САДРЖАЈ

:

О ЦРВЕНОМ КРСТУ

...........................................................

ИСТОРИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА

Анри Динан

3

...............................................

4

................................................................

4

ПРИНЦИПИ ЦРВЕНОГ КРСТА

ЖЕНЕВСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ

..............................................

11

...................................................

13

Основао ју је Анри Динан. а Национална друштва се уједињују у Интернационлану Федерацију ЦК/ЦП. пожари. те да се брине за избјеглице изван подручја сукоба. На нивоу сваке државе постоји само једно Национално друштво (које се дијели на градске и општинске организације итд.О ЦРВЕНОМ КРСТУ Црвени крст је међународна. 2 .. да координише њиховим операцијама помоћи жртвама природних катастрофа (земљотреси.. хуманитарна организација са сједиштем у Женеви. Међународни комитет је неутралан посредник у оружаним сукобима и немирима.). дјелује у ратно вријеме. поплаве. Дакле.).. Улога Интернационалне Федерације је да допринесе развоју хуманитарних дјелатности националних друштава. Такође организује болнице на отвореном. те покушава да на основу Женевских конвенција пружи заштиту и помоћ жртвама међународних и грађанских ратова и унутрашњих немира. који је оснивачко тијело ЦК. Задатак јој је такође едукација људи о Покрету.. Међународни покрет ЦК/ЦП чини Међународни комитет ЦК.

сукобиле су се аустријске војне јединице са савезничком францускоиталијанском војском. Анри Динан Млади трговац из Женеве који се затекао у близини бојног поља. године. али за већину њих спаса није било. Санитетске службе не знајући да је битка започела биле су далеко од овог призора. имао је 31 годину и био вођен изненадним нагоном да пружи помоћ свима у невољи. био је свједок страховитог призора. трудили су се да са незнатним средствима пруже помоћ рањеницима. Тада спонтано покушава да 3 . Звао се Анри Динан. врло брзо је установио да је он сам немоћан и да неће моћи много да учини за њих. Свега неколико љекара. недалеко од Солферина. јуна 1859. Француски цар Наполеон III притекао је Италији у помоћ. Крвава битка која је трајала 15 сати оставила је за собом 40 000 рањених који су умирали на бојном пољу. Али видјевши невјероватан број рањеника који су се налазили око њега. Водила се последња битка за независност послије које су Аустријанци протјерани са сјевера Италије.ИСТОРИЈА ЦРВЕНОГ КРСТА За вријеме Аустријско-сардинијскога рата 24. који су се ту затекли. маленог мјеста на сјеверу Италије.

али нису у могућности да пруже одговарајућу помоћ. већ је јасно изнио своје идеје. сматрају да су његове идеје и планови остварљиви. Тражи да буде потписана међународна конвенција која ће осигурати заштиту цивила жртава рата и да буду створена. Динанова идеја се чини у потпуности нереалном. Рањеници су одведени далеко од бојног поља. Три године након тих догађаја. која ће бити заснована на принципу непристрасности и која ће окупити добровољце обучене да пружају помоћ рањеницима. Анри Динан се бринуо 3 дана и 3 ноћи о рањеницима. Идеја. Разумљиво је да не наилази свуда на отворена врата. Није се задовољио да у књизи опише неподношљиве услове у којима су се нашли војници након битке. друштва за пружање помоћи. Постепено. у свим земљама. који с прочитали његову књигу. напротив.регрутује волонтере међу цивилним становништвом Солферина који су се у почетку показали врло невољним. Генерал Гијом Анри Дифур и правник Гистав Моније. Ступају у контакт са њим. обећавајући да ће њиховој породици пренијети последњу поруку. Неуморан. Анри Динан објављује књигу о свом трошку у 400 примјерака и шаље је важним личностима и својим пријатељима. називајући чак његове идеје „лудим“. чак и револуционарном. Налази времена и да охрабри друге добровољце да помогну. колико је непотребних патњи могло бити избјегнуто? Колико младих обећавајућих живота је могло бити спашено? Одједном. Анри Динану се намеће једино могуће рјешење: треба створити међународно друштво за помоћ. гдје им је становништво свим срцем пружило помоћ. које би се базирало на уговору и које би правно обавезало државе. На дан 9. Ти добровољци су пуни добре воље. јер им недостаје знање и потребна обука. По повратку у Женеву. 4 . Анри Динан не може да заборави страховите сцене чији је очевидац био у Солферину. у цркве и приватне куће. књигу која ће ући у анале човјечанства. Анри Динан им тада повика „Tuttti fratelli!“-„Сви смо браћа!“ И својим громким позивом је успио да сломи отпор и да отвори срца тих мушкараца и жена. Доносио је да пију онима који су имали грозницу. машио се пера и почео да пише „Сјећање на Солферино“. тјешио је умируће. чују његов апел. почиње да се обликује у мислима Анри Динана: ако се у Солферину тада нашао велики број добровољаца који су имали добру медицинску обуку у основи. добра воља и ентузијазам тријумфују. у почетку нејасна. његови га пријатељи исмијавају. Али друге личности.

оснива комитет који је надлежан да испита приједлоге Динана. и ратни хирург Луј Апиа и љекар Теодор Моноар. Скуп усваја као знак заштите и распознавања црвени крст на бијелом пољу. 26.фебруара 1863. године. Али биће потребно још времена да би ови принципи постали универзално обавезни (1899-1907). и сачињавају већ тада „Међународни комитет за помоћ рањеницима“. На дан 22. заштита је проширена на рањенике поморских снага и бродоломнике. захтијева да санитетске службе. комитет позива један број земаља у Женеву на међународни конгрес. Године 1868. Након 4 дана конгреса. Ових петоро људи се први пут састало 17. У љето те исте 1863. једног „националног комитета за помоћ рањеницима“. у свакој од земаља. добровољци и рањеници буду заштићени. Овај „Комитет петорице“ кратко након тога почиње да шири своје идеје у свијету. у Женеви је потписана прва Конвенција. женевско „Друштво јавне користи“ на челу са Монијеом. фебруара 1863. августа 1864. а као услов и основу. октобра генерал Дифур отвара ову конференцију која је окупила 36 представника из 16 земаља. тек годину дана након конференције. скуп доноси десет одлука и изражава три жеље: Стварање. односно да буду проглашени „неутралним“ или „неповрједивим“. обрнуто од боја швајцарске заставе. осим Монијеа. Овај комитет сачињавају. године. 5 . године. Динана и Дифуа. (а постоје четири Женевске конвенције) која се односи на заштиту рањеника у копненим снагама. Динанова визија постаје стварност: рођена је свјетска организација Црвеног крста.

што је био један од циљева Динана. По завршетку Великог рата. Снабдијевају се магацини завојним материјалом.У годинама које су услиједиле. оснивач Црвеног крста. У тој нади се 1919. ускоро шездесетогодишњак. ћебадима и другим потрепштинама за помоћ. треба да пружи помоћ болесницима. који су активно били укључени у пружању помоћи социјално угроженим лицима. јула 1866. године. као приликом природних катастрофа или епидемија. Тако је већ крајем прошлог вијека било болничарки Црвеног крста. За Црвени крст. дакле када год за то постоји потреба. ово је један од најстрашнијих периода у његовој историји. генерал Дифур и савезни савјетник Јакоб Дубс стварају швајцарски Црвени крст. Све је спремно за случај избијања сукоба. помоћници Црвеног крста су обучени да пруже рањеницима ефикасну помоћ на лицу мјеста. Црвени крст је врло брзо стављен на пробу приликом избијања француско-њемачког рата 1870. У Европи се током двадесетих и тридесетих година појављују тоталитарни режими: прво у Италији. 17. који је однио много жртава. такође је тачно да је хуманитарни дух који влада Црвеним крстом постојао од самог почетка. Послије дугих година које је провео лутајући по Европи.. већ је суочен са државама које игноришу хуманитарне принципе и служе се њима са најсмјелијим цинизмом. постепено присуствујемо стварању националних друштава Црвеног крста. европско становништво има само једну жељу: да више никад не буде рата. из служби организованих за помоћ или добровољаца. затим у Њемачкој. стиже једно вече године 1887. хендикепиранима или особама којима је то потребно. Шпанији. Али по први пут у историји.. Али овај велики човјек пада у заборав. уморан и 6 . Анри Динан је видио организацију Црвеног крста као друштво. Ако је тачно да је Анри Динан написао књигу потакнут страхотама једне битке и да је тај исти оружани сукоб довео до стварања хуманитарног покрета који је данас присутан у цијелом свијету.. јер осим што осјећа долазак новог рата. почиње обука добровољаца за пружање прве помоћи болеснима и рањенима. прву помоћ рањеницима и помоћ старијим особама. а везан за било коју ситуацију у којој је људском бићу потребна помоћ другог људског бића. Дјело Анри Динана узима маха и његово постојање се оправдава сваком годином. У цијелом свијету. које и у мирно вријеме. године национална друштва уједињују и стварају Федерацију националних друштава Црвеног крста.

организација Црвеног крста је спремна да ангажује сва своја средства како би помогла и одбранила људска права. био је и од драгоцјене помоћи. Човјечанство се налази пред друштвеним кризама и глађу. Године 1892. повратак ратних заробљеника. Тако подиже талас симпатија према Анри Динану и прва Нобелова награда за мир је додијељена овом човјеку од 73 године. он налази мир и одмор у једној болници у округу Хајден. на гробљу Шихфелд у Цириху. grosse Krieg. наиме за брзи транспорт рањеника. вијека. Живи потпуно повучено на другом спрату болнице у Хајдену. који је започео истараживања о његовом животу. најзад га проналази и подсјећа јавно мнење на постојање овог старог и заборављеног човјека. године. Али оснивач Црвеног крста се већ одавно повуао из свијета и одлучује да на располагање хуманитарних дјела стави сав новац који му је том приликом додијељен. октобра 1910. уз његу главне болничарке. након живота испуњеног жртвовањима и разочарењима. Европа је почетком нашег вијека подијељена. Новинар Георг Баумбергер. Сходно томе. Сахрањен је у пуној дискрецији. а 7 .“ Његово предсказање се обистинило и почетком 20. Она су спремна да интервенишу приликом криза сваке врсте. ђаконесе по имену Елиз Болигер. остаће запамћена: „Es wird kommen eine grosse. Реченица коју тад изговара на свом њемачком језику са примјесама француског. пољске болнице и шатори Црвеног крста морају бити препознатљиви са неба. Суочена са разорним снагама. вијека избија Први свјетски рат. Коришћење авиона као средства за вођење борбе даје трећу димензију непријатељствима.скоро без новца у Хајден у Апенцелу. године људи су могли присуствовати дирљивим сценамана на жељезничкој станици у Женеви-Корнавин. 35 националних друштава Црвеног крста или Црвеног полумјесеца је створено у Европи у освит 20. Од оснивања Црвеног крста 1863. Вече уочи Божића 1917. Анри Динан је предвидио рат који ће запалити и окрвавити скоро цијели свијет. у 82-ој години живота. Мало прије своје смрти. који већ дуго живи као самотњак. Анри Динан умире 30. Али авион није само кориштен за бацање бомби.. према сопственој жељи. Велики број ратних заробљеника је био размијењен посредством Међународног комитета Црвеног крста (МКЦК) што је омогућил да се заробљеници врате у своју отаџбину..

хигијена и уравнотежена исхрана су три ослонца ове борбе која је започета против болести и епидемија. његује их и упућује у пољске болнице које се налазе у позадини фронта. током сукоба ниједно ново друштво не може бити признато.женевски волонтери Црвеног крста украшавају пероне божићним јелкама и пружају окрепљење рањеницима. на свим фронтовима у Европи. Шта урадити ако се у једној замљи. без оклијевања се користе коњи. Мора се 8 . године. Штавише.4 милијарде швајцарских франака. ЦК је хтио више да се ангажује у корист цивилног становништва. године. Користе се сва расположива средства у борби против људске биједе. Током овог рата. признаје се само једно национално друштво. појавиће се. ЦК је могао да обави више 11. Посљедица рата и лоших услова. чак и пси. зараћене државе су на својим територијама отвориле многобројне логоре за ратне заробљенике. Превенција. осим Друштва ЦК које је постојало у царско доба. глад погађа више милиона лица између 1920. 2 друштва позивају на женевске конвенције? Упркос овој несигурности. У случају да се покваре кола. у којима је више милиона особа. да уручи 24 милиона писама и да подијели помоћ у вриједности од 3. Европска Национална друштва ЦК пружају помоћ уз подршку аутохтоних друштава. од којих већина Јевреја. и 1923. па. било убијено. Захваљујући постојећим конвенцијама. Али у складу са принципом. Црвени крст је присутан на свим бојним пољима. али је нажалост у томе био спријечен. Руски народ пролази кроз тешко искушење. организујући информативне кампање и образовање о здрављу. Прије него што је завршен Први свјетски рат. МКЦК се суочио са потпуно новом и посебно осјетљивом ситуацијом: руска револуција и заштита рањеника у случају грађанског рата. Цк је био у могућности да пружи помоћ. Пружа помоћ рањеницима.000 посјета логорима. ипак. Хигијена је данас евидентна. Али то није био случај у тадашњем времену. Након Првог свјетског рата. de facto се одржавају односи са сваким друштвом које се бави стварним активностима. ЦК је извукао лекцију из овог искуства које ће постати правило касније прихваћено на конференцији у Стокхолму 1948. У оквиру овог сукоба. друштво које су сновали револуционари. друштва ЦК учествују у борби против латентних болести. Једно од најтамнијих поглавља овог периода је без сумње поглавље концентрационих логора национал-социјалистичког режима.

Стотине хиљада породица које је одвојио рат су уједињене. Идеал ЦК окупља све људе и народе на планети. насиља. служба тражења Црвеног крста је била освремењена. који је заснован на солидарности међу свим људима. Његов је циљ био да окупи народе под знаком човјечности и да створи услове за живот који би омогућили ширење истинског мира. ЦК такође ради за мир. а самим тим и Црвени крст. већ се борио и против самог рата. У складу са својим хуманитарним радом. ЦК својим хуманитарним ангажманом.констатовати да је ово био један од највећих пораза које је човјечанство доживјело. 9 . Током и након Другог свјетског рата служба тражења остварује немогуће. Он је једноставно хтио да спријечи постојање оружаних сукоба. Од Првог свјетског рата. стотине хиљада војника који су били пријављени као нестали или су сматрани мртвима су на тај начин могли поново да сретни своје супруге и дјецу. Анри Динан се није само борио против ратних посљедица. даје свој индиректан али неопходан допринос изградњи правног и трајног мира у свијету.

Државе су дужне да у свако доба поштују приврженост свих саставних дијелова Основним принципима Покрета. године. Непристрасност Покрет не прави разлику према класи или раси појединца. да би могли дјеловати у складу са принципима. Неутралност Да би сачувао повјерење свих Покрет се не опредјељује у расправама вјерске. 10 . 3. морају сачувати своју аутономију.ПРИНЦИПИ ЦРВЕНОГ КРСТА Седам основних принципа чине суштину Покрета. 2. Његов циљ је да штити живот. Усвојени су на XX Међународној конференцији у Женеви 1965. те настоји да ублажи њихова страдања руковођен само њиховим потребама. 1. здравље и поштовање људске личности. класне. Независност Покрет је независан. јер Национална друштва као помоћни органи хуманитарних служби својих влада. Хуманост Покрет ЦК/ЦП је настао у жељи да без дискриминације пружи помоћ рањеницима на бојном пољу. 4. расне или политичке природе.

7.5. 6. помажу се и дијеле једнака права. Јединство У једној земљи може постојати само једно друштво ЦК/ЦП и оно мора бити доступно свима и спроводити своју дјелатност на цијелој територији. јер сва друштва у њему имају једнак статус. Добровољност Покрет не покреће жеља за стицањем користи. Универзалност Покрет је универзалан. он је добровољан. 11 .

као и санитетско особље у копненим снагама. Посљедња конвенција најзад пружа заштиту цивилима приликом оружаних сукоба и на окупираним територијама. Потписана је након Другог свјетског рата. и најзначајнија је одлука Женевске конвенције. Четири конвенције су 1977. године допуњене са допунским Протоколима који узимају у обзир методе модерног рата и обезбјеђују бољу заштиту цивилима. болесних војника или бродоломника и заштиту санитетског особља поморских снага. 12 . Друга гарантује заштиту рањених.ЖЕНЕВСКЕ КОНВЕНЦИЈЕ Прва конвенција штити рањене и болесне војнике. Трећа је посвећена побољшању третмана ратних заробљеника.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful