ULOGA KOMPONENTI U RAČUNARSKOM SISTEMU ( HARDVER PERSONALNIH RAČUNARA

)

Kućište
Tipovi kućišta su:
• desktop, • mini (midi) tower i • tower.

Osnovna (matična) ploča

Na osnovnoj ploči nalaze se priključna mesta za procesor i memoriju, magistrala, skup čipova koji kontroliše rad računara, BIOS i priključci (slotovi) za kontrolere u vidu kartica. Pored toga, na osnovnoj ploči mogu se nalaziti i integrisani višenamenski kontroleri i priključci za povezivanje računara sa drugim uređajima (portovi).

Priključci na osnovnoj ploči (slotovi)
Personalni računari imaju otvorenu arhitekturu tako da mogu da se konfigurišu u skladu sa potrebama korisnika. Za priključivanje dodatnih kontrolera u vidu kartica postoje standardizovana priključna mesta, slotovi, u koja se ovi dodatni kontroleri priključuju.

Kontrolni set čipova
Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom računara. Ona određuje koja je naredba sledeća na redu za izvršenje, uzima je iz memorije, interpretira i izdaje odgovarajuće naredbe procesoru i kontroliše njihovo izvršenje. Kontrolna jedinica je realizovana na osnovnoj ploči setom čipova.

Spoljašnjii priključci (portovi)
Računar ima standardna priključna mesta za spoljašnje uređaje. Na primer:tastatura, miš, štampači ... Jedan od priključaka posebnog oblika je takozvani PS priključak, na koji se može priključit,tastatura ili miš. Za povezivanje ostalih uređaja koji imaju standardizovane priključke, koriste se posebna priključna mesta, koja se nazivaju portovi.

Spoljašnji priključci (portovi)
Postoje dve vrste portova: serijski i paralelni.

Kod serijskih portova (RS-232 ili asinhroni portovi) bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.

Kod paralelnih portova ( centronics ili EIA ), svi bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem .

LTP

Procesor

• • • •

U procesoru se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju komande koje su zadate programima. Karakteristike procesora određene su njegovom arhitekturom. To su: brzina procesora, dužina procesorske reči, radni takt i kapacitet keš memorije.

Brzina procesora izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi u jednoj sekundi – MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima(Milion Floating Point Operations Per Second). Procesor nije sastavni deo osnovne ploče, nego se na njoj nalazi konektor za njegovo priključenje. U toku rada procesor se zagreva i potrebno je prinudno hlađenje.Iznad njega se postavlja dodatni ventilator koji ga hladi (cooler).

Dužina procesorske reči je broj bita koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora. Radni takt je učestanost impulsa koje generiše sat (clock) – specijalno elektronsko kolo koje inicira operacije procesora. Meri se u MHz ili GHz.

Keš (cache)
Keš (cache) memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru. Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa. Prilikom prvog zahteva za podacima oni se kopiraju iz radne memorije u keš. Kada su sledeći put potrebni isti podaci, procesor ih prvo potraži u ovoj memoriji. Ako su podaci tu, procesor im pristupa mnogo brže. Ako podaci više nisu u keš memoriji, moraju se ponovo uzeti iz radne memorije. Trenutno, veličina ove memorije je 512 KB ili 1MB.

RAM (Random Access Memory)
RAM (Random Access Memory) predstavlja najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita. U njoj se za vreme rada računara nalaze programi i podaci sa kojima računar radi. Po isključenju računara sadržaj ove memorije se gubi. Za današnje programe minimum memorije sa kojim može da se radi je 256 MB (za Windows XP). Optimalno je da, za uobičajene potrebe, računar ima bar 512 MB. Pored kapaciteta, druga važna karakteristika memorije je i vreme pristupa, tj. vreme koje protekne između zahteva memoriji za podatkom i dobijanja podatka iz memorije. Ono se izražava u nanosekundama (ns) i stalno se smanjuje. RAM memorija nije sastavni deo osnovne ploče nego se na osnovnoj ploči samo nalaze konektori na koje se ona priključuje.

