P. 1
pravo svojine

pravo svojine

|Views: 156|Likes:
Published by acimot18

More info:

Published by: acimot18 on Dec 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/09/2012

pdf

text

original

STVARNO PRAVO

Pravo svojine

Pravo svojine - pojam i karakteristike kao subjektivnog graĎanskog prava

Pravo svojine (dominium proprietas) je subjektivno pravo iz kog proizilazi najviša pravna i faktička vlast na stvari.

Pravo svojine
ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon)

Član 3 Vlasnik ima pravo da svoju stvar drži, da je koristi i da njome raspolaže, u granicama odreĎenim zakonom. Svako je dužan da se uzdržava od povrede prava svojine drugog lica.
(individualistički i kolektivistički koncept svojine)

Uporedno pravni pregled
“Svojina je pravo uživati i raspolagati stvarima na najpotpuniji način, pod uslovom da se ta upotreba ne vrši sa ciljem koji je protivan zakonu ili uredbama.“
(član 544. Francuskog graĎasnkog zakonika)

“Posmatrano kao pravo, svojine je ovlašćenje: da se suštinom i koristima neke stvari po svojoj volji raspolaže i svaki drugi od toga isključi.“
(Paragraf 354. Austrijskog graĎasnkog zakonika )

“Vlasnik jedne stvari može ukolkio to nije suprotno zakonu ili pravima trećih lica, raspolagati sa stvari po svojoj volji i svakog drugog od uticaja isključiti.“
(Paragraf 908. Nemački graĎanski zakonik )

Uporedno pravni pregled
“Vlasnik jedne stvari može u granicama pravnog poretka, njome raspolagati po svojoj volji. On je ovlašćen tražiti je od svakoga ko je nezakonito drži i svako bespravno uticanje na stvar odbiti.“ (Švajcarski graĎanski zakonik, član 681)

„Kažeš li o kakavoj stvari moja je, to je najviše što kazati možeš.“ (član 1015. Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru)

Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima Hrvatske) .“ (član 30. meĎu ostalima. korištenja i raspolaganja svojom stvari.Uporedno pravni pregled „ Pravo vlasništva je stvarno pravo na odreĎenoj stvari koje ovlašćuje svoga nositelja da s tom stvari i koristima od nje čini što ga je volja te da svakog drugog od toga isključi. ako to nije protivno tuĎim pravima ni zakonskim ograničenjima. U granicama iz stavke 1. uporabe. ovoga članka vlasnik ima. pravo posjedovanja.

.Tittulari prava svojine Titulari prava svojine mogu biti fizička i pravna lica i nazivaju se VLASNICI. .

zakon) Član 1. Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima . list SFRJ". list SRJ". 115/2005 . br. br. 29/96 i "Sl. "Sl. br. glasnik RS".dr. 6/80 i 36/90.Titulari prava svojine ZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA ("Sl.

kao i na šumama i šumskom zemljištu . poslovnim zgradama. Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine i na pojedinim dobrima u opštoj upotrebi i na gradskom graĎevinskom zemljištu. u skladu sa zakonom. osim na prirodnim bogatstvima koja su u državnoj svojini. poljoprivrednom zemljištu i drugim nepokretnostima.  Fizička i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama.u granicama utvrĎenim zakonom.  . poslovnim prostorijama. stanovima.Predmet prava svojine ZOSPO Član 9 .

susvojine .etažne svojine  .zajedničke svojine .Oblici prava svojine Pravo svojine može se ispoljiti u obliku: .pravo svojine .

.Zajednička svojina  ZAJEDNIČKA SVOJINA – je pravo svojine više lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA! (naslednička zajednica..)  . zajednička svojina supružnika..

(kod susvojine nije podeljena stvar već prava izmeĎu dva ili više lica i to po obimu a ne po sadržini prava)  .Susvojina  Susvojina je pravo svojine dva ili više lica na istoj fizički nepodeljenoj stvari. čiji su delovi odreĎeno idelano (alikvotno).

Etažna svojina  Etažna svojina je pravo svojine na stanu.  . posebnom delu zgrade. na zajedničkim delovima zgrade ili zemljištu. poslovnoj prostoriji ili garaži kao posebnom delu zgrade čiji titular ima i stvarna prava na zajedničkim delovima zgrade i graĎevinskoj parceli na kome je zgrada podignuta. Etažni vlasnik ima pravo na zgradi kao takvoj.

čl. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. .  (2) Pravo svojine može biti oduzeto ili ogranično samo u javnom interesu utvrĎenom na osnovu zakona.Ustavna /institucionalna garancija svojine i svojina kao ljudsko pravo Ustav Republike Srbije.  (3) Zakonom se može ograničiti način korišćenja imovine. 58  (1) Jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava.

Sadržinа prаvа svojine:  Ius possidendi (ovlašćenjе držanjа stvаri)  Ius utendi (ovlašćenjе upоtrеbе i korišćenja)  Ius fruendi (ovlašćenjе pribiranjа plodovа)  Ius abutendi (ovlašćenjе fаktičкоg i pravnog raspolaganjа)   ovlašćenje vlasnika da ne vrši ovlašćenja (da ne koristi stvar) ovlašćenje isključivanja svih trećih lica .Sadržina prava svojine  Vlasnik stvari je ovlašćen da stvar: drži. koristi i njome raspolaže u granicama odreĎenim zakonom.

Sadržina prava svojine  Ovlašćenje držanja (ius possidendi) omogućava vlasniku da ima faktičku vlast na stvari – državinu koja se. Ovo ovlašćenje može imati i lice koje nije vlasnik!  . takoĎe. može štititi.

prosto služenje sa stvari ovlašćenje korišćenja (ius fruendi) – izvlačimo korist. plodove iz neke stvari  Ovlašćenje korišćenja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama vlasnika odnosno radi ubiranja plodova koje stvar daje. .Sadržina prava svojine   ovlašćenje upotrebe (ius utendi) – stvar se upotrebljava.

ZOSPO ne govori posebno o ovlašćenju upotrebe stvari:“ Vlasnik ima pravo da svoju stvar drži. 3. takoĎe može imati lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o posluzi. da je koristi i da njome raspolaže u granicama odreĎenim zakonom.Sadržina prava svojine  Čl.)  .“ Pravo korišćenja. plodouživanju. zakupu.

Upotreba stvari (ius utendi) koja se sastoji u preduzimanju materijalnih akata prema stvari podobnih da zadovolje bilo koju potrebu vlasnika. 2. pribiranje plodova i drugih prihoda – (ius fruendi) . pri tom vlasnik može (za razliku od drugih imalaca stvarnih prava) stvar upotrebljavati ne samo shodno njenoj redovnoj nameni već na bilo koji drugi način.Sadržina prava svojine  Ovlašćenje korišćenja – sastoji se u pravnoj mogućnosti preduzimanja materjalnih akata prema stvari radi izvlačenja koristi iz nje i može imati dva oblika : 1.

Sadržina prava svojine  Ovlašćenje raspolaganja (ius disponendi) obuhvata dve mogućnosti vlasnika: faktičko raspolaganje pravno raspolaganje   .

Obeležja prava svojine  Apsolutnost prava svojine a) delovanje erga omnes b) pravo sledovanja c) rekadentnost (ius recadentiae) Jedinstvenost prava svojine Jednovrsnost Nezavisnost Ne zastareva     .

 . vlasnik je ovlašćen da od bilo kog trećeg lica. Pravo sledovanja ovlašćuje imaoca stvarnog prava da zahteva stvar od onoga (trećeg lica) kod koga se ta stvar nalazi. a ne i lice koje nema to svojstvo.Obeležja prava svojine   Apsolutnost prava svojine znači da ono deluje prema svima (erga omnes). kod koga se stvar naĎe bez pravnog osnova. Samo je vlasnik ovlašćen da punovažno raspolaže stvarju inter vivos i mortis causa. može zahtevati vraćanje stvari nazad (pravo sledovanja). Shodno tome.

Obeležja prava svojine Pravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. . Kada na istoj stvari pravo svojine ima više lica (susvojina ili zajednička svojina) svi suvlasnici ili zajedničari se smatraju kao jedno lice jer svi zajedno imaju isto pravo svojine koje bi pripadalo i samo jednom vlasniku iste stvari.

.Obeležja prava svojine  Pravo svojine je jednovrsno – ne može se po ovlašćenjima deliti izmeĎu različitih subjekata.

) Ova osobina se naziva i elastičnost prava svojine!  Nezavisnost – vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlašćenja jer se sadržaj prava svojine odreĎuje neposredno po zakonu. ..Obeležja prava svojine Rekadentnost prava svojine – (ius recadentiae) znači da pravo svojine dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ograničenja (npr. stvar je bila data na poslugu. na njoj je bila konstituisana hipoteka. u zakup..

. izuzetno može prestati zbog nevršenja od strane vlasnika pod pretpostavkom da na strani trećeg postoje zakonom odreĎene okolnosti za sticanje prava svojine odražajem ili od nevlasnika (za pokretne stvari).Obeležja prava svojine Pravo svojine ne može zastareti bez obzira što vlasnik ne vrši svoja ovlašćenja . Pravo svojine.

Zabranjeno je vršenje prava svojine protivno cilju zbog kog je zakonom ustanovljeno ili priznato. 4.Zabrana zloupotrebe prava svojine  Jedno od osnovnih načela ZOSPO (sadržano u čl.) je da vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari. .

Zabrana zloupotrebe prava Imamo ukupno 8 vidova zloupotrebe prava :  šikanozno (škodljivo)  beskorisno  protivrečno  nemoralno  nepravično  nesrazmerno  neprimereno  protivciljno .

ograničavaju vršenje svakog prava svojine Posebna – predviĎena za odreĎene stvari ili pojedine pravne situacije . ona se ipak može ograničiti i to: Opšta ograničenja .Ograničenja prava svojine  Pravo svojine ipak nije neograničeno pravo iako je ono najviša pravna i faktička vlast na stvari.

Ograničenja prava svojine Ona se mogu sastojati u dužnosti vlasnika da u pogledu stvari nešto trpi ili propušta (negativno ograničenje) ili da nešto daje ili čini (pozitivna ograničenja) što ne bi bio dužan da daje ili čini. .

/ Ograničenja po sadržini /načinu vršenja/ ...Ograničenja prava svojine    Ograničenja po objektu /rezervisani domen države. Ustav Srbije/ Ograničenja po subjektu /prva stranaca.

kao dobra od opšteg interesa.Ograničenja prava svojine  Ograničenja prava svojine u opštem društvenom interesu propisana su za odreĎene stvari koje imaju poseban značaj za društvo. obezbedio trajnost i zaštitu i stalno povećanje prirasta i prinosa. (član 2. obnavlja i koristi da bi očuvao i povećao njenu vrednost i opštekorisne funkcije. Vlasnik šume. dužan je da šumu održava. Zakona o šumama RS)  .

Ograničenja prava svojine  Zakon o eksproprijaciji propisuje da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima može ograničiti.1. ako to zahteva opšti interes utvrĎen na osnovu zakona. uz pravičnu naknadu koja ne može biti niža od tržišne cene nepokretnosti. (čl. Zakona o eksproprijaciji RS) .

IV i V katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe. po pravilu. 23. II. u slučajevima odreĎenim čl. Za promenu namene poljoprivrednog zemljišta. To je dozvoljeno. po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poljoprivredu. samo izuzetno. istog Zakona. plaća se naknada u korist Budžeta Republike Srbije.   . III.Ograničenja prava svojine  Zakon o poljoprivrednom zemljištu zabranjuje korišćenje obradivog poljoprivrednog zemljišta I.

Zakona o poljoprivrednom zemljištu nameće vlasniku. da postupa kao dobar domaćin i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse. . da zemljište koristi u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave.Ograničenja prava svojine  1) 2) 3) Član 59. odnosno korisniku poljoprivrednog zemljišta dužnost: da obradivo poljoprivredno zemljište redovno obraĎuje i da primenjuje mere propisane tim zakonom i drugim propisima.

Zakona o poljoprivrednom zemljištu RS) Komasacija (grupisanje) zemljišta sastoji se u tome što se na odreĎenom području (tzv. (član 31. gormira jedna opšta masa (tzv. komasacionom području) iz postojećih. komasaciona masa) koja se zatim u vidu manjeg broja ali većih i pravilnijih parcela deli istim vlasnicima. manje ili više sitnih i nepravilnih parcela. (ona je i način prestanka i način sticanja svojine)  .Ograničenja prava svojine  Zakon o poljoprivrednom zemljištu predviĎa ureĎenje poljoprivrednog zemljišta putem komasacije što su dužni da trpe vlasnici odnosno korisnici tog zemljišta.

/  Razlikujemo tri vrste subjektivnih prava s obzirom na dostupnost strancima i uslove dostupnosti: Prava koja su jednako dostupna srancima kao i domaćim državljanima Prava relativno rezervisana za domaće državljane koja stranci mogu sticati samo pod odreĎenim uslovima ...Ograničenja prava svojine Ograničenja po subjektu /prva stranaca.Prava apsolutno rezervisana za domaće državljane koja stranci ne mogu nikako sticati .

saveznim zakonom može se predvideti da strano fizičko i pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na odreĎenim područjima u Saveznoj Republici Jugoslaviji. 1. pod uslovima uzajamnosti. ovog člana.Ograničenja prava svojine     Član 82 Strana fizička i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaća lica.  . Strano fizičko lice koje ne obavlja delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji može. Izuzetno od odredaba st. pod uslovima uzajamnosti. i 2. sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i državljanin Savezne Republike Jugoslavije.  Član 82a Strana fizička i pravna lica koja obavljaju delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu.

u skladu sa zakonom ili meĎunarodnim ugovorom.Ograničenja prava svojine    Član 85. kao i druga prava odreĎena zakonom. (2) Stranci mogu steći pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. (Ustav RS) (1) Strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. .

.Ograničenja prava svojine – susedsko pravo Susedsko pravo je skup normi kojima je ureĎen odnos vlasnika bliskih (susednih) nepokretnosti.Pravo nužnog prolaza .Pravo upotrebe susedne nepokretnosti .Odnos izmeĎu vlasnika graničnih nepokretnosti . čije je korišćenje uzajamno zavisno zbog toga što se meĎusobno graniče. ili se prema mesnim običajima smatraju susednim.Imisije .

pravljenje fasade. vetrovi) ili slučajno.) ovlašćen je da koristi delove susednog zemljišta za držanje materjala. rekonstrukcija.Ograničenja u korist susedne nepokretnosti Pravo upotrebe susedne nepokretnosti   Vlasnik nepokretnosti ovlašćen je da preĎe na susedno zemljište sa ciljem vraćanja roja pčela. . postavljanje skele. itd. pristup radnika. U svim ovim slučajevima sused čije je zemljište korišćeno ima pravo na naknadu pretrpljene štete. Kada vlasnik izvodi graĎevinske radove na svom zemljištu (zidanje objekta. branja plodova koje su pali sa njegove voćke ili vraćanje stvari koje su se tu našle usled više sile (npr. odbegle ili zalutale životinje.

Ali prije neg se radnja započne. bacati na nju graĎu.” (Opšti imovinski zakonik za Crnu Goru.) . radnici mu mogu prelaziti preko nje.Ograničenja prava svojine  “ … utvrĎivati odrove na susjedovoj zemlji. da je na vrjeme o tome susjed obaviješten. član 136 – 137.

kojima se otežava korišćenje drugih nepokretnosti (prenošenje dima.) preko mere koja je uobičajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike. i sl. On je dužan da se pri korišćenju nepokretnosti uzdržava od radnji i da otklanja uzroke koji potiču od njegove nepokretnosti. čaĎi.Imisije  Vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje potiču. ili kojim se prouzrokuje znatnija šteta. neprijatnih mirisa. . oticanja otpadnih voda. toplote. buke.

Imisije  Ako se nastanak uznemiravanja ili štete (imisije) ne može sprečiti odgovarajućim merama (postavljanjem izolacionog materjala da bi se sprečila buka.…) svako lice može zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od kog preti znatnija šteta njemu ili neodreĎenom broju lica. (član 150. ZOO)  . ugradnjom filtera da bi se smanjila imisija štetnih gasova. kao i da se uzdrži od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost štete.

Ako je u blizini graničnog zemljišta ili na meĎi graničnih zemljišta izraslo drvo. prava suseda prema drvetu regulisana su posebnim pravilima.  .Odnosi izmeĎu vlasnika graničnih nepokretnosti  Pravo svojine na nepokretnosti vlasnik može vršiti u skladu sa njegovom sadržinom. Nije dopušteno da sa svoje nepokretnosti prodire na susedno zemljište gradeći graĎevinu ili sadeći stabla.

Drvo čije je stablo na meĎama stoji je zajedničko onih čije su meĎe. Srpskog graĎanskog zakonika) . Samo je svaki vlastan žile tuĎeg drveta u svojoj zemlji preseći.” (Paragraf 282. ma se žile i u tuĎu zemlju pustile.Odnosi izmeĎu vlasnika graničnih nepokretnosti  “Onoga je voćka ili drvo. ili grane nad ovu nadvile. na čijoj je zemlji stablo. i grane nad svoju zemlju nadvedene skresati.

uz odgovarajuću naknadu. da zahteva prolaz preko susednog zemljišta. .Pravo nužnog prolaza OdreĎuje se kao pravo vlasnika jedne nepokretnosti koja nema potrebnu vezu sa javnim putem. Nužni prolaz može biti i privremen i utvrĎuje se sudskom presudom.

stav 1.  Pravo nužnog prolaza predstavlja stvarnu službenost koju ustanovljava sud.Pravo nužnog prolaza Pravo nužnog prolaza je pravo službenosti koju sud ustanovljava svojom odlukom. . ZOSPO. Nužni prolaz se može odlukom suda odrediti i preko nepokretnosti koja se neposredno ne graniči sa susednim zemljištem. na osnovu člana 53.

imalac prava preče kupovine ovlašćen je da tužbom pred sudom poništi ugovor o prodaji i zahteva da se stvar njemu proda pod istim uslovima. Ako vlasnik stvari imaocu prava preče kupovine ne ponudi kao prvom stvar na prodaju.Zakonsko pravo preče kupovine   Zakonsko pravo preče kupovine ovlašćuje jedno lice (imaoca prava preče kupovine) da zahteva od vlasnika stvari. nego je proda trećem licu. koji namerava da je proda. . da njemu prvo stvar ponudi na prodaju.

ekonomske.. šume i šumsko šemljište).. Pravo preče kupovine primenjuje se na zemljište (poljoprivredno. poslovne prostorije. (član 1. garaže i garažna mesta) i druge graĎevinske objekte. Zakona o prometu nepokretnosti RS) . stav 2.Zakonsko pravo preče kupovine Zakon o prometu nepokretnosti ustanovljava pravo preče kupovine suvlasnika nepokretnosti. posebne delove zgrade (stanove. stambeno – poslovne.). graĎevinsko. stambene. zgrade (poslovne.

“ (član 2. prostorne kulturnoistorijske celine. umetničkih. arheološka nalazišta i znamenita mesta – nepokretna kulturna dobra. arhivska graĎa. kulturnih i istorijskih svojstava sledeća dobra: spomenici kulture. Zakona o kulturnim dobrima RS) .stav 2. filmska graĎa i stara i retka knjiga – pokretna kulturna dobra.Zakonsko pravo preče kupovine  Kulturna dobra su u zavisnosti od fizičkih. umetničko istorijska dela.

(čl. biblioteka kao ustanova koja obavlja zaštitu stare i retke knjige.70 Zakona o kulturnim dobrima) . arhiv i kinoteka.Zakonsko pravo preče kupovine Pravo preče kupovine imaju ustanove zaštite kulturnih dobara (muzeji. ali i druga lica koja se bave poslom zaštite kulturnih dobara i ispunjavaju uslove odreĎene Zakonom o kulturnim dobrima.

 U slučaju povrede prava preče kupovine imalac tog prava može tužbom pred sudom zahtevati poništenje ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima. Zakona o prometu nepokretnosti RS) .Zakonsko pravo preče kupovine  Ostvarivanje prava preče kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na način i po postupku utvrĎenim Zakonom o prometu nepokretnosti. (član 10.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->