DIDAKTI^KO - METODI^KA PRIPREMA ZA NEPOSREDAN VASPITNO - OBRAZOVNI RAD NA ^ASU

PREDMET: TIP NASTAVNOG ^ASA: NASTAVNA TEMA: NASTAVNA JEDINICA:

Prakti~na nastava u bloku - obuka vo`we Obrada nove nastavne jedinice Obuka na javnom mestu 2.17. Prola`ewe raskrsnicom regulisanom od strane ovla{}enog lica. Postupawe voza~a u susretu u susretu sa vozilima sa pravom prvenstva prolaza i sa vozilima pod pratwom

VASPITNO - OBRAZOVNI CIQEVI: Formirawe voza~kih znawa, ve{tina i navika. CIQ ^ASA: Osposobiti kandidata da samostalno upravqa vozilom u saobra}aju u skladu sa ZOBS-om na putevima ARTIKULACIJA ^ASA OBLIK RADA: NASTAVNA METODA: NASTAVNO SREDSTVO: MESTO RADA: Individualni Metoda prakti~nog rada, pokazivawe, uve`bavawe Jugo 55 Saobra}ajnice u gradu.

METODIKA OBUKE VOZA^A IZ PRAKTI^NE VO@WE
OP[TE NAPOMENE INSTRUKTORIMA - Vozila na kojima se obu~avaju kandidati za polagawe voza~kih ispita moraju uvek biti tehni~ki ispravna, snabdevena propisanom opremom i priborom. - Kandidatu koji se priprema za polagawe voza~kog ispita najvi{e }e se pomo}i ako je u toku ~asa instruktor: a) miran b) stalo`en v) svojim stavom uliva poverewe i u svakoj situaciji predstavqa autoritet za kandidata. - Pre svakog ~asa, nastavnik mora kandidatu da istakne potrebu stalne koncentracije dok se nalazi u vozilu. Ta napomena se mo`e ponoviti i u toku vo`we, ali veoma oprezno i u pogodnom momentu. - Za svaki ~as instruktor je obavezan da se pripremi i da ima razra|en plan nastave. - U toku nastave, gradivo treba izlagati postupno tako da kontinuitet nastave bude u potpunosti zastupqen. - Za vreme svakog ~asa prakti~ne vo`we, instruktor treba da se nalazi u vozilu. - U vozilo instruktor i kandidat treba da ulaze sa strane sa koje se vr{i saobra}aj (sa trotoara). Taj na~in ulaska kandidatu treba da pre|e u naviku. Ako se ne mo`e u}i sa strane trotoara, ve} sa kolovoza, potrebno je da instruktor objasni kandidatu da to mo`e u~initi tek po{to detaqno osmotri saobra}aj iz jednog i drugog smera, ispred i iza vozila, odnosno po{to se uveri da ula`ewem ili izla`ewem iz vozila ne}e ometati ili ugro`avati ostale u~esnike u saobra}aju, a ni sebe dovesti u opasnost. - Ako instruktor upravqa vozilom do autodroma, treba da vozi pravilno i bez `urbe i tako po{tuju}i u potpunosti sve saobra}ajne propise, svojom vo`wom da primer kandidatu koga obu~ava.

2

upravo sve dotle dok je kandidat ne shvati i bude u mogu}nosti da je sam prakti~no izvede.Moto-~as treba da otpo~ne ponavqawem gradiva i radwi iz prethodnog ~asa. . s obzirom na uspeh kandidata u obuci. u po~etku obuke.Vreme neprekidnog upravqawa vozila od strane kandidata.Svaku novu radwu treba objasniti polako i ta~no. a docnije. a zatim je prakti~no izvesti nekoliko puta. . ne treba da bude du`e od 1 ~asa. s tim da ne bude du`e od 2 uzastopna ~asa. vreme treba postepeno pove}ati.. 3 .

