementaciju mreže. Ova vežba će na delu testirati njihovu mogućnost da implementiraju i testiraju peer-to-peer mrežu.Laboratorijska vežba 1 Implementacija Peer-to-peer mreže Ovo je korak po korak vežba koja vodi učenike kroz implementaciju peer-to-peer mreže koja nema vezu sa internetom. U ovoj laboratioriji. Na kraju ove vežbe učenici će testirati mrežu tako što će kreirati direktorijum deljene datoteke i deliće datoteke između radnih stanica.  Testirati peer-to-peer mrežu.  Implementirati peer-to-peer mrežu. 263 . vi ćete: TRAJANJE VEŽBE 1.

Broj učenika u grupi će zavisiti od dostupnosti hardvera.  Instalirano Microsoft XP Professional Edition izdanje ili Microsoft XP Home Edition izdanje na svakoj od radnih stanica. Hardver i softver:  Radna stanica po učeniku ili grupi učenika sa mrežnom interfejs karticom (NIC). Sva prava zadržana. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.264      Vežba 1 Slika 1.  Jedno mrežno čvorište (hub) po radnoj grupi.  Dodelite svakoj radnoj stanici jedinstveno ime.  Cat5 kablovi sa RJ-45 konektorima za svaki računar.1 Peer-to-Peer mreža Stavke potrebne za vežbu  Podelite učenike u grupe u zavisnosti od dostupnosti hardvera. .

Da biste započeli sa kreiranjem radne grupe peer-to-peer mreže. pokrenite čarobnjak Network Setup Wizard. 5. 2. 4. Fizički povežite sve računare povezivanjem mrežnih kartica radnih stanica (NIC kartica) tako što ćete radnu grupu pridružiti mrežnoj skretnici (hub) radne grupe koristeći Cat5 kabl sa RJ-45 konektorima. Slika 1. Deo 2: Vodič za učenike . Kliknite na stavku Network and Internet Connections. Sva prava zadržana. načinite sledeće korake na jednom od računara svih mreža: 3. 1. kliknite na stavku Setup or change your home or small office network.Implementacija Peer-to-oeer nreže      265 Postupna implementacija Sve grupa učenika treba da urade sledeće zadatke. U dijalogu Welcome to the Network Wizard. Pokrenite radne stanice koje će biti pridružene pojedinačnim radnim grupama. a zatim u desnom oknu dijaloga.2 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. a zatim kliknite na dugme Control Panel. kliknite na dugme Next. Kliknite na dugme Start.

Sva prava zadržana. Slika 1.4 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.266      Vežba 1 6. U dijalogu Select a connection method kliknite na dugme Other a zatim kliknite na dugme Next. kliknite na dugme Next. Na sledećoj stranici pročitajte zahteve i kada se uverite da su svi zadovoljeni. Slika 1. .3 7.

StudentC. U polju za tekst pod nazivom Computer description.Implementacija Peer-to-oeer nreže      267 8. upišite jedinstveno ime (na primer: StudentA) koje je dodeljeno toj radnoj stanici i zatim kliknite na dugme Next. U polju za tekst pod nazivom Computer name. dodelite jedinstvena imena ostalim računarima za svaki od računara (na primer: StudentB. Slika 1.5 9. 10. uverite se da ste svakom od računara dali jedinstveno ime u okviru njegove radne grupe. U dijalogu Other internet connection methods izaberite opciju This computer belongs to a network that does not have an internet connection i zatim kliknite na dugme Next. StudentD) i tako dalje. Deo 2: Vodič za učenike . Sva prava zadržana. upišite reč Workstation. Napomena: Kada dodeljujete imena računarima. Da biste bili dosledni sa pravilima o dodeljivanju imena. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

6 11.268      Vežba 1 Slika 1.7 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Slika 1. U dijalogu Name your network page promenite podrazumevano ime radne grupe u MYNETWORK. Sva prava zadržana. .

Slika 1. U dijalogu Ready to apply network settings pogledajte postavke i zatim kliknite na dugme Next da biste započeli sa procesom kreiranja mrežne veze.9 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Slika 1.8 13. Sva prava zadržana.Implementacija Peer-to-oeer nreže      269 12. Deo 2: Vodič za učenike . U sledećem dijalogu kliknite na opciju Just finish the wizard i zatim kliknite na dugme Next.

17. Zastanite i sačekajte dok svi učenici dovrše kreiranje svojih tekstualnih datoteka u svojim deljenim fasciklama. Ako ima više od jednog učenika po računaru. 24. 21. 25. 22. U kartici Sharing. uradite sledeće: Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 19. 27. Kliknite na dugme Start. svako od njih treba da učini dole navedene korake. kliknite dva puta na ikonu Folder koju ste upravo kreirali. kliknite na opciju Share this folder i zatim kliknite na dugme OK. Neka učenici pokrenu čarobnjak New Network Wizard (koraci od 3 do 13) na ostalim računarima u svakoj od mreža da bi ih pridružili radnoj grupi Mynetwork. Prijavite se na vašu radnu stanicu. Sva prava zadržana. kliknite na stavku My Documents. 23. kliknite na stavku File. U prozoru My Documents. Neka učenici kreiraju deljenu fasciklu na svakom od računara da bi testirali peer-to-peer mrežu. Na desnoj strani otvorenog prozora. kliknite na stavku Accessories i zatim kliknite na stavku Windows Explorer. 26. Fascikli dajte svoje ime praćeno rečju fascikla (Na primer: Petrova faskcikla) i kliknite na dugme Enter. U otvorenom prozoru. Da biste pristupili deljenim datotekama koje su kreirane u drugim radnim stanicama od strane dugih učenika u mreži. idite na stavku All Programs. . Ako vaša radna stranica zahteva da ponovo pokrenete računar. pokažite na New i zatim kliknite na Text Document. kliknite na opciju File. 16. U otvorenom prozoru. U desnom oknu dijaloga. U dijalogu Completing the network setup wizard kliknite na dugme Finish. kliknite na dugme Yes. desnim tasterom miša kliknite na ikonu Folder koju ste upravo kreirali i zatim kliknite na opciju Sharing and Security. 20. 18. 15.270      Vežba 1 14. zatim mišem pokažite na stavku New i zatim kliknite na stavku Folder. Upišite ime dokumenta (koristite ime da biste dodelili ime datoteci) i kliknite na Enter. Uradite sledeće korake na svakom od računara.

pokažite na stavku All Programs. 33. Imajte u vidu da pristupate fizičkoj datoteci sa udaljenog mesta. a zatim kliknite na stavku Entire Network. 35. kliknite dva puta na stavku Microsoft Windows Network. kliknite na stavku Accessories i zatim kliknite na stavku Windows Explorer. kliknite dva puta na radnu grupu Mynetwork. U desnom oknu. dvaput kliknite na tekstualnu datoteku da biste je otvorili. U desnom oknu. Deo 2: Vodič za učenike 34. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 29. dvaput kliknite na jednu od deljenih fascikli da biste pristupili deljenim datotekama koje su kreirali drugi učenici.Implementacija Peer-to-oeer nreže      271 28. 32. 31. Sva prava zadržana. U levom oknu kliknite na stavku My Network Places. dvaput kliknite na jednu od radnih stanica koja nije vaša da biste pronašli deljene datoteke koje su kreirali drugi učenici. 30. U desnom oknu. U desnom oknu. U desnom oknu. Napomena: Treba da pogledate spisak radnih stanica koje se nalaze u radnoj grupi Mynetwork. U levom oknu kliknite na stavku My Documents. Kliknite na dugme Start. .

.

broj učenika u grupi će zavisiti od dostupnosti hardvera. 273 .  Testirati deljenje datoteka i štampanja u mreži. Učenici će pratiti korak po korak impementiranje instalacije i njeno konfigurisanje.Laboratorijska vežba 2 Implementacija klijent-server mreže Ovo je korak po korak vežba koja vodi učenike kroz implementaciju i konfiguraciju deljenja datoteka i štampanja na serverskom i klijentskom računaru. Učenici će takođe konfigurisati klijentski računar da bi mogli da koriste mrežni računar i naučiće kako da koriste server da bi sačuvali datoteke i fascikle. svakoj grupi učenika biće potrebne sledeće komponente: Stavke potrebne za vežbu  Podelite učenike u grupe.  Konfigurisati serverski i klijentski računar. Na kraju ove vežbe učenici će testirati kako su instalirali deljenje štampača i datoteka između radnih stanica i odštampaće probnu stranice sa svojih klijentskih računara. Da bi dovršili ovu vežbu. U ovoj laboratoriji vi ćete: TRAJANJE VEŽBE 2h  Implementirati server za deljenje datoteka i štampanja.  Radna stanica sa mrežnom interfejs karticom (NIC) po učeniku ili grupi učenika. Cilj Ova priručna vežba za obuku vodi učenike kroz sve neophodne korake za kreiranje servera za datoteke i štampanje (File i Print servera).

Postupna implementacija Uradite sledeće korake u svakoj grupi učenika. 3. povežite se sa serverom i prijavite se sa odgovarajućim koriskičkim imenom i lozinkom koje vam je obezbedio nastavnik. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Na ekranu će se pojaviti meni pod nazivom Windows 2000 Configure Your Server. Kreirajte Server datoteka (File Server) (Windows 2000 Server) 1. ali sadrži opšte stavke koje su prikazane u daljem tekstu. Instalirajte server koji će biti domaćin uslugama deljenja datoteka i servera. Radna grupa u okviru koje su klijentski računar (radna stanica) i  server njeni članovi. instalirajte Microsoft 2000 Server ili Microsoft 2003 Server koji je podesio nastavnik.  Microsoft XP Professional izdanje ili Microsoft XP Home izdanje instalirano na svakoj od radnih stanica.  Cat5 kablovi sa RJ-45 konetorima za svaki računar.  Dodelite svakoj radnoj stanici jedinstveni naziv. Instalirajte radnu stanicu koja će koristiti deljene datoteke i štampač.  Naziv mrežnog štampača koji je instalirao nastavnik i upravljačke programe (drivers) za ovaj štampač ako ih Microsoft nema u spisku dostupnih upravljačkih programa. 2. Sledeća vežba prikazuje Windows 2000 Server i Windows XP okruženje. Sva prava zadržana. Windows 2003 Server okruženje može biti različito. Kliknite na dugme Start. zatim kliknite na stavku Programs. 4. Da biste započeli instaliranje usluga datoteka i servera (File and Print service). Uverite se da su i server i radna stanica povezani sa mrežnim čvorištem (hub) i da su oba računara povezana.  Jedno mrežno čvorište (hub) po radnoj grupi.  Štampač koji je povezan i podešen u mreži.274      Vežba 2  Jedan server sa mrežnom interfejs karticom (NIC) po klasi ili grupi. Na levom delu menija primetićete da postoje izbori za različite vrste dostupnih servera za instalaciju.  Korisničko ime i lozinka za server i Radnu stanicu koje je kreirao nastavnik. kliknikte na ikonu Administrative Tools a zatim kliknite na stavku Configure Your Server. .

To će promeniti meni sa detaljima koji se nalaze na desnoj srtrani menija podešavanja File Servera. Pojaviće se novi prozor. 7. Kliknite na dugme OK. kliknite na stavku Start the Shared Folder wizard. kliknite na ikonu New Folder i zatim promenite naziv fascike u „Deljena” (bez navodnika). proširite stavku C: directory. Na stranici File Server. 8. U okviru Browse For Folder. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana. 6. U prozoru Create Shared Folder kliknite na dugme Browse….Implemnetiranje klijent-server mreže      275 5. Deo 2: Vodič za učenike . Kliknite na stavku File Server koja se nalazi na levoj stani menija.

12. U sledećem prozoru moći ćete da podesite vaše deljene dozvole. . Na jedinici C:. Ova ikona označava da je datoteka Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 10. Kliknite na dugme No. U prozoru Create Shared Folder. Create Shared Folder iskačući prozor će vas pitati da li biste želeli da kreirate drugu deljenu fasciklu. Ovu fasciklu možete videti tako što ćete dvaput kliknuti na stavku My Computer i zatim dvaput kliknuti na jedinicu C:. Kliknite na podrazumevani izbor i kliknite na dugme Finish. Sada ste kreirali deljenu mrežnu fasciklu.276      Vežba 2 9. popunite ostale unose sledećim tekstom: Share Name: Shared Shared Description: Network shared folder Kliknite na dugme Next. . Sva prava zadržana. fascikla koju ste upravo kreirali bi trebalo da bude predstavljena zajedno sa ikonom fascikle ispod koje se nalazi ruka deljena. 11.

Ta radnja će otvoriti novi prozor u kome će se prikazati sve deljene fascikle i datoteke koje se nalaze na serveru. Prijavite se na Windows XP radnu stanicu sa odgovarajućim korisničkim imenom i lozinkom. Kliknite na dugme Start a zatim kliknite na stavku Run.Implemnetiranje klijent-server mreže      277 13. Ostavite prozor Windows 2000 Configure Your Server otvoren. Tekst \\FILEPRINT je ovde korišćen kao primer. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike . 15. 16. Kliknite na dugme OK. Zatvorite prozor Local Disk (C:). Upišite sledeći tekst na liniji za pokretanje: \\servername\ gde je servername dodeljeno ime servera koje je kreirano za deljenje datoteka. Kreirajte. Sva prava zadržana. 14. uredite ili preuzmite deljeni dokument.

Kliknite na čarobnjak Start the Add Printer. Sva prava zadržana. 2. 17. Zatvorite sve otvorene prozore. U prozoru Local or Network Printer izaberite opciju Network Printer i kliknite na dugme Next. Kliknite na dugme Next. 18. Ova fascikla može ili ne mora da ima bilo kakav sadržaj i možda se trenutno ne koristi. Pojaviće se prozor Add Printer Wizard. To će prikazati Print Server opcije u desnom oknu sa više informacija. Sada kliknite na opciju Print Server u levoj koloni. Izaberite Windows 2000 Configure Your Server prozor. Sada možete da čuvate ili pristupate bilo kojim datotekama i/ili fasciklama u okviru ove fascikle. . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. ali nemojte da se odjavljujete. Kreirajte Server za štampanje (Print server): 1.278      Vežba 2 Obratite pažnju na to da se fascikla koju ste kreirali nalazi u okviru ovog prozora. 3. Kliknute dvaput na fasciklu pod nazivom „Shared” da biste videli njen sadržaj.

Sva prava zadržana. . prihvatite podrazumevanu opciju i zatim kliknite na dugme Next. Deo 2: Vodič za učenike 4. Kliknite dvaput na ime štampača koje je obezbedio nastavnik na početku vežbe i izaberite ime štampača. naziv servera je COLOR310 a naziv štampača je Print. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. U ovom primeru. Kliknite na dugme Next. kliknite dvaput na ime vaše radne grupe da biste pronašli dostupne štampače u vašoj mreži. U prozoru Browse For Printer. Sada će se pojaviti prozor Locate Your Printer.Implemnetiranje klijent-server mreže      279 5.

Kliknite na dugme OK da biste instalirali upravljačke programe. Sva prava zadržana. 9. Izaberite odgovarajućeg proizvođača i štampač koji se nalazi u vašoj mreži.280      Vežba 2 6. . Ako štampač nije na spisku a vi imate upravljački program na disku. Pojaviće se prozor Default Printer. Na ovom mestu će vas čarobnjak pitati da izaberete odgovarajući upravljački program štampača. Pojaviće se prozor Completing the Add Printer Wizard. Pregledajte navedene postavke i kliknite na dugme Finish. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kliknite na dugme Have Disk… i izaberite odgovarajuću lokaciju na disku i fasciklu u kojoj se nalaze upravljački programi. 8. 7. prihvatite ga kao podrazumevani i zatim kliknite na dugme Next.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Deo 2: Vodič za učenike . Pojaviće se prozor pod nazivom Printers. 11. Štampač bi sada trebalo da se pojavi u desnom oknu prozora sa više informacija. Sva prava zadržana.Implemnetiranje klijent-server mreže      281 10. Vratite se na prozor Windows 2000 Configure Your Server i izaberite opciju Manage printers u meniju Print Server.

Pojaviće se prozor sa svojstvima štampača na kartici Sharing. 13.282      Vežba 2 12. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. U ovom primeru je korišćen naziv COLOR310. Izaberite opciju Shared as: i u polju za tekst upišite ime za deljeni štampač. Sva prava zadržana. Kliknite na dugme OK. . Kliknite desnim tasterom miša na stavku Print i izaberite karticu Sharing.

Sva prava zadržana. Instaliranje deljenog mrežnog štampača 15. Prijavite se na Windows XP radnu stanicu sa odgovarajućim imenom i lozinkom za prijavljivanje koje vam je obezbedio vaš nastavnik. Zatvorite sve preostale prozore i odjavite se sa servera. Deo 2: Vodič za učenike . Kliknite na dugme Start i zatim kliknite na ikonu Printers and Faxes. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 16.Implemnetiranje klijent-server mreže      283 14. Štampač je sad deljen na serveru.

Kliknite na dugme Next. or a printer attached to another computer. a zatim kliknite na naziv štampača (u ovom primeru COLOR310). U okviru stavke Specify a Printer. Pojaviće se prozor Browse for Printer.284      Vežba 2 17. Kliknite na stavku Add Printer u levom delu ekrana da biste pokrenuli čarobnjak Add Printer. Ovaj prozor će vam omogućiti da pretražite sve štampače koji su trenutno deljeni. . Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. kliknite na Browse for a printer (ako već nije izabrana). Sva prava zadržana. 20. Kliknite dvaput na server sa tačnim nazivom servera (u ovom primeru FILEPRINT). izaberite opciju A network printer. U dijalogu Local or Network Printer. 19. Kliknite na dugme Next. Kliknite na dugme Next u prozoru Welcome to the Add Printer Wizard. Kliknite na dugme Next. 18.

Pregledajte poruku i zatim kliknite na dugme Yes. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. 23.Implemnetiranje klijent-server mreže      285 22. Pojaviće se iskačući prozor Connect to Printer. Sva prava zadržana. Pojaviće se prozor pod nazivom Completing the Add Printer Wizard. Štampač koji ste dodali sada će se pojaviti u vašem prozoru Printers and Faxes i sada je spreman za korišćenje. pregledajte vaše postavke štampača i kliknite na dugme Finish da biste dovršili instalaciju. . Deo 2: Vodič za učenike 21.

kliknite na dugme OK. kliknite na dugme Troubleshoot da biste utvrdili gde je nastao problem.286      Vežba 2 Štampanje probne stranice 24. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Da biste odštampali probnu stranicu. Sva prava zadržana. 25. . Izaberite karticu General (ako već nije prikazana) i zatim kliknite na dugme Print Test Page. ako ne. Ovaj prozor može izgledati drugačije u zavisnosti od upravljačkog programa štampača koji je instaliran. kliknite desnim tasterom miša na štampač i izaberite stavku Properties. Ako štampač dobro štampa.

Laboratorijska vežba 3 Dizajn mrežnog dijagrama Ovo je korak po korak vežba koja proverava koliko učenici razumeju dizajniranje jednostavnog mrežnog dijagrama. Ovu vežbu bi trebalo da prati grupni razgovor o dizajnu mreža i o sličnostima i razlikama između ova dva scenarija. a drugi nema. U ovoj laboratoriji vi ćete: TRAJANJE VEŽBE 1h  Odrediti odgovarajući hardver i dizajnirati jednostavan mrežni dijagram koji nema vezu sa internetom  Odrediti odgovarajući hardver i dizajnirati jednostavan mrežni dijagram koji ima vezu sa internetom Cilj U ovoj priručnoj mreži treba da se kreira jednostavna mreža tako što će se izabrati odgovarajuća oprema sa datog spiska. Učenici će izabrati neophodne hardverske komponente da bi dizajnirali dva mrežna dijagrama. 287 . gde jedan ima vezu sa internetom. Oni koji dobiju ovu vežbu proveriće svoje znanje pri dizajniranju jednostavne mreže.

Mrežno čvorište (Hub) Stavke potrebne za vežbu  Olovka  Rezač za olovke  Papir Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Radna stanica C. Print Server. File Server. . Bežična pristupna tačka. Sva prava zadržana. PDA uređaj sa bežičnim uređajem za uspostavljanje veze. Zaštitni zid. Prenosivi računar sa bežičnom NIC karticom. Internet. Svič. Tablet PC sa bežičnim uređajem za uspostavljanje veze. Štampač. Web Server. svaki učenik će koristiti neke od sledećih mrežnih komponenata u svakoj vežbi: Slika 1. Mrežna skretnica (Router). Radna stanica A. Mrežne komponente Mrežne komponente su: Server. Radna stanica B.288      Vežba 3 Da bi se ovaj zadatak ispunio. Modem.

Korisnici su u mogućnosti da čuvaju i preuzimaju datoteke na jednom mestu. Povezanost jednog uređaja sa drugim se može nacrtati tako što će se nacrtati linija između uređaja. 3. 2. Molimo da nacrtate i obeležite uređaje. Sva prava zadržana. Nema bežičnih uređaja u mreži. Deo 2: Vodič za učenike . 4. Nijedan uređaj nije povezan sa internetom.289 Vežba A: Dizajniranje mrežnog dijagrama koji nema vezu sa internetom Dizajn mrežnog dijagrama      Sa gore navedenim spiskom hardvera. Molimo da nacrtate vaš crtež mrežnog dijagrama. učenici će izabrati prave mrežne komponente i crtati mrežni dijagram koji ne zahteva povezanost sa internetom. Korisnici su u mogućnosti da štampaju datoteke u mreži. Označite svaku od komponenata na osnovu komponenti koje su navedene na slici 1. Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. U okviru ove mreže tri korisnika bi trebalo da mogu da izvrše zadatke i da naiđu na sledeće uslove: 1.

Sva prava zadržana. .290      Vežba 3 Vežba A: Mrežni dijagram bez veze sa internetom Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation.

291 Vežba B: Dizajniranje mrežnog dijagrama koji je povezan sa internetom
Dizajn mrežnog dijagrama     

U okviru gore datog spiska hardvera, učenici će izabrati prave mrežne komponente i nacrtati mrežni dijagram koji zahteva povezanost sa internetom. Molimo da nacrtate i označite uređaje. Povezanost jednog uređaja sa drugim se može nacrtati tako što će se nacrtati linija između uređaja. U okviru ove mreže tri korisnika bi trebalo da mogu da izvrše zadatke i da naiđu na sledeće uslove: 1. Korisnici su u mogućnosti da čuvaju i preuzimaju datoteke na jednom mestu. 2. Korisnici su u mogućnosti da štampaju datoteke u mreži sa bilo koje radne stanice i servera u okviru mreže. 3. Mreža treba da bude bezbedna. 4. Mreža će imati umrežene klijentske računare kao i nekoliko bezičnih klijentskih računara. 5. Svaki uređaj bi trebalo da ima vezu sa internetom. Molimo da nacrtate vaš crtež mrežnog dijagrama. Označite svaku od komponenata na osnovu komponenti koje su navedene na slici 1.

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

292 

    Vežba 3

Vežba B: Mrežni dijagram sa vezom sa internetom

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Dizajn mrežnog dijagrama     

293

Teme za diskusiju:  Koristite mrežno čvorište (hub) tamo gde se ne zahteva veza sa internetom.  Mogućnost da radna stanica radi kao file i print server Mrežne komponente sa slike: File Server , Print Server, Štampač, Mrežno čvorište (hub), Radna stanica A, Radna stanica B, Radna stanica C

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

294 

    Vežba 3

Teme za diskusiju:  Prednosti i mane primene zaštitnog zida u okviru mreže  Razlika između korišćenja mrežne skretnice i sviča  Mogućnost konstrukcije različitih vrsta topologija mreža korišćenjem istih uređaja koji su navedeni u ovoj vežbi Mrežne komponente sa slike: File Server, Print Server, Štampač, Internet, Modem, Zaštitni zid, Mrežna skretnica (Router), Radna stanica A, Radna stanica B, Radna stanica C,

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Dizajn mrežnog dijagrama     

295

Bežična pristupna tačka, Tablet PC sa bežičnim uređajem za uspostavljanje veze, Prenosivi računar sa bežičnom NIC karticom, PDA uređaj sa bežičnim uređajem za uspostavljanje veze

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

296      Vežba 3 Poglavlje 6: Planiranje mreže: ISP i veze
Koristeći scenario koji ste izabrali u poglavlju 5 i koji ste koristili ranije u tom poglavlju, zajedno sa Kontrolnom tabelom za mrežno planiranje, popunite SAMO odeljak pod nazivom Internet.

