You are on page 1of 12

Definicija inteligencije

Od svih sposobnosti, inteligencija je izavala najvie interesovanja kako kod psihologa ,tako i kod laika.To je sposobnost koja se visoko ceni i kod drugih i kod sebe.Mnogi ljudi imaju razliite predstave o tome ta je inteligencija, i mnoge rei naeg jezika predstavljaju razliite nivoe intelektualnih sposobnosti: bistar, otrouman, promouran, promiljen, obazriv...Ne postoji univerzalna definicija inteligencije, ak se i dalje odvija debata o tome ta se zapravo podrazumeva pod ovim pojmom; da li je inteligencija jedna opta sposobnost ili nekolicina samostalnih sistema sposobnosti; da li je to osobenost mozga, karakteristika ponaanja ili zbir znanja i spretnosti. Svi naunici koji su se bavili ovom oblau, davali su razliite definicije inteligencije.Na primer, 1921 godine jedan dnevni list je zahtevao od 14 istaknutih psihologa i profesora da definiu inteligenciju.Uoeno je da su svih 14 definicija bile razliite.Slina situacija se odigrala 1986 kada je dobijeno 25 razliitih definicija: sposobnost reavanja raznovrsnih problema u ivotu; sposobnost apstraktnog miljenja; prilagoavanja okruenju; mogunost saznaje i posedovanja znanja; opta mogunost nezavisnosti, originalnosti i produktivnosti u miljenju; sposobnost resuivanja, shvatanja i zakljuivanja; uroena opta sposobnost spoznaje.Ljudi iz opte populacije imaju drugaija shvatanja inteligencije u odnosu na eksperte;to je sposobnost reavanja praktinih problema, sposobnost govornitva, zainteresovanosti za uenje.Uproeno, mnogi ljudi smatraju socijalne kompetencije bitnim komponentama inteligencije.ak se moe rei da se shvatanja inteligencije razlikuju od kulture do kulture.Na primer za stanovnike severne Amerike, inteligencija asocira na matematike i govornike spretnosti, dok neke pomorske kulture, konkretno stanovnici ostrva na jugu Pacifika vide snalaenje u prostoru i spretnost u upravljanju amcem kao osnovna obeleja inteligencije. Inteligencija je prvenstveno termin koji se generalno odnosi na umne sposobnosti, sposobnosti reavanja problema, apstraktno miljenje, uenje i razumevanje novog materijala i korienje starih iskustava.Ova sposobnost se izraava u mnogim aspektima ljudskog ivota.Inteligencija obuhvata raznovrsne mentalne procese, ukljuujui pamenje, uenje, zapaanje, odluivanje, miljenje i razumevanje. Temeljnim istraivanjem psiholoke literature,moglo bi se pronai preko pedeset definicija inteligencije. Neke od tih definicija su bioloki obojene,pa sa tog aspekta inteligencija se definie kao sposobnost adaptacije ili prilagoavanja .Druge odredbe imaju vie psiholoko znaenje,i po njima je inteligencija sposobnost uenja,sposobnost korienja starog iskustva u novim situacijama.Iako nisu pogrene,one ne ukazuju na koji se nain postie to snalaenje u novim situacijama, tj. one ukazuju na psiholoki mehanizam karakteristian za inteligentne radnje. Jedan od prvih i najveih istraivaa inteligencije, Spirman (Spearman) definisao ju je kao: a) shvatanje,uvianje odnosa izmeu datih lanova b) sposobnost apstraktnog miljenja ,koja je najee vezana za govor

Intelektualne sposobnosti i inteligencija


Za upoznavanje strukture intelektualnih sposobnosti posebno su zasluna istraivanja amerikog psihologa Terstona ( L.L. Thurstona ).Prema njegovim prvim istraivanjima intelektualne sposobnosti se mogu svesti na 7 faktora, i svi oni su od velikog znaaja pri reavanju sloenijih inteletualnih zadataka.On smatra da se upravo ono to se naziva inteligencija moe svesti na ovih 7 faktora, ili tzv. Primarnih mentalnih sposobnosti kako ih je on nazivao.Svaki faktor je oznaen jednim slovom abecede: 1) W-faktor (potie od engleske rei Word fluenci, sto znai fluentnost, obilje ili tenost rei)Ovaj faktor predstavlja sposobnost reitosti i manifestuje se u bogatstvu renika 1

( kojim pojedinac raspolae ), u sposobnosti brzog i lakog nalaenja potrebnih rei, kao i u lakom i tenom govornom izraavanju. 2) V-faktor, ili sposobnost razumevanja verbalno ( govorno; racima ) formulisanog.On je od presudnog znaaja prilikom uenja iz knjiga, naroito tee napisanih knjiga. 3) N-faktor, ili tzv. numeriki faktor; To je sposobnost lakog i uspenog operisanja brojevima, prvenstveno pri osnovnim, elementarnim raunskim operacijama.Ovaj faktor ne podrazumeva sposobnost reavanja matematikih problema. 4) S-faktor, ili tzv. specijalni ili prostorni faktor.To je prvenstveno sposobnost predstavljanja i zamiljanja prostornih odnosa i promena u prostoru. 5) M-faktor, ili tzv. faktor memorije, sposobnosti pamenja ....Predstavlja sposobnost zadravanja i obnavljanja utisaka, naroito onih koji se mehaniki pamte, koji su bey ikakvog logikog smisla. 6) P-faktor ili tzv. perceptivni, opaajni faktor. Sastoji se u sposobnosti brzog opaanja objekata, njihovih karakteristika i meusobnih razlika posredstvom vida. 7) R-faktor ili tzv. faktor rezonovanja.Ogleda se u sposobnosti shvatanja odnosa, nalaenja optih principa pravilnosti i zakonitosti iz datih podataka i u sposobnosti reavanju problema.Upravo ovaj faktor ima najbitniju ulogu pri svim inteligentnim operacijama tj. aktivnostima koje zahtevaju inteligenciju. On je najsrodniji Spirmanovoj definiciji inteligencije ( on je inae tvrdio da uspeh u bilo kojoj aktivnosti zavisi od jednog opteg ili generalnog takozvanog G-faktora koji je izjednaavao sa inteligencijom i veeg broja specifinih ili S-faktora ). Dakle prema Terstonu se o inteligenciji ne moe govoriti kao o jedinstvenoj sposobnosti.Jedna opta ocena sposobnosti ne prua mnoge interesantne i znaajne podatke o pojedincima.Mnogo vie potrebnih informacija o oveku se dobija ako se upoznaju sve njegove primarne sposobnosti.Upravo zbog toga, opta ocena inteligencija je kod Terstona ralanjena na sedam posebnih ocena. Gilford (J.P.Guilford ,1956; 1957; 1959; ) ,ameriki psiholog, smatra da je struktura inteligencije jo znatno sloenija, i upravo zbog toga je produio sa ''usitnjavanjem'' intelekta na posebne faktore ,odnosno sposobnosti.Po njemu ,inteligencija je sainjena od velikog broja faktora ,najmanje 47 .Ove faktore je mogue podeliti na dve grupe: -faktore pamenja (koji ine manju grupu) -faktore miljenja (koji ine veliku grupu) Ni pamenje nije jedinstvena sposobnost.Kada je re o faktorima koji ine strukturu pamenja,mogue je razlikovati nekoliko sposobnosti: -sposobnost za pamenje vizuelnih drai -sposobnost za pamenje auditivnih drai - sposobnost za ideje -sposobnost za pamenje nesmislenog materijala -sposobnost za pamenje poloaja u prostoru -sposobnost za pamenje rasporeda u vremenu -sposobnost od koje zavisi obim pamenja Takodje ,ni miljenje nije jedinstvena sposobnost.U okviru miljenja se mogu razlikovati 3 velike grupe sposobnosti : 1) kognitivne sposobnosti One omoguavaju uoavanje,prepoznavanje i otkrivanje prezentovanih podataka.Po Gilfordu , i one se opet mogu svesti na najmanje trinaest sposobnosti uih po obimu npr. na: -sposobnost za vizuelno prepoznavanje objekata -sposobnost za auditivno prepoznavanje -sposobnost za otkrivanje odnosa meu reima,figurama ili pojmovima -sposobnost shvatanja nekog problema i skiciranja naina za njegovo reavanje Ova sposobnost je za Gilforda najbitnija i naziva je sposobnou rezonovanja. 2

2) produktivne sposobnosti To je sposobnost stvaranja neeg novog,korienja podataka i informacija kojima pojedinac raspolaze kad god to zatreba, a i za nova objanjenja.One se mogu podeliti na dve zasebne grupe: -sposobnost konvergentnog miljenja (Ona omoguava uspeh u nalaenju tanog odgovora na osnovu datih podataka, u manipulaciji figurativnihm simbolima i brojevima.Jednostavnije reeno, ova sposobnost omoguava da se doe do pravog reenja koristei date informacije.U testovima konvergentnog miljenja postoji tano jedno reenje.) -sposobnost divergentnog miljenja (Ona se manifestuje u obilju ideja,u originalnosti i kreativnosti, u reitosti to jest umenosti da se za kratko vreme nae mnogo rei za oznaavanje neke situacije.U tetovima divergentnog miljenja postoje brojna reenja i uspeh pojedinca je utoliko vei,ukoliko su njegovi odgovori brojniji,raznovrsniji,neuobiniji i duhovitiji.U umetnikom stvaralatvu su upravo najpotrebnije ovakve sposobnosti.) 3) evaluativne sposobnosti ili tzv. sposobnosti ocenjivanja Manifestuju se u sposobnosti pojedinca da ono to je saznao ili samostalno stvorio oceni kao ispravno ili neispravno,tano ili netano ; odnosno da proveri vrednost podataka i iznesenih zakljuaka. Na osnovu ovoga se moe zakljuiti da inteligencija nije jedinstvena sposobnost ve organizacija veeg broja sposobnosti.Neki pojedinci mogu imati vie razvijene neke od ovih sposobnosti, a drugi pojedinci druge.Intelihencija pojedinca se ne razlikuje samo po stepenu, ve i po vrsti, jer postoji mnogo razliitih vrsta inteligencije.

Merenje inteligencije
Inteligencija se meri tzv. testovima inteligencije (testovi inteligencije su samo jedna vrsta psiholokih tj. mentalnih testova; sem njih postoje jo testovi znanja tzv. pedagoki ili nastavni testovi i te4stovi linosti.);oni zapravo prvo provociraju pa zatim mere isprovociranu intelektualnu (mentalnu) sposobnost.Testovi inteligencije predstavljaju izabrani skup zadataka za koje je utvrdjeno na koji ih nain treba postavljeti i ocenjivati rezultate dobijene njihovim reenjem.Oni se koriste za donoenje bitnih odluka u ljudskom ivotu i gotovo su neizbeni.Danas se testovi inteligencije veoma iroko koriste u obrazovanju, biznisu, vladi i vojsci.Nije svaki skup zadataka koji zahteva angaovanje miljenja test inteligencije, niti su mnogobrojni testovi koji se mogu nai u novinama testovi inteligencije iako se tako nazivaju.Za formiranje ovakvog testa, neophodan je dui prethodni postupak konstruisanja zadataka prilikom koga treba pronai ba takve zadatke koji e najuspenije meriti one sposobnosti koje su najbitnije za intelektualne aktivnosti.Prvenstveno je bitno: -utvrditi validnost (valjanost) testa tj. proveriti da li izbrani zadaci zaista ispituju inteligenciju (a ne na primer iskustvo ili neto drugo) -utvrditi relijabilnost (pouzdanost) testa tj. proveriti da li emo ispitujui tim zadacima iste ili sline ispitanike dobiti iste rezultate -utvrditi osetljivost (selektivnost) testa tj. proveriti da li je u stanju da izmeri i najmanje razlike medju ljudima -utvrditi objektivnost testa tj. proveriti da li svi oni koji ga primenjuju, jednake odgovore jednako ocenjuju; ili bolje rei standardizovati test odnosno unapred ,pre primene testa,odrediti kako e se ocenjivati dobijeni rezultati. Prvi testovi inteligencije su korieni za merenje inteligencije dece.Konkretno,prvi test inteligencije su konstruisali 1905 francuski naunici Bine i Simon (A.Binet i T.Simon) tzv. Bine-Simonova skala inteligencije.Bio je namenjen odvajanju dece koja su slabije 3

umno razvijena i koja nisu sposobna da prate redovnu nastavu,da bi se sa tom decom posebno radilo i da bi se osigurao njihov uspeh u nastavi. Izvrene su brojne revizije Bine-Simonove skale koju i dan-danas mnogi psiholozi smatraju najboljim sredstvom za merenje inteligencije kako zaostale, tako i normalne i talentovane dece.Jedan vid toga je Termanov test (Lewis Terman) izmenjen radi prilagoavanja amerikom podneblju.Na osnovu njega je profesor Stevanovi konstruisao test za ispitivanje nae dece. Uopte, skale ove vrste se stvaraju tako to se za svaku godinu starosti (od 3. do 14. ili 16.) stvaraju odgovarajue zbirke, obino od 6 zadataka.Poto za jedan uzrast (jednu godinu) postoji 6 zadataka, svaki ispravno reen zadatak vredi 2 ''umna meseca'';to znai da ako dete poloi svih 6 zadataka, dobija 12 ''umnihmeseci'' tj. jednu godinu umnog uzrasta.Svi poloeni zadaci ,predvieni za razliite uzraste se sabiraju i tako se odreuje umni uzrast deteta.Pri ispitivanju inteligencije nekog deteta,prvo mu se daju zadaci predvieni za uzraste mlae od uzrasta ispitanika.Zatim se daju zadaci za starije uzraste, i tako sve dok je dete u stanju da rei neki od zadataka.Npr. ako dete rei uspeno sve zadatke za uzrast od 8 godina i zadatke za mladji uzrast, a ne rei ni jedan zadatak za starije godine, ima umni uzrast od 8 godina.Ako uspe da rei i neki zadatak predvien za starije uzraste,onda mu se za svaki reen zadatak dodaje po 2 meseca mentalnog doba, a ukoliko ne uspe da rei zadatke za svoj ili za mlae uzraste, oduzimaju mu se 2 meseca mentalnog uzrasta za svaki nereen zadatak.Ovako dobijeni umni uzrast se ne mora podudarati sa hronolokim tj. kalendarskim, ali je to sluaj kod veine dece.Stepen inteligencije svakog deteta je mogue precizno odrediti tako to se umni uzrast podeli sa kalendarskim uzrastom tj. stvarnom starou deteta, i to se pomnoi sa 100.Ovako dobijeni broj se naziva koeficijent inteligencije i obeleava se sa IQ.Ako je za neko dete umni uzrast jednak kalendarskom uzrastu , njegov IQ iznosi tano100.To je proseno dete.Ako neko dete od 7 godina pokazuje umni uzrast od 8 godina, njegov umni kolinik iznosi 114 (8:7x100=114).

Slika: deca iz drugog razreda osnovne kole veoma uspeno reavaju test inteligencije gde im se prikazuje slika apstraktnog dizajna a njihov zadatak je da konstruiu taj dizajn koristei crne i bele kockice. Na primer na osnovu Bine-Simonove skale deci se mogu zadati veoma razliiti zadaci.Od njih se moe traiti uoavanje odnosa slinosti ili razlike izmeu razliitih objekata ili pojmova (leptira i muve, reke i jezera, kamena i jajeta...).Time se ispituje obim njihovog neposrednog pamenja,opte znanje koje je dete trebalo da stekne ivei u odreenim kulturnim uslovima ( na primer da imenuje 4 glavne boje )...Zahteva se da precrtavaju pojedine geometrijske oblike i sl.Bineov test poiva na pretpostavkama da je 4

inteligencija jedna opta sposobnost koja se izraava u reavanju veoma razliitih zadataka-uoavanju slinosti i razlika ,nalaenju izvesnih pravila, neposrednom pamenju, posedovanju izvesnih optih znanja i perceptivnih sposobnosti... Konstruisan je jako veliki broj testova inteligencije koji uvaavaju poznati Spirmanov postupak sa tri najbitnija faktora: -uvianje i shvatanje odnosa izmeu datih lanova -pronalaenje novog lana koji je u odgovarajuem odnosu prema datim lanovima -sposobnost apstraktnog miljenja koje je najee vezano za govor Naroito je popularan test nazvan ''Ravenove progresivne matrice''.U tom testu ispitaniku je prikazana tablica mustri (ara), pri emu jedna mustra nedostaje.Ispitanik treba da uoi pravilo po kome su mustre rasporeene, i da na osnovu njega od ponuenih matrica izabere pravu tj. onu koja nedostaje.Poznati su jo '' test rezonovanja likova''ili tzv. TRL test, ''domino test'', ''Perdju test''... Primer jednog testa inteligencije:

1) Reavanje matrice zakljuivanjem


Uputstvo:uoiti koji od ponuenih oblika odgovara praznom polju

2) Broj-Simbol
Uputstvo:za manje od 120 sekundi uoiti koji simbol odgovara kom broju

3) Uputstvo:zadatak

je da se raspoloivim alatom za ogranieno vreme kreira prethodno vieni dizajn

4) Uputstvo:sloiti slike na taj nain da kazuju priu

Individualne razlike
Pod proseno inteligentnim osobama se podrazumevaju one iji je IQ u opsegu izmeu 90 i 110.Osobe normalne u pogledu inteligencije su one iji je IQ u rasponu izmeu 70 i 130.Osobe sa IQ ispod 70 se smatraju umno zaostalim, a osobe iznad 130 obdarenima, talentovanim, a nekad i genijalnim.U opsegu od 85 do 115 nalazi se 68% ljudi.U rasponu od 70 do 130 je 95% ljudi.Dakle 5% ljudi je umno zaostalo ili umno nadareno.

Umna zaostalost
Po ustaljenim normama rauna se da su umno zaostala deca ona iji je IQ ispod 70.Prema brojnim ispitivanjima , skoro u svakoj zemlji ima 2-3% umno zaostale dece.Umna zaostalost moe biti razliitog stepena.Razlikuju se tri grupe umno zaostalih osoba: debili ili moroni, imbecili i idioti. -IQ debila se kree izmeu 50 i 70.Odrasli debili imaju umni uzrast od 8 do 12 godina.Ovaj vid umne zaostalosti je najei.Iako imaju inteligenciju ispod proseka, takve osobe se uz poseban napor i posebnom obukom mog nauiti da piu pa i da zavre osnovnu kolu.Mogu se osposobiti za jednostavnija zanimanja, koja esto vrlo uspeno i obavljaju. -IQ imbecila je izmeu 20 i 50.Odrasli imbecili su na nivou dece od 3 do 7 godina.Mogu da naue da govore ali ne i da piu i itaju. -Idioti su najtee umno zaostale osobe.Njihov IQ je ispod 20, a umni uzrast odraslih idiota je ispod 3 godine.Oni ne uspevaju dobro da naue da govore, ne mogu se osposobiti da samostalno obavljaju neke poslove, a esto nisu u stanju ni da samostalno odravaju linu higijenu ili da se sami hrane.

Umna nadarenost
7

Osobe iji je IQ iznad 130 smatraju se odarenim ili talentovanim osobama.Neke od njih se nekad uzdiu i do nivoa genija.Pod genijem se podrazumeva osoba izvanrednih sposobnosti koja je stvorila neto to je od trajne vrednosti i znaaja za jednu civilizaciju. Interesantan je pokuaj Koksove (psihologa iz SAD) da proceni IQ 300 najistaknutijih umova koji su iveli u periodu 1450-1850, na osnovu postojeih biografskih podataka o tome ta su oni sve bili u stanju da postignu u detinjstvu i mladosti.Procenjivana je intelektualna sposobnost najpoznatijih filozofa, naunika, umetnika, muziara, dravnika, vojskovoa...I njihov IQ je u proseku bio 155; najvii IQ je imala grupa filozofa170; za pisce i revolucionare-160; za naunike-155; velike muziare-145; za slikare-125.Ogist Kont, Gete, Laplas, Mikelanelo, Njutn, Paskal su imali IQ 200.Za Voltera se govorilo da je pisao ''jo od kolevke'', Mocart je komponovao ve u petoj godini, Gete je u osmoj godini pisao na nivou odraslog pismenog oveka...Koksova smatra da ove ljude nije krasila samo visoka intelektualna sposobnost ve i neke pozitivne osobine linosti: snana motivacija za intelektualni rad, istrajnost u nastojanjima, snaga karaktera...A imali su i odline porodine i obrazovne uslove.

Raspodela stanovnitva po stepenu inteligencije


Na osnovu istraivanja koje je izvrio Meril (M.Meril, 1938) prilikom koga je Termanovim testom ispitivao veliki broj amerike dece, doao je do sledeeg prorauna: IQ Iznad 140 120-139 110-119 90-109 80-89 70-79 Ispod 70 Opis inteligencije Veoma visoka Visoka Neto iznad proseka Prosena Neto ispod proseka Niska zaostala Procenat 1 11 18 46 18 6 3

Prema jednom drugom ispitivanju (Pinter, Dragositz, Kushner, 1944 , zakljueno je da osoba iji je koeficijent inteligencije: Iznad 160 Iznad 152 iznad 140 Iznad 123 Iznad 120 Iznad 110 Iznad 100 Iznad 90 Iznad 80 Iznad 70 Iznad 60 Ima 1 Ima 8 Ima 70 Ima 300 Ima 1100 Ima 2700 Ima 5000 Ima 7300 Ima 8900 Ima 9700 Ima 9900 U U U U U U U U U U U 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika 10000 stanovnika

Razvoj inteligencije i uticaj raznovrsnih faktora na njega Uloga naslea i sredine u razvoju inteligencije
Postoji veliki broj autora koji smatraju da je stepen inteligencije koji ljudi pokazuju u potpunosti odreen nasleem.Pri tome oni polaze od injenice da je koeficijent inteligencije stalan tj. konstantan, odnosno da se on ne menja u toku ivota.Zapravo radi se o tome da ako za neko dete od deset godina utvrdimo da poseduje koeficijent inteligencije 100, prema miljenju ovih autora moemo biti u potpunosti sigurni da e ono i u dvadesetoj ili tridesetoj godini imati koeficijent inteligencije takoe 100. Meutim to bi znailo da se inteligencija oveka tokom ivota ne razvija, da je nepromenjena, pa samim tim i da ovek od dvadeset godina nije u mogunosti da rei tee zadatke nego dete od dve godine.Gotovo je nemogue da postoji takva apsolutna stalnost koeficijenta inteligencije, moe postojati samo relativna stalnost koeficijenta inteligencije to zapravo znai da e koeficijent inteligencije ostati stalan samo ako se ne izmene bitniji uslovi u kojima dete ivi. Razvoj inteligencije, kao i svih drugih osobina linosti ,ne zavisi samo od naslea, ve i od razliitih faktora sredine, prvenstveno od mogunosti da se uroena dispozicija za inteligenciju moe koristiti.Ukoliko ne postoje mogunosti da se dispozicija za inteligenciju aktivira i razvija, onda se inteligencija nee ni razviti.Kao primer se mogu navesti deca koja su odrasla izolovana od drugih ljudi.Ona nisu nauila da govore, da se normalno kreu, da jedu, niti da misle.Kod njih se inteligencija nije razvijala i samim tim se nije ni razvila.Slino se dogodilo i deci iji roditelji imaju nivo inteligencije ispod proseka.Ukoliko se takva deca predaju normalnim ljudima na staranje, koji se bave tom decom , stimuliu ih na mentalnu aktivnost i time podstiu razvoj njihovih umnih sposobnosti, Dolazi do vidljivog porasta njihovog koeficijenta inteligencije ak u za deset jedinica. Postojanje uticaja sredine na razvoj inteligencije pokazala su brojna uporedna ispitivanja inteligencije crnaca belaca.Pokazano je da se belo stanovnitvo nalazi na neto viem nivou inteligencije nego crno i odatle je donet zakljuak da su belci zapravo po prirodi inteligentniji.Neka istraivanja su ak pokazala da su crnci sa severa SAD-a inteligentniji od crnaca sa Juga, a glavni uzrok toga su bolji uslov ivota i prvestveno mogunost kolovanja crnaca i mnogo liberalniji odnos prema njima.Ukoliko se uporede crnaka deca sa sela i grada, moe se zakljuiti da gradska deca imaju utoliko vei koeficijent inteligencije ukoliko su vie vremena proveli u gradu. Iz svega ovoga se moe zakljuiti da na razvoj inteligencije bez i malo sumnje u velikoj meri utie sredina i da uopte nije bezznaajno za razvoj te sposobnosti da li dete ivi u dobrim ili loim materijalnim uslovima, da li ivi u gradu ili selu, da li je pohaalo kolu ili nije, da li je ta kola bila dobra ili slaba.Bolji uslovi daju jai podstrek za razvoj inteligencije.Znai ,inteligencija koja se manifestuje nije samo izraz uroene dispozicije ve i rezltat uslova u kojima je pojedinac odrastao.

Razvoj inteligencije tokom ivota


Inteligencija se razvije tokom ivota.Njen razvoj je postepen i smatra se da svoj maksimum dostie u periodu izmeu esnaeste i dvadesetpete godine.Nakon toga ona poinje da opada, prvo sporije ,a zatim sve bre.Smatra se da je u pedesetoj godini inteligencija za jednu godinu manja nego to je bila u dvadesetoj, a u ezdesetoj ak za dve godina manja nego u u dvadesetoj.I pored ovog izlaganja, pogrean je zakljuak da je svaki mlai ovek inteligentniji od svakog starijeg oveka.Re je o postojanju 9

individualnih razlika.Neki izrazito inteligentan ovek bie i u osamdesetoj godini inteligentniji od mnogih dvadesetogodinjaka, mnogo uspenije e obavljati mnogobrojne poslove, posedovae bolju sistematinost u radu ,bolju sposobnost uoptavanja, i prvenstveno e mnogo bolje poznavati posao kojim se bavi. Na osnovu mnogobrojnih istraivanja, Ovens (W. Owens, 1953) koji je ispitivao istae osobe kada su imale osamnaest i kada su imala trideset godina, naao je da im je IQ pro kasnijem ispitivanju bio mnogo vii. Bejli i Oden (N. Beyley i H. Oden, 1955) su zakljuili da kod izuzetno talentovanih ne dolazi do opadanja inteligencije u periodu izmeu tridesete i pedesete, ve naprotiv do porasta za koji smatraju da tee i posle pedesete godine.Prema mnogim autorima postoji bioloka razlika u razvoju inteligencije kod ljudi iji je IQ iznad proseka i onih kod kojih nije.Postoji hipoteza koja kae da kod ljudi prosene i ispod prosene inteligencije, porast inteligencije prestaje relativno rano i rano poinje postepeno opadanje, dok kod onih koji imaju natprosenu inteligenciju , inteligencija mnogo due raste.

Da li postoje razlike u inteligenciji izmeu mukaraca i ena?


Na osnovu ispitivanja izvrenog u kotskoj primenom Termanovog testa, dobijen je srednji koeficijent inteligencije i to za deake 100,5 ,a za devojice 99,7.Meutim ova razlika je jako mala tako da se ne smatra da postoje razlike po tom pitanju izmeu mukaraca i ena.Slian zakljuak je iznela Ostoji-Bujas na Prvom kongresu jugoslovenskih psihologa 1960 na osnovu ispitivanja izvrenih u Jugoslaviji. Iako se moe smatrati da ne postoje razlike u stepenu inteligencije izmeu mukaraca i ena, veruje se da postoje razlike u vrsti inteligencije.Inteligencija, kao to smo spomenuli, predstavlja sloenu sposobnost koja zavisi od vie faktora.Pokazalo se da je kod devojica razvijeniji V-faktor (sposobnost korienja rei) i M-faktor (sposobnost mehanikog pamenja), a kod deaka N-faktor (sposobnost obavljanja jednostavnih matematikih operacija) i R-faktor (sposobnost nalaenja optih principa). Postoje dva objanjenja ovih razlika: 1) Uzroci su bioloki, genetiki.Isto kao to meu polovima postoje razlike u anatomskoj strukturi i hormonalnom sastavu, smatra se da postoje i prirodne razlike u vrstama intelektualnih sposobnosti. 2) Razlike u veoj razvijenosti pojedinih intelektualnih sposobnosti svode se na razlike u uslovima u kojima se razvijaju muka i enska deca.Kod deaka se podstie jedna vrsta aktivnosti i interesovanja, a kod devojica druga.

The Wechsler Adult Intelligence Scale ili tzv. WAIS- test inteligencije za odrasle kreiran za ameriko podneblje:

InformisanjePostavlja se serija pitanja koja su dizajnirana sa ciljem da ispitaju opte znanje o javnim deavanjima,objektima i ljudima. Koliko krila ima ptica? Koliko novia ini deseticu? What is steam made of? Ko je napisao knjigu ''Tom Sojer''? ta je biber? 10

RazumevanjePostavljen je niz pitanja dizajniranih sa ciljem da ispitaju poznavanje i razumevanje drutvenih normi i principa. Kako bi postupio kada bi video da je neko zaboravio knjigu pri odlasku iz restorana? Koja je korist od dranja novca u banci? Zato se bakar najee koristi za elektrine ice? AritmetikaTrai se reenje serije aritmetikih problema. Treba napamet reiti problem,bez upotrebe papira ili olovke,odgovoriti usmeno i sve to u granicama odreenog vremena.Test ispituje elementarno znanje iz aritmetike. Sem je imao tri pareta torte.Do mu je dao jo etiri.Koliko ukupno paria torte ima Sem? Tri ene na jednake delove dele 18 loptica za golf.Koliko loptica pripada jednoj osobi? Ako dva dugmeta kotaju 15 centi,koliko e kotati dvanaest dugmia? SlinostiPrezentovane su dve rei koje predstavljaju drutvene objekte ili principe.Postavlja se pitanje po emu su ti objekti ili principi slini.Pitanja su dizajnirana sa ciljem da ispitaju sposobnost logikog i apstraktnog miljenja i sposobnost kategorizacije i uoptavanja. U kom sluaju su lav i tigar slini? Koji je kriterijum za slinost testere i ekia? Koli je kriterijum za slinost jednog asa i jedne nedelje (sedmice)? U kom sluaju su krug i trougao slini? RenikUsmeno definisati navedene rei. Test je dizajniran tako da ispituje znanje o reima koje je u vezi se optom mentalnom sposobnou. 1. ta znai najmiti? 2. ta znai biti ilav? 3. ta oznaava termin boravite? 4. ta znai ikanirati? 5. ta znai biti u korelaciji? 6. ta znai biti surov? Kratak niz brojevaOd ispitanika se zahteva da po redu ili unazad ponovi brojeve koje je ispitiva naglas proitao.Cilj ovog testa je da meri sposobnosti zapaanja brojeva i radne memorije koja privremeno skladiti informacije. Niz brojeva 3-9 11 Taan odgovor 3-9

4-2-6 7-1-8-7 5-8-2-3-9 Brojevi unazad 4-7 3-9-1 2-1-4-6 8-5-6-3-1

4-2-6 7-1-8-7 5-8-2-3-9 Taan odgovor 7-4 1-9-3 6-4-1-2 1-3-6-5-8

The Wechsler Adult Intelligence Scale ili tzv. WAIS test

12