ROM (Read Only Memory)
ROM (Read Only Memory) predstavlja deo memorije koji može samo da se čita. Koristi se za smeštanje programa i podataka koji potrebni, na primer, za instrukcije za pokretanje računara pri uključivanju.

Grafička kartica
Grafička kartica je uređaj koji podatke uskladištene u računaru u digitalnom obliku pretvara u odgovarajuće analogne signale koji kontrolišu prikazivanje slike na ekranu(kod monitora sa analognim ulazoma). S obzirom na to da su ekrani koji se koriste za personalne računare rasterske jedinice, za prikazivanje slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod imenom bit-mapiranje (bit mapping).

Grafička kartica ima sopstvenu memoriju. Kapacitet ove memorije zavisi rezolucije i broja boja po pikselu koje se žele prikazati. Ako kapacitet memorije na kartici nije dovoljan za obe zadate veličine, automatski se smanjuje broj boja po pikselu. Za savremene monitore uobičajen kapacitet memorije na grafičkoj kartici je od 64 MB. Grafička kartica priključuje se u jedan od slotova (priključaka) na osnovnoj ploči i na sebi ima spoljni priključak na koji se priključuje monitor računara. Grafička kartica može biti i integrisana na osnovnoj ploči i umesto sopstvene memorije može koristiti deo radne memorije računara.

Rasterski način predstavljanja slike
Kod rasterskog načina predstavljanja slika se predstavlja približno, tako što je površina uređaja na kom se dobija slika (monitor računara,štampač, ploter)podijeljena linijama paralelnim sa horizontalnom i vertikalnom osom u mrežu kvadratića – piksela (pixels – picture elements).

Svakom od ovih kvadratića (piksela) pridružene su karakteristike koji ga opisuju (intenzitet osvjetljenja i boja). Količina memorije potrebne za sliku ne zavisi od složenosti slike, nego od broja piksela na koji je podeljena površina slike i broja bita odvojenih za karakteristike piksela.

rasterska slika kruga na ekranu u nižoj (L) i višoj rezoluciji (D).

Zvučni kontroler
Zvučni kontroler ima zadatak da zvuk uskladišten u računaru u digitalnom obliku pretvori u analogni oblik, tako da se može reprodukovati u zvučnicima. Ona omogućava i reprodukciju audio DVD(CD) diskova sa računara. Danas se računari isporučuju sa DVD (CD) uređajem i zvučnim kontrolerom koji se najčešće integriše sa osnovnom pločom.

Mrežna kartica
Mrežna kartica (mrežni adapter) omogućava povezivanje računara na lokalnu računarsku mrežu.

FM i TV karta
FM karta je radioprijemnik koji omogućava prijem radio programa za vreme rada računara. TV karta omogućava prijem TV programa pomoću računara.

Fax Modem Voice (FMV) kartica
Glavna funkcija ove kartice je povezivanje računara sa drugim računarima korišćenjem telefonske linije. Pored osnovne funkcije, ova kartica omogućava slanje i prijem faksova pomoću računara, a može da se koristi i kao govorna mašina za odgovor na telefonske pozive i prijem poruka – “telefonska sekretarica”. Pored uređaja u obliku kartice (interni modem ) postoje uređaji u vidu posebne jedinice koja se priključuje na serijski port računara(eksterni modem).

Disk (hard disk)
Sastoji se od više ploča presvučenih feromagnetnim materijalom i postavljenih na istoj osovini. Parametri koji opisuju karakteristike hard diska su: • srednje vreme pristupa podacima, • brzina prenosa podataka i • kapacitet diska.

USB disk
USB disk se priključuje na USB priključak računara. Prilikom priključenja na računar ponaša se kao hard disk. Proizvode se sa kapacitetom reda veličine GB-a. Pošto nema pokretnih delova, otporan je na pomeranja, potrese i slabije udarce. S obzirom na malu veličinu jednostavan je za nošenje. Zbog ovih pogodnosti i kapaciteta koji je mnogo veći od kapaciteta DVD(CD)-a, stekao je veliku popularnost za razmenu podataka među korisnicima.

Kompakt-diskovi (CD)
Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na metalnu površinu. U CD uređaju se, opet primenom laserskog zraka, detektuju neravnine na površini i očitavaju zapisani podaci. Kapacitet kompakt-diska je 640-700 MB. DVD su zasnovani na istoj tehnologiji kao CD, jedino im je kapacitet znatno veći, od 4,7 GB do 8,5 GB. Pored ROM diskova postoje i CD/DVD diskovi koji se mogu korisititi kako za čitanje tako i za pisanje.

CD ROM i DVD

Unutrašnjost CD uređaja

Laserska dioda emituje zrake kojima se očitavaju zapisi na CD-u.

Izvor napajanja
Izvor napajanja obezbeđuje električnu energiju za komponenate unutar kućišta. On mora imati dovoljanu sngu da omogući napajanje, kako postojećih komponti tako i eventualnih komponenti za kasnija proširenja. U njemu se nalazi i ventilator, koji pokreće strujanje vazduha unutar kućišta i na taj način vrši hlađenje komponenti u njemu.

UPS
(Uncontinuous Power Supply)
Uobičajena snaga napajanja u kućnim računarima je 250 do 350W. Kada iznenada nestane električna energija, računar prestaje da radi, pri čemu njegovo isključivanje nije izvedeno po propisanoj proceduri. To može da dovede do gubitka podataka i/ili oštećenja pojedinih komponenti računara. Da bi se ovo sprečilo, koriste se uređaji - neprekidni izvori napajanja (UPS – Uncontinuous Power Supply). Oni omogućavaju da u slučaju nestanka električne energije, računar radi još neko vreme (15min-a do pola sata), koje je dovoljno da se završi rad sa nekim programima, a zatim računar isključi po proceduri.

Monitori
• •


Podela monitora prema tehnologiji izrade je na : CRT (Cathode Ray Tube) - monitore sa katodnom cevi, LCD (Liquid Crystal Display) - monitore sa tečnim kristalom, LED (Light Emitting Diode) - monitore sa svetlosnim diodama i GPD (Gas Plasma Display) - monitore sa gasnom plazmom.

Monitori sa katodnom cevi
Kod monitora sa katodnom cevi, slika nastaje udarom elektronskog mlaza u fosforescentni zaslon ekrana, tako da tačka koja je udarena zasvetli. Brzim kretanjem elektronskog mlaza i čestim obnavljanjem njegovog prelaza preko ekrana dobija se slika. Savremeni monitori daju vrlo kvalitetnu sliku, ali su zbog veličine katodne cevi glomazni.

Monitori sa katodnom cevi

CRT (Cathode Ray Tube)

LCD (Liquid Crystal Display)
LCD (Liquid Crystal Display) monitori ne kreiraju sliku emitujući svetlost. Kod njih se menja refleksija setlosti od površine na različitim delovima ekrana, tako da se svetlost u manjoj ili većoj meri reflektuje ili apsorbuje. Zbog toga se slika različito vidi u zavisnosti od ugla pod kojim se gleda monitor. Glavna prednost ovih monitora je vrlo mala potrošnja energije, pa su idealni za prenosive računare.

Monitori sa tečnim kristalom LCD (Liquid Crystal Display) LCD monitor

LED (Light Emitting Diode)
LED (Light Emitting Diode) monitori sastoje se od velikog broja vrlo malih LED-a, poređanih u obliku mreže na ekranu, pri čemu je svaka dioda jedan piksel. U zavisnosti od prijenjog signala, svaka dioda zasvetli odgovarajućim intenzitetom i bojom svetla, čime se formira slika na ekranu.

Monitori sa svetlosnim diodama LED (Light Emitting Diode)

GPD (Gas Plasma Display)
GPD (Gas Plasma Display) monitori - monitori sa gasnom plazmom, sastoje se od minijaturnih sijalica napunjenih gasom, poslaganih u mrežu između dve staklene ploče. Druga dva staklena zaslona sadrže električne provodnike poređane u redove. Provodnici u zaslonima su pod pravim uglom tako da čine mrežu. Ovi provodnici povezani su sa svakom od minijaturnih sijalica. Svaka sijalica u mreži zasvetli određenim intenzitetom i bojom, na osnovu dobijenog signala u preseku njenih provodnika, čime se formira slika na ekranu.

Monitori sa gasnom plazmom GPD (Gas Plasma Display)
GPD monitor

Tastatura
Na tastaturi postoje ćetiri grupe tastera: - funkcijski tasteri, - tasteri za pomeranje kursora, - numerička tastatura i - specijalni tasteri.

Miš i slični ureĎaji
Miš je uređaj za pokazivanje i izbor objekata na ekranu. Postoje dve vrste miševa: mehanički i optički.

Mehanički miš
Mehanički miš je kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane. Pomeranje miša, po bilo kojoj ravnoj površini, dovodi do rotacije kuglice. Položaj kuglice se prevodi u električne signale preko dva potenciometra. Ove vrednosti se unose u računar pritiskom na odgovarajući taster na mišu. Koristeći te vrednosti program može odrediti veličinu i smer pomeranja miša. Sa gornje strane miša nalaze se dva ili tri tastera, čija je uloga određena programom u kom se koriste.

Miš sa kuglicom
Mehanički miš

Optički miš
Kod optičkog miša, pokretanje preko površine meri se modulacijom optičkog zraka i optičkim tehnikama kodiranja. Izvor svetlosti lociran je na donjem dijelu miša i mora biti u kontaktu sa površinom, da bi kursor na ekranu mogao da sledi kretanje miša. Precizniji je i skuplji od mehaničkog.

Trekbol (Trackball)
Trekbol (Trackball) je sličan obrnuto okrenutom mišu. Umesto pomeranja po ravnoj površini, kuglica je postavljena u ležište i okreće se prstom.

Trekbol (Trackball)

Tačped (touchpad)
Tačped (touchpad) se obično koristi kod prenosnih računara. Sastoji se od pločice približne veličine 4×5cm2, koja je ugrađena neposredno ispod tastature. Pored pločice nalaze se dva tastera. Pomeranjem prsta po pločici pomera se pokazivač na ekranu. Komande se zadaju pritiskom na tastere ispod pločice, koji imaju istu ulogu kao kod miša, ili kratkim udarcem na pločicu.

Džojstik (Joystick)
Džojstik (Joystick) je uređaj koji umesto kugliceima pokretnu palicu čijim se pomeranjem pomera i kursor. Pritiskom na dugmad ugrađenu na uređaju zadaju se komande.

Joystic

Svetlosno pero

Digitajzeri i grafički tableti
Digitajzeri i grafički tableti su u suštini isti uređaji, razlika je jedino u veličini. Koriste se za unošenje podataka (koordinata) sa crteža. Pored toga, mogu da se koriste i za zadavanje komandi u nekim programima, pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na grafički tablet.

Osetljiv ekran

Multimedijalni uređaji
Računar je univerzalna mašina koja, između ostalog, može da radi i sa zvukom i sa slikom koje se smeštaju u njega u digitalnom obliku. Na njega mogu da se priključe i uređaji koji omogućavaju snimanje i reprodukciju zvuka i slike (mikrofon, slušalice, zvučnici, digitalni fotoaparati, digitalne video-kamere itd.).

Štampači
Štampači (printeri) su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih i grafičkih dokumenata. Zasnovani su na tri osnovne tehnologije i dele se na: • matrične( prevaziđeni), • laserske i • štampače sa mlaznicama (ink-jet).

Matrični štampači
Matrični štampači su najstariji i rade na istom principu kao i pisaće mašine. Glava štampača udara preko trake (ribbon) po papiru i ostavlja trag na mestu udarca. Glava za štampanje sastoji se od udarnih iglica (pin). Prilikom kretanja glava štampača štampa u oba smera. Postoje tri vrste glava za matrične štampače sa: 9, 18 i 24 iglice. Najčešće se koriste štampači sa 9 i 24 iglice, dok se štampači sa 18 iglica koriste vrlo retko. Pošto je veličina svakog znaka određena, jasno je da veći broj iglica daje kvalitetniji otisak. Prednosti ovih štampača su relativna jednostavnost, niska cena štampača i potrošnog materijala. Nedostaci su mala brzina štampanja, bučnost, a karakter grafike ograničen je na nivo informativnog. Tipična rezolucija je 75 dpi (dots per inch – tačaka po inču).

Matrični štampači
Matrični štampač

Laserski štampači
Laserski štampači imaju izvor laserskih zraka koji menja intenzitet u zavisnosti od dobijenog signala. Laserski zrak se odbija od obrtnog ogledala i osvetljava fotosenzitivni valjak koji je pokriven jednakim naelektrisanjem. Kada je valjak izložen laserskom zraku, naelektrisanje na valjku se menja, što djeluje na privlačenje tonera. Kod laserskih štampača, toner je crni prah koji se pod dejstvom naelektrisanja prenosi na papir i tako nastaje slika. Posle prenošenja tonera na papir, papir sa nanesenim tonerom prolazi kroz grejače i izlaže se visokoj temperaturi. Tako se prah ispeče i fiksira na papiru, pa se dobija štampani otisak. Način rada ovih štampača sličan je radu mašina za fotokopiranje. Tipična rezolucija danas je 1200 dpi, a kod starijih modela 600 i 300 dpi. Brzina štampanja izražava se brojem strana u minutu i najčešće je od 12 do 16. Prednosti su velika brzina štampanja, dobra rezolucija i odličan kontrast. Nedostaci su visoka cena i štampača i potrošnog materijala. Ovi štampači pored teksta omogućavaju i kvalitetno štampanje crteža i slika.

Laserski štampači

Štampači sa mlaznicama
Štampači sa mlaznicama rade slično matričnim, samo što nemaju traku, a umesto glave za štampanje imaju cevčice kroz koje se pod pritiskom izbacuje zagrejano mastilo. Prilikom dodira sa papirom, mastilo se hladi i stvrdnjava. Broj mlaznica određuje kvalitet otiska. Tipičan štampač ima 48 mlaznica. Prednosti ovih štampača su velika rezolucija, dobar kontrast blizak laserskim štampačima, tišina pri radu, brzina veća od matričnih ali manja od laserskih, znatno bolji izgled grafike i relativno niska cena samog štampača. Nedostatak je relativno visoka cena otiska po stranici.

Štampači sa mlaznicama (Ink-Jet)
Ink-Jet štampač

Skeneri
Skeneri su uređaji koji prenose sliku u računar . Skener prelazi postepeno preko slike. Svetlost koju emituje svetlosni izvor reflektuje se od slike i prima optičkim delom uređaja, koji registruje intenzitet i boju odgovarajućeg piksela na slici, slično kao kod aparata za fotokopiranje.

Skeneri
Skeneri

Ploteri
Ploteri su specijalni uređaji za crtanje crteža. Štampačima mogu da se štampaju crteži obično do veličine A3. Za crtanje crteža većih dimenzija i/ili kvalitetnijih crteža moraju se koristiti ploteri. Prema načinu rada, ploteri se mogu podeliti na vektorske i rasterske. Vektorski ploteri su ploteri sa perima, a rasterski su fotoploteri, elektrostatički i termalni.

Ploter
Ploter

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful