Originalni naucni rad UDC: 796.01/.

09

Antropologija 9 (2009)
Ivan Dordevié
Etnografski institut SANU
scedo@eunet.rs



UMEJU LI ANTROPOLOZI DA IGRAJU
FUDBAL? SPORT I IDENTITET U
SAVREMENOJ SRBIJI




Apstrakt: Osnovni cilj predavanja i rada koji je iz njega proistekao jeste, pre svega,
nastojanje da se ukaže na sport kao moguci rcferentni okvir za ispitivanje procesa kre-
iranja identiteta, kroz pretpostavljeno sukobljene fenomene "lokalnog" i "globalnog"
poimanja identitetskih praksi. U radu se sport tretira kao fenomen popularne kulture,
prateci nacine na koje se konstruišu, sukobljavaju i mire identiteti koji se u tranzicio-
noj Srbiji ccsto definišu kao nepomirljivi, a vezani su za pitanja egzistencije lokalnog
(nacionalnog) i globalnog (evropskog) identifikacijskog projekta.

Kljucne reci: sport, nacionalni identitet, sportska štampa, mehanizmi "zamišljanja
nacije", globalni i lokalni identiteti


Umeju li antropolozi da igraju fudbal? Mišljenja vezana za ovu temu su
podeljena – sami antropolozi su ubedcni da umeju, dok svi ostali, rekao bih,
cute iz pristojnosti. Kao pripadnik ove male disciplinarne zajednice, uprkos
potkulturnom ubedcnju da znam da igram fudbal, smatram da bi doprinos sve-
kolikoj fudbalskoj kulturi ipak bio veci ukoliko se antropolog bavi pisanjem o
ovom fenomenu, a ne šutiranjem lopte.
Sport, kako isticc vccina istraživaca ovc društvene oblasti (Dulijanoti
2008; Skembler 2007), predstavlja segment kulturne realnosti koji se može
oznaciti kao marginalan, u poredcnju sa nekim drugim društvenim delatnosti-
ma, poput ekonomije, politike ili obrazovanja. Ipak, ta marginalnost može se
shvatiti veoma uslovno, ako se ima u vidu to da je sport u današnjoj globalnoj
kulturi jedan od najpopularnijih fenomena i da je u njega, neposredno ili po-


Rad je nastao na osnovu predavanja pod naslovom Umeju li antropolozi da
igraju fudbal, održanog na Odeljenju za etnologiju i antropologiju, u okviru ciklusa
Antropološka agora. Rezultati prezentirani u radu rezultat su istraživanja na projektu
br. 147021: Antropološka ispitivanja komunikacije u savremenoj Srbiji, koji u celosti
finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.
Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
90
sredno, ukljuccn ogroman broj ljudi. U tom smislu, manja važnost sporta u
kontekstu opšte društvene moci gubi na relevantnosti, ukoliko se ovaj feno-
men posmatra iskljucivo iz ugla proucavanja popularne kulture, kao što se to
uglavnom cini, bez obzira na izuzetno veliki uticaj na kreiranje i reprodukova-
nje identiteta u savremenom svetu.
Istraživanje sporta kao društvenog fenomena u savremenoj Srbiji može biti
relevantno iz više razloga. Pre svega, treba imati u vidu da jc, sa tacke gledišta
šire društvene realnosti, sport odigrao važnu simboIicnu ulogu u dogadajima
koji su krajem osamdesetih i pocctkom devedesetih godina prošlog veka do-
veli do raspada nekadašnje SFRJ. Kao simboIicni detonator, fudbal je u tom
periodu poslužio za dizanje meduetnickih tenzija, izražavajuci tako, kroz jed-
nu "marginalnu" aktivnost, ono što "zvanicna" politika nije mogla da kaže.
Rcc jc, naime, o priIicno ccsto pominjanom narativu da je rat u nekadašnjoj
SFRJ u izvesnom smislu simboIicki pocco 13. maja 1990. godine na zagre-
backom stadionu Maksimir, kada je pre nikada odigrane utakmice Dinamo -
Crvena Zvezda došlo do opšte tucc izmedu navijaca srpske i hrvatske ekipe,
kao i policije koja je pokušala da sukob spreci. Sam taj incident svakako ne bi
imao toliki znacaj da ga mcdiji u Srbiji i Hrvatskoj nisu instrumentalizovali za
potrebe rastuccg nacionalizma u tadašnjim jugoslovenskim republikama. Sa
jedne strane, hrvatski mediji unisono su optuživali policiju za neadekvatnu re-
akciju, što je u neposrednoj buducnosti iskorisccno kao povod za uklanjanje
veccg broja zaposlenih lica srpske nacionalnosti iz hrvatske policije. U istom
trenutku, štampa u Srbiji dešavanja u Zagrebu videla je kao dugo pripremanu
zaveru

usmerenu protiv srpskog naroda, realizovanu od strane Dinamovih na-
vijaca, a zapravo u organizaciji nacionalisticke Hrvatske demokratske zajedni-
ce i ustaške emigracije (Zack and Suster 2000). Kao što pokazuje analiza Iva-
na Colovica (Colovic 2002), Iudbal je u tom trenutku u javnom narativu pre-
stao da bude nedeljna zabava i pretvorio se u nešto mnogo ozbiljnije – u poli-
gon za regrutovanje vojnika koji više nisu vodili ritualne ratovc, vcc onc pra-
ve. Ilustrativan primer daje i opis tog vremena na zvanicnom sajtu navijaca
Crvene zvezde, tzv "Delija":

"Trijumfom u Bariju Delije su, kao i njihov voljeni klub, dosti-
gle svoj vrhunac i od tog trenutka lagano idu silaznom putanjom.
Pored izvesne zasiccnosti, koja se i može razumeti u takvim okol-
nostima, svojevrsnom padu doprinela je i tadašnja politicka situaci-
ja. U pomoc srpskom narodu leta 1991. krenule su i Delije – veliki
broj momaka iz prve ekipc uzco jc uccscc u ratu, uglavnom u Srp-
skoj dobrovoIjackoj gardi ali su pojedine Delije, u zavisnosti od
svojih politickih opredeljenja, bili medu dobrovoljcima Srpske radi-
kalne stranke, Srpske Garde, Belih orlova... Dosta istaknutih navi-
jaca jc svoje živote položilo srpstvu, a veliki broj momaka je ra-
njen. Sever ih nikada necc zaboraviti". (www.delije.net)
Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
91
U tom smislu, "epizoda o ratovanju Delija pokazuje kako, u jednoj zemlji u
kojoj je navijacki huliganizam, kao i u mnogim drugim, bio nametljivo prisutan,
u vreme obeleženo ratom, navijacka agresivnost postaje za državu dragocen 'ka-
pital mržnje', a navijaci dobrodošlo 'topovsko meso'" (Colovic 2002, 476).
Svakako da instpumentalizacija sporta u vecini slucajeva ne mora imati
ovako ekstreman karakter, ali se upravo preko sIicnih primera može videti
znacaj ovog "marginalnog" fenomena, gde se ljudska aktivnost definisana kao
"vrsta igre koja nema drugi cilj izvan same sebe" (Martinov 2000), pretvara u
politicke dogadaje par exellence.
Sasvim je sigurno da, zapravo, ni ovaj niti bilo koji slican dogadaj nc bi
imali ni približno snažne efekte da svi oni nisu posredovani putem masovnih
medija. Kao što je poznato, štampa, televizija i druga sredstva javnog informi-
sanja istovremeno reprezentuju, ali i socijalno konstruišu kulturne poruke i si-
steme predstava vezane za razlicite vrste identitetskih praksi, u ovom slucaju
vezanih za nacionalni identitet.

Uloga sportske štampe u konstruisanju nacionalnog identiteta

Jedna od osnovnih odlika ovako posmatranih medija koji tretiraju sport je-
ste njihova uloga u konstruisanju nacije "kao homogenog kolektiva kome bi
pretpostavljeni citalac trebalo da pripada" (Bishop and Jaworski 2003, 243).
Drugim recima, polazim od toga da "u konstruisanju 'nacije' štampa pribegava
nekolicini diskurzivnih strategija konstruišuci i osnažujuci nacionalno jedin-
stvo, i to putem prizivanja stereotipa, generickih referenci, izmešane sportske
i vojne istorije, kao i bezvremenosti nacije kroz povezivanje mitske prošlosti i
neupitne buducnosti" (244). U tom smislu, medijske poruke poslate kroz lance
komunikacije imanentne ovoj formi popularne kulture, veoma lako se ukore-
njuju i postaju deo svakodnevnog javnog diskursa. Primera za ovakve slucaje-
ve ima zaista mnogo, a jedan od interesantnijih bi mogao biti slucaj mcdijskog
praccnja fudbalske utakmice izmedu Engleske i Nemacke u polufinalu Evrop-
skog prvenstva održanom 1996. godine u Velikoj Britaniji. Štampa u Engle-
skoj, i to ne samo ona tabloidna, najavljivala je utakmice naslovima poput
"ACHTUNG! SURRENDER" ili "Let's Blitz Fritz", uz komentare kako na
"Ostrvu jedino rat i fudbal mogu izazvati ovakvo nacionalno jedinstvo". Ma-
sovna medijska histerija na kraju je dovela do zvanicnog protesta nemackog
ministarstva inostranih poslova, i intervencije britanske vlade u stišavanju, ka-
ko su ga nazvaIi, ociglednog "šovinizma i ksenofobicnog trijumfalizma" (Ma-
guire and Poulton 1999, 25-26).
Zapravo, rcc jc o tome da je u narativima vezanim za sport, mogucc mno-
go više "reci" nego što je mogucc "pricati" u mainstream medijima. Ukoliko
se kontekst fudbalske utakmice izmedu Ncmacke i Engleske sagleda iz per-
spektive problema sa kojima su se tada Britanija i Nemacka suocavale u me-
Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
92
dusobnim odnosima, razlozi za ovakve reakcije britanske štampe postaju ja-
sniji. Pri kraju vladavine premijera Džona Mejdžora, 1996. godine, Britanija
se, naime, suocila sa ozbiljnim problemom bolesti ludih krava. Kada je Evrop-
ska unija zabranila Britaniji da izvozi svoju govedinu, kako bi se izbegla zara-
za citavnog kontinenta, reakcije u Londonu nisu bile ni malo blage. Kao glav-
ni krivac za nastalu situaciju prepoznata je Nemacka, kao vodeca snaga u
okviru EU. Medutim, bilo bi zbilja teško zamisliti da naslovna strana The Ti-
mes-a osvane ukrašena porukom "Let's Blitz Gerhard Schroeder", ili da poru-
ka Helmutu Kolu na naslovnici Guardian-a glasi "Achtung! Surrender!". Isto-
vremeno, na sportskim stranama dnevnih listova tih dana mogao je osvanuti
naslov poput "For You Fritz, Ze EURO 96 Championship is over"
1
(26). Da-
kle, frustracija proizvedena problemima koji daleko prevazilaze sportske te-
me, pronalazi nacin da bude ispoljena upravo kroz sportsku štampu, koristeci
je kao mehanizam da se isprica ono sto sc zapravo misli, a što nije dopustivo
da se glasno izgovori.
Ilustrativan primer za to jeste medijsko pokrivanje fudbalske utakmice iz-
medu ckipa tadašnje Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine, odigrane 12.
oktobra 2005. godine u Beogradu (Dordcvic 2006). To jc bio poslednji mcc u
ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Nemackoj, i pobeda je obema
ekipama donosila plasman na najvažniju medunarodnu fudbalsku smotru. Do-
datni znacaj mccu donosiIa jc cinjenica da su snage odmeravale dve reprezen-
tacije nekadašnjih republika bivše SFRJ, ciji odnosi su još uvek u velikoj meri
optereccni ratom iz sredine devedesetih godina prošlog veka.
U najavi utakmice, sportska štampa je isticala veliku važnost predstojeccg
meca. Tako, recimo, dnevni list Kurir, u tekstu pod naslovom "Sprem'te se,
sprem'te za Nemacku!" najavljuje "paklenu atmosferu na 'Marakani'", naglaša-
vajuci tcžak zadatak fudbalera SCG ali i veru u "ispunjenjc occkivanja nacije"
(Kurir, 12. oktobar 2005). Utakmica je odigrana pred punim stadionom "Ma-
rakana", i završena je pobedom reprezentacijc SCG od 1:0, cime je ostvaren
plasman na Svetsko prvenstvo. Medijska reakcija na ovaj "istorijski uspeh"
reprezentativnog tima bila je priIicno burna. "Kurir" svoj izveštaj sa utakmice
naslovljava sa "Svi, svi, svi u Nemacku" i navodi:
Fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore plasirala se na Mundijal u Ne-
mackoj! Posle osam godina, Srbija (sic!) je, bar u fudbalu, deo sveta!... Srbija
je eksplodirala! Zabole nas i za Karlu i za Hag, briga nas što se ovi u Skupšti-
ni svadaju, što plate ne prate rast cena, što neccmo skoro u Evropsku uniju. Ej,
idemo na Mundijal! (Kurir, 13. oktobar 2005.)

