P. 1
organska_basta

organska_basta

4.5

|Views: 11,199|Likes:
Published by z3z3z3z3

More info:

Published by: z3z3z3z3 on Jan 04, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/09/2013

pdf

text

original

Sections

  • Organsko po projektu
  • zemljište i briga o njemu
  • korov i njegovo suzbijanje
  • zdravlje biljaka
  • gajenje biljaka
  • Okvir za baštu
  • Drvenaste biljke i penjačice
  • Baštensko cveće
  • travnjaci i njihova nega
  • Baštovanstvo za životinjski svet
  • Baštovanstvo u saksijama
  • Baštovanstvo u staklenicima
  • gajenje voća
  • gajenje začinskog i lekovitog bilja
  • gajenje povrća
  • Povrće i salatne biljke, od a do Ž
  • Problemi s biljkama, od a do Ž
  • gajenje povrća na našim prostorima
  • Organski vodič za baštovane

Organska bašta

Naslov originala: Encyclopedia of Organic Gardening, by Polina Pirs

Izdavač: Imhotep, Banjaluka
Prevod: Marko Branić
Štampa: Leon
Distribucija: BiH: 065-415-765, Srbija: 064-089-6937, Hrvatska: 095-899-3564
Makedonija: 070-218-374

Polina Pirs

ORGANSKA
BAŠTA

Velika enciklopedija
organskog baštovanstva

4

Sadržaj

- Organsko baštovantstvo: uvod . . . . . . . . . . . . . . . . 7
- Organsko po projektu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

OSNOVE
- Zemljište i briga o njemu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32
- Voda i zalivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
- Korov i njegovo suzbijanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
- Zdravlje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
- Gajenje biljaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

DOBAR IZGLED
- Okvir za baštu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
- Drvenaste biljke i penjačice . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144
- Baštensko cveće . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160
- Travnjaci i njihova nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176
- Baštovanstvo za životinjski svet . . . . . . . . . . . . . . . 189
- Baštovanstvo u saksijama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202
- Baštovanstvo u staklenicima . . . . . . . . . . . . . . . . . 215

GAJITE SAMI
- Gajenje voća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 234
- Gajenje začinskog i lekovitog bilja . . . . . . . . . . . . . 284
- Gajenje povrća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 295

KATALOG BILJAKA
- Povrće i salatne biljke, od A do Ž . . . . . . . . . . . . . . 341
- Problemi s biljkama, od A do Ž . . . . . . . . . . . . . . . 397
- Gajenje povrća na našim prostorima . . . . . . . . . . . . 440
- Organski vodič za baštovane . . . . . . . . . . . . . . . . . 442
- Izvori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 453

- Kolorne slike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 456

6

Prosto rečeno, organsko baštovanstvo je
stil baštovanstva koji vodi računa o zaš titi
prirodne sredine i čoveka. Metode ovog
baš tovanstva može da primenjuje svako, s
ciljem da se stvori i održi bašta gotovo
sva kog oblika, veličine i stila, na bilo kom
mestu, od centra grada do seoske idile.
Organsko baštovanstvo pruža vam prili-
ku da stvorite baštu kakvu želite, uz saz-
nanje da doprinosite zaštiti šire okoline u
kojoj svi moramo da živimo.

Od hrane do cveća

Organski pokret nastao je, u stvari, sre-
dinom 20. veka, kad su napredni, viziona-
rski pojedinci Lorens Hils i Iv Balfur počeli
da dovode u pitanje pravac kojim je kre-
nula proizvodnja hrane, a tu su i počeci or -
ganskog baštovanstva. Oni su naročito bili
zainteresovani za zdravu proizvodnju hra -
ne i upravo je u oblasti proizvodnje hrane
organsko gajenje ostvarilo najveći napre-
dak. Međutim, organski metodi nisu samo
za voćnjake i povrtnjake. Oni mogu da se
primene na sve oblasti baštovanstva, od
trav njaka do cvetnih leja i saksija na pro-
zorima. Danas raste interesovanje za or -
gan sko održavanje javnih parkova, sport-
skih terena, igrališta, pa čak i parking pro-
stora.

Budućnost je organska

U protekloj deceniji zabeležen je feno -
me nalan porast interesovanja za sve što je
organsko. Organski pokret - koji su dugo
činili energični, posvećeni, aktivni, ali re la -
tivno malobrojni entuzijasti - zaista je saz -
reo. Organska hrana je u širokoj ponudi u

velikim lancima samoposluga, ali i u speci-
jalizovanim prodavnicama širom sve ta.
Vlade mnogih država podržavaju or gan sku
zemljoradnju i istraživanja u toj ob lasti, a
sve više ljudi se okreće organskim metodi-
ma u baštovanstvu. Svaki put kad se dogo-
di neki incident koji ugrožava bezbednost
korišćenja hrane ili kad opasnost od pri-
mene novog pesticida izađe na videlo, sve
više ljudi počinje da jede i gaji organsku
hranu.

RazvOj ORganSkOg POkReta

Iako su mineralna đubriva stvorena pre
150 godina, ona nisu bila široko prihvaće-
na sve do sredine 40-ih godina prošlog ve -
ka, neposredno posle Drugog svetskog ra -
ta. Zemljoradnici su dugo bili nepoverljivi
pre ma mineralnom đubrivu, uvereni da je -
dino stajnjak daje „dušu” zemlji. Savre me -
ni pesticidi, od kojih su mnogi razvijeni kao
nervni otrovi tokom ratnih godina, imaju
sličnu kratku istoriju. Pre 1950. godine,
broj hemikalija koje su zemljoradnici kori-
stili u borbi protiv štetočina bio je iznena-
đujuće ograničen. Uprkos tome, bilo bi po -
g rešno misliti da je zemljoradnja na prela-
zu iz 19. u 20. vek bila ista kao i organsko
gajenje koje se praktikuje danas. Osnove
se mož da nisu mnogo promenile, alisavre-
mene, usavršene tehnike, oprema i obilje
varijeteta biljaka koje koriste današnji or -
ganski proizvođači zapanjili bi njihove vik-
torijanske pretke.

Pioniri organskog gajenja

Godine posle Drugog svetskog rata bile
su obeležene ogromnim podsticajima ne -

Uvod

Organsko baštovanstvo

Organski metodi omogućuju vam da stvorite baštu
kakvu želite; metodi su praktični i jednostavni

kih država da se poveća poljoprivredna
pro izvodnja. Većina zemljoradnika priklju-
čila se primeni hemikalija koju su favorizo-
vale državne subvencije i drugi oblici pod-
sticaja. Kao posledica toga, potpomognuti
usavršavanjima tehnika proizvodnje, pri-
nosi bi ljaka su dramatično porasli. Poka za -
lo se da je nova politika bila neosporno us -
pešna, a ipak, još na samom početku, čuo
se izvestan broj glasova protesta.
Njihova osnovna briga bila je da će za -
mena prirodnog đubriva mineralnim ugro-
ziti zdravlje zemljišta. Osiromašeno zem -
ljiš te, ob razlagali su oni, proizvešće nez -
dra ve biljke koje će ugroziti zdravlje ljudi i
životinja, umesto da mu doprinesu.
Iv Balfur, jedan od glavnih zagovornika
ove teorije, osnovala je 1945. godine Aso -
cijaciju za zemljište s ciljem da naglašava
životnu povezanost zdravlja zemljišta, bi -
lja ka, životinja i čoveka. To je oz načilo po -
četak „Organskog pokreta” u Velikoj Bri ta -
niji.

Bilo je potrebno imati veliku hrabrost i
ot voreno se suprotstaviti savetima vlade i
tadašnjeg naučnog i istraživačkog establiš -
menta i onovremenoj vladajućoj doktrini.
U načelu, zemljoradnici su bili ti koji su pri-
mećivali propadanje zemljišta ili štete pro -
uzrokovane upo trebom pesticida, pa su se
oni i okupljali u prvim godinama pokreta
oko pobornika organskog gajenja.
I u baštama tog vremena, želja da se
„bude moderan” ubedila je mnoge ljude
da pređu na „instant” đubriva i „čudotvor-
ne” preparate kao što je DDT. Međutim, i
tu se pojavila manjina koja se čvrsto us -
protivila - među njima i Lorens Hils, koji je
bio jedan od osnivača britanske Asocijacije
za zemljište. On je 1958. godine osnovao
organizaciju za organsko baštovanstvo,
naz vavši je Istraživačka asocijacija Henri
Dabldej. Ona je danas poznatija pod skra-
ćenicom H.D.R.A. (Henry Doubleday Re se -
arch Association), a naziv je dobila po ek -
spe rimentalnom hortikulturisti čiji rad i fi -
lozofiju je Hils veoma cenio.

Pokret narasta

U godinama koje su sledile, interesova-
nje za organske principe poraslo je i u
SAD. Džerom Rodejl je 1942. godine pok -
renuo časopis Organska zemljoradnja i
baš tovanstvo, jedan od prvih koji je pro-
movisao metode organskog gajenja. Je -
dan deo američkih zemljoradnika usvojio
je organsku praksu, a mnogi baštovani
pos tali su svesni mogućnosti koje ona pru -
ža. Tokom 60-ih godina prošlog veka, nas -
ta la je šira reakcija na upotrebu pesticida,
podstaknuta otkrićima Rejčel Karson, izne-
tim u njenoj upečatljivoj knjizi Tiho prole-
će, u kojoj je istakla štetne posledice ovih
hemikalija po životnu sredinu. Taj proces
se ubrzao zato što je u javnosti tokom 70-
ih i 80-ih godina povećana svest o proble-
mima zaštite životne sredine. U to vreme
počela je da se prodaje organska hrana,
iako samo u malim, specijalizovanim pro -
dav nicama. Tokom poslednje decenije 20.
ve ka, niz incidenata vezanih za industrijski
proizvedenu hranu, uključujući pojavu bo -
les ti ludih krava i genetski modifikovane
hra ne (vidi str. 296), doveo je do ek splo -
zije u potražnji organski proizve dene hra -
ne. Danas, u novom milenijumu, perspek-
tiva organske pro izvodnje ne može biti
sjaj nija. Neki čak predviđaju da će, po sa -
da š njoj stopi rasta, organska zemljoradnja
u sledećih 25 godina zameniti klasičnu.

Dakle, ko je danas tajko će da
kaže šta je organsko?

Ako hrana treba da ponese oznaku „or -
ganska”, potrošač mora da bude siguran
da je ona zaista organski odgajena. Da bi
se održalo poverenje potrošača, u mnogim
zemljama zabranjena je prodaja hrane kao
organske ukoliko ne nosi registrovanu oz -
naku kojom se potvrđuje da je odgajena
po odobrenim organskim standardima. Ti
standardi - koji su praktična primena osno-
vnih organskih načela - pokrivaju sve as -
pek te gajenja, skladištenja i prerade hra -

ORGANSKA BAŠTA

8

ne, uključujući obradu zem ljišta, brigu o
životinjama i suzbijanje štetočina i korova.
U trenutku kad je ova knjiga pisana, nisu
postojali zakonski standardi kojima se ure-
đuje održavanje javnih zelenih površina -
parkova, bašta, terena za golf, parkirališta
itd. - međutim, postoje izgledi da će takvi
standardi biti usvojeni u budućnosti za
mnoge od njih. Organski baštovani znaju
da je savršeno moguće uređivati celu baš -
tu - uključujući ružičnjake, travnjake, žbu-
nje i cvetne leje - bez ko rišćenja mineral-
nih đubriva i prskanja. Pa zašto isto nače-
lo ne bi bilo primenjeno na javne bašte i
parkove, školska dvorišta i slično? U nekim
zemljama, kao što su Nemačka, Danska i
Švajcarska, takve inicijative već su pokre-
nute. U Velikoj Britaniji H.D.R.A. sarađuje
sa predstavnicima hortikulturne industrije
na nacrtu organskih standarda za javne
ze lene površine.
Baštovani iz svih zemalja imaju moguć-
nost da rade po Organskom vodiču za baš -
tovane H.D.R.A. (vidi str. 442), koji je na -
pi san na osnovu standarda za komercijal-
nu proizvodnju. Podaci izneti u ovoj knjizi
zasnovani su na tom vodiču. Baštovanstvo,
bez obzira na kom nivou, očigledno ima
mnoge aspekte. Tu su travnjaci i poploča-
ni delovi, koji se ne tiču zemljoradnika. Vo -
dič H.D.R.A. pok riva i neka od ovih podru-
čja koja se ne odnose na proizvodnju hra -
ne, a razmatra se i uvođenje drugih obla-
sti.

Proizvodi za organsko
baštovanstvo

Proizvodi za bašte - đubriva, zemlja za
sak sije i pesticidi, na primer, jedan su od
aspekata baštovanstva za koji bi bilo ve -
oma korisno da se usvoje zakonski prizna-
ti standardi. Trenutno je moguće da bilo
ko ji proizvod bude označen kao „organski”
ukoliko je „živog po rekla” (što je rečnička
definicija reči organ ski). To znači da đubri-
vo iz industrijskih kokošinjaca, na primer,
može da se prodaje kao organsko, iako
ono nije prihvatljivo za upotrebu u organ-
skoj bašti.

Ipak, sve je više proizvoda za baštu koji
su označeni prihvaćenim simbolom za or -
ganske proizvode ili imaju deklaraciju da
su pogodni za upotrebu u organskoj bašti.
Vodič H.D.R.A. i odgovarajuća pog lavlja u
ovoj knjizi pomoći će vam da postavite
pra va pitanja proizvođačima ako takvog
sim bola ili deklaracije nema.
Spektar organskih - i takozvanih organ-
skih - proizvoda za bašte sve je širi. Za više
informacija o njima, videti stranu 13.

Šta DOBijate ORganSkOm
PROizvODnjOm?

Organska proizvodnja pruža mnogo, ka -
ko vašoj porodici, tako i široj životnoj sre-
dini.

zdrava ishrana

Organski proizvodi nikad ne mogu biti
garantovano bez ikak vih pesticida - naš
svet je suviše zagađen da bi bilo ko mogao
to da tvrdi - ali oni se gaje bez oslanjanja
na arsenal pesticida koji se koristi u klasič-
nom gajenju. Na Zapadu je registrovano
ma lo slučajeva trovanja pesticidima, ali mi
zapravo nemamo pojma o kumulativnim,
hroničnim dejstvima koktela niskih kon -
cen tracija pesticida koje smo svi uneli u
organizam konzumiranjem konvencionalno
proizvedene hrane. Riziku su naročito izlo-
žene bebe i mala deca, zbog male telesne
težine. Pesticidi su pronađeni čak i u maj -
či nom mleku.
Gajenjem sopstvenog, organskog voća,
povrća i začinskih bi ljaka, bićete sigurni da
je hrana koju jedete vi i vaša porodica
mak simalno zdrava i sveža. Moći ćete i da
uživate u znatno širem spektru namirnica
nego kad ih kupujete u prodavnicama. Po -
red toga, istraživanja pokazuju i da organ-
ski proizvedena hra na ima veću hranljivu
vrednost u pogledu ključnih sastojaka kao
što je vitamin C.
Tragovi pesticida, međutim, ne nalaze se
samo u hrani. Se čeno cveće, često uveze-
no iz zemalja u kojima upotreba pesticida

UVOD

9

nije strogo kontrolisana, ponekad je prska-
no supstancama ko je su u drugim zemlja-
ma zabranjene - zato ima smisla da sami
gajite cveće.

zdrava bašta

Primenom organskog baštovanstva moći
ćete potpuno da izbegnete korišćenje pes -
ticida. Vi, vaša deca, i životinjski svet koji
posećuje vašu baštu, moći ćete bezbedno
da uživate u njoj.

zdrav životinjski svet

Životinje su neizbežno žrtve - kako u
bro ju, tako i spektru vrsta - ubrzane deg -
radacije životne sredine. Alarmantna je či -
njenica da su nekad uobičajene vrste pti -
ca, kao što je plava ptica danas, malobroj-
nije nego pre 50 godina. Bezbrojne manje
poznate vrste opstaju s neizvesnom sudbi-
nom.

Nije nikakvo iznenađenje da životinjski
svet napreduje na organskim farmama i u
baštama, a činjenica da sve više zemljo -
rad nika i baštovana odbacuje upotrebu
he mikalija budi nadu da će se trend stal-
nog smanjivanja životinjskog sveta obrnu-
ti. Na učne studije pokazuju da na organ-
skim farmama postoji veća brojnost i raz-
novrsnost divljih životinja nego na većini
konvencionalnih farmi. Uprkos relativno
ma loj površini bašta u odnosu na farme,
one su ipak značajne. Organska bašta, ma
koliko skromne površine, može da privuče
obilje raznovrsnih životinja. U stvari, jedno
od većih zadovoljstava koje pruža organ-
ska pro izvodnja jeste uživanje u pticama,
leptirima i drugim malim stvo renjima koja
dele baštu s vama. Različitost stvara rav -
no težu, pa su štetočine manji problem ta -
mo gde buja životinjski svet.

zdrava životna sredina

Zagađenje životne sredine sve češći je
faktor savremenog života. Deponije smeća
i postrojenja za njegovo spaljivanje, koja
su izgrađena da bismo se oslobodili večno
narastajućih brda smeća, nisu baš prijatno

okruženje. Organsko baštovanstvo podsti-
če višekratno korišćenje i recikliranje sve -
ga što se često baca ili spaljuje i time po -
maže smanjivanje brda smeća.
Gotovo da je nemoguće proceniti štetu
koju su metodi intenzivne poljoprivrede
na neli životnoj sredini u proteklih pola ve -
ka. U velikoj meri uništeni su dragoceni
ele menti pejzaža kao što su žive ograde,
livade pokrivene poljskim cvećem i močva-
re. Pre terana upotreba mineralnih đubriva
zagadila je jezera i reke, u mnogim sluča-
jevima gušeći ih gotovo potpuno podstica-
njem nenormalnog rasta algi i vodenog ko -
rova. Pesticidi su svuda u životnoj sredini:
na kopnu, u moru, čak i na Severnom i
Juž nom polu, gde se nagomilavaju u teli-
ma životinja kao što su foke, pingvini i
polarni medvedi.
Organska zemljoradnja i baštovanstvo,
koji se ne oslanjaju na aditive, izazivaju
ve oma mala zagađenja. Oni čuvaju i pos -
pešuju elemente pejzaža koji su staništa
divljih životinja, što je od ključnog značaja
za suzbijanje štetočina. Nije nikakvo čudo
što naučna istraživanja iznova ocenjuju or -
gansko gajenje kao najodrživiji metod koji
postoji.

zdrav „džep”

Neuočljivi troškovi konvencionalne zem-
ljoradnje su ogromni. Samo u Velikoj Bri ta -
niji, godišnji trošak prečišćavanja pijaće
vo de da bi se sadržaj pesticidasveo na
„prihvatljiv nivo”, kreće se oko 170 miliona
dolara. Uklanjanje nitrata košta dodatna
22 miliona. Ti troškovi još su veći u SAD,
naravno, a plaćaju ih po trošači, direktno iz
svog džepa.

Metodi organskog baštovanstva mogu
da smanje cenu koju ljudi plaćaju. Prav -
ljenje komposta i komposta od lišća, na
primer, može da eliminiše potrebu za ku -
povinom dodataka za obogaćivanje zemlje
i mineralnih đubriva, a značajne sume
nov ca mogu se uštedeti proizvodnjom
sopstvenih organskih proizvoda.

ORGANSKA BAŠTA

10

zdrava budućnost

Pomisao da našu planetu nismo nasledi-
li od predaka, nego smo je pozajmili od
po tomaka, obavezuje sve nas. Organski
me todi pomažu nam da ostvarimo tu filo-
zofiju u praksi.
Širom sveta, sve su veći pritisci da se
intenzivira proizvodnja hrane, što poveća-
va zavisnost od primene hemijskih aditiva,
a sve se više smanjuje spektar biljnih vrsta
i njihovih sorti koje mogu da reaguju na te
aditive. Poslednja manifestacija tog tren-
da, ona koja najviše zabrinjava, jeste ge -
netska modifikacija, koja predstavlja anti-
tezu organskog gajenja. Takav razvoj pori-
če lo kalno znanje, tradicionalnu stručnost,
održivost, raznovrsnost i ravnomernu ras -
po ređenost moći i kontrole. Predstavnici
in dus trijske proizvodnje hrane mogu da
ka žu da je njihov način jedini koji može da
nahrani ceo svet, ali mnogi se neće složiti
s tim. Organski pokret nudi zdrav, održiv,
al ternativni pogled na bu dućnost.

Prednosti i koristi

Organski metodi mogu da se primene na
celu baštu, ne samo na jestive biljke; suš -
tinu čini ishrana zemljišta. Recikliranje do -
prinosi smanjenju nepotrebnog otpada, a
mogu da se iskoriste i prirodni ciklusi: ako
gajite biljke koje privlače divlje životinje,
one će zauzvrat, pomoći u suzbijanju šte-
točina.

Šta je ORganSkO
BaŠtOvanStvO?

Organsko baštovanstvo nije samo zame-
na hemikalija, kao što su mineralna đubri-
va i pesticidi, prirodnim preparatima, kako
se često pojednostavljeno opisuje. Ono je
mnogo više od toga, u teoriji, ali i u praksi.

Osnovna načela

Konvencionalna đubriva uglavnom su
rastvorljiva (njihovi sas tojci direktno su
dos tupni biljkama). S druge strane, organ-
ski metodi oslanjaju se na živa bića nasta-

njena u zemlji koja bi trebalo da hranljive
sastojke učine dostupnim biljkama.
Iako deluje neverovatno, u samo jednoj
kašičici plodne zemlje može da bude više
bakterija i gljivica nego što ima ljudi na
pla neti. Ovi mikroorganizmi, nevidljivi go -
lim okom, razlažu kom post, prirodno đub -
rivo i druge organske materije koje se do -
da ju zemlji da bi se obezbedilo stalno
snabdevanje biljaka hranljivim sastojcima
koje one apsorbuju. Njihove aktivnosti po -
mažu i da se poboljša struktura zemljišta.
Zemljište koje se obogaćuje na ovakav na -
čin po pravilu daje zdravije biljke, koje su
sposobnije da se odupru napadima šteto-
čina i bolesti ili imaju mnogo veće izglede
da se oporave od njih.

Prirodno suzbijanje štetočina

Sva bića, bez obzira na veličinu, snose ri -
zik od napada štetočina i bolesti. One su
deo velikog lanca ishrane. Po rečima Džo -
natana Svifta, „buva ima manje buve koje
se njom hrane, a i te imaju još manje buve
koje ih grizu, i tako se nastavlja do u bes -
konačnost”.

Dakle, bubamare se hrane biljnim vaši-
ma, crvendaći jedu larve biljnih moljaca, a
žabe proždiru puževe. To je prirodni put.
Kao organski baštovan, možete da iskori-
stite tu situaciju tako što ćete privući bes -
platne suzbijače štetočina - prijatelje sva-
kog baštovana. Postoje i druge strategije
or ganskog gajenja - prepreke i zamke,
sor te biljaka otporne na štetočine i bolesti,
sadnja biljaka koje su prirodni saveznici i
plodored. To je samo nekoliko tehnika ko -
je, same ili u kombinaciji, pružaju realnu
alternativu korišćenju pesticida.

Suzbijanje korova

Korov može da bude vredan izvor sasto-
jaka za kompost ili hrana za divlje životi-
nje, ali može i da uguši biljke, oduzme im
hranu i vodu i pokvari izgled staza i bašte.
Trenutno ne postoje organska sredstva za
prskanje korova, ali postoji mnoštvo efika-
snih alternativa, kako za raskrčivanje zem-

UVOD

11

ljišta pod korovom, ta ko i za suzbijanje
nje govog rasta. Potrebno je da samo oda-
berete neku od njih koja odgovara vašim
uslovima. U opcije se ubrajaju okopavanje
motikom, prekrivanje slamom i đubrivom,
kultivisanje, ručno čupanje i uklanjanje ko -
rova vatrom.

konzervacija i očuvanje životne
sredine

Usvajanjem holističkog pristupa korišće-
nju ograničenih re sursa i minimalizova-
njem uticaja na životnu sredinu, organsko
gajenje daje značajan doprinos stvaranju
održive budućnosti za sav život na Zemlji.
To podrazumeva recikliranje i ponovno ko -
riš ćenje umesto odbacivanja, spaljivanja ili
kupovine novog; pru žanje staništa tamo
gde divlje životinje mogu da se nasele i
izbegavanje korišćenja neobnovljivih re -
sur sa. Takođe, ono uključuje odabir mate-
rijala koji mogu da se nabave u blizini
umesto da se transportuju izdaleka.

Dobrobit ljudi i životinja

Dobrobit životinja je važan element or -
ganske zemljoradnje. U organskoj filozofiji
nema mesta za industrijsko gajenje, kao
što su farme sa intenzivnim uzgojem krava
ili baterijski kokošinjci. Kao logičan nasta-
vak, organsko baštovanstvo ne koristi nus -
proizvode intenzivne zemljoradnje - kao
što je životinjsko đubrivo. Ovo baštovan-
stvo vodi brigu i o ljudima - standardi pro-
meta organske hrane sve više se usklađu-
ju s politikom „fer trgovine”, da bi se omo-
gućio bolji život zaposlenima u poljoprivre-
di, naročito u zemljama u razvoju.

Baštovanstvo bez životinjskih
proizvoda

Korišćenje životinjskog đubriva pred -
stav lja integralni deo većine sistema or -
gan ske zemljoradnje, ali sasvim je mogu-
će gajiti baštu bez korišćenja bilo kakvih
proizvoda životinjskog porekla. Baštenski
kompost, zelenišno đubrivo, kompost od
lišća i đubriva na biljnoj osnovi materije su

za organsko baštovanstvo bez sastojaka
životinjskog porekla.

U organskom baštovanstvu treba da:

- gajite organski celu baštu - jestive i uk -
rasne biljke, travnjake i staze;
- učinite baštu privlačnom za divlje živo-
tinje, čime ćete ih podstaći da suzbijaju
šte točine;

- razlikujete štetočine od njihovih nepri-

jatelja;

- koristite prednosti vaše bašte, oslanja-
jući se na njene po seb ne karakteristike;
- tretirate negu zemljišta kao prioritet;
- pravite baštenski kompost i kompost

od lišća;

- višekratno koristite i reciklirate sve što
možete, kako biste smanjili upotrebu ne -
ob novljivih resursa i probleme sa odlaga-
njem smeća, kao što su deponije;
- koristite organski odgajeno seme;
- razmotrite uticaj na životnu sredinu
kad birate materijale za krupne linije pej-
zaža, postavljanje ograda, poboljšanje
kva liteta zemljišta i drugo;
- sakupljate kišnicu i smanjite potrebu za
zalivanjem poboljšanjem kvaliteta zemlji-
šta i gajenjem odgovarajućih biljaka;
- uvek birate prvo lokalne resurse;
- koristite tradicionalne metode kad god

je moguće;

- primenjujete najnovija naučna dosti-
gnuća ukoliko su or gan ski prihvatljiva;
- prestanete da koristite mineralna đub -

riva.

- prestanete da spaljujete smeće;
- suzbijate korov bez herbicida;
- izbegavate upotrebu pesticida i drveta
tretiranog zaštitom;
- kažete „ne” genetski modifikovanim

sor tama;

- shvatite vrednost genetske raznovr-

snosti.

ORGANSKA BAŠTA

12

OčUvanje StaRinSkOg
POvRĆa

Raznovrsnost je kamen temeljac organ-
skog gajenja, a sloboda izbora je nešto što
svi baštovani cene, naročito kad je u pita-
nju izbor biljaka. Organizacije za očuvanje
semena pomažu da se i jedno i drugo održi
u biljnom carstvu.

naše baštovansko nasleđe

Svake jeseni, „starinski” baštovani ubira-
ju seme koje će produžiti život jednom
malom delu istorije za još jednu godinu.
Seme koje skupljaju pripada starinskim
bilj kama - sortama koje su gajene u 18,
19. i početkom 20. veka.
Da ih ti posvećeni baštovani ne čuvaju u
svojim dvorištima, mnoge od starovre -
men skih biljaka danas ne bi postojale. One
nisu pogodne za industrijsku proizvodnju
jer ne mogu da se ubiru mehaničkim pu -
tem ili transportuju na veće razdaljine do
pijaca. Međutim, često su idealne za kućne
baštovane, čije po trebe i navike ostaju ne -
promenjene generacijama.
Mnoge starinske biljke imaju bolji ukus ili
su mekše od njihovih hibridnih zamena, a
mnoge imaju duži period berbe. Ako se
go dinama proizvode na jednom mestu,
mo gu da se prilagode kli mi izemljištu te
oblasti i po rodnosti prestignu savremene
sor te. Druge vrste su manje rodne od da -
našnjih hibrida, ali imaju veću otpornost
na bolesti i insekte.

Ukus istorije

Starinske biljke predstavljaju tananu ve -
zu s prošlošću. Kao kvalitetni stari name-
štaj i drevni porcelan, baštenske biljke ra -
nijih generacija približavaju nas onima koji
su ih proizvodili pre nas. Neki starinski va -
rijeteti imaju fascinantnu istoriju. Za kuku-
ruz „anasazi”, pronađen u jednoj pećini u
Juti, smatra se da je star više od 800 godi-
na, a za pasulj „divlja guska Monstoler”
pri ča se da je izvađen iz voljke guske koja
je ulovljena 1864. godine u okrugu So mer -

set u Pensilvaniji. Ovakvi varijeteti veoma
su traženi među kolekcionarima semena,
koji ga čuvaju zbog istorijskih vrednosti,
baš kao što arhivi čuvaju stare dokumente
i knjige.

genetska raznovrsnost

Još značajniji razlog za gajenje starih
sorti jeste taj što starinske biljke predstav-
ljaju ogroman rezervoar raznovrsnih ge -
net skih karakteristika - koji će biti zauvek
izgubljen ako se dopusti da ove biljke izu-
mru. Čak i sorte koje danas izgledaju infe-
riorno mogu da nose gene koji će se u bu -
dućnosti pokazati nezamenjivim.
Američka savezna vlada vodi Nacionalnu
laboratoriju za skla dištenje semena u Fort
Kolinsu u Koloradu, ali zadatak čuvanja se -
mena je toliko važan da vlada ne može da
ga izvrši sama. Baštovani starinskih biljaka
svesni su značaja održavanja genet ske
raz novrsnosti i hitnosti tog zadatka.
Da biste počeli s gajenjem starinskih bi -
ljaka, naručite seme iz specijalizovanih us -
ta nova koje neguju stare sorte. Takođe,
mo žete da kontaktirate neprofitne organi-
zacije koje sarađuju s po jedincima na oču-
vanju starinskih biljaka. Jedna od najpoz-
natijih je Berza čuvara semena (za više in -
formacija vidi Izvori, str. 453). Još je dan
način da pronađete starinske biljke jeste
da čitate pisma čitalaca u baštovanskim
ča sopisima, ili internet forume za razmenu
semena - mnogi učesnici nude seme proiz-
vedeno u kućnim uslovima, uz plaćenu
poš tarinu.

PRelazak na ORganSkU
PROizvODnjU

Kao što će ova knjiga pokazati, „prelazak
na organsko” nije samo pitanje promene
vrste sredstava za prskanje ili đubriva (ia -
ko ćete to verovatno uraditi). On podrazu-
meva promenu pristupa negovanju bašte,
tre tiranje bašte kao zaokruženog entiteta
u kom se podstiču prirodni sistemi, kako bi
im se omogućilo da napreduju. To znači da

UVOD

13

14

PRODavniCa za

Biljke
i seme

Saksije i
podloge
za proiz-
vodnju

Plodnost
zemljišta

Pravljenje
komposta

Suzbijanje
korova

Suzbijanje
štetočina

Stavka

Seme i rasad

Sadnice
Lukovice

Krtole

Cveće, žbunje, voće i grmovi

Začinske biljke
Saksije i druge posude
Vreće za gajenje
Podloge za gajenje

Preparati za zadržavanje vlage

Preparati za obogaćivanje
zemljišta

Seme za zelenišno đubrivo

Ðubrivo

Tečno đubrivo

Kontejneri za kompost
Aktivatori komposta
Kontejneri za kompost s glistama
Rastresita smesa od slame i
đubriva
Membrane za prekrivanje zemljišta
Gorionici za uklanjanje korova
Pesticidi
Prepreke i zamke

Biološka kontrola
Staništa za divlje životinje

Organski izbor

Organski gajeno povrće i seme začinskih bilja-
ka, rasad luka i luko vice belog luka; takođe,
seme nekih vrsta cveća
Organski proizveden rasad povrća; neke vrste
poljskog cveća
Organski proizvedene lukovice
Organski dobijeno seme krompira; odabrane
sorte, otporne na štetočine i bolesti, tamo gde
je moguće
Ograničen spektar i ponuda organski proizvede-
nih biljaka dostupni su u specijalizovanim uzga-
jalištima
Dostupan je širok spektar
Biološki razgradljiv presovani papir i karton
Dostupne su napunjene organskim podlogama
Dostupno je organsko seme, zemlja za saksije i
druge svrhe
Proizvodi na bazi morske trave
Kompostirano đubrivo životinjskog porekla i bilj-
ni ot pad; širok spektar materijala, različite jači-
ne đubrenja
Organski proizvedeno je još uvek nedostupno u
široj prodaji
Širok spektar proizvoda biljnog, životinjskog i
mineralnog porekla; neki od njih su iz organskih
izvora
Spektar proizvoda biljnog, životinjskog i mineral-
nog porekla; neki od njih su iz organskih izvora
Drvo ili reciklirana plastika
Bakterijski i biljni
Drvo, reciklirana plastika, presovani papir
Biološki razgradljiva smesa, ponekad organ-
skog porekla
Biološki razgradljiva i sintetička smesa
Gasni
Svi koji su dozvoljeni za upotrebu u organskoj
bašti
Sirovi prekrivači, zamke za puževe, masne
trake itd.
Dobra ponuda, ali uglavnom putem naručivanja
Kućice za ptice, mrežokrilce i druge prirodne
neprijatelje štetočina

15

ORganSke BaŠte

napomena

Potražite priznati simbol za organske
proizvode. Najnovija dostignuća;
spektar je još uvek ograničen, ali se
brzo širi.

Potražite priznati simbol za org. proiz.

Dostupan je relativno širok spektar.
Potra žite priznati simbol za organske
proizvode.

Potražite priznati simbol za organske
proiz.
Potražite priznati simbol za org. proiz.
Koristite plastične saksije više puta.

Kupujte proizvode koji su odobreni
kao organ. Ne kupujte one koji potiču
iz sistema intenzivne zemljoradnje.

Kupujte proizvode koji su odobreni
kao organ. Ne koristite živinsko đubri-
vo iz sistema intenzivnog gajenja.
Za biljke u saksijama, korpama, ku -
puj te proiz. koji su odobreni kao org.
Proverite da li je drvo tretirano zaštit-
nim sredstvima.

Kupujte proiz. koji su odobreni kao
organski.

Koji proizvodi su prihvatljivi vidi na str.
101

Druge mogućnosti

Ako ne možete da nabavite organ-
sko se me, koristite seme koje nije
tretirano hemikalijama (videti str.
319) ili čuvajte sopstveno. Ne uzi-
majte genetski modif. sorte.
Gajite sami.

Ako ne možete da nabavite organ-
sko se me, koristite konvencionalno
ili gajite minijaturne biljke, pa čuvajte
sopstvene krtole.
Gajite sopstvene, iz semena i
odsečaka.

Pravite sopstvene saksije od papira;
reciklirajte kućne posude.
Gajite u zemlji ili velikim saksijama.
Pravite sopstvene, koristeći org. sas.
Pravite sopstvene, od recikliranog
baštenskog otpada, kompostiranog
đubriva, jesenjeg lišća itd.
Kupite konvencionalno proizvedeno
ili čuvajte sopstveno.
Koristite druge načine obogaćivanja
zemljišta.

Pravite sopstveno, od gaveza ili
lišća koprive.
Pravite sopstvene ili jednostavno
prekrivajte gomile.

Pravite sopstvene ili prepravite plas -
tične kante za smeće.
Koristite iseckane orezane grančice
ili koru drveta.
Koristite reciklirani karton i novine.

Improvizujte od kućnog materijala.
Pravite sopstvene.

Stavka

Seme i rasad

Sadnice

Lukovice

Krtole

Cveće, žbunje, voće i
grmovi
Začinske biljke
Saksije i druge posu-
de
Vreće za gajenje
Podloge za gajenje
Preparati za obogaći-
vanje zemljišta

Seme za zelenišno
đubrivo

Ðubrivo

Tečno đubrivo

Kontejneri za kompost
Aktivatori komposta
Kontejneri za kompost
s glistama
Rastresita smesa od
slame i đubriva
Membrane za prekri-
vanje zemljišta
Pesticidi
Prepreke i zamke
Staništa za divlje
životinje

Ograničen spektar iz malog broja izvora.
Po tražite priznati simbol za organ. proiz. Ni -
kad ne kupujte lukovice izvađene iz divljine.

Koristite pokošenu travu ili lišće gaveza.

ćete početi da razvijate dugoročne strate-
gije održavanja plodnosti zemljišta i suzbi-
janja štetočina i bolesti.

kako da počnete

Najbolji način da pređete na organsko
ga jenje jeste kao kad učite da plivate -
jed nostavno skočite u vodu. Počnite da ko -
ristite organske metode i odbacite upotre-
bu hemikalija odjednom i u svim delovima
bašte. Ova knjiga je puna praktičnih save-
ta koji će vani pomoći u procesu prelaska,
bez obzira da li počinjete od praznog pro-
stora, raskrčujete površinu pod korovom ili
transformišete postojeću baštu.
Poglavlje Zemljište i briga o njemupo -
moći će vam da upoznate zemljište u vašoj
bašti i naučite kako da ga iskoristite na
naj bolji način. Poglavlje Korov i njegovo
suz bijanjedaje savete za raskrčivanje za -
korovljenih površina i suzbijanje rasta ko -
ro va. Sprečavanje je najdelotvornija stra-
tegija suzbijanja štetočina i bolesti. Pog -
lav lja Zdravlje biljakai Baštovanstvo za ži -
votinjski svetpuna su preporuka i saveta.
Organski metodi ne prestaju na obodu
baš te - oni se primenjuju i na travnjacima
(videti poglavlje Travnjaci i njihova nega).
Takođe, važno je da „razmišljate organski”
u odnosu na krupne linije pejzaža (videti
Ok vir za baštu) i proizvodnju u stakleniku
(Baš tovanstvo ustaklenicima).
Vodič za organske baštovane H.D.R.A.
(str. 442) nabraja tehnike i materijale koji
su pogodni za upotrebu u organskoj bašti.
Oni su podeljeni u tri kategorije: najbolje u
praksi, prihvatljivo i kvalifikovano kao prih-
vatljivo. Kad počinjete, verovatno ćete ug -
lav nom primenjivati tehnike iz druge i tre -
će kategorije, napredujući ka najboljem u
praksi dok se i vi i vaša bašta prilagođava-
te organskim metodima.

koliko je vremena potrebno?

Od komercijalnih proizvođača koji prela-
ze na organske me tode očekuje se da pro -
đu kroz „period tranzicije”, koji obično tra -
je dve godine. Za to vreme, oni tretiraju

zem lju organski, ali njihovi proizvodi ne
mo gu da se prodaju kao organski. U zavis -
nosti kako ste je prethodno tretirali, vašoj
bašti će možda biti potreban period tranzi-
cije dok se prilagođava promenama - a
mož da će vam sve uspevati od samog po -
četka!

Obnovite problematične delove

U vašoj bašti možda postoje delovi koje,
iz bilo kog razloga, ne možete efikasno da
tretirate na organski način. Čest primer je
suzbijanje korova na stazama, prilaznim
pu tevima i popločanim delovima. Uz malo
razmišljanja, trebalo bi da bude moguće
da ponovo projektujete te delove kako bis -
te učinili da organsko gajenje postane
prak tičnija opcija.

Odbacite neželjene pesticide

Ako vam je baštenska šupa puna pesti-
cida i herbicida koji nisu pogodni za organ-
sku baštu, bacite ih, ali na bezbedan na -
čin. Potražite savet od lokalnih vlasti kako
da to uradite.

Promenite način kupovine

Proizvodi za organsko baštovanstvo dos -
tupni su u nekim robnim kućama za bašto-
vanstvo. U specijalizovanim katalozima
obič no može da se nađe širi spektar proiz-
voda koji se naručuju putem pošte. U ide -
alnom svetu, sve što koristite u organskoj
bašti bilo bi odgajeno ili proizvedeno na
or ganski način. Na žalost, to još uvek nije
moguće; iako ponuda raste, povremeno
će te morati da koristite konvencionalno
pro izvedeno seme, na primer, ili đubrivo
od životinja koje nisu gajene organski. Ta -
mo gde je moguće, dati su predlozi za al -
ternativne mogućnosti. Da biste bili u skla-
du sa organskim načelima održivosti, uvek
nas tojte da ponovo koristite i reciklirate
otpadne materije iz sopstvene bašte i oko-
line, umesto da takve materije donosite sa
strane.

ORGANSKA BAŠTA

16

Bilo da obnavljate postojeću baštu ili po -
činjete da oblikujete novu od nule, isplati-
će vam se da razmišljate organski od sa -
mog početka. Da bi organska bašta bila
us pešna, morate da se oslanjate u istoj
me ri na pažljivo planiranje i konkretan rad
u bašti. Kako god da ste projektovali baš -
tu, možete da je pretvorite u organsku -
bilo da imate nekoliko jutara zemlje na se -
lu ili majuš ni plac u gradu.
Nađite neko udobno mesto, sedite, opu-
stite se i posvetite vre me kovanju planova.
Razgovarajte o vašim idejama sa ostalima
koji će koristiti baštu. Uvek imajte u vidu
održavanje i budite realni kad odlučujete
ko liko vremena želite da provedete ra deći
u bašti. To je trenutak kada u plan treba
da ugradite oblike održavanja koji iziskuju
što manje napora. Planirajte rešenja i izbe-
gavajte potencijalne probleme.
Uz pomoć mape postojeće bašte, zaoš -
trene olovke i gumice, možete postepeno
da razradite odgovarajući glavni plan baš -
te, u koji ćete uneti sve elemente koji su
vam potrebni. Napravite više kopija osnov-

nog plana ili koristite paus-papir kako biste
mogli da isprobavate sve moguće opcije.
Kad se suočite s generalnom preprav-
kom bašte, razradite kom pletan plan pre
nego što bilo šta počnete da radite. Zatim
odredite prioritete zadataka. Ako nedosta-
tak vremena, hrabrosti ili finansija znači da
nećete moći da obradite celu baštu u jed-
noj sezoni, planirajte faze tokom nekoliko
godina i završavajte jedan po jedan deo.
To je bolje za vaš elan nego da godinama
imate poluzavršenu baštu, u kojoj ćete
ose ćati malo zadovoljstva, a mno go ne is -
punjenih očekivanja.

Procena mesta

Kad planirate novu baštu, isplati se da
odvojite vreme da se upoznate s mestom
gde će ona biti.
- Dobro pogledajtezemljište i postoje-
ću vegetaciju, tražeći ključne pokazatelje
plodnosti zemljišta i stanja u kom se nala-
zi - da li je isuviše vlažno ili zbijeno, na pri-
mer. (Za više informacija o proceni zemlji-
šta videti poglavlje Zemljište i briga o nje -
mu, str. 32)

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->