Z A K O N

O PARNI^NOM POSTUPKU Deo prvi OP[TE ODREDBE Glava prva OSNOVNE ODREDBE
^lan 1. Ovim zakonom ure|uju se pravila postupka za pru`awe sudske pravne za{tite po kojima se postupa i odlu~uje prilikom re{avawa gra|anskopravnih sporova iz li~nih, porodi~nih, radnih, trgova~kih, imovinskopravnih i drugih gra|anskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predvi|ena druga vrsta postupka. ^lan 2. Stranke imaju pravo na zakonitu, jednaku i pravi~nu za{titu svojih prava. Sud ne mo`e odbiti da odlu~uje o zahtevu za koji je nadle`an. ^lan 3. U parni~nom postupku sud odlu~uje u granicama zahteva koji su stavqeni u postupku. Stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka. One se mogu odre}i svog zahteva, priznati zahtev protivnika i poravnati se. Sud ne}e dozvoliti raspolagawa stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala. ^lan 4. Sud odlu~uje o tu`benom zahtevu po pravilu na osnovu usmenog, neposrednog i javnog raspravqawa. Sud }e iskqu~iti javnost samo u slu~ajevima predvi|enim zakonom. ^lan 5. Sud }e svakoj stranci pru`iti mogu}nost da se izjasni o zahtevima, predlozima i navodima protivne stranke.

- 2 Samo kad je to ovim zakonom odre|eno sud je ovla{}en da odlu~i o zahtevu o kome protivnoj stranci nije bila pru`ena mogu}nost da se izjasni. ^lan 6. Parni~ni postupak vodi se na srpskom ijekavskog izgovora i u tom postupku koristi se latini~no pismo - u skladu sa ustavom i zakonom. Na je, u skladu sa zakonom u slu`benoj upotrebi jezik mawine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu mawine. jeziku ekavskog ili }irili~no pismo, a podru~jima na kojima odre|ene nacionalne pisma te nacionalne

Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da se slu`e svojim jezikom i pismom, u skladu sa odredbama ovog zakona. ^lan 7. Stranke su du`ne da iznesu sve ~iwenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlo`e dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice. Sud utvr|uje osnovanosti zahteva. sve ~iwenice od kojih zavisi odluka o

Sud je ovla{}en da utvrdi i ~iwenice koje stranke nisu iznele i izvede dokaze koje stranke nisu predlo`ile ako iz rezultata raspravqawa i dokazivawa proizlazi da stranke raspola`u zahtevima kojima ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3) ili kad je to posebnim propisima predvi|eno. Sud ne mo`e svoju odluku zasnovati na ~iwenicama o kojima strankama nije pru`ena mogu}nost da se izjasne osim kada zakonom nije druga~ije propisano. ^lan 8. Koje }e ~iwenice uzeti kao dokazane odlu~uje sud po svom uverewu, na osnovu savesne i bri`qive ocene svakog dokaza zasebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka. ^lan 9. Stranke su du`ne da savesno koriste prava koja su im priznata ovim zakonom. Stranke, ume{a~i i wihovi zastupnici su du`ni da pred sudom govore istinu. Sud je du`an da spre~i svaku zloupotrebu prava koja imaju stranke u postupku.

- 3 ^lan 10. Stranka ima pravo da sud odlu~i o wenim zahtevima i predlozima u razumnom roku. Sud je du`an da nastoji da se postupak sprovede bez odugovla~ewa i sa {to mawe tro{kova. ^lan 11. Stranke i sud }e nastojati pre i u toku postupka da se gra|anskopravni sporovi re{avaju posredovawem (medijacijom) ili na drugi miran na~in. ^lan 12. Kad odluka suda zavisi od prethodnog re{ewa pitawa da li postoji neko pravo ili pravni odnos, a o tom pitawu jo{ nije doneo odluku sud ili drugi nadle`ni organ (prethodno pitawe), sud mo`e sam re{iti to pitawe ako posebnim propisima nije druga~ije odre|eno. Odluka suda o prethodnom pitawu ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitawe re{eno. ^lan 13. U parni~nom postupku sud je u pogledu postojawa krivi~nog dela i krivi~ne odgovornosti u~inioca vezan za pravnosna`nu presudu krivi~nog suda kojom se optu`eni ogla{ava krivim. ^lan 14. Ako za pojedine radwe nije zakonom odre|en oblik u kome se mogu preduzeti, stranke preduzimaju parni~ne radwe pismeno van ro~i{ta ili usmeno na ro~i{tu.

Glava druga NADLE@NOST I SASTAV SUDA

1. Zajedni~ke odredbe
^lan 15. Sud ocewuje po slu`benoj du`nosti, odmah po prijemu tu`be, da li je nadle`an i u kojem je sastavu nadle`an na osnovu navoda u tu`bi i na osnovu ~iwenica koje su sudu poznate. Ako se u toku postupka promene okolnosti na kojima je zasnovana nadle`nost suda, ili ako tu`ilac smawi tu`beni zahtev, sud koji je bio nadle`an u vreme podizawa tu`be ostaje i daqe nadle`an i ako bi usled ovih promena bio nadle`an drugi sud iste vrste.

- 4 ^lan 16. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li re{avawe spora spada u sudsku nadle`nost. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud nego neki drugi doma}i organ, oglasi}e se nenadle`nim, ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaci}e tu`bu. Kad sud u toku postupka utvrdi da za re{avawe spora nije nadle`an sud Republike Srbije (u daqem tekstu: doma}i sud), po slu`benoj du`nosti oglasi}e se nenadle`nim, ukinu}e sprovedene radwe u postupku i odbaciti tu`bu, osim kad nadle`nost doma}eg suda zavisi od pristanka tu`enog, a tu`eni je dao svoj pristanak. ^lan 17. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi na svoju stvarnu nadle`nost. Ako je ve} odr`ano pripremno ro~i{te, ili ako ono nije odr`ano po{to se tu`eni na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu upustio u raspravqawe o glavnoj stvari, vi{i sud prvog stepena ne mo`e se ni po slu`benoj du`nosti ni povodom prigovora oglasiti stvarno nenadle`nim za predmete iz nadle`nosti ni`eg suda prvog stepena iste vrste. Protiv re{ewa vi{eg suda prvog stepena kojim se oglasio stvarno nadle`nim, kao i protiv re{ewa kojim se taj sud oglasio stvarno nenadle`nim i predmet ustupio ni`em sudu prvog stepena iste vrste, nije dozvoqena `alba. ^lan 18. Kad sudsko ve}e u toku postupka ili predsednik ve}a na pripremnom ro~i{tu, po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka, utvrdi da se radi o sporu koji treba da sudi sudija pojedinac istog suda, postupak }e se po pravnosna`nosti ovog re{ewa nastaviti pred sudijom pojedincem, i to po mogu}nosti pred predsednikom ovog ve}a kao sudijom pojedincem. Sudija pojedinac vezan je za pravnosna`nu odluku kojom mu se predmet ustupa u nadle`nost. U slu~aju iz stava 1. ovog ~lana ve}e mo`e, prema stawu postupka, odlu~iti da predmet ne ustupi sudiji pojedincu, ve} da ono samo sprovede postupak. Protiv ove odluke ve}a nije dozvoqena `alba. Odredbe st. 1. i 2. ovog ~lana primewiva}e se i kad se u toku postupka pred ve}em promene okolnosti ili tu`ilac smawi tu`beni zahtev, tako da bi spor trebalo da sudi sudija pojedinac. Ako je ve}e donelo odluku o sporu koji je trebalo da sudi sudija pojedinac, ova odluka ne mo`e se pobijati zbog toga {to odluku o sporu nije doneo sudija pojedinac. Kad sudija pojedinac u toku postupka, po slu`benoj du`nosti ili povodom prigovora stranaka, na|e da je za su|ewe nadle`no ve}e istog

- 5 suda, postupak }e se nastaviti pred ve}em. Protiv ovog re{ewa sudije pojedinca nije dozvoqena `alba. ^lan 19. Sud }e re{ewem obustaviti parni~ni postupak ako do dono{ewa odluke o glavnoj stvari utvrdi da bi postupak trebalo sprovesti po pravilima vanparni~nog postupka. Postupak }e se po pravnosna`nosti re{ewa nastaviti po pravilima vanparni~nog postupka pred nadle`nim sudom. ^lan 20. Sud se mo`e povodom prigovora tu`enog, oglasiti mesno nenadle`nim ako je prigovor podnesen najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili, ako ono nije odr`ano, do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. Sud se mo`e oglasiti, po slu`benoj du`nosti, mesno nenadle`nim samo kad postoji iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda najdocnije na pripremnom ro~i{tu ili, ako ono nije odr`ano, do upu{tawa tu`enog u raspravqawe o glavnoj stvari na prvom ro~i{tu za glavnu raspravu. ^lan 21. Po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim (~l. 17. i 20), sud }e ustupiti predmet nadle`nom sudu. Pre nego {to ustupi predmet nadle`nom sudu }e, po potrebi, zatra`iti obave{tewa od tu`ioca. Sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom nastavi}e postupak kao da je kod wega bio pokrenut. Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na glavnoj raspravi, sud kome je predmet ustupqen zakaza}e glavnu raspravu i postupi}e kao da se rasprava dr`i pred izmewenim ve}em (~lan 317). Ako je odluka o nenadle`nosti bila doneta na pripremnom ro~i{tu, ne}e se zakazati novo pripremno ro~i{te ako predsednik ve}a smatra da ono nije potrebno s obzirom na radwe preduzete na ranijem pripremnom ro~i{tu. ^lan 22. Ako sud kome je predmet ustupqen kao nadle`nom smatra da je nadle`an sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, dostavi}e predmet sudu koji treba da re{i ovaj sukob nadle`nosti osim ako na|e da mu je predmet ustupqen usled o~igledne oma{ke, a trebalo je da bude ustupqen nekom drugom sudu, u kom slu~aju }e ustupiti predmet drugom sudu i o tome obavestiti sud koji mu je predmet ustupio. Kad je povodom `albe protiv odluke prvostepenog suda kojom se on oglasio mesno nenadle`nim odluku doneo drugostepeni sud, za tu odluku vezan je u pogledu nadle`nosti i sud kome je predmet ustupqen, ako je

- 6 drugostepeni sud koji je odluku doneo nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. Odluka drugostepenog suda o stvarnoj nenadle`nosti prvostepenog suda vezuje svaki sud kome docnije isti predmet bude ustupqen, ako je drugostepeni sud nadle`an za re{avawe sukoba nadle`nosti izme|u tih sudova. ^lan 23. Sukob nadle`nosti izme|u sudova iste vrste re{ava zajedni~ki neposredno vi{i sud. Sukob nadle`nosti izme|u sudova razne vrste sa teritorije Republike Srbije, re{ava Vrhovni sud Srbije. ^lan 24. O sukobu nadle`nosti mo`e se odlu~iti i kad se stranke nisu prethodno izjasnile o nadle`nosti. Dok se ne re{i sukob nadle`nosti, sud kome je predmet ustupqen du`an je da preduzima one radwe u postupku za koje postoji opasnost od odlagawa. Protiv re{ewa kojim se re{ava sukob nadle`nosti nije dozvoqena `alba. ^lan 25. Sud vr{i radwe u postupku na svom podru~ju. Ako postoji opasnost zbog odlagawa sud }e preduzeti pojedine radwe i na podru~ju susednog suda i o tome obavestiti sud na ~ijem podru~ju je preduzeta radwa. ^lan 26. U pogledu nadle`nosti doma}ih sudova za su|ewe strancima koji u`ivaju imunitet u Srbiji i Crnoj Gori i za su|ewe stranim dr`avama i me|unarodnim organizacijama va`e pravila me|unarodnog prava. U slu~aju sumwe o postojawu i obimu imuniteta, obja{wewe daje organ nadle`an za poslove pravde.

2. Nadle`nost sudova za sporove sa me|unarodnim elementom

^lan 27. Doma}i sud je nadle`an za su|ewe kad je wegova nadle`nost za spor sa me|unarodnim elementom izri~ito odre|ena zakonom ili me|unarodnim ugovorom. Ako u zakonu ili me|unarodnom ugovoru nema izri~ite odredbe o nadle`nosti doma}eg suda za odre|enu vrstu sporova, doma}i sud je nadle`an za su|ewe u toj vrsti sporova i kad wegova

- 7 nadle`nost proizlazi iz odredaba zakona o mesnoj nadle`nosti doma}eg suda.

3. Stvarna nadle`nost
^lan 28. Sudovi u parni~nom postupku sude u granicama svoje stvarne nadle`enosti odre|ene zakonom. Utvr|ivawe vrednosti predmeta spora ^lan 29. Kad je za utvr|ivawe stvarne nadle`nosti, sastava suda, prava na izjavqivawe revizije i u drugim slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna tra`ewa, kao i parni~ni tro{kovi ne uzimaju se u obzir ako ne ~ine glavni zahtev. ^lan 30. Ako se zahtev odnosi na budu}a davawa koja se ponavqaju, vrednost predmeta spora ra~una se po wihovom zbiru, ali najvi{e do iznosa koji odgovara zbiru davawa za vreme od pet godina. ^lan 31. Ako jedna tu`ba protiv istog tu`enog obuhvata vi{e zahteva koji se zasnivaju na istom ~iweni~nom i pravnom osnovu, nadle`nost se odre|uje prema zbiru vrednosti svih zahteva. Ako zahtevi u tu`bi proizlaze iz raznih osnova, ili su istaknuti protiv vi{e tu`enih, nadle`nost se odre|uje prema vrednosti svakog pojedinog zahteva. ^lan 32. Kad se spor vodi o postojawu zakupnog odnosa, vrednost se ra~una prema jednogodi{woj zakupnini, osim ako se radi o zakupnom odnosu zakqu~enom na kra}e vreme. ^lan 33. Ako se tu`bom zahteva samo davawe obezbe|ewa za izvesno potra`ivawe ili ustanovqewe zalo`nog prava, vrednost predmeta spora odre|uje se prema iznosu potra`ivawa koje treba obezbediti. Ali ako predmet zaloge ima mawu vrednost od potra`ivawa koje treba obezbediti, kao vrednost predmeta spora uze}e se vrednost predmeta zaloge.

- 8 ^lan 34. Ako se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos, ali tu`ilac u tu`bi navede da pristaje da umesto ispuwewa tog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos, kao vrednost predmeta spora uze}e se taj iznos. U drugim slu~ajevima, kad se tu`beni zahtev ne odnosi na nov~ani iznos, merodavna je vrednost predmeta spora koju je tu`ilac nazna~io u tu`bi. Ako je u slu~aju iz stava 2. ovog ~lana tu`ilac o~igledno suvi{e visoko ili suvi{e nisko ozna~io vrednost predmeta spora, sud }e, najdocnije na pripremnom ro~i{tu, a ako pripremno ro~i{te nije odr`ano onda na glavnoj raspravi, pre po~etka raspravqawa o glavnoj stvari, brzo i na pogodan na~in proveriti ta~nost ozna~ene vrednosti.

4. Sastav suda
^lan 35. U parni~nom postupku sudovi sude u ve}u ili u op{toj sednici. Slu~ajevi u kojima sudi sudija pojedinac odre|uju se ovim zakonom. Predsednik ve}a mo`e preduzimati samo one radwe u postupku i donositi samo one odluke za ~ije je preduzimawe, odnosno dono{ewe ovla{}en ovim zakonom. Ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno, sudija pojedinac u re{avawu stvari iz svoje nadle`nosti ima sva prava i du`nosti koja pripadaju predsedniku ve}a i ve}u. ^lan 36. U prvom stepenu sporove sudi ve}e ili sudija pojedinac. Kad sudi u prvom stepenu, ve}e je sastavqeno od jednog sudije predsednika ve}a i dvoje sudija-porotnika. ^lan 37. Sudija pojedinac sudi sporove o imovinskopravnim zahtevima ako vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000.000 dinara. U toku postupka stranke se mogu sporazumeti da imovinskopravne sporove sudi sudija pojedinac, bez obzira na vrednost predmeta spora, osim u slu~ajevima predvi|enim posebnim zakonom. Sudija pojedinac sudi sporove zbog smetawa dr`avine. Sudija pojedinac predmetima pravne pomo}i. sprovodi postupak i donosi odluku u

- 9 Ve}e sudi u prvom stepenu, bez obzira na vrednost, sporove iz autorskog prava, sporove koji se odnose na za{titu ili upotrebu pronalazaka i tehni~kih unapre|ewa, uzoraka, modela, `igova ili geografskih oznaka porekla, prava na upotrebu firme ili naziva. ^lan 38. Kad sudi u drugom stepenu u sednici ve}a ili na raspravi sud odlu~uje u ve}u sastavqenom od tri sudije. U istom sastavu vi{i sud re{ava sukob nadle`nosti (~lan 23.) i odlu~uje u svim ostalim slu~ajevima, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Kad odlu~uje o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`nih odluka suda ni`eg stepena, Vrhovni sud Srbije sudi u ve}u sastavqenom od pet sudija. Ako je pravnosna`nu odluku doneo Vrhovni sud Srbije, o reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje taj sud u ve}u sastavqenom od sedam sudija.

5. Mesna nadle`nost
a) Op{ta mesna nadle`nost ^lan 39. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog drugog suda, za su|ewe je nadle`an sud koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog. U slu~ajevima predvi|enim u ovom zakonu za su|ewe je pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an i drugi odre|eni sud. ^lan 40. Za su|ewe je op{te mesno nadle`an sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima prebivali{te. Ako tu`eni nema prebivali{te u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dr`avi, op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`eni ima boravi{te. Ako tu`eni pored prebivali{ta ima i boravi{te u nekom drugom mestu, a prema okolnostima mo`e se pretpostaviti da }e tu du`e vreme boraviti, op{te mesno nadle`an je i sud boravi{ta tu`enog. ^lan 41. Za su|ewe u sporovima protiv Srbije i Crne Gore, Republike Srbije, jedinica lokalne samouprave, kao i drugih oblika teritorijalne organizacije op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te wene skup{tine.

- 10 Za su|ewe u sporovima protiv pravnih lica, op{te mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi wihovo sedi{te. U slu~aju sumwe, kao sedi{te smatra}e se mesto u kome se nalaze wihovi organi upravqawa. ^lan 42. Za su|ewe u sporovima protiv dr`avqanina Srbije i Crne Gore koji stalno `ivi u inostranstvu, gde je upu}en na slu`bu ili na rad od strane dr`avnog organa ili pravnog lica, op{te mesno nadle`an je sud wegovog posledweg prebivali{ta. b) Posebna mesna nadle`nost Nadle`nost za suparni~are ^lan 43. Ako je jednom tu`bom tu`eno vi{e lica (~lan 199. stav 1. ta~ka 1), a za wih ne postoji mesna nadle`nost istog suda, nadle`an je sud koji je mesno nadle`an za jednog od tu`enih, a ako me|u wima ima glavnih i sporednih obveznika, sud koji je mesno nadle`an za koga od glavnih obveznika. Nadle`nost za sporove o zakonskom izdr`avawu ^lan 44. Za su|ewe u sporovima za zakonsko izdr`avawe, ako je tu`ilac lice koje tra`i izdr`avawe, nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je za sporove o zakonskom izdr`avawu s me|unarodnim elementom doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Ako nadle`nost doma}eg suda u sporovima o zakonskom izdr`avawu postoji zato {to tu`eni ima imovinu u Republici Srbiji iz koje se mo`e naplatiti izdr`avawe, mesno nadle`an je sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta imovina. Nadle`nost za sporove o naknadi {tete ^lan 45. Za su|ewe u sporovima zbog vanugovorne odgovornosti za {tetu, pored suda op{te mesne nadle`nosti, nadle`an je i sud na ~ijem je podru~ju {tetna radwa izvr{ena ili sud na ~ijem je podru~ju {tetna posledica nastupila.

- 11 Ako je {teta nastala usled smrti ili te{ke telesne povrede, nadle`an je pored suda iz stava 1. ovog ~lana i sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Odredbe st. 1. i 2. ovog ~lana primewiva}e se i u postupku protiv organizacije za osigurawe radi naknade {tete tre}im licima na osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti organizacije za osigurawe, a odredba stava 1. ovog ~lana i u postupku o regresnim zahtevima po osnovu naknade {tete protiv regresnih du`nika. Nadle`nost za sporove radi za{tite prava na osnovu garancije proizvo|a~a ^lan 46. Za su|ewe u sporovima za za{titu prava na osnovu pismene garancije protiv proizvo|a~a koji je dao garanciju nadle`an je, osim suda op{te mesne nadle`nosti za tu`enog, i sud op{te mesne nadle`nosti za prodavca koji je prilikom prodaje stvari uru~io kupcu pismenu garanciju proizvo|a~a. Nadle`nost za bra~ne sporove ^lan 47. Za su|ewe u sporovima radi utvr|ivawa postojawa ili nepostojawa braka, poni{taja braka ili razvoda braka (bra~ni sporovi), nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem podru~ju su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te. Ako je za bra~ne sporove doma}i sud nadle`an zato {to su bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te u Republici Srbiji, odnosno zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem su podru~ju bra~ni drugovi imali posledwe zajedni~ko prebivali{te, odnosno sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. ^lan 48. Ako je u sporovima o imovinskim odnosima bra~nih drugova doma}i sud nadle`an zato {to se imovina bra~nih drugova nalazi u Republici Srbiji ili zato {to tu`ilac u vreme podizawa tu`be ima prebivali{te ili boravi{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te ili boravi{te u vreme podizawa tu`be. Nadle`nost za sporove o utvr|ivawu ili osporavawu o~instva ili materinstva ^lan 49. U postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva dete mo`e podi}i tu`bu bilo pred sudom op{te mesne

- 12 nadle`nosti bilo pred sudom na ~ijem podru~ju ima prebivali{te, odnosno boravi{te. Ako je u postupku radi utvr|ivawa ili osporavawa o~instva ili materinstva doma}i sud nadle`an zato {to tu`ilac ima prebivali{te u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem podru~ju tu`ilac ima prebivali{te. Nadle`nost za sporove o nepokretnostima i zbog smetawa dr`avine ^lan 50. Za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na nepokretnosti, za sporove zbog smetawa dr`avine na nepokretnosti, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na nepokretnosti, iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi nepokretnost. Ako nepokretnost le`i na podru~ju vi{e sudova, nadle`an je svaki od tih sudova. Za sporove zbog smetawa dr`avine na pokretnim stvarima nadle`an je pored suda op{te mesne nadle`nosti i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za sporove o vazduhoplovu i brodu ^lan 51. Kad je za su|ewe u sporovima o pravu svojine i drugim stvarnim pravima na vazduhoplovu, pomorskom brodu i brodu unutra{we plovidbe, kao i u sporovima iz zakupnih odnosa na vazduhoplovu i brodu, nadle`an doma}i sud, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je vazduhoplov, odnosno brod upisan. Kad je za su|ewe u sporovima zbog smetawa dr`avine na brodovima, odnosno vazduhoplovima iz stava 1. ovog ~lana nadle`an doma}i sud mesno je nadle`an, pored suda na ~ijem se podru~ju vodi upisnik u koji je brod, odnosno vazduhoplov upisan, i sud na ~ijem se podru~ju dogodilo smetawe. Nadle`nost za lica koja nemaju op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji ^lan 52. Tu`ba o imovinskopravnim zahtevima protiv lica koje nema op{tu mesnu nadle`nost u Republici Srbiji mo`e se podneti svakom doma}em sudu na ~ijem se podru~ju nalazi kakva imovina tog lica ili predmet koji se tu`bom tra`i. Ako nadle`nost doma}eg suda postoji zato {to je obaveza nastala za vreme boravka tu`enog u Republici Srbiji, mesno nadle`an je sud na ~ijem je podru~ju obaveza nastala.

- 13 Za sporove protiv lica koje u Republici Srbiji nema op{tu mesnu nadle`nost, za obaveze koje treba ispuniti u Republici Srbiji, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem podru~ju tu obavezu treba ispuniti. Nadle`nost po mestu u kome se nalazi poslovna jedinica pravnog lica ^lan 53. Za su|ewe u sporovima protiv pravnog lica koje ima poslovnu jedinicu van svog sedi{ta, ako spor proizlazi iz pravnog odnosa te jedinice, pored suda op{te mesne nadle`nosti nadle`an je i sud na ~ijem se podru~ju nalazi ta poslovna jedinica. Nadle`nost po mestu gde se nalazi zastupni{tvo stranog lica u Republici Srbiji ^lan 54. Za sporove protiv fizi~kog ili pravnog lica koje ima sedi{te u inostranstvu u pogledu obaveza koje su zasnovane u Republici Srbiji ili se ovde moraju ispuniti, tu`ba se mo`e podneti sudu na ~ijem se podru~ju nalazi wegovo stalno zastupni{tvo ili sedi{te organa kome je povereno da vr{i wegove poslove. Nadle`nost za sporove iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama ^lan 55. U sporovima protiv Srbije i Crne Gore iz odnosa sa vojnim jedinicama, odnosno ustanovama iskqu~ivo je nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sedi{te komande vojne jedinice, odnosno ustanove. Nadle`nost za sporove iz naslednopravnih odnosa ^lan 56. Dok ostavinski postupak nije pravnosna`no zavr{en, za su|ewe u sporovima iz naslednopravnih odnosa, kao i u sporovima za potra`ivawa poverioca prema ostaviocu, pored suda op{te mesne nadle`nosti mesno je nadle`an i sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi ostavinski postupak. Nadle`nost za sporove u izvr{nom i ste~ajnom postupku ^lan 57. Za su|ewe u sporovima koji nastaju u toku i povodom sudskog ili administrativnog izvr{nog postupka, odnosno u toku i povodom ste~ajnog postupka, iskqu~ivo je mesno nadle`an sud na ~ijem se podru~ju nalazi sud koji sprovodi izvr{ni, odnosno ste~ajni postupak, odnosno sud na ~ijem se podru~ju sprovodi administrativno izvr{ewe.

- 14 Nadle`nost po mestu pla}awa ^lan 58. Za su|ewe u sporovima imaoca menice ili ~eka protiv potpisnika nadle`an je, pored suda op{te mesne nadle`nosti, i sud mesta pla}awa. Nadle`nost za sporove iz radnih odnosa ^lan 59. Ako je u sporu iz radnog odnosa tu`ilac zaposleni, za su|ewe je nadle`an, pored suda koji je op{te mesno nadle`an za tu`enog, i sud na ~ijem se podru~ju rad obavqa ili se obavqao. Uzajamna nadle`nost za tu`be protiv stranih dr`avqana ^lan 60. Ako u stranoj dr`avi dr`avqanin Srbije i Crne Gore mo`e biti tu`en pred sudom koji po odredbama ovog zakona ne bi bio mesno nadle`an za su|ewe u toj gra|anskopravnoj stvari, ista nadle`nost }e va`iti i za su|ewe dr`avqaninu te strane dr`ave pred doma}im sudom. v) Odre|ivawe mesne nadle`nosti od strane vi{eg suda ^lan 61. Ako nadle`ni sud usled iskqu~ewa ili izuze}a sudije ili iz drugih razloga ne mo`e da postupa, izvesti}e o tome neposredno vi{i sud, koji }e odrediti da u tom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja. ^lan 62. Najvi{i sud odre|ene vrste u Republici Srbiji mo`e, na predlog stranke ili nadle`nog suda, odrediti da u pojedinom predmetu postupa drugi stvarno nadle`an sud sa wegovog podru~ja ako je o~igledno da }e se tako lak{e sprovesti postupak ili ako za to postoje drugi va`ni razlozi. Sud }e odbaciti predlog za odre|ivawe drugog stvarno nadle`nog suda ako stranka ponovo podnese istovetan predlog. Odluku iz stava 2. ovoga ~lana donosi sudija pojedinac prvostepenog suda i protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 63. Ako je za su|ewe nadle`an sud u Republici Srbiji, ali se po odredbama ovog zakona ne mo`e utvrditi koji je sud mesno nadle`an,

- 15 Vrhovni sud Srbije }e, na predlog stranke, odrediti koji }e stvarno nadle`an sud biti mesno nadle`an. g) Sporazum o mesnoj nadle`nosti ^lan 64. Ako zakonom nije odre|ena iskqu~iva mesna nadle`nost nekog suda, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi sud koji nije mesno nadle`an, pod uslovom da je taj sud stvarno nadle`an. Ako je zakonom odre|eno da su za su|ewe mesno nadle`na dva ili vi{e doma}ih sudova, stranke se mogu sporazumeti da im u prvom stepenu sudi jedan od tih sudova ili neki drugi stvarno nadle`an sud. Ovaj sporazum va`i samo ako je pismeno sastavqen i ako se ti~e odre|enog spora ili vi{e sporova koji svi proisti~u iz odre|enog pravnog odnosa. Ispravu o sporazumu tu`ilac mora prilo`iti uz tu`bu, a tu`eni uz prigovor nenadle`nosti ili odgovor na tu`bu.

Glava tre}a ISKQU^EWE I IZUZE]E

^lan 65. Sudija je du`an uzdr`ati se od su|ewa kad postoje razlozi koji dovode u sumwu wegovu nepristrasnost. ^lan 66. Sudija ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe): 1) ako je sam stranka, zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke, ako je sa strankom u odnosu saovla{}enika, saobveznika ili regresnog obveznika, ili ako je u istom predmetu saslu{an kao svedok ili ve{tak; 2) ako je akcionar, ~lan privrednog dru{tva ili ~lan zadruge kad je jedna od stranaka wegov poverilac ili du`nik; 3) ako mu je stranka ili zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke srodnik po krvi u pravoj liniji, a u pobo~noj liniji do ~etvrtog stepena, ili mu je bra~ni odnosno vanbra~ni supru`nik (sada{wi ili biv{i), srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak prestao ili nije; 4) ako je staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili punomo}nik, ili ako izme|u sudije i stranke, zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke postoji zajedni~ko doma}instvo; 5) ako izme|u sudija i lica iz ovog stava te~e neka druga parnica ili izme|u wih postoji sukob interesa;

- 16 6) ako je u istom predmetu sudelovao u postupku posredovawa (medijacije), u postupku pred ni`im sudom ili drugim organom, ili u zakqu~ewu sudskog poravnawa koje se pobija u parnici; 7) ako je u ste~ajnom postupku povodom koga je do{lo do spora u~estvovao kao ste~ajni sudija ili ~lan ste~ajnog ve}a. Sudija mo`e biti izuzet ako postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (izuze}e). ^lan 67. Sudija, ~im sazna da postoji koji od razloga za iskqu~ewe iz ~lana 66. stav 1. ta~. 1-7. ovog zakona, du`an je da prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika suda, koji }e mu odrediti zamenika. Ako sudija smatra da postoje okolnosti koje dovode u sumwu wegovu nepristrasnost (~l. 65. i 66. stav 2), zasta}e sa postupkom i obavestiti o tome predsednika suda koji }e odlu~iti o izuze}u. Do dono{ewa re{ewa predsednika suda, sudija mo`e preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ^lan 68. Iskqu~ewe i izuze}e mogu tra`iti i stranke. Stranka mo`e da zahteva iskqu~ewe ili izuze}e samo sudije koji postupa u odre|enom predmetu. Stranka je du`na da podnese zahtev ~im sazna da postoji razlog za iskqu~ewe odnosno izuze}e, a najdocnije do zavr{etka raspravqawa pred prvostepenim sudom, a ako nije bilo raspravqawa, do dono{ewa odluke. Zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e sudije vi{eg suda stranka mo`e staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se pred vi{im sudom odr`ava rasprava, onda do zavr{etka rasprave. Stranka je du`na da zahtev obrazlo`i i navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. ^lan 69. Nije dopu{ten zahtev za iskqu~ewe ili izuze}e: 1) kojim se uop{teno tra`i izuze}e svih sudija nekog suda ili svih sudija koji bi mogli u~estvovati u nekom postupku; 2) o kome je ve} odlu~eno; 3) u kome nije obrazlo`en zakonski razlog zbog koga se izuze}e tra`i. Nedopu{ten zahtev iz stava 1. ovog ~lana odbaci}e sudija pred kojim se vodi postupak. Protiv re{ewa iz stava 2. ovoga ~lana nije dozvoqena posebna `alba.

- 17 Kad odbaci zahtev sud mo`e protivnoj stranci na wen zahtev posebnim re{ewem dosuditi tro{kove prouzrokovane odlagawem rasprave. Protiv re{ewa iz stava 4. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 70. O iskqu~ewu i izuze}u sudije odlu~uje predsednik suda. O iskqu~ewu i izuze}u predsednika suda odlu~uje predsednik neposredno vi{eg suda. O zahtevu za izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije odlu~uje op{ta sednica. Pre dono{ewa re{ewa o izuze}u uze}e se izjava od sudije ~ije se izuze}e tra`i, a po potrebi izvr{i}e se i drugi izvi|aji. Protiv re{ewa o iskqu~ewu ili usvajawu zahteva za izuze}e nije dozvoqena `alba, a protiv re{ewa kojim se zahtev za izuze}e odbija nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 71. Kad sudija sazna da je stavqen zahtev za wegovo iskqu~ewe ili izuze}e, du`an je da odmah obustavi svaki rad na odnosnom predmetu, a ako je u pitawu izuze}e iz ~l. 65. i 66. stav 2. ovog zakona, mo`e do dono{ewa re{ewa o zahtevu preduzimati samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. ^lan 72. Odredbe o iskqu~ewu i izuze}u sudija primewiva}e se shodno i na predsednika suda, sudiju porotnika i zapisni~ara. Sudija porotnik ne mo`e vr{iti sudijsku du`nost (iskqu~ewe) ako stalno ili privremeno radi kod preduzetnika ili u pravnom licu koje je stranka u postupku. O izuze}u zapisni~ara odlu~uje predsednik ve}a, odnosno ve}e ili sudija pojedinac.

Glava ~etvrta STRANKE I WIHOVI ZAKONSKI ZASTUPNICI

^lan 73. Stranka u postupku mo`e biti svako fizi~ko i pravno lice. Posebnim propisima odre|uje se ko osim fizi~kih i pravnih lica mo`e biti stranka u postupku.

- 18 Parni~ni sud mo`e, izuzetno s pravnim dejstvom u odre|enoj parnici, priznati svojstvo stranke i onim oblicima udru`ivawa i organizovawa koji nemaju strana~ku sposobnost u smislu st. 1. i 2. ovog ~lana ako utvrdi da, s obzirom na predmet spora, u su{tini ispuwavaju bitne uslove za sticawe strana~ke sposobnosti, a naro~ito ako raspola`u imovinom na kojoj se mo`e sprovesti izvr{ewe. Protiv re{ewa iz stava 3. ovog ~lana kojim se priznaje svojstvo stranke u parnici nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 74. Stranka koja je potpuno poslovno sposobna preduzimati radwe u postupku (parni~na sposobnost). Punoletno lice kome je ograni~ena poslovna parni~no je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Maloletnik poslovne sposobnosti. je parni~no sposoban u granicama mo`e sama

sposobnost priznate

^lan 75. Stranku koja nema parni~nu sposobnost zastupa wen zakonski zastupnik. ^lan 76. Zakonski zastupnik mo`e u ime stranke preduzimati sve radwe u postupku. Ako je za podizawe ili povla~ewe tu`be, za priznawe, odnosno za odricawe od tu`benog zahteva, za zakqu~ewe poravnawa, izjavqivawe, povla~ewe ili odricawe od pravnog leka posebnim propisima odre|eno da zastupnik mora imati posebno ovla{}ewe, on mo`e te radwe preduzimati samo ako ima takvo ovla{}ewe. ^lan 77. U toku celog postupka sud }e po slu`benoj du`nosti paziti da li lice koje se pojavquje kao stranka mo`e biti stranka u postupku i da li je stranka parni~no sposobna, da li parni~no nesposobnu stranku zastupa wen zakonski zastupnik i da li zakonski zastupnik ima posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno. Lice koje se pojavquje kao zakonski zastupnik du`no je da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku doka`e svoje zastupni~ko svojstvo. Zakonski zastupnik je du`an da podnese posebno ovla{}ewe kad je za preduzimawe odre|enih radwi u postupku to potrebno. Kad sud ustanovi da zakonski zastupnik lica pod starateqstvom ne pokazuje potrebnu pa`wu u zastupawu, obavesti}e o tome organ starateqstva. Ako bi usled propu{tawa zastupnika mogla nastati

- 19 {teta za lice pod starateqstvom, sud }e zastati s postupkom i predlo`iti da se odredi drugi zakonski zastupnik. ^lan 78. Kad sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao stranka ne mo`e biti stranka u postupku, a taj se nedostatak mo`e otkloniti, pozva}e tu`ioca da izvr{i potrebne ispravke u tu`bi. Kad sud utvrdi da stranka nema zakonskog zastupnika ili da zakonski zastupnik nema posebno ovla{}ewe kad je ono potrebno, zatra`i}e da nadle`ni organ starateqstva postavi staraoca parni~no nesposobnom licu, ili }e preduzeti druge mere koje su potrebne da bi parni~no nesposobna stranka bila pravilno zastupana. Sud }e odrediti stranci rok za uklawawe nedostataka iz st. 1. i 2. ovog ~lana. Dok se ne otklone ovi nedostaci, u postupku se mogu preduzimati samo one radwe zbog ~ijeg odlagawa bi mogle da nastanu {tetne posledice. Ako se navedeni nedostaci ne mogu otkloniti ili ako odre|eni rok bezuspe{no protekne, sud }e re{ewem ukinuti radwe sprovedene u postupku ukoliko su zahva}ene ovim nedostacima i odbaci}e tu`bu ako su nedostaci takve prirode da spre~avaju daqe vo|ewe postupka. Protiv re{ewa kojim nedostataka nije dozvoqena `alba. se nare|uju mere za otklawawe

^lan 79. Ako se u toku postupka pred prvostepenim sudom poka`e da bi redovan postupak oko postavqawa zakonskog zastupnika tu`enom trajao dugo, pa bi zbog toga mogle da nastanu {tetne posledice za jednu ili obe stranke, sud }e tu`enom postaviti privremenog zastupnika sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Pod uslovom iz stava 1. ovog ~lana sud }e postaviti tu`enom privremenog zastupnika naro~ito u ovim slu~ajevima: 1) ako tu`eni nije parni~no sposoban, a nema zakonskog zastupnika; 2) ako postoje suprotni interesi tu`enog i wegovog zakonskog zastupnika; 3) ako obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika; 4) ako je prebivali{te, odnosno boravi{te tu`enog nepoznato, a tu`eni nema punomo}nika; 5) ako se tu`eni ili wegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomo}nika, nalaze u inostranstvu, a dostavqawe se nije moglo izvr{iti. Sud mo`e postaviti privremenog zastupnika i pravnom licu odnosno preduzetniku pod uslovima i na na~in iz stava 2. ovog ~lana.

- 20 Sud odlu~uje re{ewem o postavqawu privremenog zastupnika, koje bez odlagawa dostavqa organu starateqstva i strankama kada je to mogu}no. Protiv re{ewa iz stava 4. ovoga ~lana nije dozvoqena `alba. ^lan 80. Privremeni zastupnik ima u postupku za koji je postavqen sva prava i du`nosti zakonskog zastupnika. Privremeni zastupnik preduzima parni~ne radwe u postupku sve dok se stranka, wen zakonski zastupnik ili punomo}nik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. ^lan 81. Ako je privremeni zastupnik postavqen tu`enome iz razloga navedenih u ~lanu 79. stav 2. ta~. 4. i 5. ovog zakona, sud }e oglas o postavqawu privremenog zastupnika objaviti u "Slu`benom glasniku Republike Srbije" i preko oglasne table suda, a po potrebi na drugi pogodan na~in. Oglas treba da sadr`i: ozna~ewe suda koji je postavio privremenog zastupnika, zakonski osnov, ime tu`enog kome se postavqa zastupnik, predmet spora, ime zastupnika i wegovo zanimawe i boravi{te, kao i upozorewe da }e zastupnik zastupati tu`enog u postupku sve dok se tu`eni ili wegov punomo}nik ne pojavi pred sudom, odnosno dok organ starateqstva ne obavesti sud da je postavio staraoca. ^lan 82. Parni~na sposobnost dr`avqanina Srbije i Crne Gore procewuje se po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti. Dr`avqanin Srbije i Crne Gore koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~lanice koji je merodavan za utvr|ivawe wegove poslovne sposobnosti, a parni~no je sposoban po zakonu dr`ave ~lanice pred ~ijim se sudom sprovodi postupak, mo`e sam preduzimati radwe u postupku. Wegov zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok taj dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice. ^lan 83. Strani dr`avqanin koji nije parni~no sposoban po zakonu dr`ave ~iji je dr`avqanin, a parni~no je sposoban po doma}em zakonu, mo`e sam preduzimati radwe u postupku. Zakonski zastupnik mo`e preduzimati radwe u postupku samo dok strani dr`avqanin ne izjavi da sam preuzima vo|ewe parnice.

- 21 -

Glava peta PUNOMO]NICI

^lan 84. Stranke mogu preduzimati radwe u postupku li~no ili preko punomo}nika. Stranku mora zastupati advokat u postupku po reviziji i zahtevu za za{titu zakonitosti. Zastupawe dr`avne zajednice, dr`ave ~lanice i wenih organa, jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ure|uje se posebnim propisima. Sud mo`e pozvati stranku koja ima punomo}nika da se pred sudom li~no izjasni o ~iwenicama koje treba utvrditi u parnici. Stranka koju zastupa punomo}nik mo`e uvek do}i pred sud i davati izjave pored svog punomo}nika i sama preduzimati parni~ne radwe. ^lan 85. Punomo}nik mo`e biti fizi~ko lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi nadripisarstvom. Ako se kao punomo}nik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, sud }e takvom licu uskratiti daqe zastupawe i o tome }e odmah obavestiti stranku. @alba protiv re{ewa o uskra}ivawu zastupawa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 86. Radwe u postupku koje punomo}nik preduzima u granicama punomo}ja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka. ^lan 87. Stranka mo`e izmeniti ili opozvati radwu svog punomo}nika. Ako je punomo}nik priznao neku ~iwenicu na ro~i{tu na kome stranka nije prisustvovala ili je neku ~iwenicu priznao u podnesku, a stranka to priznawe docnije izmeni ili opozove, sud }e ceniti obe izjave u smislu ~lana 222. stav 2. ovog zakona. ^lan 88. Obim punomo}ja odre|uje stranka. Stranka mo`e ovlastiti punomo}nika da preduzima pojedine odre|ene radwe ili da preduzima sve radwe u postupku.

- 22 Punomo}nika koji je advokat mo`e zamewivati advokatski pripravnik koji je kod wega zaposlen ako je stranka tako odredila u punomo}ju. ^lan 89. Ako je stranka izdala advokatu punomo}je za vo|ewe parnice, a nije bli`e odredila ovla{}ewa u punomo}ju, advokat je na osnovu ovakvog punomo}ja ovla{}en: 1) da vr{i sve radwe u postupku, a naro~ito da podigne tu`bu, da je povu~e, da prizna tu`beni zahtev ili da se odrekne tu`benog zahteva, da zakqu~i poravnawe, da izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od wega, kao i da predla`e izdavawe privremenih mera obezbe|ewa; 2) da podnosi predlog za izvr{ewe ili za obezbe|ewe i da preduzima potrebne radwe u postupku povodom takvog zahteva; 3) da prenese punomo}je na drugog advokata ili da ovlasti drugog advokata na preduzimawe samo pojedinih radwi u postupku. Advokatu je uvek potrebno posebno punomo}je za podno{ewe predloga za ponavqawe postupka. ^lan 90. Ako stranka u punomo}ju nije bli`e odredila ovla{}ewa punomo}nika, punomo}nik koji nije advokat mo`e na osnovu ovakvog punomo}ja da preduzima sve radwe u postupku ali mu je uvek potrebno izri~ito ovla{}ewe za povla~ewe tu`be, za priznawe ili za odricawe od tu`benog zahteva, za zakqu~ewe poravnawa, za povla~ewe ili odricawe od redovnog pravnog leka i za preno{ewe punomo}ja na drugo lice. ^lan 91. Stranka izdaje punomo}je u pismenom obliku. Ako posumwa u istinitost pismenog punomo}ja, sud }e re{ewem nalo`iti punomo}niku da podnese overeno punomo}je. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 92. Punomo}nik je du`an da prilikom preduzimawa prve radwe u postupku podnese punomo}je. Sud je du`an da u toku celog postupka pazi da li je lice koje se pojavquje kao punomo}nik ovla{}eno za zastupawe. Ako sud utvrdi da lice koje se pojavquje kao punomo}nik nije ovla{}eno za preduzimawe odre|ewe radwe, ukinu}e parni~ne radwe koje je to lice preduzelo ako te radwe stranka nije naknadno odobrila.

- 23 ^lan 93. Stranka mo`e u svako vreme opozvati punomo}je, a punomo}nik ga mo`e u svako vreme otkazati. Opozivawe, odnosno otkaz punomo}ja mora se saop{titi sudu pred kojim se vodi postupak, pismeno ili usmeno na zapisnik. Opozivawe, odnosno otkaz punomo}ja proizvodi dejstvo za protivnu stranku od ~asa kada joj je saop{teno. Posle otkaza punomo}ja punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima parni~ne radwe za lice koje mu je izdalo punomo}je ako je potrebno da od wega otkloni kakvu {tetu koja bi u to vreme mogla nastati. ^lan 94. Punomo}je prestaje smr}u fizi~kog lica. Ako je punomo}niku dato ovla{}ewe da mo`e preduzimati sve radwe u postupku, a stranka, odnosno wen zakonski zastupnik umre ili postane poslovno nesposoban, ili ako zakonski zastupnik bude razre{en du`nosti, punomo}nik je ovla{}en da preduzima radwe u postupku koje ne trpe odlagawe. U slu~ajevima navedenim u stavu 2. ovog ~lana punomo}niku koji nije advokat uvek prestaju ovla{}ewa koja se u punomo}ju moraju izri~ito navesti (~lan 90). ^lan 95. Prestankom pravnog lica prestaje i punomo}je koje je ono izdalo. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, punomo}nik je du`an da jo{ mesec dana preduzima radwe koje ne trpe odlagawe.

Glava {esta JEZIK U POSTUPKU

^lan 96. Stranke i drugi u~esnici u postupku imaju pravo da na ro~i{tima i prilikom usmenog preduzimawa procesnih radwi pred sudom upotrebqavaju svoj jezik. Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke odnosno drugih u~esnika u postupku, obezbedi}e im se na wihov zahtev usmeno prevo|ewe na wihov jezik onoga {to se iznosi na ro~i{tu, kao i usmeno prevo|ewe isprava koje se na ro~i{tu koriste radi dokazivawa. Stranke i drugi u~esnici u postupku pou~i}e se o pravu da usmeni postupak pred sudom prate na svom jeziku posredstvom tuma~a. U zapisniku }e se zabele`iti da im je data pouka, kao i izjave stranaka, odnosno u~esnika.

- 24 Prevo|ewe obavqaju tuma~i. ^lan 97. Pozivi, odluke i druga sudska pismena upu}uju se strankama i drugim u~esnicima u postupku na srpskom jeziku. Ako je u sudu u slu`benoj upotrebi i neki od jezika nacionalnih mawina, sud }e na tom jeziku dostavqati sudska pismena onim strankama i u~esnicima u postupku koji su pripadnici te nacionalne mawine i u postupku se slu`e tim jezikom. ^lan 98. Stranke i drugi u~esnici u postupku upu}uju sudu svoje tu`be, `albe i druge podneske na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u sudu. Stranke i drugi u~esnici u postupku mogu upu}ivati sudu svoje podneske i na jeziku nacionalnih mawina koji nije u slu`benoj upotrebi u sudu ako je to u skladu sa zakonom. ^lan 99. Tro{kovi prevo|ewa na jezik nacionalnih mawina, koji nastaju primenom odredaba ustava i ovog zakona o pravu pripadnika nacionalnih mawina na upotrebu svog jezika, padaju na teret sredstava suda.

Glava sedma PODNESCI

^lan 100. Tu`ba, protivtu`ba, odgovor na tu`bu i pravni lekovi podnose se u pismenom obliku (podnesci). Podnesci moraju biti razumqivi i moraju sadr`avati sve ono {to je potrebno da bi se po wima moglo postupiti. Oni naro~ito treba da sadr`e: ozna~ewe suda, ime i prezime, naziv firme, prebivali{te ili boravi{te, odnosno sedi{te stranaka, wihovih zakonskih zastupnika i punomo}nika ako ih imaju, predmet spora, sadr`inu izjave i potpis podnosioca. Ako izjava sadr`i kakav zahtev, stranka je du`na da u podnesku navede ~iwenice na kojima zasniva zahtev, kao i dokaze kad je to potrebno. ^lan 101. Podnesci koje treba dostaviti protivnoj stranci predaju se sudu u potrebnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. Tako treba postupiti i kad se uz podnesak podnose prilozi.

- 25 Ako je na protivnoj strani vi{e lica koja imaju zajedni~kog zakonskog zastupnika ili punomo}nika, za sva ta lica podnesci i prilozi se mogu predavati u jednom primerku. ^lan 102. Isprave koje se prila`u podnesku podnose se u izvorniku ili prepisu. Ispravu prilo`enu u izvorniku sud }e zadr`ati, a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Kad prestane potreba da se izvornik isprave dr`i u sudu, vrati}e se podnosiocu na wegov zahtev. Sud mo`e nalo`iti podnosiocu da spisima prilo`i prepis isprave. Ako je isprava prilo`ena u prepisu, sud }e na zahtev protivne stranke nalo`iti podnosiocu da podnese sudu ispravu u izvorniku, a protivnoj stranci dozvoli}e da se upozna sa wenom sadr`inom. Kad je to potrebno, sud }e odrediti rok u kome se isprava mora podneti u izvorniku ili u overenom prepisu, odnosno pregledati. Protiv ovih re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 103. Ako je podnesak nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupiti, sud }e stranci koja nema punomo}nika advokata vratiti podnesak radi ispravke, osim ako zakonom nije druga~ije odre|eno. Kad sud vrati podnesak stranci radi ispravke ili dopune, odredi}e rok za ponovno podno{ewe podneska. Ako podnesak vezan za rok bude ispravqen, odnosno dopuwen i predat sudu u roku odre|enom za dopunu ili ispravku, smatra}e se da je podnesen sudu onog dana kad je prvi put bio podnesen. Smatra}e se da je podnesak povu~en ako ne bude vra}en sudu u odre|enom roku, a ako bude vra}en bez ispravke, odnosno dopune, odbaci}e se. Ako podnesci ili prilozi nisu podneti u dovoqnom broju primeraka sud }e ih umno`iti o tro{ku stranke koja je propustila obavezu. Odredbe ovog ~lana ne primewuju se ako stranka ima punomo}nika koji je advokat. Kad je podnesak, koji je u ime stranke podneo advokat, nerazumqiv ili ne sadr`i sve {to je potrebno da bi se po wemu moglo postupati, sud }e ga odbaciti. ^lan 104. Nov~anom kaznom do 30.000 dinara parni~ni sud kazni}e lice koje u podnesku vre|a sud, stranku ili drugog u~esnika u postupku.

- 26 Izre~ena kazna po stavu 1. ovog ~lana ne uti~e na izricawe kazne za krivi~no delo. Ako se nov~ana kazna nije mogla naplatiti ni prinudnim putem, nov~ana kazna, odnosno wen preostali deo koji nije pla}en, zameni}e se zatvorom, ~ije trajawe odmerava sud srazmerno visini izre~ene kazne, ali koje ne mo`e biti du`e od deset dana. Odredba stava 3. ovog ~lana primeni}e se u svim slu~ajevima kad sud izri~e nov~anu kaznu (~l. 247, 254. i 319).

Glava osma ROKOVI I RO^I[TA

Rokovi
^lan 105. Ako rokovi nisu odre|eni zakonom, odre|uje ih sud s obzirom na okolnosti slu~aja. ^lan 106. Rokovi se ra~unaju na dane, mesece i godine. Kao prvi dan roka odre|enog na dane uzima se dan posle dana dostavqawa ili saop{tewa odluke ili posle dana u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Rok odre|en na mesece ili godine zavr{ava se onog dana u posledwem mesecu ili godini koji po svom broju odgovara danu u koji ga je sud odredio ili danu u koji pada doga|aj od koga se po zakonu ra~una po~etak roka. Ako posledwi dan roka pada na dr`avni praznik ili u nedequ, ili u neki drugi dan kad sud ne radi, rok isti~e protekom prvog narednog radnog dana. Odredbe stava 4. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava. ^lan 107. Podnesak koji je vezan za rok blagovremen je ako je predat sudu pre isteka roka. Dan predaje podneska upu}enog sudu preko po{te preporu~enom po{iqkom ili upu}enog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu. Ako je podnesak upu}en telegrafskim putem, smatra}e se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude

- 27 upu}en sudu preporu~enom po{iqkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama po{ti. Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije i Crne Gore na obaveznoj vojnoj slu`bi i ostala lica koja se nalaze u slu`bi u vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama, dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi smatra se kao dan predaje sudu. Za lica li{ena slobode dan predaje podneska zavodu za izvr{ewe zavodskih sankcija smatra se kao dan predaje sudu. Ako je podnesak koji je vezan za rok predat ili upu}en nenadle`nom sudu pre isteka roka, a stigne nadle`nom sudu posle isteka roka, smatra}e se da je na vreme podnet ako se wegovo podno{ewe nenadle`nom sudu mo`e pripisati neznawu ili o~iglednoj oma{ci podnosioca. Odredbe st. 1- 6. ovog ~lana primewuju se i na rok u kome se po posebnim propisima mora podi}i tu`ba, kao i na rok zastarelosti potra`ivawa ili nekog drugog prava.

Ro~i{ta
^lan 108. Ro~i{te odre|uje sud kad je to zakonom propisano ili kad zahtevaju potrebe postupka. Protiv re{ewa o odre|ivawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba. Sud }e na ro~i{te blagovremeno pozvati stranke i ostala lica ~ije prisustvo smatra potrebnim. Uz poziv }e se stranci dostaviti podnesak koji je dao povod za odre|ivawe ro~i{ta, a u pozivu }e se nazna~iti mesto, prostorija i vreme odr`avawa ro~i{ta. Ako se uz poziv ne dostavqa podnesak, u pozivu }e se navesti stranke, predmet spora, kao i radwa koja }e se na ro~i{tu preduzeti. Sud }e u pozivu naro~ito upozoriti na zakonske posledice izostanka sa ro~i{ta. ^lan 109. Ro~i{te se, po pravilu, odr`ava u sudskoj zgradi. Sud mo`e odlu~iti da se ro~i{te odr`i van sudske zgrade kad na|e da je to nu`no ili da }e se na taj na~in u{tedeti u vremenu ili u tro{kovima postupka. Protiv ovog re{ewa nije dozvoqena `alba. ^lan 110. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te kad je to potrebno radi izvo|ewa dokaza ili kad za to postoje drugi opravdani razlozi. Kad se ro~i{te odlo`i, sud }e, ako je mogu}e, odmah saop{titi prisutnima mesto i vreme novog ro~i{ta.

- 28 Protiv re{ewa o odlagawu ro~i{ta nije dozvoqena `alba.

Vra}awe u pre|a{we stawe

^lan 111. Ako stranka propusti ro~i{te ili rok za preduzimawe neke radwe u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimawe te radwe, sud }e toj stranci na wen predlog dozvoliti da naknadno izvr{i tu radwu (vra}awe u pre|a{we stawe) kad postoje opravdani razlozi za propu{tawe. Kad se dozvoli vra}awe u pre|a{we stawe postupak se vra}a u ono stawe u kome se nalazio pre propu{tawa i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propu{tawa doneo. ^lan 112. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe podnosi se sudu kod koga je trebalo izvr{iti propu{tenu radwu. Predlog se mora podneti u roku od osam dana, ra~unaju}i od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propu{tawe, a ako je stranka tek docnije saznala za propu{tawe, od dana kad je za to saznala. Posle proteka 60 dana od dana propu{tawa ne mo`e se tra`iti vra}awe u pre|a{we stawe. Ako se vra}awe u pre|a{we stawe predla`e zbog propu{tawa roka, predlaga~ je du`an da istovremeno sa podno{ewem predloga preduzme i propu{tenu radwu. ^lan 113. Vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqeno ako je propu{ten rok iz ~lana 112. st. 2. i 3, ili ako je propu{teno ro~i{te odre|eno povodom predloga za vra}awe u pre|a{we stawe. ^lan 114. Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe ne uti~e na tok parnice. Sud mo`e odlu~iti da zastane sa postupkom do pravnosna`nosti re{ewa o predlogu. ^lan 115. Neblagovremene i nedozvoqene pre|a{we stawe odbaci}e sud re{ewem. predloge za vra}awe u

Predlog za vra}awe u pre|a{we stawe koji nije zasnovan na op{tepoznatim ~iwenicama, a stranka uz predlog nije podnela niti predlo`ila odgovaraju}e dokaze, odbaci}e sud kao neuredan.

- 29 O predlogu za vra}awe u pre|a{we stawe odlu~uje se, po pravilu, bez rasprave. Kad sud na|e da je radi pravilnog utvr|ivawa ~iwenica potrebno da se izvedu dokazi zakaza}e ro~i{te. ^lan 116. Protiv re{ewa kojim se usvaja predlog za vra}awe u pre|a{we stawe nije dozvoqena `alba, osim ako je usvojen neblagovremen ili nedozvoqen predlog.

Glava deveta ZAPISNICI

^lan 117. Zapisnik se sastavqa o radwama preduzetim na ro~i{tu. Zapisnik se sastavqa i o va`nijim izjavama ili saop{tewima koje stranke ili drugi u~esnici daju van ro~i{ta. O mawe va`nijim izjavama ili saop{tewima ne}e se sastavqati zapisnik nego }e se samo staviti slu`bena bele{ka na spisu. Zapisnik pi{e zapisni~ar. ^lan 118. U zapisnik se unosi: naziv i sastav suda, mesto gde se vr{i radwa, dan i ~as kad se vr{i radwa, nazna~ewe predmeta spora i imena prisutnih stranaka ili tre}ih lica i wihovih zakonskih zastupnika ili punomo}nika. Zapisnik treba da sadr`i bitne podatke o sadr`ini preduzete radwe. U zapisnik o glavnoj raspravi naro~ito }e se uneti: da li je rasprava bila javna ili je javnost bila iskqu~ena, sadr`ina izjava stranaka, wihovi predlozi, dokazi koje su ponudile, dokazi koji su izvedeni, uz navo|ewe sadr`ine iskaza svedoka i ve{taka, kao i odluke suda donete na ro~i{tu. ^lan 119. Zapisnik se mora voditi uredno, u wemu se ne sme ni{ta brisati, dodati ili mewati. ^lan 120. Zapisnik se sastavqa na taj na~in {to predsednik ve}a kazuje glasno zapisni~aru {ta }e uneti u zapisnik. Stranke imaju pravo da pro~itaju zapisnik ili da zahtevaju da im se pro~ita, kao i da stave svoje prigovore na sadr`inu zapisnika.

- 30 To pravo imaju i druga lica ~ija je izjava uneta u zapisnik, ali samo u pogledu onog dela zapisnika koji sadr`i wihovu izjavu. Ispravke ili dodaci u pogledu sadr`ine zapisnika koje treba izvr{iti povodom prigovora stranaka ili drugih lica ili po slu`benoj du`nosti, une}e se na kraju zapisnika. Na zahtev ovih lica une}e se i prigovori koji nisu usvojeni. ^lan 121. Zapisnik potpisuju predsednik ve}a, zapisni~ar, odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici kao i tuma~. stranke,

Svedok i ve{tak potpisuju svoj iskaz na zapisniku, kad se wihovo saslu{awe vr{i pred zamoqenim sudijom ili predsednikom ve}a. Nepismeno lice ili lice koje se ne mo`e potpisati stavi}e na zapisnik otisak ka`iprsta, a zapisni~ar }e ispod otiska upisati wegovo ime i prezime. Ako se koja stranka, wen zakonski zastupnik ili punomo}nik, svedok ili ve{tak udaqi pre potpisivawa zapisnika ili ne}e da potpi{e zapisnik, to }e se zabele`iti u zapisniku i nave{}e se razlog koji je iznet. ^lan 122. O ve}awu i glasawu sastavqa se poseban zapisnik. Ako je kod vi{eg suda u postupku po pravnom leku odluka doneta jednoglasno, umesto zapisnika sastavqa se bele{ka o ve}awu i glasawu. Zapisnik o ve}awu i glasawu sadr`i tok glasawa i izreku odluke. Odvojena mi{qewa prikqu~uju se zapisniku o ve}awu i glasawu ako nisu uneta u sam zapisnik. Zapisnik, odnosno bele{ku o glasawu potpisuju svi ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Zapisnik o ve}awu i glasawu zatvori}e se u poseban omot. Ovaj zapisnik mo`e razgledati samo vi{i sud kad re{ava o pravnom leku, i u tom slu~aju zapisnik }e se ponovo zatvoriti u poseban omot i na omotu nazna~iti da je zapisnik razgledan.

Glava deseta DONO[EWE ODLUKA

^lan 123. Sud donosi odluke u obliku presude ili re{ewa. O tu`benom zahtevu sud odlu~uje presudom, a u postupku zbog smetawa dr`avine re{ewem.

- 31 Kad ne odlu~uje presudom, sud odlu~uje re{ewem. U postupku izdavawa platnog naloga re{ewe kojim se usvaja tu`beni zahtev donosi se u obliku platnog naloga. Odluka o tro{kovima u presudi smatra se re{ewem. ^lan 124. Odluke ve}a donose se posle ve}awa glasawem. U prostoriji u kojoj se ve}a i glasa mogu biti prisutni samo ~lanovi ve}a i zapisni~ar. Odluku o jednostavnijim pitawima, ve}e mo`e doneti i u samom zasedawu. ^lan 125. Predsednik ve}a rukovodi ve}awem i glasawem i glasa posledwi. On se stara da se sva pitawa svestrano i potpuno razmotre. Za svaku odluku ve}a potrebna je ve}ina glasova. ^lanovi ve}a ne mogu odbiti da glasaju o pitawima koja postavi predsednik ve}a. ^lan ve}a koji je pri glasawu o kome ranijem pitawu ostao u mawini ne mo`e se uzdr`ati od glasawa o pitawu o kome se ima docnije odlu~iti. Ako se u pogledu pojedinih pitawa o kojima se odlu~uje glasovi podele na vi{e razli~itih mi{qewa, tako da nijedno od wih nema ve}inu, pitawa }e se razdvojiti i glasawe }e se ponavqati sve dok se ne postigne ve}ina. ^lan 126. Pre odlu~ivawa o glavnoj stvari sud odlu~uje da li je potrebno da se dopuni postupak, kao i o drugim prethodnim pitawima. Ako pri re{avawu o glavnoj stvari treba odlu~iti o vi{e zahteva, o svakom zahtevu glasa}e se posebno.

Glava jedanaesta DOSTAVQAWE PISMENA I RAZMATRAWE SPISA

Na~in dostavqawa
^lan 127. Pismena se dostavqaju, po pravilu, preko po{te, a mogu se dostavqati preko odre|enog lica zaposlenog u sudu, preko nadle`nog organa op{tine, preko pravnog lica registrovanog za obavqawe poslova

- 32 dostavqawa, neposredno u sudu ili na drugi na~in odre|enim posebnim zakonom. ^lan 128. Dostavqawe dr`avnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije vr{i se predajom pismena u prostoriji za prijem pismena i to licu ovla{}enom za primawe pismena. Dostavqawe javnom tu`iocu ili javnom pravobranila{tvu vr{i se predajom pismena wegovoj pisarnici. Kao dan dostavqawa smatra se dan predaje pismena pisarnici. Dostavqawe pravnim licima vr{i se predajom pismena u prostorijama pravnog lica, licu ovla{}enom za primawe pismena. Dostavqawe po odredbama st. 1. i 3. ovog ~lana vr{i se i kad su stranke navedene u tim stavovima za svog punomo}nika odredile lice koje je kod wih zaposleno. ^lan 129. Vojnim licima, pripadnicima policije i zaposlenima u suvozemnom, re~nom, pomorskom i vazdu{nom saobra}aju dostavqawe poziva mo`e se vr{iti i preko wihove komande, odnosno neposrednog stare{ine, a po potrebi mo`e im se na taj na~in vr{iti i dostavqawe ostalih pismena. ^lan 130. Kad dostavqawe treba izvr{iti licima ili ustanovama u inostranstvu ili strancima koji u`ivaju imunitet, dostavqawe }e se izvr{iti diplomatskim putem, ako u me|unarodnom ugovoru ili u zakonu (~lan 141) nije {to drugo odre|eno. Ako se dostavqawe pismena ima izvr{iti dr`avqanima Srbije i Crne Gore u inostranstvu, dostavqawe se mo`e izvr{iti preko nadle`nog konzularnog predstavnika ili diplomatskog predstavnika Srbije i Crne Gore koji vr{i konzularne poslove u odnosnoj stranoj dr`avi, ili preko pravnog lica me|unarodno registrovanog za obavqawe poslova dostavqawa. Dostavqawe je punova`no samo ako lice kome se pismeno dostavqa pristane da ga primi. Dostavqawe pravnim licima koja imaju sedi{te u inostranstvu a predstavni{tvo u Srbiji i Crnoj Gori mo`e se izvr{iti wihovom predstavni{tvu. ^lan 131. Licima li{enim slobode dostavqawe se vr{i preko zavoda za izvr{ewe zavodskih sankcija.

- 33 ^lan 132. Kad stranka ima zakonskog zastupnika, odnosno punomo}nika dostavqawe se vr{i zakonskom zastupniku, odnosno punomo}niku, ako u zakonu nije {to drugo odre|eno. Ako stranka ima vi{e zakonskih zastupnika punomo}nika, dovoqno je da se dostavqawe izvr{i jednom od wih. ^lan 133. Dostavqawe advokatu kao punomo}niku mo`e se izvr{iti i predajom pismena licu koje je zaposleno u wegovoj advokatskoj kancelariji. Dostavqawe advokatu mo`e se izvr{iti i predajom pismena odraslom ~lanu porodi~nog doma}instva, ako svoju delatnost obavqa u stanu. ^lan 134. Dostavqawe se vr{i licu kome se dostavqawe ima izvr{iti svakog dana na radnom mestu u radno vreme, ili u stanu samo od 7 do 22 sata ili u sudu kad se to lice tamo zatekne. Dostavqawe se mo`e izvr{iti i u drugo vreme i na drugom mestu, na osnovu posebne odluke suda koju je dostavqa~, na zahtev, du`an da poka`e. ^lan 135. Ako se lice kome se pismeno ima dostaviti ne zatekne u svom stanu, dostavqawe se vr{i predajom pismena kome od wegovih odraslih ~lanova doma}instva koji je du`an da primi pismeno. Ako se oni ne zateknu u stanu, pismeno }e se predati susedu ako on na to pristane. Ako se dostavqawe vr{i na radnom mestu lica kome se pismeno ima dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavqawe se mo`e izvr{iti licu koje na istom mestu radi, ako ono pristane da primi pismeno. Predaja pismena drugom licu nije dozvoqena ako ono u~estvuje u parnici kao protivnik lica kome se dostavqawe ima izvr{iti. ^lan 136. Tu`ba, platni nalog, vanredni pravni lek, presuda i re{ewe protiv kog je dozvoqena posebna `alba dostavi}e se li~no stranci, zakonskom zastupniku, odnosno punomo}niku. Ostala pismena dostavi}e se li~no kad je to ovim ili drugim zakonom izri~ito odre|eno, ili kad sud smatra da je zbog prilo`enih isprava potrebna ve}a opreznost. Ako se lice kome se pismeno mora li~no dostaviti ne zatekne tamo gde se dostavqawe ima izvr{iti, dostavqa~ }e se obavestiti kad i na kom mestu bi mogao to lice da zatekne i ostavi}e mu kod jednog od lica navedenih u ~lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona pismeno obave{tewe da radi primawa pismena bude u odre|eni dan i sat u svom stanu odnosno na svom odnosno

- 34 radnom mestu. Ako i posle toga dostavqa~ ne zatekne lice kome se pismeno ima dostaviti, postupi}e se po odredbama ~lana 135. ovog zakona, i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno. Ako pismeno iz stava 1. ovog ~lana treba dostaviti dr`avnim organima i pravnim licima, dostavqawe se vr{i po odredbama ~lana 128. ovog zakona. ^lan 137. Ako se utvrdi da je lice kome se pismeno ima dostaviti odsutno i da mu lica navedena u ~lanu 135. st. 1. i 2. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, pismeno }e se vratiti sudu uz nazna~ewe gde se odsutni nalazi.

Odbijawe prijema
^lan 138. Kad lice kome je pismeno upu}eno, odnosno odrasli ~lan wegovog doma}instva, odnosno ovla{}eno lice ili zaposleni u dr`avnom organu ili pravnom licu, bez zakonskog razloga odbije da primi pismeno, dostavqa~ }e ga ostaviti u stanu ili u prostorijama gde odnosno lice radi ili }e pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije. Na dostavnici }e zabele`iti dan, ~as i razlog odbijawa prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavqeno, i time se smatra da je dostavqawe izvr{eno.

Promena adrese
^lan 139. Kad stranka ili wen zakonski zastupnik do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promene adresu, du`ni su da o tome odmah obaveste sud. Ako oni to ne u~ine, sud }e odrediti da se sva daqa dostavqawa u parnici za tu stranku vr{e stavqawem pismena na oglasnu tablu suda. Dostavqawe se smatra izvr{enim po proteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda. Kad punomo}nik, odnosno punomo}nik za primawe pismena do dostavqawa drugostepene odluke kojom se postupak okon~ava promeni svoju adresu, a ne obavesti o tome sud, dostavqawe }e se izvr{iti kao da punomo}nik nije ni postavqen.

Bezuspe{no dostavqawe
^lan 140. Kad je u toku parnice dostavqawe pismena bilo bezuspe{no dostavqawe }e se izvr{iti stavqawem pismena na oglasnu tablu.

- 35 Dostavqawe se smatra izvr{enim po isteku roka od osam dana od dana stavqawa pismena na oglasnu tablu suda.

Punomo}nik i zastupnik za primawe pismena

^lan 141. Stranku ili wenog zakonskog zastupnika koji se nalaze u inostranstvu, a nemaju punomo}nika u Srbiji i Crnoj Gori, sud }e pozvati da u primerenom roku postave punomo}nika za primawe pismena u Srbiji i Crnoj Gori. Ako stranka ili wen zakonski zastupnik ne postave takvog punomo}nika, sud }e stranci na wen tro{ak postaviti privremenog zastupnika ovla{}enog za primawe pismena i o tome }e obavestiti stranku, odnosno wenog zakonskog zastupnika. ^lan 142. Kad suparni~ari nemaju zajedni~kog zakonskog zastupnika, odnosno punomo}nika, sud ih mo`e pozvati da u odre|enom roku imenuju zajedni~kog punomo}nika za primawe pismena. Istovremeno, sud }e obavestiti suparni~are da }e jednog od wih imenovati za zastupnika za prijem pismena ako oni sami ne imenuju takvog punomo}nika.

Sporazum o adresi dostavqawa

^lan 143. Stranke se mogu sporazumeti da im se dostavqawe izvr{i na odre|enu adresu ili preko odre|enog lica u Republici Srbiji. Dostavqawe je izvr{eno kada je pismeno dostavqeno licu ozna~enom u wihovom sporazumu. Ako se dostavqawe u skladu sa sporazumom ne mo`e izvr{iti, sud }e odrediti da se dostavqawe vr{i stavqawem pismena na oglasnu tablu.

Dostavnica
^lan 144. Potvrdu o izvr{enom dostavqawu (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavqa~. Primalac }e na dostavnici slovima sam napisati dan prijema. Ako je primalac nepismen ili nije u stawu da se potpi{e, dostavqa~ }e ispisati wegovo ime i prezime i slovima dan prijema, i stavi}e napomenu za{to primalac nije stavio svoj potpis. Ako primalac odbije da potpi{e dostavnicu, dostavqa~ }e to zabele`iti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje, i smatra se da je time dostavqawe izvr{eno. Ako je dostavqawe izvr{eno po odredbi ~lana 136. stav 2. ovog zakona, na dostavnici }e se pored potvrde o prijemu pismena nazna~iti da je prethodilo pismeno obave{tewe.

- 36 Kad je po odredbama zakona pismeno predato drugom licu a ne onome kome je pismeno trebalo da se dostavi, na dostavnici }e dostavqa~ nazna~iti odnos ta dva lica. Ako je na dostavnici neta~no nazna~en datum dostavqawa, smatra}e se da je dostavqawe izvr{eno onog dana kad je pismeno predato.

Pregledawe i prepisivawe spisa

^lan 145. Stranke imaju pravo da pregledaju, fotokopiraju i prepisuju spis parnice u kojoj u~estvuju. Ostalim licima koja imaju opravdan interes dozvoli}e se pregledawe i prepisivawe pojedinih spisa. Kad je postupak u toku, dozvolu daje sudija, a kad je postupak zavr{en, predsednik suda odnosno zaposleni u sudu koga on odredi.

Glava dvanaesta TRO[KOVI POSTUPKA

Parni~ni tro{kovi
^lan 146. Parni~ni tro{kovi su izdaci u~iweni u toku ili povodom postupka. Parni~ni tro{kovi obuhvataju i nagradu za rad advokata i drugih lica kojima zakon priznaje pravo na nagradu. ^lan 147. Svaka stranka prethodno prouzrokovala svojim radwama. ^lan 148. Kad stranka predlo`i izvo|ewe dokaza, du`na je da po nalogu suda unapred polo`i iznos potreban za podmirewe tro{kova koji }e nastati povodom izvo|ewa dokaza. Kad izvo|ewe dokaza predla`u obe stranke, sud }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova polo`e obe stranke na jednake delove. Ako je sud odredio izvo|ewe dokaza po slu`benoj du`nosti, odredi}e da iznos polo`i stranka na koju pada teret dokazivawa ~iwenice o kojoj se izvodi dokaz. Kada se u toku postupka stranke sporazumeju da se poku{a posredovawe (medijacija), ili sud uputi stranke na postupak posredovawa sud sama snosi tro{kove koje je

- 37 }e odrediti da iznos potreban za podmirewe tro{kova ovog postupka polo`e obe stranke na jednake delove. Sud }e odustati od izvo|ewa dokaza ako iznos potreban za podmirewe tro{kova ne bude polo`en u roku koji sud odredi. U tom slu~aju sud }e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverewu ceniti od kakvog je zna~aja to {to stranka nije u roku polo`ila iznos potreban za podmirewe tro{kova. Izuzetno od odredbe stava 4. ovog ~lana, ako sud po slu`benoj du`nosti odredi izvo|ewe dokaza radi utvr|ivawa ~iwenica u vezi sa primenom ~lana 3. stav 3. ovog zakona, a stranke ne polo`e odre|eni iznos, tro{kovi za izvo|ewe dokaza isplati}e se iz sredstava suda. ^lan 149. Stranka koja u celini izgubi parnicu du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove. Ako stranka delimi~no uspe u parnici, sud mo`e s obzirom na postignuti uspeh odrediti da svaka stranka snosi svoje tro{kove ili da jedna stranka naknadi drugoj srazmeran deo tro{kova. Sud mo`e odlu~iti da jedna stranka naknadi sve tro{kove koje je protivna stranka imala ako protivna stranka nije uspela samo u srazmerno neznatnom delu svog zahteva, a zbog tog dela nisu nastali posebni tro{kovi. Sud }e, prema rezultatu dokazivawa, odlu~iti da li }e tro{kove iz ~lana 148. stav 5. ovog zakona snositi jedna ili obe stranke ili }e ti tro{kovi pasti na teret sredstava suda. Ume{a~ ima pravo na naknadu tro{kova od protivne stranke samo za parni~ne radwe preduzete umesto stranke kojoj se pridru`io. ^lan 150. Sud }e prilikom odlu~ivawa koji }e se tro{kovi naknaditi stranci uzeti u obzir samo one tro{kove koji su bili potrebni radi vo|ewa parnice. O tome koji su tro{kovi bili potrebni, kao i o visini tro{kova, odlu~uje sud cene}i sve okolnosti. Ako je propisana tarifa za nagrade advokata ili za druge tro{kove, ovi tro{kovi odmeri}e se po toj tarifi. ^lan 151. Stranka je du`na da nezavisno od ishoda parnice naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovala svojom krivicom ili slu~ajem koji se woj dogodio. Sud mo`e odlu~iti da zakonski zastupnik ili punomo}nik stranke naknadi protivnoj stranci tro{kove koje je prouzrokovao svojom krivicom.

- 38 ^lan 152. Tu`ilac }e naknaditi tu`enom parni~ne tro{kove ako tu`eni nije dao povod za tu`bu i ako je priznao tu`beni zahtev u odgovoru na tu`bu, odnosno na pripremnom ro~i{tu, a ako se ne odr`ava pripremno ro~i{te onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upustio u raspravqawe o glavnoj stvari. ^lan 153. Tu`ilac koji povu~e tu`bu du`an je da protivnoj stranci naknadi parni~ne tro{kove, osim ako je povla~ewe tu`be usledilo odmah posle ispuwewa zahteva od strane tu`enog. Stranka koja povu~e pravni lek du`na je da protivnoj stranci naknadi tro{kove nastale povodom pravnog leka. ^lan 154. Svaka stranka snosi svoje tro{kove ako je parnica zavr{ena sudskim poravnawem ili poravnawem posle uspelog posredovawa (medijacije) ako se stranke druk~ije ne sporazumeju. U parni~ne tro{kove ulaze tro{kovi poravnawa koje je poku{ano (~lan 326) ali nije uspelo i tro{kovi posredovawa (medijacije) koje je poku{ano (~lan 148), a nije uspelo. ^lan 155. Ako u izlu~noj parnici bude usvojen tu`beni zahtev za izlu~ewe stvari, a sud utvrdi da je tu`eni kao poverilac u izvr{nom postupku imao opravdanih razloga da smatra da ne postoje prava tre}ih lica na ovim stvarima, odredi}e da svaka stranka snosi svoje tro{kove. ^lan 156. Suparni~ari snose tro{kove na jednake delove. Ako postoji znatna razlika u pogledu wihovog udela u predmetu spora, sud }e prema srazmeri tog udela odrediti koliki }e deo tro{kova naknaditi svaki od suparni~ara. Suparni~ari koji su solidarno odgovorni u glavnoj stvari, odgovaraju solidarno i za tro{kove dosu|ene protivnoj stranci. Za tro{kove prouzrokovane posebnim parni~nim pojedinih suparni~ara ostali suparni~ari ne odgovaraju. ^lan 157. Kad javni tu`ilac u~estvuje u postupku kao stranka, on ima pravo na naknadu tro{kova po odredbama ovog zakona, ali ne i pravo na nagradu. radwama

- 39 Tro{kovi koje bi po odredbama ovog zakona trebalo da snosi javni tu`ilac isplati}e se iz sredstava suda. Svaka stranka snosi svoje tro{kove u~estvovawem javnog tu`ioca u postupku (~lan 207). koji su nastali

Tro{kovi koje je javni tu`ilac imao povodom svog u~estvovawa u postupku (~lan 207) padaju na teret sredstava javnog tu`ila{tva. ^lan 158. Odredbe o tro{kovima primewuju se i na stranke koje zastupa javno pravobranila{tvo. U tom slu~aju tro{kovi postupka obuhvataju i iznos koji bi se stranci priznao na ime nagrade advokatu. ^lan 159. O naknadi tro{kova odlu~uje sud na odre|eni zahtev stranke bez raspravqawa. Stranka je du`na da u zahtevu opredeqeno navede tro{kove za koje tra`i naknadu. Zahtev za naknadu tro{kova stranka je du`na da stavi najdocnije do zavr{etka raspravqawa koje prethodi odlu~ivawu o tro{kovima, a ako se radi o dono{ewu odluke bez prethodnog raspravqawa stranka je du`na da zahtev za naknadu tro{kova stavi u predlogu o kome sud treba da odlu~i. O zahtevu za naknadu tro{kova sud }e odlu~iti u presudi ili re{ewu kojim se zavr{ava postupak pred tim sudom. U slu~aju usmenog objavqivawa presude ili re{ewa kojim se nala`e naknada tro{kova, sud mo`e odlu~iti da }e iznos tro{kova odmeriti u pismeno izra|enoj presudi, odnosno re{ewu, ako se re{ewe ima dostaviti strankama. U toku postupka sud }e posebnim re{ewem odlu~iti o naknadi tro{kova samo kad pravo na naknadu tro{kova ne zavisi od odluke o glavnoj stvari. U slu~aju iz ~lana 153. ovog zakona, ako povla~ewe tu`be ili pravnog leka nije izvr{eno na raspravi zahtev za naknadu tro{kova se mo`e staviti u roku od osam dana po prijemu obave{tewa o povla~ewu. ^lan 160. Sud u delimi~noj presudi ili me|upresudi mo`e odlu~iti da se odluka o tro{kovima donese uz kona~nu odluku. ^lan 161. Kad sud odbaci ili odbije pravni lek, tro{kovima nastalim u postupku povodom tog pravnog leka. odlu~i}e i o

- 40 Kad sud preina~i odluku protiv koje je izjavqen pravni lek ili ukine tu odluku i odbaci tu`bu, odlu~i}e o tro{kovima celog postupka. Kad se ukine odluka protiv koje je izjavqen pravni lek i predmet vrati na ponovno su|ewe, ostavi}e se da se o tro{kovima postupka povodom pravnog leka odlu~i u kona~noj odluci. Sud mo`e postupiti po odredbi stava 3. ovog ~lana i kad odluku protiv koje je izjavqen pravni lek samo delimi~no ukine. ^lan 162. Odluka o tro{kovima sadr`ana u presudi mo`e se napadati samo `albom na re{ewe ako se istovremeno ne napada i odluka o glavnoj stvari. Ako jedna stranka napada presudu samo u pogledu tro{kova, a druga u pogledu glavne stvari, vi{i sud }e jednom odlukom odlu~iti o oba pravna leka.

Tro{kovi u postupku za obezbe|ewe dokaza

^lan 163. Tro{kove postupka za obezbe|ewe dokaza snosi stranka koja je podnela predlog za obezbe|ewe dokaza. Ona je du`na da naknadi i tro{kove protivnoj stranci, odnosno postavqenom privremenom zastupniku. Ove tro{kove stranka mo`e naknadno ostvarivati kao deo parni~nih tro{kova, prema uspehu u parnici.

Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka

^lan 164. Sud }e osloboditi od pla}awa tro{kova postupka stranku koja prema svom op{tem imovnom stawu nije u mogu}nosti da snosi ove tro{kove. Oslobo|ewe od pla}awa tro{kova postupka obuhvata oslobo|ewe od pla}awa taksa i oslobo|ewe od polagawa predujma za tro{kove svedoka, ve{taka, uvi|aja i sudskih oglasa. Sud mo`e osloboditi stranku i samo od pla}awa taksa. Prilikom dono{ewa odluke o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka sud }e ceniti sve okolnosti, a naro~ito }e uzeti u obzir vrednost predmeta spora, broj lica koje stranka izdr`ava i prihode i imovinu koje imaju stranka i ~lanovi wene porodice. ^lan 165. Odluku o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka donosi prvostepeni sud na predlog stranke.

- 41 Stranka je du`na da uz predlog podnese uverewe nadle`nog organa o imovnom stawu. U uverewu o imovnom stawu mora se nazna~iti iznos poreza koji pla}a doma}instvo i pojedini ~lanovi doma}instva, kao i drugi izvori wihovih prihoda i uop{te imovno stawe stranke kojoj se izdaje uverewe. Kad je to potrebno i sam sud mo`e po slu`benoj du`nosti pribaviti potrebne podatke i obave{tewa o imovnom stawu stranke koja tra`i oslobo|ewe, a mo`e o tome saslu{ati i protivnu stranku. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog stranke nije dozvoqena `alba. ^lan 166. Kada je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. stav 2), prvostepeni sud }e priznati stranci pravo na besplatno zastupawe, ako je to nu`no radi za{tite prava stranke. Za zastupnika se postavqa advokat, sa spiska advokata koji sudu dostavqa advokatska komora. Zastupnika postavqa i razre{ava predsednik suda. Postavqeni zastupnik ima pravo da zahteva da bude razre{en iz opravdanih razloga. Protiv dozvoqena `alba. odluke suda kojom se zastupnik usvaja razre{ava nije o

Protiv re{ewa suda kojim se postavqawu zastupnika nije dozvoqena `alba. ^lan 167.

zahtev

stranke

Kad je stranka potpuno oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka (~lan 164. stav 2), iz sredstava suda isplati}e se predujam za tro{kove svedoka, ve{taka, uvi|aja i izdavawa sudskog oglasa, kao i stvarni izdaci postavqenog punomo}nika. ^lan 168. Re{ewe o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova i o postavqawu zastupnika prvostepeni sud mo`e u toku postupka ukinuti ako utvrdi da je stranka u stawu da snosi tro{kove postupka. Tom prilikom sud }e re{iti da li }e stranka potpuno ili delimi~no naknaditi i one tro{kove i takse od kojih je ranije bila oslobo|ena kao i stvarne izdatke i nagradu postavqenom zastupniku. Prvenstveno se imaju naknaditi iznosi ispla}eni iz sredstava suda.

- 42 ^lan 169. Takse i tro{kovi ispla}eni iz sredstava suda, kao i stvarni izdaci i nagrada postavqenog zastupnika, ~ine deo parni~nih tro{kova. O naknadi ovih tro{kova od strane protivnika stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka sud }e odlu~iti po odredbama o naknadi tro{kova. Takse i tro{kove ispla}ene iz sredstava suda napla}uje po slu`benoj du`nosti prvostepeni sud od stranke koja je du`na da ih naknadi. Ako je protivniku stranke koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka nalo`eno da naknadi parni~ne tro{kove, a utvrdi se da on nije u stawu da te tro{kove plati, sud mo`e naknadno odrediti da tro{kove iz stava 1. ovog ~lana plati u celini ili delimi~no stranka koja je oslobo|ena od pla}awa tro{kova postupka iz onoga {to joj je dosu|eno. Time se ne dira u pravo ove stranke da za ono {to je platila tra`i naknadu od protivnika.

Glava trinaesta PRAVNA POMO]

^lan 170. Sudovi su du`ni da jedan drugome ukazuju pravnu pomo} u parni~nom postupku. Ako zamoqeni sud nije nadle`an da preduzme radwu za koju je zamoqen, ustupi}e molbu nadle`nom sudu, odnosno drugom dr`avnom organu, i o tome }e obavestiti sud od koga je primio molbu, a ako mu nadle`ni sud, odnosno dr`avni organ nije poznat, vrati}e molbu. Ako u jednom mestu postoji vi{e sudova stvarno nadle`nih za pru`awe pravne pomo}i, molba za pru`awe pravne pomo}i mo`e se podneti bilo kome od tih sudova, ukoliko posebnim zakonom nije druk~ije odre|eno. ^lan 171. Sudovi me|usobno op{te na jeziku koji je u slu`benoj upotrebi u wihovom sudu. Ako je pismeno sastavqeno na jeziku nacionalne mawine, a upu}uje se sudu u kome jezik te nacionalne mawine nije u slu`benoj upotrebi, uz sudsko pismeno na jeziku nacionalne mawine prilo`i}e se prevod tog pismena na srpski jezik. ^lan 172. Sudovi }e ukazivati pravnu pomo} inostranim sudovima u slu~ajevima predvi|enim me|unarodnim ugovorom, kao i kad postoji uzajamnost u ukazivawu pravne pomo}i. U slu~aju sumwe o postojawu uzajamnosti, obja{wewe daje ministarstvo nadle`no za pravosu|e.

- 43 Sud }e uskratiti pravnu pomo} inostranom sudu ako se tra`i preduzimawe radwe koja je protivna javnom poretku Srbije i Crne Gore. U takvom slu~aju sud nadle`an za pru`awe pravne pomo}i dostavi}e po slu`benoj du`nosti predmet Vrhovnom sudu Srbije radi dono{ewa kona~ne odluke. Odredbe ~lana 170. st. 2. i 3. ovog zakona va`e i za postupawe s molbom inostranog suda. ^lan 173. Sudovi ukazuju pravnu pomo} inostranim sudovima na na~in predvi|en u doma}em zakonu. Radwa koja je predmet molbe inostranog suda mo`e se preduzeti i na na~in koji zahteva inostrani sud, ako takav postupak nije protivan javnom poretku Srbije i Crne Gore. ^lan 174. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno, sudovi }e uzimati u postupak molbe za pravnu pomo} inostranih sudova samo ako su dostavqene diplomatskim putem i ako su molba i prilozi sastavqeni na srpskom jeziku ili ako je prilo`en overeni prevod na tom jeziku. ^lan 175. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno, molbe doma}ih sudova za pravnu pomo} dostavqaju se inostranim sudovima diplomatskim putem. Molbe i prilozi moraju biti sastavqeni na jeziku zamoqene dr`ave ili uz wih mora biti prilo`en wihov overeni prevod na tom jeziku.

Glava ~etrnaesta POSTUPAK ZA RE[AVAWE SPORNOG PRAVNOG PITAWA

^lan 176. Kad u postupku pred prvostepenim sudom u ve}em broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitawu koje je od prejudicijelnog zna~aja za odlu~ivawe o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud }e, po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi re{avawa spornog pravnog pitawa. Sud koji je pokrenuo postupak za re{avawe spornog pravnog pitawa du`an je da zastane sa postupkom dok se ne okon~a postupak pred Vrhovnim sudom Srbije.

- 44 ^lan 177. Zahtev koji se upu}uje Vrhovnom sudu Srbije treba da sadr`i kratak prikaz utvr|enog stawa stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom pravnom pitawu i razloge zbog kojih se sud obra}a sa zahtevom za re{ewe spornog pravnog pitawa. Sud mo`e da iznese i sopstveno tuma~ewe spornog pravnog stava. Prvostepeni sud je du`an da uz zahtev za re{avawe spornog pravnog pitawa dostavi i predmet Vrhovnom sudu Srbije. ^lan 178. Vrhovni sud Srbije je du`an da re{i sporno pravno pitawe u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Vrhovni sud Srbije }e odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitawu ako ono nije od zna~aja za odlu~ivawe u ve}em broju predmeta. Ako Vrhovni sud Srbije odlu~i da re{ava sporno pravno pitawe odluku o tome objavi}e u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan na~in. Vrhovni sud Srbije odlu~uje o zahtevu za re{avawe spornog pravnog pitawa po pravilima postupka za usvajawe pravnih stavova. ^lan 179. U pravnom shvatawu koje zauzima povodom zahteva za re{avawe spornog pravnog pitawa Vrhovni sud Srbije razmatra sporno pravno pitawe i iznosi razloge kojima obrazla`e svoju odluku. Pravno shvatawe se dostavqa sudu koji je pokrenuo postupak i objavquje u Biltenu Vrhovnog suda Srbije. ^lan 180. Ako je Vrhovni sud Srbije zauzeo pravno shvatawe o spornom pravnom pitawu, stranke u postupku u kome se postavqa isto predhodno pitawe nemaju pravo da ponovo tra`e wegovo re{avawe u parnici koja je u toku.

Glava petnaesta NEPO[TOVAWE PROCESNE DISCIPLINE

^lan 181. Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom u iznosu do 30.000 dinara za fizi~ko lice, odnosno do 100.000 dinara za pravno lice, zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa stranku, ume{a~a, zakonskog zastupnika, punomo}nika ili ve{taka.

- 45 Sud }e u toku postupka kazniti nov~anom kaznom iz stava 1. ovog ~lana i tre}e lice ili prema wemu preduzeti i druge mere ako ometa preduzimawe parni~nih radwi van ro~i{ta. Re{ewe o izre~enoj nov~anoj kazni ili drugoj meri sprovodi se po slu`benoj du`nosti po pravilima izvr{nog postupka. ^lan 182. Ako je zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa nekoj od stranaka naneta {teta, sud }e o{te}enoj stranci, na wen zahtev dosuditi naknadu {tete. Kad stranka istakne zahtev za naknadu {tete zbog zloupotrebe procesnih ovla{}ewa, sud }e iz razloga celishodnosti odvojiti postupak. ^lan 183. Sud }e nov~anom kaznom do 30.000 dinara kazniti punomo}nika za primawe pismena koji protivno odredbama zakona ne obavesti sud o promeni adrese. Sud }e, na zahtev stranke, odlu~iti da punomo}nik za primawe pismena naknadi stranci tro{kove koje je prouzrokovao neopravdanim nedostavqawem obave{tewa o promeni adrese. ^lan 184. Sud }e kazniti nov~anom kaznom do 30.000 dinara lica koja ometaju dostavqawe pismena ili spisa ili svesno onemogu}avaju ili ote`avaju primenu odredaba ovog zakona o dostavqawu. Sud }e, na zahtev stranke, odlu~iti da joj lice iz stava 1. ovog ~lana naknadi tro{kove koje joj je prouzrokovalo svojim pona{awem iz stava 1. ovoga ~lana. ^lan 185. @alba protiv re{ewa zbog procesne nediscipline ne odla`e izvr{ewe re{ewa.

- 46 -

Deo drugi TOK POSTUPKA A. Postupak pred prvostepenim sudom Glava {esnaesta TU@BA
^lan 186. Parni~ni postupak pokre}e se tu`bom.

Sadr`ina tu`be
^lan 187. Tu`ba mora da sadr`i odre|eni zahtev u pogledu glavne stvari i sporednih tra`ewa, ~iwenice na kojima tu`ilac zasniva zahtev, dokaze kojima se utvr|uju ove ~iwenice, vrednost predmeta spora, kao i druge podatke koje mora imati svaki podnesak (~lan 100). Tu`ilac koji ima boravi{te ili prebivali{te, odnosno sedi{te u inostranstvu du`an je da u tu`bi imenuje punomo}nika za prijem pismena. Ukoliko ne ozna~i punomo}nika za prijem pismena sud }e tu`bu odbaciti. Kad nadle`nost, sastav suda ili pravo na izjavqivawe revizije zavisi od vrednosti predmeta spora, a predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos, tu`ilac je du`an da u tu`bi nazna~i vrednost predmeta spora. Sud }e postupiti po tu`bi i kad tu`ilac nije naveo pravni osnov tu`benog zahteva, a ako je tu`ilac naveo pravni osnov, sud nije vezan za wega.

Tu`ba za utvr|ewe
^lan 188. Tu`ilac mo`e u tu`bi tra`iti da sud samo utvrdi postojawe, odnosno nepostojawe nekog prava ili pravnog odnosa, ili istinitost, odnosno neistinitost neke isprave. Ovakva tu`ba mo`e se podi}i kada je to posebnim propisima predvi|eno, kad tu`ilac ima pravni interes da sud utvrdi postojawe, odnosno nepostojawe nekog spornog prava ili pravnog odnosa, pre dospelosti zahteva za ~inidbu iz istog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave, ili kad tu`ilac ima neki drugi pravni interes.

- 47 -

Zahtev za utvr|ewe u toku parnice

^lan 189. Ako odluka o sporu zavisi od toga da li postoji ili ne postoji neki pravni odnos koji je u toku parnice postao sporan, tu`ilac mo`e, pored postoje}eg zahteva, ista}i zahtev da sud utvrdi da takav odnos postoji, odnosno da ne postoji, ako je sud pred kojim parnica te~e nadle`an za takav zahtev. Isticawe zahteva u smislu stava 1. ovog ~lana ne}e se smatrati preina~ewem tu`be.

Tu`ba sa vi{e tu`benih zahteva

^lan 190. Tu`ilac koji u tu`bi tra`i da mu se dosudi ispuwewe dugovane ~inidbe mo`e predlo`iti da tu`eni umesto dugovane ~inidbe plati odre|eni nov~ani iznos ili da ispuni neku drugu ~inidbu. Sud nije du`an da ispituje da li nov~ani iznos koji je tu`ilac voqan da primi umesto dugovane nenov~ane ~inidbe odgovara vrednosti nenov~ane ~inidbe. ^lan 191. U jednoj tu`bi tu`ilac mo`e ista}i vi{e zahteva protiv istog tu`enog kad su svi zahtevi povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom. Ako zahtevi nisu povezani istim ~iweni~nim i pravnim osnovom, oni se mogu ista}i u jednoj tu`bi protiv istog tu`enog samo kad je isti sud stvarno nadle`an za svaki od ovih zahteva i kad je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Tu`ilac mo`e dva ili vi{e tu`benih zahteva u me|usobnoj vezi ista}i u jednoj tu`bi, i tako da sud usvoji slede}i od tih zahteva ako na|e da onaj koji je ispred wega istaknut nije osnovan. Zahtevi se, po stavu 2. ovog ~lana, mogu ista}i u jednoj tu`bi samo ako je sud stvarno nadle`an za svaki od istaknutih zahteva i ako je za sve zahteve odre|ena ista vrsta postupka. Ako o nekim od zahteva istaknutim u istoj tu`bi treba da sudi ve}e a o drugim sudija pojedinac istog suda, o svim zahtevima sudi}e ve}e.

Protivtu`ba
^lan 192. Tu`eni mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave pred sudom podi}i kod istog suda protivtu`bu, ako je zahtev protivtu`be u vezi s tu`benim zahtevom, ili ako se ti zahtevi mogu prebiti, ili ako se protivtu`bom tra`i utvr|ewe nekog prava ili pravnog odnosa od ~ijeg postojawa ili nepostojawa zavisi u celini ili delimi~no odluka o tu`benom zahtevu.

- 48 Protivtu`ba se ne mo`e podi}i ako je za protivtu`be stvarno nadle`an vi{i sud ili sud druge vrste. zahtev iz

Protivtu`ba se mo`e podi}i i kada o zahtevu iz protivtu`be treba da sudi isti sud u drugom sastavu.

Preina~ewe tu`be
^lan 193. Tu`ilac mo`e do zakqu~ewa glavne rasprave preina~iti tu`bu. Posle dostavqawa tu`be tu`enom, za preina~ewe tu`be potreban je pristanak tu`enog. Sud mo`e dozvoliti preina~ewe i kad se tu`eni tome protivi ako smatra da bi to bilo celishodno za kona~no re{ewe odnosa me|u strankama i ako oceni da postupak po preina~enoj tu`bi ne}e znatno produ`iti trajawe parnice. Smatra}e se da postoji pristanak tu`enog na preina~ewe tu`be ako se on upusti u raspravqawe o glavnoj stvari po preina~enoj tu`bi, a nije se pre toga protivio preina~ewu. Ako je parni~ni sud za preina~enu tu`bu stvarno nenadle`an, ustupi}e predmet nadle`nom sudu koji }e, ako se tu`eni protivi preina~ewu, odlu~iti da li je preina~ewe dozvoqeno. Kad sud dozvoli preina~ewe tu`be, du`an je da ostavi tu`enom vreme potrebno da se mo`e pripremiti za raspravqawe po preina~enoj tu`bi, ako za to nije imao dovoqno vremena. Ako je tu`ba preina~ena na ro~i{tu na kome tu`eni nije prisutan, sud }e odlo`iti ro~i{te i dostaviti tu`enom prepis zapisnika sa tog ro~i{ta. Protiv re{ewa kojim se dopu{ta ili odbija preina~ewe tu`be nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 194. Preina~ewe tu`be je promena istovetnosti zahteva, pove}awe postoje}eg ili isticawe drugog zahteva uz postoje}i. Ako tu`ilac preina~uje tu`bu tako {to usled okolnosti koje su nastale posle podizawa tu`be, zahteva iz istog ~iweni~nog osnova drugi predmet ili nov~ani iznos, tu`eni se takvom preina~ewu ne mo`e protiviti. Tu`ba nije preina~ena ako je tu`ilac promenio pravni osnov tu`benog zahteva, ako je smawio tu`beni zahtev, ili ako je promenio, dopunio ili ispravio pojedine navode, tako da usled toga tu`beni zahtev nije promewen.

- 49 ^lan 195. Tu`ilac mo`e sve do zakqu~ewa glavne rasprave svoju tu`bu preina~iti i tako {to }e umesto prvobitno tu`enog tu`iti drugo lice. Za preina~ewe tu`be u smislu stava 1. ovog ~lana potreban je pristanak lica koje treba da stupi u parnicu namesto tu`enog, a ako se tu`eni ve} upustio u raspravqawe o glavnoj stvari, potreban je i pristanak tu`enog. Ako se tu`eni upustio u raspravqawe o glavnoj stvari umesto tu`ioca mo`e da stupi u parnicu novi tu`ilac samo ako na to pristane tu`eni. Lice koje stupa u parnicu namesto stranke mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se ona nalazi u trenutku kad u wu stupa.

Povla~ewe tu`be
^lan 196. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog pre nego {to se tu`eni upusti u raspravqawe o glavnoj stvari. Tu`ba se mo`e povu}i i docnije, sve do zakqu~ewa glavne rasprave, ako tu`eni na to pristane. Ako se tu`eni u roku od 15 dana od dana obave{tewa o povla~ewu tu`be ne izjasni o tome, smatra}e se da je pristao na povla~ewe. Povu~ena tu`ba smatra se kao da nije ni bila podnesena i mo`e se ponovo podneti.

Postojawe parnice
^lan 197. Parnica po~iwe da te~e dostavqawem tu`be tu`enom. U pogledu zahteva koji je stranka postavila u toku postupka, parnica po~iwe da te~e od ~asa kad je o tom zahtevu obave{tena protivna stranka. Dok parnica te~e, ne mo`e se u pogledu istog zahteva pokrenuti nova parnica me|u istim strankama, a ako takva parnica bude pokrenuta, sud }e tu`bu odbaciti. Sud }e u toku celog postupka paziti da li ve} te~e druga parnica o istom zahtevu me|u istim strankama. ^lan 198. Ako koja od stranaka otu|i stvar ili pravo o kome te~e parnica, to ne spre~ava da se parnica me|u istim strankama dovr{i.

- 50 Lice koje je pribavilo stvar ili pravo o kome te~e parnica mo`e stupiti u parnicu namesto tu`ioca, odnosno tu`enog samo ako na to pristanu obe stranke.

Glava sedamnaesta SUPARNI^ARI

^lan 199. Vi{e lica mogu jednom tu`bom tu`iti, odnosno biti tu`eni (suparni~ari): 1) ako su u pogledu predmeta spora u pravnoj zajednici ili ako wihova prava, odnosno obaveze proisti~u iz istog ~iweni~nog i pravnog osnova; 2) ako su predmet spora zahtevi, odnosno obaveze iste vrste koji se osnivaju na bitno istovrsnom ~iweni~nom i pravnom osnovu, i ako postoji stvarna i mesna nadle`nost istog suda za svaki zahtev i za svakog tu`enog; 3) ako je to drugim zakonom odre|eno. Do zakqu~ewa glavne rasprave mo`e, pod uslovima iz stava 1. ovog ~lana, uz tu`ioca pristupiti novi tu`ilac, ili tu`ba mo`e biti pro{irena na novog tu`enog sa wegovim pristankom. Novi tu`ilac ne mo`e naknadno stupiti u parnicu uz tu`ioca bez pristanka tu`enog posle wegovog upu{tawa u raspravqawe o glavnoj stvari. Lice koje pristupa tu`bi odnosno na koje se tu`ba pro{iruje mora primiti parnicu u onom stawu u kome se ona nalazi kad ono u wu stupa. ^lan 200. Tu`ilac mo`e tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih i tako {to }e tra`iti da tu`beni zahtev bude usvojen prema slede}em tu`enom za slu~aj da bude pravnosna`no odbijen prema onom koji je u tu`bi naveden pre wega. Na na~in predvi|en u stavu 1. ovog ~lana mo`e tu`ilac tu`bom obuhvatiti dva ili vi{e tu`enih samo ako prema svakom od wih isti~e isti zahtev ili ako prema pojedinim od wih isti~e razli~ite zahteve koji su u me|usobnoj vezi, i ako je isti sud stvarno i mesno nadle`an za svaki od zahteva. ^lan 201. Lice koje za sebe u celini ili delimi~no tra`i stvar ili pravo o kome izme|u drugih lica ve} te~e parnica, mo`e pred sudom pred kojim ta parnica te~e tu`iti obe stranke jednom tu`bom, sve dok se postupak pravnosna`no ne zavr{i.

- 51 ^lan 202. Glavni du`nik i jemac mogu biti zajedni~ki tu`eni ako to nije u protivnosti sa sadr`inom ugovora o jemstvu. ^lan 203. Svaki suparni~ar je u parnici samostalna stranka i wegove radwe ili propu{tawa ne koriste niti {tete drugim suparni~arima. ^lan 204. Ako se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor mo`e re{iti samo na jednak na~in prema svim suparni~arima (jedinstveni suparni~ari), smatraju se oni kao jedna parni~na stranka, tako da se kad pojedini suparni~ari propuste koju parni~nu radwu, dejstvo parni~nih radwi koje su izvr{ili drugi suparni~ari prote`e i na one koji te radwe nisu preduzeli. ^lan 205. Ako rokovi za izvr{ewe odre|ene parni~ne radwe za pojedine jedinstvene suparni~are isti~u u razno vreme, tu parni~nu radwu mo`e svaki suparni~ar preduzeti sve dok ma i za jednog od wih jo{ te~e rok za preduzimawe te radwe. ^lan 206. Svaki suparni~ar ima pravo da podnosi predloge koji se ti~u toka parnice.

Glava osamnaesta U^E[]E TRE]IH LICA U PARNICI

U~e{}e javnog tu`ioca
^lan 207. Ako postoji sumwa da jedna ili obe stranke koriste svoja prava u postupku da bi onemogu}ile primenu prinudnih propisa o prirodnim bogatstvima, da bi izbegle javne finansijske obaveze ili da bi onemogu}ile primenu prinudnih odredaba me|unarodnog ugovora, nadle`ni javni tu`ilac ima pravo da u~estvuje u takvoj parnici koja te~e me|u drugim licima. Kad javni tu`ilac na osnovu zakonskog ovla{}ewa, u~estvuje u parnici koja te~e me|u drugim licima, ovla{}en je da u granicama tu`benog zahteva predla`e da se utvrde i ~iwenice koje stranke nisu navele i izvedu dokazi koje stranke nisu predlo`ile, kao i da izjavquje pravne lekove. Svoje u~estvovawe u postupku javni tu`ilac podneskom sudu pred kojim se vodi parnica me|u drugim licima. prijavquje

- 52 Ako smatra da postoje zakonski uslovi za u~estvovawe javnog tu`ioca u parnici i da je wegovo u~estvovawe potrebno, sud }e o tome obavestiti nadle`nog javnog tu`ioca i odrediti mu rok u kome mo`e prijaviti svoje u~estvovawe. Dok taj rok ne protekne, sud }e zastati sa postupkom, ali se javni tu`ilac mo`e i po proteku tog roka koristiti svojim pravom iz stava 2. ovog ~lana. Sud }e javnog tu`ioca koji u~estvuje u parnici pozivati na ro~i{ta i dostavqa}e mu sve odluke protiv kojih je dozvoqen pravni lek.

U~e{}e ume{a~a
^lan 208. Lice koje ima pravni interes da u parnici koja te~e me|u drugim licima jedna od stranaka uspe, mo`e se pridru`iti ovoj stranci. Ume{a~ mo`e stupiti u parnicu u toku celog postupka sve do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu, kao i u toku postupka nastavqenog izjavqivawem vanrednog pravnog leka. Izjavu o stupawu u parnicu ume{a~ mo`e dati na ro~i{tu ili pismenim podneskom. Podnesak ume{a~a dostavqa se obema parni~nim strankama, a ako je izjava ume{a~a data na ro~i{tu, prepis odnosnog dela zapisnika dostavi}e se samo onoj stranci koja je sa ro~i{ta izostala. ^lan 209. Svaka stranka mo`e osporiti ume{a~u pravo da u~estvuje u postupku i predlo`iti da se ume{a~ odbije, a sud mo`e i bez izja{wewa stranaka odbiti u~e{}e ume{a~a ako utvrdi da ne postoji pravni interes ume{a~a. Do pravnosna`nosti re{ewa kojim se odbija u~e{}e ume{a~a, ume{a~ mo`e u~estvovati u postupku i wegove parni~ne radwe ne mogu se iskqu~iti. Protiv odluke suda kojom dozvoqava u~e{}e ume{a~a nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 210. Ume{a~ mora primiti parnicu u onom stawu u kakvom se nalazi u trenutku kad se ume{a u parnicu. U daqem toku parnice on je ovla{}en da stavqa predloge i da preduzima sve ostale parni~ne radwe u rokovima u kojima bi te radwe mogla da preduzima stranka kojoj se pridru`io. Ako je ume{a~ stupio u parnicu do pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu, ovla{}en je da izjavi i vanredni pravni lek. Ako ume{a~ izjavi pravni lek, primerak wegovog podneska dostavi}e se i stranci kojoj se pridru`io.

- 53 Parni~ne radwe ume{a~a imaju za stranku kojoj se pridru`io pravno dejstvo ako nisu u suprotnosti sa wenim radwama. Po pristanku obeju stranaka ume{a~ mo`e stupiti u parnicu kao stranka umesto stranke kojoj se pridru`io. ^lan 211. Ako pravno dejstvo presude treba da se odnosi i na ume{a~a, on ima polo`aj jedinstvenog suparni~ara (~lan 204). Ume{a~ s polo`ajem jedinstvenog suparni~ara mo`e da izjavi vanredni pravni lek i u parnici u kojoj do nastupawa pravnosna`nosti odluke o tu`benom zahtevu nije u~estvovao kao ume{a~, kao i da u~estvuje u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti.

Imenovawe prethodnika
^lan 212. Lice koje je tu`eno kao dr`alac neke stvari ili korisnik nekog prava, a tvrdi da stvar dr`i ili pravo vr{i u ime tre}eg lica, mo`e najdocnije na pripremnom ro~i{tu, a ako ovo nije odr`ano, onda na glavnoj raspravi pre nego {to se upusti u raspravqawe o glavnoj stvari, pozvati preko suda to tre}e lice (prethodnika) da umesto wega stupi kao stranka u parnicu. Pristanak tu`ioca da na mesto tu`enog u parnicu stupi prethodnik potreban je samo ako tu`ilac protiv tu`enog isti~e i takve zahteve koji ne zavise od toga da li tu`eni u ime prethodnika dr`i stvar ili vr{i pravo. Ako prethodnik koji je uredno pozvan ne do|e na ro~i{te ili odbije da stupi u parnicu, tu`eni se ne mo`e protiviti da se upusti u parnicu.

Obave{tewe tre}eg lica o parnici

^lan 213. Ako tu`ilac ili tu`eni treba da neko tre}e lice obavesti o otpo~etoj parnici da bi se time zasnovalo izvesno gra|anskopravno dejstvo, oni mogu, sve dok se parnica pravnosna`no ne dovr{i, to u~initi podneskom preko parni~nog suda, u kome }e navesti razlog obave{tewa i u kakvom se stawu nalazi parnica. Stranka koja je tre}e lice obavestila o parnici ne mo`e zbog toga tra`iti prekid postupka, produ`ewe rokova ili odlagawe ro~i{ta.

- 54 -

Glava devetnaesta PREKID I ZASTAJAWE U POSTUPKU

^lan 214. Postupak se prekida: 1) kad stranka umre; 2) kad stranka izgubi parni~nu sposobnost; 3) kad zakonski zastupnik stranke umre ili prestane wegovo ovla{}ewe za zastupawe; 4) kad stranka koja je pravno lice prestane postojati, odnosno kad nadle`ni organ pravnosna`no odlu~i o zabrani rada; 5) kad nastupe pravne posledice otvarawa postupka ste~aja ili likvidacije; 6) kad usled rata ili drugih uzroka prestane rad u sudu; 7) kad je to drugim zakonom odre|eno. ^lan 215. Osim slu~ajeva posebno predvi|enih u ovom zakonu, prekid postupka sud mo`e odrediti: 1) ako je odlu~io da sam ne re{ava o prethodnom pitawu (~lan 12); 2) ako se stranka nalazi na podru~ju koje je zbog vanrednih doga|aja (poplava i sl.) odse~eno od suda. ^lan 216. Prekid postupka ima za posledicu da prestaju te}i svi rokovi odre|eni za vr{ewe parni~nih radwi. Za vreme trajawa prekida postupka sud ne mo`e preduzimati nikakve radwe u postupku. Ako je prekid nastupio posle zakqu~ewa glavne rasprave, sud mo`e na osnovu te rasprave doneti odluku. Parni~ne radwe koje je jedna stranka preduzela dok traje prekid postupka nemaju prema drugoj stranci nikakvo pravno dejstvo. Wihovo dejstvo po~iwe tek po{to postupak bude nastavqen. ^lan 217. Postupak koji je prekinut iz razloga navedenih u ~lanu 214. ta~. 1-5. ovog zakona nastavi}e se kad naslednik ili staralac zaostav{tine, novi zakonski zastupnik, ste~ajni upravnik ili pravni sledbenici pravnog lica preuzmu postupak ili kad ih sud na predlog protivne strane pozove da to u~ine. Ako je sud prekinuo postupak iz razloga navedenih u ~lanu 215. ta~ka 1. ovog zakona, postupak }e se nastaviti kad se pravnosna`no zavr{i

- 55 postupak pred sudom ili drugim nadle`nim organom, ili kad sud na|e da vi{e ne postoje razlozi da se ~eka na wegov zavr{etak. U svim ostalim slu~ajevima prekinuti postupak nastavi}e se na predlog stranke ~im prestanu razlozi prekida. Rokovi koji su usled prekida postupka prestali da teku po~iwu te}i za zainteresovanu stranku u celosti iznova od dana kad joj sud dostavi re{ewe o nastavqawu postupka. Stranci koja nije stavila predlog za nastavqawe postupka re{ewe o nastavqawu postupka dostavqa se po odredbama ~lana 136. ovog zakona. ^lan 218. Protiv re{ewa kojim se utvr|uje (~lan 214) ili odre|uje (~lan 215) prekid postupka dozvoqena je posebna `alba. Ako je sud na ro~i{tu odbio predlog za prekid postupka i odlu~io da se postupak odmah nastavi protiv tog re{ewa nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 219. Sud }e zastati sa postupkom kad je to izri~ito predvi|eno zakonom ili kad u toku postupka oceni da je to celishodno. Sud donosi re{ewe o zastajawu sa postupkom po slu`benoj du`nosti kad odlu~i da zastane sa postupkom da bi se~ekao ishod neke procesne delatnosti ili da bi pru`io mogu}nost da se preduzeme neka radwa u postupku. U re{ewu o zastajawu sa postupkom sud odre|uje i koliko }e zastajawe trajati. Protiv re{ewa o zastajawu sa postupkom nije dozvoqena posebna `alba. Sud nastavqa postupak po slu`benoj du`nosti ~im prestanu razlozi koji su izazvali zastajawe sa postupkom. Kad sud zastane sa postupkom mo`e da preduzima samo one radwe za koje postoji opasnost od odlagawa. Zastajawe sa postupkom ne uti~e na rokove za preduzimawe parni~nih radwi.

- 56 -

Glava dvadeseta DOKAZIVAWE

Op{te odredbe
^lan 220. Svaka stranka du`na je da iznese ~iwenice i predlo`i dokaze na kojima zasniva svoj zahtev ili kojim osporava navode i dokaze protivnika. ^lan 221. Dokazivawe obuhvata sve ~iwenice koje su va`ne za dono{ewe odluke. Sud odlu~uje koji }e se dokazi izvesti radi utvr|ivawa bitnih ~iwenica. ^lan 222. Ne dokazuju se ~iwenice koje je stranka priznala pred sudom u toku parnice. Sud mo`e odlu~iti da se dokazuju i priznate ~iwenice ako smatra da stranka wihovim priznawem ide za tim da raspola`e zahtevom kojim ne mo`e raspolagati (~lan 3. stav 3). Sud }e, uzimaju}i u obzir sve okolnosti, oceniti da li }e uzeti za priznatu ili osporenu ~iwenicu koju je stranka prvo priznala, a posle potpuno ili delimi~no osporila ili ograni~ila priznawe dodavawem drugih ~iwenica. Ne dokazuju se ~iwenice koje su op{tepoznate. Smatra se da su op{tepoznate i one ~iwenice za koje je sud saznao u vr{ewu sudske funkcije ukoliko ih je sud saop{tio na raspravi strankama. ^lan 223. Ako sud na osnovu izvedenih dokaza (~lan 8) ne mo`e sa sigurno{}u da utvrdi neku ~iwenicu, o postojawu ~iwenice zakqu~i}e primenom pravila o teretu dokazivawa. Stranka koja tvrdi da ima neko pravo, snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je bitna za nastanak ili ostvarivawe prava, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. Stranka koja osporava postojawe nekog prava, snosi teret dokazivawa ~iwenice koja je spre~ila nastanak ili ostvarivawe prava ili usled koje je pravo prestalo da postoji, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. ^lan 224. Ako se utvrdi da stranci pripada pravo na naknadu {tete, na nov~ani iznos ili na zamenqive stvari, ali se visina iznosa, odnosno

- 57 koli~ina stvari ne mo`e utvrditi ili bi se mogla utvrditi samo sa nesrazmernim te{ko}ama, sud }e visinu nov~anog iznosa, odnosno koli~inu zamenqivih stvari odrediti po slobodnoj oceni. ^lan 225. Dokazi se izvode na glavnoj raspravi. Sud mo`e odlu~iti da se odre|eni dokazi izvedu pred drugim sudom (zamoqeni sud). Zapisnik o izvedenim dokazima pred zamoqenim sudom pro~ita}e se na glavnoj raspravi. Zamolnica za izvo|ewe dokaza sadr`i podatke iz predmeta. Sud }e posebno nazna~iti o kojim okolnostima treba voditi ra~una prilikom izvo|ewa dokaza. O ro~i{tu obavesti}e se stranke. za izvo|ewe dokaza pred zamoqenim sudom

Zamoqeni sud prilikom izvo|ewa dokaza ima sva ovla{}ewa koja ima sud kada se dokazi izvode na glavnoj raspravi. Protiv re{ewa suda kojim se izvo|ewe dokaza poverava zamoqenom sudu nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 226. Sud ~ekati izvo|ewe neki dokaz ne}e primerenom roku, }e u re{ewu o izvo|ewu dokaza odrediti rok do kog }e se dokaza, ako se prema okolnostima mo`e pretpostaviti da mo}i da se izvede ili da ne}e mo}i da se izvede u ili ako dokaz treba da se izvede u inostranstvu.

Kad odre|eni rok protekne, rasprava }e se sprovesti bez obzira {to odre|eni dokaz nije izveden.

Uvi|aj
^lan 227. Uvi|aj se vr{i kad je za utvr|ivawe neke ~iwenice ili za razja{wewe neke okolnosti potrebno neposredno opa`awe suda. Uvi|aj se mo`e vr{iti i uz sudelovawe ve{taka. ^lan 228. Sud }e izvr{iti uvi|aj ako se stvar koju treba razgledati ne mo`e doneti u sud, ili bi weno dono{ewe prouzrokovalo znatne tro{kove.

- 58 ^lan 229. Ako treba razgledati stvar koja se nalazi kod jedne od stranaka ili kod tre}eg lica shodno }e se primeniti odredbe ovog zakona o pribavqawu isprava (~l. 232- 235 ).

Isprave
^lan 230. Isprava koju je u propisanom obliku izdao nadle`ni dr`avni organ u granicama svojih ovla{}ewa, kao i isprava koju je u takvom obliku izdalo preduze}e ili druga organizacija u vr{ewu javnog ovla{}ewa koje joj je povereno zakonom (javna isprava), dokazuje istinitost onoga {to se u woj potvr|uje ili odre|uje. Istu dokaznu snagu imaju i druge isprave koje su posebnim propisima u pogledu dokazne snage izjedna~ene sa javnim ispravama. Dozvoqeno je dokazivati da su u javnoj ispravi neistinito utvr|ene ~iwenice ili da je isprava nepravilno sastavqena. Ako sud posumwa u autenti~nost isprave, mo`e zatra`iti da se o tome izjasni organ od koga bi trebalo ona da poti~e. ^lan 231. Ako me|unarodnim ugovorom nije {to drugo odre|eno, inostrane javne isprave koje su propisno overene imaju, pod uslovom uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i doma}e javne isprave. ^lan 232. Stranka je du`na da sama podnese ispravu na koju se poziva za dokaz svojih navoda. Uz ispravu sastavqenu na stranom jeziku podnosi se i overeni prevod u skladu sa zakonom. Ako se isprava nalazi kod dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, a sama stranka ne mo`e izdejstvovati da se isprava preda ili poka`e, sud }e na predlog stranke ili po slu`benoj du`nosti pribaviti ovu ispravu. ^lan 233. Kad se jedna stranka poziva na ispravu i tvrdi da se ona nalazi kod druge stranke, sud }e pozvati ovu stranku da podnese ispravu, ostavqaju}i joj za to odre|eni rok. Stranka ne mo`e da uskrati podno{ewe isprave ako se ona sama u parnici pozvala na tu ispravu za dokaz svojih navoda, ali ako je re~ o ispravi koju je po zakonu du`na da preda ili poka`e, ili ako se isprava s obzirom na sadr`inu smatra zajedni~kom za obe stranke.

- 59 U pogledu prava stranke da uskrati podno{ewe drugih isprava shodno }e se primewivati odredbe ~l. 238. i 239. ovog zakona. Kad stranka koja je pozvana da podnese ispravu pori~e da se isprava kod we nalazi, sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice izvoditi dokaze. Sud }e, s obzirom na sve okolnosti, po svom uverewu oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka koja dr`i ispravu ne}e da postupi po re{ewu suda kojim joj se nala`e da podnese ispravu ili protivno uverewu suda pori~e da se isprava kod we nalazi. Protiv odluke suda iz stava 1. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 234. Sud mo`e narediti tre}em licu da podnese ispravu samo kad je ono po zakonu du`no da je poka`e ili podnese, ili kad je re~ o ispravi koja je po svojoj sadr`ini zajedni~ka za to lice i stranku koja se poziva na ispravu. Sud }e pozvati tre}e lice da se o tome izjasni pre nego {to donese re{ewe kojim tre}em licu nala`e da podnese ispravu. Kad tre}e lice osporava svoju du`nost da podnese ispravu koja se kod wega nalazi, sud }e odlu~iti da li je tre}e lice du`no da podnese ispravu. Kad tre}e lice pori~e da se isprava nalazi kod wega, sud mo`e radi utvr|ivawa ove ~iwenice da izvodi dokaze. Tre}e lice ima pravo na naknadu tro{kova koje je imalo u vezi sa podno{ewem isprava. Odredbe ~lana 248. ovog zakona shodno }e se primewivati i u ovom slu~aju. ^lan 235. Sud mo`e nov~ano kazniti do 30.000 dinara fizi~ko lice, odnosno do 100.000 dinara pravno lice koje nije postupilo po re{ewu suda iz ~lana 234. ovog zakona. Nov~anom kaznom do 50.000 dinara kazni}e se odgovorno lice u dr`avnim organima, organima jedinica lokalne samouprave i organima teritorijalne autonomije. @alba protiv ovog re{ewa ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.

Svedoci
^lan 236. Svako lice koje se poziva kao svedok du`no je da se odazove pozivu, a ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno, du`no je i da svedo~i.

- 60 Kao svedoci mogu se saslu{ati samo lica koja su sposobna da daju obave{tewa o ~iwenicama koje se dokazuju. ^lan 237. Ne mo`e se saslu{ati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo du`nost ~uvawa slu`bene ili vojne tajne, dok ga nadle`ni organ ne oslobodi od te du`nosti. ^lan 238. Svedok mo`e uskratiti svedo~ewe: 1) o onome {to mu je stranka kao svom punomo}niku poverila; 2) o onome o ~emu se stranka ili drugo lice svedoku kao verskom ispovedniku poverilo; 3) o ~iwenicama koje je svedok saznao kao advokat, lekar, ili u vr{ewu nekog drugog poziva ili neke druge delatnosti, ako postoji obaveza da se kao tajna ~uva ono {to se saznalo u vr{ewu tog poziva ili delatnosti. Predsednik ve}a upozori}e ova lica da mogu uskratiti davawe iskaza. ^lan 239. Svedok mo`e uskratiti odgovor na pojedina pitawa ako za to postoje va`ni razlozi, a naro~ito ako bi svojim odgovorom na ta pitawa izlo`io te{koj sramoti, znatnoj imovinskoj {teti ili krivi~nom gowewu sebe ili svoje srodnike po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, a u pobo~noj liniji do tre}eg stepena zakqu~no, svog bra~nog ili vanbra~nog supru`nika ili srodnike po tazbini do drugog stepena zakqu~no i onda kad je brak prestao, kao i svog staraoca ili {ti}enika, usvojioca ili usvojenika. Sud }e upozoriti svedoka da mo`e uskratiti davawe odgovora na postavqeno pitawe. ^lan 240. Svedok ne mo`e zbog opasnosti od kakve imovinske {tete da uskrati svedo~ewe o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao pozvani svedok, o radwama koje je u pogledu spornog odnosa preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, o ~iwenicama koje se ti~u imovinskih odnosa uslovqenih porodi~nom ili bra~nom vezom, o ~iwenicama koje se ti~u ro|ewa, sklapawa braka ili smrti, kao i kad je na osnovu posebnih propisa du`an da podnese prijavu ili da da izjavu. ^lan 241. Opravdanost razloga za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedina pitawa ocewuje sud pred kojim svedok treba da svedo~i. Ako je potrebno, prethodno }e se o tome saslu{ati stranke.

- 61 Protiv re{ewa suda iz stava 1. ovog ~lana stranke nemaju pravo na posebnu `albu, a svedok mo`e ovo re{ewe pobijati u `albi protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru zbog toga {to je uskratio svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe (~lan 247. stav 2). ^lan 242. Stranka koja predla`e da se odre|eno lice saslu{a kao svedok mora prethodno da nazna~i o ~emu ono treba da svedo~i i da navede wegovo ime i prezime, zanimawe i boravi{te. ^lan 243. Pozivawe svedoka vr{i se dostavqawem pismenog poziva u kome se navodi ime i prezime pozvanog, vreme i mesto dolaska, predmet po kome se poziva i nazna~ewe da se poziva kao svedok. U pozivu }e se svedok upozoriti na posledice neopravdanog izostanka (~lan 247) i na pravo na naknadu tro{kova (~lan 248). Svedoci koji se zbog starosti, bolesti ili te{kih telesnih mana ne mogu odazvati pozivu saslu{a}e se u svom stanu. ^lan 244. Svedoci se saslu{avaju pojedina~no i bez prisustva svedoka koji }e se docnije saslu{avati. Svedok je du`an da odgovore daje usmeno. Svedok }e se prethodno opomenuti da je du`an da govori istinu i da ne sme ni{ta pre}utati, a zatim }e se upozoriti na posledice davawa la`nog iskaza. Zatim }e se svedok pitati za ime i prezime, ime oca, zanimawe, boravi{te, mesto ro|ewa, godine starosti i wegov odnos sa strankama. ^lan 245. Posle op{tih pitawa svedok se poziva da iznese sve {to mu je poznato o ~iwenicama o kojima treba da svedo~i, a zatim mu se mogu postavqati pitawa radi proveravawa, dopune ili razja{wewa. Nije dozvoqeno postavqati pitawa u kojima je ve} sadr`ano kako bi trebalo odgovoriti. Svedok }e se uvek izjasniti otkud mu je poznato ono o ~emu svedo~i. Svedoci se mogu suo~iti, ako se wihovi iskazi ne sla`u u pogledu va`nih ~iwenica. Suo~eni }e se o svakoj okolnosti o kojoj se ne sla`u ponaosob saslu{ati i wihov odgovor une}e se u zapisnik.

- 62 ^lan 246. Svedok koji ne zna jezik na kome se vodi postupak saslu{a}e se preko tuma~a. Ako je svedok gluv, postavqa}e mu se pitawa pismeno, a ako je nem, pozva}e se da pismeno odgovara. Ako se saslu{awe ne mo`e izvr{iti na ovaj na~in, pozva}e se kao tuma~ lice koje se sa svedokom mo`e sporazumeti. Sud }e tuma~a upozoriti na du`nost vernog preno{ewa pitawa koja se svedoku postavqaju i izjava koje svedok bude davao. ^lan 247. Ako svedok koji je uredno pozvan ne do|e a izostanak ne opravda ili se bez odobrewa ili opravdanog razloga udaqi sa mesta gde treba da bude saslu{an, sud mo`e narediti da se prinudno dovede i snosi tro{kove dovo|ewa, a mo`e ga i kazniti nov~ano do 30.000 dinara. Ako svedok do|e i po{to je upozoren na posledice uskrati svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe, a sud oceni da su razlozi uskra}ivawa neopravdani, mo`e ga kazniti nov~ano do 30.000 dinara, a ako i posle toga odbije da svedo~i, mo`e ga zatvoriti. Zatvor traje sve dok svedok ne pristane da svedo~i ili dok wegovo saslu{awe ne postane nepotrebno, ali najdu`e mesec dana. @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili o zatvoru ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa, osim ako se u toj `albi pobija i odluka suda kojom nisu usvojeni razlozi svedoka za uskra}ivawe svedo~ewa ili odgovora na pojedino pitawe. Sud }e, na zahtev stranke, odlu~iti da je svedok du`an da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim izostankom, odnosno neopravdanim odbijawem da svedo~i. Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sud }e staviti van snage svoje re{ewe o kazni, a mo`e svedoka sasvim ili delimi~no osloboditi od naknade tro{kova. Sud mo`e staviti van snage svoje re{ewe o kazni i kad svedok naknadno pristane da svedo~i. Vojna lica i pripadnici policije ne mogu se zatvoriti, ali }e se o wihovom odbijawu da svedo~e izvestiti wihova komanda radi ka`wavawa. Ako je potrebno da se ova lica radi svedo~ewa prinudno dovedu, obrati}e se sud wihovom stare{ini koji }e narediti wihovo privo|ewe sudu. ^lan 248. Svedok ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te, kao i na naknadu izgubqene zarade. Svedok treba da zahteva naknadu odmah po saslu{awu, ina~e gubi pravo na wu. Sud je du`an da na ovo upozori svedoka.

- 63 U re{ewu kojim se odmeravaju tro{kovi svedoka sud }e odlu~iti da se odre|eni iznos isplati iz polo`enog predujma, a ako predujam nije polo`en, nalo`i}e stranci da odre|eni iznos plati svedoku u roku od osam dana. @alba protiv re{ewa iz stava 3. ovog ~lana ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa.

Ve{taci
^lan 249. Sud }e izvesti dokaz ve{ta~ewem kad je radi utvr|ivawa ili razja{wewa neke ~iwenice potrebno stru~no znawe kojim sud ne raspola`e. ^lan 250. Stranka koja predla`e ve{ta~ewe du`na je u predlogu nazna~iti predmet i obim ve{ta~ewa i predlo`iti lice za ve{taka sa liste stalnih sudskih ve{taka. Protivna strana }e se izjasniti o predlogu iz stava 1. ovog ~lana. Ako se stranke ne sporazumeju o licu koje }e biti odre|eno za ve{taka i o predmetu i obimu ve{ta~ewa, o tome }e odlu~iti sud. Sud mo`e, nezavisno od sporazuma stranaka odrediti drugog ve{taka, ako oceni da slo`enost ve{ta~ewa to zahteva. ^lan 251. Ve{ta~ewe vr{i jedan ve{tak. Sud mo`e odrediti dva ili vi{e ve{taka kad oceni da je ve{ta~ewe slo`eno. Ve{taci se odre|uju prvenstveno iz reda stalnih sudskih ve{taka za odre|enu vrstu ve{ta~ewa. Ve{ta~ewa se mogu poveriti i stru~noj ustanovi (bolnici, hemijskoj laboratoriji, fakultetu i sl). Ako postoje posebne ustanove za odre|ene vrste ve{ta~ewa (ve{ta~ewe la`nog novca, rukopisa, daktiloskopsko ve{ta~ewe i sl.), takva ve{ta~ewa, a naro~ito slo`enija, poveri}e se prvenstveno tim ustanovama. ^lan 252. Sud }e ve{taka, na wegov zahtev, osloboditi du`nosti ve{ta~ewa iz razloga iz kojih svedok mo`e uskratiti svedo~ewe ili odgovor na pojedino pitawe. Sud mo`e ve{taka, na wegov zahtev, osloboditi du`nosti ve{ta~ewa i iz drugih opravdanih razloga. Oslobo|ewe od du`nosti

- 64 ve{ta~ewa mo`e tra`iti i ovla{}eno lice organa ili organizacije u kojoj je ve{tak zaposlen. ^lan 253. Ve{tak mo`e biti iskqu~en ili izuzet iz istih razloga kao i sudija ili sudija-porotnik, ali se za ve{taka mo`e uzeti i lice koje je ranije bilo saslu{ano kao svedok. Stranka je du`na da podnese zahtev za izuze}e ve{taka ~im sazna da postoji razlog za izuze}e, a najdocnije pre po~etka izvo|ewa dokaza ve{ta~ewem. U zahtevu za izuze}e ve{taka, stranka je du`na da navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev za izuze}e. O zahtevu za iskqu~ewe i izuze}e odlu~uje sud. Sudija zamoqenog suda i predsednik ve}a odlu~uju o izuze}u ako im je povereno izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem. Protiv re{ewa kojim se usvaja zahtev za izuze}e nije dozvoqena `alba, a protiv re{ewa kojim se zahtev odbija nije dozvoqena posebna `alba. Ako je stranka saznala za razlog za iskqu~ewe ili izuze}e posle izvr{enog ve{ta~ewa i prigovara ve{ta~ewu iz tog razloga, sud }e postupiti kao da je zahtev stavqen pre izvr{enog ve{ta~ewa. ^lan 254. Sud mo`e kazniti nov~ano do 30.000 dinara ve{taka koji ne do|e na ro~i{te, iako je uredno pozvan a izostanak ne opravda, kao i ve{taka koji bez opravdanog razloga odbije da vr{i ve{ta~ewe. Re{ewe o kazni sud mo`e staviti van snage pod uslovima iz ~lana 247. stav 5. ovog zakona. Na zahtev stranke sud mo`e re{ewem nalo`iti ve{taku da naknadi tro{kove koje je prouzrokovao svojim neopravdanim nedolaskom ili neopravdanim odbijawem da vr{i ve{ta~ewe. ^lan 255. Ve{tak ima pravo na naknadu putnih tro{kova i tro{kova za ishranu i preno}i{te, na naknadu izgubqene zarade i tro{kova ve{ta~ewa, kao i pravo na nagradu za izvr{eno ve{ta~ewe. U pogledu naknade tro{kova i nagrade ve{taka shodno }e se primewivati odredbe ~lana 248. st. 2. i 3. ovog zakona.

- 65 ^lan 256. Sud odre|uje ve{ta~ewe re{ewem koje sadr`i: ime i prezime, zanimawe ve{taka, predmet spora, predmet i obim ve{ta~ewa i rok za dostavqawe nalaza i mi{qewa u pisanom obliku. Prepis re{ewa dostavqa se ve{taku zajedno sa pozivom za ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e u pozivu upozoriti ve{taka da svoje mi{qewe mora izneti savesno i u skladu sa pravilima nauke i struke i upozoriti ga na posledice nedostavqawa nalaza i mi{qewa u ostavqenom roku, odnosno neopravdanog izostanka sa ro~i{ta i pravu na nagradu i naknadu tro{kova. ^lan 257. Ve{tak svoj pisani nalaz obrazlo`eno, dostavqa sudu pre rasprave. i mi{qewe, koje mora biti

Sud dostavqa strankama nalaz i mi{qewe najmawe osam dana pre ro~i{ta za glavnu raspravu. ^lan 258. Sud }e kad ve{tak ne dostavi nalaz i mi{qewe u ostavqenom roku, po{to istekne rok koji je strankama ostavqen da se o tome izjasne, odrediti drugog ve{taka. Ako ve{tak dostavi nalaz i mi{qewe koji su nejasni, nepotpuni ili protivre~ni sami sebi ili utvr|enim okolnostima sud }e odrediti ve{taka da ih dopuni, odnosno ispravi nalaz i mi{qewe i odrediti rok za ponovno dostavqawe nalaza i mi{qewa. ^lan 259. Ako je odre|eno vi{e ve{taka, oni mogu podneti zajedni~ki nalaz i mi{qewe kad se u nalazu i mi{qewu sla`u. Ako se u nalazu i mi{qewu ne sla`u, svaki ve{tak posebno iznosi svoj nalaz i mi{qewe. Ako se podaci ve{taka o wihovom nalazu bitno razilaze, ili ako je nalaz jednog ili vi{e ve{taka nejasan, nepotpun ili u protivre~nosti sam sa sobom ili sa utvr|enim okolnostima, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka, obnovi}e se ve{ta~ewe sa istim ili drugim ve{tacima. Ako u mi{qewu jednog ili vi{e ve{taka ima protivre~nosti ili nedostataka, ili se pojavi osnovana sumwa u pravilnost datog mi{qewa, a ti se nedostaci ili sumwa ne mogu otkloniti ponovnim saslu{awem ve{taka, zatra`i}e se mi{qewe drugih ve{taka. ^lan 260. Protiv re{ewa suda iz ~l. 250, 251. i 259. ovog zakona nije dozvoqena `alba.

- 66 ^lan 261. Odredbe ovog zakona o ve{tacima primewuju se shodno i na tuma~e.

Saslu{awe stranaka
^lan 262. Bitne ~iwenice mogu se utvr|ivati i saslu{avawem stranaka. Sud }e odlu~iti da se izvede dokaz saslu{awem stranaka kad nema drugih dokaza ili kad i pored izvedenih drugih dokaza na|e da je to potrebno za utvr|ivawe bitnih ~iwenica. ^lan 263. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka, ako se uverio da stranci, odnosno licu koje se ima saslu{ati za stranku nisu poznate sporne ~iwenice, ili ako saslu{awe te stranke nije mogu}no. Sud mo`e odlu~iti da se saslu{a samo jedna stranka, ako druga stranka uskrati davawe iskaza ili se ne odazove pozivu suda. Ako u toku postupka stranka umre ili ponovno saslu{awe stranke nije mogu}no iz drugih razloga, sud }e pro~itati zapisnik sa iskazom te stranke. ^lan 264. Izvo|ewe dokaza saslu{awem stranaka zamolnim putem dozvoqeno je samo ako stranka zbog neotklowivih smetwi ne mo`e li~no do}i ili ako bi wen dolazak prouzrokovao nesrazmerne tro{kove. ^lan 265. Za stranku koja nema parni~nu sposobnost saslu{a}e se wen zakonski zastupnik. Sud mo`e odlu~iti da se umesto ili pored zakonskog zastupnika saslu{a sama stranka, ako je weno saslu{awe mogu}no. Za pravno lice saslu{a}e se lice koje je zakonom ili pravilima odre|eno da ga zastupa. Ako kao stranka u parnici u~estvuju na jednoj strani vi{e lica, sud }e odlu~iti da li }e se saslu{ati sva ova lica ili samo neka od wih. ^lan 266. Poziv za ro~i{te na kome }e se izvoditi dokaz saslu{awem stranaka dostavi}e se li~no strankama, odnosno licu koje }e se za stranku saslu{ati.

- 67 U pozivu }e se nazna~iti da }e se na ro~i{tu izvoditi dokaz saslu{awem stranaka i da stranka koja do|e na ro~i{te mo`e biti saslu{ana u odsustvu druge stranke. ^lan 267. Ne mogu se primeniti nikakve prinudne mere prema stranci koja se nije odazvala pozivu suda radi saslu{awa, niti stranka prinuditi na davawe iskaza. Sud }e s obzirom na sve okolnosti oceniti od kakvog je zna~aja {to stranka nije do{la na saslu{awe ili {to je uskratila iskaz. ^lan 268. Odredbe o izvo|ewu dokaza svedocima primewiva}e se i prilikom izvo|ewa dokaza saslu{awem stranaka, ako za saslu{awe stranaka nije {to drugo propisano.

Glava dvadeset prva OBEZBE\EWE DOKAZA

^lan 269. Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz ne}e mo}i da izvede ili da }e wegovo docnije izvo|ewe biti ote`ano, mo`e se u toku kao i pre pokretawa parnice predlo`iti da se ovaj dokaz izvede. Obezbe|ewe dokaza se mo`e tra`iti i po{to odluka kojom se postupak okon~ava postane pravnosna`na, ako je to potrebno pre ili u toku postupka po vanrednim pravnim lekovima. Ovaj postupak je hitan. ^lan 270. Ako je predlog za obezbe|ewe dokaza stavqen u toku parni~nog postupka, za postupawe je nadle`an sud pred kojim je postupak u toku. Kad se tra`i obezbe|ewe dokaza pre pokretawa postupka, kao i u hitnim slu~ajevima ako je postupak ve} u toku, nadle`an je ni`i sud prvog stepena na ~ijem se podru~ju nalaze stvari koje treba razgledati odnosno sud na ~ijem podru~ju boravi lice koje treba saslu{ati. O predlogu iz stava 1. ovog ~lana odlu~uje sud koji vodi postupak. ^lan 271. U podnesku kojim tra`i obezbe|ewe dokaza predlaga~ je du`an da navede ~iwenice koje se imaju dokazati, dokaze koje treba izvesti i razloge zbog kojih smatra da se docnije dokaz ne}e mo}i izvesti ili da }e

- 68 wegovo izvo|ewe biti ote`ano. U podnesku treba navesti ime i prezime protivnika, wegovo prebivali{e odnosno boravi{te, osim ako iz okolnosti proisti~e da on nije poznat. ^lan 272. Podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi}e se protivniku, ako je poznat. Ako postoji opasnost zbog odlagawa, sud }e o predlogu odlu~iti i bez prethodnog izja{wavawa protivnika. U re{ewu kojim se usvaja predlog sud }e zakazati ro~i{te za izvo|ewe dokaza, nave{}e ~iwenice o kojima }e se izvoditi dokazi, kao i dokaze koji }e se izvesti, a ako je potrebno imenova}e i ve{take. Ako protivniku nije ranije bio dostavqen podnesak u kome je stavqen predlog za obezbe|ewe dokaza, on }e mu se dostaviti zajedno sa re{ewem suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza. Sud mo`e, radi u~estvovawa na ro~i{tu za izvo|ewe dokaza, postaviti privremenog zastupnika (~lan 79) protivniku koji je nepoznat ili je nepoznato wegovo boravi{te. O tom postavqawu nije potrebno izdati oglas. Sud mo`e u hitnim slu~ajevima odrediti da izvo|ewe dokaza zapo~ne i pre nego {to se re{ewe kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza dostavi protivniku. Protiv re{ewa suda kojim se usvaja predlog za obezbe|ewe dokaza, kao i protiv re{ewa kojim se odlu~uje da izvo|ewe dokaza zapo~ne pre nego {to se re{ewe dostavi protivniku, nije dozvoqena `alba. ^lan 273. Ako su dokazi izvedeni pre nego {to je postupak pokrenut, zapisnik o izvo|ewu dokaza ~uva}e se kod suda pred kojim su dokazi izvedeni. Ako je postupak u toku, a obezbe|ewe dokaza nije izveo parni~ni sud, zapisnik }e se dostaviti parni~nom sudu.

Glava dvadeset druga PRIPREMAWE GLAVNE RASPRAVE

^lan 274. Sud priprema glavnu raspravu po prijemu tu`be. Pripreme za glavnu raspravu obuhvataju prethodno ispitivawe tu`be, dostavqawe tu`be tu`enom na odgovor, odr`avawe pripremnog ro~i{ta i zakazivawe glavne rasprave.

- 69 U toku pripremawa glavne rasprave stranke mogu blagovremeno upu}ivati podneske u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na glavnoj raspravi, kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. ^lan 275. U toku pripremawa glavne rasprave do ro~i{ta za glavnu raspravu, sud odlu~uje o svim pitawima koja se ti~u upravqawa postupkom. Stranku koja nema punomo}nika i koja se iz neznawa ne koristi svojim procesnim pravima koja joj pripadaju po zakonu sud }e pou~iti koje parni~ne radwe mo`e preduzeti. @alba nije dozvoqena protiv odluka o upravqawu postupkom, koje donosi sud u toku pripremawa glavne rasprave. ^lan 276. Sud mo`e u toku pripremawa glavne rasprave doneti presudu na osnovu priznawa, presudu na osnovu odricawa i presudu zbog propu{tawa i primiti na zapisnik poravnawe stranaka. Predsednik ve}a mo`e, u toku pripremawa glavne rasprave, posle prijema odgovora na tu`bu doneti presudu ako utvrdi da me|u strankama nisu sporne ~iwenice i da ne postoje druge smetwe za dono{ewe odluke.

Prethodno ispitivawe tu`be

^lan 277. Po prethodnom ispitivawu tu`be sud je ovla{}en da donosi re{ewa iz ~lana 279. ovog zakona, ako nije re~ o pitawima o kojima se po prirodi stvari ili po odredbama ovog zakona odluka mo`e doneti tek u daqem toku postupka. ^lan 278. Kad utvrdi da je tu`ba nerazumqiva ili nepotpuna, ili da postoje nedostaci koji se ti~u sposobnosti tu`ioca ili tu`enog da budu stranke u parnici, ili nedostaci u pogledu zakonskog zastupawa stranke, ili nedostaci koji se odnose na ovla{}ewe zastupnika da pokrene parnicu kad je takvo ovla{}ewe potrebno, sud }e radi otklawawa ovih nedostataka preduzeti potrebne mere predvi|ene u ovom zakonu (~l. 78. i 103). ^lan 279. Sud po prethodnom ispitivawu tu`be donosi re{ewe kojim se tu`ba odbacuje ako utvrdi: 1) da odlu~ivawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost;

- 70 2) da je tu`ba podignuta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odre|en rok za podizawe tu`be; 3) da o istom zahtevu ve} te~e parnica; 4) da je stvar pravnosna`no presu|ena; 5) da je u istoj stvari zakqu~eno sudsko poravnawe; 6) da ne postoji pravni interes tu`ioca za podizawe tu`be iz ~lana 188. ovog zakona; 7) da tu`ilac u roku koji je sud odredio nije otklonio nedostatke iz ~l. 78. i 103. ovog zakona. ^lan 280. Ako smatra da nema dovoqno osnova za dono{ewe odluke o nekom pitawu koje se postavilo u toku prethodnog ispitivawa tu`be, predsednik ve}a }e ostaviti da o ovom pitawu donese odluku po prijemu odgovora na tu`bu ili na pripremnom ro~i{tu, odnosno na ro~i{tu za glavnu raspravu, ako pripremno ro~i{te nije odr`ano.

Odgovor na tu`bu
^lan 281. Sud }e tu`bu sa prilozima dostaviti tu`enom na odgovor u roku do 30 dana od dana prijema tu`be sudu. ^lan 282. Tu`eni je du`an da, u roku do 30 dana od prijema tu`be sa prilozima, podnese sudu odgovor na tu`bu. Sud je du`an da tu`enog pou~i o sadr`ini odgovora i posledicama propu{tawa da odgovori na tu`bu u odre|enom roku. ^lan 283. Sud mo`e izuzetno, ako to zahtevaju posebne okolnosti pojedinog slu~aja, a posebno ako je to potrebno radi odlu~ivawa o predlogu za odre|ivawa privremenih mera, odmah zakazati ro~i{te i narediti da se primerak tu`be dostavi tu`enom. ^lan 284. Tu`eni je du`an da u odgovoru na tu`bu istakne procesne prigovore i da se izjasni da li priznaje ili osporava istaknuti tu`beni zahtev. Odgovor na tu`bu mora da sadr`i i druge podatke koje mora imati i svaki drugi podnesak (~lan 100). Ako tu`eni osporava tu`beni zahtev, odgovor na tu`bu mora sadr`ati i ~iwenice na kojima tu`eni zasniva svoje navode i dokaze kojima se utvr|uju te ~iwenice.

- 71 ^lan 285. Ako odgovor na tu`bu ima nedostatke zbog kojih se po wemu ne mo`e postupati (~l. 100. i 284), smatra}e se da tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu.

Pripremno ro~i{te
^lan 286. Sud }e po pravilu zakazati pripremno ro~i{te posle prijema odgovora na tu`bu. Ako tu`eni nije dostavio odgovor na tu`bu a nema uslova za dono{ewe presude zbog propu{tawa, sud }e pripremno ro~i{te zakazati i odr`ati najkasnije u roku do 30 dana od dana kada je istekao rok za dostavqawe odgovora na tu`bu. ^lan 287. Pripremno ro~i{te je obavezno, osim kad sud po prijemu tu`be i odgovora na tu`bu utvrdi da me|u strankama nema spornih ~iwenica, ako je spor jednostavan ili kada je zakonom to predvi|eno. ^lan 288. U pozivu za pripremno ro~i{te nalo`i}e se strankama da na ro~i{te donesu sve isprave koje im slu`e za dokaz, kao i sve predmete koje treba razgledati u sudu. Ako je potrebno da se za pripremno ro~i{te pribave spisi, isprave ili predmeti koji se nalaze kod suda ili kod kog drugog dr`avnog organa ili preduze}a ili druge organizacije kojima je povereno vr{ewe javnog ovla{}ewa, sud }e narediti da se ovi predmeti, odnosno isprave blagovremeno pribave. Poziv za pripremno ro~i{te dostavqa se najkasnije osam dana pre ro~i{ta. ^lan 289. Ako na pripremno ro~i{te ne do|e tu`ilac, a uredno je pozvan, smatra}e se da je tu`ba povu~ena, osim ako tu`eni ne zahteva da se ro~i{te odr`i. ^lan 290. Pripremno ro~i{te po~iwe izlagawem tu`be, a potom tu`eni iznosi svoj odgovor na tu`bu. Kad je potrebno sud }e zatra`iti od stranaka razja{wewe u pogledu wihovih navoda ili predloga.

- 72 ^lan 291. Posle izlagawa tu`be i odgovora na tu`bu raspravqa}e se o pitawima koja se odnose na smetawe za daqi tok postupka i o tome se mogu izvoditi dokazi kada je to potrebno. Sud }e po prigovoru stranke ili po slu`benoj du`nosti odlu~ivati o pitawima iz ~lana 279. ovog zakona, ako ovim zakonom nije druga~ije odre|eno. Odluku o prigovoru o procesnim smetwama sud }e doneti zajedno sa odlukom o glavnoj stvari, osim o prigovoru mesne nadle`nosti. Protiv odluke iz stava 3. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 292. U daqem toku pripremnog ro~i{ta raspravqa}e se o predlozima i zahtevima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge i zahteve. ^lan 293. Sud }e odlu~iti koja }e dokazna sredstva izvesti na glavnoj raspravi. Sud }e predloge koje ne smatra bitnim za dono{ewe odluke odbiti re{ewem koje }e obrazlo`iti. Protiv re{ewa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U daqem toku parnice sud nije vezan donetim re{ewima o upravqawu parnicom.

Zakazivawe ro~i{ta za glavnu raspravu

^lan 294. Sud zakazuje ro~i{te za glavnu raspravu. Sud }e na ro~i{te pozvati stranke, svedoke i ve{take koje je na pripremnom ro~i{tu odlu~io da pozove na glavnu raspravu. Odredbe ~lana 288. ovog zakona primeni}e se i prilikom zakazivawa ro~i{ta za glavnu raspravu.

- 73 -

Glava dvadeset tre}a GLAVNA RASPRAVA

Tok glavne rasprave
^lan 295. Sud otvara glavnu raspravu i objavquje predmet raspravqawa, utvr|uje da li su do{la sva pozvana lica, proverava da li su uredno pozvana i da li su opravdala svoj izostanak. ^lan 296. Ako sa ro~i{ta za glavnu raspravu izostane tu`ilac ili ako na to ro~i{te ne do|e tu`eni, a uredno su pozvani, rasprava }e se odr`ati sa prisutnom strankom. Ako na ro~i{tu za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tu`eni i tu`ilac, tu`ba se smatra povu~enom. ^lan 297. Sud }e na predlog stranke izuzetno odlo`iti ro~i{te za glavnu raspravu ako neuka stranka nema punomo}nika, a nije u stawu da se jasno i odre|eno izjasni o predmetu o kome se raspravqa. ^lan 298. Ako nije prethodno odr`ano pripremno ro~i{te, prvo ro~i{te za glavnu raspravu po~iwe izlagawem tu`be, a posle toga tu`eni odgovara na navode tu`be. Ako je pre glavne rasprave odr`ano pripremno ro~i{te, predsednik ve}a upozna}e ve}e s tokom i rezultatima ovog ro~i{ta. Stranke mogu dopuniti izlagawe predsednika ve}a. U daqem toku rasprave raspravqa}e se o predlozima stranaka i ~iweni~nim navodima kojima stranke obrazla`u svoje predloge, odnosno pobijaju predloge protivnika, kao i o dokazima ponu|enim sa wihove strane, izvodi}e se dokazi i pretresa}e se rezultati wihovog izvo|ewa. Stranke mogu iznositi i svoja pravna shvatawa koja se odnose na predmet spora. Kad je u ovom zakonu predvi|eno da stranka mo`e staviti odre|eni prigovor ili predlog ili preduzeti neku drugu parni~nu radwu dok se tu`eni na glavnoj raspravi ne upusti u raspravqawe o glavnoj stvari, takav prigovor odnosno predlog tu`ilac mo`e staviti, odnosno drugu parni~nu radwu preduzeti dok ne zavr{i izlagawe po tu`bi, a tu`eni dok ne zavr{i svoj odgovor na tu`bu.

- 74 ^lan 299. Sud }e se postavqawem pitawa i na drugi celishodan na~in starati da se u toku rasprave iznesu sve bitne ~iwenice, da se dopune nepotpuni navodi stranaka o va`nim ~iwenicama, da se ozna~e ili dopune dokazna sredstva koja se odnose na navode stranaka, i uop{te, da se pru`e sva razja{wewa potrebna da bi se utvrdilo ~iweni~no stawe va`no za odluku. ^lan 300. Svaka stranka treba u svojim izlagawima da iznese sve ~iwenice potrebne za obrazlo`ewe svojih predloga, da ponudi dokaze potrebne za utvr|ivawe svojih navoda kao i da se izjasni o navodima i ponu|enim dokazima protivne stranke. Stranke mogu u toku cele glavne rasprave da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. Stranke mogu i u toku glavne rasprave blagovremeno da upu}uju podneske, u kojima }e navesti ~iwenice koje nameravaju da iznesu na ro~i{tu, kao i dokaze ~ije izvo|ewe nameravaju da predlo`e. ^lan 301. Izvo|ewe dokaza odre|uje sud re{ewem, u kome }e se nazna~iti sporna ~iwenica o kojoj treba izvesti dokaz i dokazno sredstvo. Predlo`ene dokaze koje ne smatra va`nim za odluku, sud }e odbiti i u re{ewu nazna~iti razlog odbijawa. Protiv re{ewa kojim se odre|uje ili odbija izvo|ewe dokaza nije dozvoqena posebna `alba. Sud nije u daqem toku parnice vezan za svoje ranije re{ewe o izvo|ewu dokaza. ^lan 302. Ako stranka prigovori da re{avawe o tu`benom zahtevu ne spada u sudsku nadle`nost, da sud nije stvarno ili mesno nadle`an, da o istom zahtevu ve} te~e parnica, da je stvar pravnosna`no presu|ena, da je o predmetu spora zakqu~eno sudsko poravnawe, ili da se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva, sud }e re{iti da li }e o tim prigovorima raspravqati i odlu~ivati odvojeno od glavne stvari ili zajedno s wom. Ako sud ne usvoji prigovor iz stava 1. ovog ~lana o kome se raspravqalo zajedno sa glavnom stvari, ili ako sud posle odvojenog raspravqawa ne usvoji prigovor i odlu~i da se odmah nastavi glavna rasprava re{ewe o prigovoru une}e se u odluku o glavnoj stvari. Protiv re{ewa kojim se odbijaju prigovori stranaka nije dozvoqena posebna `alba, ako je ve}e odlu~ilo da se odmah nastavi raspravqawe o glavnoj stvari.

- 75 Odredbe st. 1- 3. ovog ~lana primeni}e se i kad sud po slu`benoj du`nosti odlu~i da odvojeno od glavne stvari raspravi o tome da li stvar spada u sudsku nadle`nost, da li je sud stvarno nadle`an, da li ve} te~e parnica, da li je stvar ve} pravnosna`no presu|ena, da li se tu`ilac pred sudom odrekao od tu`benog zahteva, kao i da li je u parnici zakqu~eno sudsko poravnawe. ^lan 303. Kad predsednik ve}a zavr{i saslu{awe pojedinog svedoka, ve{taka ili stranke, ~lanovi ve}a, stranka i wen zastupnik ili punomo}nik mogu im neposredno postavqati pitawa. Sud }e zabraniti stranci postavqawe odre|enog pitawa ili }e zabraniti odgovor na postavqeno pitawe, ako je ve} u pitawu sadr`ano kako na wega treba odgovoriti ili ako se pitawe ne odnosi na predmet. Ako predsednik ve}a zabrani postavqawe odre|enog pitawa ili davawe odgovora, stranka mo`e zahtevati da o tome odlu~i ve}e. Na zahtev stranke u zapisnik }e se uneti pitawe koje je ve}e odbilo, kao i pitawe na koje je zabrawen odgovor. ^lan 304. Saslu{ani svedoci i ve{taci ostaju u sudnici, ako ih sud, po izja{wewu stranaka, sasvim ne otpusti ili ne odredi da se privremeno udaqe iz sudnice. Sud mo`e odrediti da se saslu{ani svedoci docnije ponovo pozovu i jo{ jednom saslu{aju u prisustvu ili odsustvu drugih svedoka i ve{taka. ^lan 305. Kad ve}e smatra da je predmet raspravqen tako da se mo`e doneti odluka, sud }e saop{titi da je glavna rasprava zakqu~ena. Sud mo`e odlu~iti da glavnu raspravu zakqu~i i kad je ostalo da se pribave izvesni spisi koji sadr`e dokaze potrebne za odlu~ivawe ili ako treba sa~ekati zapisnik o dokazima izvedenim od zamoqenog sudije, a stranke odustanu od raspravqawa o tim dokazima ili sud smatra da to raspravqawe nije potrebno. ^lan 306. Sud mo`e u toku ve}awa i glasawa odlu~iti da se zakqu~ena glavna rasprava ponovo otvori ako je to potrebno radi dopune postupka ili razja{wewa pojedinih va`nijih pitawa.

- 76 -

Javnost glavne rasprave

^lan 307. Glavna rasprava je javna. Raspravi mogu prisustvovati samo punoletna lica. Lica koja prisustvuju raspravi ne smeju nositi oru`je ili opasno oru|e. Odredba stava 3. ovog ~lana ne odnosi se na ~uvare lica koja u~estvuju u postupku. ^lan 308. Sud mo`e iskqu~iti javnost za celu glavnu raspravu ili jedan wen deo, ako to zahtevaju interesi ~uvawa slu`bene, poslovne ili li~ne tajne, interesi javnog reda ili razlozi morala. Sud mo`e iskqu~iti javnost i kad se merama za odr`avawe reda predvi|enim u zakonu ne bi moglo obezbediti nesmetano odr`avawe rasprave. ^lan 309. Iskqu~ewe javnosti ne odnosi se na stranke, wihove zakonske zastupnike, punomo}nike i ume{a~e. Sud mo`e dozvoliti da glavnoj raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena prisustvuju pojedina slu`bena lica i nau~ni i javni radnici, ako je to od interesa za wihovu slu`bu, odnosno nau~nu ili javnu delatnost. Na zahtev stranke raspravi }e prisustvovati najvi{e dva lica koja ona ozna~i. Sud }e upozoriti lica koja prisustvuju raspravi na kojoj je javnost iskqu~ena da su du`na da kao tajnu ~uvaju sve ono {to su na raspravi saznala i ukaza}e im na posledice odavawa tajne. ^lan 310. Sud odlu~uje o iskqu~ewu javnosti re{ewem koje mora biti obrazlo`eno i javno objavqeno. Protiv re{ewa o iskqu~ewu javnosti nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 311. Odredbe o javnosti na glavnoj raspravi shodno se primewuju i na ostalim ro~i{tima.

- 77 -

Rukovo|ewe glavnom raspravom

^lan 312. Sud rukovodi glavnom raspravom, ispituje stranke, izvodi dokaze, daje re~ strankama, wihovim zakonskim zastupnicima i punomo}nicima i objavquje odluke ve}a. Sud je du`an da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovla~i i da se rasprava po mogu}nosti dovr{i na jednom ro~i{tu. Ako se lice koje u~estvuje na raspravi protivi nekoj meri predsednika ve}a koja se odnosi na rukovo|ewe raspravom ili kakvom pitawu koje je postavio predsednik ve}a, ~lan ve}a ili drugo lice koje u~estvuje u postupku, o takvom protivqewu odlu~uje ve}e. Sud nije vezan za svoje re{ewe koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom. Protiv re{ewa koje se odnosi na rukovo|ewe raspravom nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 313. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud donosi re{ewe o ispravqawu podneska, o postavqawu privremenog zastupnika, o urednosti punomo}ja, o polagawu predujma na ime tro{kova za preduzimawe pojedinih radwi u postupku, o oslobo|ewu od pla}awa tro{kova postupka, o obezbe|ewu parni~nih tro{kova, o dostavqawu sudskih pismena, o obezbe|ewu dokaza, o privremenim merama obezbe|ewa, o merama za obezbe|ewe procesne discipline i ka`wavawu, o prekidu i zastajawu u postupku, o tro{kovima postupka u slu~aju povla~ewa tu`be, o zakazivawu ro~i{ta i wihovom odlagawu, o spajawu parnica, kao i o odre|ivawu rokova. Sud je ovla{}en i da, po prijemu zapisnika o izvo|ewu dokaza pred zamoqenim sudijom, odredi da se izvr{e potrebne ispravke ili dopune. Van ro~i{ta za glavnu raspravu sud je ovla{}en da povodom izjave tu`enog, odnosno tu`ioca, date pismeno ili na zapisnik kod parni~nog suda, donese presudu na osnovu propu{tawa, presudu na osnovu priznawa, odnosno presudu na osnovu odricawa i da primi na zapisnik sudsko poravnawe. ^lan 314. Ako pred istim sudom te~e vi{e parnica izme|u istih lica ili u kojima je isto lice protivnik raznih tu`ilaca ili raznih tu`enih, sve ove parnice mogu se re{ewem suda spojiti radi zajedni~kog raspravqawa, ako bi se time ubrzalo raspravqawe ili smawili tro{kovi. Za sve spojene parnice sud mo`e doneti zajedni~ku presudu. Sud mo`e odrediti da se odvojeno raspravqa o pojedinim zahtevima u istoj tu`bi i po zavr{etku odvojenog raspravqawa mo`e doneti posebne odluke o tim zahtevima.

- 78 ^lan 315. Kad sud odlu~i da se odlo`i ro~i{te za glavnu raspravu, stara}e se da se za slede}e ro~i{te pribave svi dokazi ~ije je izvo|ewe odre|eno za to ro~i{te i da se izvr{e druge pripreme kako bi se rasprava mogla zavr{iti na tom ro~i{tu. Protiv re{ewa suda kojim se odla`e ro~i{te ili se odbijaju predlozi stranaka o odlagawu ro~i{ta, nije dozvoqena `alba. ^lan 316. Ako se ro~i{te mogu}nosti pred istim ve}em. odlo`i, novo ro~i{te odr`a}e se po

Ako se novo ro~i{te dr`i pred istim ve}em, glavna rasprava }e se nastaviti i predsednik ve}a }e ukratko izlo`iti tok ranijih ro~i{ta, ali u ovom slu~aju ve}e mo`e odlu~iti da rasprava po~ne iznova. ^lan 317. Ako se ro~i{te dr`i pred izmewenim ve}em, glavna rasprava mora po~eti iznova, ali ve}e mo`e, po{to se stranke o tome izjasne, da odlu~i da se ponovo ne saslu{avaju svedoci i ve{taci i da se ne vr{i nov uvi|aj, ve} da se pro~itaju zapisnici o izvo|ewu ovih dokaza.

Odr`avawe reda na glavnoj raspravi

^lan 318. Sud je du`an da se u toku glavne rasprave stara o odr`avawu reda u sudnici i o dostojanstvu suda. ^lan 319. Ako lice koje u~estvuje u postupku ili lice koje kao slu{alac prisustvuje raspravi vre|a sud ili druge u~esnike u postupku, ometa rad ili se ne pokorava nare|ewima suda za odr`avawe reda, sud }e ga opomenuti. Ako opomena bude bezuspe{na, ve}e mo`e opomenuto lice udaqiti iz sudnice ili kazniti nov~anom kaznom do 30.000 dinara, a mo`e ga i udaqiti i kazniti nov~anom kaznom. Ako stranka bude udaqena iz sudnice, ro~i{te }e se odr`ati i bez wenog prisustva. Ako iz sudnice bude udaqen punomo}nik, sud }e na zahtev stranke odlo`iti ro~i{te, a ako stranka nije prisustvovala ro~i{tu, sud }e uvek odlo`iti ro~i{te i obavestiti stranku da je wen punomo}nik udaqen sa ro~i{ta zbog naru{avawa reda. Kad sud kazni nov~anom kaznom ili udaqi iz sudnice advokata ili advokatskog pripravnika kao punomo}nika, obavesti}e o tome nadle`nu advokatsku komoru.

- 79 @alba protiv re{ewa o nov~anoj kazni ili udaqewu iz sudnice ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. ^lan 320. Ako javni tu`ilac ili javni pravobranilac, odnosno lice koje ih zamewuje naru{ava red, sud }e obavestiti o tome nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca. Sud mo`e odlo`iti ro~i{te i od nadle`nog javnog tu`ioca ili javnog pravobranioca zatra`iti da odredi drugo lice da u~estvuje u postupku. ^lan 321. Ovla{}ewa za odr`avawe reda na glavnoj raspravi, sudija ima i na ostalim ro~i{tima.

Glava dvadeset ~etvrta SUDSKO PORAVNAWE

^lan 322. Stranke mogu u toku celog postupka pred parni~nim sudom prvog stepena da zakqu~e sudsko poravnawe. Poravnawe mo`e da se odnosi na ceo tu`beni zahtev ili na jedan wegov deo. Sud }e u toku postupka ukazati strankama na mogu}nost sudskog poravnawa i pomo}i im da zakqu~e poravnawe. Pred sudom se ne mo`e zakqu~iti poravnawe u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3). Kad sud donese re{ewe kojim ne dozvoqava poravnawe stranaka, zasta}e se s postupkom dok ovo re{ewe ne postane pravnosna`no. ^lan 323. Sporazum stranaka o poravnawu unosi se u zapisnik. Poravnawe je zakqu~eno kad zapisnika o poravnawu potpi{u zapisnik. stranke posle pro~itanog

Strankama se izdaje overen prepis zapisnika u kome je sadr`ano poravnawe, koje ima isto dejstvo kao i sudska presuda. ^lan 324. Sud u toku celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li se vodi parnica o zahtevu o kome je ranije zakqu~eno sudsko poravnawe i ako utvrdi da se parnica vodi o zahtevu o kome je zakqu~eno sudsko poravnawe, odbaci}e tu`bu.

- 80 ^lan 325. Sudsko poravnawe mo`e se pobijati samo tu`bom. Sudsko poravnawe je ni{tavo ako je zakqu~eno u pogledu zahteva kojima stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3). Ako sudsko poravnawe bude poni{teno postupak se nastavqa kao da u parnici o tu`benom zahtevu nije ni bilo zakqu~eno. ^lan 326. Lice koje namerava da podigne tu`bu mo`e preko ni`eg suda prvog stepena na ~ijem podru~ju protivna strana ima prebivali{te da poku{a da postigne poravnawe. Sud kome je ovakav predlog upu}en pozva}e protivnu stranu i upozna}e je s predlogom o poravnawu. Tro{kove ovog postupka snosi predlaga~. ^lan 327. Kad sud oceni ili stranke saglasno predlo`e da bi spor mogao da se uspe{no re{i posredovawem (medijacijom) uputi}e stranke na postupak posredovawa i zastati sa postupkom. U ovom postupku je iskqu~ena javnost. Predsednik suda bira posrednike iz redova istaknutih stru~waka (sudija, advokata i dr.) koji su dobrovoqno prihvatili da budu posrednici (medijatori). Posrednik (medijator) se odre|uje prema vrsti spora sa spiska iz stava 2. ovog ~lana koji sa~iwava predsednik suda. ^lan 328. U punomo}nik. Postignuti sporazum predstavqa vansudsko poravnawe koje posrednik (medijator) dostavqa sudu radi zakqu~ewa sudskog poravnawa. Predlozi i izjave stranaka i wihovih punomo}nika datih u postupku posredovawa (medijacija) ne smeju se koristiti u postupku pred sudom. Sud }e zakazati ro~i{te za glavnu raspravu ukoliko stranke ne re{e spor putem posredovawa (medijacije) po proteku roka od 30 dana. ^lan 329. Postupak posredovawa (medijacije) je dobrovoqan, poverqiv i hitan. postupku posredovawa stranku mo`e da zastupa wen

- 81 -

Glava dvadeset peta PRESUDA

^lan 330. Presudom sud odlu~uje o zahtevu koji se ti~e glavne stvari i sporednih tra`ewa. Ako postoji vi{e zahteva, sud }e o svim tim zahtevima, po pravilu, odlu~iti jednom presudom. Ako je vi{e parnica spojeno radi zajedni~kog raspravqawa, a za kona~nu odluku je sazrela samo jedna parnica, mo`e se doneti presuda samo u pogledu te parnice. ^lan 331. Sud mo`e da nalo`i tu`enom da izvr{i odre|enu ~inidbu samo ako je ona dospela do zakqu~ewa glavne rasprave. Ako sud usvoji zahtev za izdr`avawe, za naknadu {tete u vidu rente zbog izgubqene zarade ili drugih prihoda po osnovu rada ili zbog izgubqenog izdr`avawa, mo`e nalo`iti tu`enom i ~inidbe koje nisu dospele. Presuda kojom je tu`enom nalo`eno da preda ili preuzme stvari date u zakup, mo`e se doneti i pre prestanka tih odnosa. ^lan 332. Ako je tu`ilac u tu`bi tra`io da se dosudi izvesna stvar ili tu`enom nalo`i ispuwewe neke ~inidbe, a istovremeno je u tu`bi ili do zakqu~ewa glavne rasprave izjavio da je voqan da umesto stvari primi neku drugu ~inidbu ili nov~ani iznos, sud }e, ako usvoji tu`beni zahtev, izre}i u presudi da se tu`eni mo`e osloboditi od davawa stvari ili ~inidbe ~ije mu je ispuwewe nalo`eno ako plati taj nov~ani iznos ili ispuni tu drugu ~inidbu. ^lan 333. Kad se stranci u presudi nala`e izvr{ewe kakve ~inidbe, odredi}e se i rok u kome je ovu ~inidbu du`na da izvr{i. Ako posebnim propisima nije druk~ije odre|eno, rok za izvr{ewe ~inidbe iznosi 15 dana. Sud mo`e odrediti du`i rok za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Rok za izvr{ewe ~inidbe po~iwe da te~e prvog dana posle dostavqawa prepisa presude stranci kojoj je nalo`eno izvr{ewe.

- 82 -

Delimi~na presuda
^lan 334. Ako su od vi{e tu`benih zahteva, usled priznawa, odricawa ili na osnovu raspravqawa, samo neki sazreli za kona~nu odluku ili ako je samo deo jednog zahteva sazreo za kona~nu odluku, sud mo`e u pogledu sazrelih zahteva, odnosno dela zahteva, zakqu~iti raspravu i doneti presudu (delimi~na presuda). Delimi~nu presudu sud mo`e da donese i kad je podignuta protivtu`ba, ako je za odluku sazreo samo zahtev tu`be ili zahtev protivtu`be. Sud }e prilikom odlu~ivawa da li }e doneti delimi~nu presudu, naro~ito uzeti u obzir veli~inu zahteva ili dela zahteva koji je sazreo za odluku. Delimi~na presuda je samostalna presuda u pogledu pravnih lekova i izvr{ewa.

Me|upresuda
^lan 335. Ako je tu`eni osporio i osnov tu`benog zahteva i iznos tu`benog zahteva, a u pogledu osnova stvar je sazrela za dono{ewe odluke, sud mo`e iz razloga celishodnosti da donese prvo presudu samo o osnovu tu`benog zahteva (me|upresuda). Do pravnosna`nosti me|upresude raspravqawem o iznosu tu`benog zahteva. sud }e zastati sa

Presuda na osnovu priznawa

^lan 336. Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave prizna tu`beni zahtev, sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda na osnovu priznawa). Sud ne}e doneti presudu na osnovu priznawa i kad su ispuweni potrebni uslovi, ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3 ) . Dono{ewe presude na osnovu priznawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Priznawe tu`benog zahteva, na ro~i{tu ili u pismenom podnesku, tu`eni mo`e i bez pristanka tu`ioca opozvati do dono{ewa presude.

- 83 -

Presuda na osnovu odricawa

^lan 337. Ako se tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave odrekne tu`benog zahteva, sud }e bez daqeg raspravqawa doneti presudu kojom odbija tu`beni zahtev (presuda na osnovu odricawa). Za odricawe od tu`benog zahteva nije potreban pristanak tu`enog. Sud ne}e doneti presudu na osnovu odricawa i kad su ispuweni potrebni uslovi ako na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3). Dono{ewe presude na osnovu odricawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 3. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa. Odricawe od tu`benog zahteva, na ro~i{tu ili u pismenom podnesku, tu`ilac mo`e i bez pristanka tu`enog opozvati do dono{ewa presude.

Presuda zbog propu{tawa

^lan 338. Ako tu`eni ne podnese odgovor na tu`bu u odre|enom roku, sud donosi presudu kojom usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog propu{tawa), ako su ispuweni slede}i uslovi: 1) ako je tu`enom uredno dostavqena tu`ba sa poukom o posledicama propu{tawa; 2) ako ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev nisu u suprotnosti sa dokazima koje je sam tu`ilac podneo ili sa ~iwenicama koje su op{tepoznate; 3) ako osnovanost tu`benog zahteva proizlazi iz ~iwenica navedenih u tu`bi; 4) ako ne postoje op{tepoznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tu`enog spre~ili opravdani razlozi da odgovori na tu`bu. Ne}e se doneti presuda zbog propu{tawa i kad su ispuweni uslovi iz stava 1. ovog ~lana, ako sud na|e da je re~ o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3). Ako iz ~iwenica navedenih u tu`bi ne proizlazi osnovanost tu`benog zahteva, sud }e zakazati pripremno ro~i{te, a ako tu`ba na ro~i{tu nije preina~ena, sud }e doneti presudu kojom se tu`beni zahtev odbija. Dono{ewe presude zbog propu{tawa odlo`i}e se ako je potrebno da se o okolnostima iz stava 2. ovog ~lana prethodno pribave obave{tewa.

- 84 Dono{ewe presude zbog propu{tawa mo`e se odlo`iti i kad nema dokaza da je tu`enom uredno dostavqena tu`ba, a nesumwivo je da mu je tu`ba upu}ena. U tom slu~aju sud }e odrediti rok koji ne mo`e biti du`i od 30 dana za dostavqawe u zemqi, odnosno du`i od roka potrebnog za dostavqawe u smislu ~lana 130. stav 2. ovog zakona, da se izvidi da li je tu`enom uredno dostavqena tu`ba. Ako se u tom roku utvrdi da je tu`enom bila uredno dostavqena tu`ba, sud }e doneti presudu zbog propu{tawa. Protiv odluke suda kojom se odbija predlog tu`ioca da se donese presuda zbog propu{tawa iz stava 2. ovog ~lana nije dozvoqena posebna `alba. U slu~ajevima predvi|enim u st. 4. i 5. ovog ~lana, presudu zbog propu{tawa sud mo`e doneti bez izja{wewa stranaka.

Dono{ewe i objavqivawe presude

^lan 339. Presuda se donosi i objavquje u ime naroda. Kad se glavna rasprava odr`ava pred ve}em, presudu donose predsednik ve}a i ~lanovi ve}a koji su u~estvovali na ro~i{tu na kome je glavna rasprava zakqu~ena. Odmah po zakqu~ewu glavne rasprave sud donosi presudu koju objavquje predsednik ve}a. U slo`enijim predmetima sud mo`e da odlo`i dono{ewe presude za osam dana od dana zakqu~ewa glavne rasprave. U takvom slu~aju presuda se ne}e objaviti, ve} }e sud prepis presude dostaviti strankama. U slu~aju iz ~lana 305. stav 2. ovog zakona, presuda }e se doneti najdocnije u roku od osam dana od dana prijema spisa, odnosno zapisnika. Ova presuda se ne}e objavqivati. ^lan 340. Kad se presuda objavquje, predsednik ve}a }e javno pro~itati izreku i saop{titi ukratko razloge presude. Prilikom objavqivawa presude mo`e se saop{titi da je sud odlu~io da se o odmeravawu tro{kova naknadno odlu~i. U takvom slu~aju odmeravawe tro{kova vr{i sudija, a odluka se unosi u pismeni sastav presude. Ako je javnost na glavnoj raspravi bila iskqu~ena, izreka presude }e se uvek javno pro~itati, a sud }e odlu~iti da li }e se iskqu~iti javnost prilikom objavqivawa razloga presude. Svi prisutni saslu{a}e ~itawe izreke presude stoje}i.

- 85 -

Pismena izrada i dostavqawe presude

^lan 341. Presuda se mora pismeno izraditi u roku od osam dana od dono{ewa. U slo`enijim predmetima sud mo`e odlo`iti pismenu izradu presude za jo{ 15 dana. Izvornik presude potpisuje predsednik ve}a. Strankama se dostavqa overen prepis presude sa uputstvom o pravu na izjavqivawe pravnog leka protiv presude. ^lan 342. Pismeno obrazlo`ewe. Uvod presude sadr`i: nazna~ewe da se presuda izri~e u ime naroda, naziv suda, ime i prezime predsednika i ~lanova ve}a, ime i prezime, prebivali{te, ili boravi{te, odnosno sedi{te stranaka, wihovih zastupnika i punomo}nika, vrednost predmeta spora, kratko ozna~ewe predmeta spora, dan zakqu~ewa glavne rasprave, nazna~ewe stranaka, wihovih zastupnika i punomo}nika koji su toj raspravi prisustvovali, kao i dan kad je presuda donesena. Izreka presude sadr`i odluku suda o usvajawu ili odbijawu pojedinih zahteva koji se ti~u glavne stvari i sporednih tra`ewa i odluku o postojawu ili nepostojawu potra`ivawa istaknutog radi prebijawa (~lan 346). U obrazlo`ewu sud }e izlo`iti: zahteve stranaka i wihove navode o ~iwenicama na kojima se ti zahtevi zasnivaju, dokaze, kao i propise na kojima je sud zasnovao presudu, ako zakonom nije druk~ije odre|eno. U obrazlo`ewu presude zbog propu{tawa, presude na osnovu priznawa ili presude na osnovu odricawa izne}e se samo razlozi koji opravdavaju dono{ewe ovakvih presuda. izra|ena presuda mora imati uvod, izreku i

Dopunska presuda
^lan 343. Ako je sud propustio da odlu~i o svim zahtevima o kojima se mora odlu~iti presudom, ili je propustio da odlu~i o delu zahteva, stranka mo`e u roku od 15 dana od prijema presude da predlo`i parni~nom sudu da se izvr{i dopuna presude. Sud }e, bez odr`avawa ro~i{ta odbaciti neblagovremeni odnosno odbiti neosnovani predlog za dopunu presude. Ako stranka ne predlo`i dono{ewe dopunske presude u roku iz stava 1. ovog ~lana, smatra}e se da je tu`ba u tom delu povu~ena.

- 86 ^lan 344. Kad sud na|e da je predlog za dopunu presude osnovan, zakaza}e glavnu raspravu radi dono{ewa presude o zahtevu koji nije re{en (dopunska presuda). Dopunska presuda mo`e se doneti i bez ponovnog otvarawa glavne rasprave ako ovu presudu donosi isto ve}e koje je donelo i prvobitnu presudu, a zahtev u pogledu koga se tra`i dopuna dovoqno je raspravqen. Ako sud na|e da je predlog za dono{ewe dopunske presude neblagovremen ili neosnovan, odbaci}e odnosno odbi}e predlog re{ewem. Ako se predlog za dopunu presude odnosi samo na tro{kove postupka, odluku o predlogu donosi sud bez odr`avawa ro~i{ta. ^lan 345. Ako je pored predloga za dopunu presude podneta i `alba protiv presude, prvostepeni sud }e zastati sa dostavqawem ove `albe drugostepenom sudu dok se ne donese odluka o predlogu za dopunu presude i dok ne istekne rok za `albu protiv ove odluke. Ako protiv odluke o dopuni presude bude izjavqena `alba, ova `alba zajedno sa `albom protiv prvobitne presude dostavi}e se drugostepenom sudu. Ako se prvostepena presuda pobija `albom samo zbog toga {to prvostepeni sud nije presudom odlu~io o svim zahtevima stranaka koji su predmet parnice, `alba }e se smatrati kao predlog stranke da se donese dopunska presuda.

Pravnosna`nost presude
^lan 346. Presuda koja se vi{e ne mo`e pobijati `albom postaje pravnosna`na ukoliko je wome odlu~eno o zahtevu tu`be ili protivtu`be. Sud tokom celog postupka po slu`benoj du`nosti pazi da li je stvar pravnosna`no presu|ena, i ako utvrdi da je parnica pokrenuta o zahtevu o kome je ve} pravnosna`no odlu~eno, odbaci}e tu`bu. Ako je u presudi odlu~eno o potra`ivawu koje je tu`eni istakao prigovorom radi prebijawa, odluka o postojawu ili nepostojawu ovog potra`ivawa postaje pravnosna`na. ^lan 347. Pravnosna`na presuda deluje samo me|u strankama. Pravnosna`na presuda deluje i prema tre}im licima zbog prirode spornog prava ili pravnog odnosa, pravnog odnosa koji postoji izme|u stranaka i tre}ih lica ili kad je odredbama zakona to predvi|eno.

- 87 Pravnosna`nost presude vezuje se za ~iweni~no stawe utvr|eno do zakqu~ewa glavne rasprave. ^lan 348. Sud je vezan za svoju presudu ~im je objavqena, a ako presuda nije objavqena, ~im je otpravqena. Presuda ima dejstvo prema strankama od dana kad im je dostavqena.

Ispravqawe presude
^lan 349. Pogre{ke u imenima i brojevima, kao i druge o~igledne pogre{ke u pisawu i ra~unawu, nedostatke u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom ispravi}e predsednik ve}a, odnosno sudija pojedinac u svako doba. Ispravqawe }e se izvr{iti posebnim re{ewem i une}e se na kraju izvornika, a strankama }e se dostaviti prepis re{ewa. Ako izme|u izvornika i prepisa presude postoji nesaglasnost u pogledu neke odluke sadr`ane u izreci presude, strankama }e se dostaviti ispravqeni prepis presude sa nazna~ewem da se ovim prepisom presude zamewuje raniji prepis presude. Rok za izjavqivawe pravnog leka u pogledu ispravqenog dela presude te~e od dana dostavqawa ispravqenog prepisa presude. O ispravqawu presude sud mo`e odlu~iti bez saslu{awa stranaka.

Glava dvadeset {esta RE[EWE

^lan 350. Sva re{ewa koja se donose na ro~i{tu objavquje predsednik ve}a, odnosno sudija pojedinac. Re{ewe koje je na ro~i{tu objavqeno dostavi}e se strankama u overenom prepisu samo ako je protiv tog re{ewa dozvoqena posebna `alba, ili ako se na osnovu re{ewa mo`e odmah tra`iti izvr{ewe, ili ako to zahteva upravqawe parnicom. Sud je vezan za svoja re{ewa ukoliko se ona ne odnose na upravqawe parnicom ili ako ovim zakonom nije {to drugo odre|eno. Kad se re{ewe ne dostavqa pismeno, ono prema strankama ima dejstvo ~im je objavqeno.

- 88 ^lan 351. Re{ewa koja sud donosi van ro~i{ta saop{tavaju se strankama dostavqawem overenog prepisa re{ewa. Ako se re{ewem odbija predlog jedne stranke bez prethodnog saslu{awa protivne stranke, toj stranci se re{ewe ne}e dostaviti. ^lan 352. Re{ewe mora biti obrazlo`eno ako je protiv wega dozvoqena posebna `alba. Pismeni sastav re{ewa treba da sadr`i uvek uvod i izreku, a obrazlo`ewe samo ako po stavu 1. ovog ~lana re{ewe mora biti obrazlo`eno. ^lan 353. Pravnosna`na re{ewa o kaznama izre~enim po odredbama ovog zakona izvr{avaju se po slu`benoj du`nosti. ^lan 354. Odredbe ~lana 333, ~lana 348. stav 2, ~lana 339. stav 2, ~lana 340. stav 2, ~l. 341-345. i ~lana 349. ovog zakona shodno }e se primewivati i na re{ewa.

B. Postupak po pravnim lekovima Glava dvadeset sedma REDOVNI PRAVNI LEKOVI

1. @alba protiv presude
Pravo na `albu ^lan 355. Stranke mogu izjaviti `albu protiv presude donete u prvom stepenu u roku od 15 dana od dana dostavqawa prepisa presude, ako u ovom zakonu nije odre|en drugi rok. U meni~nim i ~ekovnim sporovima ovaj rok iznosi osam dana. Blagovremeno izjavqena `alba spre~ava da presuda postane pravnosna`na u delu koji se pobija `albom. O `albi protiv presude odlu~uje drugostepeni sud.

- 89 ^lan 356. Stranka se mo`e odre}i prava na `albu od ~asa kad je presuda objavqena, a ako presuda nije objavqena, onda od ~asa kad joj prepis presude bude dostavqen. Do dono{ewa odluke drugostepenog suda stranka mo`e povu}i ve} izjavqenu `albu. Stranka ne mo`e opozvati svoju izjavu o odricawu od prava na pravni lek ili izjavu o povla~ewu `albe. Sadr`ina `albe ^lan 357. @alba mora da sadr`i: 1) ozna~ewe presude protiv koje se izjavquje `alba; 2) izjavu da se presuda pobija u celini ili u odre|enom delu; 3) razlog `albe; 4) potpis podnosioca `albe. ^lan 358. Ako se na osnovu podataka iz `albe ne mo`e utvrditi koja se presuda pobija ili ako `alba nije potpisana (nepotpuna `alba), prvostepeni sud }e re{ewem, protiv koga nije dozvoqena `alba, pozvati `alioca da u odre|enom roku dopuni ili ispravi `albu podneskom pod uslovima predvi|enim odredbama ~lana 103 . ovog zakona. Ako `alilac u odre|enom roku ne postupi po nalogu suda, sud }e re{ewem odbaciti `albu kao nepotpunu. Ako `alba po svom sadr`aju ima drugih nedostataka, prvostepeni sud }e `albu dostaviti drugostepenom sudu ne pozivaju}i `alioca da je dopuni, odnosno ispravi. ^lan 359. U `albi se mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Sud }e prema istinitosti navoda `alioca. U `albi se kompenzacioni prigovor. ne potrebi mogu sprovesti iznositi izvi|aj radi provere i

prigovor

zastarelosti

@alilac koji nije u~inio verovatnim da je iz opravdanih razloga propustio da u prvostepenom postupku polo`i iznos potreban za

- 90 podmirewe tro{kova povodom izvo|ewa predlo`enog dokaza (~lan 148. stav 4) ne mo`e u `albi predlo`iti da se taj dokaz izvede. Prigovor radi prebijawa koji nije iznet pred prvostepenim sudom ne mo`e se iznositi u `albi. Ako su usled izno{ewa novih ~iwenica i predlagawa novih dokaza, nastali tro{kovi u postupku povodom `albe, ove }e tro{kove nezavisno od ishoda spora naknaditi onaj `alilac koji ih je predlo`io. Razlozi zbog kojih se presuda mo`e pobijati ^lan 360. Presuda se mo`e pobijati: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka; 2) zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava. Presuda zbog propu{tawa ne mo`e se pobijati zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa. Presuda na osnovu priznawa i presuda na osnovu odricawa mogu se pobijati zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka ili zbog toga {to je izjava o priznawu, odnosno o odricawu data u zabludi ili pod uticajem prinude ili prevare. ^lan 361. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka postoji ako sud u toku postupka nije primenio ili je nepravilno primenio koju odredbu ovog zakona, a to je bilo ili je moglo biti od uticaja na dono{ewe zakonite i pravilne presude. Bitna povreda odredaba parni~nog postupka uvek postoji: 1) ako je sud bio nepropisno sastavqen, ili ako je sudio sudija koji je po zakonu morao biti iskqu~en ili izuzet, ili ako je u dono{ewu presude u~estvovao sudija koji nije sudelovao na glavnoj raspravi; 2) ako je odlu~eno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadle`nost (~lan 16); 3) ako je odlu~eno o zahtevu po tu`bi koja je podignuta posle zakonom propisanog roka; 4) ako je sud odlu~io o tu`benom zahtevu za koji je stvarno nadle`an vi{i sud iste vrste, sud druge vrste (~lan 16), ili ako je povodom prigovora stranaka sud nepravilno odlu~io da je stvarno nadle`an; 5) ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoqenim raspolagawima stranaka (~lan 3. stav 3); 6) ako je protivno odredbama ovog zakona sud doneo presudu zbog propu{tawa, presudu na osnovu priznawa ili presudu na osnovu odricawa;

- 91 7) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 8) ako je protivno odredbama zakona sud odbio zahtev stranke da u postupku slobodno upotrebqava svoj jezik i pismo; 9) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila `albu; 10) ako je odlu~eno o zahtevu o kome je ve} ranije pravnosna`no presu|eno ili o kome je ve} zakqu~eno sudsko poravnawe ili o zahtevu po kome ve} te~e parnica; 11) ako je protivno zakonu bila iskqu~ena javnost na glavnoj raspravi; 12) ako presuda ima nedostataka zbog kojih se ne mo`e ispitati, a naro~ito ako je izreka presude nerazumqiva, ako protivre~i sama sebi ili razlozima presude, ili ako presuda nema uop{te razloga ili u woj nisu navedeni razlozi o bitnim ~iwenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivre~ni, ili ako o bitnim ~iwenicama postoji protivre~nost izme|u onoga {to se u razlozima presude navodi o sadr`ini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima. ^lan 362. Pogre{no ili nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji kad je sud neku bitnu ~iwenicu pogre{no utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio. Nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe postoji i kad na to ukazuju nove ~iwenice ili novi dokazi (~lan 359). ^lan 363. Pogre{na primena materijalnog prava postoji kad sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio. Postupak po `albi ^lan 364. @alba se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. ^lan 365. Prvostepeni sud }e neblagovremenu, nepotpunu (~lan 358. stav 1) ili nedozvoqenu `albu odbaciti re{ewem.

- 92 @alba je neblagovremena ako je izjavqena posle isteka zakonskog roka za weno podno{ewe. @alba je nedozvoqena ako je `albu izjavilo lice koje nije ovla{}eno za podno{ewe `albe, ili lice koje se odreklo ili je povuklo `albu ili ako lice koje je izjavilo `albu nema pravni interes za podno{ewe `albe. ^lan 366. Primerak blagovremene, potpune i dozvoqene `albe dostavi}e prvostepeni sud protivnoj stranci koja mo`e u roku od osam dana od prijema podneti tom sudu odgovor na `albu. Primerak `aliocu. Neblagovremeno podnesen odgovor na `albu drugostepeni sud ne}e razmatrati. ^lan 367. Po prijemu odgovora na `albu ili po proteku roka za odgovor na `albu prvostepeni sud }e `albu i odgovor na `albu, ako je podnesen, sa svim spisima dostaviti drugostepenom sudu u roku od osam dana. Ako `alilac tvrdi da su u prvostepenom postupku povre|ene odredbe parni~nog postupka prvostepeni sud }e dati obja{wewe povodom navoda `albe koji se ti~u tih povreda, a po potrebi }e sprovesti i izvi|aje da proveri istinitost odnosnih navoda u `albi. ^lan 368. Kad spisi po `albi stignu drugostepenom izvestilac priprema izve{taj ve}u radi razmatrawa predmeta. sudu sudija odgovora na `albu dostavi}e prvostepeni sud

Sudija izvestilac mo`e, po potrebi, od prvostepenog suda da pribavi izve{taj o povredama odredaba postupka i da zatra`i da se radi utvr|ivawa tih povreda sprovedu izvi|aji. ^lan 369. Drugostepeni sud odlu~uje o `albi, po pravilu, bez rasprave. Kad ve}e drugostepenog suda na|e da je radi pravilnog utvr|ewa ~iweni~nog stawa potrebno da se pred drugostepenim sudom ponove ve} izvedeni dokazi, zakaza}e raspravu pred drugostepenim sudom. Drugostepeni sud }e zakazati raspravu i odlu~iti o `albi i zahtevima stranaka kad je u istoj parnici prvostepena presuda ve} jedanput bila ukinuta po odredbama ovog zakona, a pobijana presuda se zasniva na pogre{no i nepotpunom utvr|enom ~iweni~nom stawu ili su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene bitne povrede odredaba parni~nog postupka.

- 93 ^lan 370. Na raspravu se pozivaju stranke, odnosno wihovi zakonski zastupnici ili punomo}nici, kao i oni svedoci i ve{taci za koje sud odlu~i da se saslu{aju. Ako sa rasprave izostane jedna ili obe stranke sud }e odlu~iti o `albi i doneti odluku uzimaju}i u obzir naro~ito ono {to je izneto u `albi i u odgovoru na `albu. Rasprava pred drugostepenim sudom po~iwe izve{tajem izvestioca, koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti `albe. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi `alba, a po potrebi i zapisnik o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom. Zatim }e `alilac obrazlo`iti svoju `albu, a protivna stranka odgovor na `albu. Stranka mo`e na raspravi iznositi ~iwenice i predlagati dokaze iz `albe u smislu ~lana 359. ovog zakona. ^lan 371. Ako u ~l. 369. i 370. ovog zakona nije {to drugo odre|eno, odredbe o glavnoj raspravi pred prvostepenim sudom (~l. 295-321), kao i odredbe ~l. 322-333, ~l. 343-345. i ~lana 349. ovog zakona shodno se primewuju i na raspravu i postupak pred drugostepenim sudom. Granice ispitivawa prvostepene presude ^lan 372. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u onom delu u kome se pobija `albom, a ako se iz `albe ne vidi u kom se delu presuda pobija, drugostepeni sud }e uzeti da se presuda pobija u delu u kome stranka nije uspela u parnici. Drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u `albi, paze}i po slu`benoj du`nosti na bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 2. ta~. 1, 2, 5, 7. i 9. i na pravilnu primenu materijalnog prava. Na prekora~ewe tu`benog zahteva drugostepeni sud pazi samo na zahtev stranke. Odluke drugostepenog suda o `albi ^lan 373. Drugostepeni sud mo`e u sednici ve}a ili na osnovu odr`ane rasprave:

- 94 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu, nepotpunu ili kao nedozvoqenu; 2) odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu; 3) ukinuti presudu i uputiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe; 4) ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu; 5) preina~iti prvostepenu presudu i odlu~iti o zahtevima stranaka. Drugostepeni sud mo`e ukinuti prvostepenu presudu i samo u pogledu iznosa tu`benog zahteva kad na|e da u pogledu odluke o osnovu tu`benog zahteva ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. Drugostepeni sud nije vezan predlogom `albe. ^lan 374. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoqenu `albu odbaci}e drugostepeni sud re{ewem, ako to nije u~inio prvostepeni sud (~lan 365). ^lan 375. Drugostepeni sud }e presudom odbiti `albu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu kad na|e da ne postoje razlozi zbog kojih se presuda pobija, kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. ^lan 376. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka (~lan 361) i vrati}e predmet istom prvostepenom sudu ili }e ga ustupiti nadle`nom prvostepenom sudu radi odr`avawa nove glavne rasprave. U ovom re{ewu drugostepeni sud }e odlu~iti i koje se sprovedene radwe, zahva}ene bitnom povredom odredaba parni~nog postupka, ukidaju. Ako su u postupku pred prvostepenim sudom u~iwene povrede odredaba iz ~lana 361. stav 2. ta~. 2, 3. i 10, drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. Ako je u postupku pred prvostepenim sudom u~iwena povreda odredaba iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 9. drugostepeni sud }e, s obzirom na prirodu povrede, ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet nadle`nom prvostepenom sudu, ili }e ukinuti prvostepenu presudu i odbaciti tu`bu. ^lan 377. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti presudu prvostepenog suda i vratiti predmet tom sudu na ponovno su|ewe ako smatra da zbog novih ~iwenica i novih dokaza (~lan 359) radi pravilnog utvr|ivawa

- 95 ~iweni~nog stawa treba odr`ati novu glavnu raspravu pred prvostepenim sudom. Drugostepeni sud }e re{ewem ukinuti prvostepenu presudu i vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno su|ewe i kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe bilo nepotpuno utvr|eno. ^lan 378. Kad drugostepeni sud ukine presudu prvostepenog suda i vrati predmet istom sudu na ponovno su|ewe, mo`e narediti da se nova glavna rasprava odr`i pred drugim ve}em ili sudijom. ^lan 379. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno, drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev. Ako je prvostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom, a ne o onome {to je tu`bom tra`eno, drugostepeni sud }e ukinuti prvostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. ^lan 380. Drugostepeni sud }e presudom preina~iti prvostepenu presudu: 1) ako je na osnovu rasprave utvrdio druk~ije ~iweni~no stawe nego {to je ono u prvostepenoj presudi; 2) ako je prvostepeni sud pogre{no ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana iskqu~ivo na tim dokazima; 3) ako je prvostepeni sud iz ~iwenica koje je utvrdio izveo nepravilan zakqu~ak o postojawu drugih ~iwenica, a na tim ~iwenicama je zasnovana presuda; 4) ako smatra da je ~iweni~no stawe u prvostepenoj presudi pravilno utvr|eno, ali da je prvostepeni sud pogre{no primenio materijalno pravo. ^lan 381. Drugostepeni sud ne mo`e da preina~i presudu na {tetu stranke koja se `alila, ako je samo ona izjavila `albu. ^lan 382. U obrazlo`ewu presude, odnosno re{ewa drugostepeni sud treba da oceni `albene navode od zna~aja i da navede razloge koje je uzeo u obzir po slu`benoj du`nosti.

- 96 Ako se prvostepena presuda ukida zbog bitnih povreda odredaba parni~nog postupka, u obrazlo`ewu treba navesti sve odredbe koje su povre|ene, u ~emu se povrede sastoje i sve uo~ene nedostatke koji su od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. Ako prvostepenom sudu ~iweni~nog stawa, ~iwenice i dokazi se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a na ponovno su|ewe zbog pogre{no i nepotpuno utvr|enog nave{}e se u ~emu se sastoje nedostaci i za{to su nove va`ni i od uticaja za dono{ewe pravilne odluke.

Ako se prvostepena presuda ukida i predmet vra}a prvostepenom sudu na ponovno su|ewe, kad je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno, drugostepeni sud }e ukazati za{to su nove ~iwenice i dokazi od uticaja za dono{ewe pravilne odluke. ^lan 383. Drugostepeni sud je du`an da vrati spise prvostepenom sudu u roku do 30 dana od dana dono{ewa odluke. ^lan 384. Prvostepeni sud je du`an da odmah po prijemu re{ewa drugostepenog suda zaka`e ro~i{te za glavnu raspravu u roku do 30 dana od dana prijema re{ewa drugostepenog suda. Prvostepeni sud je du`an da izvede sve parni~ne radwe i da raspravi sva sporna pitawa na koja je ukazao drugostepeni sud u svom re{ewu. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati nove dokaze. Ako presuda bude ukinuta zbog toga {to je presudu doneo nenadle`an sud, nova rasprava pred prvostepenim sudom odr`a}e se po odredbama koje va`e za odr`avawe glavne rasprave u slu~aju kad se promeni ve}e (~lan 317).

2. @alba protiv re{ewa

^lan 385. Protiv re{ewa prvostepenog suda dozvoqena je `alba, ako u ovom zakonu nije odre|eno da `alba nije dozvoqena. Ako ovaj zakon izri~ito odre|uje da posebna `alba nije dozvoqena, re{ewe prvostepenog suda mo`e se pobijati samo u `albi protiv kona~ne odluke. ^lan 386. Blagovremeno podneta `alba zadr`ava izvr{ewe re{ewa, ako ovim zakonom nije druk~ije propisano.

- 97 Re{ewe protiv koga nije dozvoqena posebna `alba mo`e se odmah izvr{iti. ^lan 387. Re{avaju}i o `albi, drugostepeni sud mo`e: 1) odbaciti `albu kao neblagovremenu, nedozvoqenu (~lan 365. st. 1-3. i ~lan 385. stav 1); 2) odbiti prvostepenog suda; `albu kao neosnovanu i nepotpunu ili

potvrditi

re{ewe

3) preina~iti re{ewe ili ga ukinuti i po potrebi predmet vratiti na ponovni postupak. ^lan 388. U postupku po `albi protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe koje va`e za `albu protiv presude, osim odredaba o odgovoru na `albu i o odr`avawu rasprave pred drugostepenim sudom.

Glava dvadeset osma VANREDNI PRAVNI LEKOVI

1. @alba sa alternativnim predlogom za revizijsko odlu~ivawe (direktna revizija)
^lan 389. Protiv presude donete u prvom stepenu protiv koje je dozvoqena revizija stranke mogu izjaviti `albu Vrhovnom sudu Srbije u roku od 15 dana od dana dostavqawa presude, ako stranka u `albi predlo`i da o ovom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije, a protivna stranka se s tim saglasi. Presuda se mo`e pobijati ovim pravnim lekom, u parnicama u kojima je dopu{tena revizija, samo zbog pogre{ne primene materijalnog prava i bitne povrede iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 5. ovog zakona. ^lan 390. @alba se izjavquje sudu koji je izrekao prvostepenu presudu u dovoqnom broju primeraka za sud i protivnu stranku. @albu iz stava 1. ovog ~lana prvostepeni sud dostavqa na obavezan odgovor suprotnoj stranci uz obave{tewe da se u odgovoru na `albu mo`e saglasiti da o ovoj `albi odlu~uje Vrhovni sud Srbije. Kad se protivna strana saglasi da o pravnom leku odlu~uje Vrhovni sud Srbije, a Vrhovni sud Srbije prihvati da o wemu odlu~uje zbog potrebe ujedna~avawa sudske prakse zauzimawem stava o nekom spornom pravnom pitawu, smatra se da je `alba protiv prvostepene presude povu~ena.

- 98 U postupku po ovom pravnom leku stranku koja je fizi~ko lice mora zastupati advokat. Ako se stranka u odgovoru na `albu ne saglasi da o izjavqenom pravnom leku neposredno odlu~uje Vrhovni sud Srbije ili stranke nije zastupao advokat u postupku po ovom pravnom leku, drugostepeni sud odlu~i}e o `albi na prvostepenu presudu po op{tim pravilima. ^lan 391. Prvostepeni sud }e po prijemu odgovora na `albu, ukoliko nema uslova da postupi u smislu ~lana 365. ovog zakona, dostaviti `albu i odgovor na `albu sa svim spisima drugostepenom sudu. Drugostepeni sud je du`an da, ukoliko ne odbaci `albu, dostavi predmet Vrhovnom sudu Srbije. ^lan 392. O dopu{tenosti pravnog leka iz ~lana 389. ovog zakona Vrhovni sud Srbije odlu~uje u ve}u od tri sudije. O osnovanosti ovog pravnog leka odlu~uje ve}e sastavqeno od pet sudija. Vrhovni sud Srbije ispituje pobijanu presudu u granicama razloga navedenih u ovom pravnom leku. Odluka se donosi u roku od tri meseca od dana prijema predmeta u Vrhovni sud Srbije. ^lan 393. Vrhovni sud Srbije mo`e odbiti pravni lek iz ~lana 389. ovog zakona i potvrditi prvostepenu presudu ili preina~iti prvostepenu presudu.

2. Revizija
^lan 394. Protiv pravnosna`ne presude donesene u drugom stepenu, stranke mogu izjaviti reviziju u roku od 30 dana od dana dostavqawa prepisa presude. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu, na predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe, ako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 500.000 dinara. Revizija nije dozvoqena o imovinskopravnim sporovima kad se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu, predaju stvari ili izvr{ewe neke druge ~inidbe, ako vrednost predmeta spora ne prelazi 500.000 dinara.

- 99 Izuzetno, i kad se radi o tu`benom zahtevu iz st. 2. i 3. ovog ~lana, revizija je uvek dozvoqena: 1) u parnicama o pravu na izdr`avawe ili o pravu na ukidawe izdr`avawa; 2) u sporovima o pravu na naknadu {tete zbog izgubqenog izdr`avawa usled smrti davaoca izdr`avawa; 3) u imovinskim sporovima koji nastanu iz protivustavnih i protivzakonitih pojedina~nih akata i radwi kojim se pravna ili fizi~ka lica zavisno od sedi{ta, odnosno prebivali{ta stavqaju u neravnopravan polo`aj na jedinstvenom tr`i{tu ili na drugi na~in naru{ava jedinstvo tr`i{ta, ukqu~uju}i i parnice o naknadi {tete, koja se tim prouzrokuje; 4) u sporovima zbog povrede autorskog prava, za{tite i upotrebe pronalaska i tehni~kih unapre|ewa, uzoraka, modela i `igova, firme ili naziva, kao i u sporovima iz nelojalne utakmice i monopolisti~kih pona{awa kad se ne odnose na imovinskopravni zahtev. ^lan 395. Revizija je izuzetno dozvoqena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama ~lana 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopu{tenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitawa od op{teg interesa, ujedna~i sudska praksa ili kad je potrebno novo tuma~ewe prava. ^lan 396. O reviziji odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ^lan 397. Podnesena revizija presude protiv koje je izjavqena. ne zadr`ava izvr{ewe pravnosna`ne

^lan 398. Revizija se mo`e izjaviti: 1) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 2, osim ta~ke 4; 2) zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 1. ovog zakona koja je u~iwena u postupku pred drugostepenim sudom; 3) zbog pogre{ne primene materijalnog prava; 4) zbog prekora~ewa tu`benog zahteva samo ako je ta povreda u~iwena tek u postupku pred drugostepenim sudom. Revizija se ne mo`e izjaviti zbog pogre{no ili nepotpuno utvr|enog ~iweni~nog stawa.

- 100 ^lan 399. Revizijski sud ispituje pobijanu presudu samo u onom delu u kome se ona pobija revizijom i u granicama razloga navedenih u reviziji, paze}i po slu`benoj du`nosti na bitnu povredu odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 9. ovog zakona i na pravilnu primenu materijalnog prava. ^lan 400. Revizija se podnosi sudu koji je izrekao prvostepenu presudu. ^lan 401. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju, osim iz ~lana 389. ovog zakona, odbaci}e re{ewem predsednik ve}a prvostepenog suda, bez odr`avawa ro~i{ta. Revizija je nedozvoqena: 1) ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovla{}eno na podno{ewe revizije; 2) ako je reviziju izjavilo lice koje nije advokat; 3) ako je reviziju izjavilo lice koje je odustalo od revizije; 4) ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podno{ewe revizije; 5) ako je revizija izjavqena protiv presude protiv koje se po zakonu ne mo`e podneti, osim iz ~lana 393. ovog zakona. ^lan 402. Primerak blagovremene, potpune i dozvoqene revizije predsednik ve}a prvostepenog suda dostavi}e protivnoj stranci i javnom tu`iocu nadle`nom za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti (~lan 416) u roku od osam dana. Javnom tu`iocu dostavi}e se, zajedno sa revizijom, i prepis presude protiv koje je revizija izjavqena. U roku od 15 dana od dana dostavqawa revizije protivna stranka mo`e podneti sudu odgovor na reviziju. Po prijemu odgovora, ili po proteku roka za odgovor, predsednik ve}a prvostepenog suda }e dostaviti reviziju i odgovor na reviziju, sa svim spisima, revizijskom sudu preko drugostepenog suda, u roku od 15 dana. ^lan 403. O reviziji revizijski sud odlu~uje bez rasprave.

- 101 ^lan 404. Neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoqenu reviziju odbaci}e revizijski sud re{ewem ako to, u granicama svojih ovla{}ewa (~lan 401), nije u~inio prvostepeni sud. ^lan 405. Revizijski sud }e presudom odbiti reviziju kao neosnovanu ako utvrdi da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavqena, kao ni razlozi na koje pazi po slu`benoj du`nosti. Revizijski sud ne}e detaqno obrazlagati presudu kojom se revizija odbija kao neosnovana, ako zakqu~i da to nije potrebno zbog toga {to se u reviziji ponavqaju `albeni razlozi ili kad se obrazlagawem presude kojom se revizija odbija ne bi postiglo novo tuma~ewe prava niti doprinelo ujedna~enom tuma~ewu prava. ^lan 406. Ako utvrdi da postoji bitna povreda odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. st. 1. i 2. ovog zakona zbog koje se revizija mo`e izjaviti, revizijski sud }e re{ewem ukinuti u celini ili delimi~no presudu drugostepenog i prvostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadle`nom sudu. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. stav 2. ta~. 2, 3. i 10. ovog zakona revizijski sud }e ukinuti re{ewem donesene odluke i odbaciti tu`bu. Ako je u postupku pred prvostepenim ili drugostepenim sudom u~iwena povreda iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 9. ovog zakona, revizijski sud, s obzirom na prirodu povrede, postupi}e prema odredbama st. 1. ili 2. ovog ~lana. ^lan 407. Ako revizijski sud utvrdi da je materijalno pravo pogre{no primeweno, presudom }e usvojiti reviziju i preina~iti pobijanu presudu. Ako revizijski sud na|e da je zbog pogre{ne primene materijalnog prava ~iweni~no stawe nepotpuno utvr|eno i da zbog toga nema uslova za preina~ewe pobijane presude, re{ewem }e usvojiti reviziju, ukinuti u celini ili delimi~no presudu prvostepenog i drugostepenog suda ili samo presudu drugostepenog suda i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog, odnosno drugostepenog suda. ^lan 408. Ako utvrdi da je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev time {to je dosu|eno vi{e od onoga {to je tra`eno, revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu u delu u kome je prekora~en tu`beni zahtev.

- 102 Ako je drugostepenom presudom prekora~en tu`beni zahtev tako {to je odlu~eno o ne~em drugom, a ne o onome {to je tu`bom tra`eno, revizijski sud }e ukinuti drugostepenu presudu i predmet vratiti na ponovno su|ewe. ^lan 409. Ako se prilikom odlu~ivawa o reviziji izjavqenoj o sporu iz ~lana 394. stav 4. ta~ka 3. ovog zakona opravdano posumwa da su ~iwenice na kojima je pobijana odluka zasnovana pravilno utvr|ene, revizijski sud }e re{ewem ukinuti pobijanu odluku, a po potrebi i odluke sudova ni`eg stepena, i predmet vratiti na ponovno su|ewe istom ili drugom ve}u prvostepenog ili drugostepenog suda, odnosno drugom nadle`nom sudu. ^lan 410. Odluka revizijskog suda dostavqa se prvostepenom sudu preko drugostepenog suda. Primerak odluke revizijskog suda dostavqa se i javnom tu`iocu (~lan 416). ^lan 411. Ako u ~l. 394-410. ovog zakona nije {to drugo odre|eno, u postupku povodom revizije shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o `albi protiv presude iz ~lana 342, 356. st. 2. i 3, ~l. 357, 358. i 363, ~lana 366. st. 2. i 3, ~lana 367. stav 2, ~l. 368, 373, 378. i ~l. 381-384. ovog zakona. ^lan 412. Stranke mogu izjaviti reviziju i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je postupak pravnosna`no zavr{en. Revizija protiv re{ewa iz stava 1. ovog ~lana nije dozvoqena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoqena revizija protiv pravnosna`ne presude (~lan 394. st. 2. i 3). Revizija je uvek dozvoqena protiv re{ewa drugostepenog suda kojim se izjavqena `alba odbacuje, odnosno kojim se potvr|uje re{ewe prvostepenog suda o odbacivawu revizije. Revizija je uvek dozvoqena i protiv re{ewa drugostepenog suda kojim je pravnosna`no odlu~eno o predlogu za ponavqawe postupka. U postupku povodom revizije protiv re{ewa shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.

- 103 -

3. Zahtev za za{titu zakonitosti

^lan 413. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti protiv pravnosna`ne sudske odluke po slu`benoj du`nosti ili na predlog stranke u roku od tri meseca. Rok za podizawe zahteva za za{titu zakonitosti iz stava 1. ovog ~lana ra~una se: 1) protiv odluke donesene u prvom stepenu protiv koje nije izjavqena `alba - od dana kad se ta odluka vi{e nije mogla pobijati `albom; 2) protiv odluke donesene u drugom stepenu protiv koje nije izjavqena revizija - od dana kad je ta odluka dostavqena onoj stranci kojoj je docnije dostavqena. Protiv odluke iz stava 1. ovog ~lana donesene u drugom stepenu, protiv koje su stranke izjavile reviziju, javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti samo u roku od 30 dana od dana kad mu je dostavqena revizija one stranke ~ija mu je revizija ranije dostavqena (~lan 402. stav 1). Zahtev za za{titu zakonitosti nije dozvoqen protiv odluke koju je povodom revizije ili zahteva za za{titu zakonitosti doneo sud nadle`an da odlu~uje o tim pravnim lekovima (~lan 396). ^lan 414. Protiv pravnosna`ne odluke donesene u sporu koji se odnosi na ugovor o prometu nepokretnosti, javni tu`ilac mo`e u roku od godinu dana podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog toga {to je ugovor po svojoj sadr`ini ili ciqu protivan prinudnim propisima, javnom poretku i pravilima morala. Ovaj rok ra~una se od dana pravnosna`nosti odluke, a ako je protiv odluke bila izjavqena revizija - od dana dono{ewa odluke revizijskog suda kojom je postupak zavr{en. ^lan 415. O zahtevu za za{titu zakonitosti odlu~uje Vrhovni sud Srbije. ^lan 416. Zahtev za za{titu zakonitosti protiv odluke iz ~lana 413. ovog zakona podi`e javni tu`ilac odre|en zakonom. ^lan 417. Javni tu`ilac mo`e podi}i zahtev za za{titu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupaka iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 5. ovog zakona.

- 104 ^lan 418. Ukoliko javni tu`ilac ne podigne zahtev za za{titu zakonitosti u rokovima predvi|enim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovla{}ena je da u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa da javni tu`ilac ne}e izjaviti zahtev za za{titu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek. ^lan 419. Ako su protiv iste odluke podneseni i revizija i zahtev za za{titu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije }e odlu~iti o tim pravnim lekovima jednom odlukom. ^lan 420. O sednici na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti obavesti}e se podnosilac zahteva. Na sednicu na kojoj }e sud odlu~iti o zahtevu za za{titu zakonitosti ne}e se pozivati stranka koja nije stavila predlog za izjavqivawe ovog pravnog leka. Ako sa sednice izostane podnosilac zahteva, raspravqa}e se o izjavqenom pravnom leku i odlu~iti. Sednica po~iwe izve{tajem izvestioca koji izla`e stawe stvari ne daju}i svoje mi{qewe o osnovanosti izjavqenog pravnog leka. Posle toga pro~ita}e se presuda ili deo presude na koji se odnosi izjavqeni pravni lek, a po potrebi i zapisnici iz spisa. Zatim }e podnosilac zahteva obrazlo`iti izjavqeni pravni lek. ^lan 421. Kad odlu~uje o zahtevu za za{titu zakonitosti, Vrhovni sud Srbije ispituje samo one povrede na koje je ukazao podnosilac zahteva. Ako u ~l. 413-420. ovog zakona nije {to drugo odre|eno, u postupku povodom zahteva za za{titu zakonitosti shodno }e se primewivati odredbe ~lana 397, ~l. 400- 406, 410. i 411. ovog zakona.

4. Ponavqawe postupka
^lan 422. Postupak koji je odlukom suda pravnosna`no zavr{en mo`e se po predlogu stranke ponoviti: 1) ako kojoj stranci nezakonitim postupawem, a naro~ito propu{tawem dostavqawa, nije bila data mogu}nost da raspravqa pred sudom; 2) ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, ili ako stranku koja je pravno lice

- 105 nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, ili ako zakonski zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, ukoliko vo|ewe parnice, odnosno vr{ewe pojedinih radwi u postupku nije bilo naknadno odobreno; 3) ako se odluka suda zasniva na la`nom iskazu svedoka ili ve{taka; 4) ako se odluka suda zasniva na falsifikovana ili u kojoj je overen neistinit sadr`aj; ispravi koja je

5) ako je do odluke suda do{lo usled krivi~nog dela sudije, odnosno sudije-porotnika, zakonskog zastupnika ili punomo}nika stranke, protivne stranke ili kog tre}eg lica; 6) ako stranka stekne mogu}nost da upotrebi pravnosna`nu odluku suda koja je ranije me|u istim strankama doneta o istom zahtevu; 7) ako se odluka suda zasniva na drugoj odluci suda ili na odluci nekog drugog organa, a ta odluka bude pravnosna`no preina~ena, ukinuta, odnosno poni{tena; 8) ako je naknadno pred nadle`nim organom pravnosna`no re{eno prethodno pitawe (~lan 12) na kome je odluka zasnovana; 9) ako stranka sazna za nove ~iwenice ili na|e ili stekne mogu}nost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoqnija odluka da su te ~iwenice ili dokazi bili upotrebqeni u ranijem postupku; 10) ako je, po pravnosna`no okon~anom postupku pred doma}im sudom, Evropski sud za qudska prava doneo odluku o istom ili sli~nom pravnom odnosu protiv Srbije i Crne Gore. ^lan 423. Iz razloga navedenih u ~lanu 422. ta~. 1. do 3. ovog zakona ne mo`e se zahtevati ponavqawe postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznet u ranijem postupku. Zbog okolnosti navedenih u ~lanu 422. ta~. 1, 7, 8. i 9. ovog zakona, ponavqawe postupka mo`e se dozvoliti samo ako stranka bez svoje krivice nije mogla te okolnosti da iznese pre nego {to je raniji postupak zavr{en pravnosna`nom sudskom odlukom. ^lan 424. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se u roku od trideset dana, i to: 1) u slu~aju iz ~lana 422. ta~ka 1. ovog zakona, od dana kad je odluka dostavqena stranci; 2) u slu~aju iz ~lana 422. ta~ka 2. ovog zakona, ako je u postupku kao tu`ilac ili tu`eni u~estvovalo lice koje ne mo`e biti stranka u postupku, od dana kada je odluka dostavqena tom licu; ako stranku koja je pravno lice nije zastupalo ovla{}eno lice, ili ako parni~no nesposobnu stranku nije zastupao zakonski zastupnik, od dana kad je odluka dostavqena stranci, odnosno wenom zakonskom zastupniku, a ako zakonski

- 106 zastupnik, odnosno punomo}nik stranke nije imao potrebno ovla{}ewe za vo|ewe parnice ili za pojedine radwe u postupku, od dana kad je stranka saznala za ovaj razlog; 3) u slu~ajevima iz ~lana 422. ta~. 3-5. ovog zakona, od dana kad je stranka saznala za pravnosna`nu presudu u krivi~nom postupku, a ako se krivi~ni postupak ne mo`e sprovesti, onda od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne mo`e pokrenuti; 4) u slu~ajevima iz ~lana 422. ta~. 6. i 7. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla upotrebiti pravnosna`nu odluku koja je razlog za ponavqawe postupka; 5) u slu~aju iz ~lana 422. ta~ka 8. ovog zakona, od dana kada je odluka kojom je nadle`ni organ pravnosna`no re{io prethodno pitawe na kome je odluka zasnovana dostavqena stranci; 6) u slu~aju iz ~lana 422. ta~ka 9. ovog zakona, od dana kad je stranka mogla izneti sudu nove ~iwenice, odnosno nova dokazna sredstva. Ako bi rok odre|en u stavu 1. ovog ~lana po~eo nego {to je odluka postala pravnosna`na, taj }e se rok pravnosna`nosti odluke ako protiv we nije bio izjavqen odnosno od dostavqawa pravnosna`ne odluke vi{eg suda posledwem stepenu. da te~e pre ra~unati od pravni lek, izre~ene u

Po proteku roka od pet godina od dana kad je odluka postala pravnosna`na, predlog za ponavqawe postupka ne mo`e se podneti, osim ako se ponavqawe tra`i iz razloga navedenih u ~lanu 422. ta~. 1, 2. i 10. ovog zakona. ^lan 425. Predlog za ponavqawe postupka podnosi se uvek sudu koji je doneo odluku u prvom stepenu. U predlogu se naro~ito moraju navesti: zakonski osnov po kome se tra`i ponavqawe, okolnosti iz kojih proizlazi da je predlog podnesen u zakonskom roku i dokazi kojima se potkrepquju navodi predlaga~a. ^lan 426. Neblagovremene (~lan 424), nepotpune (~lan 425. stav 2) ili nedozvoqene (~lan 424) predloge za ponavqawe postupka odbaci}e re{ewem predsednik ve}a bez odr`avawa ro~i{ta. Ako predsednik ve}a ne odbaci predlog, dostavi}e primerak predloga protivnoj stranci po odredbama ~lana 136. ovog zakona, koja ima pravo da u roku od 15 dana odgovori na predlog. Kad sudu stigne odgovor na predlog ili kad protekne rok za davawe odgovora, predsednik ve}a odredi}e ro~i{te za raspravqawe o predlogu. Ako se ponavqawe postupka zahteva iz razloga navedenog u ~lanu 422. ta~ka 9. ovog zakona, predsednik ve}a mo`e raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka spojiti sa raspravqawem o glavnoj stvari.

- 107 ^lan 427. Ro~i{te za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dr`i se pred predsednikom ve}a prvostepenog suda, osim ako raspravqawe o predlogu nije spojeno sa raspravqawem o glavnoj stvari. ^lan 428. Po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu, predsednik ve}a prvostepenog suda donosi odluku o predlogu, osim ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom (~lan 429). U re{ewu kojim se dozvoqava ponavqawe postupka izre}i }e se da se ukida odluka doneta u ranijem postupku. Predsednik ve}a odredi}e glavnu raspravu tek po pravnosna`nosti re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka, ali u tom re{ewu mo`e odlu~iti da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. Na novoj glavnoj raspravi stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze. Protiv re{ewa kojim se dozvoqava ponavqawe postupka nije dozvoqena posebna `alba ako je predsednik ve}a odlu~io da se odmah otpo~ne raspravqawe o glavnoj stvari. Ako je predsednik ve}a dozvolio ponavqawe postupka i odlu~io da se odmah raspravqa o glavnoj stvari, ili ako se o predlogu za ponavqawe postupka raspravqalo zajedno sa glavnom stvari, re{ewe kojim se dozvoqava ponavqawe postupka i ukida odluka doneta u ranijem postupku unosi se u odluku o glavnoj stvari. ^lan 429. Ako se razlog za ponavqawe postupka odnosi iskqu~ivo na postupak pred vi{im sudom, predsednik ve}a prvostepenog suda }e po odr`anom ro~i{tu za raspravqawe o predlogu za ponavqawe postupka dostaviti predmet tom vi{em sudu radi dono{ewa odluke. Kad predmet stigne vi{em sudu, predsednik ve}a postupi}e po odredbama ~lana 368. ovog zakona. O predlogu za ponavqawe postupka vi{i sud odlu~uje bez rasprave. Kad vi{i sud na|e da je opravdan predlog za ponavqawe postupka i da nije potrebno da se dr`i nova glavna rasprava, ukinu}e svoju odluku, kao i odluku vi{eg suda ako takva postoji, i done}e novu odluku o glavnoj stvari.

- 108 -

5. Odnos izme|u predloga za ponavqawe postupka i drugih vanrednih pravnih lekova

^lan 430. Ako u roku za izjavqivawe revizije stranka podnese predlog za ponavqawe postupka samo iz razloga zbog kojih se mo`e izjaviti i revizija, smatra}e se da je stranka izjavila reviziju. Ako stranka izjavi reviziju zbog razloga iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 10. ovog zakona i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog bilo kog razloga iz ~lana 422. ovog zakona, sud }e zastati sa postupkom povodom predloga za ponavqawe postupka do zavr{etka postupka po reviziji. Ako stranka izjavi reviziju iz bilo kog razloga, osim zbog razloga iz ~lana 361. stav 2. ta~ka 10. ovog zakona, i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka zbog razloga iz ~lana 422. ta~. 3. do 5. ovog zakona koji su potkrepqeni pravnosna`nom presudom donesenom u krivi~nom postupku, sud }e zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka izjavi reviziju i istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka, sud }e odlu~iti koji }e postupak nastaviti a sa kojim }e zastati, uzimaju}i u obzir sve okolnosti, a naro~ito razloge zbog kojih su oba pravna leka podnesena i dokaze koje su stranke predlo`ile. ^lan 431. Odredbe ~lana 430. st. 1. i 3. ovog zakona primeni}e se i kad je stranka najpre podnela predlog za ponavqawe postupka, a posle toga izjavila reviziju. U svim ostalim slu~ajevima u kojima stranka podnese predlog za ponavqawe postupka i posle toga izjavi reviziju sud }e po pravilu zastati sa postupkom po reviziji do zavr{etka postupka povodom predloga za ponavqawe postupka, osim ako na|e da postoje ozbiqni razlozi da postupi druk~ije. ^lan 432. Re{ewe iz ~lana 430. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda ako predlog za ponavqawe postupka stigne prvostepenom sudu pre nego {to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu. Ako predlog za ponavqawe postupka stigne po{to je predmet povodom revizije upu}en revizijskom sudu, re{ewe iz ~lana 430. ovog zakona donosi revizijski sud. Re{ewe iz ~lana 431. ovog zakona donosi predsednik ve}a prvostepenog suda, osim ako je predmet, u vreme kad revizija stigne prvostepenom sudu, povodom predloga za ponavqawe postupka upu}en vi{em sudu radi dono{ewa odluke (~lan 429. stav 1), u kom slu~aju re{ewe donosi vi{i sud.

- 109 Protiv re{ewa suda iz st. 1. i 2. ovog ~lana nije dozvoqena `alba. ^lan 433. Odredbe ~l. 430. do 432. ovog zakona shodno }e se primewivati i kad javni tu`ilac podigne zahtev za za{titu zakonitosti, a stranka pre, istovremeno ili posle toga podnese predlog za ponavqawe postupka.

Deo tre}i POSEBNI POSTUPCI Glava dvadeset deveta POSTUPAK U PARNICAMA IZ RADNIH ODNOSA
^lan 434. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u parnicama iz radnih odnosa primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 435. U postupku u parnicama iz radnih odnosa, a naro~ito prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta, sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa radnih sporova. ^lan 436. U toku postupka sud mo`e i po slu`benoj du`nosti odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi spre~avawa nasilnog postupawa ili radi otklawawa nenaknadive {tete. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 437. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok od osam dana za weno izvr{ewe. ^lan 438. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana.

- 110 ^lan 439. Revizija je dozvoqena u parnicama o sporovima o zasnivawu, postojawu i prestanku radnog odnosa.

Glava trideseta POSTUPAK U PARNICAMA POVODOM KOLEKTIVNIH UGOVORA

^lan 440. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe o parnicama povodom kolektivnih ugovora primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 441. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora u~esnici u zakqu~ivawu kolektivnog ugovora ostvaruju za{titu prava utvr|enih kolektivnim ugovorom kad nastane spor u postupku zakqu~ivawa, odnosno izmena i dopuna kolektivnog ugovora ukoliko spor nije re{en mirnim putem ili putem arbitra`e koju su obrazovali u~esnici kolektivnog ugovora u skladu sa odredbama posebnog zakona. Po pravilima postupka u parnicama povodom kolektivnih ugovora sud postupa i u slu~aju spora o reprezentativnosti sindikata, odnosno udru`ewa poslodavaca u smislu odredaba posebnog zakona. U postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora jedna od stranaka je reprezentativni sindikat. ^lan 442. Sud }e uvek prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta u postupku u parnicama povodom kolektivnih ugovora obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa ovih sporova. ^lan 443. Sud }e u presudi kojom nala`e izvr{ewe neke ~inidbe odrediti rok za weno izvr{ewe. ^lan 444. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. ^lan 445. U dozvoqena. parnicama povodom kolektivnih ugovora revizija je

- 111 -

Glava trideset prva POSTUPAK U PARNICAMA ZBOG SMETAWA DR@AVINE

^lan 446. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe u parnicama zbog smetawa dr`avine primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 447. Prilikom odre|ivawa rokova i ro~i{ta po tu`bama zbog smetawa dr`avine sud }e uvek obra}ati naro~itu pa`wu na potrebu hitnog re{avawa prema prirodi svakog pojedinog slu~aja. ^lan 448. Raspravqawe o tu`bi zbog smetawa dr`avine ograni~i}e se samo na pretresawe i dokazivawe ~iwenica posledweg stawa dr`avine i nastalog smetawa. Iskqu~eno je pretresawe o pravu na dr`avinu, o pravnom osnovu, savesnosti ili nesavesnosti dr`avine ili o zahtevima za naknadu {tete. Odluku o zahtevu sud }e doneti u roku do 90 dana. ^lan 449. U toku postupka sud mo`e po slu`benoj du`nosti i bez saslu{awa protivne stranke odrediti privremene mere koje se primewuju u izvr{nom postupku radi otklawawa hitne opasnosti protivpravnog o{te}ewa ili spre~avawa nasiqa ili otklawawa nenaknadive {tete. Sud }e odluku o odre|ivawu privremene mere po predlogu stranke doneti u roku do osam dana od dana predaje predloga. Protiv re{ewa o odre|ivawu privremene mere nije dozvoqena posebna `alba. ^lan 450. Rok za ispuwewe du`nosti koje su nalo`ene strankama sud }e odrediti prema okolnostima pojedinog slu~aja. Rok za izjavqivawe `albe iznosi osam dana. Iz va`nih razloga sud mo`e odlu~iti da `alba ne zadr`ava izvr{ewe re{ewa. U postupku po `albi protiv prvostepene odluke donete u parnici zbog smetawa dr`avine shodno se primewuju odredbe ~lana 369. stav 3 . i ~l. 370. i 371. ovog zakona.

- 112 Protiv re{ewa donesenih u parnicama zbog smetawa dr`avine revizija nije dozvoqena. ^lan 451. Tu`ilac gubi pravo da u izvr{nom postupku zahteva izvr{ewe re{ewa kojim se tu`enom po tu`bi zbog smetawa dr`avine nala`e izvr{ewe odre|ene radwe, ako nije zahtevao izvr{ewe u roku od 30 dana po proteku roka koji je re{ewem odre|en za izvr{ewe te radwe. ^lan 452. Ponavqawe pravnosna`no zavr{enog postupka zbog smetawa dr`avine dozvoqeno je samo iz razloga predvi|enih u ~lanu 422. ta~. 1. i 2. ovog zakona u roku od 30 dana od pravnosna`nosti re{ewa o smetawu poseda.

Glava trideset druga IZDAVAWE PLATNOG NALOGA

^lan 453. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu, a to se potra`ivawe dokazuje verodostojnom ispravom prilo`enom tu`bi u izvorniku ili overenom prepisu, sud }e izdati nalog tu`enom da ispuni tu`beni zahtev (platni nalog). Kao verodostojne isprave smatraju se naro~ito: 1) javne isprave; 2) privatne isprave na kojima je potpis obveznika overio organ nadle`an za overavawe; 3) menice i ~ekovi sa protestom i povratnim ra~unima ako su oni potrebni za zasnivawe zahteva; 4) izvodi iz overenih poslovnih kwiga; 5) fakture; 6) isprave koje po posebnim propisima imaju zna~aj javnih isprava. Platni nalog izda}e sud iako tu`ilac u tu`bi nije predlo`io izdavawe platnog naloga, a ispuweni su svi uslovi za izdavawe platnog naloga. Kad se na osnovu verodostojne isprave mo`e tra`iti izvr{ewe po Zakonu o izvr{nom postupku, sud }e izdati platni nalog samo ako tu`ilac u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga. Ako tu`ilac ne u~ini verovatnim postojawe pravnog interesa za izdavawe platnog naloga, sud }e tu`bu odbaciti.

- 113 ^lan 454. Kad se tu`beni zahtev odnosi na dospelo potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 100.000 dinara, sud }e izdati platni nalog protiv tu`enog iako tu`bi nisu prilo`ene verodostojne isprave, ali je u tu`bi iznet osnov i visina dugovawa i nazna~eni su dokazi na osnovu kojih se mo`e utvrditi istinitost tu`benih navoda. Platni nalog iz stava 1. ovog ~lana mo`e se izdati samo protiv glavnog du`nika. ^lan 455. Platni nalog izdaje predsednik ve}a, bez odr`avawa ro~i{ta. U platnom nalogu sud }e izre}i da je tu`eni du`an u roku od osam dana, a u meni~nim i ~ekovnim sporovima u roku od tri dana, po prijemu platnog naloga da ispuni zahtev tu`be zajedno sa tro{kovima koje je sud odmerio, ili u istom roku da podigne prigovore protiv platnog naloga. U platnom nalogu sud }e tu`enog upozoriti da }e odbaciti neblagovremeno podnesene prigovore. Platni nalog dostavqa se obema strankama. Tu`enome se uz platni nalog dostavqa i primerak tu`be sa prilozima. ^lan 456. Ako sud ne usvoji predlog za izdavawe platnog naloga, nastavi}e postupak po tu`bi po odredbama zakona koje va`e za op{ti parni~ni postupak. Protiv re{ewa suda kojim se ne usvaja predlog za izdavawe platnog naloga nije dozvoqena `alba. ^lan 457. Platni nalog tu`eni mo`e da pobija samo prigovorom. Ako se platni nalog pobija jedino u pogledu odluke o tro{kovima, ova se odluka mo`e pobijati samo `albom protiv re{ewa. U delu u kome nije napadnut prigovorom, platni nalog postaje pravnosna`an. ^lan 458. Neblagovremene, nepotpune odbaci}e sud bez odr`avawa ro~i{ta. ili nedozvoqene prigovore

Ako su prigovori podneti blagovremeno, sud }e zakazati odmah ro~i{te za glavnu raspravu.

- 114 U toku glavne rasprave stranke mogu da iznose nove ~iwenice i da predla`u nove dokaze, a tu`eni mo`e isticati i nove prigovore u pogledu pobijanog dela platnog naloga. U odluci o glavnoj stvari sud }e odlu~iti da li se platni nalog u celini ili delimi~no odr`ava na snazi ili se ukida. ^lan 459. Ako tu`eni prigovori da nisu postojali zakonski osnovi za izdavawe platnog naloga (~l. 453. i 454), ili da postoje smetwe za daqi tok postupka, sud }e prvo da odlu~i o tom prigovoru. Ako na|e da je takav prigovor osnovan, ukinu}e re{ewem platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa otpo~e}e raspravqawe o glavnoj stvari, kad takvom raspravqawu ima mesta. Ako sud ne usvoji ovaj prigovor, pre}i }e na raspravqawe o glavnoj stvari, a re{ewe suda une}e se u odluku o glavnoj stvari. Ako povodom prigovora nedospelosti sud na|e da je zahtev tu`be dospeo posle izdavawa platnog naloga, ali pre zakqu~ewa glavne rasprave, sud }e presudom ukinuti platni nalog i odlu~iti o tu`benom zahtevu (~lan 331. stav 1). ^lan 460. Sud se mo`e po slu`benoj du`nosti nenadle`nim najdocnije do izdavawa platnog naloga. oglasiti mesno

Tu`eni mo`e ista}i prigovor mesne nenadle`nosti samo u prigovoru protiv platnog naloga. ^lan 461. Ako se sud posle izdavawa platnog naloga oglasi stvarno nenadle`nim, ukinu}e platni nalog i po pravnosna`nosti re{ewa o nenadle`nosti ustupi}e predmet nadle`nom sudu. Ako sud posle izdavawa platnog naloga utvrdi da je mesno nenadle`an, ne}e ukinuti platni nalog, nego }e po pravnosna`nosti re{ewa kojim se oglasio nenadle`nim ustupiti predmet nadle`nom sudu. ^lan 462. Kad sud u slu~ajevima predvi|enim ovim zakonom donese re{ewe kojim se odbacuje tu`ba, ukinu}e i platni nalog. ^lan 463. Tu`ilac mo`e povu}i tu`bu bez pristanka tu`enog samo do podno{ewa prigovora. Ako se tu`ba povu~e, sud }e re{ewem ukinuti platni nalog.

- 115 Ako tu`eni do zakqu~ewa glavne rasprave odustane od svih podnetih prigovora, platni nalog ostaje na snazi. ^lan 464. U postupku za izdavawe platnog naloga pred trgovinskim sudovima isprava na osnovu koje se izdaje platni nalog ne mora biti prilo`ena u izvorniku ili u overenom prepisu. Prepis ove isprave mo`e da overi ovla{}eni radnik pravnog lica.

Glava trideset tre}a POSTUPAK U PARNICAMA O SPOROVIMA MALE VREDNOSTI

^lan 465. Ako u ovoj glavi ne postoje posebne odredbe, u postupku o sporovima male vrednosti primewiva}e se ostale odredbe ovog zakona. ^lan 466. Uz poziv za glavnu raspravu tu`enom }e se dostaviti tu`ba, ako mu ve} ranije nije bila dostavqena. ^lan 467. Sporovi male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, jesu sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koji ne prelazi iznos od 100.000 dinara. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu, a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog ~lana (~lan 34. stav 1). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari, ~ija vrednost, koju je tu`ilac u tu`bi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog ~lana (~lan 34. stav 2). ^lan 468. Ne smatraju se sporovima male vrednosti, u smislu odredaba ove glave, sporovi o nepokretnostima, sporovi iz radnih odnosa i sporovi zbog smetawa dr`avine.

- 116 ^lan 469. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi}e se i povodom prigovora protiv platnog naloga, ako vrednost osporenog dela platnog naloga ne prelazi iznos od 100.000 dinara. ^lan 470. Postupak o sporovima male vrednosti sprovodi se pred ni`im sudovima prvog stepena, ako ovim zakonom nije druk~ije odre|eno. ^lan 471. U postupku o sporovima male vrednosti ne dostavqa se tu`ba tu`enom na odgovor. U ovim parnicama ne zakazuje se i ne odr`ava se pripremno ro~i{te. ^lan 472. U postupku o sporovima male vrednosti dozvoqena je posebna `alba samo protiv re{ewa kojim se okon~ava postupak. Ostala re{ewa protiv kojih je po ovom zakonu dozvoqena `alba mogu se pobijati samo `albom protiv odluke kojom se postupak okon~ava. Re{ewa iz stava 2. ovog ~lana ne dostavqaju se strankama, ve} se objavquju na ro~i{tu i unose u pismeni sastav odluke. ^lan 473. U postupku o sporovima male vrednosti, zapisnik o glavnoj raspravi, pored podataka iz ~lana 118. stav 1. ovog zakona, sadr`i: 1) izjave stranaka od bitnog zna~aja, a naro~ito one kojima se, u celosti ili delimi~no, priznaje tu`beni zahtev, odri~e od tu`benog zahteva, preina~ava ili povla~i tu`ba, ili odri~e od `albe; 2) bitnu sadr`inu izvedenih dokaza; 3) odluke protiv kojih je dozvoqena `alba i koje su objavqene na glavnoj raspravi; 4) da li su stranke bile prisutne objavqivawu presude i, ako su bile prisutne, da su pou~ene pod kojim uslovima mogu izjaviti `albu. ^lan 474. Ako tu`ilac preina~i tu`bu tako da vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100.000 dinara, postupak }e se dovr{iti po odredbama ovog zakona o redovnom postupku. Ako tu`ilac do zakqu~ewa glavne rasprave koja se vodi po odredbama ovog zakona o op{tem parni~nom postupku smawi tu`beni zahtev

- 117 tako da vi{e ne prelazi iznos od 100.000 dinara, daqi postupak sprove{}e se po odredbama ovog zakona o postupku o sporovima male vrednosti. ^lan 475. Ako tu`ilac ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu ili na neko docnije ro~i{te a uredno je pozvan, smatra}e se da je povukao tu`bu. Ako sa kog docnijeg ro~i{ta izostanu obe stranke tu`ba }e se smatrati povu~enom. U pozivu za glavnu raspravu nave{}e se, pored ostalog, da }e se smatrati da je tu`ilac povukao tu`bu ako ne do|e na prvo ro~i{te za glavnu raspravu, da u ovom postupku stranke treba sve ~iwenice i dokaze da iznesu do zakqu~ewa glavne rasprave, jer se u `albi protiv presude ne mogu iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi, kao i da se odluka mo`e pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka i zbog pogre{ne primene materijalnog prava. ^lan 476. Ako tu`eni ne do|e na ro~i{te za glavnu raspravu, a uredno je pozvan, done}e se presuda kojom se usvaja tu`beni zahtev (presuda zbog izostanka). Sud }e presudom iz stava 1. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako su ~iwenice na kojima se zasniva tu`beni zahtev u suprotnosti sa dokazima koje je tu`ilac podneo ili sa op{tepoznatim ~iwenicama. Sud }e presudom iz stava 1. ovog ~lana odbiti tu`beni zahtev ako se radi o zahtevu kojim stranke ne mogu raspolagati (~lan 3. stav 3). ^lan 477. Presuda u postupku o sporovima male vrednosti objavquje se odmah po zakqu~ewu glavne rasprave. Prepis presude se uvek dostavqa stranci koja nije bila prisutna objavqivawu, a stranci koja je bila prisutna objavqivawu samo na wen zahtev. Ovaj zahtev stranka mo`e postaviti najdocnije na ro~i{tu na kome se presuda objavquje. Prilikom objavqivawa presude sud je du`an da pou~i neuku stranku o uslovima pod kojima mo`e izjaviti `albu (~lan 478). ^lan 478. Presuda ili re{ewe kojim se okon~ava parnica u postupku o sporovima male vrednosti mo`e se pobijati samo zbog bitne povrede odredaba parni~nog postupka iz ~lana 361. stav 2. ovog zakona i zbog pogre{ne primene materijalnog prava.

- 118 Povodom `albe u postupku o sporovima male vrednosti ne primewuju se odredbe ~lana 377. ovog zakona. Protiv prvostepene presude, odnosno re{ewa iz stava 1. ovog ~lana stranke mogu izjaviti `albu u roku od osam dana. Rok za `albu ra~una se od dana objavqivawa presude, odnosno re{ewa, a ako je presuda, odnosno re{ewe dostavqeno stranci, rok se ra~una od dana dostavqawa. U postupku o sporovima male vrednosti, rok iz ~lana 333. stav 2. i ~lana 343. stav 1. ovog zakona iznosi osam dana. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoqena revizija.

Glava trideset ~etvrta POSTUPAK U PRIVREDNIM SPOROVIMA

^lan 479. U postupku u privrednim sporovima primewiva}e se odredbe ovog zakona, ako u odredbama ove glave nije {to drugo odre|eno.

Nadle`nost i sastav suda

^lan 480. Za sprove radi utvr|ewa postojawa ili nepostojawa ugovora, radi izvr{ewa ugovora, u sporovima radi naknade {tete usled neizvr{ewa ugovora, pored op{te mesne nadle`nosti, mesno je nadle`an sud mesta gde je po sporazumu stranaka, tu`eni du`an da izvr{i ugovor. Za statusne sporove koji nastanu povodom upisa u registar, odnosno brisawa iz registra, pored op{te mesno nadle`nog, mesno je nadle`an i sud prema mestu upisa u registar. Za sporove koji proisti~u iz upisa u registar, odnosno brisawa u registar mesno je nadle`an sud prema mestu upisa u registar. ^lan 481. U prvom stepenu sudi sudija pojedinac. Kad sudi u drugom stepenu drugostepeno ve}e ~ine tri sudije. ^lan 482. Zastupnik stranke je lice upisano u registar kao ovla{}eno lice (statutarni zastupnik).

- 119 ^lan 483. Stranka ne statutarnog zastupnika. mo`e izmeniti niti opozvati radwu svog

^lan 484. Otvarawem postupka ste~aja ili likvidacije nad pravnim licem ili preduzetnikom prestaje punomo}je koje je izdao zastupnik pravnog lica. Po otvarawu postupka ste~aja ili likvidacije u postupcima koji nastaju povodom ste~ajnog postupka kao i u postupcima koji su tekli pre otvarawa ste~ajnog postupka pa nastavqeni nakon otvarawa navedenih postupaka, punomo}nici moraju imati punomo}je koje je izdao ste~ajni upravnik. ^lan 485. U postupku u privrednim sporovima u `albi mogu se iznositi nove ~iwenice i predlagati novi dokazi samo ako `alilac u~ini verovatnim da ih bez svoje krivice nije mogao izneti, odnosno predlo`iti do zakqu~ewa glavne rasprave. Predsednik ve}a prvostepenog suda }e, prema potrebi, sam ili na zahtev sudije izvestioca drugostepenog suda sprovesti izvi|aj radi provere istinitosti navoda `alioca.

Pravni lekovi
^lan 486. Revizija u privrednim sporovima nije dozvoqena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosna`ne presude ne prelazi 2.500.000 dinara. Revizija u privrednim sporovima uvek sporovima iz ~lana 394. stav 4. ta~. 3. i 4. ovog zakona. je dozvoqena u

Ostale odredbe
^lan 487. Ako obe stranke sporazumno predlo`e da se sprovede postupak posredovawa (medijacija) u smislu ~lana 327. ovog zakona sud }e odlo`iti ro~i{te i zastati sa postupkom. ^lan 488. Kad sud odlu~i da se odr`i ro~i{te za glavnu raspravu stara}e se da se novo ro~i{te zaka`e u roku do 30 dana.

- 120 ^lan 489. U postupku u privrednim sporovima va`e slede}i rokovi: 1) rok od 30 dana za podno{ewe predloga za vra}awe u pre|a{we stawe iz ~lana 112. stav 3. ovog zakona; 2) rok od osam dana za `albu protiv presude, odnosno re{ewa, a rok od tri dana za podno{ewe odgovora na `albu; 3) rok od osam dana za izvr{ewe ~inidbe, a za ~inidbe koje se ne sastoje u nov~anom davawu sud mo`e odrediti du`i rok. ^lan 490. U postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tu`beni zahtev odnosi na potra`ivawe u novcu koje ne prelazi iznos od 300.000 dinara. Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima se tu`beni zahtev ne odnosi na potra`ivawe u novcu, a tu`ilac je u tu`bi naveo da pristaje da umesto ispuwewa odre|enog zahteva primi odre|eni nov~ani iznos koji ne prelazi iznos iz stava 1. ovog ~lana (~lan 34. stav 1). Kao sporovi male vrednosti smatraju se i sporovi u kojima predmet tu`benog zahteva nije nov~ani iznos ve} predaja pokretne stvari ~ija vrednost, koju je tu`ilac u tu`bi naveo, ne prelazi iznos iz stava 1. ovog ~lana (~lan 34. stav 2). U postupku o sporovima male vrednosti sporovima tu`ba se ne dostavqa tu`enom na odgovor. u privrednim

Deo ~etvrti PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 491. Ako je pre stupawa na snagu ovog zakona doneta prvostepena presuda ili re{ewe kojim se postupak pred prvostepenim sudom okon~ava, daqi postupak sprove{}e se po dosada{wim propisima. Danom stupawa na snagu ovog zakona postupak u kome je odre|eno mirovawe nastavi}e se po odredbama ovoga zakona. Ako po stupawu na snagu ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz stava 1. ovog ~lana, daqi postupak sprove{}e se po ovom zakonu. O reviziji izjavqenoj protiv pravnosna`ene odluke drugostepenog suda, u postupku koji je pokretnut pre po~etka primene ovog zakona, odlu~iva}e se po pravilima parni~nog postupka koja su va`ila do stupawa na snagu ovog zakona. O zahtevu za za{titu zakonitosti koji je do dana stupawa na snagu ovog zakona podignut pred nadle`nim sudom po dosada{wim pravilima re{ava}e se po tim pravilima.

- 121 ^lan 492. Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon o parni~nom postupku ("Slu`beni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 72/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i "Slu`beni list SRJ", br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), osim odredaba trideset i prve glave (~l. 468a-487). ^lan 493. Do dono{ewa zakona o izvr{nom postupku, u pogledu nadle`nosti suda za odlu~ivawe o zahtevu za za{titu zakonitosti nadle`nog javnog tu`ioca protiv pravnosna`nih odluka sudova donesenih u izvr{nom postupku, uslova za izjavqivawe zahteva i postupka, shodno }e se primewivati odredbe ovog zakona (~l. 413- 421). ^lan 494. Ovaj zakon stupa na snagu po proteku tri meseca od dana objavqivawa u "Slu`benom glasniku Republike Srbije", a odredba ~lana 395. primewiva}e se kad apelacioni sud po~ne sa radom.