Sa sajta http://www.antivirus.rs/sve-o-zastiti/o-virusima.

html Nastanak virusa Istorija kompjuterskih virusa seže do početka druge polovine prošlog veka. U to vreme ozbiljniji računari su bili divovski uređaji čije dimenzije su iskazivane u metrima i tonama, smešteni u zasebne klimatizovane prostorije u blizini kojih se obično nalazilo energetsko postrojenje koje je obezbeđivalo potrebno napajanje. Korisnici su im pristupali putem terminala, a računarski resursi bili su večno oskudni te bi ih sistem administratori po određenim kriterijumima raspodjeljivali među korisnicima, odnosno njihovim aplikacijama. U ta sa kompjuterskog stanovišta davna vremena nastali su preci današnjih virusa. Bili su to programi koje su dovitljiviji korisnici pisali obično kako bi neovlašćeno nabavili sistemske resurse svojim aplikacijama, a neretko i da bi se našalili sa kolegama. Pravi procvat i masovnu pojavu virusi doživljavaju širenjem PC-a po kancelarijama i domaćinstvima, a potom razvojem Interneta, čime je stvorena ogromna baza korisnika - kako potencijalnih žrtava, tako i onih zlonamernih. Čas anatomije računarskog virusa Struktura i funkcionisanje kompjuterskih virusa predstavljaju izuzetno opsežnu temu koja svakako prevazilazi okvire ovog prikaza. Stoga ćemo se kratko i krajnje pojednostavljeno pozabaviti najosnovnijim principima. Računarski virusi u osnovi su programi koji, za razliku od ostalog softvera, poseduju neka svojstva slična zloglasnim pandana iz (polu) živog sveta na kojima zasnivaju svoje maliciozno delovanje. Jedno od njih je vlasništvo samoumnožavanja. Jednom pokrenut računarski virus će potražiti druge datoteke na računaru koje će inficirati, s krajnjim ciljem da se na neki način proširi na druge računare - na primer slanjem inficirane datoteke u prilogu e-mail poruke. Pod inficiranom datotekom se podrazumeva proces u kojem virus teži da impementira sopstveni kod unutar nekog fajla na disku. Inficirana datoteka postaje poput netkog inficiranog organizma u živom svetu: s datotekom je na oko sve u redu, ali programski kod virusa skriven je unutar nje i čeka svoju priliku. Isti se javlja otpremanjem inficirane datoteke u memoriju računara, npr prilikom pokretanja programa ili otvaranja dokumenta. Osim legitimnog sadržaja, neprimetno korisniku pokrenuće se i sam virus. Pored umnožavanja i širenja, gotovo svaki virus u nekom trenutku će uzrokovati događaj sa više ili manje štetnim posledicama na inficiranom računaru. Taj takozvani payload ili, u slobodnom prevodu, razorna moć virusa može sezati od bezazlenog ispisivanja poruke na ekranu računara, preko brisanja datoteka i kompromitovanja podataka na računaru, pa sve do npr generisanja masovnog mrežnog saobraćaja i onesposobljavanja računarske mreže. Do širenja virusa dolazi prenošenjem i pokretanjem zaraženih datoteka na drugim računarima. Mogućnosti su razne, a osim spomenutog primera priloga e-mail poruke, inficirane fajlove put do

Izuzetno su zloglasni tzv. kako je u gornjem tekstu opisano.. . Razlika se sastoji u tome što. Crv je samostalan program koji se za širenje oslanja prvenstveno na sopstvene mehanizme i na kompjutersku mrežu. pri čemu često koriste ugrađeni sopstveni mailserver.drugih računara mogu naći skladištenjem na prenosne medije (CD. Zip.virusima. mass mailing crvi koji se šire u prilogu e-mailova: obično će se poslati na sve e-mail adrese koje zateknu u adresaru na inficiranom računaru.). Neki bezbednosni stručnjaci čak i ne prave razliku između crva i virusa. dok crvu za delovanje nisu potrebne datoteke domaćini. preko deljenih direktorijuma u lokalnoj mreži itd.. crvi redovno zlorabe razne druge mrežne komunikacione protokole kako bi se u što kraćem vremenskom roku proširili Internetom. Ruku pod ruku sa virusima idu i računarski crvi. disketa . nazivajući ih sve jednostavno . Osim maila. virus u svom delovanju teži pronaći i inficirati neku od datoteka zatečenih na napadnutom računaru.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful