Miloš Gligorijević

Institucionalno restrukturiranje tranzicionih zemalja 1. Uvod
Primećeno je da ista formalna pravila, ustavi i zakoni izglasani od strane zakonodavnih tela u različitim zemljama nemaju iste rezultate. Ovo je naročito došlo do izražaja u zemljama u tranziciji centralne i istočne Evrope, koje su se našle na prelasku iz netržišnih u tržišne privrede. Nešto drugo, pored formalnih pravila i ograničenja, je imalo uticaj da ishodi u dužine tranzicije i efekti njenih efekata budu značajno različite, kada se uporede ove zemlje. To drugo su neformalna pravila: skup običaja, normi ponašanja, ustaljenih vrenosti i običaja jednog društva. Cilj ovog rada je da ukaže na potrebu za poštovanjem ovih neformalnih ograničenja i da ukaže na njihovu važnost pri donošenju novog ustava, zakona i prateće legislative. Naročito će biti stavljen akcenat na proces institucionalnog restrukturanja tranzicionih zemalja, prvenstveno iz dva razloga. Prvi razlog je da su ove zemlje morale “iz korena” da menjaju svoj institucionalni okvir, kako bi uspešno napravile prelaz ka kapitalizmu, koji je postao poželjan (i potreban) ekonomski sistem. Drugi je taj, što je i ovaj proces karakterističan i za našu zemlju, pa nam je potreba za njihovim dubljim razumevanjem utoliko veća. Rad je sastavljen iz tri veće celine. Prvi deo je posvećen institucijama i institucionalnim promenama. U okviru njega biće razmotrena teorijska podloga u izučavanju i istraživanju institucija, naročito razlike između ortodoksne i nove institucionalne ekonomske misli. Zatim će se bliže odrediti pojam institucija, razlika između formalnih i neformalnih institucija, kao i njihov značaj. Na kraju ovog dela biće reči o odnosu formalnih i neformalnih pravila i institucionalnom restrukturiranju. U drugom delu naglasak je na institucionalnom restrukturiranju zemalja u tranziciji. Pored kratkih uvodnih napomena o tranzicionim procesima na prostoru bivšeg “socijalističkog bloka”, pažnja će biti usmerena na ulogu kulture u na prelasku u kapitalizam, kao i na specifične troškove koje su vezane za tu promenu

1

U zadnjem delu će ukratko biti reči o institucionalnom restrukturiranju u Srbiji, u kontekstu tramzicije. U tom delu, biće, pored ukratko prikazanih stavova građana Srbije o tranziciji, političkoj i ekonomskoj situaciji u zemlji, biti reči u značaju institucija za nacionalnu konkurentnost privrede, kao i percepcija korupcije u našem društvu, i korupcije kao izvora nepoverenja u institucije.

2. Institucije i institucionalne promene
2.1. Nova institucionalna ekonomija
U ekonomskoj nauci, institucije dugo nisu predstavljale predmet teorijske analize i istraživanja. Ukoliko bi se o njima ipak razmišljalo u neoklasičnoj ekonomiji, onda bi se u onda bi se u ovom vladajućem, ortodoknom modelu, podrazumevala neutralnost institucija. Prema ovakvom shvatanju, dakle, institucije nemaju uticaj na ekonomski rast, budući da je tržište to koje ih prisiljava da razviju svoj najjefikasniji oblik. Pojedinac, homo economicus, predstavlja racionalno ekonomsko biće koje poseduje savršene informacije o tržištu, i vođen sopstvenim interesom, ponaša se tako da maksimizira ličnu korisnost što istovremeno dovodi i do najefikasnijeg ishoda na agregatnom nivou. “Metodološki individualizam” neoklasičara predstavlja pokušaj da se sva objašnjenja ekonomskih i društvenih fenomena donose na osnovu postulata o ponašanju pojedinačnih ekonomskih subjekata; što znači da se zakonitosti koje važe na makroekonomskom nivou zasnivaju na mikroekonomskim osnovama. Prema postulatima neoklasične ekonomske teorije prelazak iz socijalističkog ekonomskog sistema u kapitalistički podrazumevao je stabilizaciju tranzicionih privreda, privatizaciju državnog i društvenog kapitala, i uspostavljanje tržišnog formiranja cena. Ovakvo stanovište naglašava samoregulišuću ulogu tržišta, i dalje, implicitno ukazuje na to da različite zemlje sa istim ili sličnim institucionalnim okvirom bi morale imati ujednačene rezultate u pogledu ekonomskog rasta.

2

nadograđuje je. smatra se da je ključni elemenat u već klasičnim iskazima metodološkog individualizma onaj koji odbija da se bavi institucionalnim ili i svim drugim faktorima koji uobličavaju individualne preferencije i ciljeve. Tako se suočavamo sa jednom izuzetnom vrstom optimizma u pogledu mogućnosti da se društveni fenomeni objašnjavaju pozivanjem na pojedinca. 1 Džef Hodžson o “metodološkom individualizmu” kaže sledeće: “.. sociologije. ekonomskih. tranzicioni proces u zemljama centralne i istočne Evrope pokazao je značajne razlike.. Nova institucionalna ekonomija je istraživački pravac koji je sredinom prošlog veka postao prepoznatljiv kao zajednički imenitelj ekonomskoih teorijskih i empirijskih radova u okviru različitih grana ekonomske nauke. tako i između ostvarenih stopa rasta pojedinih zemalja u tranziciji. poput istorije. psihologije. 2006: 68) 1 3 . smatrajući da je određeni tip ponašanja odgovor na podsticaje (stimulanse) koji dolaze iz socijalnog i političkog okruženja” (Pavlović V. modifikuje i proširuje njenu teorijsku osnovu. s tim što u formalnu ekonomsku analizu uvodi institucionalna ograničenja i tako nastoji da objasni pojave koje postoje u stvarnosti. Novi institucionalisti odbacuju “metodološki individualizam” neoklasičara. aut. ne odbacuje neoklasičmu tradiciju.prim. već se na nju naslanja. politikologije i drugih. Neoklasični analitički aparat nije bio u mogućnosti da objasni ovakvu pojavu. antropologije. U istraživanju ekonomskih pojava ovaj pravac ima za cilj da pronađe odgovore na neka od pitanja na koja do tada glavni tok ekonomske teorije nije našao zadovoljavajuća objašnjenja. već u kontekstu ukupnih društvenih. Nova institucionalna ekonomija.) ne postoji uniformnost. kako bi se na sveobuhvatan način sagledali ekonomski problemi koji su u svojoj osnovi društveni. kako između očekivanih i stvarnih rezultata od novouspostavljenog ekonomskog sistema. Cilj joj je da se analitički metodi unaprede i dopune oslanjanjem i na znanja iz drugih društvenih nauka. Pojedinac se ne posmatra izolovano. s jedne. i da polazeći od postojećih. koje se bave proučavanjem ljudskog ponašanja. sa druge strane.Međutim. a koje u uobičajenom neoklasičnom analitičkom okviru ne mogu biti objašnjene izuzev kao iracionalno ponašanje dela ekonomskih učesnika.. međutim. pravnih i drugih ograničenja. Nova institucionalna ekonomija takođe polazi od racionalnog ponašanja pojedinca. ali i sa ekstremno izraženom nespremnošću i Pristup je zasnovan na bihejviorizmu – “Bihejviorizam stavlja naglasak na ponašanje ljudi i njihovih grupa.u korišćenju ovog pojma (metodološkog individualizma . razvije nova oruđa i proširi model ekonomske analize.

i informacije ostaju u središtu pažnje. Pored institucija kao ustanova.. U takvom svetu ideje i ideologije igraju važnu ulogu u izborima i transakcioni troškovi rezultiraju imperfektnim tržištima.oklevanjem da se individualno ponašanje objašnjava uz pomoć socioloških..” 2. Za razliku od nekadašnjeg uskog gledišta.2. tradicije i religiozna verovanja i slično. uredbe i slično.) nepotpune informacije i ograničeni mentalni kapacitet na osnovu kojeg treba da obrađujemo informacije. Formalna ograničenja predstavljaju skup pravila definisanih od strane legitimnih predstavnika vlasti u nekoj državi. pa čak i psiholoških faktora. O tome Daglas Nort kaže sledeće: “…imamo (ekonomski subjekti .” 2 Nova institucionalna ekonomija predstavlja pokušaj da se inkorporira teorija institucija u ekonomiju. razni zakonski i podzakonski akti. str.stok neformalnih pravila u individuama koje karakterišu grupu međusobno 2 3 Hodžson Dž. uspostavljena pravila.prim. ljudi nameću ograničenja na ljudsku interakciju da bi se stvorile promene. (Ronald Kouz). nova institucionalna ekonomija pod institucijama podrazumeva i neformalna pravila. 3 politička i sudska pravila i ugovori. Pojam (i značaj) institucija Institucije predstavljaju okvir u kojem se odvija društvena interakcija. Novi institucionalisti polaze od pretpostavke da pojedinac ne poseduje savršene informacije. Kao posledica. Ne podrazumeva se da su institucije koje slede efikasne. Institucije postaju težište analize. Neformalna pravila su sve one ustaljene norme ponašanja u jednom društvu. One se posmatraju kao ograničavajuči faktor u postizanju alokativne efikasnosti tržišta. pre svega preko pojma transakcionih troškova. aut. “Ekonomija i institucije”. norme i običaji. Dasqupta i Sarageldin neformalna pravila nazivaju socijalnim kapitalom koji predstavlja “. Ona međutim ne odbacuje značaj informacija. i da ona najčešće nije besplatna. 4 . 2 Ustav kao najviši zakonski akt jedne zemlje. čija je suštinska (pored mnogih drugih) definicija da oni ustvari predstavljaju troškove traženja informacija. koje je institucije posmatralo isključivo kao skup formalnih ograničenja u jednoj državi.

kao i praksi i procedura. još uvek egzistiraju smrtne kazne) u slučaju nepoštovanja formalnih pravila. stabilnih i trajnih obrazaca ljudskih odnosa. koji u jednom društvu važe kao legitimni.. verovanja i sistemi vrednosti.” Karl-Hanc Hilman institucije opisuje kao “…oblik svesno uobličenih ili planski nastalih. 2006: 73-5). 5 Gudin i Klingeman stavljaju institucionalna pravila u kontekst hijerarhije prisutne u jednoj društvenoj zajednici. socijalnog statusa i Prokopijević u navedenom tekstu daje sopstvenu definiciju pominje i definicije socijalnog kapitala sledećih autora: Paldama.”(Kolson prema Nort. Kolmana. pleme ili nacija.kao ostrva nesavršene ravnoteže u potencijalno nekoherentnim i političkim i vrednosnim shvatanjima.” Diverže kaže da “fundamentalni elemenat institucija moraju biti kolektivne predstave. 2003: 58) Sankcije za nepoštovanje važećih pravila mogu biti veoma različite.” Hantington razlikuje statičku i dinamičku definiciju institucija. dok nasuprot tome stoji dinamičko shvatanje institucija “. Pravila valja upotpuniti standardima i nekim metodama sankcija želimo li da unutar zajednice funkcioniše sistem društvene kontrole.tako i materijalne aspekte – objekte. njima se samo život pojednostavljuje.. šta više. od novčanih i zakonskh kazni (u nekim zemljama. Putnama. Bez njih institucija nije institucija. “Institucionalna pravila su usidrena u hijerarhiju još temeljnijih i autorativnijih pravila i poredak.sličnih pojedinaca. 2002: 78) 4 “Odakle potiču neformalna ograničenja? Iz društveno prenesenih informacija. tako da se oni prepoznaju kao grupa. simbole ili tehnologiju kroz koje se sadržaj kulture izražava.” (Giddens. 2001: 41-2) U literaturi opšte i političke sociologije postoje razne definicije institucija. “Ta pravila generalno imaju zadatak da uklone sukob interesa definisanjem onog što ljudi mogu očekivati jedni od drugih… Pravilima se ne rešavaju svi problemi. Naročito je interesantna je definicija Paldama koji pojam socijalnog kapitala definiše kao “iznos koristi koju pojedinac može izvući iz njegovog goodwill-a. a deo su nasleđa koje nazivamo kulturom.verovanja. do gubitka ugleda.” Društvena interakcija predstavlja igru u ograničenu postojećim pravilima unutar sistema. 2003: 56) Entoni Gidens smatra da kultura obuhvata “…kako materijalne aspekte . Pravilima se takođe postavljaju okviri unutar kojih se organizuju aktivnosti. uvažene i kontinuirane obrasce ponašanja”.” (Prokopijević..” 5 O narednim definicijama šire pogledati u (Pavlović V. ideje i vrednosti koji čine sadržaj jedne kulture . Statički pojam institucija podrazumeva “…stabilne. i (Marjanović 2006: 110-1) 4 5 .” (Nort.

U svetu besplatnih informacija i savršene informisanosti svih ekonomskih aktera ne postoji potreba za institucijama. “U svetu ograničene racionalnosti značajna funkcija pravila sastoji se u tome da se predvidi ljudsko ponašanje ili. većina ugovora biće nepotpuna. kako pojedinih privrednih subjekata. i time podižu njegovu alokativnu efikasnost. aut. Uloga institucija (kako formalnih.” (Nort. 7 Transakcioni troškovi transfera delom se odnosi na tržišne troškove.otuđenja iz zajednice u slučaju oglušivanja o ona neformalna. koje su na kraju obezbedile zakonski okvir i njegovu primenu.prim. Pejović.” (Nort. Razvoj ovih pravila išao je u korak sa potrebom ljudi da se unapredi razmena i trgovina.” (Nort. već mogu činiti veliki udeo u strukturi troškova. 2003: 77-82) 6 6 .“Zbog visoke cene merenja. 2004: 190) Nort ističe da “…stvaranje institucionalnog okruženja koje podstiče poverenje da će se preuzete obaveze i poštovati podrazumeva postojanje složene institucionalne strukture formalnih propisa. 7 Videti “dvojni model korisnosti” Haurda Mangolisa (Nort. tako će neformalna ograničenja igrati važnu ulogu u konkretnom ugovaranju sporazuma. 2003: 81) On dalje nastavlja . tako i neformalnih) je upravo da se smanje ti troškovi interakcije. 2003: 86) U nekolasičnoj teoriji. U realnom svetu ovi troškovi ne samo što postoje. koja je evoluirala od naturalne proizvodnje i proste razmene do savremenog oblika “bezlične razmene” karakteristične za kapitalizam. da se smanje transakcioni troškovi ljudskih interakcija. aut). zarada od razmene ostvaruje se bez transakcionih troškova. Takav okvir predstavlja nužan okvir za bezličnu razmenu koja je neophodna za ekonomski rast. tako i cele privrede. (Furubotn. 2003: 63). što se svodi na isto.(prim. “Strukturu ekonomskih institucija omogućio je razvoj država. široko prihvaćene norme ponašanja te konvencije koje nastaju ponavljanjem interakcija. Ona će uključivati reputaciju.” 6 (Pejović. a delom na troškove vremena koje svaka strana u ugovornom odnosu mora da odvoji na prikupljanje informacija. Model pripisuje pojedincima pored uobičajene funkcije korisnosti (koja oslikava njegovu težnju da maksimizira sopstvenu korisnost vođen isključivo vlastitim interesom). i društvene preferencije bazirane koje su usmerene prema ostvarivanju interesa grupe (koju pojedinac doživljava na taj način da se oseća njenim članom). 2004: 8) U ekonomskom smislu to bi značilo da odgovarajuća (ne)formalna pravila smanjuju troškove razmene unutar sistema u kojem deluju pojedini ekonomski subjekti.) koji će svi zajedno omogućiti niske transakcione troškove. Uporediti sa interesantnim primerom “dvojnog modela korisnosti” kojim Furubotn i Pejović opisuju konfliktnu motivaciju direktora u socijalističkom preduzeću. neformalnih ograničenja i sprovođenja (ugovora .

na taj način što smanjuju transakcione troškove razmene. mogu podići efikasnost u privredi. Takođe. i tako negativno utiče na sveukupno bogatstvo stvoreno u njoj. 2001: 42) Formalna pravila su posledica prelaska od jednostavnijih ka sve složenijim oblicima društvenih zajednica. i igrale su presudnu ulogu u načinu na koji su se pojedinci odnosili prema društvu u kojem žive. 8 Tako na primer. mogu da podstiču pojedince ili grupu na kršenje tih zakona. neretko je slučaj da formalna pravila ne odražavaju potrebe društava za koje se donose. ako su dobro definisana i oslikavaju “neformalno stanje” u društvu. a direktna su posledica pojave pisma.2. “Za sve kulture od osnovnog značaja su ideje koje određuju šta se smatra važnim. jasna je veza koju navedeni autori (videti prethodnu tačku) povlače između formalnih i neformalnih institucija. Njihova neusklađenost podiže transakcione troškove privrede jedne zemlje. Ona su nastala već u prvim primitivnim zajednicama. vrednim i poželjnim. daju značenje i služe kao vodič ljudima u njihovoj interakciji sa svetom koji ih okružuje. Ona tad dopunjuju neformalna pravila i podižu njihovu delotvornost. pozitivno delujući i na ekonomski rast. do pojave zakonodavnih tela modernih višestranačkih parlamentarnih demokratija kakve postoje danas.” (Giddens. formalna pravila koja se kose sa neformalnim. Njihov istinski razvoj započeo je tek sa pojavom država. i na način na koji se društvo ophodilo prema pojedincu. preko jednostavno nametnutog donošenja nekog pravnog akta ili uredbe od strane monarha ili komunističkog lidera. o odnosu prema neformalnim pravilima i njihovom 8 Veličina grupe koja se ne bi pridržavala propisanih formalnih pravila u direktnoj je vezi sa jazom koji postoji između njih i onih neformalnih. Formalna pravila. od odluka u skupštinama antičke Grčke i Rima. ili vrednosti. Odnos između formalnih i neformalnih pravila Bez obzira na to kako se definišu institucije. Formalna pravila mogu biti u skladu ili u koliziji sa opšteprihvaćenim normama i vrednostima ustaljenih u društvu. Donošenje ovih pravila dobijalo je kroz istoriju različitu formu. Ona su ta koja su oblikovala život u tim društvima. Ove apstraktne ideje. Neformalna pravila su starija od formalnih.3. Usklađivanje formalnih i neformalnih pravila najlakše je ostvariti formalizacijom običaja i tradicija u pisane zakone i norme. Međutim. 7 .

koju pojedini autori nazivaju i preovlađujućom kulturom. Neformalna pravila su produkt dugoročnog procesa njihove evolucije kroz istoriju. utoliko su veći troškovi menjanja neformalnih pravila posredstvom državnih naloga. odnosno od toga koliki se značaj pripisuje pojedinim ugroženim 9 Pejović navodi da “. Institucionalno restrukturiranje U svim društvima dakle. Veliko ulaganje u monitoring i troškovi nametanja drastično su podigli cenu održavanja (komunističke) igre. doprinoseći snažno kolapsu komunizma.” 8 .” (Prokopijević. tradicije i običaji ugroženi. što je više trajektorijski uslovljena). kako bi se izbegao njihov međusobni sukob. uzeti zajedno... su pritisli resurse u komunističkim zemljama. (4) formalna i neformalna pravila mogu “sarađivati”. važi određeni set neformalnih pravila koji se mora poštovati pri donošenju formalnih pravila..4. ali ne mogu promeniti neformalne institucije.sve društvene zajednice imaju svoja matična pravila koja su rezultat selektivne evolucije. Visoki troškovi održavanja sistema i niska produktivnost. Značajno podinuta cena za nepoštovanje formalnih komunističkih pravila je dovela do toga da ljudi nisu voleli ova pravila i pokušavali su da ih izbegnu. (3) formalna pravila mogu biti ignorisana.(ne)uvažavanju u bivšim komunističkim zemljama Prokopijević piše: “Komunizam se oslanjao na brutalno nametanje zvaničnih formalnih pravila i na jakoj supresiji neformalnih. Tako formulisana formalna ograničenja će dopunjavati neformalna i čak podignuti njihovu efikasnost. (Prokopijević. (2) formalna pravila mogu biti u direktnom konfliktu sa neformalnim pravilima. 2004: 12) Promena formalnih pravila je skopčana sa određenim troškovima koji proizilaze iz otpora pojedinaca i/ili društva u celini zbog osećaja da su njihove vrednosti. 2002: 76) Pejović i McAdams na sledeći način tipiziraju moguće odnose između formalnih i neformalnih pravila: (1) formalne institucije mogu zabraniti.” (Pejović. Veličina tih troškova će zavisiti od toga koje neformalno pravilo ugrožava novi propis. 2002: 82-3) 2. 9 “A ukoliko je više uvrežena ta preovlađujuća kultura (tj.

ove vrednosti određuju granicu prihvatljivog ponašanja. 2003: 14) 10 Institucionalno restrukturiranje je proces propisivanja novih formalnih pravila. čime se menja i okruženje u kojem se odvija igra društvenih (i ekonomskih naravno) aktera. Ona glasi ovako: “Ako su formalna pravila u harmoniji sa preovlađujućoim neformalnim pravilima. promene i običaji ne bi bili podložni promenama. (Pejović. sva društva imaju tendenciju: da se ne promene i da napreduju. ne bi dolazilo ni do društvenog razvoja i ekonomskog rasta. “Jedna od osnovnih karakteristika vrednosti jeste njihova stabilnost koja omogućava da se buduća ponašanja ljudi i društvena kretanja predviđaju čak uspešnije nego na osnovu poznavanja nekih drugih dispozicija i uslova…” (Pantić. ne bi bili održivi da su vrednosti lako podložne menjanju.” (Prokopijević. ni lični integritet i identitet.” (Rokič prema Pantić. Preovlađujuća kultura determiniše troškove integrisanja tog pravila. Izraz granica Po Lipsonu. interakcija njihovih podsticaja će težiti da podigne transakcione troškove i smanji proizvodnju bogatstva u zajednici. običaje i tradiciju. 2002: 83) Kultura jednog naroda odražava duboko usađenje vrednosti. dok druge mogu nailzati na veći otpor i povlačiti visoke troškove.vrednostima. Kada su nova formalna pravila u konfliktu sa preovlađujućim neformalnim pravilima. Na taj način dolazi do promena formalnog institucionalnog okvira. kao ni društvena stabilnost. Ove vrednosti i norme suštinki određuju ponašanje koje je prihvatljivo za neko društvo. ali sa druge strane. 2003: 14) Međutim. Rokič je o tome pisao na sledeći način: “…stabilnost vrednosti nije apsolutna. “Budući da su uvrežene u sam supstrat društva. 2004: 12) O odnosu formalnih i neformalnih institucija prilikom usvajanja novih formalnih ograničenja. jer društveni i lični razvoj ne bi bili mogući da su vrednosti nepromenljive. Način na koji će pojedinci percipirati neko novo pravilo zavisiće od preovlađujuće kulture u društvu. (Lipson prema Perović. norme. troškove razmene i troškove održavanja i zaštite institucionalne strukture) i osloboditi resurse za proizvodnju bogatstva. Svetozar Pejović je postavio “tezu interakcije”. 2003: 22) 10 9 . Neke vrednosti i običaji lakše podležu promenama i nose sa sobom manje socijalne troškove prihvatanja novog pravila. interakcija njihovih podsticaja će težiti da smanji transakcione troškove u zajednici (tj. One određuju granicu prihvatljivog ponašanja. kada sve vrednosti.

” (Pejović.” (Pejović. 2004:11) Proces tranzicije 12 predstavlja niz sveobuhvatnih sistemskih mera u cilju transformacije privrede (i društva) iz socijalističke u kapitalističku. 10 . 2003: 22-9) 12 Ovo je uže tumačenje pojma tranzicije. Istitucionalne promene u zemljama u tranziciji 3. bez cenovnog mehanizma nema ni ekonomske kalkulacije. državno-birokratsku. ukratko se mogu predstaviti kao skup sledećih elemenata: 11 Ludvig fon Mizes (implicitno se izvodi ovaj njegov stav) smatra da je smisao tranzicije uspostavljanje odgovarajućeg cenovnog mehanizma koji ne može da postoji u socijalističkim sistemima. Jačanje protekcionizma usled uticaja kejnzijanske ekonomske misli kao reakcije na Veliku ekonomsku krizu tridesetih godina prošlog veka.. On piše: “Tamo gde nema slobodnog tržišta. “Tržište institucija i sloboda inoviranja stvaraju podsticaje za pomeranje granice prihvatljivog ponašanja.prihvatljivog ponašanja odvaja intramarginalna neformalna pravila od submarginalnih normi ponašanja.” (Cerović. i koje su međusobno uslovljene.1. reafirmacija uloge tržišta usled pojave stagflacije sedemdesetih i nemogućnosti kejnizijanske teorije da ovaj pojavu objasni (dolazak neoklasičara). U širem smislu. samoupravnu privredu. i dopuštanje vrednosti i normi koje nisu bile karakteristične za jedno društvo da “uđu” u skup prihvatljivih normi. tranzicija obuhvata pored navedenog i svaku promenu stepena u kojem se neka privreda oslanja na tržište. 2004: 23) Svaka kultura ima sopstvenu granicu prihvatljivog ponašanja... Suština ovog procesa bilo je priznavanje dominacije tržišnog načina privređivanja koji karakteriše kapitalizam u odnosnu na centralno-plansku. Tranzicioni procesi Kraj osamdesetih godina prošlog veka obeležio je prelazak zemalja centralne i istočne Evrope iz socijalističkog u kapitalistički ekonomski sistem. nema ni cenovnog mehanizma. 11 Božidar Cerović ističe da je “.ekonomski smisao tranzicije ogleda se u nastojanju da se sistemskim promenama postigne veća efikasnost u odnosu na postojeće (netržišno ili nedovoljno tržišno) uređenje. sve do globalne ekonomske krize koja je trenutno na “svetskoj” sceni i ponovnog vraćanja državnog intervencionizma. 2004: 23) 3.onaj koji očekuje racionalan ekonomski sistem biće primoran da preispita svoja gledišta” (Mizes. Promena granice prihvatljivog ponašanja odslikava spremnost da se unese promena u dotadašnjim neformalnim normama ponašanja. Te sistemske mere koje se preduzimaju radi sveobuhvatne promene ekonomskog sistema. u svim.. pa i u zemljama sa najdužom tradicijom kapitalizma.

(4) liberalizacija i deregulacija ekonomske u ekonomskoj politici (podsticanje samostalnosti ekonomskih subjekata i i ograničavanje mešanja države u poslovno ponašanje ekonomskih subjekata. što bi dovelo do porasta bogatstva celog društva.. tri osnovne ekonomske promene se moraju dogoditi da bi se ekonomija jedne zemlje transformisala: (1) zatvorena ekonomija mora se integrisati u svetsko tržište.(1) makroekonomska stabilizacija (pre svega snižavanje visokog budžetskog deficita stope inflacije). (Sorensen prema Orlović. 2003: 53) 3. 2006: 102) Tranzicija označava prelaz ka institucionalnom okviru koji će pogodno delovati na nastanak sloja preduzetnika (koje Šumpeter naziva inovatorima i njihovu ulogu smatra conditio sina qua non za nastanak društva zasnovanog na inovacijama i njegov dalji rast i progres). što se može ostvariti (a) institucionalnim uređenjem i/ili (b)otvaranjem privrede prema svetskom tržištu. 2003: 69) 13 11 . Tranzicija je proces odbacivanja starih pravila ponašanja i usvajanje novih. Pejović. 2003: 230-1) Furubotn i Pejović smatraju da u je u ekonomskim reformama u centrralnoj i istočnoj Evropi centralni “. (2) centralno-planska mora postati tržišno orijentisana (privreda – prim.” (Furubotn. i u poslovanje javnih odnosno državnih preduzeća). 14 Cerović navodi da je prvi uslov za podsticanje svojinskog restrukturiranja socijalističkih privreda upravo obezbeđivanje institucionalnih pretpostavki za nastanak privrede sa mešovitom strukturom vlasništva.problem traganje za skupom institucija koje proizvode efikasna tržišna rešenja u jednom svetu u kojem se ne mogu privatno posedovati kapitalna dobra. (3) društvena i državna svojina mora preći u privatno (vlasništvo – prim. 2004: 16) Prema Sorensenu. Formalna pravila koja treba usvojiti u tom procesu su ona koja su prisutna u Društvena svojina kao poseban oblik svojine (svojina bez titulara) razvijen u samoupravnom socijalističkom sitemu na području bivše SFRJ. aut). (Cerović. (Cerović..2. (3) svojinsko restrukturiranje privrede (privatizacija državne i društvene 13 svojine) 14 . aut). Put ka kapitalizmu – “promena kulture” Prelaz iz socijalističog sitema nužno povlači za sobom promenu formalnih ograničenja i pravila. (2) izgradnja tržišta i tržišnih institucija (o ovome će biti više reči u narednoj tački). između ostalog. (Vidojević. što bi povećalo efikasnost poslovanja pojedinih privrednih subjekata. čime bi se povećala individualna odgovornost i podstakla privatna inicijativa.

širenje vladavine prava ima daleko veći značaj za podsticanje privrednog rasta od porasta demokratije.razvijenim tržišnim ekonomijama. Sličan stav ima Robert Barro koji je pisao da je za društvo koje se nalazi na početku demokratizacije. a možda i neće ako je zemlja siromašna. Dakle. načelo poštovanja slobode pojedinaca. i to da zakoni moraju biti usklađeni sa običajima i normama jednog društva. (Pejović. On je pored toga podrazumevao i temeljnu promenu vrednosnih sistema građanja. usvajanje tržišnog modela privređivanja. višestranački politički sistem. Takođe se mora izgraditi stabilan pravni i politički sistem kako bi se smanjila i neizvesnost. (3) stabilnost pravnog sistema. spremnost na preuzimanje rizika u svoju korist. uspostavljanje pravne države i jasnih pravila ponašanja. 16 Kolaps socijalizma nije značio samo pad režima u tranzicionim zemljama. pravila ugovora. a to su: poštovanje privatnosvojinskih prava. dok one to možda hoće. prihvatanje ideje o privatnom vlasništvu i njegove neprikosnovenosti. ne može se očekivati da ih poštuju ni ostali građani. Prvi stav implicira. Promena ovih pravila ide u korak sa usvajanjem političkih pravila. (2) jednakost pred zakonom. Ekonomski rast pozitivno će uticati na sklonost poltičara ka poštovanju tih pravila igre. koja karakterišu demokratski sistem. To je uključivalo preispitivanje ideje egalitarizma. 2006: 236-7) (1) primenljivost i prihvatljivost zakona. James Buchanon smatra da ustav ili vladavina prava treba da budu ispred demokratije. (4) izvesnost sankcije. ukidanje “mekog” budžetkog ograničenja i mnoga druga. 2008: 127) 15 12 . da bi država bila pravna. između ostalog. jednopartijskim političkim sistemom. ali i na svoju štetu. kako bi se izbeglo njihovo kršenje i izgradilo adekvatno okruženje koje će pozitivno uticati na dalji ekonomski i društveni razvoj.” (Przeworski prema Pavlović D. Međutim ukoliko ne postoji spremnost političke elite za uspostavljanje da sama poštuje pravila koja su propisana (i to od strane te iste elite). 2004: 13) Primer Kine i njenog privrednog buma dovoljan je dokaz da tržišna ekonomija i vladavina prava mogu ići pod ruku sa nedemokratskim.. nezavisno sudstvo. 16 “Političke stranke će raditi kako im ustanove nalažu ako je zemlja bogata. za sve građane i institucije moraju važiti ista pravila i iste kazne ukoliko se postojeća pravila krše. 15 Tri su psihološka preduslova neophodna da bi se jedna država smatrala pravnom državom: (Biro. ukidanje etatističke privrede i paternalističog shvatanja države.

koji promoviše jednakost šansi. Ono što je komunizam doneo u praksi se uglavnom svodilo na koncentrisanje bogatstva u rukama komunističkog vođe i uske političke elite oko njega. ali i integrisanost (pa i samo opstajanje) društva. onemogućavala je razumevanje razlika koje su se pojavile među ovim zemljama. “Neoklasična teorija nije uvažila potrebu da odozgo diktirana strukturna promena mora da ume u obzir mentalne sheme ljudi i što nije sagledala važnost transakcionih troškova. pre svega.” (Bolčić. već naprotiv.3. 2003: 51-2) 3. ona se međusobno dopunjuju. 2004: 10) Uvođenjem u analizu institucija. U socijalističkim privredama nagasak je bio na apsolutnoj jednakosti u društvu. 17 13 . Tranzicija i transakcioni troškovi Neke od bivših socijalističkih zemalja su imale više uspeha u tranziciji od drugih. konceptualna irelevantnost institucija u neoklasičnoj ekonomskoj misli. važi koncept relativne jednakosti. Silvano Bolčić o odnosu ova dva načela piše sledeće: “…liberalno načelo slobode. formalnih i Apsolutna jednakost odslikava ideologiju komunizma. i na široku masu nezadovoljnih i siromašnih građana. nastalih delovanjem tržišnog mehanizma. nije u potpunosti zanemareno načelo jednakosti. jeste okosnica vrednosnog poretka modernih društava… Pokazalo se da uspešan razvoj proizvodnih moći društava. nisu mogući bez istovremenog uvažavanja liberalnih načela do kojih je primarno stalo ljudima u statusu privatnih vlasnika i uvažavanja egalitarnih načela do kojih je stalo ljudima čija egzistencija bitno zavisi od rada i društvenog vrednovanja njihovog rada. Načelo individulizma i načelo egalitarizma (relativno shvaćeno).Međutim. po kojoj bi svi pripadnici društva imali podjednak udeo u bogatstvu. Treba međutim dodati da u stvarnosti ovo nije nikada ostvareno. Pojedincima treba omogućiti jednak tretman na tržištu.” (Pejović. Sistemima socijalne zaštite i zdravstvenog osiguranja. 17 U modernim tržišnim privredama pak. se dakle međusobno ne isključuju. treba napomenuti da i u svim razvijenim kapitalističkim zemljama u kojima je opšteprihvaćena načela individualizma i tržišnog liberalizma. što bi podrazumevalo jednako vrednovanje rada. zatim redistribucijom dohotka putem poreza i raznim poreskim olakšicama se ispravljaju nejednakosti u bogatstvu pojedinaca. a konačan ishod zavisiće od skupa odluka koje pojedinac u svoje ime donosi. slobode pojedinca. Kao što je već pomenuto.

Demokratija. vladavina prava i tržišna ekonomija smanjuju ove troškove. U bivšim socijalističkim ekonomskim sistemima transakcioni troškovi bili su visoki u odnosu na iste u razvijenim tržišnim ekonomijama. pre svega) u odnosu na položaj koji su imali građani na zapadu. različite zemlje prihvataju nova pravila u različitom stepenu. budući da sama priroda represivnih režima koji su upravljali tim zemljama nije dozvoljavala lako opraštanje od vlasti. odnosno transakcionih troškova.” (Prokopijević. 19 Gur ovo nezadovoljstvo definiše definiše kroz pojam “dinamičke relativne deprivacije” kao “…diskrepanciju između percipiranih i aspirativnih postignuća.. Efikasnost jedne privrede direktno zavisi od nivoa troškova razmene. može se posmatrati kao proces štednje. Razmena između ekonomskih subjekata bila je skopčana sa visokim troškovima. Dakle. pa je promena pravila postala nužnost. kao i percepciju diskrepancije između 18 14 .neformalnih. 19 Ovaj pritisak je po pravilu podrazumevao revolciju. političke. Troškovi su smanjeni u različitom stepenu u različitim zemljama. proces tranzicije je dug i bolan. Drugim rečima. efikasnost privrede će biti niža. privreda će biti efikasnija. 18 Međutim. 2002: 77-8) Tranzicija je otpočela kada je stvorena kritična masa u društvu koja je bila nezadovoljna sopstvenim materijalnim položajem (ali i nedostatkom slobode. na kratak rok ona stvara nezadovoljstvo onog dela građana koji sebe doživljavaju kao gubitnicima tranzicije. do razmene uopšte ne bi ni došlo.. što sve doprinosi padu standarda za značajan deo stanovništa. Upravo je to razlog zašto je kapitalizam odneo prevagu u odnosu na socijalizam. i priznavanjem postojanja transakcionih troškova. porasta nezaposlenosti usled privatizacije (otpuštanje viška zaposlenih). i uspeh tranzicije može se meriti smanjenjem ovih troškova. Što su oni niži. Ukoliko bi oni bilo izuzetno visoki. i obrnuto. razlike u dužini trajanja tranzicije i stopama privrednog rasta u post-tranzitivnom periodu postaju objašnjive.. i pored opšte saglasnosti da u dugom roku tranzicija doprinosi uvećanju bogatstva. “Tranzicija znači priznanje visokih transakcionih troškova u komunizmu. bankrota mnogih privrednih subjekata zbog suočavanja sa daleko konkurentnijim preduzećima iz razvijenih zemalja kao posledica liberalizacije spoljnotrgovinske razmene. i iz tog razloga trošak i uspeh reformskih promena u različitim zemljama je prilično različit. što su viši. i nosi sa sobom troškove u vidu opšteg pada proizvodnje..Budući da tranzicija redukuje transakcione troškove. izvršila pritisak na dotadašnji politički establišment da prizna neophodnost prelaska u kapitalizam.

2003: 27) 21 U ovom periodu je međutim došlo do konvertovanja jednog dela društvenog kapitala u državni. dakle. (Cerović. Institucionalno okruženje u Srbiji 4.” (Golubović. 22 “Pravno očekivanih vrednosti i vrednosnih mogućnosti.. na koji je ukazao Joseph Stiglitz u zemljama u tranziciji. godine.1. otežavali su precizno definisanje prava i obaveza strih i novih vlasnika. da se sprovodi ubrzana nesistemska liberalizacija tržišne ekonomije bez izgrađene institucionalne osnove u procesu transformacije društva iz autoritarnog u demokratski poredak. Ona je započela Zakonom o preduzećima iz 1989. Reč je. captured state) . onda deprivacijeneće ni biti.. Tranzicija i institucionalno restrukturiranje u Srbiji Tranzicija 20 u Srbiji nije išla istom dinamikom kao u ostalim zemljama koje su pošle ovim putem.. (2) parcijalno rekonstruisanje institucionalne i pravne strukture. o razlici između osećaja da na nešto imamo pravo i percepcije onoga što ostvarujemo a što je znatno ispod “naših prava”. i to važi i za Srbiju: (1) sužene ekonomske reforme i. koji je dao institucionalne pretpostavke za nastanak privrede sa pluralizmom vlasničkih oblika. stečaja i štrajkova zaposlenih. 2003: 221) Međutim. nepovoljna politička situacija nastala raspadom SFRJ i sankcije prema SRJ u potpunosti su zaustavile ovaj proces. reč je o jazu između onoga što ljudi misle da je pravedno da imaju i onoga što oni vide kao dobitak koji mogu da održe.“.4. Istovremeno. Iako je Srbija (kao i ostale bivše republike SFRJ) bila donekle spremnija za svojinsku transformaciju privrede. Naravno. nakon demokratskih promena 2000. tranzicija je nastavljena i otpočela je privatizacija državnih i preostalih društvenih preduzeća. godine. nije uspela da na talasu pozitivnih očekivanja da održi kredibilitet koji je u početku imala i izgradi pravnu državu i uspostavi političku stabilnost koja bi pogodovao privrednom rastu. 2006: 54) 20 U tranziciji se javljaju dva međusobno nepovezana koloseka. imajući u vidu karakteristike samoupravnog socijalizma i određene tržišne prakse koja se u preduzećima javila. tu je uključen i vrednosni aspekt – reč je o tome da mi smatramo da zaslužujemo da imamo. opet u različitom stepenu u mandatima pojedinih vlada.kada je vlada nesposobna da samostalno formuliše i sprovodi sopstvenu politiku usled slabog institucionalnog kapaciteta države. ako smatramo da to ne zaslužujemo. Nedovoljno (ili nimalo) jasni svojinski odnosi koji su proistekli iz oblika svojine koji nije imao svog jasnog titulara. 2006: 78) 15 . Nova politička elita. da je to pravedno – jer. upravo je društveni oblik kapitala stvorio mnoge probleme u procesu privatizacije.” (Gur prema Mihailović. 21 Nakon 2000. “Ponavlja se poznati sindrom. godine.” (Pavlović D. 22 Država koja je nemoćna da uspostavi okruženje u kojem će se poštovati zakon naziva se “zarobljena država” (eng. što je rrezultiralo velikim brojem ponovljenih privaatizacija.

” (Madžar. koje nisu samo reakcija na trenutne frustracije nego su zasnovane na dubljim vrednosnim orijentacijama. 2003: 78) Evropska banka za obnovu i razvoj u svojoj publikaciji “Život u tranziciji”. Veličina jaza između aspiracija u odnosu na ciljeve. već i opseg potencijalnih otpora političkim ekonomskim reformama uopšte” (Vasović. 25 Može se slobodno reći da ova konstatacija.. određuje ne samo stepen trenutnog društvenog nezadovoljstva.. s jedne strane. daje interesantan pregled stavova građana bivših socijalističkih zemalja o tome kako danas sagledavaju ekonomsku i političku situaciju u odnosu na onu pre tranzicije. 24 Tako je stvoren sistem vrednosti u kome se sposobnost za izvrgavanje zakona vrednuje više od sposobnosti da se ista poštuju.neuređena. iako je okvalifikovala privredu bivše zajedničke države Srbije i Crne Gore. važi i za Srbiju. institucionalno nesređena. (Biro. pre svega. Kod tranzicinih gubitnika je “. sa druge strane. 2003: 41) Pravnu državu u Srbiji. kako zbog sličnosti ovih dveju zemalja. tako i zbog dominantnog političkog uticaja Srbije i njenog višestrukog udela u zajedničkoj ekonomiji (pre svega mereno dodprinosu u GDP-u). privreda SCG 23 je daleko od toga da generiše potreban broj preduzetničkih ideja i investicionih projekata. 25 Publikacija je izdata na osnovu istraživanja i anketa napravljenih između avgusta i oktobra 2006. dinamiku i domete poželjnjih društvenih promena koje imaju pripadnici društva. i njegova elita. Neformalne institucije iskazane kroz mentalnu shemu ljudi i duboko ukorenjene tradicije po kojoj se vlast i njene institucije vekovima nisu uzimale ozbiljno. opterećena sećanjima na nedavne makroekonomske lomove i pritisnuta teškim deficitom kredibiliteta. gde je neposlušnost prema zakonu značio faktički otpor okupatoru. mora se priznati. 2006: 230) U pogledu nezadovoljstva koje se javlja u društvu u tranziciji Srbija nije izuzetak. nije lako ni uspostaviti. kao posledica određenog raskoraka koji postoji između društvenih vizija koje promoviše politička elita (odnosno krajnih efekata procesa reformi koje inicira i sprovodi) i aspiracija masa. godine 23 16 .naraslo nezadovoljstvo. 24 Ovde se pre svega misli na viševekovnu okupaciju od strane Otomanskog carstva. Ekonomske reforme nisu donele najavljeni brze i spektakularne rezultate.

Ovo važi za sve posmatrane starosne i dohodovne grupe. Procenat (snažnog) neslaganja da je ekonomska situacija bolja nego pre tranzicije kreće se oko 70%. (3) (snažno) se ne slažem.Grafikon 1: Anketa (po uzrastu i dohotku) na pitanje: Da li je ekonomska situacija u Srbiji bolja nego 1989?* Anketa pokazuje da se velika većina ne bi mogla složiti sa tim da je ekonomska situacija bolja nego pre tranzicije.a survey of people’s experiences and attitudes” Grafikon 2: Anketa (po uzrastu i dohotku) na pitanje: Da li je slažete da je politička situacija u Srbiji bolja nego 1989? 26 Anketa pokazuje da se više od polovine anketiranih ne slože sa tim da je ekonomska situacija bolja nego pre tranzicije. su najveći i procenat grupa sa Opet neslaganja srednjim iskazale je starosna grupa od 50-64 godine 26 Ovde se ponavljaju ponuđeni odgovori. Najmanji procenat neslaganja. “Life in Transition . Najveći procenat neslaganja iskazala je starosna grupa od 50-64 godine i grupa sa srednjim dohotkom. ovo važi za sve posmatrane starosne i dohodovne grupe. niti se ne slažem. sa druge strane. Kao i kod prve ankete. * Mogući odgovori su bili: (1) (snažno) se slažem. iskazale je starosna grupa od 35-49 godina i grupa sa visokim dohotkom. Izvor: European bank for Reconstruction and Development. 17 . (2) niti se slažem.

sve više opada poverenje u tržišnu privredu. Što se ide ka starijim starosnim grupama.a survey of people’s experiences and attitudes” Grafikon 3: Stavovi o tržištu (po uzrastu i dohotku) ** Anketa pokazuje da jasne trendove. (2) pod nekim okolnostima planska ekonomija može biti preferirana u odnosu na tržišnu. dok najmanje grupe sa niskim dohotkom. To može ukazivati na entuzijazam mladih. (3) tržišna ekonomija je poželjnija od svakog drugog oblika ekonomskog sistema. Izvor: European bank for Reconstruction and Development. Izvor: European bank for Reconstruction and Development. Najveće poverenje (što je i očekivano) u tržište imaju grupe sa visokim. “Life in Transition .dohotkom. * Mogući odgovori su bili identični kao za prethodno pitanje. “Life in Transition . ** Mogući odgovori su bili: (1) za ljude kao poput mene to je nebitno. Najveći procenat slaganja sa ovom konstatacijom našao se u najmlađoj starosnoj grupi (18-34 godine).a survey of people’s experiences and attitudes” 18 . i njihovu spremnost na konkurenciju sa drugima. i kao i u prvom slučaju grupa koja ostvaruje najveći dohodak.

dok ponder za osnovne faktore konkurentnosti pada na 0. Ovaj indeks je nastao iz potrebe za unapređenjem Indeksa konkurentnosti rasta.c.000) najveći ponder ide uz indeks faktora efikasnosti (0.4). U prelaznim fazama I-II ($2. u kojoj se naglasak stavlja na faktore efikasnosti.000) i II-III ($9. Harvard University. efficiency-driven economy.5.c.4). 31 Srbija od posmatranih 134 zemalja zauzima 85.5). dovoljno govori o znčaju koji im se pripisuje). 30 Eng. Srbija Indeks konkurentnosti rasta se ocenjuje od 2000.c.4. ali računajući samo zemlje koje su bile ocenjene i 2007. koji je pokazao određene metodološke nedostatke. 28 27 19 . broj zemalja za koji se računao GIK bio 131. Porter.000-$17.000) naglašava se uuticaj faktora inovacije i sofistikacije dobija najveći značaj (indeks sa ponderom 0. jednog od vodećih stručnjaka u oblasti istraživanja ekonomskog rasta. 27 GIK predstavlja kompozitni indeks koji sačinjavaju 9 stubova. godine U prvoj fazi razvoja (GDP p. preko $17. 31 World Economic Forum. 28 Institucije su obuhvaćene indeksom osnovni faktori konkurentnosti. 29 Eng.000-$3. Ostvaren je skok u odnosu na izveštaj za 2007-2008 od šest mesta (Srbija je bila 91. U poslednjoj fazi (GDP p.3. do $2. 30 Institucije predstavljaju prvi stub u ovom indeksu (činjenica da upravo institucije čine prvi stub. od kojih svaki ima drugačiji relativni značaj. 12 faktora i 14 komponenti konkurentnosti. pa bi to trebalo imati u vidu prilikom poređenja. Michael E. Klaus Schwab.000-$9.2. zavisno od toga u kojoj se fazi ekonomskog razvoja nalazi. mesto sa ocenjenim globalnim indeksom 3.29 osnovni faktori konkurentnosti još uvek imaju značajnu ulogu (ponder 0. vrednost pondera za osnovne faktore konkurentnosti pada na 0.8. Svetski ekonomski forum od 2005. $3. The Global competitiveness Report 2008-2009.000). factor-driven economy.2008. Iako se Srbija nalazi u drugoj fazi razvoja.-2009. U drugoj fazi razvoja (GDP p.9 (u rasponu od 1 do 7). Institucije i konkurentnost nacionalne privrede Institucionalisti smatraju da je nacionalna ili makroekonomska konkurencija ustvari konkurencij anacionalnih institucija. 32 Ukoliko se posmatra rang za 2008. uticaj pojedinih indeksa varira.3). godinu. godine objavljuje Globalni indeks konkurentnosti (GIK).) kada je indeks imao vrednost 3.000) najvažniju ulogu imaju osnovni faktori konkurentnosti (indeks sa ponderom 0. konstruisanog pod vođstvom Xaviera Sala-i-Martina. World Economic Forum 32 Valjalo bi napomenuti da je u izveštaju o 2007-2008. Prema najnovijem izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2008 i 2009. On se sastoji od tri osnovna indeksa.

50 4. 33 20 . 6.28 4. najveći pad Mađarska (-15).03 3. posmatrano po rangu. a šest je nazadovalo.10 4.-2008. Posmatrajući u odnosu na odabrane zemlje. Pet od dvanaest zemalja ostvarilo je napredak.56 3. poziciju 34 Svaki od osamnaest indikatora je označen kao konkurentski nedostatak. 3. 4. i po tom osnovu Srbija zauzima 108. Godina izveštaja zemlja Češka Slovenija Poljska Hrvatska Mađarska Crna Gora Rumunija Bugarska Srbija Makedonija BiH Albanija 2008-2009 rang 33 42 53 61 62 65 68 76 85 89 107 108 2008-2009 vrednost 4. 9.90 3.55 2008-2009 rang* 33 41 52 60 61 64 67 75 84 88 105 106 2007-2008 rang 33 39 51 57 47 82 74 79 91 94 106 109 / promena ranga** -3 -2 -4 -15 +17 +6 +3 +6 +5 -1 +1 * među zemljama ocenjenim 2007. Izvor: World Economic Forum. To dakle ukazuje da je jedna zemlja koja je počela da se ocenjuje od poslednjeg izveštaja bolje rangirana od Srbije. Srbija se nalazi u donjoj polovini. 12. The Global competitiveness Report 2008-2009 Podindeks institucija za Srbije ocenjen je sa 3. ** Razlika između ranga iz izveštaja za 2007-2008 i izveštaja za 2008.-2009. 8. Najveći pozitivan pomak ostvarila je Crna Gora (+17). 2.22 4.je na 84. 33 Ovo je daleko od zadovoljavajućeg rezultata. 10. Tabela 1: Uporedni pregled GIK-i ranga pojedinih bivših socijalističkih zemalja GIK redni broj 1.11 4. mestu.62 4. Češka je jedina ostala na početnoj poziciji.22 4.87 3.4. 34 Videti Tabelu 2 na sledećoj strani. 7. 5. 11.

18 Podindeks / Indikatori Podindeks instituticija Svojinska prava Zaštita intelektualne svojine Diverzija (krađa ili utaja) javnih sredstava Poverenje koje političari uživaju u javnosti Nezavisnost pravosuđa Favorizovanje odlukama javnih službenika Neefikasni javni rashodi Teret vladine regulacije Efikasnost zakonskog okvira Transparentnost u kreiranju politike vlade Uticaj terorizma na troškove poslovanja Uticaj kriminala i nasilja na troškove poslovanja Organizovani kriminal Pouzdanost policije Korporativna etika Kvalitet računovodstvenih i revizorskih standarda Efikasnost korporativnog upravljanja Zaštita interesa manjinskih akcionara Rang 108 108 105 81 109 106 109 87 132 102 82 90 64 97 67 96 96 119 132 Izvor: World Economic Forum. to je rang bolji.12 1.02 1. favorizovanje odlukama javnih službenika. nezavisnost pravosuđa.17 1. zaštita interesa manjinskih akcionara. Tabela 2: Struktura podindeksa institucija i rangovi po pojedinim indikatorima Oznaka Prvi stub 1.08 1.01 1.10 1.14 1. 21 . efikasnost korporativnog upravljanja.13 1.15 1.06 1. teret vladine regulacije.03 1. efikasnost zakonskog okvira. Zaštita interesa manjinskih akcionara zauzima 37 Što je uticaj kriminala i nasilja na troškove poslovanja.11 1. poverenje koje političari uživaju u javnosti.09 1.Naročito su loše pozicionirani sledeći indikatori: 35 svojinska prava.04 1.07 1. 36 Najbolje su rangirani uticaj kriminala i nasilja na troškove poslovanja (64) 37 i pouzdanost policije (67). mesta.16 1. zaštita intelektualne svojine. The Global competitiveness Report 2008-2009 35 36 Nalaze se ispod 100.05 1.

“Korpucija u Srbiji: pet godina kasnije”. grupa autora.3. održanom u Santiago de Chile-u. 39 “Nalazi velikog broja savremenih ekonometrijskih radova nedvosmisleno su pokazali statistički značajnu povezanost korupcije i privrednog rasta. Ovakva terminoplogija i koncepcija “obrnutog transfera tehnologije” (kako se još naziva ova pojava). razvijena je studijama UNCTAD-a o razvoju. sam odlazak naših stručnjaka govori o tome da su oni više imali poverenja u inostranstvo nego u budućnost svoje zemlje. na stepen nepoverenja u institucije sopstvene države. 39 Ovde se misli na institucije u užem smislu. međunarodnoj trgovini i transferu resursa. 2003: 182) 4. Bez obzira na razlike u specifikaciji ekonometrijskih modela i razlike u metodima ocene njihovih parametara. 28 38 22 . Navedena empirijska istraživanja su obuhvatila veliki broj zemalja. mesto po indikatoru “odliva mozgova” 38 ukazuje. različite indikatore korupcije i višedecenijske periode posmatranja.8 % videlo je upravo Eng. najozbiljniji problem sa kojim se društvo suočava. str.. 2007: 307) “Prema teoriji o ljudskom kapitalu. statistički značajan rezultat: korelacija je takva da porast korupcije prati pad stope privrednog rasta.Prema Hiršmanovoj tezi o konkurentskom testiranju institucija nekvalitetne institucije mogu se nekritički prihvatiti (lojalnost). (Vujović. Beograd. 40 Procenat prvorangiranog odgovora. Ovaj pojam se odnosi na emigraciju stručnjaka. kao postojeće ustanove I organizacije jedna države.” (Begović: 2007: 307) Sprovedeno istraživanje stanja u korupciji od strane Centra za liberalnodemokratske studije. pokazalo je da su građani u Srbiji u 2006. Korupcija kao izvor nepoverenja u institucije Izvor nepoverenja institucije svakako se značajnim delom nalazi u korupciji koja je prisutna u institucijama. ili napustiti (emigracija). rangirali korupciju kao 4.” (Grečić. kritikovati politički (glasanjem ili intelektualno (pisanjem). Dakle. brain drain. između ostalog. 40 Njih 9. ljudi migriraju radi nalaženja posla i bolje zarade u skladu sa njihovim formalnim obrazovanjem i njihovom obučenošću. Centar za liberalno-demokratske studije.. koji su proistekli iz III zasedanja UNCTAD-a 1972. 2007. Potencijalni migranti procenjuju uslove u inostranstvu i u zemlji u kojoj žive i projektuju sopstvene mogućnosti u budućnosti. (Grečić. 2005: 34) Činjenica da Srbija zauzima čak 131. sva navedena istraživanja dala su istovetan.

Ovo je povezano sa brojnim aferama i neuspelim privatizacijama. U kojoj ustanovi je korupcija najviše rasprostranjena? (% odgovora u dva perioda) Ustanova za koju se veruje da ima najviše korupcije je sudstvo (21. Grafikon 4. Setimo se šta su rekli Buchanon i Barro. Ovo predstavlja veliki problem. Postotak je od 2001. Skupštinu Srbije Izvor: “Korupcija u Srbiji: pet godina kasnije”. nepristrasno jednog pravosuđe jedan od ključnih stabilnosti društva. Pozitivan signal je opadanje broja građana koji korupciju vezuju za MUP. Beograd. 2007.3% u 2006. str. povećan za blizu 10%. nezavisno stubova jer i je efikasno. To je nešto manji procenat od onog u 2001.korpuciju kao najveći problem u Srbiji.3 u 2001. godini). 23 . Centar za liberalno-demokratske studije. 41 Naročito je upadljiv porast onih koji veruju da je korupcija prisutna u Agenciji za privatizaciju (sa 4.(11.6%). na 13.1%).. Poresku upravu. 46 41 Ako ne i najvažniji. grupa autora.

Zaključne napomene Iz ovog rada. ona mora. Ovo se naročito mora apostrofirati u odnosu države prema ovim pravilima. Da bi država Srbija popravila svoj rejting. I pored nekih analitičkih primedbi 42 . Ovo se naročito odnosi na snažno prisustvo korupcije i nepoverenje u državu koje iz toga proizilazi. Da bi ona bila kratkog daha. Na kratak rok. već to čine pojedina preduzeća. i samim tim. pa je na dugi rok omogućen veći potencijal za brži privredni rast. Globalni indeks konkurentnosti služi kao potencijalnim inostranim investitorima kao izvor za odlučivanje o postojećim alternativama. smanjuju se dakle. Krugman tvrdi da koncept nacionalne konkurentnosti nema smisla. Institucionalni okvir i te kako utiče na konkurentnost nacionalne privrede. tranzicija proizvodi značajna nezadovoljstva. Uvažavanjem neformalnih pravila u konstruisanju institucionalnog okvira i njegovom restrukturiranju u procesu tranzicije izbegavaju se visoki transakcioni troškovi prihvatanja formalnih pravila. te bi se ovim problemom moralo ozbiljnije pozabaviti.5. mora se uspostaviti pravna država sa jasnim pravilima igre za sve društvene i ekonomske subjekte. transakcioni troškovi integracije formalnih ograničenja. Poštovanjem običaja i tradicije društva. budući da ona mora poslužiti drugima kao uzor i simbol pravednosti. Prelaz u kapitalizam značio je za ove privrede oslobađanje dela bogatstva koje je bilo zarobljeno u visokim troškovima razmene. između ostalog. 2005: 29) 42 24 . budući da nisu države te koje konkurišu jedna drugoj. smanjuju se i troškovi tranzicije privrede na prelasku u kapitalistički ekonomski sistem. Tranzicioni proces u zemljama centrlne i istočne Evrope znači svojevrsno priznanje visokih transakcionih troškova koji su postojali u netržišnim privredama. može se izvući nekoliko zaključaka o procesu tranzicije i institucionalnom restrukturiranju koje nužno prati ovaj pproces. kako ne bi prešli granicu do koje je društvo spremno da prihvati određene promene. da popravi stanje u institucijama. imajući u vidu negativne reperkusije koje ova pojava ima na privredni rast. Institucionalmi inovatori moraju stoga pokazati dovoljno senzibiliteta pri donošenju zakona. (Vujović.

“Sociologija . 2006. 2007. Pejović S.Grečić Vladimir.. “Ekonomska analiza korupcije”. “Konsekvence “odliva mozgova” za razvojne perspektive Srbije”. Ekonomika tranzicije – članci. 2003. “Stavovi prema zakonitosti u tranzicionoj Srbiji”. “Ekonomika tranzicije”. 2004. zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. 2003. . Centar za liberalno-demokratske studije. . . . 2003. Beograd.Grečić. “Ekonomika tranzicije – članci”.Bolčić Silvano. (priredio Srećko Mihailović). Centar za izdavačku delatnost ekonomskog fakulteta. “Izazovi tranzicije u Srbiji – blokada ili ostvarenje perspektive za budućnost”. 2007. Ekonomski fakultet. Beograd. (priredio Mihail Arandarenko).Begović Boris. Ekonomski fakultet. Institut društvenih nauka. Beograd. Ekonomski fakultet. zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. 2001. Institut društvenih nauka.Giddens Anthonny. . “Ekononomija rada” .Cerović Božidar. 25 .Cerović Božidar. Socijaldemokratski klub. . Institut društvenih nauka. Beograd. Beograd.materijal za pripremu ispita.Golubović Zagorka. 2003. “Prava svojine i ponašanje preduzeća u socijalističkoj državi: primer Jugoslavije”. Beograd.. zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. .REFERENCE . “Strukturne promene i akteri budućih promena u društvu Srbije”. .Biro Mikloš.Furubotn E. Beograd. Ekonomski fakultet. .odabrana poglavlja”. 2003. zbornik radova “Pet godina tranzicije u Srbiji”.

. – “Nova institucionalna ekonomija i razvoj”. Louis (preveo Miroljub Nikolić) .“Vizija. (priredio Srećko Mihailović). (preveo Miomir Jakšić). “Uspon zapadnog sveta”. Washington University. 2003. (prevela Vesna Tomić). Beograd.Jakšić Miomir . 2003. . St. . 2003. zbornik radova “Savremena država”.Hodžson Džef – “Ekonomija i institucije”. “Budućnost tranzicije u Srbiji”..North Douglass. Ekonomisti nobelovci. zbornik radova “Pet godina tranzicije u Srbiji”.internet . zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. “Dugo putovanje u kapitalizam”. 2006. “Kako nastaju demokratske ustanove?”. zbornik radova “Pet godina tranzicije u Srbiji”. “Institucije.Orlović Slaviša. Institut društvenih nauka. Zagreb. Beograd. 26 . Massmedia. 2004. Beograd. Nama trebaju socijalne institucije”.Pavlović Dušan. (priredio Srećko Mihailović). “Državu i njene institucije prepustimo Englezima. . institucionalna promjena i ekonomska uspješnost”. 2006.Pantić Dragomir. PC Ekonomija . Fakultet političkih nauka. 2006. Beograd. . PC Ekonomija .North Douglass. zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. 2008.Madžar Ljubomir. . Socijaldemokratski klub. “Srbija pred novim početkom: ekonomska stvarnost i razvojni izgledi”. (priredio Srećko Mihailović).North Douglass.Marjanović Radovan. “Demokratska konsolidacija Srbije: Izazovi konstitucionalizacije i institucionalizacije”. .Mihailović Srećko. (priredili Vukašin Pavlović i Zoran Stojiljković). institucije i privredni razvoj”. Socijaldemokratski klub. zbornik radova “Pet godina tranzicije u Srbiji”. Institut društvenih nauka.

263. “Konkurentnost nacionalne privrede: neka empirijska i teorijska pitanja merenja institucionalne konkurentnosti”. . Beograd. “Social capital during transtion”. (priredio Srećko Mihailović). (priredio Srećko Mihailović). 2003 .Pavlović Dušan.Vidojević Zoran. Ekonomski fakultet. zbornik radova “Pet godina tranzicije u Srbiji”. “Life in Transition . “Zarobljena država”. zbornik radova “Pet godina tranzicije u Srbiji”. Institut društvenih nauka. zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”. “Diferencijacija rezultata institucionalnih promena u centralnoj i isočnoj Evropi: uloga kulture”. “Retrospektiva neuspelih modernizavija u Srbiji – moguće pouke za budućnost”.Prokopijević Miroslav. oktobar 2004.Pejović Svetozar. Institut društvenih nauka. 2003 . “Srbija u globalizaciji globalizacija u Srbiji”.Vasović Mirjana. Ekonomski anali br. “Post-tranzitivni šok: građani Srbijeizmeđu društvenih vizija i ličnih aspiracija”.Vujović Dušan. PUBLIKACIJE . Socijaldemokratski klub. 2002 . zbornik radova “Promene vrednosti i tranzicioni procesi u Srbiji: pogled u budućnost”.von Mizes Ludwig. 2003 .Pavlović Vukašin. Beograd. 2006. časopis Finansije br. “O deficitu institucionalnih kapaciteta u Srbiji”.. – decembar 2004. 1-6/2005. 2003 . Institut društvenih nauka. 2006 .Perović Latinka. Socijaldemokratski klub. Beograd.Europian bank for Reconstruction and Development. .a survey of people’s experiences and attitudes” 27 . “Ekonomika tranzicije – članci”.

Grupa autora. Porter.. Harvard University. “Korupcija u Srbiji: pet godina kasnije”. World Economic Forum 28 . 2007. . The Global competitiveness Report 2008-2009.World Economic Forum. Michael E. Centar za liberalno-demokratske studije. Beograd. Klaus Schwab.