Najjednostavnije provere su provere rada sistema za podmazivawe motora (pritisak uqa u motoru). postojawe registarskih tablica i svih spoqnih povr{ina na wemu. ♣ Posle ulaska u vozilo potrebno je proveriti pode{enost voza~evog sedi{ta. a to se obavqa na slede}i na~in: ♣ Proveriti vizuelnom metodom ispravnost pneumatika. odnosno provere ispravnosti svih sistema.PRIPREMA VOZILA I DOKUMENATA Pre nego {to se po~ne sa vo`wom potrebno je da se vozilo pripremi za vo`wu. a kome pristupamo u momentu startovawa motora i neposredno posle toga. mo`e se proveriti ispravnost mnogih ure|aja na vozilu.treba ih dovesti u ispravno stawe. 4 . sistema za proizvodwu elektri~ne energije i ko~ionog sistema (uqe za ko~ioni sistem ili vazduha kod pneumatskog sistema ko~nica). odnosno ukoliko nisu pode{eni podesiti ih. To je provera svih signalno svetlosnih ure|aja i pokaziva~a na upravqa~koj tabli automobila. voza~kih ogledala (spoqweg i unutra{weg) i sigurnosnog pojasa. kao i nivoe uqa u motoru i sistemu za ko~ewe. ♣ Postoji jo{ jedan element pripreme vozila. samostalno ili u servisu. Ukoliko bilo koja te~nost nedostaje (ispod minimuma je) potrebno je dolivawe. a ako je to u ve}oj meri pristupa se detaqnoj proveri ovih sistema. Ukoliko su pneumatici neispravni . Preko instrument table u zavisnosti od konstrukcije i marke vozila. ♣ Nakon toga potrebno je proveriti nivo te~nosti u sistemu za hla|ewe motora i prawe vetrobranskog stakla.

Ukoliko je re~ o prakti~noj obuci. 2. Saobra}ajna dozvola mora da se odnosi na vozilo kojim se upravqa i tako|e. 3. Karton o prakti~noj obuci je dokument koji prati svakog kandidata tokom cele prakti~ne obuke i u koji se upisuju vremena i datumi odr`avawa svakog ~asa. Karton sa svim navedenim podacima se popuwava za svaki ~as pre po~etka ~asa. vozilo kojim voza~ upravqa. datuma i vremena obavqawa svakog ~asa i teme koja je obra|ivana na wemu. Ovi podaci se upisuju pre po~etka svakog ~asa prakti~ne obuke.instruktora pod ~ijim nadzorom se vr{i obuka kandidata. Voza~ka dozvola treba da glasi na ime voza~a i da joj nije istekla va`nost. sa obra|enim temama i potpisom kandidata za svaki odr`ani ~as obuke ~ime kandidat potvr|uje da je taj ~as i odr`an. Li~na karta kandidata je li~na isprava koju je kandidat obavezan da nosi za vreme vr{ewa prakti~ne obuke. pored navedenih dokumenata potrebna su i slede}a: 1. Kwiga rada voza~a .Od isprava potrebnih za vo`wu ukazujem kandidatu da su potrebna dva osnovna dokumenta i to: voza~ka i saobra}ajna dozvola. U sastav saobra}ajne dozvole mora postojati i odgovaraju}a polisa osigurawa tog vozila. a potpisuje ga kandidat po odr`anom ~asu. 2. Lekarsko uverewe kandidata je dokument koji izdaje ovla{}ena lekarska komisija i koji dokazuje da je doti~ni kandidat psihi~ki i fizi~ki sposoban za upravqawe motornim vozilom odre|ene kategorije. dozvola glasi na ime voza~a . tj. da joj nije istekla va`nost. 4. 5 . Kada su u pitawu dokumenta potrebna za vr{ewe prakti~ne obuke. Za vreme obavqawa prakti~ne obuke mora da bude neistekle va`nosti. Voza~ka dozvola mora biti za odgovaraju}u kategoriju vozila. 1.instruktora slu`i za upisivawe svih ~asova rada instruktora u prakti~noj obuci sa kandidatima po danima rada sa popisom imena i prezimena kandidata.

E kategorije) i kojima se dokazuje wihova ispravnost. provera pneumatika kontrola nivoa uqa u motoru kontrola te~nosti za hla|ewe kontrola ispravnosti mehanizma za upravqawe kontrola ispravnosti ure|aja za zaustavqawe pregled obavezne opreme pregled svetlosnih i signalnih ure|aja Dokumenta potrebna za obuku: trajawe: 5 Kandidata: 1. 3. 7.izdaje COV u ~ijoj se organizaciji obavqa prakti~na obuka i va`i za tablice koje su postavqene na datom vozilu za prakti~nu obuku.5. 5. 6. va`e}e lekarsko uverewe za odgovaraju}e kategorije 2. Karton {estomese~nog pregleda dokazuje periodi-~nost obavqawa tehni~kog pregleda na vozilu na kome se vr{i obuka kandidata. 8. Karton protivpo`arnog aparata je potreban samo za vozila koja su u obavezi da poseduju aparate (C. Potvrda za "L" tablice . Slu`i instruktoru kao podsetnik za obavqawe ~asova prakti~ne obuke. ve} u skra}enom obliku sa popisom nastavnih tema. 9. D. li~na karta 6 . Nastavni plan i program . Instruktorska dozvola je dokument koji va`i samo uz voza~ku dozvolu instruktota koji obavqa obuku. UVODNI DEO ^ASA minuta Priprema i pregled vozila za obuku 1. 7. 2. 6.dokument koji nije u celokupnom izdawu verifikovanog plana i programa po kome se vr{i obuka u COV-u. 4.

1. Instruktora: voza~ka dozvola dozvola za voza~a instruktora kwiga rada voza~a i putni nalog karton o prakti~noj obuci kandidata potvrda o izdatim L tablicama nastavni plan i program Vozila: 1. saobra}ajna dozvola 2. 5. polisa osigurawa 3. 6. Sledi upoznavawe kandidata sa nastavnom jedinicom i ciqem ~asa sa obnavqawem pre|ene materije sa prethodnog ~asa. 7 . Za to vreme kandidat pode{ava svoje sedi{te i voza~ka ogledala i stavqa pojas. a koji su u vezi sa dana{wom temom ~asa. kao i ponavqawem posebno va`nih delova sa wega. 4. 3. upisujem nastavnu jedinicu u kwigu rada i karton prakti~ne nastave. karton {estomese~nog pregleda 4. 2. atest za duple komande Vr{im proveru dokumenata kandidata.

GLAVNI DEO ^ASA Rasrsnica je povr{ina na kojoj se ukr{ta ili spaja vi{e puteva. pravilo desne strane 8 . Voza~ je du`an da na dovoqnoj udaqenosti pred raskrsnicom vozilom zauzme takav polo`aj na onoj saobra}ajnoj traci kojom mora da proje kroz raskrsnicu. du`an je da vozi takvom brzinom da se mo`e zaustaviti i propustiti vozila koja na raskrsnici imaju prvenstvo prolaza. svetlosnim saobra}ajnim znacima (semafor) 3. Saobra}aj u raskrsnicama mo`emo regulisati: 1. Voza~ koji se pribli`ava raskrsnici mora da vozi sa pove}anom oprezno{}u koja odgovara uslovima saobra}aja. saobra}ajnim znacima 4. ovla{}eno lice 2. Uprkos velikom broju razli~itih raskrsnica pravila prolaza vozila kroz sve raskrsnice su iste.

9 .

10 . Prvo se uverimo uz pomo} ogledala da prestrojavawe mo`emo bezbedno izvr{iti. Prestrojavawe moramo zapo~eti na vreme i na dovoqnoj udaqenosti od raskrsnice kako bismo zauzeli pravilan polo`aj vozilom za skretawe u desno ili u levo. zatim ukqu~imo odgovaraju}i pokaziva~ pravca i blagovremeno s obzirom na brzinu kretawa i saobra}ajnom situacijom pre|emo na saobra}ajnu traku za `eqeni smer. Prestrojavawe je regulisano horizontalno i vertikalno signalizacijom.Pri kretawu kroz raskrsnice nije dovoqno samo po{tovati pravila kojima je regulisano kretawe kroz wu ve} je vrlo zna~ajno i neophodna obazrivost i koncentracija. Prilikom nailaska na raskrsnicu prvo moramo izvr{iti prestrojavawe.

Na ova vozila se ne promewuju propisi o ograni~ewu brzine kretawa. Me|utim.i to za vreme dok se ti znaci daju. sem na raskrsnici na kojoj se saobra}aj reguli{e ure|ajima za davawe svetlosnih saobra}ajnih znakova ili znacima ovla{}enog lica. da se to vozilo odnosno vozila ne smeju preticati sem ako lica iz pratwe ne narede druga~ije. 11 . Dakle posebni zvu~ni i svetlosni znaci daju se ure|ajima koji se nalaze na vozilima milicije odnosno na vojnim vozilima koja prate odre|ena vozila. da se strogo pridr`ava naredaba lica iz pratwe i da lretawe nastavi tek po{to pro|u sva vozila pod pratwom. Voza~ koji za vreme vo`we na putu susretne ili kolonu vozila pod pratwom odnosno koga sustigne takvo vozilo ili kolona vozila . Vozila pod pratwom imaju pravo prvenstva prolaza u odnosu na sva druga vozila i u svim slu~ajevima. a prednost koju ova vozila imaju u saobra}aju va`i samo kad se i dok se ti znaci daju. ni vozila pod pratwom nemaju ove prednosti i po svaku cenu: uslov je da time ne ugro`avaju bezbednost drugig u~esnika u saobra}aju. To zna~i da se vozilu odnosno vozilima pod pratwom mora ustupiti prvenstvo prolaza. o zabrani obila`ewa i preticawa kolone vozila i o zabrani presecawa kolone pe{aka. da se vozilo mora odmah zaustaviti ~im se primeti nailazak ovog odnosno ovih vozila. a svetlosni znaci se sastoje od dva trep}u}a svetla od kojih je jedno plave a drugo crvene boje. koja se naizmeni~no pale i gase.du`an je da odmah zaustavi svoje vozilo.VOZILA POD PRATWOM Kao vozila pod pratwom smatraju se ona vozila kojima je dodeqena pratwa pripadnika milicije ili vojnih lica na posebnim vozilima koja su snabdevena ure|ajima za davawe posebnih zvu~nih i svetlosnih znakova . Zvu~ni znaci daju se posebnom sirenom koja ima zvuk od niza tonova razli~ite visine (zavijaju}i zvuk). da no}u umesto velikih svetala upotrebqava oborena svetla za osvetqavawe puta. Tada i ova vozila moraju postupati u skladu sa znacima semafora odnosno ovla{}enog lica. da se kretawe sme nastaviti tek po{to sva ta vozila pro|u.

Svetlosni znaci sastoje se od jednog ili dva trep}u}a ili rotaciona svetla plave boje a zvu~ni znak se daje sirenom od niza tonova razli~itih visina (zavijaju}i zvuk). organa unutra{wih poslova i oru`anih snaga Jugoslavije dok posebnim ure|ajima daju odre|ene svetlosne i zvu~ne znake. onda se to vr{i prema propisanim pravilima o prvenstvu prolaza vozila uop{te (prvenstvo ima ono vozilo koje dolazi glavnim putem odnosno ono koje nailazi sa desne strane i sl. Na ova vozila se tako|e ne primewuju propisi o ograni~ewu brzine kretawa. kad daju navedene svetlosne i zvu~ne znake. Vozila organa unutra{wih poslova i vozila oru`anih snaga Jugoslavije mogu imati i u saobra}aju koristiti po dva trep}u}a ili rotaciona svetla plave boje.VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA Kao vozila sa pravom prvenstva prolaza smatraju se vozila slu`be hitne pomo}i. bez 12 . imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila osim vozila pod pratwom i vozila koja se kre}u raskrsnicom na kojoj se saobra}aj reguli{e ure|ajima za davawe svetlosnih saobra}ajnih znakova ili od strane ovla{}enog lica. na raskrsnici glavnog i sporednog puta ili na raskrsnici puteva iste va`nosti i sl. Ova vozila.). Radi omogu}avawa prolaza vozila sa pravom prvenstva prolaza voza~i ostalih vozila su du`ni da ih propuste a po potrebi i da zaustave svoja vozila dok ova vozila pro|u. vatrogasne slu`be.samo po jedno takvo svetlo. o zabrani obila`ewa i preticawa kolone vozila i o zabrani preticawa kolone pe{aka. a ostala vozila sa pravom prvenstva prolaza .). Obaveze voza~ u odnosu na ova vozila uvek su iste. Kao {to je ve} re~eno vozila pod pratwom imaju prednost i u odnosu na vozila sa pravom prvenstva prolaza. I kod ovih vozila prednost je uslovqena da se time ne ugoro`ava bezbednost ostalih u~esnika u saobra}aju. Me|utim ukoliko treba odrediti prvenstvo prolaza kad se susretnu dva vozila sa pravom prvenstva prolaza (na pr.

