P. 1
Bioloske_osnove

Bioloske_osnove

|Views: 4,636|Likes:
Published by Janko Džambas

More info:

Published by: Janko Džambas on Dec 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPSX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/02/2013

pdf

text

original

Sections

  • Nastavnik i asistenti
  • Obavezna literatura
  • Korisna dopunska literatura
  • Nervni sistem – NS
  • Ćelije u nervnom sistemu
  • Neuroni – neuronska doktrina
  • Neuronska doktrina
  • Delovi ili zone neurona
  • Građa tipičnog neurona
  • Telo neurona
  • Vrste neurona
  • Aferentni i eferentni neuroni
  • Dendrit piramidalnog neurona
  • Razni oblici neurona
  • Veličina neurona
  • Neuron u mirovanju
  • Kako se AP širi
  • Neki zanimljivi linkovi
  • Sinapsa
  • Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa
  • Neurotransmiteri
  • Glutamat (glutamička kiselina)
  • Endorfini
  • Neuromodulatori, drugi glasnici i hormoni
  • Da li se NS zamara
  • Sinaptička plastičnost
  • Centralni nervni sistem – CNS
  • Broj neurona
  • Veličina mozga - komparativno
  • Regresiona linija: EM = T2/3
  • Bazalni pogled na mozak
  • McLean – teorija o tri mozga
  • Moždane komore
  • Cerebrospinalna tečnost – likvor
  • Moždane ovojnice - meninzi
  • Medulla oblongata
  • Srednji mozak – mesencephalon
  • Moždano stablo
  • Međumozak – diencephalon
  • Thalamus
  • Limbički sistem
  • Hippocampus
  • Amygdala
  • Amigdale
  • Cingulate gyrus
  • Septum i nucleus accumbens
  • Hemisfere
  • Bazalne ganglije
  • Cortex
  • Asocijativni korteks
  • Prednji (frontalni) režanj
  • Frontalni režanj
  • Frontalni korteks – oštećenja
  • Frontalni korteks - simptomi
  • Slučaj “Phineas Gage”
  • Phineas Gage
  • Slučaj Phineasa Gagea
  • Brocina zona
  • Temeni (parijetalni) režanj
  • Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju
  • Sleopoočni (temporalni) režanj
  • Wernickeova zona
  • Potiljačni (occipitalni) režanj
  • Lateralizacija hemisfera
  • Ljudi sa podeljenim mozgom -eksperiment
  • Specijalizacija – univerzalnost
  • Elektroencefalografija – EEG
  • EEG talasi
  • Lobanjski (kranijalni) živci
  • Kičmeni (spinalni) živci
  • ANS
  • Hormoni i endokrine žlezde
  • Hipofiza – pituitarna žlezda
  • Glavni hormoni hipofize
  • Hipofiza i stres
  • Štitna žlezda – tireoidea
  • Ostale žlezde
  • NS, ES i IS
  • Evolucija
  • Evolucija i ponašanje
  • Izvori varijacija u genotipu
  • Prirodna selekcija
  • Prirodna selekcija i adaptacija
  • Nasledne bolesti
  • Genetika
  • Nosilac nasleđivanja – DNK
  • Dvostruka spirala i nukleotid
  • DNK
  • Human genome project
  • Genotip i fenotip
  • Polno specifični geni
  • Nasleđe-sredina; priroda- odgoj
  • Priroda ili odgoj
  • Istraživanje naslednosti
  • Selektivno ukrštanje
  • Studije blizanaca i usvajanja
  • Heritabilnost
  • Genetska manipulacija
  • -KRAJ –

Uvod u psihologiju Biološke osnove psihičkog života

Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad

Nastavnik i asistenti
Prof. dr Stanislav Fajgelj stanef@orion.rs www.stanef.in.rs ili preko “Predavači” na www.fpps.edu.rs mr Jasmina Nedeljković, jasmina.nedeljkovic@gmail.com Anja Mitić, anjamitich@gmail.com
FPPS - Okt. 2011. 22

Obavezna literatura
Fajgelj, S. (2010). Uvod u psihologiju, Novi Sad: FPPS.
Slajdovi i gradivo prezentirano na predavanjima i vežbama

FPPS - Okt. 2011.

33

Korisna dopunska literatura
Smith, E. E. et all. (2003). Atkinson & Hilgards’s Introduction to Psychology (14th edition). Belmont, CA: Wadsworth/Thomson. Sternberg, R. J. (2001). Psyhology: In Search of the Human Mind (III edition). Fort Worth: TX: Harcourt College Publishers. Gerrig, R.J., Zimbardo, P.G. (2010). Psychology and Life (19th Edition). Boston: Pearson. Eysenck, M. W. (2009). Fundamentals of Psychology. Hove, East Sussex: Psychology Press. Passer, M. W., Smith, R.E. (2007). Psychology: The Science of Mind and Behavior (3rd edition). Boston: McGraw-Hill. Lahey, B. B. (2007). Psychology an introduction (9th edition). Boston: McGraw-Hill. Plotnik, R., Kouyoumdjian, H. (2011). Introduction to Psychology (9th Edition). Belmont, CA: Wadsworth Cengage Learning.
Okt. 2011. FPPS Petz, B. (2006). Uvod u psihologiju: Psihologija za nepsihologe 44

Biološke osnove psihičkog života

Nervni sistem Ćelije i njihova funkcija .

2011.Nervni sistem – NS Ćelije Centralni nervni sistem – CNS – svi delovi NS koji se nalaze “u kostima” Periferni nervni sistem – PNS – svi delovi NS koji se nalaze u mekim tkivima – živci i ganglije. FPPS .Okt. 77 .

Okt. razumemo i istražujemo ono što se dešava sada i zamišljamo i predviđamo budućnost izmislili smo stvari koje nikad nisu postojale: knjige. Kao i od FPPS . kaljače ili facebook Moć znanja i saznanja nam je najjača strana u odnosu na sve druge pretendente Pogledajmo odbranu 2011. 88 . zaraza.Nervni sistem Pomoću mozga vidimo ono što se desilo u prošlosti.

To je zato što je naš mozak jako proširio krug zadovoljstava. beskorisne stvari.Nervni sistem Ipak. 2011. Mi smo u stanju da doživimo istinsko zadovoljstvo koristeći perfektno FPPS . pisali. ima nešto… Samo smo mi u stanju da potrošimo velike resurse da bismo slikali. kao što su recimo 99 .Okt. komponovali ili svirali. Da bi ostali organizmi bili srećni oni moraju nekoga da pojedu ili imaju seks sa nekim.

vezivno tkivo.. ishrana i odbrana neurona Pospešuju električnu provodljivost neurona Omogućuju prenos u sinapsama… Ostale ćelije (krvi sudovi.) FPPS . 1010 ..Okt. 2011.Ćelije u nervnom sistemu Nervne ćelije – neuroni Glijalne ćelije – neuroglija. podrška neuronima u njihovoj funkciji Razvoj.

i niko ih u to vreme nije mogao videti FPPS . problem je bio u tome što su sinapse tako uski prorezi. na hemijski način Međutim.Okt. tanji od svetlosti. koji prenose električne impulse jedni drugima preko sinapsi.Ranije se smatralo da neuroni urastaju jedni u druge i da NS predstavlja organ od kontinualnog mrežastog tkiva Ramon y Cajal je krajem XIX veka postavio pretpostavku da NS čine milijarde zasebnih ćelija – neurona. 2011. 1111 Neuroni – neuronska doktrina .

pomoću elektronske mikroskopije i danas se naziva neuronska doktrina koja ukratko glasi: nervni sistem je sastavljen od neurona i drugih ćelija. neuroni imaju telo. više kratkih protoplazmatičkih izdanaka (dendrita) i jedno dugačko vlakno (akson). 1212 . 2011. informacije se prenose od neurona na neuron preko tankih razmaka – sinapsi.Okt. metabolički i funkcionalno. FPPS . neuron je osnovna funkcionalna jedinica u nervnom sistemu i osnov izučavanja neuronauke. koje su nezavisne strukturno.Neuronska doktrina Ova pretpostavka je dokazana tek 1950-tih.

Okt. “neuronske antene” Akson – jedan produžetak koji predstavlja izlaznu zonu neurona FPPS . 2011. 1313 .Delovi ili zone neurona Telo ili soma Dendriti – brojni produžeci tela koji znatno povećavaju njegovu prijemnu površinu.

2011. 1414 .Građa tipičnog neurona FPPS .Okt.

zato “siva masa” FPPS . neuroni se ne dele Telo neurona je sivkasto. i druge Za razliku od drugih ćelija. Mitohondrije u kojima se pravi energija.Telo neurona Telo neurona je slično telu bilo koje druge ćelije Sadrži jedro sa genetskim materijalom i citoplazmu u kojoj plivaju ćelijske organele Ribozomi u kojima se prave proteini.Okt. 1515 . 2011.

da bi mogao da prima signale iz što većeg broja drugih neurona „Neuronske antene“ FPPS . 1616 . 2011.Okt. a pri kraju tanji osnovna uloga je da povećaju prijemnu zonu neurona.Dendrit Dendriti su tanka vlakna koja izlaze iz some neurona Obično su u početku deblji.

2011.Dendrit Na njihovoj površini postoji veliki broj prijemnih tačaka. 1717 .Okt. trnova. koji tvore sinapse Kroz dendrite signal “ulazi” u neuron i prenosi se na telo neurona FPPS .

na aksonskom brežuljku jednake je debljine celom dužinom Često se grana u kolaterale. 1818 . završetak u obliku dugmeta FPPS . koje pod pravim uglom izlaze iz njega Akson/kolaterale se završavaju razgranato a svaka od grana na kraju ima kvržicu.Okt.Akson Akson je tanko vlakno koje izlazi iz tela neurona. 2011.

2011. može biti: Nervna ćelija Endokrina ćelija Mišićna ćelija Kontakt sa sledećom nervnom ćelijom se ostvaruje preko sinapse.Okt. na koju se prenosi impuls iz aksona. 1919 .Akson Akson je “izlazna zona” neurona. sprovodi električni impuls ka sledećoj ćeliji Sledeća ćelija. koja se najčešće ostvaruje sa dendritom sledeće ćelije FPPS .

otprilike podjednako zastupljena u NS Mijelinizirani aksoni imaju mijelinski omotač obično su debeli. dugi i vrlo brzi.Okt. 2011. ga stvara i održava.Akson Postoje dva osnovna tipa aksona. bolesti ga oštećuju2020 . provode i do 100 m/s Mijelin ima važnu funkciju u ubrzavanju prenosa nervnih signala pravilna ishrana (posebno u detinjstvu) FPPS .

imenu osobe koja ih je prva uočila itd. eferentni i interneuroni Obliku ili tipu neurona – multipolarni. monopolarni Veličini – mali i veliki Postoje i mnogo specifičnije podele po funkciji. u čulima. endokrinim žlezdama. bipolarni. mišićima.Okt.Vrste neurona Ima mnogo vrlo različitih neurona. 2011. 2121 . FPPS . kičmenoj moždini i mozgu – zato neki autori poriču da postoji tipičan neuron Osnovne podele su po: Položaju u prenosu signala – aferentni.

Obično su u čulima.Aferentni i eferentni neuroni Neuroni sprovode impulse u onom smeru koji je u skladu sa njihovom namenom. CNS-u. Motorni ili eferentni neuroni provode signale od CNS-a ka mišićima ili endokrinim žlezdama. 2011.Okt. Većina neurona u mozgu su interneuroni FPPS . Interneuroni provode signale od neurona ka neuronu. obično od senzornog ka motornom neuronu. odnosno položajem u prenosu signala Senzorni ili aferentni neuroni provode signale od receptora ka centrali. 2222 . Obično su u CNS-u.

. nosu. 3. 2011. Unipolarni neuroni – iz tela izlazi jedan proces koji s jedne strane ima dendritsku (prijemnu) funkciju. a ima ih u oku. uzimaju se kao standardan tip neurona. Retki su i služe kao interneuroni.Tipovi neurona 1. FPPS . Vrlo su brojni. Služe kao motorni i interneuroni. uvu. a s druge aksonsku (otpremnu). Multipolarni neuroni. Bipolarni neuroni – iz tela izlaze jedan dendrit i jedan akson.Okt. 2323 2. Najčešći u kičmi i kao senzorni neuroni.

ali i iz posebnog produžetka tela. koji liči na akson Kora velikog mozga je većinom sastavljena od piramidalnih neurona. vršnog dendrita. a ima ih mnogo i u kičmenoj moždini (tzv. dominira u FPPS 2424 . 2011.Tipovi neurona Često se kao četvrti osnovni tip navodi piramidalni neuron On ima mnoštvo dendrita koji izlaze iz tela ćelije.Okt. piramidalni trakt) Piramidalni neuron.

2525 .Piramidalni neuron FPPS . 2011.Okt.

Prikazana je elektronska mikroskopija dendrita piramidalnog neurona iz hipokampusa Dendrit piramidalnog neurona Vide se mnogobrojni “trnovi” koji su verovatno mesta na kojima dendrit ostvaruje sinaptičku vezu FPPS . 2011.Okt. 2626 .

Okt. 2011. 2727 .Purkinjeova ćelija Purkinjeova ćelija je jedan od primera raznolikosti i bogatstva oblika neurona a) akson b) kolateralna grana aksona c) i d) dendriti Nalazi se u velikom broju u malom mozgu – cerebellumu FPPS .

2011.Okt. 2828 .Razni oblici neurona FPPS .

oblik akcionog potencijala. neuroni slede opštu strategiju u građi živih organizama: specijalizacija. . a na nekim nije uočeno da imaju akcioni potencijal Neuroni se razlikuju po visini praga ekscitacije Dužina refraktorne faze. diversifikacija i organizacija FPPS .Okt. propusnost sinapsi. U tom pogledu. 2011. . osetljivost na neurotransmitere itd.Neuroni nisu svi isti – daleko od toga ćelije čiji oblik i funkcija variraju više nego bilo koje druge ćelije u telu Neki neuroni uopšte nemaju aksone. – variraju od neurona do neurona . 2929 .

3030 .Okt.Veličina neurona 1 µm (mikrometar) je milioniti deo metra Telo neurona je veličine 10-100 µm 30-50 neurona može stati u milimetar Dužina dendrita je između 15 i 1100 µm Ljudski motorni aksoni mogu biti dugački do 1 m. a senzorni do 1.5 m FPPS . 2011.

Prenos signala .

Okt. 3232 . 2011. ćelijska membrana je polarizovana/ FPPS .Napon mirovanja Osnovna funkcija neurona je kontrolisani prenos signala Druga važna funkcija je skladištenje informacija – memorija Procesi prenosa signala su elektrohemijski U stanju mirovanja.

3333 . FPPS . 2011.Neuron u mirovanju Oko neurona je tečnost poput morske vode.Okt. puna kuhinjske soli U ćelijskoj protoplazmi je neuporedivo više jedinjenja kalijuma Dakle. izvan i unutar neurona se nalaze tečnosti različitog hemijskog sastava. U slanoj sredini oko neurona postoji visoka koncentracija katjona natrijuma (Na+) i anjona hlora (Cl-).

Okt.Napon mirovanja “Pumpanje” katjona Na iz ćelije i katjona K u ćeliju je glavni posao metabolizma neurona Time se održava razlika u koncentracijama. protivnom fizičkom zakonu difuzije Većina energije se u mozgu troši na održavanje i uspostavljanje napona mirovanja neurona Delovanjem Na/K pumpe se postiže da napon membrane aksona bude -70mV. 2011. što znači da je neuron iznutra negativan FPPS . 3434 .

Napon mirovanja Osim Na/K pumpe.Okt. koji se zatvaraju ili otvaraju vrlo sporo Svi oni sarađuju u održavanju napona mirovanja Nastanku akcionog potencijala I povratku na napon mirovanja FPPS . 3535 . Na+ kanali ili kapije i pasivni kalijumovi. K+ kanali ili kapije. postoje pasivni natrijumovi. 2011.

napon mirovanja značajno opadne Sve depolarizacije-ekscitacije i hiperpolarizacije-inhibicije se sabiraju na mestu aksonskog brežuljka FPPS . 3636 . 2011. tj.Akcioni potencijal – AP Tipični neuron biva pobuđen preko sinapsi susednih neurona membrana neurona se oko sinapse depolarizuje.Okt.

2011. 3737 . tj. ona postane propustljiva za jone Na+.Okt.Akcioni potencijal – AP Kada depolarizacija aksonskog brežuljka dostigne prag. Joni Na+ pohrle u akson. nastaje brzi lanac promena Promena napona membrane aksona izaziva da se otvore pasivni jonski kanali natrijuma. FPPS .

FPPS .Okt. Joni K+ izlaze napolje i brzo povrate negativno naelektrisanje membrane. Ta faza se naziva repolarizacija – uspostavlja se negativna naponska razlika. Onda se pasivni Na i K kanali zatvaraju. a kanali K se otvaraju. 2011. a Na/K pumpa nastavlja da radi i uspostavlja napon mirovanja.Akcioni potencijal Onda se kanali Na zatvaraju. 3838 .

Okt.Shemat ski dijagra m akciono g potencijala FPPS . 3939 . 2011.

draž okida neuron po principu sve ili ništa i on odgovara uvek istim akcionim potencijalom. 4040 . Akcioni potencijal nastaje kada pobuda na aksonskom brežuljku pređe prag i uvek je istog napona Dakle.Okt. FPPS . 2011.Akcioni potencijal Ova serija naponskih promena naziva se akcioni potencijal Promena traje najviše nekoliko milisekundi.

Kako se AP širi AP se dešava na jednom ograničenom mestu na membrani Na tom mestu nastaje naponska razlika između zone AP (+) i zona oko nje (koje su negativne). Dolazi i do difuzije – kretanja jona iz jedne u drugu zonu. omotaču. Ova naponska razlika otvara kanale natrijuma u okolnim zonama. FPPS . 4141 . prekidi u mijelinskom2011.Okt. tzv.

com/watch?v=iA-Gdkje6pg&feature= Animirano objašnjenje funkcionisanja neurona i sinapsi: http://highered. 4242 .mcgraw-hill.Neki zanimljivi linkovi URL za animirani prikaz Na-K pumpe (na youtube postoje i druge slične animacije): http://www.bris.youtube.Okt.html FPPS .uk/synaptic/public/basics_ch1_1. 2011.ac.com/sites/0072943696/student_vi http://www.

000 (procena: prosečno 7000) Sinapsa ima tri dela: 1.000 sinapsi. između ove dve. debljine od 2nm (električne) do 40nm (hemijske) 1 nm (nanometar) je milijarditi deo metra Postsinaptička ćelija može biti mišićna ili endokrina ćelija FPPS . 4343 . presinaptički deo – aksonska kvržica postsinaptička membrana sa receptorima sinaptički prorez/pukotina. 2011. 3. ali najčešće ih imaju 5-10.Sinapsa Jedan neuron je povezan sa mnogim drugim neuronima preko sinapsi Neki imaju 100.Okt. 2.

šire su (oko 20nm). 4444 . 2011. ima ih u delovima CNS koji upravljaju bežanjem). jednosmerne su električne – uže su (oko 3nm). ali se danas zna da nisu ni toliko retke. Ima ih manje od hemijskih. imaju kompleksan način prenošenja. jednostavne i brze (npr.Sinapsa Anatomski i fiziološki je veoma složena i odigravaju se složeni procesi Osnovna podela sinapsi je na: hemijske – najčešće su. sporije su (imaju kašnjenje od 0.5 ms). FPPS .Okt.

Okt. 2011. 4545 .Sinapsa Dve ljubičaste niti su aksoni Aksoni se pre spajanja granaju i šire u kvržice Žuto je prijemni neuron Uvećanje je 10.000x FPPS .

Okt. ulogu igraju i neuromodulatori FPPS . duže se zadržavaju u i 4646 deluju na veći broj neurona i2011. . mehurovi) sa neurotransmiterima organska jedinjenja koja služe kao “hemijski glasnici” između neurona uzima se da svaki neuron proizvodi samo jedan transmiter sve je više dokaza da mnogi neuroni luče više od jednog transmitera Osim neurotransmitera.Hemijska komunikacija između neurona – neurotrasmiteri U aksonskim kvržicama hemijskih sinapsi postoje kesice (džepovi.

Inhibicijski receptori povećavaju FPPS . 2011. receptor se “otvori” za prolaz jona. što dovodi do depolarizacije membrane postsinaptičkog neurona. 4747 . ekscitacijski receptori onda propuštaju Na+ u neuron. Kada se molekul neurotransmitera susretne sa receptorom.Hemijska komunikacija između neurona – receptori U postsinaptičkoj membrani postoje receptori za neurotransmitere.Okt.

2011.Okt. to je jedan od mogućih kanala naslednosti psihičkih funkcija.Hemijska komunikacija između neurona – receptori Receptori su molekuli specijalizovanih proteina koji predstavljaju kapije za prolaz jona To znači da za svaki receptor postoji gen. Dakle. . individualne razlike i abnormalnosti su nasledne u onoj meri u kojoj zavise od komunikacije neurona4848 FPPS .

FPPS . 2011.Sinapsa Dole desno je presinaptička kvržica sa transmiterskim kesicama (plavo) Gore levo je postsinaptički dendrit Između se vidi sinaptički prorez.Okt. 4949 .

Okt. a koji ne ekscitacija i inhibicija se svode na elektrohemijske procese u sinapsi. neurotransmiter ostvaruje efekt jedino na receptor. FPPS . 2011. Neki receptori otvaraju put katjonima u5050 .Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija koji mozak u suštini samo kontroliše signali idu dalje. obično na više njih. neurotransmiteri nisu ni ekscitacioni ni inhibicijski. nego su to njihovi receptori.

Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija ikako prenose inhibicija U zavisnosti od toga akcioni potencijal. sinapse se po funkciji dele na ekscitacione i inhibicijske. . 2011. Ekscitacione –presinaptički neuron luči takav neurotransmiter i postsinaptički neuron ima takve receptore.verovatnoću 5151 i povećava njegovuOkt. da akcioni potencijal presinaptičkog neurona dovodi do depolarizacije postsinaptičkog neurona FPPS .

podložan uslovima i što je posebno zanimljivo.Hemijska komunikacija između neurona Ekscitacija i inhibicija Čemu služe te komplikacije u sinaptičkom prenosu? Verovatno tome da prenos signala sa neurona na neuron ne bude deterministički i automatski.Okt. nego kontrolisan iz više izvora. 2011. 5252 . podložan iskustvu FPPS .

Okt. Ostali agonisti simuliraju dejstvo neurotransmitera i u stanju su da prevare receptor.Hemijska komunikacija između neurona agonistiAgonisti i antagonistiotvaraju deluju kao kalauzi koji „bravu“ receptora. od kojih je samo jedan prirodan. . Poznati su brojni agonisti. najjači agonist je apomorfin 5353 FPPS . za dopamin. 2011. na primer. Receptor mogu aktivirati različiti agonisti. neurotransmiter.

FPPS . 5454 . antagonisti noradrenalina su poznati alfa i beta-blokatori. neurotransmiterima. Dok je antagonist vezan za receptor. Na primer. pa i poznati afrodizijak johimbin. 2011. ali ga ne otvara. receptor nije prijemčiv za molekule neurotransmitera i drugih agonista.Okt.Hemijska komunikacija između neurona Agonisti i antagonisti antagonist se vezuje za receptor. nego blokira pristup drugim agonistima. Antagonist acetilholina je atropin. tj.

Okt. 2011.Ilustracija sinaptičkog prenosa FPPS . 5555 .

com/webcontent/a FPPS .http://highered.Okt.sumanasinc. 5656 .com/sites/0072 Linkovi na animaciju sinaptičkog prenosa http://www.mcgraw-hill. 2011.

Okt. molekularne. pri čemu nije važan hemijski sastav Zato je ta oblast – sinteze. 2011. katalize transmitera – još uvek FPPS . 5757 .Neurotransmiteri na desetine ili na stotine jedinjenja koje mogu da prenose impulse kroz sinapse Za neke transmitere je poznato gde se u mozgu sintetišu i koja jedinjenja učestvuju u tome za rad sinapsi su potrebne veoma male količine. širenja.

Aminokiseline Neuropeptidi Gama-aminobutirna kiselina (GABA) Glutamat Histamin. . Endorfini (prirodni morfini. . 2011. .Amini Igraju presudnu ulogu u sistemu nagrade (potkrepljenje i motivacija) Neki osnovni tipovi Acetilholin neurotransmitera Noradrenalin (norepinefrin) Adrenalin (epinefrin) Dopamin Serotonin.Okt. . inhibitorni neurotransmiteri) FPPS . 5858 .

Okt. Dejstvo mu je brzo. Ključnu ulogu ima u kognitivnim procesima i emocijama. a shodno tome i u njihovoj disfunkciji2011. pa je glutamat najprisutniji transmiter. koja se FPPS . 5959 . ali skoro svaki neuron u mozgu ima glutamičke receptore.Aminokiselina. glavni ekscitacijski transmiter u mozgu. Glutamat (glutamička kiselina) Luče ga piramidalne ćelije.

Gama-aminubutirna kiselina (GABA) Nedostatak dovodi do mišičnih spazama. Dobro proučena. 2011. Ima mnoge uloge. i uzrokuje mišićne konvulzije. receptora za GABA-u u FPPS 6060 . Sintetiše se iz glutamata. interakcije i protivrečna dejstva. jer mozak izgleda ne može da kontroliše mišiće bez inhibitornog dejstva GABA. benzodiazepin je agonist.Glavni je inhibitorni transmiter i većina sinapsi u mozgu ga koristi.Okt. preparat picrotoxin je antagonist GABA-e. epilepsije.

Okt. posebno u somatskom NS. zoni memorije i igra ulogu u “sinaptičkoj plastičnosti” koja se smatra mogućom osnovom trajne memorije. Nađen je u hipokampusu. U CNS-u neuroni koji ga luče i primaju čine holinergički sistem. 2011. ACh je nekako blokiran u Alchajmerovoj bolesti. 6161 . FPPS .Acetilholin (ACh) Ekscitacioni transmiter u CNS i PNS. U somatskom PNS-u učestvuje u upravljanju skeletnim mišićima.

a u srcu inhibitorno deluje na neurone Ima i neuromodulatorsku ulogu Mnogi lekovi i otrovi. koji obično deluju tako da sprečavaju žrtvino disanje. Ima ga i u zmijskom otrovu i otrovu insekata. deluje kao antagonist u mišićnim ćelijama. 6262 .Okt. gde pobuđuje nerve da grče skeletne mišiće.Acetilholin (ACh) Nađen je i u mišićima. 2011. kurara. FPPS . kao i u autonomnom NS. otrov južnoameričkih indijanaca. blokirajući ACh receptore i dovodi do potpune paralize voljnih mišića (ležite i gledate i slušate kako umirete zato što ne možete da dišete).

Okt. Ali luče ih i određene grupe neurona u moždanom stablu. funkcije noradrenalinskih skupina FPPS . Uloga adrenalina kao neurotransmitera je slaba i nije psihološki relevantna.Noradrenalin (norepinefrin) hormoni nadbubrežne žlezde. 2011. 6363 . noradrenalin kao transmiter ima značajnu psihičku funkciju.

a suprotne su funkcijama dopamina.Okt.Noradrenalin (norepinefrin) Funkcije noradrenalina su slične serotoninskim i on se izgleda luči sinhrono sa 5-HT. posebno za prepoznavanje nagrade ili opasnosti. Pojačava budnost i spremnost. Lekovi koji povećavaju nivo FPPS . Dejstvo noradrenalina pojačavaju kokain i amfetamini (tako što usporavaju njegovo usisavanje). 2011. 6464 .

