04-02 Anatomija Ruke Kosa i Kicme v4

АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ

Hаndout 4в-2008

АНАТОМИЈА РУКЕ, ГРУДНОГ КОША И КИЧМЕ
Clavicula (клавикула, кључна кост)

Скелет руке

Кључна кост формира грудни (антериорни) део
раменог појаса. То је дуга кост смештена приближно
хоризонтално на горњем антериорном делу грудног
коша, непосредно изнад првог ребра. Повезана је, са
медијалне стране, са грудном кости, а са латералне
стране са акромионским наставком. Има улогу
ослонца који омогућава мишићима да латерално
померају скелет руке.

Скелет горњих екстремитета, односно руке, граде
кости:

раменог појаса

надлактице

подлактице и

шаке.

Окоштавање (осификација) кључне кости почиње
пре било које друге кости руке и раменог појаса, у
периоду од 5. до 6. недеље феталног развића, када се
појављују два примарна центра окоштавања; процес
се окончава појавом секундарног центра окоштавања
који се појављује у периоду од 18. до 20. године, на
медијалној страни у близини грудне кости и његова
активност траје до 25. године.

Кости руке су за труп везане костима раменог
појаса. Рамени појас, или појас супериорних
екстремитета, формирају кости скапула (лопатична
кост) и клавикула (кључна кост), и неупотпуњен је
са груде и леђне стране. Са грудне стране, рамени
појас је функционално допуњен горњим делом
грудне кости која је повезана са медијалним
крајевима кључне кости. Са леђне стране је рамени
појас у већој мери неупотпуњен јер је лопатична
кост са трупом повезана само мишићима.

Слика 1. Лева кључна кост. Поглед – супериорно.

Scapula (скапула, лопатична кост)
Лопатична кост формира постериорни (леђни) део
раменог појаса. То је пљосната кост, троугаоног
облика благо испупчена ка дорзалној страни тела.
Медијална страна садржи неколико гребена на
којима се налазе припоји тетива. Акромион је
заобљени врх
наставка лопатичне кости који
директно формира врх раменог појаса
Осификација (окоштавање) скапуле се одвија из
седам или више центара, и почиње од друге недеље
феталног развоја и завршава се између 14. и 20.
године. Најпре окоштава пљоснати део док
последњи окоштавају припоји акромионских и
коракоидних наставака.

Слика 2. Лева лопатична кост. Поглед – вентрално
(костално).

1

недељи феталног развоја да би се процес у потпуности завршио око 18. и код радие се издваја тело и екстремитети (крајеви) кости. подлактица. Медијално је улна (улнарно). којих има укупно 8. године. недељи феталног развоја. Слика 3. Леви хумерус. бројевима 1 до 5. док величина попречног пресека постепено расте са кретањем ка шаци. подлактица) Радија је као и улна призматичног облика. 2 • КАРПАЛНИ који садржи кости зглоба шаке сложеног облика. Као и код надлактице. Улна је призматична дуга кост подлактице. а организоване су у два реда (проксимални и дистални) од по 4 кости које се протежу од улне ка радии. • МЕТАКАРПАЛНИ који се састоји од 5 цилиндричних костију које се означавају бројчано. од латералне ка медијалној страни. Горњи крај је крупнији и чвршћи. Један центар осификује тело а два осификују крајеве. Супротно улни. док се ка шаци њена величина постепено смањује. надлактица) Надлактица је највећа кост руке и у анатомским посматрањима се издваја тело кости и екстремитети кости (крајеви кости).АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Hаndout 4в-2008 Humerus (хумерус. Скелет шаке Скелет шаке је организован у три сегемента (целине): Осификација улне се одвија из 3 центра. Слика 4а. до 20. Поглед – антериорно. Radia (радиа. лакатна кост) Осификација је принципијелно идентична улни. постављена медијално. Као и код улне. Подлактица – антериорно. у 8. Најпре окоштава тело а после њега крајеви кости. Имамо исти број осификационих центара и исти временски распоред. Осификација надлактице се одвија из 8 центара од којих се први појављује у 8. • ФАЛАНГНИ који се састоји из 14 костију распоређених у три реда са по 3 коске за сваки прст осим за палац који има две коске. латерално радиа (радиално). Подлактица – постериорно. и завршава се на крајевима од 16. смештена је латерално од улне и краћа је од улне. и већином формира лакатни зглоб. Кости проксималног дела образују површински гушћи распоред од дисталног реда. и паралелна је радии. Слика 4б. године. радија је мањих димензија на супериорном крају (лакатном крају). код костију подлактице се уочава тело и крајеви костију. Ulna (улна. Процес почиње од тела. .

• Током 3. и 20. 2. године. године – мања мултангуларна. Воларна-дубинска група (3). 3. Осификација карпалних костију се изводи из по ЈЕДНОГ центра док метакарпалне и фалангне кости осификују из по ДВА центра. Зглоб рамена (Art. 1. 4. једног за тело и проксимални крај и другог за дистални крај: • Subclavius Pectoralis major Pectoralis minor Serratus anterior Спој раме-надлактица (6): Осификација метакарпалног сегмента се одвија из два центра. 5. • 3. • Између 18. године осификују капитатна потом хаматна кост.5 cm. који граде хипотенарни брег (4). 2. Најпре осификују 2. 3. • 12. 3. године – триангуларна. Медијална група око метакарпалних костију (2). • Други и трећи ред осификује почев од 5. Coracobrachialis Biceps brachii Brachialis Triceps brachii Подлактица (20): 1. Чашична јама је врло плитка и на њеној ободној ивици налази се Levator scapulæ Trapezius 3 . 4. 2. Воларна-површинска група (5). 3. и 5. Дорзална-дубинска група (5). Мишићи малог прста.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Hаndout 4в-2008 Слика 5а. 4. и 3. Карпални сегмент – поглед дорзално. једног за тело и другог за дистални крај кости. Дорзална-површинска група (7). месец феталног развоја. 6. Са 20. • 5. Мишићне групе руке Спој кичма-рука (5): 1. године – пизиформна. 1. године – лунатна и већа мултангуларна. 3. 4. 2. • 6. • Потом осификују 4. 5. • Последња осификује 1. • Први ред костију осификује почев од 3-4 године. године се центри осификације потпуно сједињују и осификација престаје. који граде тенарни брег (5). Слика 5б. Шака (11 група мишића): 1. 4. годином осификација престаје. 2. Почетак је 8. Спој грудни кош-рука (4): 1. године – навикуларна. • 8. Прво осификују средина тела и проксимални крајеви током 8-9 недеље феталног развића: • Rhomboideus major Rhomboideus minor Latissimus dorsi Зглобне површине: зглобна површина раменице има облик полулопте пречника око 2. 3. Осификација карпалног сегмента: • 1. Supraspinatus Infraspinatus Deltoideus Subscapularis Teres minor Teres major Надлактица (4): Осификација фаланги се одвија као и код метакарпалних костију из два центра. 2. Карпални сегмент – поглед воларно (длан). метакарпална кост. године живота одвија се осификација дисталних крајева као и основа метакарпалне кости палца. Мишићи палца. метакарпална кост. humeri) Зглоб рамена је спој између главе раменице (caput humeri) и чашичне јаме (cavitas glenoidalis) на спољњем углу лопатице.

Првих седам пари ребара образују непрекидан лук. У току растења сагитални пречник грудне дупље се смањује.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Hаndout 4в-2008 фиброзно хрскавичави прстен чија је улога да повећа површину чашичне јаме и ублажи нагле покрете зглобне главе. последњих 910 су међусобно срасли и образују две кости: крсну и тртичну. Грудни кош. Кичмени стуб се помера напред.11 и 12. На овај начи се тежиште помера ка кичменом стубу. попречни наставак) ( processus articularis supp et inf. processus spinosus. ка средини грудне дупље. задњи и два бочна. Зглобну чауру додатно појачавају мишићи који је окружују са свих страна. аддукција. Највеће амплитуде имају флексија (115°) и абдукција (90°). На њему се описују горњи и доњи отвор и 4 зида: предњи. под утицајем тежине предњег трбушног зида и померања задњих крајева уназад. Слика 6а. док се 8. 10. Геометрија раменог зглоба Зглоб рамена је најпокретљивији зглоб човечијег тела. Првих 24 пршљенова су слободни и покретни (један у односу на други). грудне-торакалне (12). Око три главне осовине зглоба (попречне. Код новорођенчета грудни кош по облику и правцу пружања ребара подсећа на грудни кош четвороножних сисара. сагиталне и вертикалне) врше се покрети руке: флексија. Кичмени пршљенови (33-34) спадају у кратке кости су међусобно спојене међупршљенским колутовима и везама. Грудни кош. Тo су тзв лажна ребра – costae spuriae. Чауру појачавају 4 везе. крсне-сакралне (5) и тртичнекокцигеалне (4-5). око чије обртне тачке се изводе покрети у свим правцима. Грудни кош има облик зарубљене купе која је мало спљоштена у сагиталном смеру. Анатомија кичме На сваком кичменом пршљену разликујемо: • тело (corpus vertebrae) • два лука и (arcus vertebrae) • наставке (горњи и доњи зглобни наставци. 4 . где најчешће искаче глава раменице при ишчашењу зглоба. због спуштања предњих крајева ребара. Анатомија грудног коша Скелет грудног коша се састоји од 12 пари ребара која су са предње стране спојени грудном кости – стернумом а позади се спајају са грудним – торакалним пршљеновима. Сагитални пречник је дужи од попречног. слабинскелумбалне (5). ртни наставак. Поглед антериорно. услед чега су покрети олакшани али је повећана и опасност од ишчашења. Поглед постериорно. 9. Кичмени пршљенови се деле на: вратнецервикалне (7).–то ребро не спајају директно за стернум већ једно за друго. Зглобна чаура је веома лабава. procesus transversus) Тело и лукови ограничавају пршљенски отвор – foramen vertebrale. што олакшава одржавање равнотеже и усправног става тела. Ови спојеви се остварају преко хрскавице. Слика 6б. спољашња и унутрашња ротација. екстензија. Предња фиксира главу раменице за чашицу и спречава њено спуштање. У зглобу рамена исте покрете може да врши рамени појас и цело тело у случају када је рука фиксирана и служи као ослонац. абдукција. Зглобна глава је најмање обезбеђена са предње доње стране.

у грудном се врше покрети торзије. supraspinale). 3. а задња са интервертебралним диском. Код покрета кичменог стуба помера се увек у правцу истегнутог дела фиброзног прстена. Величина пршљенског тела као и величина форамена се повећавају идући одозго наниже. Због кривина и притиска. 1. Покретљивост кичменог стуба омогућавају површни и дубоки мишићи леђа: Површни мишићи леђа: Два суседна пршљена се повезују: зглобним наставцима. 2. Код одрасле особе. кичмени стуб подсећа на издужено слово S. Предња веза срасла је са телом пршљена.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Hаndout 4в-2008 Први и други вратни пршљен одступају од овог описа. елементи грађе коштане материје. m. oд тога једна четвртина отпада на међупршљенске колутове. фиброзно хрскавичавим спојем између тела. То је стога што кичмени пршљенови носе тежину тела. intertransversarii Тела пршљенова спојена су међупршљенским колутом (discus intervertebralis) и две уздужне везе: предњом и задњом које се пружају дуж целог кичменог стуба. 4. Слика десно – поглед латерално. intertransversum) и међуртна (lig. У вратном и слабинском делу је испупчен напред – лордоза. Састоји се из меког језгра (nucleus pulposus) и фиброзног прстена (anulus fibrosus). а у грудном и крсном назад – кифоза. Кости кичменог стуба. 2. У вратном и слабинском делу су тела пршљенова тања са предње Лукови два суседна пршљена спојени су међусобно жутим везама. Слика лево – поглед супериорно. међупршљенски колутови и тела пршљена имају клинаст облик. Језгро се налази нормално у сталном напону и врши притисак на своју околину. периоста и околних веза имају вертикални правац. Фиброзне везе пршљенова су међупопречна (Lig. 5. М erector spine (čine ga m. понаша се као еластична кугла на коју се пршљан ослања и креће у свима правцима. међупршљенски колутови и фиброзне везе сачињавају међусобно снажан и отпоран носач тела и врло еластичну осовину трупа. M trapesius M latisimus dorsi M levator scapule M rhomboideus M seratus posterior ( supe et inf. Кичмени пршљенови вратног региона су мали и тањи у односу на лумбалне пршљенове који су велики и масивни. Делују као 5 . spinalis. везивним спојевима између лукова и фиброзним везама између мишићних наставака. Transversospinalis Mm. 4. Међупршљенски колут је најдебљи у лумбалном делу. 3. Фиброзни прстен спречава својим затезањем прекомерне покрете кичменог стуба. iliocostalis) M splenius M. 5. Кичмени пршљен. Укупна дужина кичменог стуба износи око 75cm. због усправног става тела. Interspinales Mm. Слика 7. Захваљујући овим кривинама тежина тела се разбија на делове и преноси на већу површину.) Дубоки мишићи леђа: 1. екстензор кичменог стуба који пребацује тежину са међупршљанских колутова на зглобне наставке. Облик и оријентација зголбних површина регулише правац покрета кичменог стуба. longissimus. m. У вратном делу покрети су могући у свим правицима. а у слабинскм покрет флексије и екстензије. Због притиска тежине тела. Жуте везе су снажне и истегнуте јер су спорије расле него кичмени стуб.

тако да је кичмена мождина у неуралној зони. Ови покрети могу да се међусобно удружују и да обухватају цео кичмени стуб или само поједине његове делове. Његове амплитуде су јако варијабилне. Обрнут је случај у грудном делу кичменог стуба. Повећањем и смањењем пречника својих кривина кичмени стуб се еластично супротставља притиску који деелује на његову уздужну осовину. смањујући њихов садржај воде. Око три главне осовине: попречне. где су амплитуде покрета сасвим незнатне. дорзофлексије. Кичмени стуб.АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ Hаndout 4в-2008 Кичмени стуб се понаша као један кугласти зглоб који је подељен у велики број малих спојева. латерофлексије и торзије. индивидуалне у зависности од еластичности кичменог стуба и увежбаности. Пречници кривина кичменог стуба стоје у погледу величине у директној међусобној зависности: повећање слабинске лордозе повлачи за сбом повећање грудне кифозе и обрнуто. Слика 8. Слика лево – поглед латерално. Обртне тачке кичменог стуба налазе се у кичменом каналу. десно – постериорно. Због тога је телесна висина за 2-3 cm мања увече него ујутру после спавања. стране а међупршљенски колутови дебљи. сагиталне и вертикалне врше се покрети: антерофлексије. у средини – антериорно. Кривине кичменог стуба настају по рођењу и мењају се у старости. У току дана притисак повећава пречнике кривина кичменог стуба и истањује међупршљанске колутове. 6 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful