You are on page 1of 15

Visoka tehnicka kola u Kragujevcu

Predmet: Regulisanje i Bezbednost saobrcaja



Odsek: Drumski saobracaj


Tema:Baze podataka saobracajnih nezgoda ( Statistika)











Predmetni nastavnik: Nenad Milutinovic Student: Aleksandar Borikic 147/2009



Sadraj


























Uvod

Saobraajne nezgode irom sveta svake godine nanose velike ljudske i materijalne
tete. Otuda prikupljanje i analiza podataka o saobraajnim nezgodama predstavljaju
fundamentalne korake u okviru napora da se umanje te tete.
Analiza saobraajnih nezgoda treba da pomogne da se odgovori na pitanje zato
nezgode nastaju, da se identifikuju lokacije gde najee do njih dolazi, da se definie
odgovarajui program za veu bezbednost u saobraaju i odgovarajue mere koje treba da se
preduzmu, kao i da pomognu u ocenivanju efektivnosti preduzetih mera.
U pogledu voenja evidencije o saobraajnim nezgodama irom sveta, najei izvor
podataka predstavlja policija, tj. u naim uslovima Ministarstvo unutarnjih poslova. Najee
se formira baza podataka (kompjuterska), tako da ona omoguava pretraivanje i poreenje
razliitih klasifikacija o saobraajnim nezgodama.
U Makedoniji osnovni izvor podataka o saobraajnim nezgodama su zapisnici o uvidu
izraeni od strane ovlaenih lica iz MUP. Ti zapisnici sadre osnovne podatke o
saobraajnoj nezgodi, a u prilogu se daje skica, kao i foto - album u sluaju nezgoda sa teim
posledicama














1. Saobraajne nezgode

Zakonski propisi iz oblasti bezbednosti saobraaja na putevima pod
saobraajnom nezgodom podrazumevaju koja se dogodila na putu u kojoj je
uestvovalo bar jedno vozilo u pokretu i u kojoj je jedno ili vise lica poginulo ili
povreeno, ili je izazvana materijalna steta.(po starim zakonom)

Saobraajna nezgoda je nezgoda koja se dogodila na putu ili je zapoeta na
putu, u kojoj je uestvovalo najmanje jedno vozilo u pokretu i u kojoj je najmanje
jedno lice poginulo ili povreeno ili je nastala materijalna teta. (po novim zakonom)
Prva saobraajna nezgoda koja je registrovana u svetu dogodila se 29.08.1834. godine
na prigradskoj autobuskoj liniji Glazgov-Pezli. Nezgoda se desila kada je na autobusu
eksplodirao parni kotao. Tom prilikom poginulo je pet putnika. Neto kasnije, 1896. Godine
u Engleskoj poginula su dva lica,a 1899. Godine u SAD jedno lice. Sa porastom motorizacije
I drumskog saobraaja raste I broj saobraajnih nezgoda kao I teina posledica tih nezgoda.
U periodu od 2001. do 2010.g. broj poginulih u saobraajnim nezgodama u zemljama
EU smanjio se za 50%.
Za unaprjeenje saobraajne sigurnosti u celokupnoj EU izuzetno je uticao i aktivan
rad FIA ..
Predlozi FIA-e prema EU obuhvataju striktniju pravnu regulativu i intenzivnije
testiranje na polju:
- provere performansi deijih sedita pri saobraajnim nezgodama
- unapreenje procedure crash testova za postranine i frontalne sudare
- zatita peaka
- zvuni podsetnik za vezivanje pojasa za sva sedita
- unaprjeenje sistema za javljanje nailaska na prepreku i sistema kontrole udaljenosti
- upozorenja pri promeni traka
- upozorenja vezana za brzinu
- sistem automatskog monitoringa pritiska u gumama
- automatska regulacija svetla (posebno pri nonoj vonji) i sl.
Teka vozila
Svega 3% poginulih u saobraajnim nezgodama na Evropskim putevima su vozai
tekih vozila, meutim broj poginulih je mnogo vei ako se uzmu u obzir sve nezgode koje su
uzrokovane ili u kojima su teka vozila uestvovala.
Stoga FIA predlae poboljanja u sigurnosnim performansama ovih vozila (uvoenje
kamera za poboljanu vidljivost iza vozila, sistem detekcije peaka, dodatna obuka vozaa
kamiona).
Motocikli
Motocikli predstavljaju izuzetno znaajnu kategoriju vozila u okviru kojih se moe
raditi na poboljanju putne sigurnosti. U posljednjih nekoliko godina broj poginulih
motociklista u saobraajnim nezgodama poveavao se u veini zemalja EU, a statistiki
izraunato rizik da e poginuti u saobraajnoj nezgodi za one koji koriste motocikl 18 puta je
vei od rizika koji preuzimaju korisnici putnikih automobila na evropskim putevima.
FIA je i u proteklom periodu pokrenula niz izuzetno korisnih inicijativa za poveanje
sigurnosti motociklista u prometu kao to su promocija neprekidne dodatne obuke
motociklista, testovi sistema koenja kod motocikala, kaciga, zatitne odee, a posebno je
znaajno spomenuti FIA-inu inicijativu za obavezno uvoenje airbagova za motocikle ime
bi se znatno smanjio broj smrtnih sluajeva motociklista nastalih kao posledica saobraajnih
nezgoda. FIA predlae smanjenje broja poginulih i povrijeenih korisnika motocikala za
40%.

2.Statistika uzroka najcecih saobracajnih nesreca motociklista
Popularno nazvan Hurtov izvetaj je u stvari studija punog naziva Motorcycle Accident
Cause Factors and Identification of Countermeasures ili prevedeno na Srpski Uzroci
saobraajnih nesrea u kojima su uestvovali motoristi i identifikacija protivmera.
Studija je izdana 1981. godine i tada je amerikoj javnosti podigla nivo svesti o uzrocima
saobraajnih nesrea u kojima su uestvovali i vozai motocikala ciljajui jednu konkretnu
stvar nedostatak dobre obuke novih i starih vozaa. Ovo su najzanimljivije take
Dr.Hurtovog izvetaja.

Izvetaj:


1. 75% saobraajnih nesrea u kojima uestvuju i motocikli ukljuuje i drugo vozilo,
uglavnom putniki automobil.
2. 25% ostalih nesrea je svodi na koliziju motocikla sa nekim fiksnim objektom ili delom
infrastrukture puta.
3. Tek 3% saobraajnih nesrea u kojima uestvuju motociklisti su uzrok kvara motocikla, i
u taj procenat najvie ulaze gumni defekti odnosno pucanje gume u vonji.
4. U saobraajnim nesreama sa jednim uesnikom, greka motocikliste je priisutna u 67%
kao odluujui faktor sa tipinom grekom prejakog koenja ili loe procene brzine u
krivinama i time izletanjima iz putanje.
5. Lo put je uzrok 2% nesrea, a ivotinje na putu imaju 1% udela u nesreama.
6. U 67% nesrea sa vie uesnika, motociklisti je oduzeto pravo prvenstva.
7. Problem prepoznavanja motoriste na putu je veoma kritian faktor. Nesrea je ocigledna
jer vozaci ne primete motociklistu ili ga primete prekasno da bi mogli da spree nesreu.
8. Namerno izazivanje saobraajne nesree da bi se oborio motociklista je izuzetno retka, ali
ne najei sluaj kada motociklista dri levu stranu i biva oboren od strane vozaa koji ne
vidi motociklistu i naglo skree ulevo.
10. Raskrsnice su mesto gde se najee deavaju nesree, vozai (ukljuujui i motoriste)
esto jedni drugima oduzimaju pravo prvenstva i ne potuju saobraajnu signalizaciju.
11. Vremenske prilike ne utiu na 98% saobraajnih nesrea u kojima uestvuju
motociklisti.
12. Najvie saobraanih nesrea u koima uestvuju motociklisti se deava na kratkim
relacijama, do prodavnice, drugara, djevojke i vrlo esto su blizu lokacije odakle se kree.
13. U 50% sluajeva saobraajnih nesrea motociklista je nevidljiv za uesnike u
saobraaju zbog nekog objekta ili vozila koje ga krije.
14. Svesnost da je motociklista u saobraaju je veoma bitan faktor u prevenciji nesrea. Na
taj faktor se utie stalno ukljuenim svijetlima danju u gradu ili jo bolje fluoriscentnim
prslucima nou.
15. U 62% saobraajnih nesrea nakon kolizije je dolo do prolivanja goriva iz motocikla.
16. Prosena brzina pri kolizijama je 50kmh, a samo u 1 sluaju od 1000 brzina je 150kmh.
(Ovo je diskutabilno jer je 2010 umnogome razliita od 1981 po broju vozila koja mogu da
idu bre od statistike)
17. Tipina saobraajna nesrea u kojoj je uestvovao motociklista se desila u 45 stepeni
vidnog polja motocikliste bez detalja u perifernom vidu.
18. Prepoznavanje motocikliste je najvanija stvar za izbegavanje frontalnih udara na motor
i vozaa.
20. Kritine godine su od 16 do 24 i te godine su najprisutnije u statistikama saobraajnih
nezgoda gde su uestvovali motociklisti. Motociklisti od 30 do 50 godina nisu krizna grupa.
96% motociklista u nesreama su mukarci.
25. Veina motociklista uesnika saobraajnih nesrea ima manje od 3 godine iskustva u
vonji i vozi motor koji su kupili pre manje d 5 mjeseci. Kros motori su maltene neprisutni u
statistikama saobraajnih nesrea.
26. Gubitak panje kod vozaa motocikla je presudni faktor u saobraajnim nesreama.
27. Skoro pola sabraajnih nesrea sa fatalnim ishodom kao faktor ima alkohol kod nekog
od uesnika nesree.
28. Motociklisti pokazuju velike probleme u izbjegavanju objekata prilikom nesrea,
countersteering se ne koristi a najee se deavaju prejaka koenja ili zanoenja.
29. Tipina saobraajna nesrea ostavlja 2 sekunde motociklisti da reaguje i izbegne
nesreu.
30. Retko se deavaju nesree gde je kriv motociklista koji vozi saputnika.
31. uvajte se vozaa koji imaju preko 65 godina.
33. Boja motora nije presudni faktor kod saobraajnih nesrea jer je glavna povrina koja
ima uticaj frontalni deo gde se nalazi najmanje boje.
34. Motori sa velikim vizirima i dodatnim osvetljenjem su manje prisutni u saobraajnim
nesreama, ovo povezujemo sa iskusnijim vozaima koji prilagoavaju vozila svojim
potrebama.
35. Modifikacije motora u trkake varijante su prisutnije u saobraajnim nesreama od
ostalih motora.
36. U 98% saobraajnih nesrea gdje uestvuje, motociklista je povrijeen. U 45%
sluajeva, povrede ne spadaju u lake.
38. Veina povreda je na rukama i nogama, posebno zglobovima.
39. Kre barovi ne smanjuju rizik od povreda.
40. Upotreba izama, jakni i rukavica smanjuje rizik od lakih povreda.
41. U 13% nesrea vozau stradaju muda ili prepone.
42. Teina povrede raste brzinom kretanja, veliinom motocikla i koliinom popijenog
alkohola.
43. U 73% voza motocikla nije imao zatitu oiju te se uticaj vetra i smanjena vidljivost
smatra odluujuim faktorom u tim situacijama.
44. Smatra se da oko 50% motociklista nosi kacigu ali dve treine nesrea se deava
motociklistima bez nje.
45. Kacigu najee ne nose neiskusni, neobueni, mladi vozai ili vozai na kratkim
relacijama i po toplom vremenu.
46. Najvei broj smrtnih povreda se deava na grudima i glavi.
47. Upotreba zatitne kacige je bitan faktor u smanjivajnu povreda glave.
48. Ne postoji faktor ogranienog vidnog polja, zvuka ili gubitka panje zbog noenja
zatitne kacige.
49. Oni koji nose kacige imaju nii nivo povreda od drugih uesnika u nesreama.
50. Full Face kacige znaajno smanjuju povrede lica.
51. Ne postoji sumnja da e kaciga povrediti vrat prilikom nesree, a u onim sluajevima
kada je dolo do povrede vrata kaciga je bila odluujui faktor preivljavanja motocikliste.
52. 66% motociklista u saobraajnim nesreama ne nosi kacigu, 53% odgovara da nije
mislilo da im se nesrea moe desiti a 23% kae da im je kaciga neudobna ili im je neprijatno
da je nose.

3.Statistika saobracajnih nezgoda
Briljivo prikupljanje podataka o saobracajnim nezgodama ima vanu ulogu pri
donoenju zakljucka o uzrocima nastajanja saobracajnih nezgoda I donoenja
odgovarajucih mera, da se nezgode ne bi ponovile ili da bi se smanjio njihov broj I
posledice koje proizilaze iz njih.
Analizom statickih podataka o saobracajnim nezgodama utvruju se osnovni uzroci
nastajanja saobracajnih nezgoda I dovode u vezu sa velicinom I razvojem drumskog
saobracaja, putne mree, porastom broja saobracaja na putevima I dr.
Staticki podaci pokazuju da je, na primer u 12 miliona saobracajnih nezgoda u SAD u
1965. Godini bilo oko 51 000 poginulih I 1,8 miliona povreenih lica. Materijalna steta
iznosila je 8 milijardi dolara, odnosno oko 116 dolara po jednom vozilu,ili oko 50 dolara
po stanovniku.Iste godine u SFRJ u 20 200 nezgoda nastradala su 28 834 lica, od kojih je
poginulo 1 737 lica. To znaci da je svaki 675 stanovnik tadanje Jugoslavije stradao u
saobracajnoj nezgodi.
Jedan od osnovnih razlog zbog koga su nastajale saobracajne nezgode u bivoj SFRJ
je bio stepen motorizacije, koji je 1972. Godine iznosio oko 50 stanovnika na jedno
motorno vozilo, a u SAD 2 stanovnika na jedno motorno vozilo, to ukazuje na veliku
gustinu saobracajnih tokova I, naravno vecu verovatnocu nastajanja saobracajnih
nezgoda . U zemljama Zapadne Evrope broj nastradalih u saobracajnim nezgodama po
jednom vozilu je tri puta, a broj poginulih pet puta veci nego u SAB






4. Termin kotanja saobracajnih nezgoda

U razvijenim zemljama ve dugi niz godina postoji termin kotanje
saobraajnih nezgoda. To je ekonomski pokazatelj koliko zapravo drutvo gubi u
sluaju saobracajne nezgode.
Pravi se vrednovanje u odnosu na teinu saobracajne nezgode , pa npr.
kotanje saobracajne nezgode u vedskoj je :
SN sa poginulim licem 1,5miliona
SN sa teko nastradalima 0,3miliona
SN sa lake nastradalima 2000
SN sa materijalnom tetom 150
Ako usvojimo da je BNP (GDP) vedske 29898$/glavi stanovnika, a Srbije
5348$/glavi stan., onda uporednom analizom moemo rei da kotanje SN u Srbiji je:
SN sa poginulim licem 0,3miliona
SN sa teko nastradalima 60,000
SN sa lake nastradalima 500
SN sa materijalnom tetom 150
Daljim proraunom moe se doi do sledeih podataka. Srbija od saobraajnih
nezgoda gubi 700mil godinje, to kad se prevede na postojee cene izgradnje puteva
(pretpostavka da se trokovi rekonstrukcije puta granie sa novogradnjom) znai
rekonstrukciju 500km magistralnih ili 700 km regionalnih puteva godinje. za puteve.
Neizuzimanjem ovih sredstava iz dravnog budeta znaajno moe da se poveaju
pretpostavljena sredstva za obnovu putne mree.











5. Statistika saobracajnih nezgoda

Slika 1:Broj saobracajnih nezgoda sa nastradalim licima i broj poginulih lica u
saobracajnim nezgodamau period 1991. - 2008. Godina

Slika 2:Broj poginulih i povreenih lica u saobracajnim nezgodama u
poslednjih 5 godina


897
1275
854
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
11000
12000
13000
14000
15000
16000
17000
18000
1
9
9
1
1
9
9
2
1
9
9
3
1
9
9
4
1
9
9
5
1
9
9
6
1
9
9
7
1
9
9
8
1
9
9
9
2
0
0
0
2
0
0
1
2
0
0
2
2
0
0
3
2
0
0
4
2
0
0
5
2
0
0
6
2
0
0
7
2
0
0
8

0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1100
1200
1300
1400
1500
1600
1700
1800


2002.

je
7-10
960
843
911
968
897
0
100
200
300
400
500
600
700
800
900
1000
1100
2004 2005 2006 2007 2008


4864
4401
4778
5318
5195
12709
12489
13633
16891 17080
0
1000
2000
3000
4000
5000
6000
7000
8000
9000
10000
11000
12000
13000
14000
15000
16000
17000
18000
2004 2005 2006 2007 2008


Slika 3: Pregled broja poginulih u saobracajnim nezgodama po kategoriji ucesnika u
2008. godini.











Slika 4: Pregled broja poginulih u saobracajnim nezgodama po mestu stradanja
















25%
22%
40%
6%
10%
4%
. 363 57
88 223
198 14 . 36
29%
29% 10%
32%
288
85
. . 260
264
Slika 5: Pregled broja poginulih u odnosu na uzrok nezgoda














Slika6: Broj poginule dece u saobracajnim nezgodama u 2008. godini prema kategoriji ucesnika













5%
6%
1%
3%
6%
58%
8%
13%
519 , 117
76 24
, 44 51
9 57
16
2
18

Slika 7: Mesecna, dnevna i casovna raspodela broj poginulih u saobracajnim


nezgodama













109 109
101
136
139
148
155
0
20
40
60
80
100
120
140
160


59
55
64
78
83
79
89
101
74
86
67
62
0
20
40
60
80
100
120
I II III IV V VI VII VIII IX X XI XII
1
8
4
2
3
5 3
6
2
0
3
2
4
0
2
3
2
2
2
1
3
9
3
5 3
6
3
2
4
5
3
2
5
3
6
6
4
4
5
4
4
8
5
1
3
9
3
4
0
10
20
30
40
50
60
70
00
.-0
1
.
01
.-0
2
.
02
.-0
3
.
03
.-0
4
.
04
.-0
5
.
05
.-0
6
.
06
.-0
7
.
07
.-0
8
.
08
.-0
9
.
09
.-1
0
.
10
.-1
1
.
11
.-1
2
.
12
.-1
3
.
13
.-1
4
.
14
.-1
5
.
15
.-1
6
.
16
.-1
7
.
17
.-1
8
.
18
.-1
9
.
19
.-2
0
.
20
.-2
1
.
21
.-2
2
.
22
.-2
3
.
23
.-2
4
.
.. 2008.
Slika 8: Starosna struktura poginulih lica u saobracajnim nezgodama u 2008 godini

Slika 9: Javni rizik ( Broj poginulih u saobracajnim nezgodama na 1.000.000 stanovnika) u Srbiji i
dravama clanice EU

6. Saobracajne nezgode i starost vozila
U naoj zemlji postoji veliko arenilo vozila,meutim kada govorimo o starosti vozila u
pitanju su vozila starija od 16 godina starosti ,sa aspekta uceca u saobracajnim nezgodama u
odnosu na broj registrovanih vozila odreene godine proizvodnje, odnosno ukupan broj
registrovanih vozila, znacajno su rizicnija vozila starija od 16 godina.
Dakle, ukoliko poemo od hipoteze da su vozila sa procesom starenja rizinija sa aspekta
uea u saobraajnim nezgodama sa prikazanim podacima ovu hipotezu ne bi bilo mogue
dokazati .
1
7
1
9
2
9
1
3
1
1
3
8
1
0
2
1
5
0
1
1
5
1
9
5
1
0
20
40
60
80
100
120
140
160
180
200
8
-
1
4
.
1
5
-
1
8
.
1
9
-
2
5
.
2
6
-
3
5
.
3
6
-
4
5
.
4
6
-
5
5
.
5
6
-
6
5
.
.. 2008. ,
..
0
25
50
75
100
125
150
175
200
225


/

1
.
0
0
0
.
0
0
0

.
Prikazani podaci pre dokazuju tvrdnju iz uvoda ovog rada da je razvoj tehnike mnogo bri od
razvoja oveka, kao vozaa i uesnika u saobraaju, u pogledu njegove svesti, znanja i
odgovornosti.
Veoma esto smo i kao uesnici u saobraaju svedoci da vozai "novih i monih"
vozila pokazuju veu sklonost injenju prekraja, posebno onih koji se odnose na potovanje
propisane brzine kretanja, koja je najei uzronik saobraajnih nezgoda .Ovaj vizuelni
zakljuak je posebno potvren sa primenom policijskih vozila pomou kojih se brzina meri u
pokretu (vozila "presretai)

Slika 9: Struktura broja motornih vozila koja su uestvovala u saobraajnim
nezgodama u period od 2000 do septembra 2008. Godine u odnosu na godine
proizvodnje u Srbiji











Slika 10: Saobracajne nezgode i starost vozila

4:
2000. 2008. .
1998. - 2008. .
.
2008. 2007. 2006. 2005. 2004. 2003. 2002. 2001. 2000. ?
2008. 2346 2346
2007. 6332 3197 9529
2006. 4586 6060 2315 12961
2005. 4360 5598 5668 2001 17627
2004. 3886 4858 4803 5051 2038 20636
2003. 3486 4066 3517 3320 3365 1223 18977
2002. 4469 5170 4527 3702 3205 2958 1150 25181
2001. 3624 4126 3148 2731 2422 2227 1709 599 20586
2000. 9687 14632 12135 8161 7910 6694 4512 7777 2795 74303
1999. 3157 4204 4258 5541 3913 2700 2143 1835 1643 29394
1998. 3964 5585 5804 6362 5682 3727 2604 2078 1956 37762
? 49897 57496 46175 36869 28535 19529 12118 12289 6394 269302

0
5
10
15
20
25
30
2007. 2006. 2005. 2004. 2003. 2002. 2001. 2000. 1999. 1998. 1997. 1996. 1995. 1994. 1993. 1992. 1991. 1990. 1989. 1988.
% .
% . .
.
%
. .
Zakljucak
Da bi se iskoristile sve prednosti koje vozilo ima neophodno je da se vozai upoznaju
sa njima, odnosno sa uslovima pod kojima iste mogu doi do izraaja.
U protivnom pogrena i nerealna filmski-fantastina predstava o savremenim
komponentama aktivne i pasivne bezbednosti vozila e biti mera njihovog ponaanja u
saobraaju.