1
Ime "Fritz" je u Britaniji tokom Drugog svetskog rata predstavljalo pogrdni na-
ziv za Nemce, dok "ze" oznacava podsmevanje nemackom nacinu izgovaranja engle-
skog cIana "the". I jedna i druga aluzija izrazito su politicki nekorektne.
Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
93
"Sport" u tekstu pod naslovom "Kruna karijere" isticc uspch tima SCG,
prenoseci izjavu selektora i, kako se navodi, "hrabrog vojskovodc" Ilije Petko-
vica koji kaže: "Kraj je bio najlepši moguc, pa cistog obraza izlazimo pred na-
ciju, jer smo bar nešto uradili… Naši igraci su humanitarci bez granica! Ali,
ko daje i Bog mu daje. Moralo je sve da im se vrati na najbolji nacin". (Sport,
13.oktobar 2005.)
Ovi primeri ukazuju na jednu jednu od osnovnih strategija u sportskom no-
vinarstvu –uspostavljanje metaforicke veze izmedu sporta i rata. Ratni vokabu-
lar, u tom kontekstu, predstavlja medijum za generisanje odredcnih prica iz na-
cionalne prošlosti, koje su povezane sa konkretnim dogadajima, Iicnostima ili
herojskim delima. Na taj nacin uspostavlja se veza koja normalizuje odnos iz-
medu konkretnog sportskog dogadaja i, recimo, rata koji se vodio izmedu prcd-
stavnika nacija sada suprotstavljenih na igralištu. Kroz konstrukciju takve meta-
fore, koja se, u odredcnim slucajevima pretvara u metonimiju, postiže se visok
stepen nacionalne homogenosti. U navedenim novinskim tekstovima postoji niz
primera koji upucuju na konstruisanje ovakvog "vojnickog" miljea, poput ono-
ga o "hrabrom vojskovodi Pctkovicu", "izlaska pred naciju cistog obraza" ili
"pakla Marakane". Ovakav nacin rcprezentacije sportskog dogadaja zapravo je
"žanrovski" uslovljen, i iz njega se ne mogu dekodirati konkretna znaccnja. Za-
pravo, formulativnost (Colovic 1985, 228) jcste osnovna osobina ovakvih i sIic-
nih atributa, a jedina funkcija im je da kroz stvaranje metaforicke veze rata i
sporta izazovu jaci osccaj homogenosti zamišljenog kolektiva. Kako navodi
Eriksen, "iako su se medu nacionalnim državama vodili mnogi ratovi, oni su od
1945. godine naovamo ipak srazmerno retki. Mogli bismo reci da su sc ti suko-
bi medu nacionalnim državama metaforicki preneli na plan sporta: sport, naime,
sadrži vecinu odlika rata koje doprinose stvaranju identiteta, a veoma malo nje-
govih nasilnih, destruktivnih crta" (Eriksen 2004, 192).
Nisu, medutim, sve reference na ratni vokabular konstruisane na ovako ap-
straktnom nivou. Naslovi "Sprem'te se, sprem'te za Nemacku" i "Svi, svi, svi
u Nemacku" referišu na jednu drugaciju realnost. Prva parola iz naslova odno-
si se na pocctne taktovc cctnicke pesme "Sprcm'tc sc, sprcm'tc cctnici, silna cc
borba da bude...", dok je druga vezana za populisticki i nacionalisticki po-
zdrav sa pocctka devedesetih godina. Ovakav izbor naslova svakako nije slu-
cajan, i izabran je "po meri" protivnika sa kojim je nacionalna reprezentacija
igrala – Bosne i Hercegovine. Namera je, zapravo, da se nerascisccni ratni ra-
cuni iz sredine devedesetih godina direktno transponuju na fudbalski tercn, ci-
neci vczu izmedu Iudbala i rata metonimijskom. Na taj nacin, vrši se ne samo
homogenizacija nacije i konstruisanje "apstraktnog drugog", vcc sc cksplicit-
no gradi slika o "neprijateljskom drugom", "starom neprijatelju", komc ccmo
ovoga puta "naplatiti sve racune".
Zanimljivo je zapaziti i nacin na koji se konstruiše slika o "nama". Pored
uobicajenih hvalospeva na racun igrc rcprezentacije, primecuje se skoro pot-
Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
94
puno odsustvo pominjanja simboIickih etnickih markera – ni u jednom izve-
štaju, recimo, nije pomenuta "uobicajena" cinjenica da su navijaci prilikom in-
toniranja himne domacina "Hej Sloveni" sve vreme glasno zviždali. U imeno-
vanju tima, uglavnom se koristi neutralna floskula "reprezentacija SCG" ili
nadimak "plavi". Indikativno je, medutim, zapaziti kako "Kurir" u vezanim re-
ccnicama navodi "da se reprezentacija SCG kvalifikovala na Mundijal", i da je
"Srbija napokon bar u fudbalu deo sveta". Na ovaj nacin zapravo se ignoriše
cinjenica da je u pitanju reprezentacija zemlje koja je sastavljena od dve rav-
nopravne republike, ali i potpuna simboIicka ravnodušnost i nedostatak identi-
fikacije prema državi koju ovaj tim predstavlja. Interesantno je primetiti i ka-
ko se ta Srbija zamišlja i reprezentuje – kao zemlja kojoj nisu važni ni preva-
zilaženje ratne prošlosti, ni ekonomske i politicke teškocc, niti evropske inte-
gracije ("Zabole nas i za Karlu i za Hag, briga nas što se ovi u Skupštini sva-
daju, što plate ne prate rast cena, što neccmo skoro u Evropsku uniju."), vcc jc
važna simboIicka pobeda nad "starim neprijateljem" i odlazak na Svetsko pr-
venstvo – što predstavlja tipicnu manifestaciju javnog diskursa koji koristi
obrazac "Evropa nam nije potrebna" (Hpennh 2006, 41).
Konstrukcija nacionalnog identiteta, medutim, može funkcionisati i kroz
nešto drugacije mehanizme. Ilustrativan primer za to može pružiti medijska
slika posveccna fudbalskom mecu izmedu tck obnovljene države Srbije i re-
prezentacijc Ccške, odigranom 16. avgusta 2006. godine u gradu Uherske
Gradište
2
.
Izveštaji u sportskoj štampi, posveccni ovom "istorijskom mecu", bili su veo-
ma opširni. Tako, recimo, u najavi meca, list Sport u cIanku pod naslovom "Mali
Napoleon
3
doveo Srbe na mesto istorijske pobede velikog Bonaparte", piše:

Božja volja, šta drugo, da Srbi krenu u pohode Evropi baš odav-
de
4
. Mali Napoleon je doveo vojsku u kraj gde je veliki Bonaparta
izvojevao cuvenu bitku protiv zajednickog neprijatelja - Austrije i
Rusije. (Sport, 15. avgust 2006.)

Prvi nastup reprezentacije bio je neocckivano rezultatski uspešan – utakmi-
ca je okoncana rezultatom 3:1 za Srbiju. Sledstveno, reakcije štampe na pozi-
tivan rezultat bile su veoma optimisticne. Tako Sport isticc "izvanrednu igru"
naših reprezentativaca, iskazujuci svoj komentar u tekstu pod naslovom "Tri-
jumf za istoriju" na sledeci nacin:

2
Srbija je tog leta postala nezavisna država nakon raspada SCG, koji je ozvaniccn
referendumom gradana Crne Gore na kome se vecina gradana ove republike opredeli-
la za samostalnost.
3
Rcc jc o nadimku selektora Srbije Havijera Klementea.
4
Grad u kome je utakmica igrana nalazi se nedaleko od cuvenog Austerlica.
Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
95
Takav uvod
5
je podsetio na katastrofu iz Praga od prc cctiri go-
dine (zar opet, pomislili smo), ali ne, ovi momci to nisu dozvolili.
Oni su "crveni orlovi", nisu više plavi, na grudima nose dvoglavog
orla i ne slušaju zvižduke dok se intonira himna, vcc pcvaju "Bože
pravde". (Sport, 17. avgust 2006.)

I Kurir oduševljeno prenosi utiske sa ovog susreta, u tekstu naslovljenom
"Prvo pa srpsko", isticuci kako je "Himna ’Bože pravde’ i oprema u bojama
srpske trobojke izgleda da dodatno motivisala ’orlove’", uz blagu zamerku jer,
"uprkos obecanju, biIo jc ocigledno da igraci nisu naucili tekst himne, ali ih je
verovatno ohrabriIa cinjenica da se iz publike nisu zaculi zvižduci". (Kurir,
17. avgust 2006.)
U kasnijim komentarima na utakmicu, Sport isticc kako su "igraci vcrovali
u sebe, nisu krili ljubav prema novom dresu, grbu, himni i nadaIi sc da cc, po-
red svega toga novog na novom pocctku, biti i novi rezultat. I bio je… Iz se-
lekcije sa Mondijala je (Klemente, prim.aut.) ostavio samo osmoricu i time
raskrstio s tužnom (bliskom) prošloscu SCG". (Sport, 18. avgust 2006.)
Ratna retorika prisutna je i u izveštajima koji su pratili ovu utakmicu. Nje-
na funkcija je ovoga puta malo drugacija. Iako jc ocigledno da je osnovna na-
mera mobilizacija i homogenizacija nacijc prcd mcc koji je oznaccn kao "isto-
rijski", zanimljivo je identifikovati aktere ovog "novog rata". To, ovoga puta,
nije Živojin Misic (kako su novinari voleli da nazivaju prethodnog selektora
Iliju Petkovica), vcc Napoleon Bonaparta, a bitka se ne vodi u lokalnim okvi-
rima u skladu sa nacionalnom mitologijom, vcc kod Austcrlica. Na taj nacin,
"nova" Srbija izmešta se iz prethodnog, po mnogo ccmu problematicnog lo-
kalnog konteksta, u jedan širi, važniji kontekst "velike" istorije. Time se isto-
vremeno najavljuje svetla buducnost nove reprezentativne selekcije na nivou
citavog sveta, aIi sc i citav nacionalni kolektiv simboIicki integriše u Evropu.
Slika o "drugome" u analiziranim tekstovima skoro da i ne postoji. Zapra-
vo, može se zakljuciti da je ova utakmica, zapravo, imala samo jedan smisao:
legitimaciju novog poretka u kome više nema reprezentacija Jugoslavije i
SCG (i jedna i druga u javnom diskursu odavno percipirane kao fakticke re-
prezentacije Srbijc), vcc da jc na sccnu stupila nova, "prava" nacionalna se-
lekcija Srbije, sa "svojim" dresovima, himnom, grbom i zastavom. Ovo "za-
mišljanje nacije" kanališe se kroz više strategija. Na delu je klasicno "izmi-
šljanje tradicije", poput nadimka koji se volšebno pojavio u vecini medija –
"orlovi" , ali i strategija koja je fundamentalna u procesu stvaranja osecanja
kolektivne pripadnosti u kontekstu nacionalnog identiteta – projektovanje sve-
tle nacionalne buducnosti. Na taj nacin sc postiže neproblematicno postojanje
nacije, jednom i zauvek. (Bishop and Jaworski 2003, 252) Sportski medijski

5
Srbija je na samom pocctku meca primila gol.
Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
96
diskurs u analiziranom slucaju ovo postiže kako putem konstruisanja metoni-
mijske veze izmedu novih nacionalnih simbola i uspeha, tako i putem razracu-
navanja sa (mrskom) prošloscu.
Oba navedena primera, prvi vezan za utakmicu sa Bosnom i drugi za mcc
sa Ccškom, u suštini nude tipicnu esencijalisticku pricu, odnosno, referišu na
primordijalni koncept nacionalnog identiteta. I jedan i drugi medijski narativ
nastoje da homogenizuju nacionalni kolektiv. U prvom slucaju, težište je na
militaristickom vokabularu, kako zbog postojanja "neprijatelja", tako i zbog
nedostatka resursa za autoidentifikaciju. Mcc sa Ccškom nudi, medutim, dru-
gacije mogucnosti – korisccnje mehanizma projekcije svetle buducnosti. Oba
mehanizma konstrukcije suštinski su ista, ali se razilaženje odvija na nivou
motiva – "zadobiti moc iIi organizovati društveni život na razumljiv nacin"
(Hpennh 2003, 276).
Medijski tekstovi vezani za utakmicu sa Ccškom, medutim, otvaraju neka
zanimljiva pitanja. Naime, pored pomeranja težišta iz diskursa "lokalnih te-
ma" i ucitavanja drugacijeg, "evropskog" identiteta, dominantan narativ odno-
si se na markere etnickog identiteta poput, recimo, grba, himne ili zastave. U
tom kontekstu, konceptualizacija nacionalnog identiteta kroz ovakve simbole
sama po sebi ne predstavlja problematican cin, uzimajuci u obzir da je potreba
za stvaranjem jedne semioticki potentne nacije utoliko veca ukoliko joj je više
potkopan nacionalno-politicki, ekonomski i vojni suverentitet (Rowe, McKay
et al. 1998, 133). Nacin na koji se ta konceptualizacija vrši, medutim, može
biti priIicno problematican.
Kao analiticki interesantan primer može se navesti medijska konstrukcija
novog identiteta košarkaške reprezentacije Srbije pred Evropsko prvenstvo
2007. godinc (Dordcvic 2008). Nakon lošeg rezultata tima SCG na Svetskom
prvenstvu u Japanu 2006. godine, košarkaški reprezentativac Darko Milicic
je, komentarišuci više nego bledo izdanje državnog tima, u cIanku pod nazi-
vom "Sa Srbijom po medalju", zakljucio:

"Vecina ljudi misli da je to sitnica, ali kada malo bolje pogleda-
te, otkad smo Srbija i Crna Gora ništa ne možemo da uzmemo. Ka-
da smo postali SCG i odbili himnu ’Bože pravde’ sve nam je krenu-
lo nizbrdo. Nije slucajnost, videli ste fudbalerc u Ccškoj: Srbija i
’Bože pravde’ - 3:1. Bicc nam mnogo bolje kada u Španiju odemo
kao Srbija, s pravom himnom" (Veccrnje novosti, 28. avgust 2006.)

Dakle, i ovde je na delu metonimijsko povezivanje "vrlih novih" etnickih
markera sa uspesima na sportskom polju.
Milicic, sada kao cIan "nove" reprezentacije Srbije, tokom priprema za
predstojeci cvropski šampionat, ovako vidi svoj nastup za nacionalni tim:

Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
97
"Srbija, brate, to je drugacije od svega prethodnog. Pa, još him-
na 'Bože pravde'. To je potpuno drugaciji osecaj ncgo bilo šta dru-
go. Poštujem ljude iz Memfisa
6
, oni mi daju hIcb. AIi, occkuju da
cu ja sad, pošto sam saigrac sa Gasolom, da popustim protiv Špani-
je. Kao, mi smo Memfis, nismo Španija i Srbija, i te fore. Ja sam im
lepo objasnio. Brate, Srbija je Srbija, kako ne kapirate to. Jesmo mi
saigraci, aIi kada budem igrao protiv njih, ima da bude 'rokanje'"
(Press, 25. jul 2007.)

U sIicnom tonu, Milicic objašnjava kako nastup u košarkaškoj reprezenta-
ciji Srbije nikako ne može biti posmatran kao "prava borba za Srbiju":

"Ovo je samo košarka, to je za menc dccja igra. Moje shvatanje
je da su ljudi iz nekih drugih oblasti zvezde. To su ljudi koji su se
borili za Srbiju, naši generali, vojnici koji su dali svoj život za ze-
mlju, pravi heroji, razumeš. (...) Ma, šta se k...c ja borim, igram ko-
šarku. Ovo što se mi zajebavamo, igramo košarku, takmicimo se ko
je bolji, ko je slabiji, to je sve sranje". (Press, 1. septembar 2007.)

Tadašnji kapiten reprezentacije Milan Gurovic i Darko Milicic, kako izve-
štavaju brojni listovi, prazan hod tokom priprema reprezentacije prekracivali
su takmiccci sc u tome ko je veci "cctnik". Tako "Glas javnosti" navodi da
"odIicnu atmosferu na pripremama košarkaša u Kovilovu u vesele tonove do-
datno boje nacionalisticki nastrojeni kapiten Milan Gurovic i novi centar
Memfisa Darko Milicic". "Cica" je u šali porucio ccntru "grizlija" da treba još
da uci o Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini u vreme Drugog svetskog rata"
(Glas javnosti, 28. juI 2007.). SIicno izveštava i beogradska "Politika":

Uvod u juccrašnju pres-konferenciju košarkaške reprezen-
tacije Srbije bila je pesma s mobilnog telefona Darka Milicica
– ’Marširala kralja Petra garda’. Svako ima svoju omiljenu
melodiju, ono što ga oraspoložuje i motiviše, a novi centar
Memfisa je izabrao baš ovu, kao da je hteo da demantuje one
koji tvrde da je patriotizam postao žrtva surovog profesionali-
zma (Politika, 24. jul 2007.)

Strategija koja se može dekodirati iz navedenih segmenata sportske štampe
priIicno je jasna. Rcc jc, naime, o nastojanju da se nacija homogenizuje kroz
ucitavanje jednog novog identiteta, vezanog za koncept "srpstva". Iako se,
svakako, niti jednom od dvojice citiranih košarkaša ne može zabraniti pravo
na sopstveni politicki ili ideološki stav, upada u oci cinjenica da su upravo oni
(ukljucujuci i njihove stavove) najeksponiranije figure u pisanju sportske

6
Milicic jc nastupao za NBA tim Memfis Grizlis.
Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
98
štampe vezanom za košarkašku reprezentaciju Srbije, i samim tim, njihovi sta-
vovi postaju deo javnog a ne privatnog govora. Pri tome, ova vrsta javnog dis-
kursa ne konceptualizuje državni tim samo kroz etnicku pripadnost kao apso-
lutno primarnu osobinu, vcc sc, cak i unutar ovog, samog po sebi problematic-
nog narativa, dodatno profilisc cctništvo kao vrsta poželjnog identitetskog
obrasca. Tako državna reprezentacija Srbije postaje etnicka – dakle, nije u pi-
tanju državni tim Srbije (u kome mogu igrati i za koga mogu navijati teoretski
svi gradani koji žive u ovoj zemlji, bez obzira na etnicku ili bilo koju drugu
pripadnost), vcc sc radi o srpskoj ekipi, ciji osnovni kvalitet jeste upravo to
što je srpska.
I u ovom slucaju na delu je strategija izgradnje "nove, lepše" buducnosti
putem odbacivanja prošlosti. Medutim, ovde se ne radi samo o odbacivanju
mrskog L'Ancien Regime, vcc i o odabiru odgovarajucc prošlosti, izboru one
tradicije koja bi trebalo da predstavlja zalog za buducnost. Može se reci da jc
na delu mehanizam koji funkcioniše kao odraz jedne kulture selektivne ili iza-
brane tradicije, u smislu kontinuiranog izbora i reizbora vlastitih prethodnika
(Duda 2001, 241). Dakle, kada novinar odabere Darka Milicica da razgovara
sa njim i kada košarkaš govori o tome kako poštuje iskljucivo i jedino jugo-
slovensku vojsku u otadžbini Draže Mihailovica, na taj nacin sc prczentira
prica koja odlazi u javnost i koja postaje deo javnog narativa. Ukoliko takav
diskurs postane dominantan, mozc sc occkivati da bi u doglednom periodu
mogao biti smatran za neupitnu istinu. U tranzicijskom društvu kakvo je naše,
ovakve teme su veoma osetljive, i zapravo, govore o tome koliko je problema-
ticna granica definisanja cak i naizgled benignih identitetskih markera, poput
himne ili zastave.

Globalno sreée lokalno

Razmatranje svih ovih fenomena, medutim, nikako se ne može smatrati ce-
lovitim ukoliko se ne uzme u obzir duboka transformacija koja je zahvatila
sport u poslednjim decenijama dvadesetog veka. Razlog za pojavu ovako ko-
renitih promena leži, pre svega, u dramaticnim promenama koje su zahvatile
globalni poredak, a koje su se nužno reflektovale i na sport. Krah komunizma
i posledicna transformacija kapitalistickog poretka, koja je dovela do sve ve-
ccg uticaja globalnog krupnog kapitala i neuporedivog porasta mobilnosti lju-
di i robe u odnosu na prethodni period, proizveli su i promene na sportskom
tržištu. Istovremeno, na delu je i izuzetno širenje mogucnosti za masovno ko-
municiranje, kako preko elektronskih medija, tako i putem sve razvijenijeg
novog resursa – Interneta. U tom smislu, sve više i više sportista napušta lo-
kalne klubove, odlazeci u srcdine gde se koncentriše kako kapital, tako narav-
no – i kvalitet. Fudbal je nakon duboke krize sedamdesetih i osamdesetih go-
dina u citavoj Evropi, uzrokovane naglim porastom huliganizma i tragedijama
Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
99
njime uslovljenim, zapravo doživeo najvidljiviju transformaciju. Zapocco jc
proces koji i dalje traje, a koji sc obicno oznacava terminom "hiperkomodifi-
kacija fudbala" (Skembler 2007, 192-216; Moor 2007). Uprosccno reccno,
sve izraženija medijatizacija sporta (praccna i sve vecim novcem od prodaje
TV prava), napravila je od ove igre apsolutni globalni fenomen. Sve veci no-
vac u igri uslovio je i pretvaranje klubova u isvesnu vrstu multinacionalnih
kompanija, ciji dometi i prohtevi više nisu mogli da se zadrže samo na uskim
nacionalnim tržištima. Liga šampiona, transformisano evropsko takmiccnje do
tada poznato kao Kup evropskih šampiona, postala je, da se tako izrazim,
"klub za velike igracc", u kome mesta ima samo za one koji imaju resurse i
koji su dovoljno medijski atraktivni da bi privukli multinacionalni kapital.
Dovoljno je navesti samo podatak da je fudbalski klub Manccster Junajted u
2008. godini ostvario obrt kapitala u iznosu od 245 miliona funti od ccga je 59
miliona bio cist profit, dok je Real Madrid u istom periodu "obrnuo" cak 366
miliona evra. Jasno je i logicno, otuda, da ovi timovi više ni na koji nacin nc
funkcionišu u kontekstu "nacionalnog", i da im je širenje na globalna tržišta
ne samo strategija vcc i imperativ. Ukoliko se u obzir uzme podatak da je u
svetu trenutno registrovano oko devedeset miliona navijaca Manccster Junaj-
teda (broj koji daleko prevazilazi ukupno stanovništvo Britanije), jasno je da
se teško može govoriti o lokalnom ili nacionalnom karakteru ovog fudbalskog
kluba. Situacija je još jasnija ukoliko se pogledaju sastavi velikih evropskih
ekipa. Nije redak slucaj da u pojedinim meccvima ArsenaIa iIi CcIsija nastupi
samo dva do tri engleska fudbalera, a dešavalo se da u startnoj postavi ne bu-
de niti jednog! Prakticno, osim pojedinacnih primera poput španskog prvoli-
gaša Atletik Bilbao
7
, nema ozbiljnog evropskog kluba koji u svojim redovima
nema bar polovinu igraca koji nisu poreklom iz zemlje u kojoj nastupaju.
Ovaj proces koncentracije kapitala i kvaliteta u pojedinim evropskim liga-
ma poput španske, italijanske ili engleske, praccn svc vccom mcdijskom do-
stupnoscu sadržaja, doveo je do toga da vecina današnjih ljubitelja fudbala ve-
rovatno mnogo više zna o milanskom Interu nego o Crvenoj zvezdi, dok je
potpuno izvesno da bolje poznaje tim premijerligaša Sanderlenda od srpskog
prvoligaša BSK iz Borcc. Na isti nacin, prosecan konzument sportskih medija
znacc svc o "liku i delu" Kristijana Ronalda, dok o potencijalnim "lokalnim
herojima" Dordu Tutoricu iIi Dušanu Dokicu ncce znati ništa (osim da lošije
igraju fudbal od Terija, Anrija, Pujola ili Vidica).
Tako danas u Srbiji egzistiraju klubovi ljubitelja mnogih evropskih timova,
poput "Intera" iz Milana (http://www.interclubbgd.com/) ili "Manccstcr

7
Atletik Bilbao je fudbalski klub iz španske pokrajine Baskija, poznate po izuzet-
no jakom separatistickom pokretu. Dugogodišnja politika ovog kluba bila je da u timu
mogu nastupati iskljucivo Baski. U poslednje vreme ovo nepisano pravilo malo je
opuštenije, pa se dešava da cIanovi ekipe budu i Španci.
Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
100
Junajteda" (). Rcc jc, zapravo, o procesu koji Dulijanoti naziva glokalizacijom
(Dulijanoti 2008, 286-207), pod kojim se podrazumeva koncept prihvatanja i
adaptiranja globalnih kulturnih formi. Najjednostavniji primer pomocu koga
ovaj mehanizam funkcioniše jeste, recimo, denotiranje fudbalskog kluba Inter
preko "našeg" igraca. Tako "Inter" nije samo "Inter", vcc jc "Inter našeg Deja-
na Stankovica". SIicno tome, ukoliko se recimo susretnu ekipe "CcIsija" (na-
šeg Ivanovica) i "Manccstera" (našeg Vidica), u domacim mcdijima ccsto se u
najavi utakmice može procitati da jc rcc o "srpskom derbiju". Ovakav nacin
adaptiranja globalnih pop-kulturnih formi u izvesnom smislu može poslužiti
kao metafora za ono što Apaduraj naziva subjektivnim pozicioniranjem nacije
unutar svetskog poretka i protiv Zapada kao krucijalnog mehanizma za dava-
nje smisla procesima globalizacije (Apadurai 2000). Drugim recima, Vidic,
Stankovic ili Novak Dokovic mogu se percipirati kao "nacionalne kulturne
ikone u funkciji formiranja i reafirmacije nacionalnih identiteta" (Wong and
Trumper 2002, 168).
Ocigledno je da globalizacija sporta dovodi do svojevrsne hibridizacije
identiteta, pri ccmu se hibridnost, u ovom kontekstu, razume kao metafora za
"kulturno mešanje", odnosno kreiranje novih identiteta kao posledice susreta-
nja i preklapanja kultura u globalnom i multikulturnom svetu. Ova suprotsta-
vljenost lokalnog i globalnog, dakle, stvara speciIicne hibridne identitete, koji
kontradiktorne elemente "mire" i ujedinjavaju (Beck 2000). Ipak, treba imati u
vidu da se pitanje nacionalnog kao kulturne snage nalazi daleko od zaborava
(Bishop and Jaworski 2003, 244), što narocito dolazi do izražaja prilikom odr-
žavanja evropskih ili svetskih prvenstava u fudbalu. Naime, dok klupska tak-
miccnja sve više i više gube karakter nacionalnih, kako u smislu aktera tako i
u pogledu recepcije same publike, susreti državnih timova, kao što se moglo
videti iz navodcnih primera, u velikoj meri pokazuju da "žar nacionalne bor-
be" i dalje postoji. Ilustrativno je, u ovom smislu, navesti slucaj koji se dogo-
dio tokom održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu u Nemackoj 2008. godi-
ne. Nakon utakmice izmedu Ncmacke i Turske u jednom gradu na severu Ne-
macke navijaci ncmackog tima su, u "nacionalnom zanosu" tokom noci razbili
nekolicinu izloga prodavnica ciji su vlasnici bili Turci. Da se ovakav slucaj
dogodio u nekom drugom trenutku, a ne za vreme Svetskog prvenstva, izbio
bi prvorazredni skandal. Medutim, poput ponašanja britanske štampe u pret-
hodnim primerima, i u ovom slucaju radilo se o mehanizmu putem koga se re-
alno postojeci antagonizam izmedu ncmacke vecine i turske manjine zapravo
transponuje kroz jednu fudbalsku utakmicu.

Zakljucna razmatranja

"I analiticari treba da se ispovede. Jezik ispovesti zahteva prelazak s množi-
ne na jedninu. Ja citam sportske strane i, s obzirom na vesti o patnjama na dru-
Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
101
gim stranama - prelazim na njih brže nego što bi trebalo. Redovno se odazivam
na poziv da slavim nacionalne pobede u sportu. Ako neki gradanin iz moje do-
movine trci brže ili skacc više od stranaca, ja osecam zadovoljstvo. Zašto, ne
znam. Ja želim da moj nacionalni tim pobedi timove drugih zemalja, da da više
golova, stekne više poena, itd. Medunarodna nadmetanja izgledaju toliko važni-
ja od domacih: ona pružaju dodatno takmicarsko uzbudcnje i osecanje da je na
kocki nešto što se ne da definisati. Svakodnevno listam novine da saznam nove
rezultate, ne razmišljajuci o buducnosti na koju može ukazivati ta rutinska de-
latnost. Ja se ne pitam zasto to cinim. To jednostavno cinim, po navici". (Bilig
2009, 225)
Ove reci Majkla Biliga, koje u celosti potpisujem, zapravo ukazuju na svu
složenost i speciIicnost društvenog fenomena kao što je sport. Kao što se iz
analiziranih primera moglo videti, zapravo, medijski diskurs vezan za sport,
ccsto može "reci" više o društvu koje je predmet istraživanja, nego što je to
slucaj sa mainstream javnim govorom. Analizirani primeri iz domacc stampe,
u tom smislu, ukazuju kako uticaj fudbala na homogenizaciju lokalnih identi-
teta, ali i njegova, istovremeno, snažna globalna komponenta, mogu omoguci-
ti uvid u nacine na koje se konstruišu, sukobljavaju i mire identiteti koji se u
tranzicionoj Srbiji ccsto definišu kao nepomirljivi, a vezani su za pitanja egzi-
stencije lokalnog (nacionalnog) i globalnog (evropskog) identifikacijskog pro-
jekta.
Da parafraziram Levi-Strosa, sa tacke gledišta antropologa fudbal možda ni-
je dobar za igranje, ali u svakom slucaju jeste dobar za razmišljanje. Ako i ne
znamo da igramo fudbal, možemo da mislimo o njemu i da pišemo o njemu.
A koliko to ponekad može biti važno, govore ekstremni primeri instu-
mentalizacije sporta, poput onoga u bivšoj Jugoslaviji krajem osamdesetih i
pocctkom devedesetih godina dvadesetog veka. Stoga ne treba zaboraviti ka-
ko "strane posveccne sportu u novinama nisu povremeni dodaci, objavljiva-
ni samo ponedeljkom ili u druge dane kada ima vecih takmiccnja o kojima
treba izveštavati. Sportskih strana ima uvek i nisu nikada prazne. Svakoga
dana milioni i milioni ljudi pažljivo citaju te stranc, uccstvujuci u porazima i
pobedama, osecajuci sc kod kucc u tom svctu zalepršanih zastava (...) Ako
se isticc pripadnost naciji, onda rutinski podsetnici mogu biti i prethodne
probe; znacaj odjeka prošlosti kao priprema za buducc vrcme ne može se za-
nemariti. Mozda ccmo se mi – ili naši sinovi, necaci ili unuci – odazvati jed-
nog dana, bez oklevanja i s oduševljenjem, ili s nelagodnim osecanjem du-
žnosti, kada cujemo da smo svojoj zemlji potrebni da pobedimo ili pogine-
mo. Poziv cc vcc biti poznat; osecanje obaveze usadcno; reci tc obaveze su
vcc dugo deo teritorije našeg zadovoljstva". U tom kontekstu, ’mi’ smo sva-
kodnevno podsecani da smo ’ovde’, da smo kod kucc u `svojoj’ dragocenoj
domovini. (Bilig 2009, 220-228)

Umeju l i antropol ozi . . .

Antropologija 9 (2009)
102
Literatura:

Appadurai, Arjun. 2000. Grassroots Globalization and the Research Imagina-
tion, Public Culture 12(1): 1-19.
Beck, Urlich. 2000. What is Globalization? Cambridge: Polity Press.
Bilig, Majkl. 2009. Banalni nacionalizam. Beograd: XX vek.
Colovié, Ivan. 1985. Divlja književnost. Beograd: Nolit.
Colovié, Ivan. 2002. Fudbal, huligani i rat. U Srpska strana rata, ur. Nebojša
Popov, 456-481. Beogad: Samizdat B92.
Duda, Dean. 2001. Nadziranje znaccnja: što je kultura u kulturalnim studiji-
ma, Casopis Rec 64/10, 235-253.
Topµennh, Hnan. 2006. Cnopr n nannonannn nµenrnrer. Oyµôancxa npnna
'nenocrojehe nannje', Antropologija 1: 22-34.
Topµennh, Hnan. 2008. Vmepucaue nampuomus+a. Aumpono.oura aua.u-
sa roucmpyucaua ry.ma rouapraure penpeseumaµufe Cpoufe y cnopm-
crof uma+nu. U Ky.mypue napa.e.e, Ccaroouecua ry.mypa y nocmco-
µufa.ucmuvro+ nepuooy, 3ôopnnx Ernorpa[cxor nncrnryra CAHY 25,
yp. 3opnna ¡nnan, 85-96. Feorpaµ: Ernorpa[cxn nncrnryr CAHY.
Dulijanoti, Ricard. 2008. Sport. Kriticka Sociologija. Beograd: Clio.
Eriksen, Tomas. 2004. Etnicitet i nacionalizam. Beograd: XX vek.
Hywel, Bishop and Jaworski, Adam. 2003. We beat 'em: nationalism and the
hegemony of homogeneity in the British press reportage of Germany ver-
sus England during Euro 2000. Discourse and Society 14(3): 247-271.
Maguire Joseph, Poulton Ema. 1996. European identity politics in EURO 96.
International Review for the Sociology of Sport 34/1: 17-29.
Martinov, Zlatoje. 2000. Sport kao refleksija društvenih odnosa, Republika
233.
Moor, Liz. 2007. Sport and Commodification: A Reflection on Key Concepts.
Journal of Sport and Social Issues 31/2: 128-142.
Hpennh, Mnaµena. 2003. Emuuvru uoeumumem. npoo.e+u meopufcroe oo-
peheua, Tpaouµuoua.uo u cacpe+euo y ry.mypu Cpoa, Hoceôna nsµana
EH 49 yp. ¡parana Paµojnnnh, 275-287. Feorpaµ: Ernorpa[cxn nncrn-
ryr CAHY.
Hpennh, Mnaµena. 2006. Cpoufa y Ecponu? Mumocu u pea.uocm ua novem-
ry XX cera. Y Ccaroouecua ry.mypa y nocmcoµufa.ucmuvro+ nepuooy y
Cpoufu u Byeapcrof, 3ôopnnx Ernorpa[cxor nncrnryra CAHY 22, yp.
3opnna ¡nnan, 28-49. Feorpaµ: Ernorpa[cxn nncrnryr CAHY.
Rowe, D, McKay, J. and Miller, T. 1998. Come Together: Sport, Nationalism
and the Media, in Mediasport, ed. Wenner L.A., 119-134. London: Rou-
tledge.
Sack, Allen and Suster, Zeljan. 2000. Soccer and Croatian Nationalism. A
Prelude to War. Journal of Sport & Social Issues 24 (3): 305-320.
Ivan Dordevi é
Antropologija 9 (2009)
103
Skembler, Grejem. 2007. Sport i društvo. Istorifa, moc i kultura. Beograd:
Clio.
Wong L. Lloyd and Trumper, Ricardo, Global celebrity athletes and nati-
onalism. Journal of Sport and Social Issues 26. London: SAGE.


Primljeno: 30.09.2009.
Prihvaccno: 22.10.2009.


Ivan Dordevié
Institute of Ethnography SASA

CAN ANTHROPOLOGISTS PLAY FOOTBALL? SPORT AND IDEN-
TITY IN COTEMPORARY SERBIA

The basic goal of the lecture and the paper from which it stemmed, is to try
to point out to sports as a possible reference frame for research of identity cre-
ation process, through allegedly confronted phenomena of "local" and "glo-
bal" comprehension of identity practices. The paper treats sports as a popular
culture phenomenon, and it follows ways in which identities (which are often
defined as uncompromising in transitional Serbia) are constructed, confronted
and reconciled, and which are associated with questions of existence of local
(national) and global (European) identification project.

Key words: sports, national identity, sport press, mechanisms of "i-
magining of nation", global and local identities.

o prili no esto pominjanom narativu da je rat u nekadašnjoj SFRJ u izvesnom smislu simboli ki po eo 13. kao što se to uglavnom ini. što je u neposrednoj budu nosti iskori eno kao povod za uklanjanje ve eg broja zaposlenih lica srpske nacionalnosti iz hrvatske policije. bili me u dobrovoljcima Srpske radikalne stranke. Pored izvesne zasi enosti. Ilustrativan primer daje i opis tog vremena na zvani nom sajtu navija a Crvene zvezde. Sever ih nikada ne e zaboraviti". krenule su i Delije – veliki broj momaka iz prve ekipe uzeo je u e e u ratu.net) 90 Antropologija 9 (2009) .. Kao simboli ni detonator. u zavisnosti od svojih politi kih opredeljenja. svojevrsnom padu doprinela je i tadašnja politi ka situacija. fudbal je u tom periodu poslužio za dizanje me uetni kih tenzija. maja 1990.. Belih orlova. godine na zagreba kom stadionu Maksimir. tzv "Delija": "Trijumfom u Bariju Delije su. kao i policije koja je pokušala da sukob spre i. realizovanu od strane Dinamovih navija a. hrvatski mediji unisono su optuživali policiju za neadekvatnu reakciju. treba imati u vidu da je. ve one prave. Kao što pokazuje analiza Ivana olovi a ( olovi 2002). U istom trenutku. U tom smislu. Istraživanje sporta kao društvenog fenomena u savremenoj Srbiji može biti relevantno iz više razloga. a veliki broj momaka je ranjen. sport odigrao važnu simboli nu ulogu u doga ajima koji su krajem osamdesetih i po etkom devedesetih godina prošlog veka doveli do raspada nekadašnje SFRJ..delije. Re je. kao i njihov voljeni klub. a zapravo u organizaciji nacionalisti ke Hrvatske demokratske zajednice i ustaške emigracije (Zack and Suster 2000).Umeju li antropolozi. sa ta ke gledišta šire društvene realnosti. Sam taj incident svakako ne bi imao toliki zna aj da ga mediji u Srbiji i Hrvatskoj nisu instrumentalizovali za potrebe rastu eg nacionalizma u tadašnjim jugoslovenskim republikama. Srpske Garde.. dostigle svoj vrhunac i od tog trenutka lagano idu silaznom putanjom. izražavaju i tako. (www. fudbal je u tom trenutku u javnom narativu prestao da bude nedeljna zabava i pretvorio se u nešto mnogo ozbiljnije – u poligon za regrutovanje vojnika koji više nisu vodili ritualne ratove. Dosta istaknutih navija a je svoje živote položilo srpstvu. manja važnost sporta u kontekstu opšte društvene mo i gubi na relevantnosti. ukoliko se ovaj fenomen posmatra isklju ivo iz ugla prou avanja popularne kulture. ono što "zvani na" politika nije mogla da kaže. Sa jedne strane. koja se i može razumeti u takvim okolnostima. kroz jednu "marginalnu" aktivnost. uklju en ogroman broj ljudi. U pomo srpskom narodu leta 1991. kada je pre nikada odigrane utakmice Dinamo Crvena Zvezda došlo do opšte tu e izme u navija a srpske i hrvatske ekipe. sredno. naime. bez obzira na izuzetno veliki uticaj na kreiranje i reprodukovanje identiteta u savremenom svetu. uglavnom u Srpskoj dobrovolja koj gardi ali su pojedine Delije. Pre svega. štampa u Srbiji dešavanja u Zagrebu videla je kao dugo pripremanu zaveru usmerenu protiv srpskog naroda.

ni ovaj niti bilo koji sli an doga aj ne bi imali ni približno snažne efekte da svi oni nisu posredovani putem masovnih medija. štampa. a jedan od interesantnijih bi mogao biti slu aj medijskog pra enja fudbalske utakmice izme u Engleske i Nema ke u polufinalu Evropskog prvenstva održanom 1996. i to ne samo ona tabloidna. veoma lako se ukorenjuju i postaju deo svakodnevnog javnog diskursa. Drugim re ima. kao i u mnogim drugim. u vreme obeleženo ratom.Ivan or!evi U tom smislu. U tom smislu. Svakako da instumentalizacija sporta u ve ini slu ajeva ne mora imati ovako ekstreman karakter. 25-26). godine u Velikoj Britaniji. u jednoj zemlji u kojoj je navija ki huliganizam. Zapravo. Štampa u Engleskoj. mogu e mnogo više "re i" nego što je mogu e "pri ati" u mainstream medijima. 47=). a navija i dobrodošlo 'topovsko meso'" ( olovi 2002. re je o tome da je u narativima vezanim za sport. i to putem prizivanja stereotipa. izmešane sportske i vojne istorije. Uloga sportske štampe u konstruisanju nacionalnog identiteta Jedna od osnovnih odlika ovako posmatranih medija koji tretiraju sport jeste njihova uloga u konstruisanju nacije "kao homogenog kolektiva kome bi pretpostavljeni italac trebalo da pripada" (Bishop and Jaworski 2003. najavljivala je utakmice naslovima poput "ACHTUNG! SURRENDER" ili "Let's Blitz Fritz". televizija i druga sredstva javnog informisanja istovremeno reprezentuju. o iglednog "šovinizma i ksenofobi nog trijumfalizma" (Maguire and Poulton 1999. pretvara u politi ke doga aje par exellence. Masovna medijska histerija na kraju je dovela do zvani nog protesta nema kog ministarstva inostranih poslova. ali se upravo preko sli nih primera može videti zna aj ovog "marginalnog" fenomena. bio nametljivo prisutan. zapravo. ali i socijalno konstruišu kulturne poruke i sisteme predstava vezane za razli ite vrste identitetskih praksi. kako su ga nazvali. uz komentare kako na "Ostrvu jedino rat i fudbal mogu izazvati ovakvo nacionalno jedinstvo". Ukoliko se kontekst fudbalske utakmice izme u Nema ke i Engleske sagleda iz perspektive problema sa kojima su se tada Britanija i Nema ka suo avale u meAntropologija 9 (2009) 91 . generi kih referenci. gde se ljudska aktivnost definisana kao "vrsta igre koja nema drugi cilj izvan same sebe" (Martinov 2000). medijske poruke poslate kroz lance komunikacije imanentne ovoj formi popularne kulture. polazim od toga da "u konstruisanju 'nacije' štampa pribegava nekolicini diskurzivnih strategija konstruišu i i osnažuju i nacionalno jedinstvo. u ovom slu aju vezanih za nacionalni identitet. kao i bezvremenosti nacije kroz povezivanje mitske prošlosti i neupitne budu nosti" (244). i intervencije britanske vlade u stišavanju. Primera za ovakve slu ajeve ima zaista mnogo. Kao što je poznato. navija ka agresivnost postaje za državu dragocen 'kapital mržnje'. Sasvim je sigurno da. "epizoda o ratovanju Delija pokazuje kako. 243).

i završena je pobedom reprezentacije SCG od 1:0. 1 92 Antropologija 9 (2009) . a što nije dopustivo da se glasno izgovori.. iji odnosi su još uvek u velikoj meri optere eni ratom iz sredine devedesetih godina prošlog veka. 1996. recimo.) Ime "Fritz" je u Britaniji tokom Drugog svetskog rata predstavljalo pogrdni naziv za Nemce. Me utim.. Utakmica je odigrana pred punim stadionom "Marakana". usobnim odnosima. godine u Beogradu ( or evi 200=). idemo na Mundijal! (Kurir. Ilustrativan primer za to jeste medijsko pokrivanje fudbalske utakmice izme u ekipa tadašnje Srbije i Crne Gore i Bosne i Hercegovine. I jedna i druga aluzija izrazito su politi ki nekorektne. oktobar 2005). 13. oktobar 2005. 12. Kada je Evropska unija zabranila Britaniji da izvozi svoju govedinu. ili da poruka Helmutu Kolu na naslovnici Guardian-a glasi "Achtung! Surrender!". naime. oktobra 2005. pronalazi na in da bude ispoljena upravo kroz sportsku štampu. bar u fudbalu. odigrane 12. Istovremeno. na sportskim stranama dnevnih listova tih dana mogao je osvanuti naslov poput "For You Fritz. Tako. u tekstu pod naslovom "Sprem'te se. dok "ze" ozna ava podsmevanje nema kom na inu izgovaranja engleskog lana "the". Dakle. što ne emo skoro u Evropsku uniju. Ze EURO 96 Championship is over"1 (26). frustracija proizvedena problemima koji daleko prevazilaze sportske teme..Umeju li antropolozi. Pri kraju vladavine premijera Džona Mejdžora. kako bi se izbegla zaraza itavnog kontinenta. naglašavaju i težak zadatak fudbalera SCG ali i veru u "ispunjenje o ekivanja nacije" (Kurir. Srbija je eksplodirala! Zabole nas i za Karlu i za Hag. svi u Nema ku" i navodi: Fudbalska reprezentacija Srbije i Crne Gore plasirala se na Mundijal u Nema koj! Posle osam godina. koriste i je kao mehanizam da se ispri a ono to se zapravo misli. Dodatni zna aj me u donosila je injenica da su snage odmeravale dve reprezentacije nekadašnjih republika bivše SFRJ. što plate ne prate rast cena. U najavi utakmice. Medijska reakcija na ovaj "istorijski uspeh" reprezentativnog tima bila je prili no burna. Britanija se. To je bio poslednji me u ciklusu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u Nema koj.. i pobeda je obema ekipama donosila plasman na najvažniju me unarodnu fudbalsku smotru. ime je ostvaren plasman na Svetsko prvenstvo. reakcije u Londonu nisu bile ni malo blage. sportska štampa je isticala veliku važnost predstoje eg me a. razlozi za ovakve reakcije britanske štampe postaju jasniji. Kao glavni krivac za nastalu situaciju prepoznata je Nema ka. Srbija (sic!) je. godine. bilo bi zbilja teško zamisliti da naslovna strana The Times-a osvane ukrašena porukom "Let's Blitz Gerhard Schroeder". sprem'te za Nema ku!" najavljuje "paklenu atmosferu na 'Marakani'". "Kurir" svoj izveštaj sa utakmice naslovljava sa "Svi. suo ila sa ozbiljnim problemom bolesti ludih krava. Ej. dnevni list Kurir. svi. kao vode a snaga u okviru EU. deo sveta!. briga nas što se ovi u Skupštini sva aju.

Zapravo. Ratni vokabular. sprem<te etnici. godine naovamo ipak srazmerno retki. postiže se visok stepen nacionalne homogenosti. Ovakav na in reprezentacije sportskog doga aja zapravo je "žanrovski" uslovljen. oni su od 1945. ve se eksplicitno gradi slika o "neprijateljskom drugom". ko daje i Bog mu daje. sadrži ve inu odlika rata koje doprinose stvaranju identiteta. "izlaska pred naciju istog obraza" ili "pakla Marakane". formulativnost ( olovi 1985. kako se navodi.oktobar 2005. U navedenim novinskim tekstovima postoji niz primera koji upu uju na konstruisanje ovakvog "vojni kog" miljea. sve reference na ratni vokabular konstruisane na ovako apstraktnom nivou. a veoma malo njegovih nasilnih. u tom kontekstu. Mogli bismo re i da su se ti sukobi me u nacionalnim državama metafori ki preneli na plan sporta: sport. u odre enim slu ajevima pretvara u metonimiju. prenose i izjavu selektora i. rata koji se vodio izme u predstavnika nacija sada suprotstavljenih na igralištu. predstavlja medijum za generisanje odre enih pri a iz nacionalne prošlosti.. Prva parola iz naslova odnosi se na po etne taktove etni ke pesme "Sprem<te se. 13. da se nera i eni ratni rauni iz sredine devedesetih godina direktno transponuju na fudbalski teren. sprem'te za Nema ku" i "Svi. Na taj na in uspostavlja se veza koja normalizuje odnos izme u konkretnog sportskog doga aja i. Naslovi "Sprem'te se. jer smo bar nešto uradili… Naši igra i su humanitarci bez granica! Ali. Kako navodi Eriksen. koje su povezane sa konkretnim doga ajima. svi. prime uje se skoro potAntropologija 9 (2009) 93 . recimo. Moralo je sve da im se vrati na najbolji na in". i izabran je "po meri" protivnika sa kojim je nacionalna reprezentacija igrala – Bosne i Hercegovine. i iz njega se ne mogu dekodirati konkretna zna enja. poput onoga o "hrabrom vojskovo i Petkovi u". Zanimljivo je zapaziti i na in na koji se konstruiše slika o "nama". Kroz konstrukciju takve metafore. naime. Ovakav izbor naslova svakako nije sluajan.) Ovi primeri ukazuju na jednu jednu od osnovnih strategija u sportskom novinarstvu –uspostavljanje metafori ke veze izme u sporta i rata. a jedina funkcija im je da kroz stvaranje metafori ke veze rata i sporta izazovu ja i ose aj homogenosti zamišljenog kolektiva. li nostima ili herojskim delima. zapravo.Ivan or!evi "Sport" u tekstu pod naslovom "Kruna karijere" isti e uspeh tima SCG. Nisu. me utim. koja se. destruktivnih crta" (Eriksen 2004.".. silna e borba da bude. dok je druga vezana za populisti ki i nacionalisti ki pozdrav sa po etka devedesetih godina. (Sport. pa istog obraza izlazimo pred naciju. "iako su se me u nacionalnim državama vodili mnogi ratovi. "starom neprijatelju". svi u Nema ku" referišu na jednu druga iju realnost. vrši se ne samo homogenizacija nacije i konstruisanje "apstraktnog drugog". Na taj na in. "hrabrog vojskovo e" Ilije Petkovi a koji kaže: "Kraj je bio najlepši mogu . kome emo ovoga puta "naplatiti sve ra une". ine i vezu izme u fudbala i rata metonimijskom. 228) jeste osnovna osobina ovakvih i sli nih atributa. Pored uobi ajenih hvalospeva na ra un igre reprezentacije. 192). Namera je.

briga nas što se ovi u Skupštini svaaju.. 41). zapaziti kako "Kurir" u vezanim reenicama navodi "da se reprezentacija SCG kvalifikovala na Mundijal". da Srbi krenu u pohode Evropi baš odavde4. bili su veoma opširni. odigranom 16. šta drugo. što plate ne prate rast cena. Sledstveno. ali i potpuna simboli ka ravnodušnost i nedostatak identifikacije prema državi koju ovaj tim predstavlja. u najavi me a. Mali Napoleon je doveo vojsku u kraj gde je veliki Bonaparta izvojevao uvenu bitku protiv zajedni kog neprijatelja . 4 Grad u kome je utakmica igrana nalazi se nedaleko od uvenog Austerlica. avgusta 2006. može funkcionisati i kroz nešto druga ije mehanizme. niti evropske integracije ("Zabole nas i za Karlu i za Hag. godine u gradu Uherske Gradište2. puno odsustvo pominjanja simboli kih etni kih markera – ni u jednom izveštaju. iskazuju i svoj komentar u tekstu pod naslovom "Trijumf za istoriju" na slede i na in: Srbija je tog leta postala nezavisna država nakon raspada SCG. Tako Sport isti e "izvanrednu igru" naših reprezentativaca."). posve eni ovom "istorijskom me u". 15. koji je ozvani en referendumom gra ana Crne Gore na kome se ve ina gra ana ove republike opredelila za samostalnost. Interesantno je primetiti i kako se ta Srbija zamišlja i reprezentuje – kao zemlja kojoj nisu važni ni prevazilaženje ratne prošlosti. Na ovaj na in zapravo se ignoriše injenica da je u pitanju reprezentacija zemlje koja je sastavljena od dve ravnopravne republike. ve je važna simboli ka pobeda nad "starim neprijateljem" i odlazak na Svetsko prvenstvo – što predstavlja tipi nu manifestaciju javnog diskursa koji koristi obrazac "Evropa nam nije potrebna" (X ] 200=. piše: Božja volja. (Sport. Izveštaji u sportskoj štampi. i da je "Srbija napokon bar u fudbalu deo sveta". uglavnom se koristi neutralna floskula "reprezentacija SCG" ili nadimak "plavi". me utim. avgust 2006. Konstrukcija nacionalnog identiteta. Ilustrativan primer za to može pružiti medijska slika posve ena fudbalskom me u izme u tek obnovljene države Srbije i reprezentacije eške. nije pomenuta "uobi ajena" injenica da su navija i prilikom intoniranja himne doma ina "Hej Sloveni" sve vreme glasno zviždali. Tako.) Prvi nastup reprezentacije bio je neo ekivano rezultatski uspešan – utakmica je okon ana rezultatom 3:1 za Srbiju..Umeju li antropolozi. 3 Re je o nadimku selektora Srbije Havijera Klementea. 2 94 Antropologija 9 (2009) .Austrije i Rusije. me utim. recimo. Indikativno je. recimo. ni ekonomske i politi ke teško e. reakcije štampe na pozitivan rezultat bile su veoma optimisti ne. U imenovanju tima. list Sport u lanku pod naslovom "Mali Napoleon3 doveo Srbe na mesto istorijske pobede velikog Bonaparte". što ne emo skoro u Evropsku uniju.

uz blagu zamerku jer. može se zaklju iti da je ova utakmica.Ivan or!evi Takav uvod5 je podsetio na katastrofu iz Praga od pre etiri godine (zar opet.aut. u jedan širi. himnom. Sport isti e kako su "igra i verovali u sebe. Zapravo. ali i strategija koja je fundamentalna u procesu stvaranja ose anja kolektivne pripadnosti u kontekstu nacionalnog identiteta – projektovanje svetle nacionalne budu nosti. važniji kontekst "velike" istorije.) ostavio samo osmoricu i time raskrstio s tužnom (bliskom) prošlo u SCG". avgust 2006. avgust 2006. pomislili smo). ve pevaju "Bože pravde".) U kasnijim komentarima na utakmicu. (Bishop and Jaworski 2003. (Sport. Ovo "zamišljanje nacije" kanališe se kroz više strategija. Slika o "drugome" u analiziranim tekstovima skoro da i ne postoji. Na delu je klasi no "izmišljanje tradicije". Iako je o igledno da je osnovna namera mobilizacija i homogenizacija nacije pred me koji je ozna en kao "istorijski". grbu. Antropologija 9 (2009) 95 . nije Živojin Mi i (kako su novinari voleli da nazivaju prethodnog selektora Iliju Petkovi a). po mnogo emu problemati nog lokalnog konteksta. ovoga puta. ve kod Austerlica. 17. biti i novi rezultat. ovi momci to nisu dozvolili. u tekstu naslovljenom "Prvo pa srpsko". I bio je… Iz selekcije sa Mondijala je (Klemente. Na taj na in. prim. imala samo jedan smisao: legitimaciju novog poretka u kome više nema reprezentacija Jugoslavije i SCG (i jedna i druga u javnom diskursu odavno percipirane kao fakti ke reprezentacije Srbije). (Sport.) I Kurir oduševljeno prenosi utiske sa ovog susreta. Time se istovremeno najavljuje svetla budu nost nove reprezentativne selekcije na nivou itavog sveta. (Kurir. Oni su "crveni orlovi". pored svega toga novog na novom po etku. 18. na grudima nose dvoglavog orla i ne slušaju zvižduke dok se intonira himna. jednom i zauvek. poput nadimka koji se volšebno pojavio u ve ini medija – "orlovi" . himni i nadali se da e.) Ratna retorika prisutna je i u izveštajima koji su pratili ovu utakmicu. zapravo. "nova" Srbija izmešta se iz prethodnog. avgust 2006. 17. ve Napoleon Bonaparta. Njena funkcija je ovoga puta malo druga ija. Na taj na in se postiže neproblemati no postojanje nacije. ve da je na scenu stupila nova. zanimljivo je identifikovati aktere ovog "novog rata". ali ih je verovatno ohrabrila injenica da se iz publike nisu za uli zvižduci". nisu krili ljubav prema novom dresu. 252) Sportski medijski 5 Srbija je na samom po etku me a primila gol. grbom i zastavom. To. "prava" nacionalna selekcija Srbije. bilo je o igledno da igra i nisu nau ili tekst himne. a bitka se ne vodi u lokalnim okvirima u skladu sa nacionalnom mitologijom. sa "svojim" dresovima. nisu više plavi. "uprkos obe anju. ali se i itav nacionalni kolektiv simboli ki integriše u Evropu. isti u i kako je "Himna ’Bože pravde’ i oprema u bojama srpske trobojke izgleda da dodatno motivisala ’orlove’". ali ne.

Me sa eškom nudi. komentarišu i više nego bledo izdanje državnog tima.Umeju li antropolozi. U prvom slu aju. 133). ali se razilaženje odvija na nivou motiva – "zadobiti mo ili organizovati društveni život na razumljiv na in" (X ] 2003. košarkaški reprezentativac Darko Mili i je. ali kada malo bolje pogledate. 27=). prvi vezan za utakmicu sa Bosnom i drugi za me sa eškom. me utim. Bi e nam mnogo bolje kada u Španiju odemo kao Srbija. himne ili zastave. grba. godine. Nije slu ajnost. težište je na militaristi kom vokabularu. Oba mehanizma konstrukcije suštinski su ista. I jedan i drugi medijski narativ nastoje da homogenizuju nacionalni kolektiv. me utim. konceptualizacija nacionalnog identiteta kroz ovakve simbole sama po sebi ne predstavlja problemati an in. Mili i . sada kao lan "nove" reprezentacije Srbije. videli ste fudbalere u eškoj: Srbija i ’Bože pravde’ . u suštini nude tipi nu esencijalisti ku pri u. U tom kontekstu. tokom priprema za predstoje i evropski šampionat. uzimaju i u obzir da je potreba za stvaranjem jedne semioti ki potentne nacije utoliko ve a ukoliko joj je više potkopan nacionalno-politi ki. pored pomeranja težišta iz diskursa "lokalnih tema" i u itavanja druga ijeg. dominantan narativ odnosi se na markere etni kog identiteta poput. i ovde je na delu metonimijsko povezivanje "vrlih novih" etni kih markera sa uspesima na sportskom polju. otkad smo Srbija i Crna Gora ništa ne možemo da uzmemo.) Dakle. referišu na primordijalni koncept nacionalnog identiteta. tako i zbog nedostatka resursa za autoidentifikaciju. avgust 2006. Kada smo postali SCG i odbili himnu ’Bože pravde’ sve nam je krenulo nizbrdo. Oba navedena primera. druga ije mogu nosti – kori enje mehanizma projekcije svetle budu nosti.. Naime. zaklju io: "Ve ina ljudi misli da je to sitnica. Kao analiti ki interesantan primer može se navesti medijska konstrukcija novog identiteta košarkaške reprezentacije Srbije pred Evropsko prvenstvo 2007. Nakon lošeg rezultata tima SCG na Svetskom prvenstvu u Japanu 2006. recimo. otvaraju neka zanimljiva pitanja. tako i putem razra unavanja sa (mrskom) prošlo u.. Na in na koji se ta konceptualizacija vrši. McKay et al. 1998. može biti prili no problemati an. godine ( or evi 2008).3:1. kako zbog postojanja "neprijatelja". 28. "evropskog" identiteta. me utim. ovako vidi svoj nastup za nacionalni tim: 96 Antropologija 9 (2009) . s pravom himnom" (Ve ernje novosti. odnosno. ekonomski i vojni suverentitet (Rowe. u lanku pod nazivom "Sa Srbijom po medalju". Medijski tekstovi vezani za utakmicu sa eškom. diskurs u analiziranom slu aju ovo postiže kako putem konstruisanja metonimijske veze izme u novih nacionalnih simbola i uspeha.

24. o ekuju da u ja sad.c ja borim. to je za mene de ja igra. pošto sam saigra sa Gasolom. brate. Srbija je Srbija. niti jednom od dvojice citiranih košarkaša ne može zabraniti pravo na sopstveni politi ki ili ideološki stav. svakako. naime.. igram košarku. Iako se. " i a" je u šali poru io centru "grizlija" da treba još da u i o Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini u vreme Drugog svetskog rata" (Glas javnosti. 1. a novi centar Memfisa je izabrao baš ovu.. (.. upada u o i injenica da su upravo oni (uklju uju i i njihove stavove) najeksponiranije figure u pisanju sportske 6 Mili i je nastupao za NBA tim Memfis Grizlis. jul 2007. Jesmo mi saigra i. Moje shvatanje je da su ljudi iz nekih drugih oblasti zvezde. ko je slabiji. ima da bude 'rokanje'" (Press.) Tadašnji kapiten reprezentacije Milan Gurovi i Darko Mili i . Brate. Antropologija 9 (2009) 97 . o nastojanju da se nacija homogenizuje kroz u itavanje jednog novog identiteta. vezanog za koncept "srpstva". to je sve sranje". jul 2007. 25. oni mi daju hleb. jul 2007. kako ne kapirate to.. ono što ga oraspoložuje i motiviše. kako izveštavaju brojni listovi. razumeš. mi smo Memfis. kao da je hteo da demantuje one koji tvrde da je patriotizam postao žrtva surovog profesionalizma (Politika. To su ljudi koji su se borili za Srbiju. još himna 'Bože pravde'. ali kada budem igrao protiv njih. To je potpuno druga iji ose aj nego bilo šta drugo. Mili i objašnjava kako nastup u košarkaškoj reprezentaciji Srbije nikako ne može biti posmatran kao "prava borba za Srbiju": "Ovo je samo košarka. šta se k. Kao. Tako "Glas javnosti" navodi da "odli nu atmosferu na pripremama košarkaša u Kovilovu u vesele tonove dodatno boje nacionalisti ki nastrojeni kapiten Milan Gurovi i novi centar Memfisa Darko Mili i ". pravi heroji. nismo Španija i Srbija. da popustim protiv Španije.) U sli nom tonu. prazan hod tokom priprema reprezentacije prekra ivali su takmi e i se u tome ko je ve i " etnik". Svako ima svoju omiljenu melodiju. Pa. Ja sam im lepo objasnio.Ivan or!evi "Srbija.) Ma.). Sli no izveštava i beogradska "Politika": Uvod u ju erašnju pres-konferenciju košarkaške reprezentacije Srbije bila je pesma s mobilnog telefona Darka Mili i a – ’Marširala kralja Petra garda’. Ali. takmi imo se ko je bolji. i te fore. vojnici koji su dali svoj život za zemlju.) Strategija koja se može dekodirati iz navedenih segmenata sportske štampe prili no je jasna. to je druga ije od svega prethodnog. (Press. naši generali. septembar 2007. Poštujem ljude iz Memfisa6. 28. Ovo što se mi zajebavamo. Re je. igramo košarku.

Fudbal je nakon duboke krize sedamdesetih i osamdesetih godina u itavoj Evropi. uzrokovane naglim porastom huliganizma i tragedijama 98 Antropologija 9 (2009) . koja je dovela do sve veeg uticaja globalnog krupnog kapitala i neuporedivog porasta mobilnosti ljudi i robe u odnosu na prethodni period. dodatno profili e etništvo kao vrsta poželjnog identitetskog obrasca. Me utim. pre svega.. U tranzicijskom društvu kakvo je naše. u smislu kontinuiranog izbora i reizbora vlastitih prethodnika (Duda 2001. U tom smislu. izboru one tradicije koja bi trebalo da predstavlja zalog za budu nost. ve se. ovakve teme su veoma osetljive. u dramati nim promenama koje su zahvatile globalni poredak. kada novinar odabere Darka Mili i a da razgovara sa njim i kada košarkaš govori o tome kako poštuje isklju ivo i jedino jugoslovensku vojsku u otadžbini Draže Mihailovi a. i zapravo. Tako državna reprezentacija Srbije postaje etni ka – dakle.Umeju li antropolozi. Istovremeno. tako i putem sve razvijenijeg novog resursa – Interneta. Razlog za pojavu ovako korenitih promena leži. Ukoliko takav diskurs postane dominantan. mo e se o ekivati da bi u doglednom periodu mogao biti smatran za neupitnu istinu. Globalno sre e lokalno Razmatranje svih ovih fenomena. ve se radi o srpskoj ekipi. proizveli su i promene na sportskom tržištu. 241). nije u pitanju državni tim Srbije (u kome mogu igrati i za koga mogu navijati teoretski svi gra ani koji žive u ovoj zemlji. i samim tim. na taj na in se prezentira pri a koja odlazi u javnost i koja postaje deo javnog narativa. tako naravno – i kvalitet. ak i unutar ovog. iji osnovni kvalitet jeste upravo to što je srpska. ova vrsta javnog diskursa ne konceptualizuje državni tim samo kroz etni ku pripadnost kao apsolutno primarnu osobinu. lepše" budu nosti putem odbacivanja prošlosti. I u ovom slu aju na delu je strategija izgradnje "nove. Dakle. nikako se ne može smatrati celovitim ukoliko se ne uzme u obzir duboka transformacija koja je zahvatila sport u poslednjim decenijama dvadesetog veka. ovde se ne radi samo o odbacivanju mrskog L'Ancien Regime. Može se re i da je na delu mehanizam koji funkcioniše kao odraz jedne kulture selektivne ili izabrane tradicije. štampe vezanom za košarkašku reprezentaciju Srbije. odlaze i u sredine gde se koncentriše kako kapital. na delu je i izuzetno širenje mogu nosti za masovno komuniciranje. sve više i više sportista napušta lokalne klubove. samog po sebi problemati nog narativa. a koje su se nužno reflektovale i na sport. njihovi stavovi postaju deo javnog a ne privatnog govora. poput himne ili zastave. bez obzira na etni ku ili bilo koju drugu pripadnost). kako preko elektronskih medija. Pri tome. ve i o odabiru odgovaraju e prošlosti. govore o tome koliko je problemati na granica definisanja ak i naizgled benignih identitetskih markera. me utim. Krah komunizma i posledi na transformacija kapitalisti kog poretka..

Na isti na in. da ovi timovi više ni na koji na in ne funkcionišu u kontekstu "nacionalnog". dok je potpuno izvesno da bolje poznaje tim premijerligaša Sanderlenda od srpskog prvoligaša BSK iz Bor e. Liga šampiona. Dovoljno je navesti samo podatak da je fudbalski klub Man ester Junajted u 2008. a dešavalo se da u startnoj postavi ne bude niti jednog! Prakti no. Tako danas u Srbiji egzistiraju klubovi ljubitelja mnogih evropskih timova. italijanske ili engleske. pa se dešava da lanovi ekipe budu i Španci. Dugogodišnja politika ovog kluba bila je da u timu mogu nastupati isklju ivo Baski. Jasno je i logi no. Pujola ili Vidi a). jasno je da se teško može govoriti o lokalnom ili nacionalnom karakteru ovog fudbalskog kluba. napravila je od ove igre apsolutni globalni fenomen. transformisano evropsko takmi enje do tada poznato kao Kup evropskih šampiona.interclubbgd. postala je. Zapo eo je proces koji i dalje traje. Upro eno re eno. Ovaj proces koncentracije kapitala i kvaliteta u pojedinim evropskim ligama poput španske.com/) ili "Man ester Atletik Bilbao je fudbalski klub iz španske pokrajine Baskija. "klub za velike igra e". U poslednje vreme ovo nepisano pravilo malo je opuštenije. Sve ve i novac u igri uslovio je i pretvaranje klubova u isvesnu vrstu multinacionalnih kompanija. u kome mesta ima samo za one koji imaju resurse i koji su dovoljno medijski atraktivni da bi privukli multinacionalni kapital. nema ozbiljnog evropskog kluba koji u svojim redovima nema bar polovinu igra a koji nisu poreklom iz zemlje u kojoj nastupaju. Ukoliko se u obzir uzme podatak da je u svetu trenutno registrovano oko devedeset miliona navija a Man ester Junajteda (broj koji daleko prevazilazi ukupno stanovništvo Britanije). iji dometi i prohtevi više nisu mogli da se zadrže samo na uskim nacionalnim tržištima. 192-216. dok je Real Madrid u istom periodu "obrnuo" ak 3== miliona evra. dok o potencijalnim "lokalnim herojima" or u Tutori u ili Dušanu oki u ne e znati ništa (osim da lošije igraju fudbal od Terija. otuda. poznate po izuzetno jakom separatisti kom pokretu. Anrija. pra en sve ve om medijskom dostupno u sadržaja. Nije redak slu aj da u pojedinim me evima Arsenala ili elsija nastupi samo dva do tri engleska fudbalera. sve izraženija medijatizacija sporta (pra ena i sve ve im novcem od prodaje TV prava). 7 Antropologija 9 (2009) 99 . prose an konzument sportskih medija zna e sve o "liku i delu" Kristijana Ronalda. poput "Intera" iz Milana (http://www. doveo je do toga da ve ina današnjih ljubitelja fudbala verovatno mnogo više zna o milanskom Interu nego o Crvenoj zvezdi. a koji se obi no ozna ava terminom "hiperkomodifikacija fudbala" (Skembler 2007. Moor 2007). godini ostvario obrt kapitala u iznosu od 245 miliona funti od ega je 59 miliona bio ist profit. Situacija je još jasnija ukoliko se pogledaju sastavi velikih evropskih ekipa. da se tako izrazim. zapravo doživeo najvidljiviju transformaciju. i da im je širenje na globalna tržišta ne samo strategija ve i imperativ. osim pojedina nih primera poput španskog prvoligaša Atletik Bilbao7.Ivan or!evi njime uslovljenim.

Tako "Inter" nije samo "Inter". Najjednostavniji primer pomo u koga ovaj mehanizam funkcioniše jeste. O igledno je da globalizacija sporta dovodi do svojevrsne hibridizacije identiteta. navesti slu aj koji se dogodio tokom održavanja Svetskog prvenstva u fudbalu u Nema koj 2008. 168). Vidi . u doma im medijima esto se u najavi utakmice može pro itati da je re o "srpskom derbiju". Ova suprotstavljenost lokalnog i globalnog. u ovom kontekstu. Drugim re ima. Junajteda" (). dok klupska takmi enja sve više i više gube karakter nacionalnih. dakle. razume kao metafora za "kulturno mešanje". godine. stvara specifi ne hibridne identitete. pod kojim se podrazumeva koncept prihvatanja i adaptiranja globalnih kulturnih formi.Umeju li antropolozi. zapravo. pri emu se hibridnost. i u ovom slu aju radilo se o mehanizmu putem koga se realno postoje i antagonizam izme u nema ke ve ine i turske manjine zapravo transponuje kroz jednu fudbalsku utakmicu. kao što se moglo videti iz navo enih primera. Nakon utakmice izme u Nema ke i Turske u jednom gradu na severu Nema ke navija i nema kog tima su. s obzirom na vesti o patnjama na dru100 Antropologija 9 (2009) . Ilustrativno je. o procesu koji ulijanoti naziva glokalizacijom ( ulijanoti 2008. izbio bi prvorazredni skandal. Da se ovakav slu aj dogodio u nekom drugom trenutku. ve je "Inter našeg Dejana Stankovi a". kako u smislu aktera tako i u pogledu recepcije same publike. što naro ito dolazi do izražaja prilikom održavanja evropskih ili svetskih prvenstava u fudbalu. ukoliko se recimo susretnu ekipe " elsija" (našeg Ivanovi a) i "Man estera" (našeg Vidi a).. Ovakav na in adaptiranja globalnih pop-kulturnih formi u izvesnom smislu može poslužiti kao metafora za ono što Apaduraj naziva subjektivnim pozicioniranjem nacije unutar svetskog poretka i protiv Zapada kao krucijalnog mehanizma za davanje smisla procesima globalizacije (Apadurai 2000).. Ja itam sportske strane i. treba imati u vidu da se pitanje nacionalnog kao kulturne snage nalazi daleko od zaborava (Bishop and Jaworski 2003. u "nacionalnom zanosu" tokom no i razbili nekolicinu izloga prodavnica iji su vlasnici bili Turci. Me utim. a ne za vreme Svetskog prvenstva. koji kontradiktorne elemente "mire" i ujedinjavaju (Beck 2000). Stankovi ili Novak okovi mogu se percipirati kao "nacionalne kulturne ikone u funkciji formiranja i reafirmacije nacionalnih identiteta" (Wong and Trumper 2002. poput ponašanja britanske štampe u prethodnim primerima. denotiranje fudbalskog kluba Inter preko "našeg" igra a. odnosno kreiranje novih identiteta kao posledice susretanja i preklapanja kultura u globalnom i multikulturnom svetu. Sli no tome. Zaklju na razmatranja "I analiti ari treba da se ispovede. 286-207). Re je. u velikoj meri pokazuju da "žar nacionalne borbe" i dalje postoji. 244). Ipak. Jezik ispovesti zahteva prelazak s množine na jedninu. Naime. u ovom smislu. susreti državnih timova. recimo.

prelazim na njih brže nego što bi trebalo. Stoga ne treba zaboraviti kako "strane posve ene sportu u novinama nisu povremeni dodaci. ali u svakom slu aju jeste dobar za razmišljanje. A koliko to ponekad može biti važno. Kao što se iz analiziranih primera moglo videti. medijski diskurs vezan za sport. ja ose am zadovoljstvo. Da parafraziram Levi-Strosa. re i te obaveze su ve dugo deo teritorije našeg zadovoljstva". Ja se ne pitam za to to inim.. možemo da mislimo o njemu i da pišemo o njemu. To jednostavno inim. poput onoga u bivšoj Jugoslaviji krajem osamdesetih i po etkom devedesetih godina dvadesetog veka. Zašto.. esto može "re i" više o društvu koje je predmet istraživanja. ne aci ili unuci – odazvati jednog dana. ne razmišljaju i o budu nosti na koju može ukazivati ta rutinska delatnost. (Bilig 2009. sukobljavaju i mire identiteti koji se u tranzicionoj Srbiji esto definišu kao nepomirljivi. Ako i ne znamo da igramo fudbal. ne znam. po navici".Ivan or!evi gim stranama . Svakodnevno listam novine da saznam nove rezultate. govore ekstremni primeri instumentalizacije sporta. ose aju i se kod ku e u tom svetu zalepršanih zastava (. Ja želim da moj nacionalni tim pobedi timove drugih zemalja. zapravo ukazuju na svu složenost i specifi nost društvenog fenomena kao što je sport. a vezani su za pitanja egzistencije lokalnog (nacionalnog) i globalnog (evropskog) identifikacijskog projekta. snažna globalna komponenta. Analizirani primeri iz doma e tampe. objavljivani samo ponedeljkom ili u druge dane kada ima ve ih takmi enja o kojima treba izveštavati. kada ujemo da smo svojoj zemlji potrebni da pobedimo ili poginemo. Mo da emo se mi – ili naši sinovi. itd. onda rutinski podsetnici mogu biti i prethodne probe. zna aj odjeka prošlosti kao priprema za budu e vreme ne može se zanemariti. 225) Ove re i Majkla Biliga. Ako neki gra anin iz moje domovine tr i brže ili ska e više od stranaca. ali i njegova. U tom kontekstu. Sportskih strana ima uvek i nisu nikada prazne. ili s nelagodnim ose anjem dužnosti. 220-228) Antropologija 9 (2009) 101 . mogu omogu iti uvid u na ine na koje se konstruišu. istovremeno. ’mi’ smo svakodnevno podse ani da smo ’ovde’.) Ako se isti e pripadnost naciji. (Bilig 2009. u tom smislu. sa ta ke gledišta antropologa fudbal možda nije dobar za igranje. nego što je to slu aj sa mainstream javnim govorom. Poziv e ve biti poznat. Svakoga dana milioni i milioni ljudi pažljivo itaju te strane. u estvuju i u porazima i pobedama. ukazuju kako uticaj fudbala na homogenizaciju lokalnih identiteta. Redovno se odazivam na poziv da slavim nacionalne pobede u sportu. da da više golova. da smo kod ku e u ‰svojoj’ dragocenoj domovini. koje u celosti potpisujem. bez oklevanja i s oduševljenjem. stekne više poena. zapravo. Me unarodna nadmetanja izgledaju toliko važnija od doma ih: ona pružaju dodatno takmi arsko uzbu enje i ose anje da je na kocki nešto što se ne da definisati. ose anje obaveze usa eno.

2000.. Divlja književnost. 2001.Umeju li antropolozi. Public Culture 12(1): 1-19. Beograd: XX vek. asopis Re 64/10. 1985. Beograd: Nolit. 456-481. Grassroots Globalization and the Research Imagination. ur. Urlich. huligani i rat. U Srpska strana rata. Beck. Bilig. . Duda. 2002. What is Globalization? Cambridge: Polity Press. Nadziranje zna enja: što je kultura u kulturalnim studijima. 2009. Banalni nacionalizam. olovi . Ivan. 235-253. Beogad: Samizdat B92. Ivan. Majkl. Literatura: Appadurai. Nebojša Popov. Fudbal. Arjun. Dean. olovi . 2000..

# .  .

2006. *  ..

'.

.

  .

 . ~+   % <.

  ] .

' <. Antropologija 1: 22-34. .

 . # .

. 2008. &.

 <.

 . $     <      .

.

 .

.

8.

# .

U  .   .

 .

.

# ..

    8 .

 . `+.

 Y.

 &  .

`' > '. .  *[QH 25. ?  : Y. 85-9=.

 &  .

2004. Adam. European identity politics in EURO 96. Eriksen. 2003. Tomas. Journal of Sport and Social Issues 31/2: 128-142. Discourse and Society 14(3): 247-271. 2008. Zlatoje. Beograd: XX vek. Beograd: Clio. 2007.  . Moor. Sport kao refleksija društvenih odnosa. Martinov. 2000. Bishop and Jaworski. Hywel.  *[QH. Republika 233. 1996. Maguire Joseph. Liz. Kriti ka Sociologija. We beat 'em: nationalism and the hegemony of homogeneity in the British press reportage of Germany versus England during Euro 2000. International Review for the Sociology of Sport 34/1: 17-29. Poulton Ema. ulijanoti.   . Etnicitet i nacionalizam. Sport. Sport and Commodification: A Reflection on Key Concepts. Ri ard.

. ! . 2003.

.

:  .

 .

  .

<. H 8   .

.

    # . X +.

$ # Y 49 . >  .

?  : Y. } %]. 275-287.

 &  .

 .  *[QH.   .

200=. . #  ! I J   .

  .

 XX .

H # ..

    8 .

`+.  #   *  .

 Y.

 &  .

`' > '. . 28-49. ?  : Y.  *[QH 22.

 &  .

119-134. J.A. ed. in Mediasport.. London: Routledge. Nationalism and the Media. T. D. 102 Antropologija 9 (2009) . Sack. Journal of Sport & Social Issues 24 (3): 305-320. and Miller. Allen and Suster. Come Together: Sport. McKay. Zeljan. 1998. Soccer and Croatian Nationalism. Rowe. A Prelude to War. 2000.  *[QH. Wenner L.

mo i kultura.2009. Prihva eno: 22. and it follows ways in which identities (which are often defined as uncompromising in transitional Serbia) are constructed. Journal of Sport and Social Issues 26. Ricardo. is to try to point out to sports as a possible reference frame for research of identity creation process. national identity. 2007. Lloyd and Trumper. Wong L. Beograd: Clio. Sport i društvo. Grejem. Ivan or!evi Institute of Ethnography SASA CAN ANTHROPOLOGISTS PLAY FOOTBALL? SPORT AND IDENTITY IN COTEMPORARY SERBIA The basic goal of the lecture and the paper from which it stemmed.2009. London: SAGE. Antropologija 9 (2009) 103 . global and local identities. Primljeno: 30.10. Global celebrity athletes and nationalism. Key words: sports. confronted and reconciled. through allegedly confronted phenomena of "local" and "global" comprehension of identity practices. The paper treats sports as a popular culture phenomenon. mechanisms of "imagining of nation".Ivan or!evi Skembler.09. sport press. and which are associated with questions of existence of local (national) and global (European) identification project. Istorija.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful