Datum

:

19.12.2011

Medij: Kopernikus

Trajanje: Emisija: Jutro on line

11:02

Naslov: Za zdravlje zajednički protiv korupcije

Voditelj: U  nastavku  tema  koju  sam  nešto  ranije  jutros  najavila.  Naime,  predstavljena  je kampanja "Za zdravlje zajednički protiv korupcije". U okviru ove teme gost Jutarnjeg programa je Bojana Selaković iz udruženja Roditelj. Dobro jutro! Dobro došli! Bojana Selaković, udruženje Roditelj: Dobro jutro! Hvala na pozivu! Voditelj: A onda ćete nam nekako odmah na početku možda malo detaljnije reći na ovu temu. Zapravo,  pre  svega  da  krenemo  od  toga  ko  stoji  iza  ove  kampanje?  Ona  je predstavljena  u  Media  centru,  mi  smo  već  o  tome  imali  prilike  da  čujemo  i  u  našem informativnom programu. Ali evo, možemo sada malo detaljnije. Bojana Selaković, udruženje Roditelj: Kampanju su pokrenuli udruženje građana Roditelj, kao prvo i jedno udruženje koje se na  sveobuhvatan  način  bavi  problemom  roditeljstva  u  Srbiji.  I  građanska  inicijativa "Majka hrabrost", koja je specifična po tome da je nastala spontano, da je bila rezultat spontanog  građanskog  bunta  i  reakcija  nezadovoljnih  žena  na  uslove  u  srpskim porodilištima. Tako da i jedna i druga organizacija već negde su imale iskustva sa tim šta  se  dešava  u  zdravstvenim  ustanovama,  pogotovo  onim  koje  se  bave reproduktivnim zdravljem žena. I prosto negde imajući u vidu da ostvarujemo direktan kontakt sa ženama, sa korisnicama zdravstvenih usluga. Prosto smo negde targetirali taj deo zdravstvenog sistema kao, uslovno rečeno, problematičan. Voditelj: A  zbog  čega  je,  evo,  upravo  taj  deo  zdravstvenog  sistema  posebno  problematičan, pošto  prema  mnogim  istraživanjima  koja  su  rađena  o  korupciji,  nije  nešto  što  je nepoznanica u zdravstvu, ne samo u Srbiji i u drugim zemljama. Ali zbog čega je baš ovaj sektor problematičan? Zbog čega je to plodno tlo? Bojana Selaković, udruženje Roditelj: Zato  što  se  radi  o  službama  koje  imaju,  uslovno  rečeno,  veću  odgovornost,  jer  u okviru ovih službi nalaze se ginekološke službe, potodilišta, zatim onkološke službe itd. koje se bave, prosto koje su zadužene za lečenje žena i reproduktivnih organa žena. I bilo  koja  žena,  bilo  koja  pacijentkinja  tih  službi,  u  odnosu  na  sve  ostale  pacijente  je uvek malo ranjivija, uvekmalo osetljivija, da ne pričam o trudnicama, da ne pričam o porodiljama, da ne pričam o tome da je odgovornost ljudi koji rade u ovim službama mnogo veća kad treba da donesu novi život na svet, da zapravo pomognu ženi da bez nekih većih problema rodi dete i da brinu o njoj i o bebi u prvim danima života. Tako da imajući sve to u vidu, zaista to jeste malo drugačije u odnosu na sve ostale službe. I  prosto  negde  imamo  utisak  da  se  vrlo  često  pozicija  zdravstvenog  radnika  u  tim službama zloupotrebljava u odnosu na pacijente. Voditelj: E, sad evo, da se vratimo na žene, pa konkretnije trudnice i porodilje. Koliko one znaju da se zaštite u tom smislu? Da li traže informacije i kada shvate da treba da potraže npr. dodatnu informaciju, da li znaju kome treba da se obrate? Bojana Selaković, udruženje Roditelj: istraživanja  koja  smo  mi  u  okviru  ove  kampanje  sproveli,  koje  se  bavilo  prosto,  na neki  način  informacijama  o  tome  koji  je  nivo  svesti  generalno  o  pravima  pacijenata,
1/4

zatim  o  korupciji  u  okviru  ovih  službi,  pokazuje,  da  više  od  50%  žena  ne  zna  kome treba da se obrati u slučaju sumnje da je povređeno neko njeno pravo kao pacijenta. To  nije  sampo  pokazalo  naše  istraživanje,  to  pokazuju  i  zvanične  statistike Ministarstva  zdravlja  u  redovnom  godišnjem  istraživanju  o  stspenu  zadovoljstva kvalitetom zdravstvenih usluga. Ti rezultati su recimo, za ovu godinu, za prošlu godinu obavljeni sad u oktobru. Pokazali su vrlo mala odstupanja u odnosu na naše rezultate, tako  da  je  činjenica,  da  jednostavno  građani  su  generalno  u  Srbiji  neinformisani,  ne znaju  na  koji  način  da  dođu  do  informacija,  ne  znaju  kome  da  se  obrate  u  slučaju sumnje da im je povređeno neko pravo. A čak i oni koji znaju, vrlo retko se odlučuju da  pokrenu  bilo  koju  od  tih  mehanizama  postojećih,  jer  su  oni  svi  odreda  apsolutno neefikasni.  Tu  pre  svega  mislim  na  instituciju  pacijenta,  zaštitnika  pacijentovih  prava koja je zakonski utemeljena. Zaštitnik pacijentovih prava postoji u svakoj zdravstvenoj ustanovi  u  Srbiji  i  prosto,  svaka  zdravstvena  ustanova,  recimo,  ima  obavezu  da  ima istaknuto na vidnom mestu ko je zadužen za tu ustanovu, koja je ta osoba u okviru te ustanove,  gde  sedi,  koja  kancelarija  itd.  Međutim,  po  pravilu  na  tim  mestima  sede ljudi  koji  su  pravnici  u  Domovima  zdravlja,  bolnicama,  zdravstvenim  ustanovama, dakle, ljudi koji su zapsoleni u toj zdravstvenoj ustanovi, koji svakog dana piju kafu sa lekarima i ostalim zdravstvenim radnicima, dakle, nije to institucija koja je nezavisna i na  neki  način,  da  kažem,  samostalna.  Tako  da  prosto  ljudi  nemaju  poverenja,  iako slabo se odlučuju da prosto iskoriste i te psotojeće mehanizme. Voditelj: A  upravo,  evo  kad  smo  kod  toga,  šta  će  biti  konkretni  ciljevi  ove  kampanje, pretpostavljam  da  se  takav  zaključak  nameće,  da  će  to  biti  zapravo  informisanje  i edukacija pre svega. Bojana Selaković, udruženje Roditelj: Pre svega, informisanje i edukacija, i meni je jako drago da moram da kažem, da smo mi ovde, barem u Beogradu, s obzirom da se ova kampanja sad u ovoj prvoj fazi ovde realizovala,  smo  dobili  saglasnost  nekoliko  zdravstvenih  ustanova  i  koje  su  se  složile sa  tim  da  distribuiraju  naš  informativni  materijal,  i  to  je  prosto  jako  bitno.  U  ovom delu kad govorimo o edukaciji, podizanju stepena informisanja, mora da postoji ta da kažem,  na  neki  način  koordinacija  i  zajednički  rad  između  institucija  sistema  i  nas  iz civilnog sektora. Jer prosto nama je svima negde zajednički cilj da vrate poverenje u institucije  sistema  i  zbog  toga  nam  je  jako  drago  što  će  konkretno  pacijentkinje recimo,  u  klinici  Narodni  front,  ili  recimo,  u  Porodilištu  "Dragiša  Mišović"  dođu  tu,  pa vide  naše  postere,  vide  naše  liflete  i  ostale  materijale.  Na  neki  način  i  pomislite  da prosto je ta ustanova, eto spremna da na jedan otvoren način, da je prosto spremna da se suoči sa tim problemima korupcije. Voditelj: A  to  će  učiniti  i  nekoliko  Domova  zdravlja  na  teritoriji  Beograda  kakve  su  Zvezdara, Palilula, Vračar, to je vrlo važno pomenuti. Bojana Selaković, udruženje Roditelj: Jeste,  to  je  vrlo  važno  takođe.  Tu  su  veliki  Domovi  zdravlja  koji  imaju  ginekološke službe u koje dolaze i trudnice, ali i žene koje imaju i neke druge smetnje. Tu dolaze žene koje dolaze na redovne ginekološke preglede. Tako da to je jedan deo kampanje. Drugi  deo  kampanje  je  ta  neka  podrška  pacijentima  i  pacijentkinjama  u  smislu pružanja  direktnih  informacija  i  prosto,  na  neki  način  njihovo  motivisanje  i
2/4

ohrabrivanje  da  iskoriste  postojeće  zakonske  mehanizme,  znači,  da  prijave  korupciju ili  su  slučaju  da  sumnjaju  da  im  je  neko  pravo  povređeno.  Mi  smo  osnovali  tzv. Savetovalište  protiv  korupcije  gde  nam  se  one  mogu  javiti  bilo  e­mail,  ili  putem kontakta, formulara na našem web sajtu ili telefonom. I prosto, na neki način ćemo im pružiti  neke  osnovne  informacije,  uputiti  šta  dalje  da  rade,  pomoći  će  nam  da razjasnimo  i  identifikujemo  gde  bi  se  otprilike  mogle  svrstati  te  situacije  u  kojima  su se  oni  našli.  I  samo  još  da  pomenem  treću  stvar,  ono  što  je  takođe  jako  bitno,  to  je prikupljanje  iskustava  sa  terena,  dakle,  mi  ih  i  ovim  putem  pozivamo,  sve pacijentkinje iz ovih službi, iz cele Srbije jer mi svakako planiramo da nastavimo ovo da radimo i dalje. Da nam šalju svoja iskustva bilo pozitivna, bilo negativna i Službi za reproduktivno  zdravlje  da  bismo  mi  imali  što  više  informacija  o  tome  na  koji  način prosto  se  odvijaju  ovi  neki  procesi  na  terenu  i  kako  bismo  dobili  neke  kvalitativne pokazatelje. Ono što nam je dosadašnje iskustvo pokazalo, to je da su ove službe vrlo specifične zbog toga što se u njima pojavljuju ti tzv. oblici suptilne korupcije, dakle, ne govorim  o  direktnoj  iznudi  i  traženju  od  strane  lekara.  I  zbog  toga  je  jako  bitno  da znamo koje su to sve situacije da na neki način prosto apelujemo i na ostale pacijente da ne dolaze u te situacije svojom voljom, jer prosto nekada se na prvi pogled to ne može  identifikovati  kao  nešto  loše,  jer  prosto  pacijent  iz  najbolje  namere  nekad samoinicijativno učestvuje u tim procesima koji zapravo jesu korupcija. Voditelj: To  su  konkretni  koraci  koje  ćete  preduzeti,  koji  se  već  preduzimaju  u  okviru  ove kampanje.  Međutim,  ovom  temom  bavila  se  i  Transparentna  Srbija,  i  upravo  su  i  oni naglasili da ovaj problem zapravo zahteva sistemski pristup u rešavanju i ne može sve da se uradi samo od strane ove dve organizacije. Ono što su oni rekli, jeste npr. da bi možda zdravstvene usluge trebalo bolje definisati kako bi se izbegla upravo ta možda suptilna korupcija. Koliko bi to značilo u ovom slučaju? Bojana Selaković, udruženje Roditelj: To  bi  jako  značilo,  imajući  u  vidu  da  je  i  naše  iskustvo  dosadašnje  pokazalo  da  se, barem što se tiče porodilišta i službi koje su baš zadužene za praćenje trudnoće, znači, službe  gde  dolaze  trudnice.  Ta  podela  usluga  na  standardne  i  vanstadardne  zapravo, jeste na neki način najznačajniji generator korupcije. I zbog toga je jako važno da se definišu  standardi  na  nivou  svake  zdravstvene  ustanove  na  nivou,  jendog  nivoa zdravstvene zaštite, s obzirom da postoje tri nivoa, primarni, sekundarni i tercijalni, i da prosto, svaki pacijent, znači, ne samo u okviru ovih službi, već generalno na nivou našeg zdravstvenog sistema zna tačno šta može da očekuje u kojoj ustanovi i od kog lekara.  S  obzirom  da  to  sada  ne  postoji,  s  obzirom  da  je  naš  sistem  zdravstvenog osiguranja  veoma  specifičan,  da  on  jeste  obavezan,  da  mi  svi  odvajamo  svakog meseca određenu sumu na ime doprinosa za zdravstveno osiguranje kako bi se na taj način finansirale zdravstvene usluge i za ljude koji su nezaposleni, postoji problem sa tom  integracijom  privatnih  zdravstenih  ustanova  koje  faktički  postoje,  u  kojima  rade lekari državnih zdravstvenih ustanova, a postoji dosta šupljina u tim propisima kojima se  regulišu  njihovi  međusobni  odnosi.  I  zbog  toga  je  jako  bitno  to  definisati  što detaljnije,  kako  bi  se  smanjio  prosto  taj  neki  manevar,  tzv.  manevarski  prostor  za korupciju. Voditelj: Hvala vam na ovim informacijama! Svakako, ovim ćemo završiti razgovor ovog jutra.

3/4

Hvala vam na gostovanju! Bojana Selaković, udruženje Roditelj: Hvala vama!

Udruženje roditelj

4/4