Arhitektura računara odnosi se na one atribute sistema koji su vidljivi programeru, oni koji imaju uticaja na logiĉko izvršenje

programa. Organizacija raĉunara odnosi se na operacione jedinice i njihove meĊusobne veze koje realizuju specifikacije arhitekture. Sistem moţemo podeliti na nivoe, a svaki od njih sadrţi: - struktura: naĉin na koji su komponente u meĊusobnom odnosu, - funkcija: rad svake pojedinaĉne komponente kao deo strukture. Računar mora da bude u stanju da: 1. obraĊuje podatke – podaci mogu da budu vrlo razliĉitih oblika i opseg zahteva za obradom je širok, 2. skladišti podatke – ĉak i kada raĉunar obraĊuje podatke on mora privremeno da skladišti bar one delove podataka na kojima se radi u bilo kom datom trenutku, a podjednako izvodi funkciju dugotrajnog skladištenja podataka, 3. premešta podatke – izmeĊu sebe samog i spoljašnjeg sveta, 4. upravlja ovim trima funkcijama – izvodi pojedinac koji obezbeĊuje raĉunaru instrukcije, a unutar raĉunara resurse dodeljuje i upravlja upravljaĉka jedinica.

Glavne strukturne komponente: - Centralna procesorska jedinica (CPU): upravlja radom raĉunara i izvodi njegove funkcije obrade podataka; ĉesto se jednostavno naziva procesor. - Glavna memorija: skladišti podatke. - Sistemsko meĊupovezivanje: neki mehanizam koji obezbeĊuje komunikaciju izmeĊu CPU, glavne memorije i U/I. Najsloţenija komponenta raĉunara je CPU. Njene glavne strukturne komponente su: - Upravljaĉka jedinica: upravlja radom CPU, a time i raĉunara u celini. - Aritmetiĉka i logiĉka jedinica (ALU): izvodi funkcije obrade podataka raĉunara. - Registri: obezbeĊuju unutrašnje skladištenje za CPU. - MeĊupovezivanje CPU: neki mehanizam koji obezbeĊuje komunikaciju izmeĊu upravljaĉke jedinice, ALU i registara. Jedan od uobiĉajenih pristupa implementaciji upravljaĉke jedinice je mikroprogramirana implementacija. Takva upravljaĉka jedinica radi tako što izvršava mikroinstrukcije koje definišu njenu funkcionalnost.

1

Najpopularniji naĉin za meĊusobno povezivanje procesora, memorije, U/I modula radi razmene podataka i upravljaških signala je upotrebom deljene magistrale, koja se sastoji od više linija. Kljuĉni elementi projektovanja magistrala ukljuĉuju: - arbitraţa (da li se dozvolama za slanje signala na linije magistrale upravlja na centralizovan ili distribuiran naĉin), - vremensko usklaĊenje (da li su signali na magistrali sinhronizovani sa centralnim generatorom takta ili se šalju asinhrono, zasnovano na poslednjem prenosu), - širina (broj adresnih linija i linija za podatke). Osnovna funkcija koju izvodi raĉunar je izvršenje programa, koji se sastoji od skupa instrukcija uskladištenih u memoriji. Instrukcijski ciklus se sastoji od dva koraka: procesor ĉita(donosi) instrukcije iz memorije, po jednu istovremeno, i izvršava svaku instrukciju. Izvršenje programa se sastoji od ponavljanja procesa donošenja i izvršenja instrukcije. Izvršenje instrukcije moţe da obuhvati više operacija i zavisi od prirode instrukcije. Dva koraka se zovu ciklus donošenja i ciklus izvršenja. Izvršenje programa zaustavlja se samo ako se mašina iskljuĉi, ako se pojavi neka vrsta nepopravljive greške, ili ako se naiĊe na instrukciju programa koja zaustavlja raĉunar. Na poĉetku svakog instrukcijskog ciklusa, procesor donosi instrukciju iz memorije. U tipiĉnom procesoru, registar koji se zove programski brojaĉ (PC) drţi adresu instrukcije koja treba sledeća da se donese. Procesor uvek povećava sadrţaj programskog brojaĉa posle svakog donošenja instrukcije. Donesena instrukcija se uĉitava u instrukcijski registar (IR) u procesoru. Instrukcija sadrţi bitove koji odreĊuju akciju koju procesor treba da preduzme. Procesor interpretira instrukciju i izvodi zahtevanu akciju. Te akcije obiĉno spadaju u jednu od sledeće ĉetiri kategorije: - Procesor-memorija: podaci mogu da se prenose od procesora do memorije ili obrnuto. - Procesor U/I: podaci mogu da se prenose do periferijskog ureĊaja ili od njega, prenosom izmeĊu procesora i U/I modula. - Obrada podataka: procesor moţe da izvodi ne aritmetiĉke ili logiĉke operacije nad podacima. - Upravljanje: instrukcija moţe da odredi da se promeni sekvenca izvršenja. Izvršenje instrukcije moţe da obuhvati i kombinaciju ovih akcija.

Stanja instrukcijskog ciklusa mogu da se opišu na sledeći naĉin: - Proraĉun adrese instrukcije (iac): odreĊuje se adresa sledeće instrukcije za izvršenje. To obiĉno obuhvata dodavanje fiksnog broja na adresu prethodne instrukcije. - Donošenje instrukcije (if): instrukcija se uĉitava iz njene memorijske lokacije u procesor. - Dekodovanje operacije instrukcije 2

Upis u memoriju: prouzrukuje da se podatak na magistrali upiše u adresiranu lokaciju.(iod): analizira se instrukcija da bi se odredila vrsta operacije za izvršenje i operand (i) koji treba da se koristi (e).Odobrenje magistrale: pokazuje da je modulu koji je to zahtevao odobreno upravljanje nad magistralom. a najvaţnija je sistemska magistrala koja povezuje procesor. Stanja u donjem delu dijagrama obuhvataju samo unutrašnje operacije procesora. . Operacija magistrale se odvija na sledeći naĉin. Linije podataka obezbeĊuju putanju za pomeranje podataka izmeĊu modula sistema koje se zajedno zovu magistrala podataka. Vremenski signali ukazuju na validnost informacija o podacima i adresama. U jednom vremenskom periodu signal mogu primati svi ureĊaji prikljuĉeni na magistralu dok slanje moţe vršiti samo jedan prikljuĉeni ureĊaj da ne bi došlo do preklapanja signala.Clock: koristi se za sinhronizaciju operacija.Operacija nad podacima (do): izvodi se operacija iz instrukcije. . ili raspoloţiv preko U/I.Zahtev za prekidom: pokazuje da je prekid nerešen. . on mora da dobije upotrebu magistrale i da prenese zahtev drugom modulu preko odgovarajućih upravljaĉkih i adresnih linija i onda da saĉeka da mu drugi modul pošalje podatak. . adresne i upravljaĉke linije.U/I upis: prouzrukuje da podatak na magistrali izaĊe na adresirani U/I port.Proraĉun adrese operanda (oac): ako operacija obuhvata pozivanje na operand koji je u memoriji. Komandni signali odreĊuju operacije koje treba da se izvedu. onda se odreĊuje adresa operanda.Prenos ACK: pokazuje da je podatak prihvaćen sa magistrale.Zahtev za magistralu: pokazuje da je modulu potrebno da dobije upravljanje nad magistralom. Raĉunarski sistem sadrţi veliki broj magistrala.U/I ĉitanje: prouzrukuje da se podatak iz adresiranog U/I porta postavi na magistralu. Upravljačke linije se koriste da se upravlja pristupom i upotrebom linija za podatke i adrese. Ako jedan modul zatraţi podatak od drugog. on mora da dobije upotrebu magistrale i da prenese podatak preko magistrale. Adresne linije se koriste da oznaĉe izvor ili odredište podataka na magistrali podataka.Ĉitanje iz memorije: prouzrukuje da se podatak iz adresirane lokacije postavi na magistralu. . Magistrala je komunikaciona linija koja povezuje dva ili više ureĊaja. Upravljaĉki signali predaju i komandne i vremenske informacije izmeĊu modula sistema. . . . Ona je deljeni prenosni medijum. memoriju i U/I.Skladištenje operanda (os): upisuje se rezultat u memoriju ili u U/I. . . Ako jedan modul šalje podatak. Obiĉno se koriste i za adresiranje U/I portova. . pa do više stotina posebnih linija od kojih je svaka sposobna da prenosi signale koji predstavljaju binarne cifre 1 i 0. . . 3 . Stanja na gornjem delu slike obuhvataju razmenu izmeĊu procesora i memorije ili U/I modula.Prekid ACK: potvrĊuje da je nerešen prekid prepoznat. Upravljaĉke linije ukljuĉuju: . Moţe da se sastoji od 32 do više stotina linija i taj ukupan broj linija nazivamo širinom magistrale. Svakoj liniji se dodaje posebno znaĉenje i funkcija i mogu se podeliti u tri grupe: linije za podatke. ili postavljen na nju. Tipiĉno se sastoji od oko 50.Reset: inicijalizuje sve module.

Metoda arbitraže. što je šira magistrala podataka. preko koje generator takta predaje pravilan niz binarnih cifara 1 i 0. Sve magistrale podrţavaju prenose i upis (master-slave) i ĉitanja (slave-master). izvestan broj elektriĉnih provodnika. Računarska memorija je hijerarhijski organizovana. Kada se koristi više nivoa. Zatim dolazi jedan ili više nivoa keš memorije. Namenska je stalno dodeljena ili jednoj funkciji. Ti provodnici su metalne linije na kartici ili štampanoj ploĉi. Širina adresne magistrale ima uticaja na kapacitet sistema. Hijerarhija se nastavlja dalje spoljašnjom memorijom. Uobiĉajene duţine reĉi su 8. već svaki modul sadrţi pristupnu upravljaĉku logiku. on se obiĉno izraţava u bajtovima (1 bajt = 8 bitova).Fiziĉki. Magistrale koriste sinhrono ili asinhrono vremensko usklaĊivanje. UreĊaj moţe biti poseban modul ili deo procesora. oni se oznaĉavaju sa L1. Svi drugi ureĊaji na magistrali mogu da ĉitaju liniju takta i svi dogaĊaji poĉinju na poĉetku ciklusa generatora takta. ili fiziĉkom podskupu raĉunarskih komponenata. što je šira adresna magistrala. Prostire se preko svih komponenata sistema. Ima uticaja na performansu sistema. a mana zato što je potrebno sloţenije elektronsko kolo unutar svakog modula i postoji moguće smanjenje performansi. Imamo centralizovanu i distribuiranu. Za unutrašnju memoriju. Vrsta prenosa podataka. ili u reĉima. U distribuiranoj nema centralnog kontrolera. što štedi prostor i troškove. Kod obe vrste se oznaĉi jedan ureĊaj kao gospodar (master) koji zapoĉinje prenos podataka sa drugim ureĊajem koji je sluga (slave). itd. odgovoran za dodeljivanje vremena na magistrali. Oĉigledna karakteristika memorije je njen kapacitet. Vremensko usklađivanje se odnosi na naĉin na koji se koordiniraju dogaĊaji na magistrali. gde obiĉno spadaju fiksirani ĉvrsti disk i jedan ili više nivoa ispod njega. Linije magistrale mogu da budu razdvojene u dve vrste: namenske i multipleksirane. U centralizovanoj imamo jedan hardverski element. od kojih je svaka prikljuĉena na neke ili na sve linije magistrale. Jedna predaja 1-0 naziva se ciklus generatora takta ili ciklus magistrale i definiše vremenski odseĉak. Zatim imamo glavnu memoriju. Vrste magistrala. Prednost je upotreba manjeg broja linija. pojavu dogaĊaja na magistrali odreĊuje generator takta. L2. to veći broj bitova moţe da se prenese odjednom. u stvari. Kapacitet spoljašnje memorije se tipiĉno izraţava u bajtovima. Kod asinhronog vremenskog usklaĊivanja. 16 i 32 bita. to je veći opseg lokacija kojima moţe da se obraća. Na najvišem nivou (najbliţe procesoru) nalaze se procesorski registri. arbitar. 4 . koja se obiĉno pravi od dinamiĉke memorije sa sluĉajnim pristupom (DRAM). pojava jednog dogaĊaja na magistrali sledi i zavisi od pojave prethodnog dogaĊaja. Magistrala ima liniju generatora takta. Širina magistrale. Ove memorije se smatraju unutrašnjom memorijom. Kod sinhronog vremenskog usklaĊivanja. a moduli rade zajedno deleći magistralu. koji se sastoje od izmenljivih medijuma – optiĉki diskovi i trake. sistemska magistrala je. Magistrala podrţava razne vrste prenosa podataka. Vremensko multipleksiranje je metoda korišćenja istih linija za višestruke namene.

To je ureĊaj 5 . ali je ĉesto veća.Asocijativni pristup. Ona moţe da bude jednaka duţini reĉi. Za memoriju sa sluĉajnim pristupom. Koriste se tri parametra performanse: . skuplje. . povećava se vreme pristupa. Organizacija je kljuĉno pitanje za memoriju sa sluĉajnim pristupom.Srodna karakteristika je jedinica prenosa. 64. vreme od trenutka kada se neka adresa predstavi memoriji. dogaĊa se sledeće: 1. smanjuje se cena po bitu.Direktan pristup. Svaka adresibilna jedinica u memoriji ima jedinstven. Za unutrašnju memoriju. Najbrţa. . Keš obiĉno nije vidljiv za programera ili. To je brzina kojom podaci mogu da se prenose u memorijsku jedinicu ili iz nje. zasnovanu na fiziĉkoj lokaciji. . Glavna memorija se obiĉno proširuje brţim i manjim kešom. Za memoriju koja nema sluĉajan pristup. . Memorija je organizovana po jedinicama podataka koje se zovu zapisi.Vreme pristupa (kašnjenje). jedinica prenosa jednaka je broju linija za podatke koje vode u memorijski modul i iz njega. Pristup se ostvaruje direktnim pristupom da bi se postigla opšta susednost. Pod organizacijom se podrazumeva fiziĉko ureĊenje bitova da bi formirali reĉi. Glavna memorija je najvaţnija unutrašnja memorija raĉunara. fiziĉki oţiĉen mehanizam za adresiranje. Te metode ukljuĉuju sledeće: . Pristup mora da se napravi u specifiĉnoj linearnoj sekvenci. Taj koncept se primenjuje na memorije sa sluĉajnim pristupom i sastoji se od vremena pristupa. npr. svaka lokacija ima sopstveni mehanizam za adresiranje. Kako se ide niz hijerarhiju. plus sekvencijalno traţenje. do trenutka kada se podatak uskladišti ili stavi na raspolaganje za upotrebu. smanjuje se uĉestalost pristupa memoriji od strane procesora. 3. najmanja i najskuplja vrsta memorije sastoji se od registara koji su interni za procesor. Svaka lokacija u glavnoj memoriji ima jedinstvenu adresu. Kao kod sekvencijalnog. MeĊutim. Druga razlika meĊu vrstama memorije je metoda pristupanja jedinicama podataka. 128. prolazeći i odbacujući svaki zapis koji se nalazi izmeĊu. ona je jednaka 1/(vreme ciklusa). povećava se kapacitet. zaista za procesor.Sluĉajni pristup.Brzina prenosa. jeftinijim i sporijim memorijama. 4. 2. Kao i kod obiĉne memorije sa sluĉajnim pristupom. nezavisno od lokacije ili prethodnih uzoraka pristupanja.Vreme ciklusa memorije. Na taj naĉin. i kod direktnog pristupa koristi se deljeni mehanizam za ĉitanje/upisivanje. . odnosno. brojanje ili ĉekanje da bi se dostigla konaĉna lokacija. Vreme pristupa je takoĊe promenljivo. Koristi se deljeni mehanizam za ĉitanje/upisivanje. Procesor tipiĉno sadrţi nekoliko desetina takvih registara. plus svako dodatno vreme koje se zahteva pre nego što moţe da poĉne sledeći pristup. Vreme za pristup datoj lokaciji konstantno je i nezavisno od sekvence prethodnih pristupa. to je vreme potrebno da se izvede operacija ĉitanja ili upisivanja. a vreme izvlaĉenja je konstantno.Sekvencijalni pristup. a on mora da se premešta sa svoje trenutne na ţeljenu lokaciju. vreme pristupa je ono koje je potrebno da se zauzme poloţaj mehanizma za ĉitanje-upisivanje na ţeljenoj lokaciji. Za memoriju sa sluĉajnim pristupom. brţe memorije dopunjavaju se većim. pojedinaĉni blokovi ili zapisi imaju jedinstvenu adresu. 256 bitova.

Ako nije. Keš se povezuje sa procesorom preko linija za podatke. upravljanje i adrese. Ta memorija je zamišljena da se sastoji od izvesnog broja blokova fiksne duţine. ona se isporuĉuje procesoru. skuplja i manje gusta od DRAM memorije i koristi se za keš memoriju. reĉ se isporuĉuje procesoru.za privremeno prihvatanje podataka izmeĊu glavne memorije i procesora da bi se poboljšale performanse. Dva osnovna oblika poluprovodničke memorije sa sluĉajnim pristupom si dinamiĉka RAM (DRAM) i statiĉka RAM (SRAM) memorija. Ove tri memorije su nepostojane i koriste poluprovodniĉku tehnologiju. ţeljena adresa se stavlja na sistemsku magistralu i podatak se vraća kroz bafer za podatak. RA. Linije za podatke i adrese se takoĊe prikljuĉuju na bafere za podatak i adresu. SRAM je brţa. Keš sadrţi kopiju delova glavne memorije. Ako se nalazi u kešu. baferi za podatak i adresu se onemogućavaju. Procesor generiše adresu. Glavna memorija se sastoji od 2n adresibilnih reĉi. svaki po K reĉ. U suprotnom. plus tag od nekoliko bitova. Kada procesor pokuša da ĉita reĉ memorije. koji se sastoji od nekog fiksnog broja reĉi. Keš se sastoji od C redova. reĉi koja treba da se proĉita. Disk se takoĊe koristi da obezbedi proširenje glavne memorije koje je poznato kao virtuelna memorija. Kada doĊe do promašaja u kešu. najĉešće ĉvrsti disk i izmenljivi medijumi. DRAM memorija se koristi za glavnu memoriju. Postoji M = 2n/K blokova. bez saobraćaja na sistemskoj magistrali. od kojih svaki sadrţi K reĉi. koji su prikljuĉeni na sistemsku magistralu sa koje se stiţe do glavne memorije. u keš i procesor. Kada se dogodi pogodak u kešu. blok koji sadrţi tu reĉ se uĉitava u keš i reĉ se isporuĉuje procesoru. a komunikacija se odvija samo izmeĊu procesora i keš memorije. uĉitava se u keš i onda se reĉ isporuĉuje procesoru. Podaci se trajnije skladište na spoljašnjim masovnim memorijskim ureĊajima. broj reĉi u redu se zove veliĉina reda. napravi se provera da bi se utvrdilo da li je reĉ u kešu. gde svaka reĉ ima jedinstvenu n-bitnu adresu. Ako jeste. 6 . blok glavne memorije. Broj redova je mnogo manji od broja blokova u glavnoj memoriji (C<<M).

faza unošenja podataka ukljuĉuje relativno veliku fiksiranu cenu. SRAM memorija će drţati podatke sve dok joj se dovodi napajanje elektriĉnom energijom. koja mogu da se upotrebe kako bi se predstavile binarne cifre 1 i 0. bez obzira na to da li se pravi jedna ili na hiljade kopija posebne ROM memorije. SRAM memorija je digitalni ureĊaj. ROM) sadrţi stalni uzorak podataka koji ne moţe da se menja. SRAM se obiĉno koriste za keš memoriju. U SRAM-u. SRAM je obiĉno brţi od DRAM-a. na lak i brz naĉin. Ćelija najĉešće ima tri terminala koji su u stanju da nose elektriĉni signal. Imamo DRAM i SRAM memoriju. DRAM memorija se pravi od ćelija koje skladište podatke kao naelektrisanja na kondenzatorima. kao što mu ime nagoveštava. Prisustvo ili odsustvo naelektrisanja na kondenzatoru interpretira se kao binarna cifra 1 ili 0. . Sluţe za privremeno skladištenje podataka. Druge primene ukljuĉuju:  biblioteku potprograma za ĉesto zahtevane funkcije. binarne vrednosti se skladište koristeći konfiguracije tradicionalnih flip-flop logiĉkih kola. a DRAM memorija za glavnu. Iz ROM memorije mogu samo da se ĉitaju podaci. Ako se napajanje prekine. bira se memorijska ćelija za operaciju ĉitanja ili upisivanja.  tabele funkcija.one imaju dva stabilna (ili polustabilna) stanja. 7 . Tu nastaju dva problema: .one su sposobne da se u njih upisuje (bar jednom) kako bi uspostavile stanje. Vrste ROM memorija Memorija samo za ĉitanje (read-only memory. DRAM memorije zahtevaju periodiĉno osveţavanje naelektrisanja da bi se odrţalo skladište podataka zbog toga što kondenzatori imaju prirodnu teţnju da se prazne. RAM memoriji mora da se obezbedi stalno napajanje elektriĉnom energijom. a upis novih nije moguć. I ĉitanje i upisivanje se postiţu upotrebom elektriĉnih signala.one su sposobne da se iz njih ĉita kako bi se saznalo njihovo stanje. sve poluprovodniĉke memorijske ćelije dele izvesne osobine: . DRAM zahteva elektronska kola za podršku u osveţavanju. Znaĉajna primena ROM memorija je mikroprogramiranje.  sistemske programe. DRAM i SRAM memorija Jedna od karakteristika kojom se odlikuje RAM memorija je to što se podaci mogu ĉitati iz memorije i novi podaci u nju upisivati. DRAM memorija je gušća (manje ćelije = više ćelija po jedinici površine) i jeftinija od SRAM memorije. tako što podaci stvarno oţiĉavaju u ĉip u okviru procesa fabrikacije. Terminalom za izbor. ROM memorija se pravi kao i svaki drugi ĉip integrisanog kola. S druge strane. Mada se koriste razne elektronske tehnologije. Statička RAM memorija. .Organizacija Osnovni element poluprovodniĉke memorije je memorijska ćelija. ROM memorija je trajna. koji koristi iste logiĉke elemente kao što su oni koji se upotrebljavaju u procesoru. podaci se gube. Dinamička RAM memorija. Upravljaĉki terminal ukazuje na ĉitanje ili upisivanje. a to znaĉi da se ne zahteva izvor napajanja elektriĉnom energijom da bi se u memoriji odrţavale vrednosti bitova. Druga posebna karakteristika RAM memorije je da je ona nepostojana.

Disk je kruţna ploĉa. Glava za upisivanje je napravljena od materijala koji se lako namagnetiše i u obliku je pravougaonog prstena sa procepom duţ jedne strane i nekoliko namotaja provodne ţice duţ suprotne strane. za ĉitanje i za upisivanje. Za vreme operacije ĉitanja ili upisivanja. PROM). u mnogim sistemima postoje dve glave. ona stvara struju istog polariteta kao što je ona koja je već zapisana. Magnetni disk je najvaţnija komponenta spoljašnje memorije. zbog pogodnosti postavljenu kod glave za upisivanje. Skuplja je od PROM-a. TakoĊe. Savremeni mehanizam za upisivanje/čitanje Savremeni mehanizam koristi drugaĉiji sistem za upisivanje. a ne ceo ĉip. Kada je potreban mali broj ROM memorija sa odreĊenim sadrţajem. što je mnogo brţe od EPROM memorije. izlaganjem ultraljubiĉastom zraĉenju. Cela fleš memorija moţe da se izbriše za jednu ili nekoliko sekundi. EEPROM memorija je skuplja od EPROM memorije. EEPROM) je memorija najĉešće za ĉitanje u koju moţe da se upisuje u bilo kom trenutku. presvuĉena materijalom koji se moţe namagnetisati. EEPROM i fleš memorija. Iz optiĉki izbrisive memorije samo za ĉitanje (erasable programmable read-only memory. Elektricitet koji teĉe kroz namotaj stvara magnetno polje koje koristi mehanizam za upisivanje. cela koliĉina ROM memorija mora da se odbaci. Kako zamenljivi tako i fiksni. Kada površina diska prolazi ispod glave. podrţavajući manje bitova po ĉipu. Kod PROM memorije. fleš memorija koristi tehnologiju elektriĉnog brisanja. Pre operacije upisivanja. EPROM) se ĉita i u nju se upisuje elektriĉnim putem. Taj proces moţe da se izvodi više puta. dok ploĉa rotira ispod nje. moguće je obrisati samo blokove memorije. koji zahteva posebnu glavu za ĉitanje. Elektriĉni impulsi se šalju u glavu za upisivanje i rezultujući magnetni uzorak se zapisuje na površinu ispod glave. PROM je trajna i u nju moţe da se upiše samo jednom. Menjanje smera struje obrće smer namagnetisanja na medijumu za zapis. Glava za ĉitanje sastoji se od delimiĉno oklopljenog magnetno-otpornog (MR) senzora. Drugi oblik poluprovodniĉke memorije je fleš memorija (tako nazvana zbog brzine kojom ona moţe da se reprogramira). Sliĉno EEPROM-u. Tradicionalni mehanizam za upisivanje/čitanje podataka Podaci se upisuju na disk i posle sa njega izvlaĉe preko provodnog namotaja koji se zove glava. jeftiniju alternativu predstavlja programabilna memorija samo za ĉitanje (programmable ROM. Ista glava se koristi za obe operacije. proces upisivanja se izvodi elektriĉnim putem i moţe da ga izvrši prodavac ili kupac u nekom trenutku posle prvobitne fabrikacije ĉipa. a u novije vreme uvedeni su supstrati od stakla koji donosi višestruku korist. Elektriĉna struja u ţici indukuje magnetno polje preko procepa koje. sa svoje strane. namagnetiše malu površinu medijuma za upisivanje. Ako je jedan bit pogrešan. sa razliĉitim uzorcima za pozitivne i negativne struje. Sistem za ĉitanje koristi ĉinjenicu da magnetno polje. a takoĊe i manje gusta. koje se kreće relativno u odnosu na namotaj. Postoje tri najĉešća oblika memorije najĉešće za ĉitanje: EPROM. u njemu stvara elektriĉnu struju. konstruisana od nemagnetnog materijala. fleš koristi samo jedan tranzistor po bitu i tako postiţe veliku gustinu EPROM memorije (u poreĊenju sa EEPROM memorijom). Elektriĉno izbrisiva memorija samo za ĉitanje (electrically erasable programmable read-only memory. ali ima prednost višestrukog upisivanja sadrţaja. Supstrat je bio od aluminijuma ili od aluminijumske legure. MR 8 . Kao i ROM. bez brisanja prethodnog sadrţaja. aţurira se samo adresirani bajt ili bajtovi.nema mesta za greške. Kao i EPROM. a sadrţaj moţe biti trajan skoro beskonaĉno. glava je stacionarna. kao i kod PROM memorije. sve ćelije za skladištenje moraju da se izbrišu i dovedu u isto poĉetno stanje. koja se supstrat.

Glavne karakteristike po kojima se razlikuju različite vrste magnetnih diskova: 1. 3. Disk koji rotira prolazi fiksiranu taĉku (glava) nešto bliţe centru rotacije nego nešto dalje od njega. savremeni sistemi ĉvrstih diskova koriste tehniku zapisivanja u više zona. Postoji hiljade staza na površini diska. Strane:  Dvostrani – sloj koji se moţe namagnetisati je nanesen na obe strane ploĉe. Ploĉe:  Jedna ploĉa. CAV). Prenosivost diska:  Neizmenljivi disk – on se stalno montira u ureĊaju diska. 4. Podaci na ploĉi su organizovani u koncentriĉnom skupu prstenova koji se zovu staze. gde je 512 bajtova univerzalna veliĉina sektora. MR dizajn dozvoljava rad na višim frekvencijama.  Izmenljivi disk – on moţe da se izvadi i zameni drugim diskom. montirana na ruĉici. plus upravljaĉke informacije koje su korisne kontroleru diska. Da bi mogla da se postavi iznad svake staze. otkrivaju se promene otpornosti kao naponski signali. Susedne staze su razdvojene razmacima da bi se spreĉile greške koje bi mogle napraviti glava. Promenljivost brzine rotacije kompenzujemo povećanjem razmaka izmeĊu bitova informacije zapisane u segmentima diska.  Pokretna glava – postoji samo jedna glava za ĉitanje/upisivanje.  Sa fiksiranim razmakom. glava montirana na krutoj ruĉici koja se proteţe preko svih staza. 9 . Proticanjem kroz MR senzor. od kojih je svaka iste širine kao i glava. Informacija onda moţe da se skenira istom brzinom rotacije diska. a primer je ĉvrsti disk. Mehanizam glave:  Kontaktni (fleksibilni). sa jednom pokretnom glavom za ĉitanje/upisivanje po površini ploĉe. poznatom kao ugaona brzina (constant angular velocity. ili za upisivanje u taj deo ploĉe. Zone koje su dalje od centra sadrţe više bitova (više sektora) od onih koje su mu bliţe. sa višestrukim ruĉicama.materijal ima elektriĉnu otpornost koja zavisi od smera namagnetisanja medijuma koji se kreće ispod njega. Zbog male gustine zapisa podataka kod CAV-a. U novijim sistemima se koriste sektori fiksne duţine. a prednost mu je što je na raspolaganju neograniĉena koliĉina podataka sa ograniĉenim brojem sistema diskova. Glava je relativno mali ureĊaj. sposoban za ĉitanje iz dela ploĉe koja rotira ispod njega. 5.  Sa aerodinamiĉkim razmakom (Winchester). 2. Postoje na stotine sektora po stazi koji mogu da budu fiksne ili promenljive duţine. Kretanje glave:  Fiksna glava – postoji jedna glava za ĉitanje/upisivanje po stazi. što znaĉi veće gustine skladišta i brzine rada. gde je površina obiĉno podeljena na 16 koncentriĉnih zona. jeftiniji sistemi.  Jednostrani – sloj koji se moţe namagnetisati je nanesen na jednu stranu ploĉe.  Višestruke ploĉe – naslagane su vertikalno sa meĊusobnim razmakom od dela inĉa. Podaci se prenose na disk i sa njega u sektorima. ruĉica moţe da se produţuje ili skraćuje.

dok su sektori sa poĉetka spirali jednaki onima na njenom kraju.  duţe vreme pristupa od onog za magnetni disk. Podaci na CD-ROM-u se organizuju kao sekvenca blokova od kojih se svaki sastoji od:  Sync – identifikator poĉetka bloka. Disk se formira od smole. i rotacionog kašnjenja. Otvori se ĉitaju laserom konstantnom linearnom brzinom (CLV). Ima dve prednosti:  moţe jeftino masovno da se reprodukuje kopiranjem. Laser osvetljava kroz providni polikarbonat dok motor obrće disk pored njega (SLIKA 6. koja poĉinje blizu centra i spiralno se odvija sve do spoljašnje ivice diska. koji se koristi za izradu matrice radi štampanja kopija na polikarbonatu. od aluminijuma ili ĉistog akrilika. Obe vrste se prave na isti naĉin. dozvoljavajući samom disku da se koristi kao arhivsko skladište. Na ovaj disk podaci se mogu više puta upisivati i preko njega prepisivati. ili jedinici ureĊaja. da bi se napravio matiĉni disk. koji se koristi za promenu refleksivnosti i aktivira se pomoću lasera velikog intenziteta. . CD na koji se može upisivati (CD-R). Površine izmeĊu otvora se nazivaju polja. Informacija se izdvaja sa CD-a ili CD-ROM-a pomoću lasera male snage koji se nalazi u plejeru optiĉkih diskova.Parametri performanse diska: .  Pomoćno polje – dodatni korisniĉki podaci u reţimu 2.Vreme pristupa – vreme potrebno da se doĊe na poloţaj za ĉitanje ili upisivanje.Vreme pozicioniranja – vreme koje je potrebno da bi se glava postavila na stazu. Na akrilik moţe da se nanese nalepnica. on ima sloj boje. Da bi se postigao veći kapacitet disk sadrţi jednu spiralnu stazu. kao što je polikarbonat. ako ga ima. Površina sa otvorima se zatim presvlaĉi visokoreflektivnom površinom. Postoji amorfno 10 . Glavna razlika je u tome što su CD-ROM plejeri otporniji i imaju ureĊaje za ispravljanje grešaka koji obezbeĊuju da se podaci ispravno prenesu sa diska na raĉunar.  Zaglavlje – sadrţi adresu bloka i bajt za reţim. To se radi.  Podaci – korisniĉki podaci. Disk rotira sporije za pristupe blizu spoljašnje ivice. Disk sa promenom faze koristi materijal koji ima dve znaĉajno razliĉite refleksivnosti u dva razliĉita stanja faze. nego za one blizu centra. Digitalno zapisane informacije utiskuju se kao nizovi mikroskopskih otvora na površinu polikarbonata. Promena izmeĊu polja i otvora otkriva se fotosenzorom i pretvara u digitalni signal. koja reflektuje unazad velikim intenzitetom. .11). fino fokusiranim laserom velikog intenziteta. Kompaktni disk I audio CD i CD-ROM dele sliĉnu tehnologiju. CD preko koga se može prepisivati (CD-RW).Rotaciono kašnjenje – vreme koje je potrebno da bi poĉetak sektora stigao do glave. Pristup ovom disku je promenom faze. Kapacitet mu je oko 680MB. a da se ĉitaju mogu mnogo puta. Razlikuje se od CD-a i CD-ROM-a što umesto pravljenja otvora na površini medijuma. Nedostaci:  samo je za ĉitanje i ne moţe da se aţurira. i to je glatka površina.  izmenljiv je. Podaci mogu jednom da se upišu. . Podaci se upisuju laserom umerenog intenziteta. zbir vremena pozicioniranja. Intenzitet reflektovane svetlosti lasera se menja kada on naiĊe na otvor. tj.Vreme prenosa – vreme potrebno za prenos. za otprilike pola sekunde.

Postoje tri glavne U/I tehnike: . u kome program izdaje U/I komandu i onda nastavlja da se izvršava dok ga ne prekine U/I hardver da bi mu signalizirao kraj U/I operacije. laseri u DVD ureĊajima mogu da ĉitaju svaki sloj posebno i tako se kapacitet povećava ĉak na 8. DVD koristi drugi sloj otvora i polja. Pretvaraĉu se pridruţuje bafer za privremeno drţanje 11 . Pored procesora i skupa memorijskih modula. Bitovi se bliţe pakuju. Spoljašnji ureĊaj se ĉesto zove periferijski ureĊaj.5GB. Pretvaraĉ pretvara podatke iz elektriĉnog u druge oblike energije za vreme izlaza i iz drugih oblika u elektriĉni za vreme ulaza. Link se koristi za razmenu upravljanja. u kome se dogaĊa pod direktnim i stalnim upravljanjem programa koji zahteva U/I operaciju. u kome su molekuli sluĉajno orijentisani i slabo reflektuju svetlost i kristalno stanje.7 GB). Na DVD mogu da se smeste veliki obimi podataka. . podešavanjem ţiţe. što donosi kapacitet do 17GB. treći kljuĉni element raĉunarskog sistema je skup U/I modula. 3. na prvom sloju.interfejs prema procesoru i memoriji preko sistemske magistrale ili centralnog komutatora. a rezultat je oko sedam puta veći kapacitet (4.stanje. DVD zamenjuje video traku. kao što je slanje podataka U/I modulu (INPUT ili READ). stanja i podataka. Upravljačka logika pridruţena ureĊaju upravlja radom ureĊaja. U/I operacije se izvršavaju preko spoljašnjih ureĊaja koji obezbeĊuju sredstva za razmenu podataka izmeĊu spoljašnjeg okruţenja i raĉunara. Postoje tri razlike u odnosu na CD koje su dovele do povećanja kapaciteta DVD-ja: 1. DVD-ROM memorija moţe da bude dvostrana. On ima dve funkcije: . kao odzivom na naredbu iz U/I modula. o ĉitljive za mašinu. 2. u kome specijalizovani U/I procesor preuzima upravljanje nad U/I operacijom da bi pomerio veliki blok podataka. . Ne moţe se udvostruĉiti zbog manje refleksivnosti drugog sloja. DVD koristi laser sa manjom talasnom duţinom i postiţe manje rastojanje izmeĊu petlji i minimalno rastojanje izmeĊu otvora u odnosu na CD.Direktni pristup memoriji (DMA). . Dvoslojni DVD ima polurefleksni sloj preko refleksnog sloja i. Digitalni video disk (DVD). Zrak laserske svetlosti menja fazu materijala. ĉak sedam puta veći nego na CD-ROM. prihvatanje podataka iz U/I modula (OUTPUT ili WRITE).Programirani U/I. izveštavanje o stanju ili izvoĊenje neke upravljaĉke funkcije. koje ima glatku površinu i dobro reflektuje svetlost. Spoljašnji ureĊaj se prikljuĉuje na raĉunar pomoću linka na U/I modul. dok se podaci upisuju samo na jadnoj strani CD-a. Delimo ih u tri kategorije: o ĉitljive za ljude. Upravljački signali odreĊuju funkciju koju će ureĊaj izvršavati.U/I upravljan prekidima. Signali stanja ukazuju na stanje ureĊaja (READY/NOT-READY-ukazuju da li je ureĊaj spreman za prenos podataka).interfejs prema jednom ili više periferijskih ureĊaja preko prilagoĊenih linkova za podatke. o komunikacione. Glavni nedostatak je što na kraju gubi svoje poţeljne osobine. Podaci su u obliku skupa bitova koji treba da se šalju ili primaju iz U/I modula.

Glavne funkcije ili zahtevi za U/I modul spadaju u sledeće kategorije: .Podaci: podaci se razmenjuju izmeĊu procesora i U/I modula preko magistrale podataka. ako upravlja više od jednim spoljašnjim ureĊajem. . Postoji spektar mogućnosti koje mogu da se pruţe.Dekodovanje komande: U/I modul mora da prihvata komande od procesora. Registar stanja moţe takoĊe da radi kao upravljaĉki registar.komunikacija procesora.upravljanje i vremensko usklaĊivanje. Logika unutar modula meĊusobno reaguje sa procesorom preko skupa upravljaĉkih linija. Struktura U/I modula Modul se povezuje sa ostatkom raĉunara preko skupa signalnih linija (linija sistemske magistrale). Funkcija U/I ukljuĉuje zahtev za upravljanjem i vremenskim usklaĊivanjem da bi upravljala tokom saobraćaja izmeĊu unutrašnjih resursa i spoljašnjih ureĊaja. U/I modul funkcioniše kako bi omogućio procesoru da vidi širok opseg ureĊaja na jednostavan naĉin. baferuju se u jednom ili više registara za podatke. .podataka koji se prenose izmeĊu U/I modula i spoljašnjeg okruţenja (veliĉina bafera od 8 do 16 bitova). U/I modul mora da komunicira sa procesorom i sa spoljašnjim ureĊajem. Moţe takoĊe postojati jedan ili više registara stanja.Izveštavanje o stanju: s obzirom na to da su periferijski ureĊaji tako spori. 12 . Modul mora biti sposoban da prepozna adrese pridruţene ureĊajima kojima upravlja. koja obuhvata komande. . koji obezbeĊuju informaciju o trenutnom stanju.komunikacija ureĊaja. Komunikacija procesora obuhvata sledeće: . procesor moţe da komunicira sa jednim ili više spoljašnjih ureĊaja po nepredvidivim uzorcima. koje se tipiĉno šalju kao signali na upravljaĉkoj magistrali. . Podaci koji dolaze iz glavne memorije šalju se u U/I modul u veoma brzom neprekidnom nizu. Suštinski zadatak U/I modula je baferovanje podataka. podaci se baferuju kako ne bi sputali memoriju sporom operacijom prenosa. da prima detaljnu upravljaĉku informaciju od procesora. jedinstven skup adresa. . Svaki U/I modul ima jedinstvenu adresu ili.Prepoznavanje adrese: baš kao što svaka reĉ memorije ima adresu.baferovanje podataka. informacije o stanju i podatke. . Podaci se baferuju u U/I modulu i zatim šalju na periferijski ureĊaj njegovom brzinom podataka.otkrivanje grešaka. u zavisnosti od potreba programa za ulazom/izlazom. U/I modul sadrţi logiku specifiĉnu za interfejs sa svakim od ureĊaja kojima upravlja. Procesor koristi upravljaĉke linije da izdaje komande U/I modulu. Podaci koji se prenose u modul i iz njega. vaţno je znati stanje U/I modula. U bilo kom trenutku. Neke od upravljaĉkih linija moţe da koristi U/I modul (za signale arbitraţe i stanja). U suprotnom smeru. to vaţi i za svaki U/I ureĊaj. U/I modul mora biti u stanju da izvede komunikaciju ureĊaja. S druge strane. .

neophodan je 2-bitni kod za biranje koji se implementira u obliku dve linije za biranje. on povezuje jedan ulaz sa jednim od nekoliko izlaza. dok se U/I kanali koriste u glavnim raĉunarima. Za biranje jednog od ĉetiri moguća izlaza. n ulaza se dekoduju kako bi se proizveo jedan od 2n izlaza. Dekoder je kombinatorno kolo sa više izlaznih linija. oznaĉene D0. obiĉno se zove U/I kontroler ili kontroler ureĊaja. Moţe se implementirati dekoderom i skupom ILI kola. tako da su svi ulazi i njihovi komplementi dostupni svim I kolima. U/I modul. Multiplekser povezuje više ulaza sa jednim izlazom. U/I kontroleri se obiĉno mogu videti na mikroraĉunarima. U pojedinim trenucima bira se neki od ulaza i propušta na izlaz. koji je priliĉno primitivan i zahteva detaljno upravljanje. U opštem sluĉaju. Sa dodatnom ulaznom linijom dekoder se moţe koristiti kao demultiplekser.binarni brojaĉ ako programski brojaĉ treba uvećati za sledeću instrukciju. ROM(memorija samo za čitanje) je vrsta memorije koja se implementira kombinatornim kolima. Bira se jedna od tih linija. On vrši inverznu funkciju u odnosu na multiplekser. Svi ulazi ĉipa se propuštaju kroz NE kolo. Ovakav PLA ĉip se naziva lokalno programabilno logiĉko polje. D1. Pošto izlazi zavise samo od postojanja ulaza. D2 i D4.12-imamo ĉetiri ulazne linije. ROM je u suštini kombinatorno kolo. 13 . u zavisnosti od oblika signala ulaznih linija. . .izlaz iz aritmetiĉko-logiĉke jedinice ukoliko instrukcija grananja adresu odreĊuje koristeći pomeraj. Drugi naĉin je da se veze ostvaruju tokom proizvodnje ĉipova korišćenjem odgovarajuće maske pripremljene za poseban raspored veza. ĉime se obezbeĊuje izlazni signal F. predstavljajući interfejs ka procesoru visokog nivoa. a vrednost podatka na ulaznoj liniji (1 ili 0) preusmerava se na tu izlaznu liniju. n ulazi deluju kao adresa za biranje odreĊene izlazne linije. I i ILI kola uredno spakovanih na ĉipu. PLA(programibilno logičko polje) se sastoji od NE. dekoder ima n ulaza i 2n izlaza. Sve 2n izlazne linije su preko I kola povezane sa podatkom na ulaznoj liniji. Multiplekseri se koriste u digitalnim kolima za upravljaĉke signale i usmeravanje podataka.instrukcijski registar ukoliko je upravo izvršena instrukcija grananja sa direktnom adresom. B. Vrednost koja se uĉitava u programski brojaĉ moţe da potiĉe iz jednog od nekoliko razliĉitih izvora: . Najviše se koriste u digitalnim raĉunarima. obeleţene S1 i S2. B. Primer je uĉitavanje programskog brojaĉa (PC). PLA ĉipovi se prave na dva naĉina kojima je omogućeno lako programiranje(pravljenje veza). obiĉno se zove U/I kanal ili U/I procesor. Pravljenjem odgovarajućih veza moguće je implementirati proizvoljni izraz sume proizvoda. a izlazi svih ILI kola su izlazi ĉipa.U/I modul koji na sebe preuzima najveći deo tereta detaljne obrade. Izlaz svakog I kola dostupan je svim ILI kolima. Prvi naĉin je da se sve moguće veze prave preko topljivih spojeva na svim preseĉenim taĉkama. pri ĉemu u jednom trenutku postoji signal samo na jednoj od njih.15-dekoder sa tri ulaza i 8 izlaza.

B. Postoji više vrsta bistabilnih multivibratora. Bez ulaza. Najjednostavniji oblik sekvencijalnog kola je bistabilni multivibrator. Kada je sam. B. To se postiţe D bistabilnim multivibratorom. a sastoji se od dva NILI kola povezana u povratnu spregu.26 D bistabilni multivibrator. dovodeći do toga da izlaz bude 0.bistabilni multivibrator ima dva izlaza. S=1 mora izbegavati. izlaz se ne menja. B. Promene se dešavaju samo kada se pojavi impuls generatora takta.bistabilni multivibrator je ureĊaj koji ima dva stanja. Jedan od naĉina da se to postigne je omogućiti samo jedan ulaz. obiĉno se obeleţavaju sa Q i Q-negirano.21-4bitni sabiraĉ. Q i Q-negirano. dovodeći do toga da izlaz bude 1.24 S-R bistabilni multivibrator pobuđen generatorom takta.24 prikazana je uobiĉajena konfiguracija poznata kao SR bistabilni multivibrator ili S-R elektronski prekidaĉ. ulaz J obavlja funkciju postavljanja vrednosti. posle kraćeg kašnjenja. Problem sa S-R bistabilnim multivibratorom je u tome da se stanje R=1. Kada su J i K jednaki 1. prema tome. u koje spada i prenosni bit iz sabiraĉa koji je sledeći po opadajućoj vaţnosti.28 14 . bistabilni multivibrator se ponaša kao 1-bitna memorija. izlaz K obavlja funkciju resetovanja vrednosti. Izlaz S-R elektronskog prekidaĉa se menja. ostaje u tom stanju. funkcija koja se obavlja naziva se prebacivanje: izlaz se preokreće. nalazi se u jednom od ta dva stanja i. svi jednobitni sabiraĉi moraju imati tri ulaza. B. . Ovo se naziva asinhroni rad. S(Set-postaviti) i R(Reset-resetovati) i dva izlaza. Prve tri kombinacije su kao kod S-R bistabilnog multivibratora. bez promene na ulazu. koji su uvek meĊusobno komplementarni. kao odgovor na promenu na ulazu. Da bi višebitni sabiraĉ radio. pri ĉemu svi imaju dve zajedniĉke osobine: . Korišćenjem invertora. B.Sabiranje dva n-bitna broja moţemo obaviti postavljanjem skupa sabiraĉa tako da se prenosni bit iz jednog sabiraĉa dostavi kao ulaz sledećem. Ima dva ulaza. Ovo kolo ima dva ulaza. obezbeĊuje se da ulazi koji ne potiĉu iz generatora takta u dva I kola budu meĊusobno suprotni. ali u ovom sluĉaju dopuštene su sve moguće kombinacijeulaznih vrednosti.27 J-K bistabilni multivibrator. S-R elektronski prekidač Na slici B. Izlaz D bistabilnog multivibratora uvek je jednak poslednjoj vrednosti koja je bila uneta na njegov ulaz. kada je sam.

Mašinske instrukcije ne ukljuĉuju memorijsku referencu. Najzastupljenije tehnike adresiranja:  neposredno. Paralelni registar sastoji se od skupa 1-bitnih memorija koje se mogu istovremeno ĉitati ili upisivati u njih. Kada se vrednost brojaĉa poveća iznad njegove maksimalne vrednosti. on je taj koji se koristi u procesorima. Registar saĉinjen od n bistablnih multivibratora moţe da broji do najviše 2n – 1. koja sadrţi adresu operanda potpune duţine. od kojih je najmanje jedno eksplicitno. Asinhroni brojaĉi su relativno spori pošto izlaz iz jednog bistabilnog multivibratora pokreće promenu stanja narednog bistabilnog multivibratora. Registar je digitalno kolo koje se koristi unutar procesora za ĉuvanje jednog ili više bitova podataka. Pošto je ovaj drugi tip mnogo brţi. Vrednost koja se sadrţi u jednom adresnom polju (vrednost = A) koristi se direktno.  registarsko indirektno. Brojač je registar ĉija se vrednost lako povećava za 1 modulo kapaciteta registra. Indirektno – u adresnom polju se referencira na adresu reĉi u memoriji. u kome polje za adresu sadrţi efektivnu adresu operanda. 15 . Primer brojaĉa u procesoru je programski brojaĉ. Zahteva da instrukcija ima dva adresna polja. nego implicitno rade na vrhu steka.indeksiranje. Dva osnovna tipa registara koji se najĉešće koriste su paralelni registri i pomeraĉki registri. . . Brojaĉi se mogu projektovati kao asinhroni ili sinhroni.  sa pomerajem. adresno polje referencira na adresu reĉi u registru. Adresiranje pomoću steka – to je oblik implicitnog adresiranja. vraća se na 0.  direktno. ili implicira referenca zasnovana na kodu operacije. Sa svakim impulsom generatora takta podaci se pomeraju udesno za jedno mesto. Direktno – to je veoma jednostavan oblik adresiranja. Neposredno – to je najjednostavniji oblik adresiranja u kome je vrednost operanda prisutna u instrukciji. U sinhronom brojaĉu. koja sadrţi adresu operanda potpune duţine. odnosi se na registar ĉiji sadrţaj se dodaje A da bi se proizvela efektivna adresa. Mogu se koristiti kao interfejs za serijske U/I ureĊaje. Adresiranje sa pomerajem – kombinuje sposobnosti direktnog i registarskog indirektnog adresiranja. svi bistabilni multivibratori istovremeno menjaju stanje. jedina razlika je to što adresno polje referencira registar.adresiranje sa osnovnim registrom.  registarsko. Pomerački registar prihvata i/ili serijski premešta informacije. Podaci se unose samo u krajnje levi bistabilni multivibrator. Tri najĉešće upotrebe adresiranja sa pomerajem: . a ne adresu u glavnoj memoriji. Mogu se koristiti sa aritmetiĉko-logiĉkom jedinicom za obavljanje logiĉkih funkcija pomeraja i rotiranja. Registarsko – sliĉno je direktnom.Jedan od najvaţnijih elemenata procesora je registar.relativno adresiranje. Registarsko indirektno – sliĉno je indirektnom adresiranju. Drugo adresno polje.  indirektno. a krajnje desni bit se izbacuje napolje. zavisno od naĉina na koji rade.  pomoću steka. Koriste se za skladištenje podataka.

Operacioni kodovi se predstavljaju skraćenicama koje se zovu mnemonici i ukazuju na operaciju. koji je poznat kao operacioni kod. Mašinske instrukcije rade sa podacima. .celi brojevi ili brojevi u fiksnom zarezu. u zavisnosti od donesene odluke. a koje se zovu mašinske instrukcije. Instrukcije za testiranje koriste se za ispitivanje vrednosti reĉi podataka ili stanja raĉunanja. Elementi mašinske instrukcije:  Operacioni kod: odreĊuje operaciju koja treba da se izvede. neka raĉunanja moraju da se izvrše na referenci operanda u instrukciji kako bi se odredila adresa u glvanoj ili virtuelnoj memoriji. Skladištenje podataka: memorijske instrukcije. Operacija se odreĊuje binarnim kodom. 2. . o znakovi. u sluĉaju virtuelnog memorijskog sistema. . Tipiĉna kategorizacija operacija je sledeća: .operacije za pretvaranje. Sledeća instrukcija koja treba da se donese. nalazi se u glavnoj memoriji ili. 3.  Referenca rezultujućeg operanda: operacija moţe da proizvede rezultat. o brojevi. Zbirka razliĉitih instrukcija koje procesor moţe da izvrši zove se skup instrukcija procesora. odnosno. 16 . Upravljanje: instrukcije za testiranje i grananje. ili opkod.aritmetiĉke operacije. . Pomeranje podataka: U/I instrukcije.operacije za prenos podataka.decimalni brojevi. Memorijske instrukcije sluţe za pomeranje podataka izmeĊu memorije i registara. Aritmetiĉke instrukcije obezbeĊuju sposobnosti raĉunanja za obradu numeriĉkih podataka.  Referenca za sledeću instrukciju: ona kaţe procesoru da donese sledeću instrukciju posle završetka izvršenja posmatrane instrukcije. . Instrukcije za grananje se upotrebljavaju da bi se prešlo na drugi skup instrukcija. a ne na brojevima i zato one obezbeĊuju sposobnosti za obradu bilo kog drugog tipa podataka. o logiĉki podaci.  Referenca izvodnog operanda: operacija moţe da obuhvati jedan ili više izvornih operanada. u glavnoj memoriji ili sekundarnoj memoriji (na disku). Logiĉke (Bulove) instrukcije rade na bitovima reĉi. U/I instrukcije su potrebne da prenose programe i podatke u memoriju i rezultate raĉunanja natrag ka korisniku.logiĉke operacije. 4.brojevi u pokretnom zarezu. Obrada podataka: aritmetiĉke i logiĉke instrukcije. operandi su ulazi za operaciju. U mnogim sluĉajevima.Operacija procesora odreĊena je instrukcijama koje on izvršava. ADD – sabiranje SUB – oduzimanje MPY – mnoţenje DIV – deljenje LOAD – uĉitavanje podataka iz memorije STOR – skladištenje podataka u memoriji Instrukcije delimo na sledeći način: 1. Najvaţnije opšte kategorije podataka su: o adrese. Postoje tri uobiĉajena tipa numeriĉkih podataka: .

Stavke mogu da se dodaju ili brišu samo sa vrha steka.Pokazivaĉ steka: sadrţi adresu vrha steka.operacija I. Broj elemenata u steku. operacije za upravljanje sistemom. Ako se pokuša izvršenje instrukcije POP kada je stek prazan. mora da se ukaţe na duţinu podataka za prenos. mora da se odredi naĉin adresiranja za svaki operand. Implementacija steka zahteva da postoji neki skup lokacija koje se koriste za skladištenje elemenata steka. Matematiĉke formule se obiĉno izraţavaju na naĉin koji je poznat kao infiksna notacija. Operacija POP uklanja stavku sa vrha iz steka. Taĉka pristupa zove se vrh steka. kao i kod instrukcija sa operandima. Izraz u postfiksnoj notaciji se skenira sa leva nadesno. od kojih samo jednom moţe da se pristupi istovremeno. . One su nepromenljivo date za oznaĉene cele brojeve (u fiksnom zarezu). .operacija ILI. Treće. koriste se zagrade da bi se oderdio redosled procene izraza. je promenljiv. U tom obliku.Smanjenje: od operanda se oduzima 1. npr: . Ako stavka treba da se doda u stek ili iz njega ukloni. Binarne operacije. registar ili vrh steka. Alternativna tehnika je postfiksna notacija. primenjuju se sledeća pravila: 17 . .- U/I operacije. Drugo. Druge moguće operacije ukljuĉuju niz raznih instrukcija sa jednim operandom. .Osnova steka: sadrţi adresu lokacije na dnu rezervisanog bloka. Unarne operacije. Za svaki element izraza. Prvo. skidaju obe stavke sa steka i stavljaju rezultat natrag na stek. Instrukcija za prenos podataka mora da odredi nekoliko stvari. oduzimanja. ili duţina steka. koje zahtevaju dva operanda koriste dve gornje stavke u steku kao operande. . U toj notaciji.operacija NI.Negacija: negira se operand. Neke logiĉke operacije: . Operacija PUSH dodaje novu stavku na vrh steka. Za sloţene izraze. moraju da se odrede izvorni i odredišni operand. operacije za prenos upravljanja.Apsolutna vrednost: uzima se apsolutna vrednost operanda. izveštava se o grešci. .operacija JEDNAKO. Prednost postfiksne notacije je što se izraz u tom obliku lako procenjuje koristeći stek. izveštava se o grešci.operacija NILI.operacija ekskluzivno ILI. mnoţenja i deljenja. Izvršenje aritmetiĉke instrukcije moţe da obuhvati operacije prenosa podataka da bi se postavili operandi za ulaz u aritmetiĉku i logiĉku jedinicu (ALU) i da bi se isporuĉio izlaz iz ALU. operator prati svoja dva operanda (ab+). . . Ako se pokuša izvršenje instrukcije PUSH kada je blok potpuno iskorišćen za stek. Za ispravan rad. U oba sluĉaja vrh steka se odgovarajuće pomera. . .Granica steka: sadrţi adresu drugog kraja rezervisanog bloka. pokazivaĉ se povećava ili smanjuje kako bi sadrţao adresu novog vrha steka. Najosnovnija vrsta mašinske instrukcije je instrukcija za prenos podataka.Povećanje: operandu se dodaje 1. Stek je ureĊen skup elemenata.operacija NE. Poslednji element u steku je osnova steka. Svaka od tih lokacija bi mogla da bude memorija. binarna operacija se pojavljuje izmeĊu operanada (a+b). . koje zahtevaju samo jedan operand koriste stavku na vrju steka. potrebne su tri adrese i one se ĉesto skladište u registrima procesora: . Većina mašina obezbeĊuje osnovne aritmetiĉke operacije sabiranja.

Interpretiranje instrukcija: dekodovanjem instrukcija ustanovljuje se koju je akciju potrebno preduzeti. ili se mogu posvetiti konkretnom reţimu adresiranja. a rezultati operacije se skladište takoĊe u registrima. U nekim sluĉajevima. . Oni obiĉno formiraju deo upravljaĉkog 18 . skidaju se dva gornja elementa steka.Upravljaĉki i statusni registri: upravljaĉka jedinica ih koristi za upravljanje radom procesora. izvodi operacija i rezultat stavlja na stek. Zadaci koje procesor treba da izvrši: Donošenje instrukcija: procesor ĉita instrukcije iz memorije (registra. Registre opšte namene programer moţe da dodeli mnoštvu funkcija. 2. Uslovni kodovi predstavljaju bitove koje procesor dobija kao rezultat operacija. Svi ostali elementi sluţe uglavnom da bi se doneli podaci u ALU kako bi ih ona obradila i iznela rezultate opet napolje. rezultat se nalazi na vrhu steka. - Interna magistrala procesora je element neophodan za prenos podataka izmeĊu razliĉitih registara i jedinice ALU zato što ALU. Obrada podataka: izvršavanje instrukcije moţe da zahteva izvršavanje neke aritmetiĉke ili logiĉke operacije nad podacima. Ako je element operator.Registri vidljivi za korisnike: omogućavaju programeru mašinskog ili asemblerskog jezika da. Donošenje podataka: izvršavanje instrukcije moţe da zahteva ĉitanje podataka iz memorije ili nekog U/I modula. Bitovi uslovnog koda grupišu se u jedan ili više registara. Registri u procesoru izvršavaju dve uloge: . Podaci se predstavljaju ALU u registrima. optimalnim korišćenjem registara.  uslovni kodovi.  registri podataka.1. Ako je element promenljiva ili konstanta. ALU moţe takoĊe da postavlja markere kao rezultat operacije. operiše samo podacima koji se nalaze u internoj memoriji procesora. stavlja se na stek. keša ili glavne memorije). Registri adresa mogu nekada imati opštiju namenu. Pošto se skenira ceo izraz. Upisivanje podataka: rezultati izvršavanja mogu zahtevati upisivanje podataka u memoriju ili U/I modul. Registri podataka mogu da se koriste samo za ĉuvanje podataka i ne mogu se iskoristiti za izraĉunavanje adrese operanda. registri opšte namene mogu da se koriste za funkcije adresiranja. svede na najmanju moguću meru referenciranje glavne memorije. Aritmetička i logička jedinica (ALU) je deo raĉunara koji stvarno izvodi aritmetiĉke i logiĉke operacije nad podacima. Ti registri su lokacije privremenog skladišta unutar procesora koje su povezane putanjama signala sa ALU. Registri vidljivi za korisnike se dele na:  registri opšte namene.  registri adresa. u stvari. a privilegovani programi operativnog sistema za upravljanje izvršavanjem programa. Svaki registar opšte namene moţe da sadrţi operand za bilo koji operacioni kod.

Prekid: ukoliko su prekidi dozvoljeni i doĊe do njih. ĉitanje iz memorije ili U/I ili upisivanje u njih. 19 . aktuelno stanje procesora se ĉuva i zatim se opsluţuje prekid.Instrukcijski registar (IR): sadrţi instrukciju koja je poslednja donesena. kopira u memorijski bafer registar i zatim premešta u instrukcijski registar. U uobiĉajena polja ili oznake ove reĉi spadaju: . Aktuelni sadrţaj brojaĉa instrukcija mora da se saĉuva kako bi procesor. .Programski brojaĉ (PC): sadrţi adrese instrukcija koje treba doneti. 2. .Prenos. mašinske instrukcije omogućavaju ĉitanje ovih bitova od strane implicitnih referenci. Zbog toga se sadrţaj programskog brojaĉa prebacuje u memorijski bafer registar kako bi bio upisan u memoriju. U PSW reĉi obiĉno se nalaze uslovni kodovi. .Memorijski bafer registar (MBR): sadrţi reĉ ili podatke koji će se zapisatiu memoriju ili poslednju proĉitanu reĉ. Instrukcijski ciklus obuhvata sledeće potcikluse: 1. Tokom ciklusa donošenja.Nula. kljuĉni znaĉaj imaju ĉetiri registra: . Upravljaĉka jedinica zahteva išĉitavanje memorije i rezultat se smešta na magistralu podataka.Memorijski adresni registar (MAR): sadrţi adresu lokacije u memoriji. Ciklus sa prekidom je jednostavan i predvidiv.Prekid omogućen/onemogućen. s tim što programer ne moţe da ih menja. . u većini sluĉajeva. .Znak. Za izvršavanje instrukcija. kao i prizivanje ALU jedinice.Supervizor. nakon prekida. Programski brojaĉ sadrţi adresu instrukcije koja će biti doneta sledeća. . postoji registar ili skup registara po imenu statusna reč instrukcija (PSW) koja sadrţi statusne informacije. Iz upravljaĉke jedinice se u memorijski adresni registar uĉitava posebna memorijska lokacija rezervisana upravo za ovu situaciju. vrednost programskog brojaĉa se povećava za 1. U programski brojaĉ se uĉitava adresa rutine prekida. Ciklus izvršenja moţe da obuhvata prenos podataka izmeĊu registara.Jednako. Donošenje: ĉitanje sledeće instrukcije iz memorije od strane procesora. Upravljački i statusni registri. što predstavlja pripremu za sledeće donošenje. mogao da se vrati uobiĉajenim aktivnostima. Ova adresa se premešta u memorijski adresni registar i smešta na adresnu magistralu. U meĊuvremenu. Uopšteno govoreći. Kao rezultat toga. sledeći instrukcijski ciklus poĉinje donošenjem odgovarajuće instrukcije. 3. kao i neke druge statusne informacije. . .Prekoraĉenje. U dizajnu mnogih procesora. nisu vidljivi za korisnika. . Izvršavanje: interpretiranje operacionog koda i izvršavanje naznaĉene operacije. instrukcija se išĉitava iz memorije.registra.

razliĉite etape imaće pribliţno jednako trajanje. Za vreme izvršenja instrukcije postoje trnuci u kojima se ne pristupa glavnoj memoriji. Ovi trenuci su. stoga. Ovakav naĉin rada se naziva preddonošenje instrukcija ili preklapanje donošenja. WO podrazumevaju pristup memoriji. prva etapa koristi sve neiskorišćene memorijske cikluse za donošenje i baferovanje sledeće instrukcije.Dekodiranje instrukcija (DI): odreĊivanje operacionog koda i specifikatora operanda. u protoĉnu obradu ulazi jedinica 15. .9a je ilustrovan ovaj pristup. Pretpostavimo da instrukcija 3 predstvalja uslovno grananje ka instrukciji 15.Donošenje instrukcije (FI): uĉitavanje sledeće oĉekivane instrukcije u bafer. Ĉim druga etapa postane slobodna. u odreĊenim etapama protoĉne obrade biće ĉekanja. Pretpostavimo da traju identiĉno. IzmeĊu etapa 9 i 12 nema komplementiranja instrukcija. pogodni za donošenje sledeće instrukcije koje će se odvijati paralelno sa izvršenjem one koja je u toku. Ovaj proces ubrzava izvršavanje instrukcija. Za vreme osme vremenske jedinice. Protoĉna obrada jednostavno uĉitava sledeći instrukciju iz sekvence (4) i nastavlja. . Operandi u registrima ne moraju da se preuzimaju. . ovo se negativno odraţava na 20 . Na slici 12.Zapisivanje operanda (WO): skladištenje rezultata u memoriji. Tokom izvršavanja instrukcije u drugoj etapi. prva joj prosleĊuje baferovane instrukcije. Dodatno ubrzanje protoĉne obrade postiţe se povećanjem broja etapa. Imamo sledeći naĉin: . Protoĉna obrada se sastoji od dve nezavisne etape. Ovako razloţene.Izvršavanje instrukcije (EI): izvršavanje naznaĉene operacije i skladištenje rezultata (ako postoji) na naznaĉenoj lokaciji odredišnog operanda. ne postoji naĉin da se sazna koja će instrukcija biti sledeća. Prekidi takoĊe predstavljaju na sliĉan naĉin nepredvidive dogaĊaje. FO. U prvoj fazi odvija se donošenje i baferovanje instrukcije. U ovoj fazi iz protoĉne obrade moraju da se izbace sve beskorisne instrukcije.Izračunavanje operanda (CO): izraĉunavanje efektivne adrese svakog izvornog operanda. Ukoliko šest pomenutih etapa nemaju isto trajanje. . Sve dok se ova instrukcija ne izvrši.Donošenje operanda (FO): donošenje svakog operanda iz memorije. . Smetnju predstavlja instrukcija o uslovnom grananju koja moţe da poništi nekoliko preuzetih instrukcija. Etape FI. Grananje ovde postaje oĉigledno tek nakon isteka vremenske jedinice 7.OBRADA INSTRUKCIJA U pojednostavljenom obliku u procesu obrade instrukcija postoje dve etape: donošenje instrukcija i njihovo izvršenje.

Za sva naknadna ponavljanja. Ova strategija je naroĉito pogodna za petlje ili ponavljanja. onda se 8 najmanje znaĉajnih bitova koriste za indeksiranje bafera. hardver najpre proverava da li je njegov cilj već u baferu. to znaĉi da se sledeća instrukcija preuzima iz bafera. U tom sluĉaju svakoj instrukciji potreban je dodatni tok. on će se već nalaziti u baferu. 3. Bafer petlje. a koristi se bajtno adresiranje. 21 . Ako je bafer petlje dovoljno veliki za skladištenje svih instrukcija petlje. ova strategija moţe da popravi performanse. Sve dok se ona i ne izvrši. nalaziće se neke instrukcije koje se u redosledu nalaze ispred adrese preuzimanja aktuelne instrukcije. Ukoliko doĊe do grananja. njegov cilj je već unapred preuzet.  preddonošenjem cilja grananja. sve neophodne instrukcije su već u baferu. a ovaj izbor moţe biti pogrešan. omogućava da preuzme obe instrukcije. Bafer petlje donosi sledeće pogodnosti: 1. Kod ovog pristupa. Da ne bi došlo do pojavljivanja konflikata u sistem se mora ugraditi logika koja će biti zaduţena za njihovo rešavanje.  baferom petlje. ĉim se ustanovi uslovno grananje. U ovakvom pristupu javljaju se dva problema:  kod višestrukih protoĉnih obrada javlja se dodatno kašnjenje sadrţaja vezano za pristup registrima i memoriji. Višestruki tokovi. Uprkos nedostacima. ustanovljuje se da li se cilj grananja nalazi unutar okruţenja koje je obuhvatio bafer.  predviĊanjem grananja. bafer petlje.  Instrukcije o dodatnom grananju mogu da uĊu u protoĉnu obradu (svejedno u koji njen niz) pre razrešenja prvobitnog grananja. nemoguće je reći da li će biti grananja ili ne. Protočna obrada instrukcija predstavlja moćnu tehniku za poboljšanje performansi kod koje se paţljivim dizajnom mogu postići optimalni rezultati uz razumnu sloţenost. Ukoliko se ispostavi da je cilj grananja samo nekoliko lokacija ispred adrese instrukcije o grananju. Ovaj cilj se skladišti i zatim ĉeka na izvršenje instrukcije o grananju. Kod preddonošenja u baferu petlje. Ovde moraju da se preuzmu jedna ili dve naredne instrukcije. to znaĉi da će ove instrukcije morati da se preuzmu iz memorije samo jednom – za prvo ponavljanje. Bafer petlje predstavlja malu i veoma brzu memoriju koju odrţava faza donošenja instrukcija protoĉne obrade. Rešenje predstavlja kopiranje inicijalnih delova protoĉne obrade što joj. osim instrukcije koja sledi grananje. Ukoliko se krene u grananje. Ako jeste. 2. unapred se donosi i cilj grananja. Izlaţenju na kraj sa uslovnim grananjima moţe se pristupiti na više naĉina:  višestrukim tokovima. Ukoliko bafer sadrţi 256 bajtova.  odloţenim grananjem.performanse zato što nismo mogli da predvidimo grananje. a koja sadrţi n najskorije preuzetih instrukcija po redu. kroz korišćenje dva toka. Osnovnu smetnju predstavlja instrukcija o uslovnom grananju. Proveravanjem preostalih znaĉajnijih bitova. Preddonošenje cilja grananja.

Ciklus donošenja Na poĉetku ciklusa donošenja. odreĊuje adresu u memoriji za operaciju ĉitanja ili upisivanja. Poslednja dva pristupa su dinamiĉka.Programski brojaĉ (Program Counter. Prva tri pristupa su statiĉka. Postoje razliĉite tehnike za predviĊanje grananja. 22 .  predviĊanje od strane operacionog koda. t2. Ove dve poslednje funkcije moţemo obaviti istovremeno jer ne utiĉu jedna na drugu.  prekidaĉ – postoji/ne postoji. MBR): povezan sa linijom podataka sistemske magistrale. sadrţi vrednosti koje treba upisati u memoriju ili poslednju vrednost uĉitanu iz memorije. Imamo:  prva jedinica vremena: premeštanje sadrţaja PC registra u MAR registar.Memorijski bafer registar (Memory Buffer Registar.Predviđanje grananja. Time se oslobaĊa MBR za upotrebu tokom mogućeg indirektnog ciklusa.  treća jedinica vremena: premeštanje sadrţaja MBR registra u IR registar.Instrukcijski registar (Instruction Registar. ili atomske. PC): drţi adresu sledeće instrukcije koju treba doneti. U prvom koraku adresa se premešta u MAR. upravljaĉka jedinica izdaje komandu za uĉitavanje (READ) upravljaĉkoj magistrali i rezultat se pojavljuje na magistrali podataka i kopira se u memorijski bafer registar (MBR). 1100100.Memorijski adresni registar (Memory Address Register. . Na njih istorija izvršenja do trenutka kada se pojavi prva instrukcija o grananju ne utiĉe ni na koji naĉin. gde je I duţina instrukcije. Mikro operacije su najmanje moguće. sadrţaj PC povećava se za I. operacije procesora. Na poĉetku svakog instrukcijskog ciklusa se odvija ciklus donošenja i dovodi do toga da se instrukcija preuzme iz memorije.  druga jedinica vremena: premeštanje sadrţaja memorijske lokacije odreĊene MAR registrom u MBR registar. Oznake (t1. Treći korak je premeštanje sadrţaja MBR registra u IR. Povećavamo vrednost PC-a za 1 da bismo bili spremni za sledeću instrukciju. adresa sledeće instrukcije koja treba da se izvrši nalazi se u programskom brojaĉu (PC). što znaĉi da se oslanjaju na istoriju izvršenja.  tabela istorije grananja. MAR): povezan sa adresnim linijama sistemske magistrale. Simboliĉki predstavljamo ovako: t1: MAR ← (PC) t2: MAR ← memorija PC ← (PC) + I t3: IR ← (MBR). a najĉešće se koriste:  predviĊanje da se nikada neće dogoditi. Performanse protoĉne obrade mogu se poboljšati i automatskim prerasporeĊivanjem instrukcija u okviru programa tako da se instrukcije o grananju pojave kasnije nego što ih zaista ţelimo.  predviĊanje da će se uvek dogoditi. Ţeljena adresa (u MARu) smešta se na adresnu magistralu. IR): drţi poslednju donetu instrukciju. . t3) predstavljaju uzastopne jedinice vremena. Odloženo grananje. Za to koristimo ĉetiri registra: . . Drugi korak je uvoĊenje instrukcije.

Onda se uĉitava memorijska lokacija na koju se ta adresa poziva. Moguće je da se desi sledeći niz mikrooperacija: t1: MAR ← (IR(adresa)) t2: MBR ← memorija t3: R1 ← (R1) + (MBR) IR registar sadrţi instrukciju za sabiranje. da bi se saĉuvao za povratak iz prekida. tada izvršnom ciklusu prethodi indirektni ciklus. On se onda koristi za donošenje adrese operanda.  registri. Registri se koriste za ĉuvanje podataka unutar procesora. ADD. Izvršavanje programa sastoji se od operacija koje obuhvataju ove elemente procesora. proverava se da bi se ustanovilo da li se dogodio noeki od dozvoljenih prekida.Indirektni ciklus Sledeći korak je donošenje izvornih operanada.  unutrašnje putanje podataka. a PC se uĉitava adresa poĉetka rutine za obradu prekida. Unutrašnje putanje podataka koriste se za premeštanje podataka izmeĊu registara i izmeĊu registara i aritmetiĉko-logiĉke jedinice. sadrţaj PC-a se prenosi u MBR. U poslednjem koraku je skladištenje u memoriju MBR-a. koji sadrţi staru vrednost PC registra. IR je sada spreman za izvršni ciklus. Ukoliko instrukcija navodi indirektnu adresu. ima promenljivi niz mikrooperacija. vrši se ciklus prekida. Onda se u MAR uĉitava adresa na kojoj je saĉuvan sadrţaj PC registra. Prvo imamo instrukciju sabiranja: ADD R1. X kojom se sadrţaj lokacije X dodaje u registar R1.  upravljaĉka jedinica. Zatim aritmetiĉko logiĉka jedinica sabira sadrţaje registara R i MBR. t1: MBR ← (PC) t2: MAR ← adresa_ĉuvanja PC ← adresa_rutine t3: memorija ← (MBR) U prvom koraku. U prvom koraku. Upravljačka jedinica pokreće dogaĊanje operacija unutar procesora. Izvršni ciklus Ovaj ciklus je se razlikuje od ostalih zato što je nepredvidiv. Aritmetičko-logička jedinica je po funkciji srţ profesora.  spoljne putanje podataka. t1: MAR ← (IR(adresa)) t2: MBR ← memorija t3: IR(adresa) ← (MBR(adresa)) Polje adrese u instrukciji se prenosi u MAR. Ciklus prekida Po završetku izvršnog ciklusa. tako da sada sadrţi direktnu umesto indirektne adrese.sekvenciranje: UJ dovodi do toga da procesor prolazi kroz niz mikrooperacija po pravilnom redosledu koji zavisi od programa koji se izvršava. . ako jeste. Upravljaĉka jedinica obavlja dva osnovna zadatka: . Spoljne putanje podataka povezuju registre sa memorijom i U/I modulima. preko sistemske magistrale. Polje adrese IR-a se aţurira iz MBR registra.izvršavanje: UJ pokreće obavljanje svih mikrooperacija. Osnovni funkcionalni elementi procesora su:  aritmetiĉko-logiĉka jedinica. 23 . deo IR-a sa adresom se unosi u MAR registar.

UJ izaziva izvršavanje jedne mikrooperacije za svaki impuls generatora takta. .Upravljački signali unutar procesora: imamo dva – oni koji izazivaju premeštanje podataka iz jednog registra u drugi i oni koji aktiviraju odreĊene funkcije aritmetiĉko-logiĉke jedinice.Jedna instrukcija. . Najĉešći oblik ovakvog sistema poznat je kao simetriĉni multiprocesor (SMP). Izlazi su: . PARALELNA OBRADA Imamo razvrstavanje koje je uveo Flynn i predloţio je sledeće kategorije raĉunarskih instrukcija: . MISD). .Kljuĉ kako UJ radi je u korišćenju upravljaĉkih signala. . Skup procesora istovremeno izvršava razliĉite sekvence instrukcija na razliĉitim skupovima podataka – SMP. multiple data. Jedna mašinska instrukcija upravlja istovremenim izvršavanjem većeg broja elemenata obrade uporedo – procesori za rad sa vektorima i nizovima. više tokova podataka (single instruction. ovo se naziva vreme ciklusa procesora ili vreme ciklusa generatora takta. SISD). . više tokova podataka (multiple instruction. jedan tok podataka (single instruction. MIMD organizacija moţe se dalje podeliti po tome na koji naĉin procesori meĊusobno komuniciraju. MIMD). klasteri i NUMA sistemi. single data. tada svaki procesor pristupa programima i podacima uskladištenim u deljenoj memoriji i procesori komuniciraju jedan sa drugim preko te memorije. jedan tok podataka (multiple instruction. . . multiple data. Upravljački signali Ulazi su sledeći: . SIMD).Instrukcijski registar: operacioni kod tekuće instrukcije koristi se za odreĊivanje koje mikrooperacije se obavljaju tokom izvršnog ciklusa.Upravljački signali sa upravljačke magistrale: upravljaĉki deo sistemske magistrale obezbeĊuje signale za UJ (signali prekida ili potvrda).Više instrukcija.Upravljački signali ka upravljačkoj magistali: imamo dva – upravljaĉki signali ka memoriji i upravljaĉki signali ka U/I modulima.Jedna instrukcija. Ukoliko procesori dele zajedniĉku memoriju.Generator takta: pomoću njega upravljaĉka jedinica vodi raĉuna o vremenu. single data. 24 .Markeri: uz pomoć njih UJ odreĊuje status procesora i izlaz prethodnih operacija aritmetiĉkologiĉke jedinice.nema komercijalnu upotrebu. Niz podataka prenosi se do skupa procesora od kojih svaki izvršava drugaĉiji niz instrukcija .Više instrukcija. Jedan procesor izvršava jedan tok instrukcija kojima se utiĉe na podatke uskladištene u jednoj memoriji – jednoprocesorski raĉunari.

SMP organizacija ima brojne potencijalne prednosti u odnosu na samostalni procesor. kod kojih vreme pristupa memoriji moţe biti razliĉito za NUMA procesor.4) Postoje dva ili više procesora.U SMP sistemima.deljenje vremena: kada jedan modul upravlja magistralom. odlika im je da je vreme pristupa memoriji pribliţno isto za sve procesore. ostali moduli su zakljuĉani i moraju. sistemom upravlja integrisani operativni sistem koji obezbeĊuje meĊusobnu vezu izmeĊu procesora i njihovih programa. o prilagodljivost. Magistrala sa deljenjem vremena je najprostiji mehanizam za konstruisanje višeprocesorskog sistema (18. Kod SMP sistema korisnik ne primećuje postojanje više procesora. Noviji pronalazak je organizacija sa neuniformnim pristupom memoriji (NUMA). Svaki procesor moţe takoĊe da ima sopstvenu privatnu memoriju i pored toga U/I kanale za pristup deljenim resursima. više procesora deli jednu memoriju ili zdruţenu memoriju pomoću zajedniĉke magistrale ili drugog mehanizma za meĊusobno povezivanje. Magistrala se sastoji od upravljaĉkih. kao što su: o performansa. vreme pristupa memoriji je pribliţno isto za sve procesore. o raspoloţivost. Grupa SMP procesora moţe se meĊusobno povezati kako bi formirali klaster računara. ako je potrebno. Organizacija sa magistralom ima nekoliko privlaĉnih osobina: . o proširivost. svi procesori mogu da izvršavaju iste funkcije (zato su simetriĉni). Operativni sistem SMP sistema rasporeĊuje procese izmeĊu svih procesora. Svi procesori imaju pristup do zajedniĉke glavne memorije i U/I ureĊaja preko neke vrste mehanizma za meĊusobnu vezu. 5.adresiranje: mora se omogućiti jasno prepoznavanje modula na sabirnici kako bi se odredili izvor i odredište podataka. 2. registre i jedan ili više nivoa keša.arbitraža: bilo koji U/I modul moţe privremeno da funkcioniše kao „gospodar“. SMP sistem može se definisati kao samostalni raĉunarski sistem sa sledećim karakteristikama: 1.5). potrebno je sledeće: . Procesori mogu meĊusobno da komuniciraju preko memorije.jednostavnost: ovo je najjednostavnije rešenje za organizovanje više procesora. 4. Svaki je samodovoljan pošto obuhvata upravljaĉku jedinicu. svi procesori dele pristup do U/I ureĊaja. . 25 . adresnih i linija podataka. . Organizacija SMP sistema (18. 3. postoje dva ili više procesora upotrebljivih mogućnosti. ovi procesori dele istu glavnu memoriju i U/I ureĊaje i mešusobno su povezani magistralom. obustaviti rad dok ne dobiju pristup do magistrale. Da bi se olakšao direktan prenos do memorije od U/I procesora. aritmetiĉko-logiĉku jedinicu.

pa otkaz bilo kog prikljuĉenog ureĊaja ne bi trebalo da dovede do otkaza ĉitavog sistema. Lokacije polja takoĊe su fiksirane. Predstavljanje pomoću predznaka i apsolutne vrednosti i pomoću komplamenta dvojke spadaju u predstavljanje sa fiksnim zarezom.  rasporeĊivanje. pouzdanost: magistrala je u suštini pasivan medijum. To je zato što je zarez (binarni zarez) fiksan i usvaja se da bude desno od krajnje desne cifre. Sva pozivanja memorije prolaze kroz zajedniĉku magistralu – vremenski ciklus magistrale ograniĉava brzinu sistema. Najjednostavniji oblik predstavljanja koji primenjuje bit predznaka je predstavljanje pomoću predznaka i apsolutne vrednosti. Predstavljanje pomoću predznaka i apsolutne vrednosti.  jednostavni načini adresiranja – skoro sve RISC instrukcije koriste jednostvano adresiranje registara. Karakteristike arhitekture sa smanjenim skupom instrukcija (RISC) Zajedničke karakteristike razliĉitih pristupa u dobijanju ove arhitekture su:  jedna isntrukcija po ciklusu – imaju jednu mašinsku instrukciju po mašinskom ciklusu. broj je pozitivan. plus nekoliko dodatnih naĉina kao što su premeštanje i oni povezani sa brojaĉem programa. Predstavljanje pomoću komplamenta dvojke koristi najznaĉajniji bit kao bit predznaka. n-1 bitova krajnje desno drţe apsolutnu vrednost celog broja. Glavni nedostatak organizacije sa magistralom je performansa.  sinhronizacija. Ključna pitanja prilikom projektovanja višeprocesorskog operativnog sistema su sledeća:  istovremeni konkurentni procesi. Duţina instrukcije je fiksirana i poravnata prema granicama reĉi. ako je bit predznaka 1.  jednostvani formati instrukcija – koristi se veoma mali broj formata. Ako je bit predznaka 0. Performanse moţemo poboljšati dodavanjem keš memorije svakom procesoru i time bi broj pristupa magistrali u velikoj meri trebalo da se umanji. U n-bitnoj reĉi.- prilagodljivost: uopšteno je lako proširiti sistem privezivanjem više procesora na magistralu. broj je negativan. Postoje više alternativa od kojih svaka obuhvata postupak sa najznaĉajnijim bitom (krajnjim levim) u reĉi kao sa bitom predznaka.  direktne operacije između registara – ovde samo jednostavne operacije LOAD i STORE pristupaju memoriji. 26 . što ĉini jednostavnim ispitivanje da li je ceo broj pozitivan ili negativa.  pouzdanost i otpornost na gereške. Predstavljanja pomoću fiksnog zareza. Ono se razlikuje od predstavljanja pomću predznaka i apsolutne vrednosti po naĉinu na koji se interpretiraju ostali bitovi.  upravljanje memorijom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful