Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA
1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka.4 ^lan 16. po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. prema stawu postupka. ^lan 17. i 2. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. U slu~aju iz stava 1. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te. osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog. postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem. utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ. tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. a tu`eni je dao svoj pristanak. ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac.. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim. i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. nije dozvoqena `alba. ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac. odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev. Kad sudija pojedinac u toku postupka. ^lan 18. ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Odredbe st. oglasi}e se nenadle`nim. ve} da ono samo sprovede postupak. ovog ~lana ve}e mo`e. 1. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud). na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog .

^lan 19. postupak }e se nastaviti pred ve}em. ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. ^lan 20. ^lan 21. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog. ako ono nije odr`ano. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. ako je . u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka.. sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. ^lan 22. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom. po slu`benoj du`nosti. ako ono nije odr`ano. do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu. i 20). 17. sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e. po potrebi. za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen.5 suda. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili. Sud se mo`e oglasiti. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud. a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu. dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke.

Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta.6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. ^lan 23. re{ava Vrhovni sud Srbije. doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova . Dok se ne re{i sukob nadle`nosti. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa.. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. ^lan 24. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije. ^lan 25. obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde. 2. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom ^lan 27. ^lan 26.

kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. ^lan 33. ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa. vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. ^lan 30. ^lan 31. osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu. ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina.7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti. 3. vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru. Stvarna nadle`nost ^lan 28. ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih. kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. sastava suda. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. Kamate.. vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini. kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju. prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora. . Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa. nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. ^lan 32. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom.

Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. Ako je u slu~aju iz stava 2. pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari.000. sud }e. Kad sudi u prvom stepenu. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. najdocnije na pripremnom ro~i{tu. sprovodi postupak i donosi odluku u . a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi. Sastav suda ^lan 35. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac. ^lan 37.000 dinara. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora. brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti.. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika.8 ^lan 34. osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos. 4. bez obzira na vrednost predmeta spora. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos. kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. U drugim slu~ajevima. merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. ^lan 36.

Mesna nadle`nost a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena. bez obzira na vrednost. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda. prava na upotrebu firme ili naziva.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi. ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti. ^lan 41. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. . Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. jedinica lokalne samouprave. kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine. za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog.. sporove iz autorskog prava. uzoraka. ^lan 40. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu. sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa. op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. modela. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore. Republike Srbije. 5. ^lan 38.9 Ve}e sudi u prvom stepenu. `igova ili geografskih oznaka porekla. o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija.

Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu. mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe. odnosno boravi{te. sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. . Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu. ^lan 42.10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica. gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica. pored suda op{te mesne nadle`nosti. nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih.. ta~ka 1). nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. U slu~aju sumwe. stav 1. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda. op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te.

mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi). a odredba stava 1. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji. mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne . osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je.11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede. Odredbe st.. ^lan 48. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. nadle`an je pored suda iz stava 1. nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. i 2. odnosno boravi{te. odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji. 1. odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe.

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

2) ako je akcionar. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an.. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda. bez obzira da li je brak prestao ili nije. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo. ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika. Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E ^lan 65. na predlog stranke. ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i). srodnik po tazbini do drugog stepena. 4) ako je staralac. usvojilac ili usvojenik stranke. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu. 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji. ili ako izme|u sudije i stranke. .15 Vrhovni sud Srbije }e. zakonski zastupnik ili punomo}nik. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova. zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke. saobveznika ili regresnog obveznika. stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka. ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak. 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa. a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena. ^lan 66. ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik. odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu.

16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije). Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. koji }e mu odrediti zamenika. i 66. ^lan 69. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava. stav 2). Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku. 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. Protiv re{ewa iz stava 2. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). 65. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek. 2) o kome je ve} odlu~eno. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. stav 1. Sudija. ta~. 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. ovog zakona. a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom. du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda. ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba. . a ako nije bilo raspravqawa. sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom. ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici. do dono{ewa odluke. 1-7. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. onda do zavr{etka rasprave. Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e.. ^lan 68. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. ^lan 67.

Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku. 65. . mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ^lan 72. odnosno ve}e ili sudija pojedinac. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. ^lan 70. sudiju porotnika i zapisni~ara. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a. Protiv re{ewa iz stava 4. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba.. ovog zakona. Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI ^lan 73. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 71. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku.17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. i 66. a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. stav 2.

za priznawe. ovog ~lana ako utvrdi da. i 2. s obzirom na predmet spora. Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti. 1. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu. Maloletnik poslovne sposobnosti. priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama sposobnost priznate ^lan 75.. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. izjavqivawe. ^lan 76. a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna. ^lan 74. za zakqu~ewe poravnawa. Protiv re{ewa iz stava 3.18 Parni~ni sud mo`e. izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. ^lan 77. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. obavesti}e o tome organ starateqstva. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. odnosno za odricawe od tu`benog zahteva. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati . da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe.

sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka.19 {teta za lice pod starateqstvom. koji nemaju punomo}nika. 4) ako je prebivali{te. 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika. sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke. a taj se nedostatak mo`e otkloniti. . Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. i 2. Dok se ne otklone ovi nedostaci. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo.. odnosno boravi{te tu`enog nepoznato. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. ^lan 78. nalaze u inostranstvu. ovog ~lana. 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika. u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. a nema zakonskog zastupnika. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik. Pod uslovom iz stava 1. 1. zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu. ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. se nare|uju mere za otklawawe ^lan 79. ovog ~lana. a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. a tu`eni nema punomo}nika. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban.

a po potrebi na drugi pogodan na~in. ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. i 5. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin.20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika. stav 2. ^lan 83. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka. predmet spora. ^lan 80. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. ovog zakona. . Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. ^lan 82. mo`e sam preduzimati radwe u postupku. zakonski osnov. 4. ^lan 81. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika. ime tu`enog kome se postavqa zastupnik. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak. Protiv re{ewa iz stava 4. sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda.. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. a parni~no je sposoban po doma}em zakonu. ta~. kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom.

. Zastupawe dr`avne zajednice. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. ^lan 87. sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. ^lan 86. osim lica koje se bavi nadripisarstvom. ^lan 88. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. dr`ave ~lanice i wenih organa. sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. stav 2.21 - Glava peta PUNOMO]NICI ^lan 84. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. ^lan 85. ovog zakona. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove.. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom. Obim punomo}ja odre|uje stranka. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.

za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva. da je povu~e. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe. ^lan 91. za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja. 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva. . za zakqu~ewe poravnawa. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika.. da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega. sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. ^lan 92. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice. punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva. kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa. da zakqu~i poravnawe. ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila. a naro~ito da podigne tu`bu. advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku. ^lan 90.22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. ^lan 89.

^lan 95. a stranka. obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku. punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe. kao i izjave stranaka.23 ^lan 93. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. ovog ~lana. pismeno ili usmeno na zapisnik. . Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je. a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. Opozivawe. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku. odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. ^lan 94. odnosno u~esnika. Opozivawe. Glava {esta JEZIK U POSTUPKU ^lan 96.. ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a.

sadr`inu izjave i potpis podnosioca. stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev.. wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju. koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina.24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. ^lan 101. Glava sedma PODNESCI ^lan 100. . ^lan 99. kao i dokaze kad je to potrebno. Ako izjava sadr`i kakav zahtev. naziv firme. odnosno sedi{te stranaka. protivtu`ba. prebivali{te ili boravi{te. odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. ^lan 97. Pozivi. sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda. Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be. ime i prezime. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi. padaju na teret sredstava suda. Tu`ba. predmet spora. ^lan 98. `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu.

a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. stranku ili drugog u~esnika u postupku. sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave.25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen. odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku. sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku. Kad je podnesak. Ako je isprava prilo`ena u prepisu. za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud. ^lan 102. a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke. osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. ^lan 104. Nov~anom kaznom do 30. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati. odnosno dopune. sud }e ga odbaciti. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune. odnosno pregledati. ^lan 103. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. Kad je to potrebno. koji je u ime stranke podneo advokat.. odbaci}e se. nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati. odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti. a ako bude vra}en bez ispravke. .

Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude . zameni}e se zatvorom. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. 254. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ. 247. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom. odnosno wen preostali deo koji nije pla}en. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava.. Odredbe stava 4. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. nov~ana kazna. ili u neki drugi dan kad sud ne radi. rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne. Rokovi se ra~unaju na dane. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. ^lan 106.26 Izre~ena kazna po stavu 1. ^lan 107. Glava osma ROKOVI I RO^I[TA Rokovi ^lan 105. i 319). Odredba stava 3. mesece i godine. odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja.

Kad se ro~i{te odlo`i. predmet spora. prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak. a u pozivu }e se nazna~iti mesto. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti. ^lan 110. a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka. odnosno vojnim ustanovama. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka. odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu.6. dan predaje podneska vojnoj jedinici. kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. Ro~i{ta ^lan 108. u pozivu }e se navesti stranke. sud }e. smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. Ro~i{te se. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. odr`ava u sudskoj zgradi. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. po pravilu. odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta. 1.27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama.. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. . ^lan 109. ako je mogu}e. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Odredbe st. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba.

. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. ^lan 112. sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. ^lan 114. i 3. od dana kad je za to saznala. Predlog se mora podneti u roku od osam dana. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. odbaci}e sud kao neuredan. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe. Vra}awe u pre|a{we stawe ^lan 111.28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba.. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. ^lan 115. ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. 2. st. ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe. predloge za vra}awe u Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama. predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze. ^lan 113.

bez rasprave.29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se. u wemu se ne sme ni{ta brisati. dokazi koje su ponudile. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda. Glava deveta ZAPISNICI ^lan 117. osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. ^lan 116. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba. dan i ~as kad se vr{i radwa. dodati ili mewati. sadr`ina izjava stranaka. ^lan 118.. uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka. nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. ^lan 119. po pravilu. kao i odluke suda donete na ro~i{tu. dokazi koji su izvedeni. . U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. wihovi predlozi. Zapisnik pi{e zapisni~ar. Zapisnik se mora voditi uredno. mesto gde se vr{i radwa. ^lan 120. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita.

^lan 122. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. Zapisnik. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik. zapisni~ar. Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku. i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan. stranke. une}e se na kraju zapisnika. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni.. wen zakonski zastupnik ili punomo}nik. Ako se koja stranka. kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. . Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku. to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a. ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu.30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik. Glava deseta DONO[EWE ODLUKA ^lan 123. a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem. umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. ^lan 121.

. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu. o svakom zahtevu glasa}e se posebno. Pismena se dostavqaju. preko nadle`nog organa op{tine. pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA Na~in dostavqawa ^lan 127. tako da nijedno od wih nema ve}inu. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. po pravilu. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. ^lan 124.31 Kad ne odlu~uje presudom. Odluku o jednostavnijim pitawima. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova . U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. kao i o drugim prethodnim pitawima. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. sud odlu~uje re{ewem. ^lan 126. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak. preko po{te. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. ^lan 125. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a.

32 dostavqawa. ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. . ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu. odnosno neposrednog stare{ine.. 1. Dostavqawe po odredbama st. ^lan 128. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande. re~nom. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. ^lan 129. ^lan 131. Dostavqawe dr`avnim organima. pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom. dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem. ^lan 130. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. Vojnim licima. licu ovla{}enom za primawe pismena. i 3.

presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci. ^lan 135. dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. ako ono pristane da primi pismeno. dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi. du`an da poka`e. ^lan 136.. i 2. pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme.33 ^lan 132. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika. ^lan 133. Tu`ba. Ako se oni ne zateknu u stanu. odnosno punomo}niku. dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. a to lice se tu ne zatekne. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu. odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku. ^lan 134. 1. na zahtev. platni nalog. zakonskom zastupniku. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno . ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti. st. odnosno punomo}niku. ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno. dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva. Kad stranka ima zakonskog zastupnika. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. vanredni pravni lek. ako svoju delatnost obavqa u stanu.

Kad punomo}nik. i 2.34 radnom mestu. Kad lice kome je pismeno upu}eno.. dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen. dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. 1. Ako oni to ne u~ine. Na dostavnici }e zabele`iti dan. st. . ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu. ovog zakona. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu. ovog zakona. odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu. Bezuspe{no dostavqawe ^lan 140. a ne obavesti o tome sud. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti. bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno. pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi. sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. postupi}e se po odredbama ~lana 135. ^lan 137. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. Promena adrese ^lan 139. Ako pismeno iz stava 1. dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu. i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Odbijawe prijema ^lan 138. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati. ~as i razlog odbijawa prijema. kao i mesto gde je pismeno ostavqeno. du`ni su da o tome odmah obaveste sud.

Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e. Istovremeno. Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena ^lan 141. i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno.35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema. odnosno punomo}nika. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje. sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~.. ovog zakona. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. Dostavnica ^lan 144. stav 2. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu. odnosno wenog zakonskog zastupnika. na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe. sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. . sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika. i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. ^lan 142. a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori. sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu. sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. Sporazum o adresi dostavqawa ^lan 143. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika.

Kad je postupak u toku. du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato. predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke. a kad je postupak zavr{en. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija). fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA Parni~ni tro{kovi ^lan 146. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. ^lan 148.36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza. ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je . odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. dozvolu daje sudija. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti. ^lan 147. sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica.. Pregledawe i prepisivawe spisa ^lan 145. Stranke imaju pravo da pregledaju. Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama.

a stranke ne polo`e odre|eni iznos. ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. kao i o visini tro{kova. ^lan 151. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova.37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. O tome koji su tro{kovi bili potrebni. Ako stranka delimi~no uspe u parnici. Sud }e. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove. Izuzetno od odredbe stava 4. prema rezultatu dokazivawa. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. ^lan 149. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. ovog zakona. ^lan 150. stav 3. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom. ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. U tom slu~aju sud }e. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. stav 5. . Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva. ovog ~lana. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. s obzirom na sve okolnosti..

Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu. ^lan 155. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148). odnosno na pripremnom ro~i{tu. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora. radwama . Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona. odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. ^lan 153. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. ^lan 156.. ali ne i pravo na nagradu. odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima. ^lan 154.38 ^lan 152. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari. a nije uspelo. a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. ^lan 157.

Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. odlu~i}e i o . O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). koji su nastali Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. ovog zakona. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. ^lan 158. ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. ^lan 160. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. ^lan 161. ^lan 159.39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda.. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima. U slu~aju iz ~lana 153. odnosno re{ewu. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. ako se re{ewe ima dostaviti strankama. a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i.

Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova. uvi|aja i sudskih oglasa. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza ^lan 163. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. prema uspehu u parnici. ve{taka. broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. a druga u pogledu glavne stvari. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti. ^lan 165. . Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3.40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine.. ^lan 162. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka ^lan 164. odnosno postavqenom privremenom zastupniku. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka. odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora. ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka.

^lan 166.41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. ^lan 167. uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa. ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. Protiv dozvoqena `alba.. iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka. ^lan 168. Za zastupnika se postavqa advokat. ve{taka. sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. zahtev stranke Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. stav 2). Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva. . stav 2).

sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. odnosno drugom dr`avnom organu. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda. ~ine deo parni~nih tro{kova. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati. i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu. obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. odnosno dr`avni organ nije poznat.. uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. ^lan 171.42 ^lan 169. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine. . Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove. a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi. ustupi}e molbu nadle`nom sudu. vrati}e molbu. kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. ^lan 172. a ako mu nadle`ni sud. ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika. molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti. kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika. Glava trinaesta PRAVNA POMO] ^lan 170. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu.

Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA ^lan 176.43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. prvostepeni sud }e. molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije. U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. 2. i 3. st. po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke. ^lan 173. ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa.. Odredbe ~lana 170. ^lan 175. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku. ^lan 174. . sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno.

44 ^lan 177.000 dinara za pravno lice. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30. Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. ume{a~a. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari. argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. ^lan 179. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije.000 dinara za fizi~ko lice. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu. ^lan 180. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku. .. zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku. Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE ^lan 181. ^lan 178. odnosno do 100. zakonskog zastupnika. punomo}nika ili ve{taka. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in.

na wen zahtev dosuditi naknadu {tete. Sud }e. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. Sud }e.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. ^lan 182.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese.. ^lan 184. ^lan 183. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30. na zahtev stranke. sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak. ovoga ~lana. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta. . ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa. sud }e o{te}enoj stranci. ^lan 185. Sud }e nov~anom kaznom do 30. na zahtev stranke. odlu~iti da joj lice iz stava 1. odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese.45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1.

odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa. kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe. ili istinitost. ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes.. a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA ^lan 186. sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora. ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe. Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te. Sadr`ina tu`be ^lan 187. Kad nadle`nost. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom. sud nije vezan za wega. . tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. odnosno neistinitost neke isprave. odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa. a ako je tu`ilac naveo pravni osnov.46 - Deo drugi TOK POSTUPKA A. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno. pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa. odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. Tu`ba za utvr|ewe ^lan 188. dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice. vrednost predmeta spora. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva.

mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be. ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi. ili ako se ti zahtevi mogu prebiti. odnosno da ne postoji. i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. tu`ilac mo`e. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda. ^lan 191. . Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. o svim zahtevima sudi}e ve}e. oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. ovog ~lana.. Zahtevi se. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji. Protivtu`ba ^lan 192. po stavu 2. Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva ^lan 190. Isticawe zahteva u smislu stava 1. pored postoje}eg zahteva.47 - Zahtev za utvr|ewe u toku parnice ^lan 189. ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev.

Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva. Preina~ewe tu`be ^lan 193.48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. Posle dostavqawa tu`be tu`enom. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan. ^lan 194. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be. odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi. sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. dopunio ili ispravio pojedine navode. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e. pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen. tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. ako se tu`eni protivi preina~ewu. . ako za to nije imao dovoqno vremena. ili ako je promenio. a nije se pre toga protivio preina~ewu. zahtev iz Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu. ako je smawio tu`beni zahtev.. zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu.

ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama. sud }e tu`bu odbaciti. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i. a ako takva parnica bude pokrenuta. Dok parnica te~e. a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. . Postojawe parnice ^lan 197. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica. Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. potreban je i pristanak tu`enog. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka. smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije. sve do zakqu~ewa glavne rasprave..49 ^lan 195. parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. ako tu`eni na to pristane. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome. ^lan 198. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog. Povla~ewe tu`be ^lan 196.

Na na~in predvi|en u stavu 1. odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova.50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca. pod uslovima iz stava 1. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti. Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI ^lan 199. i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom. ^lan 201. sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i.. ^lan 200. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi. . uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac. odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava. ovog ~lana. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. 2) ako su predmet spora zahtevi. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica. i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog. 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu.

Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. ^lan 205. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima. prijavquje .. ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile. Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI U~e{}e javnog tu`ioca ^lan 207. nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. ^lan 206. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa. tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. ^lan 203. tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu. dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari). ^lan 204. u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima. kao i da izjavquje pravne lekove. da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora.51 ^lan 202. smatraju se oni kao jedna parni~na stranka. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu.

^lan 210. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek. a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama. ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti. Ako ume{a~ izjavi pravni lek. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. sud }e zastati sa postupkom.. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. .52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno. kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. Dok taj rok ne protekne. a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu. ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu. ovog ~lana. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. mo`e se pridru`iti ovoj stranci. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije. primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io. ^lan 209. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a. U~e{}e ume{a~a ^lan 208. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu.

Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~. on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo. to u~initi podneskom preko parni~nog suda. oni mogu. u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica.53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava. ^lan 211. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu. onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. . Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta. kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti. pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. Imenovawe prethodnika ^lan 212. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a. a ako ovo nije odr`ano. mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu. tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu.. a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica. Obave{tewe tre}eg lica o parnici ^lan 213.

ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine. 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu. 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi.. 1-5. 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre. 7) kad je to drugim zakonom odre|eno. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen.) odse~eno od suda. 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost. ta~ka 1. odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada. novi zakonski zastupnik. ta~. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu. ^lan 217. prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12). ovog zakona. ^lan 216. ^lan 215. ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine.54 - Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU ^lan 214. 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i . Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215.

Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. ^lan 218. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi.55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom. ovog zakona. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida.. . Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. ^lan 219.

Stranka koja osporava postojawe nekog prava. ^lan 222. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. ^lan 221. a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. odnosno . Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji. ^lan 223. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava. oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete.56 - Glava dvadeseta DOKAZIVAWE Op{te odredbe ^lan 220. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo. o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. Sud }e. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari. stav 3). ali se visina iznosa. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. ako zakonom nije druk~ije odre|eno.. Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. ^lan 224.

}e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza. Uvi|aj ^lan 227. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden. Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. .57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama. za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. ^lan 226. odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. Kad odre|eni rok protekne. ^lan 225. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. ^lan 228. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba.. ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud. sud }e visinu nov~anog iznosa. ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove.

Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa. sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. ^lan 231. dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju.. ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno. 232. mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e. ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa. istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. ^lan 233. . Ako sud posumwa u autenti~nost isprave.58 ^lan 229. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda. a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke. pod uslovom uzajamnosti.235 ). ^lan 232. sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu. ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e. Isprave ^lan 230. kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava).

^lan 235. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi. ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. odnosno do 100. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega.000 dinara fizi~ko lice. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. ovog zakona. 238. Protiv odluke suda iz stava 1. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. s obzirom na sve okolnosti. Odredbe ~lana 248. Svedoci ^lan 236.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. . @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. du`no je i da svedo~i.. sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava.59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese. Sud }e. Nov~anom kaznom do 50. ovog zakona. ^lan 234. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30. i 239.

kao i svog staraoca ili {ti}enika. 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo. ^lan 238. prethodno }e se o tome saslu{ati stranke. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. ^lan 237. usvojioca ili usvojenika.60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila. Ako je potrebno. kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu.. o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa. znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. ^lan 239. lekar. ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok. o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi. dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. ^lan 240. ^lan 241. ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti. o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka. a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne. a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no. . Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. sklapawa braka ili smrti. 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat.

ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa. Svedoci se mogu suo~iti. ^lan 245. godine starosti i wegov odnos sa strankama. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog. a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. zanimawe. ^lan 243. vreme i mesto dolaska. a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati. ^lan 242. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. dopune ili razja{wewa. bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. mesto ro|ewa. ime oca. . Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i.61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. zanimawe i boravi{te. stav 2). predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. ^lan 244.. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu. Svedoci koji se zbog starosti. boravi{te. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti.

Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in. kao i na naknadu izgubqene zarade.. sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti. osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. a ako je nem. a ako i posle toga odbije da svedo~i. ^lan 248. ali najdu`e mesec dana. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an. mo`e ga zatvoriti. Sud }e. postavqa}e mu se pitawa pismeno. ina~e gubi pravo na wu. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno. pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti.000 dinara. odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. mo`e ga kazniti nov~ano do 30. obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak. Ako je svedok gluv. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka.000 dinara. odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani.62 ^lan 246. a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu. ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. . ^lan 247. pozva}e se da pismeno odgovara. na zahtev stranke. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao.

daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl. Sud mo`e ve{taka. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak.). a ako predujam nije polo`en. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. rukopisa. nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. a naro~ito slo`enija. Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca. hemijskoj laboratoriji. Sud mo`e. o tome }e odlu~iti sud.63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma. ovog ~lana. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. na wegov zahtev. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici. ^lan 252. ^lan 251. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. Oslobo|ewe od du`nosti . ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. ^lan 250. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. takva ve{ta~ewa. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. @alba protiv re{ewa iz stava 3. osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. na wegov zahtev. Ve{taci ^lan 249. fakultetu i sl).. Sud }e ve{taka. nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa.

a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. ^lan 253. stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. stav 5.. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te. ^lan 255. iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda. st.64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. U zahtevu za izuze}e ve{taka. ^lan 254. ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. ovog zakona. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30. 2. na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa. i 3. kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. ovog zakona. . Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga.

Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku.65 ^lan 256. nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima. svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. ^lan 260. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u. odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. ^lan 259. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime. a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa. Protiv re{ewa suda iz ~l. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze. i mi{qewe.. a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka. dostavqa sudu pre rasprave. ovog zakona nije dozvoqena `alba. odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. i 259. nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni. koje mora biti Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. zanimawe ve{taka. odrediti drugog ve{taka. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. 251. po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne. ^lan 257. obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. ^lan 258. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka. oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku. ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan. predmet spora. zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. 250. Ako je odre|eno vi{e ve{taka. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni. .

ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. Saslu{awe stranaka ^lan 262. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama. ^lan 263. odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice. . odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati. ^lan 266. ^lan 265.. ^lan 264. ako je weno saslu{awe mogu}no. sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga.66 ^lan 261. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica. sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. ako se uverio da stranci. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e.

^lan 267. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka. ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano. Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa.. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati. ^lan 271. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. Ovaj postupak je hitan. nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima.67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. niti stranka prinuditi na davawe iskaza. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA ^lan 269. ^lan 268. za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano. ^lan 270. O predlogu iz stava 1. kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka. dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e .

kao i dokaze koji }e se izvesti. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza.68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. Ako postoji opasnost zbog odlagawa. on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. . Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE ^lan 274. sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku. radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku. ^lan 272. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut. nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi. zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. ^lan 273. dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika. postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. Sud mo`e. wegovo prebivali{e odnosno boravi{te. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be. nije dozvoqena `alba. zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu. Ako je postupak u toku. a ako je potrebno imenova}e i ve{take. odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave. ako je poznat. osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat.. a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud.

i 103). Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa. sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici. ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. Predsednik ve}a mo`e. ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna. . ^lan 278.. 78.69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom. sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. ^lan 279. ovog zakona. Prethodno ispitivawe tu`be ^lan 277. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. ^lan 275. ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno. u toku pripremawa glavne rasprave. ^lan 276.

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu
^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te. a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. odnosno pobijaju predloge protivnika. a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be.73 - Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA Tok glavne rasprave ^lan 295. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora.. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika. proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. . Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac. utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa. tu`ba se smatra povu~enom. rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge. prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni. takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te. ^lan 296. ^lan 297. a uredno su pozvani. a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu. odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi. ^lan 298. predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa.

^lan 302. u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu. ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba.74 ^lan 299. da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe. ^lan 300. da o istom zahtevu ve} te~e parnica. sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. ^lan 301. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske. i uop{te. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku. . Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. da je stvar pravnosna`no presu|ena. da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka. ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice. u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama. ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari. da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. da sud nije stvarno ili mesno nadle`an.. sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba.

kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije. sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora. a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici. ~lanovi ve}a. . ako ih sud. 1. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa. ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet.75 Odredbe st. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo. da li ve} te~e parnica. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka. ^lan 306.. da li je sud stvarno nadle`an. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe. po izja{wewu stranaka. kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost.3. da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva. ^lan 303. ^lan 305. ^lan 304. sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. ve{taka ili stranke. stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa.

wihove zakonske zastupnike. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke. poslovne ili li~ne tajne. interesi javnog reda ili razlozi morala. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. ^lan 308. Odredba stava 3. ako je to od interesa za wihovu slu`bu.. Glavna rasprava je javna. punomo}nike i ume{a~e. ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. ^lan 309. ^lan 311. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba.76 - Javnost glavne rasprave ^lan 307. . ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. ^lan 310. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici.

daje re~ strankama. odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. Sud je ovla{}en i da. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih. . o postavqawu privremenog zastupnika.77 - Rukovo|ewe glavnom raspravom ^lan 312. odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. donese presudu na osnovu propu{tawa. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a. ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku. ^lan 313. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog. izvodi dokaze. o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be. sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa. o privremenim merama obezbe|ewa. po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom. o obezbe|ewu parni~nih tro{kova. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese. ^lan 314. o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka. o prekidu i zastajawu u postupku. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska. da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda. ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. o spajawu parnica. presudu na osnovu priznawa. wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. o urednosti punomo}ja. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. Sud rukovodi glavnom raspravom. o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku. ispituje stranke. o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu. o obezbe|ewu dokaza. kao i o odre|ivawu rokova. o dostavqawu sudskih pismena.. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. odnosno tu`ioca. o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu.

ali ve}e mo`e. ^lan 316.000 dinara. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta.78 ^lan 315. a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em. glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta. glavna rasprava mora po~eti iznova. ^lan 317. novo ro~i{te odr`a}e se po Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em. sud }e ga opomenuti. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik. po{to se stranke o tome izjasne. ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza.. ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. odlo`i. sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te. ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30. nije dozvoqena `alba. Ako stranka bude udaqena iz sudnice. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku. ^lan 319. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru. Odr`avawe reda na glavnoj raspravi ^lan 318. a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu. . Ako opomena bude bezuspe{na. sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika. da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj.

^lan 323. zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi.. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red. ^lan 320. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo. odbaci}e tu`bu. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac. Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka. stav 3). stranke posle pro~itanog Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe. Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE ^lan 322.79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. ^lan 324. sudija ima i na ostalim ro~i{tima. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. . ^lan 321.

U punomo}nik. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija. advokata i dr. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. stav 3). Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. ^lan 326.80 ^lan 325. poverqiv i hitan. Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen .. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. ^lan 327.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). ^lan 329. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. ^lan 328.

Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. ^lan 332. ^lan 333. Ako postoji vi{e zahteva. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe. po pravilu. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup. sud }e o svim tim zahtevima. rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica. . Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa. mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. ^lan 331. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. ako usvoji tu`beni zahtev. mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. odlu~iti jednom presudom. odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i.81 - Glava dvadeset peta PRESUDA ^lan 330. za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos.. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe. mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. sud }e.

Ako su od vi{e tu`benih zahteva. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Priznawe tu`benog zahteva. . odricawa ili na osnovu raspravqawa.82 - Delimi~na presuda ^lan 334. sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. usled priznawa. sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). Me|upresuda ^lan 335. ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu. Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi. stav 3 ) . Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva. sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva. zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev. Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva.. sud }e zastati sa Presuda na osnovu priznawa ^lan 336. ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa. tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude. a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke. samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku. odnosno dela zahteva.

sud }e zakazati pripremno ro~i{te. Odricawe od tu`benog zahteva. Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog ~lana. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. na ro~i{tu ili u pismenom podnesku. ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa. 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate. stav 3). sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena. Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. . sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa). 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa.. stav 3). Presuda zbog propu{tawa ^lan 338.83 - Presuda na osnovu odricawa ^lan 337.

a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. U slu~aju iz ~lana 305. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em. presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa. ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. i 5. a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Ova presuda se ne}e objavqivati. 4. U slu~ajevima predvi|enim u st.. izreka presude }e se uvek javno pro~itati. presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka. sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti. ^lan 340. da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. stav 2.84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija. odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. odnosno zapisnika. ovog zakona. . ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena. ovog ~lana. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. Dono{ewe i objavqivawe presude ^lan 339. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i. Kad se presuda objavquje. stav 2. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. ovog zakona. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2.

wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali. kratko ozna~ewe predmeta spora. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju.85 - Pismena izrada i dostavqawe presude ^lan 341. odnosno sedi{te stranaka. prebivali{te. kao i dan kad je presuda donesena. ili boravi{te. izra|ena presuda mora imati uvod. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. izreku i Dopunska presuda ^lan 343. ili je propustio da odlu~i o delu zahteva. bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa. ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a.. ovog ~lana. dan zakqu~ewa glavne rasprave. ^lan 342. kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu. . Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda. ime i prezime. nazna~ewe stranaka. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. vrednost predmeta spora. smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena. stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. Sud }e. Pismeno obrazlo`ewe. presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. naziv suda. wihovih zastupnika i punomo}nika. ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). dokaze.

Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice. prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan. ^lan 345. zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan. Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu.. a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. ^lan 347. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude. ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno.86 ^lan 344. Pravnosna`nost presude ^lan 346. odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. . Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena. odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. odbaci}e tu`bu.

~im je otpravqena. . Pogre{ke u imenima i brojevima. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. a ako presuda nije objavqena. odnosno sudija pojedinac u svako doba. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno. kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu. a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe. ^lan 348. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude. Glava dvadeset {esta RE[EWE ^lan 350. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba..87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka. ili ako to zahteva upravqawe parnicom. ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena. Ispravqawe presude ^lan 349. nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika. odnosno sudija pojedinac. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena.

Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke. 341-345. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude. a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. Odredbe ~lana 333. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI 1. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. stav 2. stav 2. ^lan 353. ~lana 340. ~lana 339. i ~lana 349. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti.88 ^lan 351. ^lan 352.. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. . U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. B. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku. ^lan 354. stav 2. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. ~lana 348. ~l. @alba protiv presude Pravo na `albu ^lan 355.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu.92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. ^lan 368. bez rasprave. ^lan 366.. Primerak blagovremene. ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. . po potrebi. a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. po pravilu. sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. ako je podnesen. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud Sudija izvestilac mo`e. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. Primerak `aliocu. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda. ^lan 367. od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. ^lan 369. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi. potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom.

koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. 5. i 370. Ako u ~l. a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi.. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu. drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. i ~lana 349. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. stav 2. Na raspravu se pozivaju stranke. 2. kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. 295-321). i 9. odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. a protivna stranka odgovor na `albu. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ta~. odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. ~l. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. 1. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca. ^lan 371. 322-333. 7. kao i odredbe ~l. 369. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom. a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. ovog zakona nije {to drugo odre|eno.93 ^lan 370. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave: . i na pravilnu primenu materijalnog prava. 343-345. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba. ovog zakona.

s obzirom na prirodu povrede. 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. stav 2. Neblagovremenu. ta~. zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka.. nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa . Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu. ta~ka 9. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu. ^lan 374. 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu.94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. drugostepeni sud }e. 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. ^lan 377. ukidaju. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. stav 2. ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). ^lan 376. nepotpunu ili kao nedozvoqenu. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. 3. ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. i 10. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija. ^lan 375. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. 2. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave.

Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi. ako je samo ona izjavila `albu.. a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila. ^lan 380. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ^lan 382. U obrazlo`ewu presude. drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima. 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. ^lan 379. ^lan 381. mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica. odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti.95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. ^lan 378. . drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe. 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze.

. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 384. ^lan 383. ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno. 2. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. ako ovim zakonom nije druk~ije propisano. nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317). ^lan 386..96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka. u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa. @alba protiv re{ewa ^lan 385. Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe.

ovog zakona. Re{avaju}i o `albi. 2) odbiti prvostepenog suda.. st. ^lan 387. ^lan 388. @albu iz stava 1. . ta~ka 5. ^lan 390. smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena. samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude.97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. a protivna stranka se s tim saglasi. Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI 1. a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu. osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom. i ~lan 385. nedozvoqenu (~lan 365. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija) ^lan 389. u parnicama u kojima je dopu{tena revizija. drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu. `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili potvrditi re{ewe 3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije. 1-3. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom. stav 1). @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. stav 2. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude.

dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu.. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389. na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. ovog zakona. . ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. ^lan 392. ^lan 393. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu. 2. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu. ukoliko ne odbaci `albu. drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija.000 dinara. Drugostepeni sud je du`an da.000 dinara. dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. ^lan 391. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku. predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe. Revizija ^lan 394. ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500.98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku.

uzoraka. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. ^lan 395. 2. osim ta~ke 4. ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ovog ~lana. 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa. i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne ^lan 398. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa. stav 2. i 3. potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa. koja se tim prouzrokuje. 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta. ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete. modela i `igova. 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ovog zakona. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa. koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude. odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta.. ^lan 396. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom. 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom.99 Izuzetno. kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije. ^lan 397. kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava. . stav 1. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. firme ili naziva.

5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. stav 2. ovog zakona. . U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. ovog zakona. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji. odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije. Javnom tu`iocu dostavi}e se. sa svim spisima. u roku od 15 dana. osim iz ~lana 393. revizijskom sudu preko drugostepenog suda. 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju. ili po proteku roka za odgovor. Primerak blagovremene. ^lan 403. bez odr`avawa ro~i{ta.100 ^lan 399. ^lan 401. predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju. Neblagovremenu. osim iz ~lana 389. zajedno sa revizijom. i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave. ta~ka 9. ^lan 400. potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. ^lan 402. paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu.. 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat. 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije. Po prijemu odgovora.

nije u~inio prvostepeni sud. re{ewem }e usvojiti reviziju. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana.101 ^lan 404. revizijski sud. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. stav 2. nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to. st. odnosno drugostepenog suda. ^lan 407. ovog ~lana. u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401). Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno.. 1. postupi}e prema odredbama st. ili 2. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude. stav 2. 1. Neblagovremenu. i 10. ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti. presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. ta~. ^lan 406. ovog zakona. . ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ^lan 408. s obzirom na prirodu povrede. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena. odnosno drugom nadle`nom sudu. ^lan 405. ta~ka 9. 2. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno. 3. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. i 2. kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti.

revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku. odnosno drugom nadle`nom sudu. st. Ako u ~l. u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342. 2. odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. ^lan 411. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda. ~l. i 3. stav 4. 356.102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. 358. i 3. ^lan 412. ~lana 366. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena. st. 2. i 3). ~lana 367. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. 381-384. i 363. ~l. 2. Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. 368.. i ~l. 394-410. ^lan 409. 373. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude. ovog zakona. Revizija protiv re{ewa iz stava 1. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. 357. 378. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene. stav 2. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. ^lan 410. a ne o onome {to je tu`bom tra`eno. . st. ta~ka 3.

2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija . ^lan 415. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. Protiv odluke iz stava 1. protiv koje su stranke izjavile reviziju. ta~ka 5. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ovog zakona.od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti. ^lan 414.. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. stav 2. Zahtev za za{titu zakonitosti ^lan 413. javnom poretku i pravilima morala.od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom. Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402. ^lan 416.103 - 3. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke.od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. ovog ~lana donesene u drugom stepenu. stav 1). a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija . ^lan 417. javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima. Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. . Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba . Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca.

nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom. Ponavqawe postupka ^lan 422. ^lan 420. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek. a naro~ito propu{tawem dostavqawa. Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. 4. ^lan 421. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka.406. ~l. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom. ili ako stranku koja je pravno lice . ^lan 419. 410.104 ^lan 418. Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva. ovog zakona. a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. ovog zakona nije {to drugo odre|eno. u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397. i 411. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem. Ako u ~l. 400. 413-420. stranka koja je podnela predlog.. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti. ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.

ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. odnosno sudije-porotnika. 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka. 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. ovog zakona. od dana kad je odluka dostavqena stranci. od dana kad je odluka dostavqena stranci. Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena. po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom. ovog zakona.105 nije zastupalo ovla{}eno lice. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik. ukoliko vo|ewe parnice. ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik.. ^lan 423. i 9. protivne stranke ili kog tre}eg lica. a ako zakonski . i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. ukinuta. ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku. 7. ^lan 424. zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke. odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. od dana kada je odluka dostavqena tom licu. ta~ka 2. 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj. do 3. odnosno wenom zakonskom zastupniku. ta~. ili ako zakonski zastupnik. ta~. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana. odnosno poni{tena. ta~ka 1. 1. 8. ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. ovog zakona. 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu. odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno. 2) u slu~aju iz ~lana 422. 10) ako je. 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana. 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa. ispravi koja je 5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije. 1. ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422.

odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora. ovog zakona. da te~e pre ra~unati od pravni lek. Ako bi rok odre|en u stavu 1. okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. i 7. ovog zakona. 2. ovog zakona. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti. ^lan 425. ta~. . Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. ovog zakona. i 10. 3-5. od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku. od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci. ta~ka 9. predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. Neblagovremene (~lan 424). 6. ta~ka 9. odnosno nova dokazna sredstva. ta~. koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. 1. ovog zakona. 6) u slu~aju iz ~lana 422. nepotpune (~lan 425. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe. ovog zakona. od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka. predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari. 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. 5) u slu~aju iz ~lana 422. izre~ene u Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na. taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. ta~ka 8. ta~. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog.106 zastupnik. od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice. ovog zakona. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na.. ^lan 426. a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti. predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti.

Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). i done}e novu odluku o glavnoj stvari. osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. ^lan 428. re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu. ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom. predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. . Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari.. ukinu}e svoju odluku. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka. ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave. kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji. U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. ^lan 429. predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. ovog zakona. Kad predmet stigne vi{em sudu. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda.107 ^lan 427.

3. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga. osim ako je predmet. sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. Odredbe ~lana 430..108 - 5. ^lan 432. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. . osim zbog razloga iz ~lana 361. do 5. stav 1). U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. a posle toga izjavila reviziju. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova ^lan 430. u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud. ta~ka 10. st. i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. Re{ewe iz ~lana 431. Re{ewe iz ~lana 430. ovog zakona. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku. ovog zakona donosi revizijski sud. povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. i 3. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda. ta~. sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati. a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. ovog zakona. 1. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. stav 2. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka. stav 2. ta~ka 10. uzimaju}i u obzir sve okolnosti. ^lan 431. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. re{ewe iz ~lana 430. u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu. smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija.

. U postupku u parnicama iz radnih odnosa. ^lan 436. Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA ^lan 434. i 2.. do 432. a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 435. ^lan 438. ^lan 437. 430. a stranka pre. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti. ^lan 433. Odredbe ~l. istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. 1. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana.109 Protiv re{ewa suda iz st. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova.

^lan 441. postojawu i prestanku radnog odnosa. Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA ^lan 440. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je . Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata.110 ^lan 439. ^lan 443. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. U dozvoqena.. ^lan 445. odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. ^lan 442. ^lan 444. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa.

savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 447. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete.. 370. i 371. i ~l.111 - Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE ^lan 446. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ovog zakona. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. ^lan 448. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 450. stav 3 . Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. . Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. o pravnom osnovu. ^lan 449.

ta~. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga. 1.112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA ^lan 453. sud }e tu`bu odbaciti. 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga. 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva. sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). ^lan 451. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda.. ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe. a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. i 2. Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave. ^lan 452. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. . a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe. 5) fakture.

nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba. platni nalog postaje pravnosna`an. Neblagovremene. ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima. ^lan 458. nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. U delu u kome nije napadnut prigovorom. bez odr`avawa ro~i{ta. ^lan 455. sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave. po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio.. Platni nalog izdaje predsednik ve}a. ^lan 456. ^lan 457.000 dinara.113 ^lan 454. Platni nalog dostavqa se obema strankama. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100. a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana. Platni nalog iz stava 1. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga. ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. ili nedozvoqene prigovore Ako su prigovori podneti blagovremeno. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana. ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. . ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima.

a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. Ako se tu`ba povu~e. ^lan 462.. ^lan 460. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an. nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. ali pre zakqu~ewa glavne rasprave. ^lan 459. kad takvom raspravqawu ima mesta. ili da postoje smetwe za daqi tok postupka. ^lan 463. i 454). U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga. ^lan 461. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor. ukinu}e i platni nalog. . Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. stav 1). a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. Ako na|e da je takav prigovor osnovan. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga.114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. oglasiti mesno Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. 453. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim. sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari. ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari. ne}e ukinuti platni nalog. sud }e re{ewem ukinuti platni nalog.

sporovi o nepokretnostima. ne prelazi iznos iz stava 1. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100. sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine.. Ne smatraju se sporovima male vrednosti. ~ija vrednost. stav 2). ^lan 468. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI ^lan 465. ^lan 467. u smislu odredaba ove glave. ^lan 466. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba. Sporovi male vrednosti. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe. platni nalog ostaje na snazi. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. ovog ~lana (~lan 34. ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. u smislu odredaba ove glave.115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora. . ovog ~lana (~lan 34. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica. stav 1).000 dinara. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ^lan 464.

Re{ewa iz stava 2. priznaje tu`beni zahtev. a naro~ito one kojima se. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. U postupku o sporovima male vrednosti. postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena. sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja. preina~ava ili povla~i tu`ba. ^lan 471. ^lan 473. 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi. da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga. pored podataka iz ~lana 118. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. odri~e od tu`benog zahteva. ^lan 472. ^lan 474. ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. zapisnik o glavnoj raspravi. ^lan 470.000 dinara. 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100. stav 1. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. ili odri~e od `albe.000 dinara.. ako su bile prisutne.116 ^lan 469. ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. u celosti ili delimi~no. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev . ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama. ovog zakona.

jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu. daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti.000 dinara. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). smatra}e se da je povukao tu`bu. a uredno je pozvan. Sud }e presudom iz stava 1. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu. da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu. pored ostalog. stav 3). . ^lan 478. ^lan 475.117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100. stav 2. ^lan 476. Sud }e presudom iz stava 1. ^lan 477. kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje.. done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan.

a ako je presuda.118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar. odnosno brisawa iz registra. ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno. ovog zakona iznosi osam dana. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. U postupku o sporovima male vrednosti. i ~lana 343. u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude. stav 2. radi izvr{ewa ugovora. ovog zakona. pored op{te mesne nadle`nosti. stav 1. tu`eni du`an da izvr{i ugovor. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik). rok se ra~una od dana dostavqawa. odnosno re{ewa iz stava 1. . odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. ^lan 482. Nadle`nost i sastav suda ^lan 480. mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. rok iz ~lana 333.. ^lan 481. Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA ^lan 479. odnosno re{ewe dostavqeno stranci. odnosno re{ewa. mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija. Protiv prvostepene presude. pored op{te mesno nadle`nog.

000 dinara. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom. prema potrebi. Stranka ne statutarnog zastupnika. Pravni lekovi ^lan 486.500. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka. ovog zakona. odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog ^lan 484. ^lan 485. je dozvoqena u Ostale odredbe ^lan 487. i 4. ta~. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica.119 ^lan 483. . sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e. 3. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2.. ^lan 488. stav 4. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti.

odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. ovog ~lana (~lan 34. daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona. 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. 2) rok od osam dana za `albu protiv presude. odnosno re{ewa. ne prelazi iznos iz stava 1. stav 2). . Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava. a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. stav 1). U postupku u privrednim sporovima.120 ^lan 489. u privrednim Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE ^lan 491. a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu. daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda. a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu. stav 3. U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor.. ^lan 490. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost.000 dinara. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. koju je tu`ilac u tu`bi naveo. ovog ~lana (~lan 34. ovog zakona. ovog ~lana. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona.

uslova za izjavqivawe zahteva i postupka. 4/77. a odredba ~lana 395.. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom.421). ^lan 493. 12/98. 27/92. 74/87. 31/93. 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ". . 36/77. ^lan 494. shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku. osim odredaba trideset i prve glave (~l. 57/89. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ". 15/98 i 3/02). 69/82. 6/80. 36/80. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku. 468a-487). br. 413. 43/82. 20/90. 24/94. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije". 72/82. 58/84.121 ^lan 492. br.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful