Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

4 ^lan 16. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. Kad sudija pojedinac u toku postupka. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. a tu`eni je dao svoj pristanak. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. U slu~aju iz stava 1. oglasi}e se nenadle`nim. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). ^lan 18. ^lan 17. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog . Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. 1. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. ve} da ono samo sprovede postupak. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim.. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. i 2. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. prema stawu postupka. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. ovog ~lana ve}e mo`e. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. nije dozvoqena `alba. Odredbe st. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.

po potrebi. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba.5 suda. ^lan 19. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. ako je . 17. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud.. ^lan 21. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. ako ono nije odr`ano. ^lan 22. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. ^lan 20. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. Sud se mo`e oglasiti. postupak }e se nastaviti pred ve}em. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom. i 20). po slu`benoj du`nosti. ako ono nije odr`ano. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca.

Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. ^lan 26. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. 2. ^lan 23. ^lan 25. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. re{ava Vrhovni sud Srbije. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. ^lan 24. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen.. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova.

^lan 30. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. 3. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. sastava suda. ^lan 31. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. ^lan 33. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. Stvarna nadle`nost ^lan 28. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora.. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Kamate. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. ^lan 32.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. .

sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. Kad sudi u prvom stepenu.000 dinara. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. 4.000.. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. najdocnije na pripremnom ro~i{tu. bez obzira na vrednost predmeta spora. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. sud }e. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. Ako je u slu~aju iz stava 2. sprovodi postupak i donosi odluku u . a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. ^lan 36.8 ^lan 34. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. ^lan 37. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. U drugim slu~ajevima. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. Sastav suda ^lan 35. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3.

Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. sporove iz autorskog prava. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. ^lan 41. 5. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima.. Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda. bez obzira na vrednost. ^lan 38. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija. `igova ili geografskih oznaka porekla. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. ^lan 40. modela. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. prava na upotrebu firme ili naziva. . kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. Republike Srbije. uzoraka. jedinica lokalne samouprave.

sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. odnosno boravi{te. stav 1. ^lan 42. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. pored suda op{te mesne nadle`nosti. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. U slu~aju sumwe. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. ta~ka 1). mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda.. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. .

Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. nadle`an je pored suda iz stava 1. ^lan 48. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. a odredba stava 1. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. 1. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. i 2. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. odnosno boravi{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. Odredbe st. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka.. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

ili ako izme|u sudije i stranke. srodnik po tazbini do drugog stepena. 2) ako je akcionar.15 Vrhovni sud Srbije }e. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. usvojilac ili usvojenik stranke. saobveznika ili regresnog obveznika. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an.. . stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. 4) ako je staralac. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. ^lan 66. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. na predlog stranke. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. bez obzira da li je brak prestao ili nije. 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. zakonski zastupnik ili punomo}nik. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu.

a ako nije bilo raspravqawa. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. do dono{ewa odluke. ^lan 69. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. Protiv re{ewa iz stava 2. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom.16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). Sudija. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. stav 1. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. ta~. onda do zavr{etka rasprave. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. ovog zakona. 1-7. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. stav 2). Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. 2) o kome je ve} odlu~eno. ^lan 67. i 66. 65. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. . Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. koji }e mu odrediti zamenika. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l.. ^lan 68.

sudiju porotnika i zapisni~ara. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa.17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu. i 66. stav 2. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. ^lan 72. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. ^lan 70.. ^lan 71. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. ovog zakona. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. Protiv re{ewa iz stava 4. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. 65. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. .

Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). za zakqu~ewe poravnawa. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. s obzirom na predmet spora. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . izjavqivawe. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. za priznawe. ovog ~lana ako utvrdi da. ^lan 77. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe. i 2.. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo.18 Parni~ni sud mo`e. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. ^lan 74. obavesti}e o tome organ starateqstva. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. 1. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. Protiv re{ewa iz stava 3. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. ^lan 76. Maloletnik poslovne sposobnosti. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno.

Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. ovog ~lana. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. ^lan 78. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. i 2. a nema zakonskog zastupnika. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato.19 {teta za lice pod starateqstvom. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. 1. nalaze u inostranstvu. koji nemaju punomo}nika. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. 4) ako je prebivali{te. ovog ~lana. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu.. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. Dok se ne otklone ovi nedostaci. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. . pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. Pod uslovom iz stava 1. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. a tu`eni nema punomo}nika.

predmet spora. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. ^lan 81.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. ovog zakona. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. zakonski osnov. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. stav 2. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. ta~.. i 5. 4. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. ^lan 83. ^lan 82. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. a po potrebi na drugi pogodan na~in. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda. . mo`e sam preduzimati radwe u postupku. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. ^lan 80. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. Protiv re{ewa iz stava 4.

. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. ovog zakona. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. Obim punomo}ja odre|uje stranka. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. stav 2. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. dr`ave ~lanice i wenih organa. ^lan 88. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. ^lan 86. osim lica koje se bavi nadripisarstvom.. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. Zastupawe dr`avne zajednice. ^lan 87. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. ^lan 85. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika.

^lan 91. da je povu~e. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. da zakqu~i poravnawe. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. a naro~ito da podigne tu`bu. ^lan 89. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je.. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. ^lan 90. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. . Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika. ^lan 92. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. za zakqu~ewe poravnawa. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku.

ovog ~lana. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno.23 ^lan 93. odnosno u~esnika. ^lan 94. ^lan 95. Opozivawe. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. pismeno ili usmeno na zapisnik. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). a stranka. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. Opozivawe. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu.. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. kao i izjave stranaka. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. Izuzetno od odredbe stava 1. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. .

Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. ^lan 98. . Glava sedma PODNESCI ^lan 100. padaju na teret sredstava suda. ime i prezime. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. protivtu`ba. Ako izjava sadr`i kakav zahtev. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. naziv firme. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev.. Tu`ba. Pozivi. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. ^lan 97. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. ^lan 101. odnosno sedi{te stranaka. prebivali{te ili boravi{te. ^lan 99.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. sadr`inu izjave i potpis podnosioca. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. kao i dokaze kad je to potrebno. predmet spora.

koji je u ime stranke podneo advokat. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. stranku ili drugog u~esnika u postupku. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. ^lan 102. sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu. ^lan 103.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. a ako bude vra}en bez ispravke. Nov~anom kaznom do 30. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. odnosno dopune. Kad je podnesak. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. ^lan 104. odbaci}e se. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. Kad je to potrebno. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune.25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. sud }e ga odbaciti. odnosno pregledati. Ako je isprava prilo`ena u prepisu.. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. .

Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude . zameni}e se zatvorom. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. ^lan 107. 254. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. 247. Odredba stava 3. nov~ana kazna. mesece i godine. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. i 319). ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. ^lan 106. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ.. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. Rokovi se ra~unaju na dane. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka.26 Izre~ena kazna po stavu 1. Odredbe stava 4. Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka.

Odredbe st. po pravilu. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba. Kad se ro~i{te odlo`i. dan predaje podneska vojnoj jedinici. 1. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. ako je mogu}e. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. Ro~i{ta ^lan 108. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama.6.. Ro~i{te se. sud }e. a u pozivu }e se nazna~iti mesto. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. u pozivu }e se navesti stranke.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. ^lan 109. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. ^lan 110. odnosno vojnim ustanovama. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. . odr`ava u sudskoj zgradi. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. predmet spora. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak.

ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. odbaci}e sud kao neuredan. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. ^lan 114. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. ^lan 113. 2. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. st.. od dana kad je za to saznala. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. ^lan 115. i 3. ^lan 112. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. .

kao i odluke suda donete na ro~i{tu. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. dokazi koji su izvedeni. dan i ~as kad se vr{i radwa. Zapisnik pi{e zapisni~ar..29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. dokazi koje su ponudile. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. wihovi predlozi. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. dodati ili mewati. u wemu se ne sme ni{ta brisati. ^lan 118. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. ^lan 116. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. sadr`ina izjava stranaka. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. po pravilu. ^lan 119. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. mesto gde se vr{i radwa. ^lan 120. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. bez rasprave. . Zapisnik se mora voditi uredno.

Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. Ako se koja stranka.. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. ^lan 122. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. Zapisnik. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. une}e se na kraju zapisnika. stranke. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. zapisni~ar. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. ^lan 121. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. .

Odluku o jednostavnijim pitawima. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . sud odlu~uje re{ewem. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu.31 Kad ne odlu~uje presudom. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. ^lan 124. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. tako da nijedno od wih nema ve}inu. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. kao i o drugim prethodnim pitawima. Pismena se dostavqaju. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. ^lan 126. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. po pravilu. preko nadle`nog organa op{tine. preko po{te. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva.. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. ^lan 125.

^lan 129. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. Dostavqawe po odredbama st. licu ovla{}enom za primawe pismena. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. odnosno neposrednog stare{ine. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. re~nom. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. 1. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. ^lan 130.. ^lan 131. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica. dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. . ^lan 128. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. Dostavqawe dr`avnim organima. Vojnim licima. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet.32 dostavqawa. i 3.

i 2. ^lan 135. a to lice se tu ne zatekne. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. ako ono pristane da primi pismeno. zakonskom zastupniku. vanredni pravni lek. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci.. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. odnosno punomo}niku. ^lan 134. odnosno punomo}niku. Ako se oni ne zateknu u stanu. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. Tu`ba. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. na zahtev. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. 1. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. du`an da poka`e. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. st. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. ^lan 136. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme. platni nalog. Kad stranka ima zakonskog zastupnika.33 ^lan 132. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. ako svoju delatnost obavqa u stanu. ^lan 133.

st. Odbijawe prijema ^lan 138. Ako oni to ne u~ine. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi.. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Na dostavnici }e zabele`iti dan. ovog zakona. du`ni su da o tome odmah obaveste sud. ~as i razlog odbijawa prijema. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. 1. sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. ^lan 137. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva.34 radnom mestu. . Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. a ne obavesti o tome sud. i 2. postupi}e se po odredbama ~lana 135. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. ovog zakona. Ako pismeno iz stava 1. Promena adrese ^lan 139. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. Kad punomo}nik. Kad lice kome je pismeno upu}eno. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128.

sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. . Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. Istovremeno. stav 2. ^lan 142. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. odnosno punomo}nika. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika.. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. odnosno wenog zakonskog zastupnika. ovog zakona. Dostavnica ^lan 144.

Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . a kad je postupak zavr{en. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza.. ^lan 147. Kad je postupak u toku. ^lan 148. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa.36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. Stranke imaju pravo da pregledaju. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. dozvolu daje sudija. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145.

prema rezultatu dokazivawa.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. ^lan 149. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. Izuzetno od odredbe stava 4. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. s obzirom na sve okolnosti. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. kao i o visini tro{kova. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda. ovog zakona. . Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. U tom slu~aju sud }e.. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. Sud }e. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. stav 3. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. ^lan 150. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. ^lan 151. stav 5. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. ovog ~lana.

Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. ^lan 157. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. odnosno na pripremnom ro~i{tu. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. ali ne i pravo na nagradu. ^lan 153. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima.38 ^lan 152. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju.. ^lan 154. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. radwama . ^lan 155. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. ^lan 156. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. a nije uspelo. Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara.

Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. ^lan 158.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. ^lan 160. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. ^lan 161. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. U slu~aju iz ~lana 153. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. ovog zakona. ^lan 159. odnosno re{ewu. odlu~i}e i o . ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207).. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek.

Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. ^lan 162. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka. prema uspehu u parnici. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. uvi|aja i sudskih oglasa.. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. ^lan 165. a druga u pogledu glavne stvari. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. . Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. ve{taka. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci.

ve{taka. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. Za zastupnika se postavqa advokat. stav 2). Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. ^lan 167. Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. ^lan 166.. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. Protiv dozvoqena `alba. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. .41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. ^lan 168. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. stav 2).

Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika.42 ^lan 169. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. odnosno drugom dr`avnom organu. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. vrati}e molbu. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. ~ine deo parni~nih tro{kova. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e.. . odnosno dr`avni organ nije poznat. ^lan 171. ^lan 172. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. ustupi}e molbu nadle`nom sudu. a ako mu nadle`ni sud.

U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. ^lan 175. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. ^lan 174. Odredbe ~lana 170. prvostepeni sud }e. i 3. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima.. ^lan 173. . molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. 2.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. st. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku.

Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. odnosno do 100. ^lan 180.44 ^lan 177. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari.000 dinara za fizi~ko lice. punomo}nika ili ve{taka. ume{a~a. Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. ^lan 178. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku. ^lan 179. Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. . Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. zakonskog zastupnika.000 dinara za pravno lice. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku..

Sud }e nov~anom kaznom do 30. ^lan 184.. sud }e o{te}enoj stranci. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. ovoga ~lana. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. ^lan 182.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. na zahtev stranke. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. Sud }e. ^lan 183. ^lan 185. . Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. Sud }e. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak. na zahtev stranke. odlu~iti da joj lice iz stava 1. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta.

kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). sud nije vezan za wega. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. ili istinitost. Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. Kad nadle`nost. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. Sadr`ina tu`be ^lan 187. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos.. . vrednost predmeta spora. pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. odnosno neistinitost neke isprave. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom.

ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. . Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. odnosno da ne postoji. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. o svim zahtevima sudi}e ve}e. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. ^lan 191. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. Isticawe zahteva u smislu stava 1. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Zahtevi se. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. ovog ~lana. tu`ilac mo`e. po stavu 2.. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan. pored postoje}eg zahteva. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Protivtu`ba ^lan 192.

tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. ^lan 194. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. ili ako je promenio. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. . Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. ako za to nije imao dovoqno vremena. ako je smawio tu`beni zahtev. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. a nije se pre toga protivio preina~ewu. Preina~ewe tu`be ^lan 193. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. dopunio ili ispravio pojedine navode. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. ako se tu`eni protivi preina~ewu. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta.. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva.

Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. ako tu`eni na to pristane. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. Dok parnica te~e. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. . Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa.. Povla~ewe tu`be ^lan 196. sud }e tu`bu odbaciti. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. a ako takva parnica bude pokrenuta. to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. ^lan 198. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Postojawe parnice ^lan 197. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. sve do zakqu~ewa glavne rasprave. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog. potreban je i pristanak tu`enog.49 ^lan 195.

uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i. . 2) ako su predmet spora zahtevi. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. ^lan 200.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. ^lan 201. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. pod uslovima iz stava 1. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog.. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. ovog ~lana. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. Na na~in predvi|en u stavu 1. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti.

prijavquje . Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka. ^lan 206. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. ^lan 205. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. ^lan 203. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. ^lan 204. dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima.. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima.51 ^lan 202. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. kao i da izjavquje pravne lekove.

a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. . Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2.. Dok taj rok ne protekne. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu. ^lan 209. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. sud }e zastati sa postupkom. ovog ~lana. Ako ume{a~ izjavi pravni lek. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. ^lan 210. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io.

Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~.. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta. Imenovawe prethodnika ^lan 212. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. oni mogu. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. a ako ovo nije odr`ano. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i.53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. ^lan 211. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213. .

Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. ^lan 216. ovog zakona. ta~. ta~ka 1. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. novi zakonski zastupnik. ^lan 215. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . 7) kad je to drugim zakonom odre|eno. ^lan 217. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen.) odse~eno od suda. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. 1-5. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl.. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12).

55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. ^lan 219. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. ovog zakona. .. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. ^lan 218.

Sud }e. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. ali se visina iznosa. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. ^lan 223. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. stav 3). Stranka koja osporava postojawe nekog prava. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. ^lan 222. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. ako zakonom nije druk~ije odre|eno.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. ^lan 221. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. ^lan 224. odnosno . uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke.. o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice.

Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). O ro~i{tu obavesti}e se stranke. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. Kad odre|eni rok protekne. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. sud }e visinu nov~anog iznosa. ^lan 228. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. ^lan 225. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu.57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama.. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. ^lan 226. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. . Uvi|aj ^lan 227. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza.

ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom.58 ^lan 229. Isprave ^lan 230. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e..235 ). sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava). ^lan 233. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. . dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. 232. ^lan 231. ^lan 232. pod uslovom uzajamnosti. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e.

sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. . Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava. Sud }e. Odredbe ~lana 248. s obzirom na sve okolnosti. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. du`no je i da svedo~i. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. Svedoci ^lan 236. Protiv odluke suda iz stava 1. 238.000 dinara fizi~ko lice. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. ^lan 235. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese. i 239. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima. odnosno do 100. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. ^lan 234..59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. ovog zakona. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. ovog zakona. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega. Nov~anom kaznom do 50. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu.

3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena. kao i svog staraoca ili {ti}enika. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. ^lan 238. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. ^lan 241. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti.. ^lan 240. ^lan 237. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. usvojioca ili usvojenika. sklapawa braka ili smrti.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. ^lan 239. a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no. . lekar. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. Ako je potrebno. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok.

Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. ^lan 242. boravi{te. . Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. zanimawe i boravi{te. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. stav 2).61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. dopune ili razja{wewa. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. ^lan 244. zanimawe. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. ime oca.. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. mesto ro|ewa. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. Svedoci se mogu suo~iti. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. ^lan 243. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. vreme i mesto dolaska. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. godine starosti i wegov odnos sa strankama. Svedoci koji se zbog starosti. ^lan 245.

Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. ali najdu`e mesec dana. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. na zahtev stranke. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. postavqa}e mu se pitawa pismeno. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno.62 ^lan 246. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom. mo`e ga zatvoriti. ina~e gubi pravo na wu. pozva}e se da pismeno odgovara. ^lan 248. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka.000 dinara. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. . Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. ^lan 247. kao i na naknadu izgubqene zarade. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. Ako je svedok gluv. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. Sud }e. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni.. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. a ako je nem. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30.000 dinara. a ako i posle toga odbije da svedo~i. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu.

na wegov zahtev. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. Sud mo`e ve{taka. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka.. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. o tome }e odlu~iti sud. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. takva ve{ta~ewa. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. @alba protiv re{ewa iz stava 3. a ako predujam nije polo`en. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. a naro~ito slo`enija. rukopisa. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama.). Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. ^lan 251. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. ovog ~lana. hemijskoj laboratoriji. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. Oslobo|ewe od du`nosti .63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. na wegov zahtev. ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. fakultetu i sl). Sud }e ve{taka. ^lan 252. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. ^lan 250. Sud mo`e. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. Ve{taci ^lan 249. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak.

. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te.. a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. ^lan 254. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. stav 5. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. ^lan 253. U zahtevu za izuze}e ve{taka. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. 2. ^lan 255. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. st. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. i 3. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. ovog zakona. ovog zakona. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe.

ovog zakona nije dozvoqena `alba. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. odrediti drugog ve{taka. i mi{qewe. dostavqa sudu pre rasprave.. ^lan 260. zanimawe ve{taka. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u.65 ^lan 256. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. ^lan 258. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. i 259. Protiv re{ewa suda iz ~l. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. predmet spora. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. 250. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. 251. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. ^lan 257. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. . ^lan 259. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku.

Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. ^lan 265. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica.. ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. ako je weno saslu{awe mogu}no. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. ^lan 264. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. ako se uverio da stranci. ^lan 263. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. .66 ^lan 261. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. ^lan 266.

^lan 268. O predlogu iz stava 1. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati.. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. Ovaj postupak je hitan.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku. ^lan 267. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. ^lan 271. ^lan 270. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e . Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati.

U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. ^lan 272. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. nije dozvoqena `alba. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. Ako je postupak u toku. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. ^lan 273. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. ako je poznat. kao i dokaze koji }e se izvesti. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. .68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza.. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud mo`e. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274.

69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. ^lan 275. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. u toku pripremawa glavne rasprave. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. Predsednik ve}a mo`e. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. 78. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. i 103). ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. . ovog zakona. Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti.. ^lan 279. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. ^lan 278. ^lan 276.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. . ^lan 298. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge.. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. tu`ba se smatra povu~enom. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. a uredno su pozvani.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. ^lan 296. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. ^lan 297. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. odnosno pobijaju predloge protivnika. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak.

da o istom zahtevu ve} te~e parnica. ^lan 301. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze.. da je stvar pravnosna`no presu|ena. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. . ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 302. ^lan 300. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama.74 ^lan 299. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. i uop{te. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice.

sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. ^lan 304. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. .3. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost.75 Odredbe st. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. ^lan 303. da li ve} te~e parnica. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. ^lan 306. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. 1. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena.. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. po izja{wewu stranaka. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. da li je sud stvarno nadle`an. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. ~lanovi ve}a. ^lan 305. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. ve{taka ili stranke. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. ako ih sud. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka.

interesi javnog reda ili razlozi morala. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. ^lan 311. ^lan 310. poslovne ili li~ne tajne. punomo}nike i ume{a~e. wihove zakonske zastupnike. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Odredba stava 3. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. . Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. Glavna rasprava je javna. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. ^lan 309.. ^lan 308.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. ako je to od interesa za wihovu slu`bu. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba.

da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. o spajawu parnica. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. presudu na osnovu priznawa. o urednosti punomo}ja. o dostavqawu sudskih pismena. o postavqawu privremenog zastupnika. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. o obezbe|ewu dokaza. daje re~ strankama. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. . ^lan 314. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. donese presudu na osnovu propu{tawa. kao i o odre|ivawu rokova. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. Sud rukovodi glavnom raspravom. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. izvodi dokaze.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu. odnosno tu`ioca. o prekidu i zastajawu u postupku. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda.. ^lan 313. Sud je ovla{}en i da. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. o privremenim merama obezbe|ewa. ispituje stranke. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova.

a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu.78 ^lan 315. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. nije dozvoqena `alba. sud }e ga opomenuti. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. glavna rasprava mora po~eti iznova. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva.000 dinara. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. ali ve}e mo`e. ^lan 319. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. po{to se stranke o tome izjasne. odlo`i. ^lan 317. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku.. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. ^lan 316. . da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj. Ako opomena bude bezuspe{na. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318.

Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. stav 3). Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 323.. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. ^lan 320. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. ^lan 321. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. ^lan 324. odbaci}e tu`bu. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. . Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo.

Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). ^lan 328. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa.. ^lan 326. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. ^lan 329. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~.80 ^lan 325. stav 3). poverqiv i hitan. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. U punomo}nik. ^lan 327. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. advokata i dr. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen .

Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. ^lan 333. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. po pravilu. ^lan 331. ako usvoji tu`beni zahtev. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. Ako postoji vi{e zahteva. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. . Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa.. sud }e. odlu~iti jednom presudom. sud }e o svim tim zahtevima. ^lan 332.

82 - Delimi~na presuda ^lan 334. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). odnosno dela zahteva. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Priznawe tu`benog zahteva. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. Me|upresuda ^lan 335. . Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. stav 3 ) . Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. usled priznawa. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). Ako su od vi{e tu`benih zahteva.. zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). odricawa ili na osnovu raspravqawa.

ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. ovog ~lana. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena.83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa.. 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. stav 3). sud }e zakazati pripremno ro~i{te. sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. stav 3). Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. Presuda zbog propu{tawa ^lan 338. sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. Odricawe od tu`benog zahteva. 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. .

84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. . presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. stav 2. ovog zakona. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. stav 2. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. Kad se presuda objavquje. ovog ~lana. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. 4. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. ovog zakona. U slu~ajevima predvi|enim u st. U slu~aju iz ~lana 305. ^lan 340. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave.. odnosno zapisnika. i 5. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. Ova presuda se ne}e objavqivati. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba.

vrednost predmeta spora. nazna~ewe stranaka. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). izreku i Dopunska presuda ^lan 343. prebivali{te. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. kratko ozna~ewe predmeta spora. Sud }e. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. naziv suda.. kao i dan kad je presuda donesena. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. ^lan 342. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom. kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. odnosno sedi{te stranaka. ime i prezime. Pismeno obrazlo`ewe. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. ovog ~lana. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. ili boravi{te. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. . Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. dokaze. izra|ena presuda mora imati uvod. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju. dan zakqu~ewa glavne rasprave. wihovih zastupnika i punomo}nika. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a.

Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. ^lan 347. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. Pravnosna`nost presude ^lan 346. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. ^lan 345. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu.. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena.86 ^lan 344. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno. . `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. odbaci}e tu`bu. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan.

Ispravqawe presude ^lan 349. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. odnosno sudija pojedinac. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena.. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. ^lan 348. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. a ako presuda nije objavqena. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. ~im je otpravqena. odnosno sudija pojedinac u svako doba. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. . a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Pogre{ke u imenima i brojevima.

Odredbe ~lana 333. ^lan 354. ~lana 339. ^lan 353. 341-345. ~lana 348. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. i ~lana 349. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1.. stav 2. stav 2. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. B. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. ^lan 352. stav 2. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. ~l. ~lana 340. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. . U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude.88 ^lan 351. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

Primerak `aliocu. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom.. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. bez rasprave. po potrebi. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona. potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. . ^lan 369. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. ^lan 367. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. po pravilu. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. ako je podnesen. Primerak blagovremene. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. ^lan 366. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. ^lan 368. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe.

^lan 371. koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . a protivna stranka odgovor na `albu. kao i odredbe ~l. i 9. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. i ~lana 349. i na pravilnu primenu materijalnog prava. stav 2. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. 7. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. Ako u ~l. ovog zakona. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. 1. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. 295-321). Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi.. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. ta~. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. i 370. 322-333. Na raspravu se pozivaju stranke. 5.93 ^lan 370. ~l. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. 369. 343-345. 2. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361.

ta~ka 9. nepotpunu ili kao nedozvoqenu.. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 3. ^lan 375. stav 2. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. s obzirom na prirodu povrede. i 10. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ta~. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. ^lan 374. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. ^lan 376. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. drugostepeni sud }e. stav 2. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. Neblagovremenu.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. 2. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ukidaju. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. ^lan 377.

ako je samo ona izjavila `albu. . a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima. ^lan 379.. mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. U obrazlo`ewu presude. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. ^lan 380. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. ^lan 382. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze. ^lan 378. ^lan 381.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.

Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. 2. ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. . Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka.. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. ^lan 383. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. ^lan 384. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. @alba protiv re{ewa ^lan 385. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. ^lan 386.

stav 2. ovog zakona. ^lan 387. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. Re{avaju}i o `albi. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. st. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. . ^lan 390. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. @albu iz stava 1. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. 2) odbiti prvostepenog suda. ta~ka 5. i ~lan 385. `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. ^lan 388. a protivna stranka se s tim saglasi. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. nedozvoqenu (~lan 365. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. 1-3.. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. stav 1). Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1.

000 dinara. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500. Drugostepeni sud je du`an da. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389. ukoliko ne odbaci `albu. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku. ovog zakona. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500. stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. . ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. ^lan 391. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. 2.. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu.000 dinara. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. Revizija ^lan 394. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. ^lan 392. ^lan 393.

Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. . Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. ^lan 397. uzoraka. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. ovog zakona. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. ^lan 396. ovog ~lana. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. stav 1. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. 2. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. stav 2. koja se tim prouzrokuje. osim ta~ke 4. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. i 3.99 Izuzetno. modela i `igova. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. firme ili naziva. ^lan 395. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta.. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361.

Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. ili po proteku roka za odgovor. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. ovog zakona. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361.. 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. ta~ka 9. sa svim spisima. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. . osim iz ~lana 389. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. ^lan 403. osim iz ~lana 393. Neblagovremenu. ^lan 400. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. u roku od 15 dana. stav 2. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. ^lan 402. Po prijemu odgovora. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. Primerak blagovremene.100 ^lan 399. Javnom tu`iocu dostavi}e se. zajedno sa revizijom. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda. ovog zakona. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. bez odr`avawa ro~i{ta. ^lan 401.

ta~. 1.. ili 2. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. i 2. . ta~ka 9. revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ^lan 407. stav 2. ^lan 405. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. st. 3. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana. re{ewem }e usvojiti reviziju. postupi}e prema odredbama st. ^lan 408. ovog zakona. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. 1. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. Neblagovremenu. stav 2. 2. revizijski sud. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena.101 ^lan 404. s obzirom na prirodu povrede. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. odnosno drugostepenog suda. ^lan 406. ovog ~lana. odnosno drugom nadle`nom sudu. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. i 10. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). nije u~inio prvostepeni sud. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava.

368. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. 357. i 363. i 3. ovog zakona. ~lana 367.. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. ^lan 411. ta~ka 3. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. st. ^lan 410. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene. i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ~l. i 3. 2. 394-410. Ako u ~l. odnosno drugom nadle`nom sudu. ^lan 412. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. 373. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. st. 378. stav 2. 2. 381-384. st. ~l. stav 4. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. . 2. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. ~lana 366. i 3). i ~l. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. 356.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. 358. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. Revizija protiv re{ewa iz stava 1. ^lan 409. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena.

^lan 417. javnom poretku i pravilima morala. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . ovog ~lana donesene u drugom stepenu. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija . ^lan 415. stav 2. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361.103 - 3. . Protiv odluke iz stava 1. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402.od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom.od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . protiv koje su stranke izjavile reviziju. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). stav 1). Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413. ^lan 414.. ovog zakona. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke. ta~ka 5.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. ^lan 416.

410.. ^lan 421. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. 413-420. ili ako stranku koja je pravno lice . 4. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. Ako u ~l. ovog zakona.104 ^lan 418. ~l. ^lan 419. nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. 400. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. a po potrebi i zapisnici iz spisa. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. ^lan 420. a naro~ito propu{tawem dostavqawa. Ponavqawe postupka ^lan 422. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. stranka koja je podnela predlog.406. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. i 411. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva.

odnosno poni{tena. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. od dana kad je odluka dostavqena stranci. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. protivne stranke ili kog tre}eg lica. ovog zakona. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. 2) u slu~aju iz ~lana 422. i 9. ta~ka 2. 7. ili ako zakonski zastupnik. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. ta~. 1. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. od dana kad je odluka dostavqena stranci. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena.105 nije zastupalo ovla{}eno lice.. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ovog zakona. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. a ako zakonski . 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. 10) ako je. 8. ukinuta. ta~. ^lan 424. ^lan 423. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. odnosno sudije-porotnika. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. ta~ka 1. ovog zakona. 1. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. ukoliko vo|ewe parnice. odnosno wenom zakonskom zastupniku. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. do 3.

ta~. ^lan 426. 1. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. nepotpune (~lan 425. 5) u slu~aju iz ~lana 422. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. 6. ta~. da te~e pre ra~unati od pravni lek. ovog zakona. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog.106 zastupnik. ta~. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice. i 7. i 10. ovog zakona. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. ovog zakona. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. 6) u slu~aju iz ~lana 422. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. ta~ka 9. ovog zakona. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. ovog zakona. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. ^lan 425. . odnosno nova dokazna sredstva. ta~ka 9. ovog zakona. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. ta~ka 8.. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. 3-5. Ako bi rok odre|en u stavu 1. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. 2. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. ovog zakona. Neblagovremene (~lan 424).

osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. ^lan 428. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari.107 ^lan 427. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. ^lan 429. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. ovog zakona. ukinu}e svoju odluku. predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. Kad predmet stigne vi{em sudu. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari.. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. .

sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga.. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. stav 2. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. re{ewe iz ~lana 430. u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. ta~ka 10. osim zbog razloga iz ~lana 361.108 - 5. ovog zakona. st. . Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. stav 2. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. 1. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. do 5. 3. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. ta~ka 10. ovog zakona donosi revizijski sud. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. ^lan 431. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. Re{ewe iz ~lana 431. stav 1). Re{ewe iz ~lana 430. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. i 3. ^lan 432. ta~. Odredbe ~lana 430. a posle toga izjavila reviziju. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. ovog zakona. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. osim ako je predmet. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud.

U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. do 432. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. 430. ^lan 433.109 Protiv re{ewa suda iz st. 1. Odredbe ~l. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 436.. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. . Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. a stranka pre. ^lan 437. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. ^lan 435. i 2. ^lan 438.

^lan 443. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. ^lan 442. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je .. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. U dozvoqena. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa.110 ^lan 439. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. ^lan 441. ^lan 445. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. ^lan 444. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. postojawu i prestanku radnog odnosa.

.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. ^lan 449. ^lan 448. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. ^lan 447. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ovog zakona. ^lan 450. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. stav 3 . i 371. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. 370. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. . Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. o pravnom osnovu. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. i ~l.

1. sud }e tu`bu odbaciti. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda. . Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. ^lan 451. 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku. ta~. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. i 2. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. ^lan 452. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422.. 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. 5) fakture.

sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. ^lan 458.113 ^lan 454. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. bez odr`avawa ro~i{ta. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. platni nalog postaje pravnosna`an. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba.000 dinara. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. Platni nalog iz stava 1. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima.. ^lan 456. Platni nalog izdaje predsednik ve}a. . ^lan 455. ^lan 457. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. Neblagovremene. Platni nalog dostavqa se obema strankama. U delu u kome nije napadnut prigovorom.

ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. ^lan 459.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ^lan 461. ^lan 460. 453. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. stav 1). oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. ali pre zakqu~ewa glavne rasprave. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. ne}e ukinuti platni nalog. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. Ako se tu`ba povu~e. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora.. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. ^lan 462. i 454). sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. ^lan 463. kad takvom raspravqawu ima mesta. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. . Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. ukinu}e i platni nalog. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari.

^lan 467. platni nalog ostaje na snazi. stav 1). jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. u smislu odredaba ove glave.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. . u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ne prelazi iznos iz stava 1. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu.000 dinara. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. ^lan 466. ^lan 468. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. ^lan 464. ovog ~lana (~lan 34. stav 2). ovog ~lana (~lan 34. u smislu odredaba ove glave. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ~ija vrednost. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica.. Sporovi male vrednosti. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine. sporovi o nepokretnostima. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465.

2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza.. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . Re{ewa iz stava 2.116 ^lan 469. zapisnik o glavnoj raspravi.000 dinara. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. ^lan 470. pored podataka iz ~lana 118. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. priznaje tu`beni zahtev. ovog zakona. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. u celosti ili delimi~no. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. ^lan 472. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. ^lan 473.000 dinara. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. ^lan 474. ili odri~e od `albe. ^lan 471. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. preina~ava ili povla~i tu`ba. ako su bile prisutne. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. a naro~ito one kojima se. odri~e od tu`benog zahteva. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. stav 1. U postupku o sporovima male vrednosti. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu.

smatra}e se da je povukao tu`bu. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se.000 dinara.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 476. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). ^lan 478. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. a uredno je pozvan. Sud }e presudom iz stava 1. jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. pored ostalog. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. . stav 2.. stav 3). ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. ^lan 477. da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e presudom iz stava 1. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. ^lan 475.

. pored op{te mesno nadle`nog. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. ovog zakona. stav 2. radi izvr{ewa ugovora.. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. Protiv prvostepene presude. ^lan 481. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. ovog zakona iznosi osam dana. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. rok iz ~lana 333. U postupku o sporovima male vrednosti. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. stav 1. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. a ako je presuda. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. i ~lana 343. odnosno re{ewa iz stava 1. pored op{te mesne nadle`nosti. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka. rok se ra~una od dana dostavqawa. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). odnosno brisawa iz registra. ^lan 482. odnosno re{ewa. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno.

Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. ta~. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti. Pravni lekovi ^lan 486. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom.500. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2. Stranka ne statutarnog zastupnika.. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. ^lan 488. i 4. prema potrebi. .119 ^lan 483. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. ovog zakona. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. ^lan 485.000 dinara. 3. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487. stav 4. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484.

O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. ne prelazi iznos iz stava 1. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. ovog zakona. ovog ~lana. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. stav 3. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. stav 1). Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. U postupku u privrednim sporovima. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. ovog ~lana (~lan 34. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost.000 dinara. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda.120 ^lan 489. odnosno re{ewa. ovog ~lana (~lan 34. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu.. daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. stav 2). koju je tu`ilac u tu`bi naveo. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. . sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. ^lan 490. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu.

osim odredaba trideset i prve glave (~l. shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l.421). 6/80. a odredba ~lana 395. 72/82. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". 24/94.121 ^lan 492. 4/77. 468a-487). Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". 31/93. ^lan 494. 74/87. 413. 27/92.. br. 57/89. 36/80. 36/77. uslova za izjavqivawe zahteva i postupka. br. 20/90. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom. 58/84. 15/98 i 3/02). ^lan 493. 69/82. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". . 12/98. 43/82.