You are on page 1of 9

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI

SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RADOVI IZ SVIH OBLASTI, POWERPOINT PREZENTACIJE I DRUGI EDUKATIVNI MATERIJALI.

WWW.DIPLOMSKI-RAD.COM WWW.SEMINARSKI-RAD.COM
AKO VAM TREBA EDUKATIVNI MATERIJAL BILO DA JE TO SEMINARSKI, DIPLOMSKI , MATURSKI RAD, ILI POWERPOINT PREZENTACIJA NA NASIM SAJTOVIMA CE TE NACI SVE NA JEDNOM MESTU . SVI VAM PRUZAJU SAMO IME ZA SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD A MI VAM DAJEMO DA POGLEDATE SVAKI RAD NJEGOV SADRAJ I PRVE TRI STRANE U PDF-U TAKO DA MOETE TACNO DA ODABERETE PRAVI RAD BEZ PROMASAJA. NASA BAZA SADRZI SVAKI GOTOV SEMINARSKI, DIPLOMSKI I MATURSKI RAD KOJI CE VAM IKADA ZATREBATI, MOETE GA SKINUTI I UZ NJEGOVU POMOC NAPRAVITI JEDINISTVEN I UNIKATAN RAD. AKO U BAZI NE NADJETE SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATRUSKI RAD KOJI VAM JE POTREBAN, U SVAKOM MOMENTU MOZETE NARUCITI DA SE IZRADI NOVI POTPUNO UNIKATAN SEMINARSKI, DIPLOMSKI ILI MATURSKI RAD NA LINKU NOVI RADOVI. SVA PITANJA I ODGOVORE MOETE DOBITI NA NAEM FORUMU KAO I BESPLATAN SEMINARSKI, PREPRICANE LEKTIRE, PUSKICE I POMOC. ZA BILO KOJI VID SARADNJE ILI REKLAMIRANJA MOZETE NAS KONTAKTIRATI NA KONTAKT FORMI.

SADRAJ

1. UVOD.............................................................................................................................3 2. HISTORIJA ELEKTRONSKOG UENJA..................................................................4 3. ELEKTRONSKO UENJE PREDNOSTI I NEDOSTACI.....................................5

3.1 PREDNOSTI...................................................................................................5 3.2 NEDOSTACI.....................................................................................................5


4. MOODLE LMS.................................................................................................6 5. ZAKLJUAK..........................................................................................................7

6. LITERATURA........................................................................................................8

2.

1. UVOD

Elektronsko uenje je danas sve vie u upotrebi. Zahvaljujui napretku tehnologije i globalizacije ovaj nain uenja sve vie poprima standard. Poetak elekronskog uenja Prvobitno se elektronsko uenje javilo u SAD-u krajem 19. stoljea. Kompjuterska tehnologija je omoguila interaktivno poduavanje u obrazovanju na daljinu koje se izvrava pomou posebno specijalizovanog softvera za tu namjenu. Prvi takav softver se pojavio 1960. godine. Poetni nain za obrazovanje je bio putem multimedijalnog CD-ROM-a, dok se vremenom nije uveo WWW (World Wide Web). Karakteristika WWW za elektronsko uenje Vana karakteristika WWW je brzina pristupa odreenog korisnika. Unutar WWW najvie se koristi poznati LMS (Learning Managment System) poznat kao Moodle. Veina fakulteta unutar Bosne i Hercegovine koristi ovaj interfejs. Ovaj interfejs se izlae kroz pitanja i odgovore koji su ponueni korisniku na koje on u zavisnosti mora odgovoriti u odreenom roku.

3.

2. HISTORIJA ELEKTRONSKOG UENJA Raniji sistemi elektronskog uenja, bazirani na kompjuterskoj tehnlogiji esto su pokuavali da budu identina kopija predavanja, tako to su se kopirale nastavne tehnike uenja. 1993. Vilijam D. Grazdier opisao je online kompjuterski-dopisano uenje, uputstvo i procjenu projekta koristei elektrosnke poruke. 1997. Grazidei je objavio lanak titlovan Osnivanje asihronog i sinhronog okruenja za poduavanje-uenje: otkrivanje rjeenja kursnog/razrednog sistema upravljanja. Oni su opisali proces evoluirana produkata i razvoja sveukupne strategije za tehnoloko-bazirane kurseve i upravljanje u poduavanju-uenju. Proizvod je morao biti jednostavan za odravati, mobilan, umnoljiv, skalabilan i pristupaan. Danas mnoge tehnologije mogu i jesu koritene za elektronsko uenje od blogova do kolaborativnog softvera, elektronskih portofolija i virtuelnih uionica. Mnoge situacije elektronskog uenja koriste kombinacije ovih tehnika. Elektronsko uenje 2.0 Izraz elektronsko uenje 2.0 je neologizam povodom porasta Web-a 2.0. Sa perspektive elektronskog uenja 2.0, konvencionalni sistemi elektronskog uenja su bazirani na paketnim instrukcijama, koje su dostavljene studentima upotrebom internet tehnologija. Uloga studenta sastojala se u uenju sa itanjem i pripremi zadataka. Pripreme su evoluirale od strane nastavnika. Postoji takoer i porast virtuelnih uionica (online prezentacije dostavljene uivo) kao online platforma za uenje. U nadogradnji okruenja uionice, socijalne mree su postale vaan dio elektronskog uenja 2.0. Socijalne mree su koritene da unaprijede udruenja online uenja oko subjekata i odreene pripreme i edukacije jezika.

4.

3. ELEKTRONSKO UENJE PREDNOSTI I NEDOSTACI

3.1 PREDNOSTI Elektronsko uenje omoguava korisnicima sudjelovanje u nastavi po pitanju udaljenosti, rasporeda i slinih okolnosti. Zahvaljujui elektronskom uenju doputen je daleko vei broj korisnika. Za razliku od klasinog naina uenja elektronsko uenje omoguava pristup 24 sata dnevno. To zavisi od opremljenosti elektronske uionice. Sami pristup ovisi od korisnika. Svaki pojedinac doprinosi nastavi sudjelovanjem u raspravama koje se tiu dotine teme. U sklopu sustava lahko je omoguena integracija i pristup drugim izvorima vanim za gradivo koje se poduava.

3.2 NEDOSTACI E-uenje zahtijeva od korisnika odreeno znanje kako bi se mogli njime koristiti.Osim toga znanja bitno je i da svaki od tih korisnika ima odreenu opremu. Ni najkvalitetnija oprema u kojoj se izvodi e-nastava nije stopostotno pouzdana.ak i u sluajevima kada tehniki problemi ne dovedu do prekida izvoenja e-nastave,svakako e doprinjeti padu koncentracije korisnika,a samim time i padu kvalitete e-uenja. Omoguavnjem samostalnijeg naina uenja e-uenje svojim korisnicima donosi i veu odgovornost.Oni se moraju sami motivirati,individualno procjeniti potrebu za uenjem,to moe dovesti do slabog napretka u procesu uenja. Jedan ve razraen sustav e-uenja nailazi na probleme s autorskim pravima za sadraje odreenog teaja i sl.,kao i na pojavu slinih nelojalnih ili pak kvalitetnijih teajeva drugih autora.Sustav zahtijeva odreenu tehniku podrku i stalan razvoj u skladu s razvojem tehnologije kojom se koristi.

5.

4. MOODLE LMS Moodle je trenutno najvie u upotrebi po pitanju LMS-a (Learning Managment System). Trenutno se koristi na veini fakulteta unutar Bosne i Hercegovine. Dizajniran je da pomogne edukatorima da kreiraju testove. Kreirani test moe ispunjavati vei broj ljudi, a rezultati i statistike su vidljive odmah po ispunjenju testa.

Ovaj LMS koristi Apache1 i bazu podataka kao to je MySQL2 ili PostgreSQL3. Kreiran je od strane Martina Dougiamasa. Zadnja stabilna verzija ovog LMS-a je 1.9.9. Neke od specifikacija Moodle-a su: -

aktivnosti (sadre vokabularne i matematike igrice) tipovi vrste tipove pitanja (mnogobrojni izbori, tano ili pogreno, popuni prazno, itd.) polja za podatke (za aktivnost baze) grafike teme metode ovjere (mogu zahtjevati korisniko ime i ifru za pristup) metode upisa filteri sadraja

1 2

Apache besplatni web posluitelj otvorenog koda MySQL besplatni sistem za upravljanje bazom podataka 3 PostgreSQL besplatni sistem otvorenog koda koji se esto koristi sa MySQL-om za Linux servere

6.

Skraenica MOODLE znai: modularno objektno-orijentisano dinamino okruenje za uenje (Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment)

7.

5. ZAKLJUAK Uprkos svim prednostima e-uenja,ono danas ne moe zamijeniti standardan nain uenja i po obrazovanju openito.Posebno u dubljem razmatranju irenja najrazvijenijeg oblika e-uenja (onog u potpunosti organiziranog na daljinu),javljaju se pitanja relativne kvalitete rezultata,kao i samog tijeka takvog uenja.E-uenje nije samo alat.E-uenje je vrsta komunikacijskog kanala,kanala kroz kojeg se odvija uenje.

8.

6. LITERATURA E-learning. Dostupno na: http://en.wikipedia.org/wiki/E-learning

9.