Scenario 1:
Malo osiguravajuće društvo sa dva agenta i administratorom nadograđuje mrežu sa peer-to-peer na malu klijentsku/serversku mrežu. Moraćete da iskoristite postojeći hardver koliko god možete da biste smanjili troškove. Preduzeće koristi internet kako bi umrežilo pojedinačne računare.

Scenario 2:
Velika lekarska ordinacija nadograđuje svoj softver i imaće automatizovan sistem kartona svojih pacijenata. Sve će biti na računaru. Iako lekari rade na pet različitih lokacija u blizini velikog grada u Sjedinjenim Američkim Državama, izabrani ste baš vi da postavite mrežu za jednu lokaciju. Ordinacija ima oko 10 lekara, a kancelarijsko osoblje broji skoro 30 ljudi; već postoje računari u kancelarijama i po jedan računar u lekarskim ordinacijama. Sve osoblje treba da pristupa kartonima pacijenata iz svake od ordinacija i treba da budu u mogućnosti da pristupaju datotekama putem interneta sa bilo kog računara.

Scenario 3:
Komšija vas je zamolio da mu pomognete. Četvoročlana porodica želi da umreži svoje računare. Nadaju se da će se kupovina svesti samo na uređaje za povezivanje i kablove i da će moći da iskoriste postojeće računare koje imaju. Oba roditelja imaju računar, kao i oba tinejdžera. Majka je grafički dizajner. U budućnosti će ćesto raditi od kuće i trebaće joj pristup internetu i imaće potrebu da šalje datoteke svom preduzeću putem interneta. Reč je o velikim datotekama i trebaće joj dovoljno brza veza da bi mogla da ih šalje. Sluša muziku na mreži, koristi program za slanje instant poruka i elektronsku poštu. Otac je profesor na fakultetu i često radi na svom računaru. Potreban mu je pristup internetu, treba da je u mogućnosti da šalje i prima e-poštu, mora da ima dovoljno prostora za čuvanje datoteka svojih đaka, i on zaista uživa u puštanju muzike i gledanju video-zapisa na mreži. Oba tinejdžeraju ima svoju sobu i računare. Potreban im je pristup internetu, obojica često rade istraživačke zadatke, koriste program za slanje instant poruka i e-poštu, i igraju se na mreži interaktivnih igara. 1. Da bismo vam pomogli sa zahtevima za kontrolnu tabelu, popunite tabelu dole da biste uporedili dobavljače internet usluga:
Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Dizajn mrežnog dijagrama     

297

Ime ISP-a i Web lokacija

Dostupne usluge

Hardverski zahtevi

Ostalo: ugovor, usluga, podrška

Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. Sva prava zadržana.

Deo 2: Vodič za učenike

myisp. internet pregledač.678.9 Sekundarni DNS: 123. Sva prava zadržana. neograničenu 24 x 7 tehničku podršku Da biste instalirali svoju novu DSL uslugu.298      Vežba 3 Poglavlje 6: Primer instrukcija za ISP instalaciju Dobro došli na Usluge na mreži! Usluge na mreži vam nude sledeće sjajne karakteristike:  Neograničen pristup internetu preko DSL veze  Više naloga e-pošte  Prostor za Web hosting na našem serveru  Dinamički dodeljene IP adrese  Besplatno telefonsko pozivanje.com SMTP server e-pošte: mail.0 Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation. modem.45.678.com Lozinka: lOziNkA (kombinacija malih i velikih slova) Vrsta IP adrese: Dinamička IP adresa Instalacija e-pošte: Adresa e-pošte: sallystudent@myisp. Da biste instalirali softver na svoj računar.45. potrebne su vam dole navedene informacije.com POP server e-pošte: pop.myisp. potrebne su vam dole navedene informacije. adapter i kabl koji je uključen u paket.com TCP/IP Instalacija: IP Addresa: biće dinamički dodeljena Primarni DNS: 123. Instalacija modema: ID korisnika: sallystudent@myisp. .

Kada je NIC kartica jednom instalirana.  Konfigurisati pristup