8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

MENADMENT LJUDSKIM RESURSIMA U DRAVNOJ UPRAVI I JAVNOM SEKTORU REPUBLIKE SRBIJE

Milena Ili J.P. Gradsko stambeno, Beograd Danijelova 33, Beograd E-mail: milena.ilic@stambeno.com

Zoran D. ivkovi J.P. Gradsko stambeno, Beograd Danijelova 33, Beograd E-mail: zoran.zivkovic@stambeno.com

HUMAN RESOURCE MANAGEMENT IN THE CIVIL SERVICE AND PUBLIC SECTOR OF REPUBLIC OF SERBIA
Saetak: U najirem tumaenju koncepta menadmenta performansi, re je o kontinuiranom procesu planiranja, usmeravanja, voenja, organizovanja, koordinacije i kontrole svih relevantnih rezultata aktivnosti koje se preduzimaju u organizaciji. To je jo jedan nain da se blie definiu, analiziraju, prate i unapreuju oni inioci koji doprinose ukupnim rezultatima uspehu organizacije kao krajnjem cilju postojanja. Javni sektor, u mnogome se kada je u pitanju upravljanje performansama zaposlenih razlikuje od privatnog sektora. Kljune rei: upravljanje ljudskim resursima menadment performansi, javni sektor Abstract: In the broadest interpretation of the concept of performance management, it is a continuous process of planning, directing, managing, organizing, coordination and control of all relevant results of activities undertaken within the organization. This is another way to define more precisely, to analyze, monitor and promote those factors that contribute to the overall results of the success of the organization as the ultimate goal of existence. The public sector, in many respects when it comes to performance management of employees differs from the private sector. Key words: human resource management performance, public sector 1. UVOD Briga o zaposlenima i upravljanje ljudskim resursima je nezaobilazan deo poslovanja svakog preduzea, i jedan od najvanijih, ako ne i najvaniji, element njenog uspeha. Upravljanje ljudskim resursima, kao poslovna funkcija, objedinjava poslove i zadatke u vezi sa ljudima, njihovim pronalaenjem, izborom, obrazovanjem i druge aktivnosti osiguravanja i razvoja zaposlenih. Da li je tako i u javnom sektoru?

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33 -mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

319

8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

Ustav Republike Srbije garantuje da su svi graani Republike Srbije slobodni u izboru zanimanja i zapoljavanja, a da je prinudni rad zabranjen. Zakonom o dravnim slubenicima Republike Srbije ureuju se prava i dunosti dravnih slubenika i pojedina prava i dunosti nametenika. Kada je u pitanju javni sektor, Narodna skuptina Republike Srbije je 2009. godine, izmeu ostalih zakona, kao meru za ublaavanje efekata svetske ekonomske krize, donela i Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u dravnoj administraciji i javnom sektoru.1 U skladu sa ovim zakonom i prateom uredbom, privremeno smanjenje plate odnosi se na platu koja se sastoji od: osnovne plate i dodataka na platu. Privremeno smanjenje zarade odnosi se na zaradu, koja se sastoji od: osnovne zarade, dela zarade za radni uinak, uveane zarade, naknade trokova za ishranu u toku rada i regresa za korienje godinjeg odmora. Takoe, doneti su i Zakon o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u republikoj administraciji2 i Zakon o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji.3 3. MENADMENT LJUDSKIH RESURSA Proces menadmenta ljudskih resursa jedne organizacije, sastoji se iz planiranja, regrutovanja, selekcije, praenje performansi, nagraivanja i razvoja kao i unapreenje odnosa4. Upravljanje ljudskim resursima predstavlja sistematsko privlaenje, razvoj i korienje potencijala ljudskih resursa radi ostvarivanja ciljeva organizacije.5 Podjednako su vani svi procesi u postupku zapoljavanja, meutim da bi radnici bili zadovoljni poslom neophodno je izvriti adekvatnu analizu posla, i na taj nain na pravo mesto staviti prave ljude, tj. radnike koji po svojim znanjima, vetinama, karakteristikama odgovaraju zahtevima posla. To u budunosti moe dovesti do izraenog zadovoljstva radnika poslom koji obavljaju. Planiranje ljudskih resursa predstavlja proces u kojem se na osnovu anticipiranih promena u internom i eksternom okruenju predviaju potrebe za ljudskim resursima. To je proces u kom se organizacioni ciljevi sadrani u misiji i biznis planovima prevode u odgovarajue ciljeve HRM. Regrutovanje predstavlja proces privlaenja kvalifikovanih kandidata u takvom broju da se organizaciji omogui da izabere one najbolje za popunjavanje upranjenih radnih mesta. Selekcija je proces HRM u kojem se iz relativno velikog broja ljudi, koji su u procesu oglaavanja potreba za radnom snagom privueni ili su se javili na oglas, vri izbor onih koji prema ustanovljenim kriterijumima najvie odgovaraju.

Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u dravnoj administraciji i javnom sektoru , "Sl. glasniku RS", br. 31/09. 2 Zakon o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u republikoj administraciji, "Sl. glasnik RS" br. 104/09 3 Zakon o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, "Sl. glasnik RS" br. 104/09 4 uriin D., Janoevi S., Kalianin : 2009, Menadment i strategija, etvrto, preraeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2009, str. 349. 5 Janiijevi N: 2007, Upravljanje organizacionim promenama, Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 56. 320 Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33
-mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

Usavravanje i trening zaposlenih, stvaranje prijatnog i stimulativnog radnog okruenja u preduzeu i pravedan sistem zarada su zadaci koje uspeni menaderi ispunjavaju sa ciljem stvoranja povoljne motivacione osnove za svakog zaposlenog. Motivacija je jako vana i ima znatan uticaj na radni uinak zaposlenih, te je zbog toga vano njeno razumevanje u cilju uspenog menadmenta ljudskim resursima. Naime, motivisani ljudi ulau mnogo vie napora da obave neki posao od ljudi koji su manje ili nimalo motivisani. injenica je da zaposleni u organizacijama rade i postiu unike. Uinci se moraju oceniti, uz prethodno definisanje standarda i normi. Nagrade za doprinose i postignua promenljivih moraju pratiti njihove individualne rezultate i primene u ponaanju i odnos prema poslu i organizaciji. Model nagraivanje ine materijalne kompenzacije i stimulacije (materijalne nagrade) i nematerijalne kompenzacije i stimulacije.

2. DRAVNA RESURSIMA

UPRAVA,

JAVNI

SEKTOR

UPRAVLJANJE

LJUDSKIM

Ustav Republike Srbije govori da svi graani Republike Srbije imaju pravo na rad i na slobodu rada. Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom. Svako ima pravo na slobodan izbor rada. Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei. enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.1 Ustav garantuje da su svi graani Republike Srbije slobodni u izboru zanimanja i zapoljavanja, a da je prinudni rad zabranjen. Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom. Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.2 Zakonom o dravnim slubenicima Republike Srbije3 ureuju se prava i dunosti dravnih slubenika i pojedina prava i dunosti nametenika. Dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa dravne uprave, sudova, javnih tuilatava, Republikog javnog pravobranilatva, slubi Narodne
1 2

Ustav Republike Srbije, "Slubeni glasnik. Republike Srbije", broj 1/90, lan 60. Ustav Republike Srbije, "Slubeni glasnik. Republike Srbije", broj 1/90, lan 26. 3 Zakon o dravnim slubenicima "Slubeni glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007 67/2007 i 116/2008
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33 -mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

321

8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i slubi organa ije lanove bira Narodna skuptina (u daljem tekstu: dravni organi) ili s njima povezanih optih pravnih, informatikih, materijalno-finansijskih, raunovodstvenih i administrativnih poslova.1 U skladu sa pomenutim zakonom dravni slubenik odgovara za zakonitost, strunost i delotvornost svog rada. Niko ne sme vriti uticaj na dravnog slubenika da neto ini ili ne ini suprotno propisima. Pomenutim zakonom zabranjeno je povlaivanje ili uskraivanje dravnog slubenika u njegovim pravima ili dunostima, posebno zbog rasne, verske, polne, nacionalne ili politike pripadnosti ili zbog nekog drugog linog svojstva. Pri zapoljavanju u dravni organ kandidatima su pod jednakim uslovima dostupna sva radna mesta. Izbor kandidata zasniva se na strunoj osposobljenosti, znanju i vetinama. Pri zapoljavanju u dravne organe vodi se rauna o tome da nacionalni sastav, zastupljenost polova i broj osoba sa invaliditetom odslika u najveoj moguoj meri strukturu stanovnitva. Napredovanje dravnog slubenika zavisi od strunosti, rezultata rada i potreba dravnog organa. Dravni slubenik ima pravo i dunost da se struno usavrava prema potrebama dravnog organa. Svi dravni slubenici u skladu sa ovim zakonom su jednaki kad se odluuje o napredovanju i nagraivanju i ostvarivanju njihove pravne zatite. Dravni slubenik ima pravo na uslove rada koji mu nee ugroziti ivot i zdravlje, na tehnike i druge uslove potrebne za rad i na zatitu od pretnji, napada i svih vrsta ugroavanja bezbednosti na radu. Rukovodilac je duan da na zahtev dravnog slubenika preduzme mere za zatitu njegove bezbednosti na radu. Dravni slubenik ima pravo na platu, naknade i druga primanja prema zakonu kojim se ureuju plate u dravnim organima. Dravni slubenik ima pravo na odmore i odsustva prema optim propisima o radu i posebnom kolektivnom ugovoru. Dravni slubenik ima pravo na godinji odmor od najmanje 20 a najvie 30 radnih dana, prema merilima odreenim posebnim kolektivnim ugovorom. Dravni slubenik duan je da potuje radno vreme i pravila ponaanja u dravnom organu. Ako je spreen da radi, dravni slubenik duan je da o razlozima obavesti neposredno pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga. Radna mesta dravnih slubenika dele se na poloaje i na izvrilaka radna mesta, u zavisnosti od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti. Odredbe ovog zakona o podeli radnih mesta ne primenjuju se na policijske, carinske i poreske slubenike i na dravne slubenike koji rade na bezbednosnim poslovima i u zavodima za izvrenje zavodskih sankcija.

Zakon o dravnim slubenicima "Slubeni glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007 67/2007 i 116/2008
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33 -mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

322

8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

Kao dravni slubenik moe da se zaposli punoletan dravljanin Republike Srbije koji ima propisanu strunu spremu i ispunjava ostale uslove odreene zakonom, drugim propisom i pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu, ako mu ranije nije prestajao radni odnos u dravnom organu zbog tee povrede dunosti iz radnog odnosa i nije osuivan na kaznu zatvora od najmanje est meseci. Pored toga, za rad na poloaju potrebno je i steeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije - master, specijalistike akademske studije, specijalistike strukovne studije), odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine i najmanje devet godina radnog iskustva u struci. Radna mesta, potreban broj dravnih slubenika na svakom radnom mestu i uslovi za rad na svakom radnom mestu u dravnom organu odreuju se pravilnikom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnom organu. Radno mesto moe da se popuni kad se ispune dva uslova: da je radno mesto predvieno Pravilnikom i da se njegovo popunjavanje uklapa u doneseni kadrovski plan. Kad se oba uslova ispune, rukovodilac odluuje da li je potrebno da se radno mesto popuni. Plate dravnih slubenika regulisana su Zakonom o platama dravnih slubenika i nametenika.1 Ovim zakonom ureuju se plate, naknade i druga primanja dravnih slubenika i nametenika. Ono to je specifino za planiranje dravnih kadrova, jeste izrada kadrovskog plana. Naime, u skladu sa Zakonom o radu dravnih slubenika 2, kadrovski plan sastoji se od prikaza broja dravnih slubenika prema radnim mestima i broja dravnih slubenika sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi, od prikaza broja pripravnika iji se prijem planira i broja dravnih slubenika iji se prijem u radni odnos na odreeno vreme planira zbog mogueg poveanja obima posla. Svaki dravni organ priprema nacrt svog kadrovskog plana istovremeno sa pripremom nacrta zakona o budetu, tako da bude usklaen s njim, i nacrt dostavlja organu koji priprema predlog kadrovskog plana. Kada je u pitanju nagraivanje kao faza upravljanja performansama zaposlenih u javnom sektoru, moramo primetiti da je kao faza, nedovoljno razvijena. Ne postoji pre svega razlika izmeu nagraivanja zaposlenih i menadmenta u javnom sektoru. Nagraivanja su, ukoliko ih ima, uvek materijalna i iznose 10% ili 20% u odnosu na osnovnu zaradu, i obino ih prati stroga administrativna procedura: neposredni rukovodilac daje predlog, pa se isti razmatra na radnom kolegijumu i konani sud daje autokratski prvi ovek. Nekada se deava da je zbog procene prvog oveka, neko od zaposlenih nepravedno nagraen, odnosno neko nepravedno nije nagraen. Obzirom da se u Republici Srbiji, tei ka reformi dravne uprave, a kao jedan od principa koristi depolitizacija, ista se moe ostvariti razvijanjem i jaanjem karijernog sistema to ukljuuje i garancije za napredovanje u karijeri na bazi profesionalnih zalsuga i ostvarenog
1

Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika, "Slubeni glasnik RS", br. 62 od 19 jula 2006; 63/06, 115/06, 101/07) 2 Zakon o dravnim slubenicima "Slubeni glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007 67/2007 i 116/2008
Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33 -mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

323

8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

uinka, to podrazumeva jasno definisanje pozicija odnosno radnih mesta na koja se dolazi na osnovu politikog poverenja, sa jedne strane, i pozicija u vrhu dravne uprave na kojima treba da budu profesionlani dravni slubenici sa druge strane. To znai i jasnu podelu rada i ovlaenja izveu politiara i davnih slubenika kao i ustanovljavanje mehanizama kojima e se spreiti politiki uticaj na krad karijernih slubenika. Takoe, razliite institucije i sporazumi uslovljavaju downsizeing broja zaposlenih u javnom sektoru i dravnoj administraciji, to ilustruje oteanost u planiranju ljudskih resursa u javnom sektoru i dravnoj upravi Republike Srbije. 4. ZAKLJUAK Menadment ljudskih resursa predstavlja aktivnost regrutovanja ljudskih resursa, praenja performansi, odravanja i razvoja njiihovih kompetencija, razvoj karijere i nagraivanje. Dakle, osnovne funkcije vezane za menadment ljudskih resursa su planiranje, regrutovanje, selekcija, praenje performansi, nagraivanje i razvoj. Prema nezvaninim podacima, u javnom sektoru je ukupno zaposleno oko 440.000 ljudi, u dravnoj upravi 28.000 ljudi, a u lokalnoj samoupravi oko 23.000 ljudi. Upravljanje ljudskim resursima u javnom sektoru odnosno dravnoj upravi, predefinisano je zakonskom regulativom, ali i pritiscima meunaronodih institucija u domenu planiranja ljudskih resursa, odnosno u pogledu otputanja odreenog broja zaposlenih sa ciljem da se uradi racionalizacija dravne uprave i javnog sektora. Organizacija i opisi radnih mesta od veeg znaaja, takoe su predefinisana. Reforma dravne uprave i javnog sektoru, pokuava da predefinie upravljanje ljudskim resursima u dravnoj upravi i javnom sektoru u pogledu izbora kadrova, odnosno regrutacije i selekcije. Pojedini zakoni koji se odnose na plate i zarade zaposlenih u predmetnoj oblasti, predefinisali su zarade i nagraivanje na bazi performansi, kao i standarde i merenje uinaka. Ono to jeste integralni deo menadmenta ljudskim resursima, odnosno upravljanje performansama zaposlenih u javnom sektoru, to nije pokriveno dravnom regulativom, jeste obuavanje i motivacija zaposlenih. Primena principa racionalizacije dravne uprave i javnog sektora za krajnji cilj ima stvaranje dobro obuene, odgovorne i efikasne uprave, koja e efikasno i aurno pruati zadovoljavajui kvalitet usluga, uz angaovanje najmanjeg potrebnog broja izvrioca, kako bi se smanjili ukupni rashodi za njen rad. 5. LITERATURA [1] uriin D., Janoevi S., Kalianin : 2009, Menadment i strategija, etvrto, preraeno i dopunjeno izdanje, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd [2] Janiijevi N: 2007, Upravljanje organizacionim promenama, Ekonomski fakultet u Beogradu [3] Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg interesa (Slubeni glasnik RS, br. 25/2000) [4] Ustav Republike Srbije, "Slubeni glasnik. Republike Srbije", broj 1/90

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33 -mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

324

8. Nauni skup sa meunarodnim ueem Sinergija 2011.

[5] Zakon o dravnim slubenicima, "Slubeni glasnik RS", br. 79/2005, 81/2005, 83/2005, 64/2007 67/2007 i 116/2008 [6] Zakon o platama dravnih slubenika i nametenika, "Slubeni glasnik RS", br. 62 od 19 jula 2006; 63/06, 115/06, 101/07) [7] Zakon o privremenom smanjenju plata, odnosno zarada, neto naknada i drugih primanja u dravnoj administraciji i javnom sektoru , "Sl. glasniku RS", br. 31/09. [8] Zakon o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u republikoj administraciji, "Sl. glasnik RS" br. 104/09 [9] Zakon o odreivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji, "Sl. glasnik RS" br. 104/09

Raje Baniia bb, Bijeljina, Tel. +387 55 21 31 32, 55 21 31 33 -mail: univerzitet@sinergija.edu.ba www.sinergija.edu.ba.

325