Serotonin (5-HT) Luče ga najvećim delom neuroni u moždanom stablu. 2011. gde učestvuje u peristaltici. postoji u telu i kao hormon. 6565 . grupisani u jedra duž retikularne formacije. najviše serotonina kao transmitera luče nervne ćelije u crevima. FPPS .Okt. pod imenom raphe nuclei. čiji aksoni se projektuju u skoro sve delove mozga i čine serotoninergički sistem.

papajama i bananama Hrana koja je „dobra“ za dopamin.Okt. 2011. potreban je pravilan odnos triptofana. nije „dobra“ za serotonin retko koja fiziološka supstanca ima FPPS . fenilalanina i leucina. koji postoji u urmama. 6666 . a triptofana ima u proteinskoj hrani.Serotonin (5-HT) Nivo serotonina zavisi od količine triptofana u ishrani.

ekstazi i drugi preparati sprečavaju usisavanje serotonina. alkoholizmom. droga LSD imitira serotonin. kokain. pa zato pojačava raspoloženje i uklanja pospanost. tako da on ostaje duže u sinapsama. 2011. sirup protiv kašlja.Okt. 6767 . odnosno dugotrajnim lučenjem kortizola. amfetamini.Serotonin Inhibira spavanje i pospanost. Antidepresivi. samoubistvom. impulsivnošću. Postoje i genetske predispozicije za ovaj poremećaj FPPS . Poremećaj serotoninergičkog sistema je najkonzistentnije povezan sa samopovređivanjem. Ovaj poremećaj često nastaje produženim dejstvom stresa.

PMS. agresija i bes svi FPPS . napadi panike. bulimija. 2011. poremećaji apetita. Nesanica.Okt. anksiznost. gojaznost. ono što otklanja ove nedostatke istovremeno leči i depresiju. alkoholizam. bipolarni poremećaj. nedostatak serotoninskih receptora ili poremećaj u usisvanju serotonina ubedljivo je povezana sa depresijom. 6868 .Serotonin Nedostatak serotonina ili triptofana.

u smislu da je ono kod žena slabije. 2011. 6969 . Ženski mozak stvara otprilike duplo manje serotonina nego ženski Postoje i razne razlike u serotoninskim sinapsama kod M i Ž Ti nalazi se povezuju sa sledećim upadljivim polnim razlikama: a) žene FPPS .Okt.Serotonin Postoje uverljivi nalazi o značajnim polnim razlikama u funkcionisanju serotoninergičkog sistema.

2011.Okt. noradrenalina i serotonina Click to edit Master text styles Second level ● Third level ● Fourth level ● Fifth level FPPS . 7070 .Strukturne formule dopamina.

kiseonika i vodonika. dakle od jednostavnih i široko rasprostranjenih elemenata. a nije mnogo veća ni u odnosu na serotonin. noradrenalina i Sa slike se vidi da je razlika u građi serotonina noradrenalina i dopamina vrlo mala. koji su temelj hemije živog sveta uopšte FPPS . 7171 . 2011. samo u jednoj hidroksilnoj grupi.Strukturne formule dopamina. sva tri najsloženija neurotransmitera su sastavljena od ugljenika.Okt. azota.

zadovoljstvo) i prenošenju bola Pošto kontrolišu procese bola i uživanja.Okt. nekada se nazivaju “ključevima raja” FPPS .Endorfini Endorfini su grupa hemikalija koji izgleda funkcionišu i kao neurotransmiteri i kao neuromodulatori Ime im je skraćeno od endogeni morfini Pokazano je da se opijum i morfijum vezuju za iste receptore kao i endorfini. 7272 . tenzija. strepnja. 2011. iz čega se može zaključiti i da im je dejstvo isto Endorfini imaju veliku ulogu u emocionalnom funkcionisanju (strah.

Dopamin i dopaminergički sistem Ove dve lokacije predstavljaju početak FPPS . dopaminergičkog sistema. 2011. Neki nalazi 7373 .Funkcija dopamina je otkrivena polovinom XX veka i otada je najviše izučavan transmiter.Okt. Dopamin luče dve grupe neurona u mesencephalonu: ventralni tegmentum – VTA i substantia nigra koja se svrstava i u bazalne ganglije velikog mozga.

kao i neki orasi i semenke. 7474 Dopamin i dopaminergički sistem . Dopamin postoji i kao hormon. Postoje dva osnovna tipa receptora za dopamin. dopamina je FPPS . jaja. a luči ga hipotalamus. neki proizvodi soje. mleko. Dejstvo acetilholina i 2011. i njihovo dejstvo je i ekscitacijsko i inhibicijsko.Okt.Izvor fenilalanina i tirozina je hrana bogata proteinima: meso.

Antagonisti dopamina. 2011. koriste se za lečenje FPPS . amfetamin deluje na promet dopamina dvostruko: tako što stimuliše lučenje dopamina u sinaptički prorez i tako što usporava njegovo usisavanje.Kokain snažno blokira usisavanje dopamina. na taj način se oni duže zadržavaju u sinapsi i stvara se euforija.Okt. 7575 Dopamin i dopaminergički sistem . serotonina i noradrenalina. kao što je haloperidol.

7676 .Okt. 2011.Dopaminergički sistem su svi neuroni koji međusobno komuniciraju pomoću dopamina. To su sledeći delovi mozga: deo srednjeg mozga – ventralni tegmentum i bazalne ganglije. na prvom mestu FPPS . Dopamin i dopaminergički sistem limbički sistem.

2011.Okt. 7777 .Glavni delovi dopaminergičko g sistema FPPS .

2011.Okt. Funkcije dopaminergičkog sistema 7878 .omogućavanje i stimulacija motornog ponašanja Prvenstveno ponašanja koje je upravljeno ka udaljenim objektima u prostoru i vremenu uključen je u parasimpatičku reakciju (smirivanje) Metafora “razmišljati hladne glave” zapravo opisuje reakciju dopaminergičkog sistema FPPS .

Okt. Desna hemisfera je. posebno za telesna čula. tako da ostaje „na zemlji“ “jak” dopaminergički sistem je važan FPPS .dopamin je jako povezan sa izmenjenim stanjima svesti Funkcije dopaminergičkog sistema Naime. vezana za čula. 2011. 7979 . naprotiv. što ga onda lako odvodi u snove i halucinacije. on je namenjen udaljenim objektima i nije uključen u obradu senzornih informacija.

2011. mnogi smatraju osnovnom funkcijom dopaminergičkog sistema. Osećanje za ljude. motivaciju.Okt. socijalni odnosi. emocionalni odgovori i prepoznavanje emocija generalno ne spadaju u FPPS .Dopamin je presudan za svrsishodno ponašanje: usmerenost ka cilju. 8080 Sistem nagrade – potkrepljenja . modifikaciju ponašanja na osnovu ostvarenog… osećanje nagrade kada je cilj dostignut.

dostizanje cilja stvara prijatnost Na taj način smo potkrepljeni da ponavljamo ona ponašanja koja “luče” dopamin. dopaminergički sistem stvara prijatnost. 2011. FPPS . 8181 Sistem nagrade – potkrepljenja .Dopamin aktivira motivacioni sistem. Osećanje prijatnosti onda služi da potkrepljuje ponašanje. motivacioni sistem nas vodi da dostignemo cilj.Okt.

Dopaminergički sistem se aktivira u procesu učenja. ali nije neophodan da bi se naučilo. dopaminergički sistem se na izvestan način aktivira i na neprijatne draži (kaznu). Takođe. ali stvaranje navike se obavlja negde drugde.Okt. Uverljivo je istražena relacija dopaminske reakcije i neočekivanosti nagrade: FPPS . On potkrepljuje. 2011. 8282 Sistem nagrade – potkrepljenja .

autizmom. Kod shizofrenih osoba postoji povišen nivo dopamina. Prvi lekovi za lečenje FPPS .Poremećaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema “Preplavljenost” dopaminom se ponekad naziva hiperdopaminergičkim sindromom i povezana je sa: ADHD. Huntingtonovom bolešću. manijom. Touretteovim sindromom i bolestima zavisnosti. 2011. opsesivno-kompulzivnim ponašanjem. shizofrenije su snižavali koncentraciju 8383 .Okt. shizofrenijom.

Zbog te slabostiFPPS .Okt. koristeći spoljne agense kao što je droga. Sklonost je verovatno uzrokovana urođenom smanjenom funkcijom dopaminergičkog sistema. 2011. nije u stanju mozak 8484 . Neki ljudi imaju sklonost da nagradupotkrepljenje postignu na “skraćeni” način.Poremećaji uslovljeni disfunkcijom dopaminergičkog sistema poremećaj dopaminergičkog sistema dovodi do bolesti zavisnosti.

„drugi glasnici“ su intracelularne hemikalije koje nastavljaju prenos signala koji je započeo neurotransmiter – „prvi glasnik“. mogu duže vremena da cirkulišu u ćeliji.neuroni luče i druge supstance koje su iste ili slične neurotransmiterima. drugi glasnici i hormoni .Okt. Ove supstance se nazivaju neuromodulatorima. Oni se duže zadržavaju u sinapsama i deluju na sve susedne neurone. 8585 Neuromodulatori. FPPS . i da budu osnova trajnih promena u nervnom sistemu. do nekoliko minuta. 2011.

Prenos nervnih impulsa – rezime  Jedna sinapsa nije dovoljna da okine postsinaptički neuron. prostorno ili vremenski. 8686 . Reakcija postsinaptičkog neurona je rezultat: sabiranja dejstva aktivacijskih sinapsi. 2011. Kada se ključ i brava poklope.Okt. sabiranja dejstva inhibicijskih sinapsi i FPPS . aksonske kvržice usisavaju neurotransmiter nazad ili ga razgrađuju.Neurotransmiteri i receptori su kao ključevi i brave. uzajamnog dejstva aktivacijskih i inhibicijskih sinapsi. receptor se aktivira i: počne da pobuđuje postsinaptički neuron ili počne da inhibira postsinaptički neuron. a čim se to desi.

FPPS . 8787 . ili Cl. Neki molekuli transmitera prelaze preko sinapse i poklapaju se sa nekim receptorima u dendritu (ili telu) neurona B.Okt.Prenos impulsa kroz aktivacijske hemijske sinapse – Akcioni potencijal neurona A stiže do kvržice ukratko njegovog aksona. Receptori se „otključavaju“ i propuštaju jone u neuron. preko više mesta (sinapsi). 2011. Neuron B može primiti signal preko iste sinapse u rafalu.za inhibiciju. Na+ za ekscitaciju. ili može primiti signal od više neurona. npr. Neke kesice u kvržici aksona neurona A ispuštaju neurotrasmiter u sinaptički prorez.

Da li se NS zamara Neuroni su praktično nezamorljivi Međutim: imaju refraktornu fazu tokom koje se uspostavlja napon mirovanja moraju imati stalni izvor kiseonika i energije U čulima. 2011. nervnim centrima. posebno u sinapsama. ali to nije zbog zamora FPPS . adaptacija čula).Okt. 8888 . postoje mnogi mehanizmi inhibicije Oni mogu da ugase osetljivost i provodljivost neurona u tim centrima (npr.

Sinaptička plastičnost
Pod sinaptičkom plastičnošću se podrazumeva sposobnost sinapse da promeni jačinu ukoliko je duže vremena izložena povećanoj aktivnosti. „Jačina sinapse“ je sposobnost da okine postsinaptički neuron. Preovladava mišljenje da je sinaptička plastičnost osnova dugotrajne memorije.
FPPS - Okt. 2011. 8989

Cortex Telencephalon – Bazalne ganglije veliki mozak – Limbički sistem cerebrum – moždane Prednji hemisfere mozak Mozak – encepha Centralni lon nervni sistem CNS Thalamus Hypothalamus

Diencephalon

Srednji mozak – mesencephalon Cerebellum – mali mozak Metencephalon Pons - most Zadnji Myelencephalon – medulla oblongata mozak Kičmena moždina

FPPS - Okt. 2011.

9090

Centralni nervni sistem

Centralni nervni sistem – CNS Čine ga mozak i kičmena moždina
Višestruko je zaštićen
mehanički (kostima – lobanjom i kičmom, cerebrospinalnim likvorom i ovojnicama) hemijski (ovojnicama – meninzima i posebnim kapilarima)

CNS ima dve vrste tkiva: belu i sivu masu. Siva masa čini koru velikog mozga, a centralni deo kičmene moždine Bela boja potiče od mijelinske opne kojom su obavijeni aksoni
FPPS - Okt. 2011. 9292

Mozak – encephalon

a u tome verovatno ima ulogu i likvor. želatinozna masa. ružičasta.4 kg.Mozak . 2011. teška oko 1. 20% kiseonika i 20% glukoze (znatno više nego kod drugih vrsta). FPPS .Okt. brzo umire bez njih (bez kiseonika za oko 3-5 minuta).encephalon meka. Osnovna goriva su mu kiseonik i glukoza. 2% od telesne težine troši: oko 20% krvi. Hrani se (i hladi) krvlju. Pošto nema rezerve ovih namirnica. 9494 . sastavljena većinom od masti.

Ćelije mikroglije čine poseban odbrambeni sistem mozga. mrtve ćelije i druge nepoželjne objekte.Mozak . 9595 . FPPS . S druge strane. on se ne može nadoknaditi pilulama ili injekcijama. ako nedostaje neki neurotransmiter. velike molekula ne mogu proći iz krvi u mozak Čuva se složeno elektrohemijsko funkcionisanje mozga. razgrađujući bakterije.encephalon hematoencefalna barijera između krvi i mozga se bazira na posebno tankim kapilarima.Okt. 2011.

nekoliko milijardi.Okt. 2011.Broj neurona Mozak ima oko 80-100 milijardi neurona (8-10×1010) Procenjuje se da su ti neuroni međusobno povezani sa 1014 – 5015 sinapsi (100 – 5000 biliona). 9696 . Neurona izvan mozga ima znatno manje. od toga FPPS . npr. kod mladih osoba više nego kod starih broj sinapsi je barem hiljadu puta veći od broja zvezda u Mlečnom putu.

koji deluje na hipofizu. koji izlaze kroz otvore između pršljenova Preko hipotalamusa.Okt. 2011.encephalon potpuno zatvoren u mračnoj i gluvoj prostoriji. a ova na celokupan endokrini sistem FPPS . Informacije putuju preko: 12 kranijalnih nerava koji izlaze kroz otvore u bazi lobanje kičmene moždine i njenog 31 para spinalnih nerava.Mozak . ali prima informacije iz čitavog tela i šalje informacije čitavom telu. 9797 .

