P. 1
Testament Alem

Testament Alem

|Views: 279|Likes:
Published by Alem Comor

More info:

Published by: Alem Comor on Dec 20, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/16/2015

pdf

text

original

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA FAKULTET ZA PRIMJENJENU EKONOMIJU

TESTAMENT
Seminarski rad

Mentor: Prof. Dr Milorad Živanović

Student: Alem Čomor Index br.: III-786/10

OPOZIVANJE TESTAMENTA.....................2 Contents.................................14 2 ................................................................................KONVERZIJA...................9 6......SADRŽINA TESTAMENTA...........................................................................5 6.....................USLOVI ZA SASTAVLJANJE TESTAMENTA....... 2011.....2 3..7 6.................Sarajevo....................................................................................................................................................................................ZAKLJUČAK..................................................................................................................4Konzularni testament....5 5....................................2Alografski testament.......................4 4..........................g SADRŽAJ: Contents SADRŽAJ:...........FORMA TESTAMENTA..............................................................7 6.......7 6.....................................................................10 7................................................................................................................10 8...................1Olografski testament............................................9 6.......................................I................................................PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA.............................NIŠTAVNOST TESTAMENTA.................................................................................................................................5Brodski testament.............11 10.........................................7Međunarodni testament..........8Usmeni testament........................................................9 6........................10 9...................................8 6......................................................................13 LITERATURA.........10 6....... novembar........9Notarijalni testament...........................................6Vojni testament.......

ili pak.UVOD Naslijeđivanje je prenos duhovnih i materijalnih osobina i vrijednosti sa pretka na potomke. izdržavanje. stvari i prava umrlog na njegove nasljednike. Takođe. U XX vijeku. Mnogi autori navode tri osnovne pretpostavke za nasljeđivanje: smrt ostavioca. kao npr. biologija. naslijeđe se dugo nije moglo odvojiti od bijološke i religijske osnove. tradicionalna shvatanja. naslijeđuje djelimično po testamentu. najbitnije predpostavke za nasljeđivanje su postojanje zaostavštine i smrt ostavioca (delacija) iz kojih pzoizilaze neki osnovi za nasljeđe: ugovor o nasljeđivanju. U nauci se pretpostavke za naslijeđivanje označavaju kao pravne činjenice na osnovu kojih nastupa nasljeđivanje. Iz navedenog slijedi da je postojanje zaostavštine jedan od bitnih uslova za nastajenje naljednopravnog odnosa. Tako se iz svega gore navedenog. U istoriji prava. već naprotiv. tako da se zakonsko nasljeđivanje temelji na testamentiranom. psihologija. Rimljani su govorili da je velika nesreća umrijeti bez testamenta. jer ako umrli nije ostavio imovinu. Ipak. Danas. testament (zaveštenje). u pojedinim pravima. a pod subjektivnim se podrazumjeva konkredno ovlaštenje određenog lica da na osnovu objektivnog naslijednog prava stekne pravo na nasljeđivanje zaostavštine ostavioca.. ustupila su mjesto savremenim.. javlja se i u mnogim drugim naukama. zakon (u nekim starim pravima. ostavinski sud nema o čemu da raspravlja. Odatle naslijeđe ne predstavlja samo pravni pojam. U državama anglo-američkog pravnog sistema. kao ustupanje prava i zaostavštine. ili je on ništavan. zajednica života. u Rimskom pravu. lanac kontinuiteta. na primjer. može zaključiti da nasljedno pravo. pravilo je zakonsko nasljeđivanje. i drugo. Do zakonskog naslijeđa dolazi ako nema testamenta. bilo je istaknuto da naslijednik neosporno ima ista prava i obaveze kao i umrli. ako testamentom nije obuhvaćena cjelokupna imovina (zaostavština) i ako testamentini nasljednik ne može ili neće da primi naslijeđe. tj. kao preduslov za pozivanje na naslijeđe. Najčešće činjenice na kojima se zasniva zakonski red nasljeđivanja jesu srodstvo (krvno. i u savremenim pravima je usvojena rimska praksa testamentiranog nasljeđa. tako i ruštvenim ( sociologija. kao prirodnim. a djelimično kao zakonski nasljednik. Tako. 3 .).građansko) i bračna veza. vremenska veza međuzavisnosti svih generacija. U svim našim zakonima. postojanje nasljednika i osnov pozivanja na nasljeđe. istorija. gdje naslijeđe ima imovinski karakter i najčešće se označava kao prelaženje imovine sa umrlog na druga lica. a to su zakon i testament. vanbračna veza.običaj). moguće je da nasljednik u istom slučaju. dopuštena su dva osnovna. pa se postupak obustavlja. Prema našim zakonima o nasljeđivanju. To ukazuje na drevna shvatanja o naslijednom pravu. Ipak. U evropskokontinentalnom sistemu prava. javile su se i neke druge činjenice. nasuprot. ima dva osnovna značenja: objektivno i subjektivno. U objektivnom smislu se podrazumjevaju sva pravila i propisi koji određuju nasljeđivanje. primjenjuje se testamentirano nasljeđivanje. ili kao osnovni uslov za naslijeđivanje.l.

pravni posao mortis causa (za slučaj smrti) . u materijalnom (subjektivnom) smislu zavještalac može imati samo jedan testament -to je posljednja volja ostavioca. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca. on će i dalje postojati u materijalnom smislu. sud će postupiti po toj volji. Zavještalac mora lično.2 3.Beograd.nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje. 1 2 CvetkovićM. jer je to ono što će biti sprovedeno u pravnom životu. 2. testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu posljednju volju. Ako se nekako sazna njegova sadržina (ili bude rekonstruisan). svojom sopstvenom i slobodnom voljom. 3. a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu.1 2. u određenoj mjeri. Beograd. od kojih će važeći biti samo onaj posljednji (posljednja volja ostavioca). jer će u suprotnom slučaju testament biti ponšiten.je onaj kod koga je isključeno svako zastupanje. ako npr. 4 . a nikako sadržine. 1956. važiti i prethodni testamenti. parče papira). Međutim dešava se situacija da zavještalac napiše više testamenata. dobročin (lukrativni) pravni posao . ali njegova pravna dejstva otpočinju tek smrću određenog lica (u ovom slučaju ostavioca). testament bude uništen. 3. u objektivnom smislu. u formalnom smislu zaveštanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog nasljednopravnog efekta.PRAVNA PRIRODA TESTAMENTA Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla: 1. jednostran pravni posao .:LIŠENJEMOGUĆNOSTINASLEĐIVANJA. Tada će. Posljednja volja mora biti jedna i jedinstvena. U tom smislu neka osoba može imati više testamenata. odn.je posao koji se preduzima za života. objekt na kome je napisan testament (npr. : LIŠENJE MOGUĆNOSTI NASLEĐIVANJA. strogo lični pravni posao . a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. data u zakonom utvrđenoj formi za testament.POJAM TESTAMENTA U nasljednom pravu testament ima više značenja: 1. 4. Jedini način da drugo lice učestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savjete koje se tiču forme.je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist. da iskaže sadržinu svog testamenta.1956. Cvetković M.2. što znači da.

Da bi testament bio punovažan svi ovi uslovi moraju biti ispunjeni kumulativno. 5 . odn. Naš zakon dozvoljava više formi testamenta..obzirom na to da je testament jednostrani.SADRŽINA TESTAMENTA Testament može sadržati veoma veliki broj različitih odredbi.je onaj za čiju se punovažnost zahtjeva da bude sastavljen u naročitoj formi koju propisuje zakon (tzv. stvarna. ostale odredbe.5. slobodna i upućena na nešto što je moguće ostvariti. odnosno namjera za sačinjavanje testamenta . Ta volja mora biti: ozbiljna (nije punovažan testament koji je napisan "iz zezanja"). izvršena podjela sadržine testamenta na materijalnu. formalni pravni posao .USLOVI ZA SASTAVLJANJE TESTAMENTA Kako je testament jedan od važnijih pravnih instituta svakog poretka. formalnu i tzv. proizlazi ovlaštenje zavještaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju poslednju volju.1 Subjektivni uslov . moraju svi da postoje u isto vrijeme.jeste pravno relevantna volja nekog lica da preduzme određene pravne radnje i njegova svijest o uslovima i posljedicama preduzetih radnji. Jedino ograničenje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove u nekoj od zakonom određenih formi za sastavljanje testamenta. Beograd. 4. : LIŠENJE MOGUĆNOSTI NASLEĐIVANJA.jeste sposobnost za rasuđivanje. To je tzv. forma ad solemnitatem). Ti uslovi su sledeći: 4. 4. testament neće biti punovažan. 6. država propisuje uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se posljednja volja uopšte mogla uzeti u razmatranje. strogo lični i dobročin posao.jeste određena starosna granica sa čijim je navršenjem moguće sastavljati punovažan testament. dakle. jer nema animus testandi. 1956. Ako neko lice koje je starije od 15 godina napiše testament i ispostavi se da je bilo nesposobno za rasuđivanje. 5. sposobnost lica da shvati pravne (i sve druge) posljedice svoje izjave volje. tako da je. aktivna testamentarna sposobnost (testamentio factio activa) i ona se u našem pravu stiče sa navršenih 15 godina.2 Objektivi uslov . testament će biti poništen.3 Animus testandi. On NE MORA da testament opoziva baš u onoj formi u kojoj ga je sastavio! 4. jednostrano opoziv pravni posao ..3 Ako advokat (koji je sposoban ta rasuđivanje i stariji od 15 godina) napiše testament samo da bi svom klijentu pokazao kako se to radi. 3 Cvetković M. u teoriji.

rokova. Beograd 1999. zaveštalac odredi da će njegov naslednik biti ono od njegove dece 4 O. Sadržina testamenta Testament može sadržati odredbe koje su po svojoj prirodi veoma raznovrsne : one koje se odnose na imovinska raspolaganja. Konačno. odredba o postavljanju univerzalnog naslednika. konkretizatora zaveštaočeve 4 volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. kao i imovinske prirode: oproštaj duga. Određivanje naslednika moze biti i posredno..naslednik stupa u sva prava čiji je titular bio ostavilac. postavljanje naslednika je bio glavni i suštinski element sadržine zaveštanja. određivanje mesta i načina sahrane. osnivanje zadužbina. Ako lice od 15 godina prizna vanbračno očinstvo u testamentu. i dr. Formalna sadržina zaveštanja odnosi se na slučaj postavljanja izvršioca testamenta. a često se uz ime i prezime stavlja i dodatak koji označava odnos između zaveštaoca i naslednika. određivanja naslednih djelova. ostale odredbe : priznavanje vanbračnog očinstva.1. Naslednik se najčesce postavlja neposredno: imenom i prezimenom. one koje se tiču sprovođenja poslednje volje i razne druge odredbe neimovinskog karaktera. 6 . određivanje nasljednih djelova. ili određivanja tzv. Ipak. testament će biti punovažan. i to na dva načina. odnosi na imovinsko raspolaganje zaveštaoca. One mogu biti neimovinske: priznavanje vanbračnog očinstva (JEDNA PRAVNA ZAČKOLjICA: testament je moguće napisati sa 15. sem te odredbe. neposredno ili posredno. ali za nju je karakteristično to što se uvek.. Ostale odredbe su vrlo heterogena kategorija i mogu se definisati kao sve one odredbe koje ne spadaju u prethodne dve grupe. Formalna sadržina se odnosi na pitanje postavljanja izvršioca testamenta. 3. na njemu je obaveza da namiri osataviočeve dugove.. S obzirom na to. sadržina zaveštanja može biti i neimovinske prirode-tzv. itd. konkretizatora zavještaočeve volje samo u vezi sa nekom posebnom odredbom u testamentu. a priznati očinstvo je moguće sa tek sa 16 godina.Antić . Kao što je poznato u rimskom pravu. Materijalna sadržina testamenta je u pitanju kod: postavljanja naslednika. U savremenim pravima. nije neophodna za punovažnost zaveštanja . određivanja uslova. isključenja iz nasljeđa. ili određivanja tzv. da ispuni određene naloge.. on ima veliki praktični značaj . Prvi način posrednog određivanja naslednika sastoji se u tome sto zaveštalac u testamentu navede podatke na osnovu kojih se može utvrditi identitet naslednika. Npr. određivanje mjesta i načina sahrane. U materijalnu sadržinu takođe spada i veliki broj raznovrsnih odredbi. formalnu i na onu koja obuhvata tzv. fondova. U materijalnu sadržinu spada sve ono što se odnosi na imovinsko raspolaganje ostavioca: postavljanje naslednika i legatara. ostale odredbe.. odm. itd. u teoriji je izvršena podela sadržine testamenta na materijalnu.. 2. davanje preporuke organu starateljstva povodom nekog lica."Nasledno pravo". priznanje duga. isključenja iz nasleđa. njegovo priznanje će ostati bez efekta!). element bez koga testament ne proizvodi pravno dejstvo.

To znači da naslednik može postati i lice koje u trenutku sačinjavanja zaveštanja nije moglo da se individualizuje Drugi nacin posrednog određivanja naslednika se odnosi na njegovu individualizaciju. rokove. i od tog pravila postoje izuzeci. Razume se. vec naprotiv. Zamena naslednika ima više oblika. Beograd. Međutim. sva nasleđena prava i obaveze će se nalaziti u njegovoj imovini. Preporučuje se da nosi i datum. univerzalni sukcesor (naslednik) ne mora biti samo jedno lice. i tu se javlja situacija da zaveštalac ostavlja jednom licu određena prava i koristi iz zaostavštine. pa se zato i koristi najmasovnije. pa sve do smrti naslednika. i drugo. 6. sto se najčesce određuje razlomkom. privatni i redovni oblik zaveštanja. da piše onom rukom kojom piše uobičajeno. postavljeni naslednik stiče zaostavštinu. Logični uslovi koji se traže su ti da zaveštalac bude pismen. kao i naloge. 1996. koje se sačinjava na taj način što će zaveštalac unapred sačinjenu ispravu svojeručno potpisati u prisustvu dva svedoka.FORMA TESTAMENTA 6. da piše na onom jeziku koji razume i da se potpisuje svojim uobičajenim potpisom. postaviti uslove. izjavljujući da je sačinjeno pismeno pročitao i da je to njegova 5 Antić. Bitni elementi forme su ti da on mora u celosti biti napisan i potpisan svojeručno od strane zaveštaoca.1Olografski testament Ili svojeručno zaveštanje je pismeni. naslednik moze da bude određen na razne načine. 7 . 6. ali to nije bitan element forme. moguće je zameniti naslednika. privatni (u njegovom sastavljanju ne učestvuju državni organi) i redovni oblik sastavljanja testamenta. u testamentu zaveštalac ih moze postaviti vise. Obzirom na to da je najjednostavniji i najmanje zahtevan oblik testament. ali je bitno da to bude učinjeno tako da se tumačenjem može utvrditi ko je to lice i kakva je vrsta sukcesije u pitanju. i sadrži manje ili veće sličnosti kao kod sukcesivnog nasleđivanja.Balilovac: Komentar Zakona o Nasljeđivanju. Od smrti ostavioca. ili navede da će nasledstva dobiti njegov sekretar.5 Trenutkom smrti ostavioca. ili samo jedam njen deo. Dakle. Naime. neposredno ili posredno. Materijal na kome je testament ispisan nije relevantan.koje ostane na selu i bavi se zemljoradnjom. i to na različite načine. ili da ce 1/10 zaostavštine dobiti šahovski klub koji pobedi na turniru te godine.2Alografski testament Ili pismeno zaveštanje pred svedocima je pismeni. Naslednik moze naslediti celokupnu zaostavštinu.

uvidom u javnu ispravu sa fotografijom i uz saslušanje jednog svedoka identiteta. Tako sastavljeni testament se predaje zaveštaocu ili se. svedoci moraju da vide potpisivanje (znači da moraju da imaju očuvano čulo vida) i da čuju izjavu zaveštaoca (očuvano čulo sluha). a potom sudija na samom testamentu potvrđuje da ga je ovaj pročitao. Beograd. 6. po odredbama koje važe za sudski testament.da sudija lično i po imenu poznaje zaveštaoca. Ako može. obzirom na to da u njegovom sastavljanju učestvuje sud. 1996. Sastavljeni testament se čita pred svjedocima i zavještaocem. Zaveštalac NE MOŽE doneti već pripremljeni tekst testamenta. Sudski testament se beleži u zapisnik. iz različitih razloga. ne samo zbog toga što je to najčešće korišćena forma javnog testamenta. 6Ukolko on ne može ni da stavi rukoznak. predaje mu se zapisnik. Logični uslovi koji se nameću su. a dalji postupak zavisi od toga da li zaveštalac može da pročita zaveštanje ili ne. a moraju biti pismeni samo u onoj meri u kojoj im je potrebno da se potpišu. Ako zaveštalac ne može. testament se sastavlja uz prisustvo dva testamentarna svedoka. da je zaveštalac pismen i da ima očuvano čulo vida. zakleti sudski tumač (koji služi kao posrednik ako zaveštalac ne zna jezik suda ili je gluvonem) i sudija. koji će i overiti testament. Pre bilo kakvog postupka sudija mora da utvrdi identitet svedoka i da utvrdi da li zaveštalac ima testamentarnu sposobnost. deponuje u sudu. pa će ga onda zavještalac potpisati ili staviti rukoznak (otisak palca).4Konzularni testament Je pismeni. koji on čita. 6 Antić.poslednja volja. ili saslušanjem dva svedoka identiteta (čiji identitet utvrđuje uvidom u javnu ispravu sa fotografijom). Razlog za veliku popularnost ovog testamenta je i to što je za nepismene ili slepe osobe najsigurniji oblik. Sudski testament sastavlja sudija opštinskog suda. sastavlja konzularni predstavnik ili diplomatski predstavnik Srbije koji vrši konzularne poslove. već i zato što je to model čija pravila važe i kod ostalih oblika javnih testamenata. 8 . redovni i javni oblik testamenta koji našem državljaninu u inostranstvu. da pročita testament (ili ne može da se potpiše). Zatim ga potpisuje i overava. Ako se testament sastoji od više strana dovoljno je da se zaveštalac potpiše samo na poslednjoj strani. prema usmenom i neposrednom kazivanju samog zaveštaoca. na njegov zahtev. posle čega će se potpisati svedoci.Balilovac: Komentar Zakona o Nasljeđivanju. a sud mu o tome izdaje potvrdu. Ne moraju da budu upoznati sa sadržinom testamenta. sudija će to konstatovati na samom testamentu.3Sudski testament Je veoma značajan oblik pismenog. mora ga potpisati svojeručno i uobičajenim potpisom. Identitet se utvrđuje na tri načina . redovnog i javnog oblika zaveštanja. 6.

Zaveštalac potpisuje testament u prisustvu službenog lica i svedoka. Sa sadržinom tog testamenta on može. sa Prilogom od 03.7Međunarodni testament Je. a ti listovi moraju biti numerisani. Zatim se na testament potpisuju svedoci i to službeno lice. 7 Zakon o nasljeđivanju čl. Zaveštalac može svoju poslednju volju izjaviti usmeno pred javnom organom koji će je zatim preneti u pismenu formu. državljanstvo.7 Zaveštalac odlučuje o načinu čuvanja testamenta. a ako ga je potpisao pre toga treba samo da prizna i potvrdi potpis za svoj. Službeni glasnik RS bro 1/09) 9 . Prema ovoj Konvenciji testament će biti punovažan u pogledu oblika. kao i da je to njegova poslednja volja. napisan rukom. juna 1977.6Vojni testament Je pismeni. vanredni i javni oblik testamenta koji za vreme rata ili mobilizacije zaveštaocu koji je na vojnoj dužnosti. kao i svaki starešina odvojenog odreda. vanredni (sačinjava se u posebnim okolnostima) i javni oblik testamenta koji zaveštaocu na našem brodu. gde se nalaze dobra. po odredbama koje važe za sudski testament.83. ali mora pred njim i pred dva svedoka izjaviti da je sačinjeno pismeno pročitao. ali i ne mora upoznati službeno lice.5Brodski testament Je pismeni. a ovlašćeno lice će to na testamentu konstatovati. Ako ne može da se potpiše. uveden Zakonom o ratifikaciji Konvencije o jednoobraznom zakonu o obliku međunarodnog testamenta. 6. ali testament će postojati i bez nje. sastavlja komandir čete. po odredbama koje važe za sudski testament. prebivalište ili boravište zaveštaoca. g. Zaveštalac može da zahteva da ga neko drugo lice potpiše na testamentu. što službeno lice beleži na testamentu. na bilo kom jeziku. Zaveštalac mora da potpiše svaki od listova koji sadrži testament. Službeno lice treba da uz testament priloži i posebnu izjavu kojom potvrđuje da su ispunjeni svi zakonski uslovi za punovažnost testamenta. Međunarodni testament mora biti sastavljen u pisanom obliku. službeno lice će razlog tome konstatovati na samom testamentu. kao i lica koja su ovlašćena za sastavljanje vanrednih oblika testamenata. Zaveštanje MORA da sadrži datum sastavljanja (datum kada ga je zaveštalac potpisao). sastavlja zapovednik broda. Međunarodni testament je pismeni. ili može doneti već pripremljeni tekst testamenta. drugi starešina tog ili višeg ranga. neko drugo lice u prisustvu nekog od tih starešina. bez obzira na mesto gde je napravljen. Ovlašćena lica za sastavljanje ovog testamenta su sudija opštinskog suda i konzularni predstavnik neke zemlje u inostranstvu. redovni i javni oblik zaveštanja. u naše pravo. ili na bilo koji drugi način.6. 6.

Zaveštalac može svoju poslednju volju usmeno izreći pred tri istovremeno prisutna testamentarna svedoka. ako zbog 8 izuzetnih prilika nije u mogućnosti da sačini pismeno zaveštanje. poplava. postoji slučaj da sud nije uzeo u razmatranje usmeni testament žene koja je ležala u bolnici nekoliko meseci ali je naglo preminula. priznati taj testament. najbliži sud upoznaju sa sadržinom testamenta. sve dok zaveštalac ima aktivnu testamentarnu sposobnost. 8.OPOZIVANJE TESTAMENTA Jedna od bitnijih osobina testamenta je opozivost.. ukoliko je testament sastavljan u jednoj formi za koju ne ispunjava uslove.8Usmeni testament Je izuzetni i privatni oblik testamenta. 7. Izuzetne prilike moraju biti takve prirode da pogađaju veću ili manju grupu ljudi usled neotklonjivog i opštepoznatog događaja koji ih je zadesio i bitno pogoršao njihov životni položaj (npr. Opozivanje može biti formalno i neformalno. Opozivanje testamenta znači oduzimanje važnosti jednom punovažnom zaveštanju od strane samog zaveštaoca. redovni i javni oblik testamenta koji zaveštaocu. Beograd.9Notarijalni testament Je pismeni. veliki požar. zemljotres. još uvek se ne zna kada će biti usvojen. Ukoliko je i 30 dana posle prestanka izuzetnih prilika zaveštalac i dalje živ testament će prestati da važi. Svedoci moraju da. ali samo ako ispunjava uslove za neku drugu formu. konverziju testamenta. Njihove izjave se diktiraju u zapisnik koji se potpisuje i overava. 10 . olografski testament se opoziva u 8 Cvetković M..). 6. NAPOMENA: iako je zakon o notarima uveliko najavljivan u našoj zemlji. Testament se može uvek opozvati. i ne postoji. bez odlaganja.notar.KONVERZIJA Naš zakon dozvoljava i tzv. odn. 1956. : LIŠENJE MOGUĆNOSTI NASLEĐIVANJA. sud će po službenoj dužnosti. u suštini. Formalno opozivanje znači da se testament može opozvati u istoj formi (npr. samo je u pripremi. s obrazloženjem da je ona za to vreme mogla da sastavi neki drugi testament). i takav služi kao testament. Obzirom da je ovaj oblik testamenta izuzetno pogodan za krivotvorenje njegova upotreba je dosta ograničena restriktivnim tumačenjem "izuzetnih prilika" od strane sudova (npr. rat. tako da ovaj oblik testamenta. sastavlja javni beležnik .6. po odredbama koje važe za sudski testament.

odredba kojom se zabranjuje ili ograničava deoba nasledstva. U takvoj situaciji važi pravilo da kasniji testament ukida raniji.10 U našem pravu je izričito određena ništavost sledećih odredbi u testamentu: odredba kojom zaveštalac određuje naslednika svome nasledniku. onaj testament koji je saćinjen protivno zakonu i moralu. : LIŠENJE MOGUĆNOSTI NASLEĐIVANJA. 9 spaljivanjem. kao i falsifikovano zaveštanje. odredba o usmenom zaveštanju kojom se nešto ostavlja zaveštajnim svedocima i njihovim srodnicima. Beograd. Ništavo zaveštanje se smatra da nikada nije ni postojalo. Izrično je u slučaju kada testator uništi testament u nameri da ga opozove. 1956. precrtavanjem ili pisanjem preko testamenta „poništeno". biće pogođen sankcijom ništavosti. Lice koje je dobilo korist na osnovu ništavog zaveštanja smatraće se fiktivnim naslednikom. : LIŠENJE MOGUĆNOSTI NASLEĐIVANJA. odredba u javnim testamentima kojom se nešto ostavlja licu ovlašćenom za sačinjavanje testamenta. a najkasnije u roku od 10 godina od dana proglašenja zaveštanja i to prema savesnom licu.formi olografskog testamenta). U takvim slučajevima se uzima da je zaveštalac opozvao testament. odnosno rušljivost pogađa pojedinačne interese. ili u nekoj drugoj formi. Prećutno neformalno opozivanje. obuhvata prenos određene imovine ili stvari. odredbe u alografskim i javnim zaveštanjima kojom se nešto ostavlja svedocima. 9. odnosno na rušljivost se može pozvati samo pravno zainteresovano lice i to u roku od godinu dana od saznanja za razlog rušljivosti. 1956. Uništavanje se vrši cepanjem. Neformalno opozivanje može biti izrično i prećutno. a ako je bio savestan. Pravo na isticanje ništavosti se ne gasi. ukoliko on može opstati bez njih ili ako te odredbe nisu bile odlučujuće za sačinjavanje tog testamenta. Simulovana i fiktivna zaveštanja. Dakle. Formalno opozivanje može biti izrično ili prećutno. relativna ništavost. tako da se na prvi pogled zaključuje da nije reč o testamentu. poništaj zaveštanja se može tražiti u roku od 20 godina od dana proglašenja zaveštanja. Izrično je kada testator sastavi određenu odredbu kojom opoziva raniji ili sve svoje testamente. Ukoliko je zaveštanje sačinjeno protivno zakonu.NIŠTAVNOST TESTAMENTA Pravno dejstvo može proizvoditi samo punovažan testament. ukoliko je on znao za ništavost. s druge strane. ili gde postoje mane u volji. kada zaveštalac nije imao testamentarnu sposobnost. vratiće samo ono što je imao u trenutku saznanja za ništavost. kod koga nije poštovana forma. kao i ona kod kojih forma nije ispoštovana. Opozivanje u svakom slučaju može biti u celini ili delimično. Drugim rečima. odredba kojom zaveštalac zabranjuje svom nasledniku da otuđi stvar ili pravo koje mu je ostavio. radi se o apsolutnoj ništavosti. Prema nesavesnom licu. Beograd. Prećutno opozivanje postoji kada zaveštalac sačini najmanje dva testamenta gde se oni razlikuju po sadržini. vratiće sve što je primio. takođe su ništavi. Ništavost može biti apsolutna i relativna. 11 . Cvetković M. Naravno. Takođe. ništavost pojedinih odredbi ne utiče na ceo testament. ili njihovo uništavanje. Na ništavost sud može pozvati svako zainteresovano lice. Za razliku apsolutne. moralu ili običajima. ništavo je i zaveštanje koje je sačinilo lice bez testamentarne sposobnosti. u meri u kojoj se razlikuje njihova sadržina. Relativna ništavost tiče se pre 9 10 Cvetković M.

To se odnosi i na lica mlađa od 15 godina ili na lici koja su navršila 15 godina. Prinuda. 11 Momčilo Dimitrijević. ali koja su nesposobna za rasuđivanje i koja su lišena poslovne sposobnosti. U slučaju postojanja fizičke prinude. prevara i zabluda tradicionalno zauzimaju prvo mestu 11 među razlozima rušljivosti. tako da povreda forme predstavlja razlog rušljivosti.UVOD U PRAVO. Konačno. Treba voditi računa o tome da će zaveštanje biti ništavo i kada mane potiču od trećih lica. Testament je strogo formalni pravni posao. razlog rušljivosti postoji i u slučaju nepostojanja aktivne testamentarne sposobnosti. 12 . Niš. Opšta teorija o državi i pravu. testament nije ni nastao.svega mana volje. kao i u slučaju postojanja zablude o motivu. PredragDimitrijević Jelena Dimitrijević. 2008.

parče papira). odn. ali njegova pravna dejstva otpočinju tek smrću određenog lica (u ovom slučaju ostavioca). testament bude uništen. pravni posao mortis causa (za slučaj smrti) . da iskaže sadržinu svog testamenta. u objektivnom smislu. 4. sud će postupiti po toj volji. Pod pravnom prirodom testamenta podrazumevaju se njegove osobine kao pravnog posla: 1. Naš zakon dozvoljava više formi testamenta. jednostrano opoziv pravni posao . Ako se nekako sazna njegova sadržina (ili bude rekonstruisan). 3.nastaje i proizvodi pravna dejstva izjavom samo jedne volje. a da za to ne daje nikakvu (ili daje izuzetno nesrazmernu) protivnaknadu. a nikako sadržine.ZAKLJUČAK U naslednom pravu testament ima više značenja: u formalnom smislu zaveštanje je svaka izjava volje uperena na postizanje nekog naslednopravnog efekta.je posao koji se preduzima za života. on će i dalje postojati u materijalnom smislu.je onaj za čiju se punovažnost zahteva da bude sastavljen u naročitoj formi koju propisuje zakon (tzv. Međutim dešava se situacija da zaveštalac napiše više testamenata. u određenoj meri. data u zakonom utvrđenoj formi za testament. On ne mora da testament opoziva baš u onoj formi u kojoj ga je sastavio! 13 . jer će u suprotnom slučaju testament biti ponšiten. testament predstavlja ispravu koja sadrži ostaviočevu poslednju volju. objekt na kome je napisan testament (npr. 5.to je poslednja volja ostavioca. što znači da. Poslednja volja mora biti jedna i jedinstvena. strogo lični pravni posao . ako npr. strogo lični i dobročin posao. U tom smislu neka osoba može imati više testamenata. jer je to ono što će biti sprovedeno u pravnom životu.je onaj posao kod kojeg jedna strana dobija korist. 2. forma ad solemnitatem).obzirom na to da je testament jednostrani. dobročin (lukrativni) pravni posao . proizlazi ovlašćenje zaveštaoca da u svakom trenutku opozove tu svoju poslednju volju. Jedino ograničenje koje se njemu postavlja je to da on mora testament da opozove u nekoj od zakonom određenih formi za sastavljanje testamenta. Testament u materijalnom smislu predstavlja vanvremensku i apstraktnu volju ostavioca. u materijalnom (subjektivnom) smislu zaveštalac može imati samo jedan testament . formalni pravni posao . jednostran pravni posao .je onaj kod koga je isključeno svako zastupanje.10. svojom sopstvenom i slobodnom voljom. Jedini način da drugo lice učestvuje u procesu nastanka testamenta je taj da daje savete koje se tiču forme. a da u poslednjem ne uredi neko pitanje koje je uredio u prethodnim verzijama. Zaveštalac mora lično. važiti i prethodni testamenti. Tada će. od kojih će važeći biti samo onaj poslednji (poslednja volja ostavioca).

Opšta teorija o državi i pravu. O. Beograd 1999. N o v i s a d – 2003– – prof.LITERATURA 1. “Prvi Zakon o nasleđivanju Republike Srpske“.wikipedia.. Antić. 3. 4. Osnovi prava-skripta Bijeljina 2008 prof. USTAVNO PRAVO.dr. Opšte učenje o pravu V u k a d i n o v i ć .Antić . Beograd. dr Gordana Petrović. Pale 2009.org/wiki/Testament 14 .UVOD U PRAVO. O. Rajko Kuzmanović. 6. Niš. PredragDimitrijević Jelena Dimitrijević. 5. 2008. Momčilo Dimitrijević. Zbornik radova Pravnog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu."Nasledno pravo". Biljana Elektronski izvori: http://sh. 2.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->