Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. prema stawu postupka. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim. ^lan 18. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. ovog ~lana ve}e mo`e. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. nije dozvoqena `alba. Odredbe st. 1. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. U slu~aju iz stava 1. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac.. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). oglasi}e se nenadle`nim. ^lan 17. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. a tu`eni je dao svoj pristanak. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. Kad sudija pojedinac u toku postupka. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. ve} da ono samo sprovede postupak. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog.4 ^lan 16. i 2. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog .

mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. po potrebi. ako ono nije odr`ano.. ako je . postupak }e se nastaviti pred ve}em. u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba.5 suda. ^lan 22. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. po slu`benoj du`nosti. ako ono nije odr`ano. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. ^lan 21. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. ^lan 19. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. ^lan 20. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. i 20). 17. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. Sud se mo`e oglasiti.

doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava.. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. ^lan 24. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. 2. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. ^lan 23. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. re{ava Vrhovni sud Srbije.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. ^lan 25. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta. ^lan 26. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa.

Stvarna nadle`nost ^lan 28. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova..7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. . kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. 3. ^lan 32. ^lan 30. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. ^lan 31. Kamate. ^lan 33. sastava suda.

Kad sudi u prvom stepenu. ^lan 37. sud }e. 4. najdocnije na pripremnom ro~i{tu. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti. a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. ^lan 36. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. U drugim slu~ajevima. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac.000.. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari. sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. Ako je u slu~aju iz stava 2. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno.000 dinara. Sastav suda ^lan 35. bez obzira na vrednost predmeta spora. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom.8 ^lan 34. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. sprovodi postupak i donosi odluku u . Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos.

^lan 40. uzoraka. .) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. 5. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. jedinica lokalne samouprave. bez obzira na vrednost. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. ^lan 41. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. `igova ili geografskih oznaka porekla. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. Republike Srbije. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. prava na upotrebu firme ili naziva. modela.. ^lan 38. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. sporove iz autorskog prava. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine.

stav 1. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. ^lan 42. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. pored suda op{te mesne nadle`nosti. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. ta~ka 1). Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu.. U slu~aju sumwe. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. odnosno boravi{te. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih. . kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43.

^lan 48. mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te.. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je. odnosno boravi{te. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. Odredbe st. nadle`an je pored suda iz stava 1.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. i 2. a odredba stava 1. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). 1. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. ^lan 66. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. 2) ako je akcionar. 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i).. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu. saobveznika ili regresnog obveznika. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. zakonski zastupnik ili punomo}nik. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. . zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. ili ako izme|u sudije i stranke. na predlog stranke. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. 4) ako je staralac. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost.15 Vrhovni sud Srbije }e. bez obzira da li je brak prestao ili nije. usvojilac ili usvojenik stranke. srodnik po tazbini do drugog stepena. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an.

16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). onda do zavr{etka rasprave. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. stav 2). stav 1. . a ako nije bilo raspravqawa. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. 2) o kome je ve} odlu~eno. Sudija. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. 1-7. 65. ^lan 68.. ta~. Protiv re{ewa iz stava 2. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. ovog zakona. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. i 66. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. ^lan 67. do dono{ewa odluke. ^lan 69. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. koji }e mu odrediti zamenika.

Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. . a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. Protiv re{ewa iz stava 4. ovog zakona. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. sudiju porotnika i zapisni~ara. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. stav 2. ^lan 72. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba. i 66. ^lan 70..17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. 65. ^lan 71. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu.

Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. za priznawe. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. s obzirom na predmet spora. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe. i 2. za zakqu~ewe poravnawa. obavesti}e o tome organ starateqstva. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. ^lan 76. ovog ~lana ako utvrdi da. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. Protiv re{ewa iz stava 3. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. izjavqivawe. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . 1. ^lan 77. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna.. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. Maloletnik poslovne sposobnosti. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno.18 Parni~ni sud mo`e. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. ^lan 74. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva.

Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo. ovog ~lana. a tu`eni nema punomo}nika. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. koji nemaju punomo}nika. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. Dok se ne otklone ovi nedostaci. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. Pod uslovom iz stava 1. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. ovog ~lana. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. ^lan 78. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. . nalaze u inostranstvu.19 {teta za lice pod starateqstvom.. i 2. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. 4) ako je prebivali{te. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. 1. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. a nema zakonskog zastupnika.

mo`e sam preduzimati radwe u postupku. i 5. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. ^lan 83. a po potrebi na drugi pogodan na~in. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. Protiv re{ewa iz stava 4. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. zakonski osnov. 4. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. stav 2. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. ^lan 82. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. . wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. ovog zakona. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. predmet spora. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. ^lan 81. ^lan 80. ta~..

sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. stav 2. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. ^lan 86. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. . Obim punomo}ja odre|uje stranka. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. ^lan 88. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. osim lica koje se bavi nadripisarstvom. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. ^lan 87. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno.. dr`ave ~lanice i wenih organa. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ovog zakona.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. Zastupawe dr`avne zajednice. ^lan 85.

a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju. da zakqu~i poravnawe. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. ^lan 90. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice. za zakqu~ewe poravnawa. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. a naro~ito da podigne tu`bu. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. . ^lan 91. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. da je povu~e. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. ^lan 89. ^lan 92. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba.. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila.

ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. ovog ~lana. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. ^lan 94. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. pismeno ili usmeno na zapisnik. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati.. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. odnosno u~esnika. Izuzetno od odredbe stava 1. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. kao i izjave stranaka. . a stranka. Opozivawe. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. Opozivawe. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). ^lan 95. Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe.23 ^lan 93.

. odnosno sedi{te stranaka. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina. protivtu`ba. ime i prezime. ^lan 101. Tu`ba.. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. sadr`inu izjave i potpis podnosioca. padaju na teret sredstava suda. ^lan 97. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. predmet spora.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. Pozivi. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. ^lan 98. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. ^lan 99. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. naziv firme. kao i dokaze kad je to potrebno. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Ako izjava sadr`i kakav zahtev. prebivali{te ili boravi{te. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev.

25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. a ako bude vra}en bez ispravke. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Kad je to potrebno. Nov~anom kaznom do 30. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. odbaci}e se. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. stranku ili drugog u~esnika u postupku. odnosno dopune. ^lan 102. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. . odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. ^lan 104. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. koji je u ime stranke podneo advokat. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. ^lan 103. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. odnosno pregledati. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu.. sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. Kad je podnesak. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. sud }e ga odbaciti.

Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. ^lan 107. ^lan 106. 254. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude . ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. i 319).26 Izre~ena kazna po stavu 1.. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. Rokovi se ra~unaju na dane. 247. mesece i godine. nov~ana kazna. zameni}e se zatvorom. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. Odredbe stava 4. Odredba stava 3. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu.

po pravilu. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. Odredbe st. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. Ro~i{te se. a u pozivu }e se nazna~iti mesto. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. odnosno vojnim ustanovama. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. Kad se ro~i{te odlo`i. ako je mogu}e. Ro~i{ta ^lan 108. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. predmet spora. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. 1.. dan predaje podneska vojnoj jedinici. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. ^lan 109. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. u pozivu }e se navesti stranke. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava.6. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama. odr`ava u sudskoj zgradi. . ^lan 110. sud }e.

^lan 113. odbaci}e sud kao neuredan. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. ^lan 114. . Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. 2. od dana kad je za to saznala. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. i 3. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. ^lan 115. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. ^lan 112. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. st. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo.. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu.

^lan 118. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. bez rasprave. mesto gde se vr{i radwa. kao i odluke suda donete na ro~i{tu. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. dokazi koji su izvedeni. sadr`ina izjava stranaka. dokazi koje su ponudile. ^lan 116. dan i ~as kad se vr{i radwa. wihovi predlozi. po pravilu. ^lan 119.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se.. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. dodati ili mewati. ^lan 120. u wemu se ne sme ni{ta brisati. . Zapisnik pi{e zapisni~ar. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. Zapisnik se mora voditi uredno. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik.

Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. ^lan 122. stranke. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. zapisni~ar. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. . Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. une}e se na kraju zapisnika. Zapisnik. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. ^lan 121. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. Ako se koja stranka. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~..

a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu. ^lan 124. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. ^lan 125. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. sud odlu~uje re{ewem. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. preko po{te.. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. ^lan 126. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. preko nadle`nog organa op{tine. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. tako da nijedno od wih nema ve}inu. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. po pravilu. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem.31 Kad ne odlu~uje presudom. Odluku o jednostavnijim pitawima. kao i o drugim prethodnim pitawima. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. Pismena se dostavqaju. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak.

dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. . organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. i 3. dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom.32 dostavqawa. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. ^lan 129. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. odnosno neposrednog stare{ine. licu ovla{}enom za primawe pismena. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. Vojnim licima. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica.. ^lan 131. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. Dostavqawe po odredbama st. 1. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. ^lan 128. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. ^lan 130. re~nom. Dostavqawe dr`avnim organima. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu.

^lan 136. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. Tu`ba. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. ^lan 134. odnosno punomo}niku. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme. ako ono pristane da primi pismeno. odnosno punomo}niku. ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. st. du`an da poka`e. Ako se oni ne zateknu u stanu. zakonskom zastupniku. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. na zahtev. i 2. ^lan 133. platni nalog. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. ako svoju delatnost obavqa u stanu. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. vanredni pravni lek. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. 1. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. a to lice se tu ne zatekne. ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno .. ^lan 135.33 ^lan 132.

Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. ^lan 137. a ne obavesti o tome sud. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. ovog zakona. 1. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. du`ni su da o tome odmah obaveste sud. i 2. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. Ako pismeno iz stava 1. postupi}e se po odredbama ~lana 135. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. Na dostavnici }e zabele`iti dan. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128.34 radnom mestu. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. ~as i razlog odbijawa prijema. Kad lice kome je pismeno upu}eno. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi.. ovog zakona. st. . bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Odbijawe prijema ^lan 138. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. Promena adrese ^lan 139. Ako oni to ne u~ine. Kad punomo}nik. sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen.

Istovremeno. ovog zakona. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu.. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. odnosno punomo}nika. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. Dostavnica ^lan 144. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. . Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. stav 2. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika. odnosno wenog zakonskog zastupnika.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. ^lan 142. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku.

a kad je postupak zavr{en. ^lan 147. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145.36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi.. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). Stranke imaju pravo da pregledaju. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa. odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. dozvolu daje sudija. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. ^lan 148. Kad je postupak u toku. fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju.

ovog zakona. Sud }e. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove.. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. s obzirom na sve okolnosti. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. ovog ~lana. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. U tom slu~aju sud }e. ^lan 149. ^lan 150. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. a stranke ne polo`e odre|eni iznos. stav 5. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. Izuzetno od odredbe stava 4. prema rezultatu dokazivawa. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. ^lan 151. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. stav 3. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. . kao i o visini tro{kova. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove.

a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. ^lan 156. ^lan 157. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. a nije uspelo. ^lan 155. radwama . Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. ali ne i pravo na nagradu. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. ^lan 153. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove.. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. odnosno na pripremnom ro~i{tu. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora.38 ^lan 152. ^lan 154.

Kad sud odbaci ili odbije pravni lek. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. ^lan 159. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. U slu~aju iz ~lana 153. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. ovog zakona. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. odnosno re{ewu. koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva.. Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. ^lan 158. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. odlu~i}e i o . Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. ^lan 160. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). ^lan 161. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu.

^lan 162. a druga u pogledu glavne stvari. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. prema uspehu u parnici.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164.. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka. uvi|aja i sudskih oglasa. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. . odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe. ve{taka. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. ^lan 165.

^lan 167.. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. stav 2). Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Protiv dozvoqena `alba. ve{taka. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. ^lan 166. . uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. stav 2). odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. ^lan 168. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. Za zastupnika se postavqa advokat. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda.41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke.

kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika. ^lan 171. a ako mu nadle`ni sud. . uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. vrati}e molbu.. ustupi}e molbu nadle`nom sudu. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. ^lan 172. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. odnosno drugom dr`avnom organu. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. ~ine deo parni~nih tro{kova. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine.42 ^lan 169. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu. odnosno dr`avni organ nije poznat. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno.

prvostepeni sud }e. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima. ^lan 174. ^lan 173. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Odredbe ~lana 170. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. ^lan 175. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. i 3.. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176. 2. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. st. . Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.

Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije.000 dinara za pravno lice. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku. ^lan 180. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari. zakonskog zastupnika.44 ^lan 177. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku. ^lan 179. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in.000 dinara za fizi~ko lice. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. . Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. ^lan 178. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. ume{a~a.. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. odnosno do 100. punomo}nika ili ve{taka.

Sud }e nov~anom kaznom do 30. ovoga ~lana. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. na zahtev stranke. sud }e o{te}enoj stranci. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. ^lan 182. na wen zahtev dosuditi naknadu {tete. Sud }e. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. Sud }e. na zahtev stranke. odlu~iti da joj lice iz stava 1.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. ^lan 185. ^lan 183. ^lan 184.. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. . Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka.

ili istinitost. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. Sadr`ina tu`be ^lan 187. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov. vrednost predmeta spora. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. Kad nadle`nost. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188.. sud nije vezan za wega. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe. . odnosno neistinitost neke isprave. tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186.

Zahtevi se. tu`ilac mo`e. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom.. o svim zahtevima sudi}e ve}e. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi. pored postoje}eg zahteva. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. po stavu 2. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. . Protivtu`ba ^lan 192.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. ovog ~lana. odnosno da ne postoji. Isticawe zahteva u smislu stava 1. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. ^lan 191. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan.

ako se tu`eni protivi preina~ewu. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. ako za to nije imao dovoqno vremena. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. ako je smawio tu`beni zahtev. ili ako je promenio. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. Preina~ewe tu`be ^lan 193. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. dopunio ili ispravio pojedine navode.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. a nije se pre toga protivio preina~ewu. . sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e.. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 194. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen.

. Postojawe parnice ^lan 197. Povla~ewe tu`be ^lan 196. potreban je i pristanak tu`enog. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. Dok parnica te~e. sve do zakqu~ewa glavne rasprave. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari.49 ^lan 195. ^lan 198. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. a ako takva parnica bude pokrenuta. . Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. sud }e tu`bu odbaciti. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. ako tu`eni na to pristane. ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog. Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome.

Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. pod uslovima iz stava 1. uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. 2) ako su predmet spora zahtevi. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. ^lan 200. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. ovog ~lana. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti. ^lan 201. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. . Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica.. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu. Na na~in predvi|en u stavu 1. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava.

Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. kao i da izjavquje pravne lekove. ^lan 203. prijavquje . ^lan 204. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe.. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora. ^lan 206. ^lan 205. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme.51 ^lan 202. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka.

U~e{}e ume{a~a ^lan 208. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama.52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. ^lan 210. ^lan 209. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. ovog ~lana. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. sud }e zastati sa postupkom. . ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. Dok taj rok ne protekne. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu. Ako ume{a~ izjavi pravni lek. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti.. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io.

Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. . mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. Imenovawe prethodnika ^lan 212. a ako ovo nije odr`ano. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213.53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo.. oni mogu. on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. ^lan 211. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica.

7) kad je to drugim zakonom odre|eno.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i .) odse~eno od suda. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. ^lan 215. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. ta~ka 1. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. ta~. novi zakonski zastupnik.. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. ovog zakona. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine. 1-5. ^lan 216. ^lan 217. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku.

Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. . ^lan 219.55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. ^lan 218. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba.. ovog zakona. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno.

Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. ^lan 224. ali se visina iznosa. stav 3). Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Stranka koja osporava postojawe nekog prava. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. ^lan 223. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Sud }e. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete. odnosno . o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. ^lan 221.. ^lan 222. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice.

O ro~i{tu obavesti}e se stranke. . Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. sud }e visinu nov~anog iznosa. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud).57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama. ^lan 226. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove. Uvi|aj ^lan 227. Kad odre|eni rok protekne. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza. za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda.. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud. ^lan 228. rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. ^lan 225.

inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava). Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. 232.235 ).58 ^lan 229. ^lan 233. ^lan 231. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke.. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e. . Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e. Isprave ^lan 230. ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. pod uslovom uzajamnosti. ^lan 232. ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom.

Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. Svedoci ^lan 236.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima. 238. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. i 239. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. ovog zakona.. s obzirom na sve okolnosti. . Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. ovog zakona. Sud }e. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. ^lan 234. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. odnosno do 100. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava. du`no je i da svedo~i. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Protiv odluke suda iz stava 1.000 dinara fizi~ko lice. Nov~anom kaznom do 50. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. ^lan 235. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese. Odredbe ~lana 248. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju.

a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. ^lan 238. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. ^lan 237. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi.. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. . Ako je potrebno. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. ^lan 241. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. ^lan 240. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. usvojioca ili usvojenika. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok. ^lan 239. kao i svog staraoca ili {ti}enika. lekar. sklapawa braka ili smrti.

Svedoci koji se zbog starosti. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. . boravi{te. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. stav 2). Svedoci se mogu suo~iti. ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. dopune ili razja{wewa. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i. vreme i mesto dolaska. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. ^lan 244. ^lan 245. ^lan 243. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. godine starosti i wegov odnos sa strankama. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248).. predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. mesto ro|ewa. ^lan 242. zanimawe i boravi{te. zanimawe. ime oca.

a ako i posle toga odbije da svedo~i. Sud }e. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao. ^lan 248. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom. . Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. a ako je nem. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova..62 ^lan 246. mo`e ga zatvoriti. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. Ako je svedok gluv. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. postavqa}e mu se pitawa pismeno.000 dinara. ali najdu`e mesec dana. ^lan 247. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. na zahtev stranke. ina~e gubi pravo na wu. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni.000 dinara. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. kao i na naknadu izgubqene zarade. pozva}e se da pismeno odgovara.

^lan 251. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa.. o tome }e odlu~iti sud. Sud mo`e ve{taka. Ve{taci ^lan 249. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. ovog ~lana. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. rukopisa. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. ^lan 252. a naro~ito slo`enija. na wegov zahtev. takva ve{ta~ewa. Sud mo`e. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. @alba protiv re{ewa iz stava 3. fakultetu i sl). Sud }e ve{taka. na wegov zahtev. ^lan 250. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. hemijskoj laboratoriji.).63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. a ako predujam nije polo`en. Oslobo|ewe od du`nosti .

000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. ovog zakona. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. i 3. stav 5. U zahtevu za izuze}e ve{taka. ^lan 255. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. st. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok.. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. ovog zakona. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. ^lan 253. 2. ^lan 254. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. .

i mi{qewe. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. predmet spora. 251. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. Protiv re{ewa suda iz ~l. ^lan 257. ovog zakona nije dozvoqena `alba. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa.. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. i 259. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime.65 ^lan 256. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. zanimawe ve{taka. odrediti drugog ve{taka. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. 250. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u. . Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. ^lan 259. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. ^lan 260. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. ^lan 258. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. dostavqa sudu pre rasprave.

Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. ^lan 264.66 ^lan 261. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. ^lan 265. ^lan 266. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. . ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. ako je weno saslu{awe mogu}no. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka.. ako se uverio da stranci. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. ^lan 263. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka.

^lan 270. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. Ovaj postupak je hitan. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. ^lan 271. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. O predlogu iz stava 1. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati.. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa. ^lan 268. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano. ^lan 267. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e .

Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. Ako je postupak u toku. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. kao i dokaze koji }e se izvesti.. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. ako je poznat. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. ^lan 272. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. . kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. nije dozvoqena `alba. ^lan 273. Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274. Sud mo`e. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza.

69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. Predsednik ve}a mo`e. . ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. ovog zakona. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. 78. i 103). ^lan 279. u toku pripremawa glavne rasprave. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom.. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. ^lan 275. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. ^lan 278. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. ^lan 276.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

odnosno pobijaju predloge protivnika. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. . proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta.. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. ^lan 297. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. tu`ba se smatra povu~enom. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te. a uredno su pozvani. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 296. ^lan 298.

Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. ^lan 301. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. da o istom zahtevu ve} te~e parnica. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost.74 ^lan 299. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. ^lan 300. da je stvar pravnosna`no presu|ena.. i uop{te. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. . ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. ^lan 302. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari.

Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. . ^lan 304. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka. da li je sud stvarno nadle`an. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. ve{taka ili stranke. ^lan 305. kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. ako ih sud. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. ^lan 303. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe.. ~lanovi ve}a. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost. 1. da li ve} te~e parnica.75 Odredbe st. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. po izja{wewu stranaka.3. ^lan 306.

Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. punomo}nike i ume{a~e. ^lan 311. interesi javnog reda ili razlozi morala. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. . wihove zakonske zastupnike. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave. ako je to od interesa za wihovu slu`bu. ^lan 308. ^lan 310. Glavna rasprava je javna. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. ^lan 309. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. poslovne ili li~ne tajne. Odredba stava 3.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke.. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku.

o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. ^lan 314. ispituje stranke. daje re~ strankama. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. ^lan 313. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. o prekidu i zastajawu u postupku. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. . Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. o obezbe|ewu dokaza. o privremenim merama obezbe|ewa. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. kao i o odre|ivawu rokova. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. o dostavqawu sudskih pismena. odnosno tu`ioca. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu.. presudu na osnovu priznawa. o urednosti punomo}ja. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. o postavqawu privremenog zastupnika. izvodi dokaze. donese presudu na osnovu propu{tawa. Sud je ovla{}en i da. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. Sud rukovodi glavnom raspravom. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. o spajawu parnica. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese.

Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda.000 dinara. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. .. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. nije dozvoqena `alba. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. Ako opomena bude bezuspe{na. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. ^lan 316. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. ^lan 317. ali ve}e mo`e. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. sud }e ga opomenuti. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu.78 ^lan 315. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. po{to se stranke o tome izjasne. glavna rasprava mora po~eti iznova. odlo`i. Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. ^lan 319.

Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322.. ^lan 323. ^lan 324. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. ^lan 321. . odbaci}e tu`bu. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. ^lan 320. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. stav 3).

postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen . ^lan 326.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. ^lan 328. advokata i dr. stav 3). Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. U punomo}nik. ^lan 327. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. ^lan 329. poverqiv i hitan. Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2.. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija.80 ^lan 325. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe.

rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. sud }e. odlu~iti jednom presudom. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. ^lan 332. ^lan 331. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. po pravilu. ako usvoji tu`beni zahtev. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. sud }e o svim tim zahtevima.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. Ako postoji vi{e zahteva.. ^lan 333. .

sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3.82 - Delimi~na presuda ^lan 334. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. stav 3 ) . na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). . tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. odricawa ili na osnovu raspravqawa. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku.. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. odnosno dela zahteva. Ako su od vi{e tu`benih zahteva. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. Me|upresuda ^lan 335. usled priznawa. Priznawe tu`benog zahteva.

2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. sud }e zakazati pripremno ro~i{te. stav 3). ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena.83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337. stav 3). sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa).. ovog ~lana. 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. Odricawe od tu`benog zahteva. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. . Presuda zbog propu{tawa ^lan 338.

a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U slu~aju iz ~lana 305. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. . i 5. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. Ova presuda se ne}e objavqivati. stav 2. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. ovog zakona. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. odnosno zapisnika. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. Kad se presuda objavquje. U slu~ajevima predvi|enim u st. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba.84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. ^lan 340. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. ovog ~lana. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. 4. ovog zakona. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija.. stav 2. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka.

dokaze. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. ili boravi{te. ime i prezime.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. nazna~ewe stranaka. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. kratko ozna~ewe predmeta spora. Sud }e. ovog ~lana. odnosno sedi{te stranaka. dan zakqu~ewa glavne rasprave. kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. kao i dan kad je presuda donesena. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. vrednost predmeta spora. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. Pismeno obrazlo`ewe. izra|ena presuda mora imati uvod. wihovih zastupnika i punomo}nika. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. ^lan 342. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. naziv suda. .. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). prebivali{te. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom.

pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa.86 ^lan 344. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. ^lan 347. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). ^lan 345. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. odbaci}e tu`bu. Pravnosna`nost presude ^lan 346. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. . Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena..

Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena.87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. a ako presuda nije objavqena. Ispravqawe presude ^lan 349. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba. odnosno sudija pojedinac u svako doba. ^lan 348.. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Pogre{ke u imenima i brojevima. ~im je otpravqena. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. odnosno sudija pojedinac. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. . Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika.

^lan 354. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. ^lan 352. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. ^lan 353. ~lana 348. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude. ~lana 340. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1.88 ^lan 351. B. stav 2. 341-345. i ~lana 349. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355. stav 2. Odredbe ~lana 333. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. ~lana 339. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke.. ~l. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. stav 2. . Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. ^lan 369. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. ^lan 367. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. po pravilu. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji.. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. Primerak `aliocu. ako je podnesen. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. Primerak blagovremene. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona. bez rasprave. . ^lan 368. po potrebi. ^lan 366.

Ako u ~l. 2. 5.93 ^lan 370. 1. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. kao i odredbe ~l. koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe.. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . ~l. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. i 370. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi. 369. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. 7. ^lan 371. Na raspravu se pozivaju stranke. stav 2. ta~. a protivna stranka odgovor na `albu. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. i 9. i na pravilnu primenu materijalnog prava. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. i ~lana 349. 322-333. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. 295-321). 343-345. ovog zakona. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu.

. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . ta~. ^lan 374. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. s obzirom na prirodu povrede. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. Neblagovremenu. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. drugostepeni sud }e. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. ^lan 375. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). 2. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. ta~ka 9. 3. ukidaju. stav 2. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka. ^lan 376. stav 2.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. i 10. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ^lan 377. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka.

mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. ^lan 379. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. ako je samo ona izjavila `albu. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. ^lan 380. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima. ^lan 381. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. ^lan 378. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. U obrazlo`ewu presude. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ^lan 382. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze.. .95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom.

. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke.. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. ^lan 386. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. ^lan 383. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba.96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. 2. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. @alba protiv re{ewa ^lan 385. ^lan 384.

@alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. nedozvoqenu (~lan 365. st. ^lan 387. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. Re{avaju}i o `albi. ^lan 390.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. ^lan 388.. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. . ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ta~ka 5. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. @albu iz stava 1. stav 2. ovog zakona. stav 1). a protivna stranka se s tim saglasi. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude. i ~lan 385. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. 2) odbiti prvostepenog suda. 1-3. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena.

predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. Drugostepeni sud je du`an da. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku. ^lan 391. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. . stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu.000 dinara. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. ukoliko ne odbaci `albu.000 dinara. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. ^lan 392. ^lan 393. Revizija ^lan 394. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. 2. ovog zakona. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija.

stav 1. uzoraka. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ovog zakona.. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. ^lan 396. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. ^lan 395. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. koja se tim prouzrokuje.99 Izuzetno. stav 2. firme ili naziva. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. ovog ~lana. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. osim ta~ke 4. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. 2. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. . 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. modela i `igova. i 3. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 397. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st.

Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. ili po proteku roka za odgovor.100 ^lan 399. u roku od 15 dana. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 2. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. ^lan 400. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. ^lan 402. Primerak blagovremene. Javnom tu`iocu dostavi}e se. sa svim spisima. ovog zakona. ta~ka 9.. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. ^lan 401. ovog zakona. . Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. Neblagovremenu. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. osim iz ~lana 389. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. osim iz ~lana 393. Po prijemu odgovora. ^lan 403. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. bez odr`avawa ro~i{ta. zajedno sa revizijom.

presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. 3. st. ^lan 406. Neblagovremenu. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. odnosno drugom nadle`nom sudu. stav 2. ta~ka 9. . nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. ili 2. stav 2. re{ewem }e usvojiti reviziju. revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. ovog zakona. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. postupi}e prema odredbama st. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. odnosno drugostepenog suda. ^lan 408. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. s obzirom na prirodu povrede. ^lan 405.101 ^lan 404. i 10. 1. nije u~inio prvostepeni sud. revizijski sud. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana.. 1. ta~. 2. ovog ~lana. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). ^lan 407. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno. i 2.

378. odnosno drugom nadle`nom sudu. 381-384. ~lana 367. ~l. 2. stav 2. 356. ^lan 409. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). st. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. i 3. ta~ka 3. i 3). st. ~l. i 3. revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. 358. ovog zakona nije {to drugo odre|eno.. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. 373. i 363. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. i ~l. Revizija protiv re{ewa iz stava 1.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. 357. stav 4. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. ^lan 412. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. ovog zakona. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. 394-410. . Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. 2. ~lana 366. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. 368. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. 2. st. i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. Ako u ~l. ^lan 410. ^lan 411. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en.

Protiv odluke iz stava 1. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. ovog ~lana donesene u drugom stepenu. javnom poretku i pravilima morala.103 - 3. a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija . ^lan 416. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). ^lan 417. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. stav 1).od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. ovog zakona. . stav 2. javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402. 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke. Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. ^lan 414. protiv koje su stranke izjavile reviziju. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ta~ka 5. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. ^lan 415..od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba .

Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. Ako u ~l. 4. 400. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. a po potrebi i zapisnici iz spisa.406. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. 410. ili ako stranku koja je pravno lice . raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek.104 ^lan 418.. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. i 411. ovog zakona. 413-420. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. ~l. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. stranka koja je podnela predlog. ^lan 419. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. ^lan 420. ^lan 421. nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. a naro~ito propu{tawem dostavqawa. Ponavqawe postupka ^lan 422.

6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. 7. odnosno poni{tena. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. ta~ka 1. 2) u slu~aju iz ~lana 422. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. 8. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. ^lan 424. i 9. ovog zakona. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. ta~. a ako zakonski . 10) ako je. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. ^lan 423. 1. do 3. i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. ta~. protivne stranke ili kog tre}eg lica. ovog zakona. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. od dana kad je odluka dostavqena stranci. ovog zakona. ta~ka 2. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. od dana kad je odluka dostavqena stranci. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. odnosno sudije-porotnika. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka.. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. ili ako zakonski zastupnik. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. odnosno wenom zakonskom zastupniku. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. ukoliko vo|ewe parnice. 1. ukinuta. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku.

Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog. 6. Ako bi rok odre|en u stavu 1. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. i 10. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422.. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. ^lan 426. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. 5) u slu~aju iz ~lana 422. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. 3-5. ovog zakona. ta~. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. ovog zakona. . ovog zakona. ta~. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice. ^lan 425. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. ovog zakona. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. nepotpune (~lan 425. ta~. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. ovog zakona. 1. da te~e pre ra~unati od pravni lek.106 zastupnik. 2. i 7. ovog zakona. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. Neblagovremene (~lan 424). ta~ka 8. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. ta~ka 9. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. ta~ka 9. odnosno nova dokazna sredstva. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti. 6) u slu~aju iz ~lana 422. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. ovog zakona.

osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke.107 ^lan 427. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 429. ukinu}e svoju odluku. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. Kad predmet stigne vi{em sudu. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. ^lan 428. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari.. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu. . ovog zakona. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. i done}e novu odluku o glavnoj stvari. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave.

stav 2. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud. stav 1). i 3. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. ta~ka 10. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. re{ewe iz ~lana 430. Odredbe ~lana 430. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga. ta~. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. ^lan 432. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. a posle toga izjavila reviziju. ovog zakona donosi revizijski sud. ovog zakona. ovog zakona. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. ^lan 431. stav 2. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. osim ako je predmet. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. 3. ta~ka 10. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu.108 - 5. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. . Re{ewe iz ~lana 431. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija. 1. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. do 5. sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. st. Re{ewe iz ~lana 430.. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. osim zbog razloga iz ~lana 361.

Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 435.109 Protiv re{ewa suda iz st. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. do 432. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. a stranka pre. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. . ^lan 438. Odredbe ~l. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana.. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. ^lan 433. ^lan 436. i 2. Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. ^lan 437. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. 430. 1. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka.

. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je .110 ^lan 439. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. postojawu i prestanku radnog odnosa. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata. ^lan 442. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. ^lan 443. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. ^lan 445. U dozvoqena. ^lan 444. ^lan 441.

Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. . Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. i ~l. stav 3 . Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. o pravnom osnovu. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. ^lan 447. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 450.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. ^lan 449. 370. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. i 371. ^lan 448. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana.. ovog zakona.

a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. . 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku.. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. ^lan 451. i 2. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. 1. 5) fakture. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. ^lan 452. sud }e tu`bu odbaciti. ta~. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga.

sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. ^lan 457. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100.113 ^lan 454. ^lan 455. Platni nalog iz stava 1. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. Platni nalog dostavqa se obema strankama. platni nalog postaje pravnosna`an. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. Neblagovremene. U delu u kome nije napadnut prigovorom. Platni nalog izdaje predsednik ve}a. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. ^lan 456. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. ^lan 458. . Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave.000 dinara. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba. bez odr`avawa ro~i{ta.. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda.

^lan 463. a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog.. sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. stav 1). Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. i 454). Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. ^lan 462. Ako se tu`ba povu~e. ^lan 459. ne}e ukinuti platni nalog. ^lan 461. ali pre zakqu~ewa glavne rasprave. . ukinu}e i platni nalog. ^lan 460.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. kad takvom raspravqawu ima mesta. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. 453. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari.

. ~ija vrednost. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. stav 2).115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica. stav 1). u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 467. u smislu odredaba ove glave. ^lan 468. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena.000 dinara. Sporovi male vrednosti. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. ovog ~lana (~lan 34. sporovi o nepokretnostima. jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. ovog ~lana (~lan 34. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. ^lan 464. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465. u smislu odredaba ove glave. platni nalog ostaje na snazi. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ^lan 466. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. ne prelazi iznos iz stava 1. .

Re{ewa iz stava 2. pored podataka iz ~lana 118. ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. zapisnik o glavnoj raspravi. odri~e od tu`benog zahteva. ^lan 472. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja.000 dinara. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. ^lan 470. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. ovog zakona. ili odri~e od `albe. a naro~ito one kojima se. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . stav 1. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. ^lan 474. ^lan 471. U postupku o sporovima male vrednosti. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. priznaje tu`beni zahtev.000 dinara. ^lan 473. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor.116 ^lan 469. ako su bile prisutne. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. preina~ava ili povla~i tu`ba.. u celosti ili delimi~no.

daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. Sud }e presudom iz stava 1.000 dinara. stav 2. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. a uredno je pozvan. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. ^lan 478. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama. pored ostalog. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. Sud }e presudom iz stava 1. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. smatra}e se da je povukao tu`bu. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. . stav 3).. ^lan 477. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 475. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). ^lan 476.

U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. pored op{te mesno nadle`nog. . ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno. rok iz ~lana 333. radi izvr{ewa ugovora. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. odnosno brisawa iz registra. ovog zakona iznosi osam dana. ^lan 482. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. ^lan 481. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. ovog zakona. i ~lana 343. stav 1. pored op{te mesne nadle`nosti. Protiv prvostepene presude. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. odnosno re{ewa iz stava 1. odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. odnosno re{ewa. stav 2. a ako je presuda. U postupku o sporovima male vrednosti.. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). rok se ra~una od dana dostavqawa.

^lan 488. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2.119 ^lan 483. . Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. Pravni lekovi ^lan 486. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. ^lan 485. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. prema potrebi. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487. 3. i 4. stav 4. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom. sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca.. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. Stranka ne statutarnog zastupnika. ta~. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. ovog zakona. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e.500.000 dinara. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti.

u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe. U postupku u privrednim sporovima. stav 3. ovog ~lana. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. ^lan 490. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost. ovog zakona. ovog ~lana (~lan 34. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. koju je tu`ilac u tu`bi naveo.120 ^lan 489. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda. odnosno re{ewa. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. ne prelazi iznos iz stava 1. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. . stav 2). daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima.000 dinara. daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. stav 1). ovog ~lana (~lan 34. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu.. odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300.

72/82.. a odredba ~lana 395. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku. 15/98 i 3/02). osim odredaba trideset i prve glave (~l. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. 12/98. 468a-487). . Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". ^lan 494. 4/77. shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". br. 36/77. 43/82. ^lan 493. 24/94. 69/82. 20/90. 58/84. uslova za izjavqivawe zahteva i postupka.121 ^lan 492. 31/93.421). 57/89. 6/80. 36/80. 27/92. 413. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". 74/87. br.