9898 .. pa šimpanza = 0.26.. mali glodari 0.Veličina mozga komparativno Ne ističemo se u odnosu na životinje: Po apsolutnoj veličini mozga – slon ima tri puta veći mozak Po relativnoj veličini – u odnosu na masu tela.19. FPPS .. mali glodari imaju isti ili veći mozak Predviđena težina mozga (EM) u odnosu na težinu tela (T) je otprilike: EM = T2/3 Faktor encefalizacije: stvarna težina mozga (M) podeljena predviđenom težinom: EQ = M / EM Po faktoru encefalizacije se ističemo: čovek = 0.53...06. 2011. slon = 0.71 sledeći je delpfin = 0.Okt..

9999 .Regresiona linija: EM = T2/3 FPPS .Okt. 2011.

Okt. a druge u gliju Migracija neurona je pojava putovanja neurona od mesta rođenja do konačnog 100100 FPPS . drugog embrionalnog sloja Proteini koje luči mezoderm su glasnici koji neke mlade neuralne ćelije pretvaraju u neurone. počinje da se formira neuralna cev Sa 4 nedelje se na vrhu cevi formiraju 3 mehura: zadnji.Razvoj mozga Iz ektoderma. srednji i prednji mozak. 3-4 nedelje od začeća. a od ostatka se razvija kičmena moždina Specijalizacija ćelija u neuralnoj cevi zavisi od signala iz mezoderma. . 2011.

neuroni se povezuju sa drugim neuronima Zatim „biraju“ svoj neurotransmiter Tako nastaje gusta šuma velikog broja isprepletenih neurona Nakon toga. U njima jedinka mora da doživi čulna. emocionalna i druga iskustva. da bi se pravilno razvila.Razvoj mozga Nakon što migriraju. neuroni počinju da izvršavaju samoubistvo i smatra se da čak 80% inicijalnih neurona nestane u periodu ranog razvoja mozga Rezultat je dobro strukturisani. motorna. 101101 . jasno povezani.Okt. FPPS . 2011. precizan i pouzdan mozak Nakon rođenja postoje kritični periodi razvoja mozga.

Većina neurona je prisutna već par meseci po rođenju. brzo raste prvih pet godina. godine.5kg pri rođenju. najveća je u dobi 1830 g. svake FPPS . Nakon 20.Okt. mijelinizacije. do kraja života. povećanja broja puteva. Otprilike. povećanja broja glijalnih ćelija itd. umre nešto manje od 10% neurona (ne u svim delovima mozga jednako). Povećanje mase mozga potiče od rasta neurona..Razvoj mozga Masa mozga je oko 0. 2011. 102102 . a kasnije opada.

sive (i crne) strukture moždanog stabla. Jedna od najpoznatijih i najosnovnijih podela je prema ćelijskoj strukturi: siva masa – dendriti i tela neurona. ● kora (cortex) velikog mozga. sive strukture velikog mozga: talamus. 103103 . ● ● bela masa – mijelinizirani aksoni. s obzirom na građu itd.. hipotalamus.Glavni delovi mozga Podela može biti anatomska. funkcionalna. FPPS . 2011. bazalne ganglije itd. razvojna i evoluciona.Okt.

Glavni delovi mozga  Anatomski gledano. metencephalon – pons (most) i mali mozak (cerebellum). telencephalon – moždane hemisfere. mesencephalon – srednji mozak. ● moždani korteks. bela masa. u mozgu se mogu uočiti sledeći bitni delovi: myelencephalon – produžena moždina (medulla oblongata). 104104 . diencephalon – međumozak (talamus i hipotalamus). bazalne ganglije.Okt. ● ● FPPS . 2011.

FPPS .Okt. 105105 . bočno. lateralni – smešten na strani. na bazu mozga. ventralni – prema dole. donji ili na dnu. gornji ili na vrhu.Glavni delovi mozga Nekoliko važnih termina koji se odnose na moždane lokacije: dorzalni – prema gore. medijalni – smešten u sredini. 2011. bazalni – pogled odozdo.

Okt. 2011. 106106 .FPPS .

Bazalni pogled na mozak

FPPS - Okt. 2011.

107107

FPPS - Okt. 2011.

108108

Legenda za prethodni slajd
Sagitalni presek mozga po sredini (pogled na levu hemisferu) 1 – Prednji režanj (frontalni) 2 – Temeni (parijetalni) režanj 3 – Potiljačni (okcipitalni) režanj 12 – Slepoočni režanj (temporalni, nazire se njegova donja unutrašnja strana) 8 – Thalamus
FPPS - Okt. 2011. 109109

Koronalni presek

FPPS - Okt. 2011.

110110

Legenda za prethodni slajd
Koronalni presek mozga (gledano s lica, otprilike na jednakoj udaljenosti između čela i potiljka, označeni su centri u desnoj hemisferi) 1 – Amigdala 2 – Hipokampus 3 – Hipotalamus 4 – Talamus 5 – Bazalne ganglije velikog mozga (ovde označeni nucleus caudatus, putamen i globus pallidus) 6 – Corpus callosum
FPPS - Okt. 2011. 111111

a ne prema lokaciji. predložio podelu mozga prema glavnim funkcijama koje delovi imaju i prema vremenu evolucionog nastanka.McLean – teorija o tri mozga McLean je 1990. 2011. koji su međusobno povezani. vrlo različite starosti. vlastitim osećajem za 112112 vreme i prostor iFPPS . vlastitom subjektivnošću. u nama postoje tri mozga.Okt. sa vlastitom . svaki sa svojom posebnom inteligencijom.

Okt. FPPS . 2011. hemisfere. cerebellum – mali mozak. 113113 . zadnji i srednji mozak (bez malog mozga) čine moždano stablo. srednji mozak – mesencephalon. prednji ili veliki mozak. pons – most.Za naše potrebe se čini najboljom i najjednostavnijom sledeća podela: zadnji mozak. medulla oblongata – produžena moždina.

simetrične su i nalaze se u moždanim hemisferama.Okt. i između kičmene FPPS 114114 . U komorama se proizvodi cerebrospinalna tečnost. koja onda ispunjava i prostor između moždanih ovojnica ka lubanji. 2011. Prve dve su daleko najveće.Moždane komore Ima ih četiri. Protežu se od zadnjeg do prednjeg mozga.

2011. CST služi mehaničkoj zaštiti. FPPS . Ima je ukupno oko 120-150ml. Cerebrospinalna tečnost – likvor Osim u moždanim komorama (gde se proizvodi) nalazi se i između arahnoidee i pie mater. smanjivanju težine mozga.Okt.Bistra tekućina u kojoj su “potopljeni” kičmena moždina i mozak. izlučivanju štetnih produkata i cirkulisanju hormona između delova mozga. dve ovojnice koje štite mozak i moždinu. 115115 .

Dura mater – spoljašna ovojnica je vrlo čvrsta. Između arahnoidee i pie mater je prostor ispunjen cerebrospinalnim likvorom. od potresa. bogata krvnim sudovima.meninzi Ima ih tri i vrlo su slične i kod kičmene moždine. udara. 116116 . 2011. Ispod nje je pia mater.Moždane ovojnice . tanka i fina ovojnica. Služe za zaštitu CNS-a.Okt. FPPS . trenja sa kostima itd. Ispod nje je arachnoidea.

Zadnji mozak FPPS .Okt. 2011. 117117 .

Produžena moždina potpuno kontroliše osnovne telesne refleksne funkcije: puls. FPPS . 2011. probavu. gutanje.Medulla oblongata zadebljani početak kičmene moždine i izgleda kao da iz nje nastaje kičmena moždina. 118118 .Okt. U meduli se ukrštaju nervni putevi iz leve i desne strane tela i prelaze u suprotnu hemisferu. disanje.

U ponsu se nalazi četvrta moždana komora. 119119 .Okt.Pons – most U ponsu se ukrštaju putevi iz raznih delova mozga. 2011. između ostalog iz dve strane mozga. Pons učestvuje u održavanju ravnoteže. FPPS . Kroz pons prolaze sve veze malog mozga sa ostalim delovima mozga. sluhu. a ima i neke parasimpatičke funkcije.

Zadužen je za FPPS posturalni tonus. .Cerebellum – mali mozak Sadrži veoma veliki broj gusto pakovanih neurona (Purkinjeovih ćelija). On čini oko 10% mase mozga. 2011. 120120 . a sadrži većinu neurona mozga (čak 80%).Okt. Povezan je masivnim putevima sa motornim i senzornim korteksom i sa kičmenom moždinom.

poprečnoprugasta muskulatura svih udova.Okt. 2011. pa nas njegova FPPS . 121121 . trupa i vrata deluje kao opruga Mali mozak nije zadužen za voljnu kontrolu pokreta. Držanje tela uspravnim je osnovna funkcija posturalnog tonusa. ali on u celini održava položaj svih delova tela u odnosu na trenutnu aktivnost tela i trenutni položaj tela.Cerebellum – mali mozak Posturalni tonus je antigravitacioni.

cerebelum učestvuje u nižim kognitivnim procesima – povezivanje opažaja i pokreta. FPPS kao i u emocijama. 122122 . 2011. Okt. učenju i proceduralnoj memoriji.Cerebellum – mali mozak Danas se smatra se da on ima više funkcija nego što se ranije mislilo i da ta ogromna masa gusto povezanih neurona ne može biti zadužena samo za mišićnu koordinaciju.

2011. U njemu se ukrštaju optički živci – chiasma opticum. iz srednjeg mozga počinje dopaminergički sistem. FPPS . U njemu se nalaze ventralni tegmentum (VTA) i substantia nigra (crna materija) koji su najveći proizvođači dopamina u mozgu.Okt. Dakle .Mali je i često se tretira kao završetak moždanog stabla. 123123 Srednji mozak – mesencephalon .

produžena moždina i srednji mozak Po MacLeanovoj podeli stablo i cerebellum čine mozak gmizavca (reptila) mozak kod gmizavaca je otprilike onakav kakvo je naše moždano stablo i po svemu sudeći ima slične funkcije. FPPS . 2011.Moždano stablo Čine ga pons (most).Okt. kompulsivan. prenosi čulne informacije između velikog mozga. 124124 . ritualistički i paranoidan. nikad ne spava upravlja nevoljnim ponašanjem. Opsesivan.

• FPPS .Prednji mozak veliki mozak i delovi mozga u unutrašnjosti • • • diencephalon (talamus i hipotalamus) i limbički sistem (npr. hipokampus i amigdale).Okt. 2011. 125125 .

Međumozak – diencephalon deo prednjeg mozga. glavni delovi su thalamus i hypothalamus Tesno je anatomski i funkcionalno povezan sa moždanim hemisferama – telencephalonom Veza međumozga i hemisfera se najviše izražava kroz limbički sistem.Okt. 2011. čiji elementi pripadaju i jednom i drugom U njemu se nalazi treća moždana komora FPPS . 126126 .

On projektuje tačno određene senzacije u tačno određene zone korteksa. Praktično sve senzorne informacije iz tela prolaze kroz njega (osim mirisa). relejni sistem mozga.Thalamus Deo je međumozga i limbičkog sistema. u visini očiju i ima dve polutke.Okt. 2011. Najbolje je izučena njegova uloga u razvodu senzornih informacija od čula ka mozgu. Osim toga. a nalazi se u centru mozga. 127127 . povezuje mozak gmizavca sa FPPS .

Nalazi se ispod talamusa. kao deo limbičkog sistema. težak oko četiri grama.Hypothalamus Deo je međumozga. učestvuje u kontroli napada. ali se često klasifikuje i kao deo limbičkog sistema. ali je jedan od najzaposlenijih delova mozga. FPPS .Okt. 2011. 128128 . veličine je zrna pasulja (ili badema).

puls.Okt. 129129 . krvni pritisak. a homeostaza je bazirana na tački podešavanja (setpoint). cirkadijalne ritmove itd. telesnu težinu..Hypothalamus U zajednici za hipofizom održava homeostazu. 2011. FPPS . telesnu temperaturu. malo i sporo. Kontroliše autonomni sistem i endokrini sistem preko hipofize. žeđ. jedino mesto u mozgu kod koga postoji breša u “bloodbrain” barijeri. Ova tačka se postavlja rođenjem i menja se teško. To znači da kontroliše: promet vode i krvi u telu. Na taj način on neposredno prima informacije o hemizmu tela. glad. poseduje i vlastite receptore za temperaturu i osmozu (količinu vode u telu).

motivaciju i za formiranje trajne deklarativne (epizodičke) memorije. Osnovne funkcije limbičnog sistema su važne za emocije.Okt. Mnogi misle da limbički sistem nije toliko zasebna anatomska i fiziološka FPPS . 2011. nazvavši ga stari mozak sisara. 130130 .Limbički sistem Ime mu je dao MacLean. što ukazuje na evolucioni uzrast ovog dela velikog mozga.

Okt. simetrično. u svakoj hemisferi po jedan.Hippocampus dobio ime prema grčkom nazivu za morskog konjica i predstavlja tvorevinu sličnu kifli. 131131 . Nalazi se nalazi u srednjem delu slepoočnog režnja velikog mozga. 2011. Igra važnu ulogu u stvaranju nove memorije. Osobe sa oštećenim hipokampusom FPPS .

Amygdala grupa jedara. važna uloga u prepoznavanju opasnosti. ali nisu njegov deo i imaju vlastite puteve za vezu sa mozgom.Okt.5 cm. koja se nalazi u unutrašnjosti slepoočnog režnja (medijalni temporalni režanj). Intenzivno su povezane sa vizuelnim i svim FPPS . dužine oko 2. Nalaze se na vrhu hipokampusa. stvaranju straha i pokretanju svih reakcija vezanih za opasnost. 132132 . 2011. u obliku badema. u svakoj hemisferi.

Primer. 133133 . Kad se snima mozak. uslovne averzije na ukus) veruje se da učestvuju u agresivnosti i nekim negativnim aspektima uživanja („uživanje u nasilju“). vidi se da se prilikom prepoznavanja mirisa „znoja straha“ upale amigdale. U stanju smo da razlikujemo miris znoja osobe koja je uplašena. 2011.Okt. na primer.Amigdale igraju ulogu u prepoznavanju emocija na licu drugih. FPPS . To izgleda vrlo dobro znaju da razlikuju i životinje. a mnogo manje kad se radi o običnom znoju. neophodne su za stvaranje „emocionalne memorije“. od mirisa znoja osobe koja fizički vežba.

Odavno se zna za njenu ulogu u emocijama. FPPS . pa se čak naziva i cingularni korteks. 2011. koja prekriva corpus callosum. 134134 .Okt. danas znamo i za brojne druge njene efekte: očekivanje nagrade i izneverenost u tom očekivanju.Cingulate gyrus pojasna vijuga je prilično velika vijuga kore velikog mozga.

a aktivira se snažno u doživljajima nagrade.Septum (pregrada ili zid) nalazi se otprilike na svodu treće komore i utiče na intenzivne emocije – uživanje (orgazam). 135135 Septum i nucleus accumbens . placebo efekta itd. pa se na taj način ubraja i u bazalne ganglije. a u zadnje vreme i u lečenju depresije. bes. strah. straha. smeha. 2011. Nucleus accumbens je deo corpus striatuma.Okt. zadovoljstva. FPPS . Dosta je istražena njegova uloga u stvaranju zavisnosti.

2011.Okt.Limbički sistem FPPS . 136136 .

2011. 137137 .Veliki mozak. cerebrum ili telencephalon FPPS .Okt.

2011. Veliki mozak.ima dve bitno različite strukture: koru (cortex) i belu masu. prvenstveno nalaze gusti snopovi 138138 . U kori se nalazi ogromna većina tela neurona u nervnom sistemu. cerebrum ili telencephalon Kora na preseku izgleda tamnije i zato se često naziva sivom masom. Tu se FPPS . Belu masu čine vlakna koja povezuju neurone. aksoni i dendriti.Okt.

Okt. iz očiju i ušiju. pokazuju razlike u funkcionisanju. Nervni putevi (aferentni i eferentni) se u meduli ukrštaju. longitudinalnom fisurom ili sulkusom podeljen na dve hemisfere – levu i desnu. 2011. tako da je leva hemisfera povezana sa desnom stranom tela. tj. npr. FPPS . a desna sa levom – to se naziva kontralateralnost. Iako su anatomski i fiziološki skoro jednake. Postoje i ipsilateralni putevi.Hemisfere Veliki mozak je uzdužnom brazdom. 139139 .

limbički sistem i korteks. 2011.Okt. sa obe strane talamusa. 140140 . Povezuju moždano stablo. izvan i iznad limbičkog sistema i ispod pojasne vijuge. Sintetišu različite FPPS . Najvažnija bazalna jedra su corpus striatum (planiranje pokreta) i substantia nigra.Bazalne ganglije skupine neuronskih jedara koje se prostiru unutar slepoočnih režnjeva.

141141 . a neuroni čine oko 19% mozga. prosečno 2. percepciju. svest. Njena masa čini oko 80% mase mozga. mišljenje. ispeglana. jezik. 2011. Kontroliše najsloženije funkcije: pamćenje.Okt.Cortex Kora velikog mozga debela je 1–4. FPPS .5 mm.5 mm. Čine je tela neurona (zato je siva). ima oko 2000 cm2 – kvadrat čija je stranica oko 45 cm. pažnju.

Neocortex
Oko 90% kore velikog mozga čini neocortex, novi mozak sisara, a preostalih 10% su stari delovi kore koji se nalaze na limbičkom sistemu i mirisnom korteksu. Neokorteks je dominantan deo kore velikog mozga, koji je psiholozima najzanimljiviji i deli se na četiri režnja: frontalni ili čeoni, parijetalni ili temeni, 2011. FPPS - Okt.
142142

Neocortex
Režnjevi su međusobno podeljeni
uzdužnom, poprečnom i bočnom brazdom,

tako da ih je lako uočiti na mozgu. Uzdužna, odnosno longitudinalna brazda (fisura) ide od čela do potiljka i deli veliki mozak na dve hemisfere. Poprečna ili centralna brazda (fisura ili sulcus) ide od vrha glave prema svakom uvu i deli frontalni i parijetalni režanj. Bočna brazda (sulcus), deli temporalni od FPPS - Okt. 2011.
143143

Anatomska mapa kore

FPPS - Okt. 2011.

144144

Asocijativni korteks
delovi korteksa koji niti su povezani sa čulima, niti sa skeletnim mišićima, nazivaju se asocijativnim zonama. oni delovi kore u koje ne stižu signali iz čula, niti iz njih izlaze aksoni ka mišićima. Oko 75% korteksa predstavlja asocijacione zone. najviše ih je u frontalnom i parijetalnom režnju. 2011. FPPS - Okt.
145145

FPPS - Okt. 2011.

146146

Okt. 2011.Funkcionalna mapa kore (Brodmannove zone) FPPS . 147147 .

2011. 148148 . oblast odmah iza čela sa FPPS . Odmah ispred centralne fisure se nalazi primarni motorni korteks. Posebno je zanimljiv prednji deo frontalnog režnja. ispred motornog korteksa.Prednji (frontalni) režanj Frontalni režanj se nalazi ispred centralne fisure Frontalni režnjevi kod čoveka čine skoro 1/3 mozga (kod nižih vrsta su oni dosta manji).Okt.

polazilo za rukom. FPPS .Frontalni režanj Primer: magnetno je stimulisana donja vijuga levog prefrontalnog korteksa To dovodi do njenog privremenog „izbacivanja iz stroja“ Ispitanicima su prikazivani video klipovi na kojima jedna osoba podiže kutiju i stavlja na policu. dok je eksperimentalnim ispitanicima to teško 2011. Obični ispitanici to obavljaju bez problema. 149149 .Okt.

suđenje. FPPS . 150150 Frontalni ljudi su pokazali da se u frontalnom Frontalni korteks – oštećenja . njihovo ponašanje je veoma izmenjeno i oni su toga svesni. Oštećena je i kompleksna motorika. u značajnoj meri bivaju oštećeni planiranje. 2011.ključni podaci o funkcijama frontalnog režnja dobijeni su od „frontalnih ljudi“ rodbina i prijatelji za takve ljude kažu da to “više nisu oni”. uvid u vlastitu i tuđu situaciju.Okt. Osim promena u ličnosti.

Frontalni korteks . Slab socijalni uvid. imaju teškoće da odgovore na pitanja i smanjene su im mogućnosti asocijativnog učenja.Okt.simptomi malo spontane mimike lica Brokina afazija Mirni. ali to je verovatno zato što teško interpretiraju svoju okolinu. 2011. 151151 . FPPS .

došlo je do pogrešne detonacije i metalna poluga dugačka oko 1m i debela oko 3cm probila mu je lobanju na način kako je približno prikazano na slici Preživeo je i živeo još 11 godina Tačan stepen i lokacija oštećenja mozga nisu utvrđeni Danas se smatra da su oštećenja bila veća nego što se mislilo. godišnji predradnik u izgradnji željezničke pruge 1848. 152152 . g. 2011. FPPS . masovno krvarenje u mozgu. bilo je puno slomljenih koštica.Slučaj “Phineas Gage” 25. apsces.Okt. pomeranja poluge tokom vađenja itd.

2011.Phineas Gage FPPS . 153153 .Okt.

Okt. 2011.Phineas Gage rekonstrukcija povrede i izgled kasnije FPPS . 154154 .

kapriciozan.. odlučan. bez poštovanja prema drugima.Okt. Nakon oporavka: naprasan. neozbiljan. vulgaran.Slučaj Phineasa Gagea Pre povrede: pošten. 2011. efikasan. obziran. nesposoban da planira bilo šta Prijatelji su rekli doktoru “to više nije Gage” Neke opaske sugerišu da su mu bile oštećene memorija i inteligencija Opisi njegovog pre. tvrdoglav.i posttraumatskog ponašanja su retki i slabo pouzdani (ostalo su novinski tekstovi) Nakon 10 godina zdravlje je počelo da mu popušta i pojavili su se epileptički napadi FPPS .. 155155 . pouzdan. staložen.

dolazi do Brokine afazije u kojoj osoba izgleda kao da razume šta hoće da kaže.Okt. 156156 . i kod dešnjaka i kod levaka Može se generalno reći da je za jezik/govor dominantna leva hemisfera Ako se ova zona ošteti. 2011.Brocina zona Centar za proizvodnju govora Locirana je najčešće u donjoj vijuzi (pre)frontalnog režnja leve hemisfere. ali ne može da formuliše FPPS .

Temeni (parijetalni) režanj Temeni režanj sadrži primarni somatosenzorni korteks Učestvuje u vizuospacijalizaciji i orijentaciji u prostoru Sadrži dosta asocijativnog korteksa Homunkulus – senzorni i motorni U senzorni korteks stižu putevi iz talamusa na taj način da odslikavaju opštu shemu tela Isto važi za motorni korteks u kome postoji mapiran motorni homunkulus. 157157 . 2011.Okt. vrlo sličan senzornom FPPS .

Senzorni homunkulus FPPS . 158158 . 2011.Okt.

159159 .Okt. 2011.Figure od gline senzornog i motornog homuculusa u Britanskom muzeju FPPS .

nemogućnošću da se prepozna ljudsko lice.Sleopoočni (temporalni) režanj sadrži primarni auditivni korteks Režanj leve hemisfere se bavi prepoznavanjem onoga što se čuje. 160160 .Okt. čak i vlastito FPPS . pa i razumevanjem jezika (Wernickeova zona) U obe hemisfere tu su i centri sa ukus i miris Obe hemisfere sadrže i delove “vizuelnog korteksa” Na donjoj ivici je fuziformni girus (vretenasta vijuga) koja pokazuje intenzivnu aktivnost tokom prepoznavanja lica obično je veća u desnoj hemisferi Oštećenje vijuge je povezano sa prosopagnosiom. 2011.

dolazi do Wernickeove afazije. u 97% slučajeva se nalazi u levoj hemisferi Nalazi se iza slušnog dela korteksa u slepoočnom režnju Kada je ova zona oštećena.Wernickeova zona Zona koja je odgovorna za razumevanje govora Kao i Brocina. 2011. koja se iskazuje kao slabo razumevanje govora i produkcija tečnog -besmislenog govora FPPS Okt. 161161 .

V4 i V5) nalaze se u parijetalnom i temporalnom režnju FPPS . 2011. V3. 162162 .Potiljačni (occipitalni) režanj U potiljačnom režnju se nalazi primarna zona vidnog korteksa – V1 Ostali delovi vizuelnog korteksa (V2.Okt.

Lateralizacija hemisfera Telo anatomski nije simetrično (npr. jedna FPPS . 2011. hemisfera je često 163163 .Okt. postoji mišljenje da je lateralizacija hemisfera ono što čoveka čini čovekom Dominantnost se obično određuje na osnovu ruke kojom pišemo. očiju i ušiju. Međutim. srce i jetra). prvenstveno u korišćenju ekstremiteta. Odvajkada je poznata i funcionalna asimetričnost.

164164 . funkcionalna lateralizacija koja postoji kod čoveka. 2011.Lateralizacija hemisfera Lateralizacija u mozgu je prisutna i kod životinja. FPPS .Okt. nije zapažena kod bilo kog drugog sisara. a posebno ne kod našeg najbližeg srodnika – šimpanze. a neke desnu šapu. ali na taj način da neke jedinke preferiraju levu.

a produkcija govora je isključivo u levoj. sa lezijama u levoj FPPS 165165 . Vladanje jezikom je kod 90%-95% dešnjaka i oko 60%-70% levaka u levoj hemisferi.Lateralizacija hemisfera leva hemisfera je dominantna u pogledu jezika i motornih veština. što znači da im je dominantna leva hemisfera. 2011. Što se tiče jezika. 85%-90% ljudi je desnoruko. prvo je utvrđeno da afaziju imaju osobeOkt.

pokreta itd.Okt. 166166 . prostornih odnosa.Lateralizacija hemisfera levoj hemisferi „poverena“ važna funkcija jezika desnoj je poverena obrada vizuelnih signala u prostoru: razumevanja odnosa delova i celine. nobelovac Sperry je 1964. mentalne rotacije. tvrdio da se hemisfere ponašaju kao dva odvojena mozga. Gazzaniga (1983) tvrdi da su FPPS . 2011.

2011. 167167 . ljut na ženu. FPPS . digao je levu ruku da udari ženu. u jednostavnoj radnji oblačenja pantalona. pacijentu se leva ruka borila protiv desne. a prostorna orijentacija i koordinacija u desnoj jedan pacijent. dok ju je desnom branio i pokušavao da zaustavi levu.Okt.Ljudi sa podeljenim mozgom kažu da vide ono što gleda desno oko. a pokazuju ono što vidi levo oko verbalna obrada vizuelnih informacija je u levoj hemisferi.

Ljudi sa podeljenim mozgom -eksperiment “Ball” odlazi u desnu hemisferu Osoba ne zna da kaže šta je videla Međutim. 2011. FPPS .Okt. levom rukom će pipanjem odabrati loptu i kazati “ovo”. 168168 .

a na desnoj čekić Osoba kaže da je videla čekić Kad treba da nacrta šta je videla levom rukom.Ljudi sa podeljenim mozgom Na levoj strani ekrana se pokaže testera. da imenuje 169169 . nacrtaće testeru Dakle. nećeOkt. a govori da je videla drugo Ako joj se zatvore oči i dobije zadatak da odabere neki predmet na stolu FPPS . 2011. crta jedno.znati levom rukom.

dok je desna više na zemlji i emocionalna. „leva ličnost“ je aktivna. popularno je mišljenje da hemisfere rastežu dimenziju na čijem je jednom polu verbalno-analitički kognitivni stil. kad deluju razdvojeno. predstavljaju različite ličnosti i poseduju značajno različite kognitivne sposobnosti i stil.Okt. a na drugom vizuelno-holistički. 170170 .Lateralizacija hemisfera hemisfere. 2011. FPPS . kontrolisana i emocionalno uzdržana.

npr. matematički.” Gazzaniga je uveo koncept levog mozga kao tumača. jedan za drugim.: “levi mozak je analitičan. 2011. deo po deo. U široj javnosti je dobro primljena ideja o lateralizaciji. a “desni mozak je stvaralački.Lateralizacija hemisfera leva hemisfera obrađuje podatke analitički. a desna hemisfera to radi paralelno. simultano. serijski.Okt. holistički. FPPS . pesnički. naučnički”. 171171 .

172172 .Lateralizacija hemisfera Neki smatraju da su hemisfere istog čoveka međusobno različite više nego što su ljudi različiti između sebe kako je došlo do lateralizacije? verbalne funkcije su u našoj vrsti slučajno u levoj hemisferi.Okt. bebe se lakše smire kad čuju majčino srce. pa su ih majke uvek nosile levom FPPS . što je uslovilo dalju specijalizaciju i lateralizaciju. 2011.

leže glavom nadole. posebno njenog noradrenergičkog i serotoninergičkog sistema koji kontrolišu raspodelu krvi u FPPS . leđima napred.Lateralizacija hemisfera Previc zastupa teoriju asimetričnosti fetalne pozicije. 2011. licem okrenutim ka desnoj majčinoj strani. To dovodi do bržeg razvoja desne hemisfere.Okt. Većina u zadnjem tromesečju. dakle asimetrično. 173173 . u materici.

2011. Redundantnosti (funkcija opstaje iako se ukloni deo mozga). moždanog udara) itd... 174174 . Jill Bolte Taylor FPPS .Specijalizacija – univerzalnost principi: Ono što je sigurno je da u mozgu vladaju Paralelnosti i dupliranja (isti posao radi više centara). uslovima.Okt. Prilagođavanja sredini. Slučaj dr. iskustvima (plastičnost mozga) Preuzimanja funkcija (nakon povrede. Isprepletnosti (mnogostruke interakcije i uslovljenosti).

175175 . 2011. ako nam treba da vidimo kada su i koliko neki delovi mozga aktivni FPPS .Snimanje mozga može biti strukturalno-anatomsko Kako se utvrđuje aktivnost mozga Ako nam treba samo da vidimo “gde je šta” funkcionalno.Okt.

imaging) Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko Snimanje pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno Snimanje pomoću tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 176176 . 2011.Elektroencefalografija – EEG Kako se utvrđuje aktivnost mozga Snimanje mozga (odslikavanje.

2011.Elektroencefalografija – EEG Kako se utvrđuje aktivnost mozga Snimanje mozga (odslikavanje. imaging) Skeniranje putem kompjuterizovanog tomografa (CT) – strukturalno-anatomsko Snimanje pomoću funkcionalne magnetne rezonance (fMRI) – funkcionalno Snimanje pomoću tomografije bazirane na pozitronskoj emisiji (PET) – funkcionalno FPPS .Okt. 177177 .

2011.Elektroencefalografija – EEG Elektrode se rasporede po skalpu. budnosti i neuroloških i duševnih bolesti pokazala je osetljivost i u nekim finijim ponašanjima – u istraživačkoj primeni Glavni problem je u tome što se nediferencirano prikazuje aktivnost velikih zona mozga – slaba je mogućnost lokalizacije Dobra strana je velika vremenska preciznost i to što se električna aktivnost neurona registruje direktno FPPS . 178178 . na standardnim mestima.Okt. tako da obuhvataju velike zone ispod kojih su mnogi neuroni Električni signali se pojačaju i kada se prikažu na podesan način vidi se skupna akcija neurona u svakoj zoni Često se koristi za izučavanje sna.

talasi visoke amplitude visoka amplituda mala deca. najbolje frontalno. 179179 . padanje u san ili buđenje kod starije dece i odraslih relaksiran/razmišlja.Okt. veća amplituda na dominantnoj strani.EEG talasi Tip talasaFrekvencija (Hz) Delta Do 3 Hz Lokacija i karakteristike Normalne okolnosti pojavljivanja frontalno kod odraslih. obe strane. talasi niske amplitude Beta 12-30 Hz budan/tokom rada. pospanost. pozadi odrasli tokom dubokog sna. bebe kod dece. zatvaranje očiju Teta 4-7 Hz Alfa 8-12 Hz Parijetalno-okcipitalno. aktivna koncentracija određene kognitivne i motorne funkcije Gama 26-100 Hz FPPS . 2011. centralni delovi u mirovanju obe strane. simetrična distribucija. zaposlen ili anksiozno razmišlja. aktivan.

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET) PET radi na tomografskom principu.
ne koriste se X-zraci, nego se snimak dobija tako što se ispitaniku u krv ubrizga hemikalija koja je obeležena radioaktivnim izotopom – često glukoza.
Izotop emituje pozitrone, koji se pri sudaru sa elektronima iz okolnog tkiva poništavaju i emituju gama zrake. Gama zračenje registruje niz senzora smeštenih u prsten oko glave ispitanika. Signali iz senzora se digitalizuju i računarski obrađuju i prerađuju u 2D ili 3D snimak. Ako neka oblast u mozgu troši veću količinu glukoze, tu će slika biti
FPPS - Okt. 2011.

180180

Pozitronska tomografija – Positron Emission Tomography (PET) Dobra je jer može da snimi prilično brze
promene i osetljiva je na male promene u neuronskoj aktivnosti i na maloj površini ima dobru rezoluciju. tomografi su skupi, skupi su i izotopi. Pošto je raspad markirajućeg izotopa brz, ne mogu se pratiti duže promene i ponašanja. PET spada u tehnike nuklearne medicine.

FPPS - Okt. 2011.

181181

PET snimci pokazuju različite zone mozga koje su aktivne tokom različitih zadataka obrade reči
Čujenje reči Viđenje reči

Izgovaranje reči

Razmišljanje o rečima

FPPS - Okt. 2011.

182182

To je najnovija tehnika, u kojoj se koriste magnetna svojstva hemoglobina. Kada su neki neuroni aktivni, njima treba kiseonik. Oni povlače hemoglobin iz krvi, a hemoglobin otpušta kiseonik i pri tome menja magnetna svojstva. Ta promena magnetnog svojstva hemoglobina se registruje u kružnim senzorskim glavama, isto kao u CT ili PET. Metoda je potpuno neinvazivna, ništa se ne ubrizgava niti se osoba zrači. Rezolucija je odlična, nekoliko kubnih mm tkiva po pikselu. Vrlo je brza, jedan snimak traje svega FPPS - Okt. 2011. 183183

Funkcionalna magnetna rezonanca - fMRI

Lobanjski (kranijalni) živci
Ima 12 pari ovih živaca (levi i desni) Njima su inervirana sva čula u glavi (vid, sluh, ukus, ravnoteža, dodir...) Njima su inervirani mišići glave (oka, lica, vilica, jezika...) Ali i vrat i rameni mišići... Nervus vagus (lutalica) ide čak do pluća, srca, GI organa...
FPPS - Okt. 2011. 184184

Okt. FPPS . 2011. 185185 Kičmena moždina – medulla spinalis . iz primarnog motornog korteksa) ka mišićima.Cilindrična tvorevina. 42 cm kod žena ili 45 cm kod muškaraca. preko interneurona i kroz nju prolaze brojna nervna vlakna (aksoni) iz i ka mozgu. Uzlaznim putevima putuju informacije iz raznih telesnih receptora. Silaznim putevima putuju informacije iz mozga (npr. U njoj se susreću senzorni i motorni neuroni. kroz talamus do senzornog korteksa.

tj. FPPS . 2011. svega 40 ms). Nevoljni su. Kičmena moždina – medulla spinalis prenose se direktno sa senzornog na motorni neuron (preko interneurona) – bez učešća “centrale”. Drugim rečima. 186186 .Ona je sedište spinalnih. nisu “centralno modulisani”. Vrlo su brzi (mi osetimo da smo udareni ispod kolena. ali noga se već trgla – patelarni refleks je jedan od najbržih.Okt. u kičmenoj moždini počinje obrada informacija i reaktivnost na sredinu. bezuslovnih refleksa.

Svaki živac predstavlja kombinaciju dva snopa vlakana koji izlaze iz dva roga kičmene moždine: Leđni (dorzalni) je senzorni. Trbušni (ventralni) je motorni. 2011.Okt.Kičmeni (spinalni) živci Ima ih 31 par. FPPS . levi i desni. 187187 . eferentni – od moždine ka telu. aferentni – od tela ka moždini.

188188 .Periferni nervni sistem Čine ga neuroni i nervna vlakna koji se ne nalaze “u kostima” Njegovi glavni delovi su: somatski nervni sistem ● kranijalni nervi spinalni nervi ● autonomni nervni sistem FPPS . 2011.Okt.

skeletnim mišićima (poprečno prugastim) i žlezdama Autonomni nervni sistem – ANS Zadatak mu je da upravlja nevoljnim pokretima. tj. 189189 .Periferni nervni sistem Somatski nervni sistem – SNS Zadatak mu je da upravlja voljnim pokretima. neskeletnim mišićima (glatkim) i žlezdama. tj.Okt. a sa ciljem kontrole metabolizma ● ● krvni sudovi digestivni trakt FPPS . 2011.

jer upravlja svim osnovnim telesnim funkcijama bez našeg znanja i svesti Deli se na: simpatički i parasimpatički Neuroni simpatičkog sistema se nalaze u ganglijama u dva lanca. prilično autonoman. u nekom iznosu. FPPS . sa leve i desne strane kičme. gde su povezani sa spinalnim nervima dejstvo simpatičkog je difuzno i skupno. Svaka ganglija pobuđuje više organa.Autonomni nervni sistem predstavlja zaseban mozak.Okt. 190190 . 2011. pošto su ganglije povezane međusobno i nisu neposredno povezane sa određenim organima i tkivima.

191191 . Zato je njihovo dejstvo specifično i selektivno – svaka ganglija pobuđuje svoj organ. u ganglijama koje se nalaze u blizini organa na koje utiču. Zahvaljujući selektivnoj organizaciji tog sistema. ne moramo da skvasimo veš kad god se rasplačemo. parasimpatički sistem stimuliše suzne žlezde i mokrenje.ANS Neuroni parasimpatičkog sistema se nalaze raštrkani po telu. Npr. 2011. FPPS .Okt.

parasimpatički “hladi” (prikuplja energiju) Simpatički je aktivan tokom “napadni ili pobegni”. bilo kakvog naglog poremećaja. a parasimatički tokom “odmaraj i vari” Sve njegove funkcije su brze – namenjene su hitnim stvarima FPPS . a parasimpatički se prigušuje Simpatički “greje” (troši energiju). 192192 .Okt. oba sistema deluju tako da se nadopunjuju U situaciji stresa. aktivira se simpatički deo. 2011.Autonomni nervni sistem U normalnoj situaciji.

193193 .Dejstva simpatičkog i parasimpatičkog dela ANS-a Organ Oko Simpatički sistem širi zenice Parasimpatički sistem sužava zenice stimuliše lučenje pljuvačke usporava puls sužava bronhije ubrzava varenje   stimuliše lušenje žuči skuplja mehur Pljuvačne žlezde inhibira lučenje pljuvačke Srce Pluća Probavni trakt Nadbubrežne žlezde Jetra ubrzava puls širi bronhije usporava varenje stimuliše lučenje adrenalina stimuliše lučenje glikogena Mokraćni mehur sprečava skupljanje mehura FPPS . 2011.Okt.

Endokrini sistem – hormoni .

prevelika količina: crne žuči (bubrezi ili gušterača) izaziva sporost i melaholiju –2011.Okt. Postoje i egzokrine žlezde. pljuvačne ili znojne.Hormoni i endokrine žlezde Hormoni su hemijska jedinjenja koja endokrine žlezde. Od starih Grka potiče i vekovima traje podela ljudi na temperamente. melanholici. FPPS . odnosno žlezde sa unutrašnjim lučenjem. kao što su suzne. 195195 . luče u krv. Po toj podeli.

.Hormoni Hormoni su deo šireg poglavlja hemijske komunikacije u telu Hemijsku komunikaciju obavlju još i: Neurotransmiteri – sinaptička komunikacija Feromoni – komunikacija između organizama iste vrste Alomoni – komunikacija između organizama različite vrste (cveće i insekti). 196196 . FPPS . .Okt. 2011.

prijemnici su raštrkani po telu. 2011.Okt. hormoni sporo. Nervi prenose brzo.Neuroni komuniciraju ciljano. a hormonskih dugo. svaki se uključuje u program ako prima te talase. Hormonska komunikacija liči na tv ili radio prenos. prijem programa nije vremenski precizan. Razlike i sličnosti neuronske i hormonske komunikacije Zna se ko je uputio poziv. program se u obliku talasa emituje na sve strane. i neuron i žlezda proizvode hemikaliju. sa tačno određenim neuronima i u tačno određeno vreme – poput telefonske komunikacije. čuvaju je i FPPS . 197197 . ko prima poziv i komunikacija traje tačno određeno vreme. Dejstvo nervnih signala traje kratko.

Hormoni Žlezde sa unutrašnjim lučenjem se aktiviraju preko: nervnog sistema ili promenom hemijskih uslova u telu. svaka svoj. FPPS . u krv. oni ga uvlače u ćeliju. 2011. Prijemna ćelija poseduje receptore za tačno određen hormon. Krv raznosi hormone kroz telo do prijemnih ćelija. Kada ti receptori prepoznaju svoj hormon.Okt. 198198 . Specijalizovane ćelije u žlezdama luče hormone.

FPPS . 2011. 199199 .Okt.

2011. kontroliše je hipotalamus.Okt. 200200 .Hipofiza – pituitarna žlezda žlezda gospodar Ipak. Hipofiza neposredno kontroliše: štitnjaču jajnike i testise pankreas korteks nabubrežne žlezde itd. FPPS . a prima hemijske informacije od ostalih žlezda i prosleđuje ih hipotalamusu – predstavlja vezu endokrinog i nervnog sistema.

indirektno. masno tkivo stimuliše rast. masti i ugljikohidrata štitna žlezda stimuliše lučenje hormona štitne žlezde Kora nadbubrežne žlezde mlečne žlezde jajnici i testisi jajnici i testisi Zadnja hipofiza bubrezi uterus. 2011. mlečne žlezde stimuliše lučenje glukokortikoida proizvodnja mleka kontrola reproduktivne funkcije kontrola reproduktivne funkcije očuvanje telesne vode stimuliše izbacivanje mleka i kontrakcije materice 201201 Hormon stimulacije tireoidee (Thyrotropin. preko kontrole metabolizma belančevina.Okt. .Glavni hormoni hipofize Hormon Hormon rasta Glavni ciljni organ Glavni fiziološki efekti Prednja hipofiza jetra. TSH) Adrenokortikotropni hormon (ACTH) Prolaktin Luteinizirajući hormon (LH) Hormon stimulacije folikula (FSH) Antidiuretički hormon Oksitocin (“ljubavni hormon”) FPPS .

Razmišljanje o stresnoj situaciji takođe može pokrenuti ovaj lanac događaja. između ostalog i hipotalamus. aktivira mozak. FPPS .Okt. 2011. koje reaguju tako što luče stresni hormon kortizol. ali najvažniji su u kori nadbubrežnih žlezda. koja luči adrenokortikotropni hormon (ACTH).Hipofiza i stres stresna situacija. Hipotalamus onda stimuliše hipofizu. primarni stresni hormon u našem telu. preko čula. 202202 . Postoje mnogi prijemnici za ACTH.

glavni hormon je tiroksin. FPPS . mišićnu slabost.Okt. umor.Štitna žlezda – tireoidea kontroliše nivo metabolizma u svim ćelijama u telu. usporenost. 2011. proizvodnju belančevina itd. Hipotiroidizam izaziva gojaznost. nadražljivost. gubitak težine. depresivnost i veliki broj drugih simptoma od kojih su mnogi slični sa hipertiroidizmom. anksioznost. Ako ima premalo tiroksina – hipotiroidizam. Ako ga ima previše – hipertireoidizam. 203203 . Hipertireoidizam izaziva visok krvni pritisak. a preko toga rast i razvoj.

Nalaze se na vrhu bubrega (kao kapa). 204204 Nadbubrežne (adrenalne) žlezde . Ove žlezde jako utiču na raspoloženje.One su hemijska fabrika koja proizvodi oko 50 hormona.Okt. Dele se na: moždinu (medulla) i koru (cortex). Moždina i kora luče različite grupe hormona. FPPS . energiju i reakciju na stres. 2011.

Najmoćniji po dejstvu je kortizol. Kontroliše metabolizam ugljikohidrata. kada se sprema veštački. je poznat pod nazivom hidrokortizon i FPPS . 205205 .Kora nadbubrežne žlezde Cortex proizvodi seriju kortikosteroida. 2011.Okt. reakciju na upale i alergije. Kortizol. jedan od hormona stresa. glukokortikoid. krvni pritisak.

206206 . važnih za pripremu tela za odgovor na stres. Kortizol izaziva niz promena u telu.Okt. kao i za odbranu od dužeg dejstva stresora FPPS . 2011.Kora nadbubrežne žlezde Kortizol se luči pod uticajem ACTH hormona iz hipofize. Hipofiza luči ACTH na podsticaj iz hipotalamusa koji počinje da luči hormon za oslobađanje kortikotropina (CRH).

207207 .Okt. FPPS . Adrenalin i noradrenalin spremaju telo za napad ili bežanje. adrenalin. ova dva hormona su vrlo slični. Po sastavu. luči seriju kateholamina (”hormona stresa”): dopamin.Moždina nadbubrežne žlezde medulla se može smatrati delom simpatičkog PNS-a. 2011. noradrenalin – na podsticaj simpatičkog PNS. ali razlike u dejstvu postoje. a u sklopu reakcije na stres.

ali nema psihoaktivni efekat. signal “napadni ili pobegni” luči noradrenalin kao neurotransmiter u moždanom stablu. 208208 FPPS Okt. budnost. povećavajući krvni pritisak i puls. gde utiče na delove mozga koji kontrolišu: pažnju. pobudu. Noradrenalin podstiče slične simpatičke reakcije kao i adrenalin. nagon. .Moždina nadbubrežne žlezde Adrenalin obezbeđuje da više kiseonika i glukoze stigne do mozga i mišića – npr. Međutim. motivaciju. 2011. -emocije.

posebno seksualno Utiču na sekundarne polne karateristike.Okt.. FPPS . a s time i poletnost.Ostale žlezde Pankreas luči glukagon i insulin i reguliše koncentraciju šećera u krvi.) Utiču na razvoj i ponašanje.. 2011..... glad. Gonade – jajnici (ovariumi) i testisi – luče polno specifične hormone Androgene (testosteron.. 209209 .) Estrogene (estradiol.) i progestine (progesteron....

. . ubacivanje antigena u krv odmah povećava električnu aktivnost nekih delova mozga. endokrini i imunološki sistem su povezani.Okt. ES i IS Nervni. 2011. .NS. a neke od poznatih veza su: stimulacija ili oštećenje nekih zona hipotalamusa i kore odmah povećava ili smanjuje aktivnost imunog sistema. imune ćelije proizvode neurotransmitere i hormone. što znači da mogu direktno da utiču na mozak i endokrini sistem. imune ćelije imaju receptore za neurotransmitere.  Imunopsihologija je utvrdila da negativne210210 FPPS .

Evolucione i genetske osnove .

Nasleđivanje. Jedinke jedne vrste razlikuju se međusobno 2. Nadmetanje. Pet Darvinovih principa evolucije 212212 . Barem neke od varijacija među pripadnicima vrste su nasleđene. 2011.Varijacija.Okt. Zato potomak teži da bude sličniji roditeljima 3. FPPS . Pripadnici većine vrsta produkuju daleko više potomaka nego što ih može 1.

težiće da imaju osobine koje su prilagođenije sredini od onih koji nisu preživeli. Oni pripadnici vrste koji prežive proces nadmetanja i nastave sa razmnožavanjem. 5. 213213 Pet Darvinovih principa evolucije . svaka naredna generacija će težiti da bude bolje prilagođena svojoj sredini FPPS . Kao rezultat prirodnog odabiranja. 2011.Okt. Prirodno odabiranje. Prirodna selekcija dovodi do preživljavanja najpodobnijih Adaptacija.4.

2011.Evolucija Evolucija je promena. Evolucija govori o pradavnim uticajima na naše ponašanje – svim onim uticajima koji su izazivali varijacije. FPPS . nisu eliminisani tokom prirodne selekciju su sadržani u genomu – naslednom materijalu svake jedinke. učestanosti kojom se geni (i osobine koje iz tih gena nastaju) javljaju u okviru populacije koja se razmnožava. tj. Uticaji koji su opstali.Okt. tokom vremena. 214214 .

odnosno da se: ponašamo.Evolucija i ponašanje 99% genoma je identično kod svih ljudi. Oni čine one “ugrađene” biološke mehanizme koji nam omogućavaju i koji nas primoravaju da živimo i preživimo.Okt. a geni čine “našu ljudsku prirodu”. 2011. FPPS . pa i da mislimo na određeni način. 215215 . osećamo.

FPPS . Neke varijacije ostaju samo u toj jedinki. virusi).Okt. 216216 . a neke mogu biti takve da se prenose na potomke. 2011. prenošenja i mešanja gena sa drugim grupama. kombinacijama različitih gena istih roditelja itd.Izvori varijacija u genotipu Varijacije u naslednom materijalu ćelije mogu poticati od: mutacija (slučajni događaji. zračenje. hemijski agensi.

FPPS . 2011.Prirodna selekcija Neke varijacije genotipa povećavaju verovatnoću preživljavanja i sposobnost reprodukcije u konkretnoj sredini. Varijacije koje imaju suprotan efekt neće postati uobičajene i verovatno će se ugasiti. 217217 . One će verovatno biti sačuvane u populaciji i tokom vremena će postati uobičajene za tu vrstu.Okt. Varijacije koje su neutralne mogu biti sačuvane da bi bile “evaluirane” u nekim drugim uslovima (sredini).

prirodna selekcija je proces replikacije onih gena koji sadrže “korisne osobine” sa konačnim ishodom da ti geni postaju sve češći. Čuveni su primeri cistične fibroze i srpaste anemije. 2011. genetski. a ne neko određeno vreme niti određenu jedinku. “Dobro” adaptiran obično znači “najbolje što može” a ponekad i “najmanje loše”.Okt. Nasleđe je “istorijsko”. FPPS . Prirodna selekcija i adaptacija 218218 . ono reprezentuje istorijsko iskustvo vrste.bolje adaptirani organizmi duže žive i zbog toga imaju više potomaka.

Kad se radi o mužjacima.Šta je podobnost Podobnost (fitness) se genetički definiše jednostavno kao sposobnost jedinke da replicira svoje gene u naredne generacije. Njen najvažniji indikator je reproduktivna uspešnost koja (malo pojednostavljeno) predstavlja broj potomaka jedinke.Okt. važna komponenta reproduktivne uspešnosti je uspešnost parenja. Ipak. 2011. rođenje magarca je reproduktivni FPPS . odnosno broj ženki sa kojima se pari. 219219 .

2011. pa i sve druge slične jedinke postoje evolucioni mehanizmi koji obuhvataju povećanje podobnosti svih sličnih jedinki.Šta je podobnost Identične gene nemaju samo deca.jedinke podržavaju i pomažu sve slične jedinke. nego i drugi srodnici. 220220 .Okt. Životinje stražari ispuštaju krik da bi upozorile svoju grupu na FPPS . inkluzivna podobnost . a ne samo dece.

Sluz. znoj.Okt. 2011. Bolest uzrokuje jedan recesivan gen. pljuvačka i sve druge tečnosti su guste. 221221 .Nasledne bolesti Protivreče evolucionim postavkama? Zašto geni koji ih izazivaju nisu iščezli? dva standardna primera su Cistična fibroza – CF. Zbog guste sluzi u plućima većina obolelih umire u ranoj mladosti. Zašto je takav opasan gen opstao i razmnožio se? FPPS .

hostilnošću kao osobinom ličnosti itd. Istraživanje evolucije ponašanja Međutim. isto kao i nivoom serotonina. agresivno ponašanje je povezano sa povišenim nivoom testosterona u krvi. ima li ona značaj za jedinke i za vrstu generalno i kakav? To su ultimativni uzroci FPPS . statusom u grupi koji jedinka ima.Okt. 222222 . 2011. frustracijom. „zašto“ uopšte agresija postoji u ljudskom rodu.Proksimalni uzroci ponašanja su njegovi neposredni izvori Npr.

biće preneseni na veći broj potomaka Dakle. ultimativni uzrok agresije je FPPS . u kojima je sadržan obrazac agresivnog ponašanja.Okt. pa otuda i reproduktivnu uspešnost Njihovi geni.Analiza ponašanja drugih sisara i primata nedvosmisleno ukazuje da agresivni mužjaci imaju veća prava kod parenja. 223223 Istraživanje evolucije ponašanja . 2011. što znači da imaju veću uspešnost parenja.

2011.Ultimativne uzroke nije lako empirijski istraživati Evolucione promene su vrlo spore Postoje i značajna etička ograničenja Primer indijskog sistema kasti Istraživanje evolucije ponašanja Ono što je lako. jer se ultimativni uzroci svode na „kako postati i ostati fit“ Šira javnost je već upoznata sa brojnim takvim hipotezama: da li su muškarci „prirodno“ poligamni. to je postavljanje hipoteza. zašto su ljudi agresivni. zašto iskazujemo emocije itd.Okt. FPPS . od najveće važnosti je da budemo veoma 224224 .

Okt. ali se teško porađamo – u celini dobro FPPS . a ne neke posebne osobine Pametni smo (dobro). ali dugo živimo (loše) – u celini dobro Uspravno hodamo (dobro). 225225 . 2011.Zašto loši geni opstaju? Istraživanje evolucije ponašanja Primer naslednih bolesti Primer (beskorisnog) dugog života kod ljudi Primer teškog i bolnog porođaja Zato što loši geni mogu biti korisni u nekim situacijama Zato što se prirodna selekcija odnosi na genotip u celini.

ako tvrdimo da je poligamnost evoluciono ugrađena u muškarce. da pogledamo da li stvarno imaju više partnera nego žene i koliko kada se traga za evolucionim objašnjenjima pojava kao što su FPPS . ali je od presudne važnosti oslanjati se na sve raspoložive podatke. Npr.Okt. 2011. 226226 Istraživanje evolucije ponašanja .Ne možemo ponoviti prirodno odabiranje u laboratoriji.

Izuzetak su jedino eritrociti (nemaju jedro) i polne ćelije (imaju samo 23 hromozoma).Okt. nukleotid čini: FPPS 227227 . 2011. U svakom od ukupno 46 hromozoma nalaze se molekuli DNK.Genetika U jedru svih ćelija našeg tela nalaze se 23 para štapičastih formacija zvanih hromozomi. Molekul DNK se sastoji od dva niza nukleotida. Svaki.

Nosilac nasleđivanja – DNK Nukleotidi u svakom nizu su spojeni molekulima S i P. Na taj način nastaje struktura slična ljestvama: strane (kičmu) čine nizovi molekula S i P. Ljestve su spiralno uvijene u desno.Okt. Baze nukleotida iz dva niza se spajaju u parove: A-T i G-C (ili T-A i C-G). 228228 . a zatim je spirala višestruko vrlo tesno uvijena u kalemove i gusto spakovana u hromozom. FPPS . a prečage čine parovi baza. 2011.

Okt. 2011. 229229 .Dvostruka spirala i nukleotid FPPS .

Hemijski sastav DNK svih živih bića je jednak FPPS . ali najveći hromozom. ima 220 miliona parova baza. iznosi oko 1.6 nm (10-9). iz svih hromozoma. Zato ukupna dužina DNK čoveka.2 do 2. prvi.DNK “Ljestve” su široke 2. Nukleotidi su dugački 0.3 nm.8 m.Okt. 2011. 230230 .

U čoveka. samo 2% DNK čini gene koji kodiraju proteine. 2011. Samo mali deo ukupne DNK čine geni. FPPS - 231231 . predstavlja ga jedan segment ukupne DNK. Ostatak ima “tehničku” i “manipulativnu” ulogu.Geni i DNK Gen je napravljen od DNK. namenjenu replikaciji pri deobi Okt. sastavljen od niza nukleotida. održavanju ćelija.

2011.Okt. ipak. osnovna funkcija gena je sinteza FPPS . Jedan broj gena samo “proizvodi” određenu RNK. 232232 .Geni i DNK Gen nosi informacije o sintezi jednog proteina – u njemu je kodiran recept za spravljanje jedne belančevine. Ali ne svi. koja se kombinuje sa RNK drugih gena i tek onda ulazi u proces sinteze belančevine.

Dakle.Geni i DNK Ima 20 aminokiselina. nukleotidi kao slova. bilo je sve jasno.Okt. a kodoni kao reči tog jezika. Reč od 2 slova bi mogla kodirati 42=16 aminokiselina. DNK jezik mora biti baziran na rečima FPPS . Kad se genetska informacija počela tretirati kao jezik. reč od jednog slova bi mogla kodirati 4 aminokiseline. koliko on slova mora imati? Pošto postoje četiri slova. pa je odgovor tri slova. Pošto kodon mora jasno označavati jednu aminokiselinu. 2011. 233233 .

dakle i gene. samo 5-10% gena u jednoj ćeliji je aktivno jer ostali u njoj nemaju svrhu.Okt. 2011.Geni i DNK Sve naše ćelije imaju sve hromozome. “Human genome project” je mapirao sve gene za kodiranje proteina u čovekom genomu. FPPS . 234234 . Međutim.

Čovek ima oko 3 milijarde nukleotida. odnosno sekvence nukleotida. Za 50% gena određena je funkcija gena – protein koji proizvodi. 2011. Određene su “reči” njegove azbuke. odnosno 10 miliona potencijalnih razlika u belančevinskoj strukturi. To treba imati u vidu kada se kaže da je 99% genoma jednako kod svih ljudi.Human genome project Određen je hromozom u kome se gen nalazi i njegovo mesto u hromozomu. FPPS 235235 .Okt.. zato što taj 1% razlike označava 30 miliona različitih nukleotida.

Okt. recimo zbog interakcije gena.Genotip i fenotip Genotip je specifični sklop gena jedne individue. Isti fenotip može proisteći iz različitih genotipa. a fenotip se vidi posmatranjem jedinke. 2011. Što se tiče razlike genotipa i fenotipa. Genotip stičemo rođenjem. a fenotip zavisi od 236236 . Genotip se vidi samo iz DNK. FPPS . Isti genotip može dati različite fenotipe zbog uticaja sredine. može se reći sledeće. Fenotip je skup osobina jedne individue.

Različite alele “proizvode” različite proteine (istog tipa. Gen može imati više varijanti.Okt. neurotransmiteri nisu belančevine i oni nemaju svoj gen.Geni i ponašanje Geni sadrže recept za spravljanje proteina u ćeliji (iz aminokiselina). FPPS . genetski uslovljene individualne razlike mogu poticati od razlika u receptorima. 2011. U onoj meri u kojoj sinapse utiču na naše ponašanje (a utiču). ali ne i od razlika u transmiterima. Na primer. Međutim. 237237 . formi ili alela. put od proteina do ponašanja je vrlo dug. neurotransmiterski receptori u sinapsama su belančevine koje imaju svoj gen. recimo pigmenta za boju kose).

FPPS . nego samo da postoji korelacija. Koju impulsivnost: nesposobnost da se planira unapred. Zatim. da li postoji stvarna kauzacija? Nalazi tipa: “kod osoba koje su impulsivne postoji alela A. onda već možemo poverovati u taj članak. 238238 . 2011. alela B” nisu dokaz kauzalnosti. postoji 5 vrsta receptora (proteina) za dopamin. preuzimanje previše rizika itd.Okt. a kod osoba koje nisu. lakoća da se plane.Geni i ponašanje Čitate: “pronađen je gen za impulsivnost”. koji protein on kodira i koju ulogu ima taj protein? Ako piše da nađeni gen kodira stvaranje nekog od receptora za dopamin. koji je to gen. dopaminergički sistem ne deluje nezavisno.

2011. Recesivni gen i FPPS 239239 . osobina će se ispoljiti. osobina će se ispoljiti.Dominantni i recesivni efekt U hromozomima postoje dve kopije svakog gena – od svakog roditelja. Inače će se ispoljiti osobina dominantnog gena. Ako su obe kopije gena dominantne. Ako su obe kopije gena recesivne. kopija će se ispoljiti u fenotipu ako je dominantna.Okt..

. FPPS . Plavooko dete ima oba plavooka roditelja.Okt. 2011. Crnooko dete ne može imati dva plavooka roditelja. a za plave recesivan. 240240 . gen za crne oči je dominantan.Dominantni i recesivni efekt Npr.

FPPS .Dominantni i recesivni efekt Fenilketonuriju izaziva jedan poznat recesivni gen (dakle. Huntingtonova bolest je jedna da najčešćih naslednih bolesti mozga. teško oštećuje mozak i ubija osobu do 30. Uzrokuje je jedan poznat dominantan gen. Gen onemogućava razlaganje aminokiseline fenilalanina koja se gomila u telu. 2011.Okt. govor i memoriju. Teško oštećuje mnoge motorne funkcije. godine. 241241 . potrebna su oba roditelja).

paru ima dva nejednaka hromozoma X i Y Dakle. paru. nazvana X hromozomi Normalan muškarac u 23. odnos dominantnirecesivni gen je u 23. 242242 . 2011.Okt.Polno specifični geni Normalna žena ima dva slična hromozoma u 23. paru narušen Mnogi geni iz X hromozoma. biće uvek ispoljeni jer nemaju dominantnu kopiju u Y Primer je slepilo za boje FPPS . makar i recesivni. kod muškaraca.

Nasleđe-sredina. Da bi organizmi bili adaptabilni. Kako je to sprovedeno? FPPS . 243243 . na osnovu fenotipa. odnosno genotip U stvaranju fenotipa učestvuje sredina Dakle. sredina deluje i na nivou vrste i na nivou jedinke U tom smislu. oni moraju biti tako građeni. prilagođavanje sredini mora biti ugrađeno u naše gene. 2011. Dakle. učešće sredine u ponašanju nije sporno Međutim. prirodaodgoj konstruiše Evolucijom se. suština živog sveta je adaptabilnost.Okt. genom.

2011.Ekspresija gena. koji je obično protein. a ponekad i RNK. Tokom translacije (prevođenja) se 244244 Gen nije sam – interakcije i korelacije . FPPS . Ekspresija gena je proces kojim se informacija iz gena prenosi i koristi za proizvodnju krajnjeg proizvoda. Ekspresija se obavlja u dva koraka: transkripcija gena u ribonukleinsku kiselinu (RNK) i translacija RNK u protein.Okt.

Okt. 245245 . 2011. nemaju ekspresiju u nekim fazama razvoja.Gen nije sam – interakcije i korelacije proteina transkripcija i translacija zavise od drugih neki geni nemaju ekspresiju u nekim ćelijama (recimo geni za gradnju mišićnog tkiva nemaju ekspresiju u neuronima). (enzima) koji se prave na osnovu informacija iz drugih gena. FPPS . U ove uslove spadaju i sredinski uticaji. koji se danas nazivaju epigenetskim faktorima. ili nemaju ekspresiju u određenim uslovima.

2011. dakle ponavljanjem kroz generacije i prirodnim odabiranjem.Epigenetika Donedavno je suvereno vladala „centralna dogma molekularne biologije“: tok genetskih informacija je DNK → RNK → protein.Okt. FPPS . Ovaj tok je jednosmeran i ireverzibilan. 246246 . nije moguće da sredina vrši uticaj na gene. osim putem pet Darvinovih principa evolucije.

koji čine drugi genetski sloj. Ovaj drugi genetski sloj je epigenom. Histoni i DNK su prekriveni hemijskim oznakama (tag ili mark). 2011. FPPS . Hemijske oznake imaju ulogu da čvrsto namotaju neke gene (delove DNK) i tako ih učine nedostupnim u procesu transkripcije. 247247 .Epigenetika Kako funkcioniše epigenom? DNK je čvrsto namotana na histone.Okt.

2011. neko životno iskustvo. Tako nestaje većina oznaka. možemo preneti na naše FPPS . ali su neke u stanju da prežive.Epigenetika epigenom se reprogramira. resetuje. koje modifikuje naš epigenom.Okt. odnosno briše nakon oplodnje jajne ćelije. 248248 . One su osnova epigenetskog nasleđivanja. Zahvaljujući njima.

nasleđivanja psihičkih karakteristika. FPPS . koji imaju isti genom. ali tokom života mogu da razviju potpuno različit epigenom. 2011. 249249 ali i onoga što nazivamo ljudskom .Epigenetika Epigenetika je dosada najbolje objašnjenje razlika između identičnih blizanaca. Zadnjih godina u značajnoj meri rastu očekivanja da će epigenetika objasniti pojave raznih naslednih bolesti. zbog koga mogu da imaju različite osobine.Okt.

Interakcija gena i sredine nastanak određenog fenotipa od datog genotipa zavisi od: interakcije između gena i interakcije gena i sredine. 2011. Npr. Neki genotipovi suFPPS . Razlika između jedinki sa različitim genotipom ispoljiće se u nekim sredinskim uslovima.Okt. u datoj sredini se neka ponašanja ispoljavaju samo kod nekih genotipa. a ne i kod drugih. a u drugima ne. na različite osetljivi 250250 .

pošto su G i E u interakciji. genetska formula: fenotip = genotip + sredina. što pretpostavlja aditivnost. uslov aditivnosti nije zadovoljen pa je predložena sledeća formula: fenotip=genotip×sredina FPPS . istraživanja su pokazala da stres predstavlja sredinski uslov koji uslovljava nestanak ili pojačanje prisustva nekih proteina u ćelijama. Efekti genotipa i sredine se prosto sabiraju.Interakcija gena i sredine Npr.Okt. 251251 . Da bi neki činioci bili aditivni. 2011. oni moraju biti nezavisni.

za koga se kaže da predstavlja faktor rizika. Međutim. Dijabetes.Interakcija gena za ispoljavanje nekih gena je potreban doprinos još nekog gena. Veruje se da je to 252252 . ima poznatu genetsku osnovu. ako jedan MZ blizanac oboli.Okt. 2011. Međutim. drugi ima svega 50% šanse da oboli. FPPS . Slično važi za shizofreniju. osobe koje imaju samo taj gen retko obolevaju. Da bi se pojavio „bolesni“ fenotip potrebno je prisustvo još nekog gena. nasledne bolesti izaziva neki određen gen. recimo.

Većina naših osobina je poligenska. kokoš ima gene za zube. 253253 . ali su oni prigušeni. 2011. Na primer. Jedan gen može da prigušuje druge. Jedan gen može da ostvari funkciju samo ako postoje drugi geni itd. što znači da se genska interakcija i poligenski efekt uključuju u opštu temu interakcije gena i sredine.Okt. FPPS .Interakcija gena genetska pozadina utiče na ispoljavanje nekog gena u fenotipu.

dete dobija sredinu koja odgovara njegovom genotipu. Korelacija geni-sredina je naročito uočljiva kod ljudi. Pošto su njihovi geni prisutni i kod deteta. 254254 .Korelacija gena i sredine To je izbor sredine koja odgovara genotipu ili modifikacija sredine u tom smislu. roditelji oko deteta stvaraju sredinu koja odgovara njihovom genotipu.Okt. 2011. FPPS .

Okt. a ljudi mogu i da je menjaju. jedinka bira sredinu koja joj odgovara. Poznati aspekti interakcije i korelacije gena i sredine su: fenotipska plastičnost – sposobnost da se isti genotip razvije u različite fenotipe pod uticajem sredine.255255 . Organizmi biraju sredinu koja im odgovara.Korelacija gena i sredine Organizam nije pasivna meta sredinskih uticaja. FPPS . 2011.

a dobra sredina podiže minimum (a ne povećava maksimum). ali u kompleksnoj interakciji.Priroda ili odgoj dilema „priroda ili odgoj“ zapravo ne postoji. 2011. nego dejstvuje „priroda i odgoj“. Npr. interaktivnost svih FPPS 256256 . Glavni princip jesteOkt. Loša sredina sprečava da dostignemo maksimum (a ne pogoršava minimum). genotip određuje šta je naš maksimum a šta minimum.

257257 . Metode koje se koriste su: Selektivno ukrštanje Blizanačke studije Genetsko inženjerstvo / manipulacija FPPS . molekularna genetika. 2011. komparativna biologija i sl. bihejvioralna neuronauka.Okt. bihejvioralna genetika.Istraživanje naslednosti Time se bave teorija evolucije.

2011.Okt. odnosno nisko prisutnom osobinom koja se istražuje U meri u kojoj se potomci jednih i drugih roditelja sistematski razlikuju po toj osobini. 258258 . za nju možemo smatrati da je nasleđena Iz iskustva sa domaćim životinjama i poljoprivrednim kulturama se zna da je veliki broj fenotipskih karakteristika nasledan FPPS .Selektivno ukrštanje Sprovodi se kod biljaka i životinja Ukrštaju se roditelji sa visoko.

259259 .86 DZ blizanci (istog pola) = 0. pol Npr. korelacije IQ između parova dece su: MZ blizanci = 0.Studije blizanaca i usvajanja Kod ljudi se naslednost ispituje poredeći: Blizance odgajane zajedno sa decom iz iste porodice Blizance odgajane zajedno i odvojeno Decu odgajanu zajedno i odvojeno kontrolišući pri tome i druge varijable. npr.47 FPPS .60 Braća/sestre = 0. 2011.Okt.

FPPS .Okt. 2011. 260260 .

2011. 261261 .FPPS .Okt.

25 0.Okt.25 0.70 0.40 0. 80% IR u visini je nasleđeno (a ne 80% visine jedne osobe) emocionalnost aktivitet socijabilnost impulsivnost FPPS .60 0.80 0. 2011.45 262262 Postoji više vrsta koeficijenata heritabilnosti.28 0.40 0.Heritabilnost Osobina Heritabilnost 0.31 0.28 0. .36 0. a namenjeni su oceni stepena naslednosti neke osobine visina težina inteligencija (IQ) školske ocene ekstraverzija savesnost U tabeli je heritabilnost saradljivost prikazana kao proporcija neuroticizam Npr.

Genetska manipulacija Zahvaljujući novim tehnologijama. može se inaktivirati gen za receptor za neki neurotransmiter Zatim se posmatraju promene u ponašanju FPPS . hemijskom ili direktnom intervencijom se može onemogućiti “dejstvo” nekog gena – “nokaut” tehnika Npr. 2011.Okt. 263263 . može se manipulisati sa DNK biljaka i životinja Npr.

- KRAJ – FPPS . 2011.Okt. 264264 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->