on ne zna~i obavezu zaustavqawa za 13 . Razlika je jedino u tome {to ova vozila koriste oba svetla istovremeno samo onda kada obezbe|uju prolaz nekom drugom vozilu ili koloni vozila. zvu~ni znaci i svetlosni znaci. Jedna ruka podignuta vertikalno . na osnovu ovla{}ewa iz zakona. Ovi znaci mogu da se daju i iz vozila ili ure|ajima koji se nalaze na vozilima. ZNACI KOJE U^ESNICIMA U SAOBRA]AJU NA PUTEVIMA DAJU OVLA[]ENA LICA U~esnici su du`ni da postupaju prema zahtevima izra`enim pomo}u znakova ili po naredbama koje daju milicionari ili druga lica koja. jer i prema wima moraju postupati kao prema vozilima sa pavom prvenstva prolaza. Znaci koje u~esnicima u saobra}aju daju ovl{}ena lica jesu znaci koji se daju rukama i polo`ajem tela.zna~i obavezno zaustavqawe za sva vozila.obzira da li koriste jedno ili dva plava svetla. Ako je ovaj znak dat na raskrsnici. imaju slede}a zna~ewa: 1. pa s toga u takvom slu~aju voza~i moraju ustupiti prednost ne samo vozilu sa koga ovi znaci daju ve} moraju obratiti pa`wu i na vozilo ili vozila kojim se obezbe| uje prolaz. Znaci koji se daju rukama i polo`ajem tela. Po ovim zahtevima i naredbama mora se postupati i onda ako se na taj na~in odstupa od propisanih pravila saobra}aja ili od saobra}ajnih znakova postavqenih na putu. vr{e kontrolu i regulisawe saobra}aja na putevima (ovla{}ena lica).

treba da ubrzaju kretawe svog vozila. odnosno za vozila koja se ne mogu na bezbedan na~in propisno zaustaviti. Ako je ovaj znak dat na otvorenom putu. 6. on ima navedeno zna~ewe samo kada se ovla{}eno lice nalazi na kolovozu.zna~i zatvoren saobra}aj za sve u~esnike u saobra}aju ~iji smer kretawa se~e pravac u kome je ispru`ena ruka. 4. 2. zna~i obavezu zaustavqawa za voza~e tog vozila. Podignuta i ispru`ena ruka sa dlanom usmerenim prema odre|enom vozilu. sa dlanom okrenutim nadole .zna~i da voza~ u ~ijem se pravcu daje ovaj znak. a da vozila koja dolaze sa bo~nih strana ovog lica imaju pravo prolaza.zna~i da se vozila koja dolaze iz pravca u kome su okrenuta le|a odnosno prsa ovla{}enog lica moraju zaustaviti. u ~ijem se pravcu daje ovaj znak. Kru`ewe rukom u laktu s desna na levo zna~i da voza~i. Telo u normalnom stoje}em stavu ili telo u istom stavu sa rukama horizontalno odru~enim . treba da smawi brzinu kretawa vozila. 5. 3. 14 . Jedna ruka horizontalno predru~ena .ona vozila koja su ve} u{la u raskrsnicu. Lagano mahawe rukom gore dole.

15 . Ovla{}eno slu`beno lice mo`e se koristiti tablicom. davawem znaka za ubrzavawe kretawa (kru`ewe rukom u laktu s desna ulevo). radi wegovog br`eg odvijawa. (Jedna ruka podignuta vertikalno u vis. pojedinim u~esnicima u saobra}aju dozvoliti prolaz ako im je to prema polo`aju tela i dr`awu ruku ovog lica zabraweno. odnosno palicom za regulisawe saobra}aja. nailazak sa lica ili le| a ovla{}enog lica).Pri regulisawu saobra}aja ovla{}eno lice mo`e.

zna~e obavezu za voza~a koji susretne ta motorna vozila ili vozila koja su pod wihovom pratwom. da se strogo pridr`ava naredaba lica iz pratwe. Znak zna~i obavezu za sve voza~e da zaustave vozila. Ti svetlosni znakovi imaju ova zna~ewa: 1. daje se sredstvima koja se ru~no koriste (baterijska lampa. da kretawe nastavi tek po{to sva vozila pod pratwom pro|u.neko od u~esnika u saobra}aju nije postupio u skladu sa propisima. ili koga sustignu ta vozila. kad se naizmeni~no pale na posebnim motornim vozilima koja prate (ili predvode) vozila pod pratwom. Zna~ewe je slede}e: ♣ jedan kratki zvi`duk . od kojih je jedno plave a drugo crvene boje. Svetlosni znak .poziv svima koji ga ~uju.ZVU^NI ZNACI Zvu~ni znaci pi{taqkom daju se samo kad se kontrola i regulisawe saobra}aja vr{i bez motornog vozila. du`ni su obratiti pa`wu na ovla{}eno slu`beno lice koje }e pokazati na koga se znak odnosi i {ta je taj du`an da u~ini. Daje se samo pri regulisawu saobra}aja na raskrsnicama.postojano crveno svetlo. zna~i obavezno zaustavqawe. ovla{}ea lica mogu davati svetlosne znake i posebnim ure| ajima koji za to postoje na motornom vozilu. da ustupi prvenstvo prolaza tim 16 . koje }e izraziti odre|eni zahtev. da obrate pa`wu na ovla{}eno slu`beno lice. a kombinuje se sa znacima koji se daju rukama. fewer i drugo. da se zaustavi. ♣ vi{e uzastopnih zvi`duka . Svetlosni znaci. Ovi znaci daju se samou kombinaciji sa svetlosnim znacima koja daju vozila koja prate vozila pod pratwom i vozila sa pravom prvenstva prolaza.dat istovremeno sa podignutom rukom. U tom slu~aju oni imaju ista zna~ewa kao i svetlosni znak uz koji se daju. Zvu~ni znaci mogi se davati i posebnim ure|ajem na vozilu koje se sastoji od niza tonova raznih visina (zavijaju}i zvuk). Wime ovla{}eno slu`beno lice ma{e upravo u odnosu na put. Svi koji ~uju taj znak. dao trep}u}a svetla.). ♣ jedan dugi zvi`duk . Pored svetlosnih znakova koji se ru~no koriste.

dva trep}u}a ili rotaciona svetla plave boje na vozilima sa pravom prvenstva prolaza koja pripadaju organima unutra{wih poslova ili oru`anim snagama Jugoslavije i koja obezbe|uju prolaz jednom vozilu ili koloni vozila koja se kre}e iza wega. zna~i obavezu za voza~a koje se nalazi neposredno iza vozila koje daje takav znak (tj. za pe{ake zna~i obavezu da se radi propu{tawa ovih vozila odmah sklone sa kolovoza.voziloma i da ih ne preti~e. svetlosni znak trep}u}im ili rotacionim svetlom plave boje mo`e se davati sa vozila koje stoji na kolovozu. 3. Me|utim. Tada ono zna~i obavezu za sve voza~e koji nailaze iz oba smera da smawe brzinu kretawa svojih vozila i da ih po potrebi i zaustave i da postupaju po zahtevima i naredbama ovla{}enih lica. 2. 4. jedno trep}u}e ili rotaciono svetlo plave boje na vozilima sa pravom prvenstva prolaza zna~i obavezu za voza~e koji vide to svetlo (osim voza~a pod pratwom). da ustupe prvenstvo prolaza vozilu sa koga se taj znak daje i da po potrebi zaustave svoja vozila dok to vozilo ne pro|e. a po potrebi i da zaustave svoja vozila dok ta vozila pro|u. za pe{ake zna~i obavezu da se sklone sa kolovoza dok ta vozila ne pro|u. za pe{ake zna~i obavezu da se radi propu{tawa tog vozila sklone sa kolovoza. Svi ovi znaci daju se sa vozila koje se nalazi u pokretu. svetlosni znak >STOP-MILICIJA< koji se nalazi na zadwoj strani vozila organa unutra{wih polsova. 17 . zna~i obavezu za sve voza~e (osim voza~a vozila pod pratwom) da obrate pa`wu ne samo na ovo vozilo ve} i na vozila kojima se obezbe|uje prolaz i da ih propuste. na kome se upali takav znak) da zaustavi svoje vozilo.

.Potpisati karton rada od strane kandidata. 18 .Dati opisnu ocenu ~asa sa nedostacima. parkirati i osigurati vozilo i zajedno sa kandidatom analizirati ~as. .Upoznati kandidata {ta }e se raditi na slede}em ~asu: "Vo`wa u raskrsnicama sa tri saobra}ajnice i skretawem u desno i u levo na saobra}ajnicama sa jakim intenzitetom saobra}aja".Zaustaviti.ZAVR[NI DEO ^ASA 5 . kao potvrda da je ~as zavr{en.10 minuta . .

Tako|e. Odr`avawe mewa~a se sastoji u redovnoj kontroli uqa u wemu koje mora biti kvalitetno uqe za mewa~e. U istoj srazmeri se smawuje i brzina vo`we. {to zavisi od samog voza~a. Preko mewa~a se reguli{e adekvatna brzina vozila u zavisnosti od uslova puta i voqe voza~a. Voza~ upravo mewawem stepena prenosa mewa~a mewa prenosne odnose izme|u motora i to~kova. Mewa~i mogu biti ru~ni. [to je ve}i broj obrta radilice motora u odnosu na broj obrtaja to~kova. Automatski mewa~ mewa~ Ru~ni 19 . vek i funkcija mewa~a zavisi i od pravilne upotrebe istog. a voza~ preko poluge mewa~a dovodi te zup~anike u razli~ite me|usobne odnose i tako dovodi `eqenu snagu na pogonske to~kove. to je ve}a snaga koja je na raspolagawu za pogon to~kova. Mewa~ je sklop zup~anika koji su razli~itih veli~ina. poluautomatski i automatski.MEWA^ Mewa~ je jedan od sklopova vozila koji slu`i za prenos snage motora do pogonskih to~kova vozila.

voza~ je du`an da ga ozna~i: 1. Dawu . kojima se ozna~ava zaustavqeno vozilo. U slu~aju kvara kada je vozilo zaustavqeno. 20 . U vreme od prvog sumraka pa do potpunog svanu}a.postavqawem dva znaka iza zaustavqenog vozila. 2. kao i u slu~aju smawene vidqivosti postavqawem pored znakova kojima se ozna~ava zaustavqeno vozilo i jedne baterijske lampe koja daje naranxastu svetlost.SISTEM RADA MEWA^A sa ~etiri stepena prenosa OPISATI DU@NOSTI VOZA^A U SLU^AJU KVARA VOZILA Vozila koja prevoze opasne materije ne smeju se zaustavqati ni parkirati na kolovozu.

No}u u uslovima smawene vidqivosti ovo upozorewe se na isti na~in i na istom odstojawu daje drugom baterijskom svetiqkom koja daje naranxastu svetlost.upu}ivawem pomo}nika da na udaqenosti od 100 do 150 metara iza vozila znakom za ozna~avawe vozila kojim se prevoze opasni tereti u obliku zastavice upozorava voza~e koji nailaze iza zaustavqenog vozila. tako da oni blagovremeno smawe brzinu i pripreme se za obila`ewe. 4. odnosno da na vreme zaustave vozilo. 21 .3. Ako je vozilo zaustavqeno dawu .

Prema obliku i na~inu presecawa i kretawa saobra}ajnih tokova na wima. a prema vrsti raskrsnice puteva iste va`nosti i raskrsnice sa prioritetnim pravcem. zna~aja raskrsnice u sklopu sli~ne mre`e i drugih uslova: NA OSNOVU VA@E]IH SAOBRA]AJNIH PROPISA Ako na raskrsnici nema postavqenih saobra}ajnih znakova. duple "T" raskrsnice). zavisno od znaka da li treba da pove}a opreznost pri ulasku u raskrsnicu ili je obavezan da se zaustavi pre ulaska u raskrsnicu. raskrsnice mogu biti pravougle (normalne "T" raskrsnice ili raskrsnice dobijene smicawem ulica. kosougle i kru`ne. Regulisawe saobra}aja na raskrsnici mo`e da se obavi na vi{e na~ina. tj. svetlosnih saobra}ajnih znakova. POMO]U SAOBRA]AJNIH ZNAKOVA Voza~ postupa prema postavqenim saobra}ajnim znakovima. RASKRSNICA je povr{ina na kojoj se ukr{taju ili spajaju dva ili vi{e puteva kao i {ire saobra}ajne povr{ine (trgovi i sli~no). raskrsnice sa ukr{tawem ili spajawem glavnog sa sporednim putevima. 22 . niti slu`benog lica koje reguli{e saobra}aj. onda se saobra}aj reguli{e pomo}u pravila "desne strane" s tim {to vozila na {inama imaju prednost kao i druga vozila sa prioritetom. zavisno od obima saobra}aja. tj. vrste saobra}ajnih tokova. tj. koje nastaju ukr{tawem odnosno spajawem puteva. ako dolazi sa sporednog puta mora da propusti sva vozila koja se kre}u putem sa pravom prvenstva.SA ASPEKTA REGULISAWA I BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA DETAQNO OPISATI PRVENSTVO PROLAZA NA RASKRSNICAMA Prema Zakonu o osnovama bezbednosti saobra}aja na putevima.

osim vozila pod pratwom i vozila koja se kre}u preko raskrsnice na kojoj se saobra}aj reguli{e ure| ajima za davawe svetlosnih saobra}ajnih znakova. {to pove}ava propusnu mo} ulica i raskrsnica. .POMO]U SVETLOSNIH SAOBRA]AJNIH ZNAKOVA Raskrsnice sa regulisanim saobra}ajem pomo}u svetlosnih saobra}ajnih znakova . Svi svetlosno signalni ure|aji na raskrsnicama dele se u slede}e grupe: . Postoji mogu}nost davawa prednosti odre|enoj vrsti vozila u odnosu na druge (vozila hitne pomo}i.ostali specijalni signali (semafori i trepta~i. vatrogasna. ona imaju prvenstvo prolaza u odnosu na sva druga vozila. zvu~ni znaci i svetlosni znaci. VOZILA SA PRAVOM PRVENSTVA PROLAZA Vozila sa pravom prvenstva prolaza su slu`be hitne pomo}i. uspostavqawe pribli`no kontinualnog (neprekidnog) toka saobra}aja sa odre|enom brzinom.dirigovawem rada semafora iz komandnog centra.signali za pe{ake i bicikliste i . pove}ava bezbednost odvijawa saobra}ajnih tokova. vatrogasne slu`be. tramvaji i sli~no) . pomo}u 23 .signali za regulisawe motornog saobra}aja. prekidawe saobra}aja u ulicama sa velikim optere}ewem radi prolaza pe{aka i vozila iz ulice sa mawim optere}ewem. postupe po zahtevu koji je izra`en znakom slu`benog lica koje reguli{e saobra}aj na raskrsnici. Kada se ova vozila koriste za hitne poslove slu`be i kada upotrebqavaju ove posebne znakove. itd. koja su snabdevena ure|ajima za davawe posebnih zvu~nih i svetlosnih znakova. brzinski signali za vozila javnog gradskog saobra}aja. POSREDSTVOM OVLA[]ENOG LICA U~esnici u saobra}aju du`ni su da neposredno po primqenom znaku. organa policije i Vojske Jugoslavije. Znaci koje ovl{}ena slu`bena lica daju u~esnicima u saobra}aju su: znaci koji se daju rukom i polo`ajem tela.semafora imaju funkcije uspostavqawa pravilnog i urednog toka saobra}aja.).

Svetlosni znak na ovim vozilima daje se trep}u}im svetlom plave boje koje se nalazi na predwem ili na najvi{em delu vozila. ~ija najve}a dozvoqena te`ina prelazi 20 tona.Pre po~etka radnog vremena voza~u je potrebno obezbediti najmawe 10 ~asova za neprekidan odmor. tako|e. Ako se u vo`wi smewuju dva voza~a i ako je vozilo opremqeno kabinom za odmor voza~a (sa krevetom). odnosno na svakih 500 km mora se izvr{iti izmena voza~a. svaki voza~ jmora imati 8 ~asova neprekidnog odmora u toku svakih 30 ~asova putovawa. ne primewuju propisi o ograni~ewu brzine kretawa.Upravqawe vozilima ovih kategorija nije dozvoqeno du`e od 8 ~asova u toku 24 ~asa. 24 . propisima o bezbednosti saobra}aja je regulisano pitawe radnog vremena voza~a autobusa i voza~a teretnih vozila. Prekidi vo`we kra}i od pola sata ne ra~unaju se u odmor. . a sastoji se od niza tonova razli~itog intenziteta RADNO VREME VOZA^A S obzirom na zna~aj i uticaj umora voza~a na bezbedno upravqawe motornim vozilom. o zabrani presecawa kolone pe{aka. U ovom slu~aju neprekidan odmor se mo`e koristiti i u vozilu. . ako je tim vozilima datim znakom dozvoqen prolaz preko raskrsnice.Posle 5 ~asova upravqawa vozilom odmaraju se najmawe pola sata i pri tom treba da iza|u iz vozila. o obavezi propu{tawa vozila koja nailaze sa desne strane. kao i teretna motorna vozila i skupovi vozila.Autobusi.500 kg. a zvu~ni znak se daje posebnim ure| ajem. preduze}e za takav prevoz mora da anga`uje dva voza~a. . ~ija najve}a dozvoqena te`ina prelazi 3. . .saobra}ajnih znakova ili slu`benih lica. Neprekidan odmor voza~ mora da koristi van vozila. moraju na relacijama du`im od 500 km da imaju dva voza~a. Ako je zbog prirode posla i drugih razloga potrebno da se vozi du`e od 8 ~asova dnevno. Na vozila sa pravom prvenstva prolaza se.Voza~i ovih motornih vozila ne smeju upravqati motornim vozilom neprekidno du`e od 5 ~asova.

s obzirom na to da su uslovi rada ovih voza~a mnogo povoqniji (odmori na krajwim terminusima i sli~no). i kao da im je obezbe|eno osmo~asovno radno vreme u toku rada.. 25 . javnom. linijskom saobra}aju ovi uslovi ne va`e.Za voza~a motornih vozila ovih kategorija koji voze u gradskom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful