REAVANJE ZAKLJUCKOM U UPRAVNOM POSTUPKU

U upravnom postupku nadleni organi mogu doneti dve vrste odluka: reenje, kao glavnu upravnu odluku o predmetu postupka i zakljuak kao sporednu upravnu odluku o sporednim pitanjima koja se javljaju tokom postupka. Odredbom lana 210. Zakona o optem upravnom postupku propisano je: "Zakljukom se odluuje o pitanjima koja se tiu postupka. Zakljukom se odluuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoenjem postupka, o kojima se ne odluuje reenjem.". Zakljuak kao sporedna odluka, donosi se kada se javi potreba za reavanjem pitanja koja se tiu samog toka postupka, odnosno upravljanja postupkom (akcesorni akt) ili kada se odluuje o pitanjima koja imaju sporedan znaaj za sprovoenje postupka (pomoni akt). No, da li je to zaista tako? Zakon o optem upravnom postupku poznaje jo dve vrste zakljuaka: - zakljuke kojima se onemoguava pokretanje ili dalje voenje postupka i - zakljuke kojima se reava sama upravna stvar, odnosno odluuje o predmetu postupka. U zakljuke kojima se onemoguava pokretanje postupka spadaju zakljuci kojima se odbacuje zahtev stranke kada nema uslova za pokretanje postupka, odbacuje neuredan podnesak, odbacuje podnesak zbog nenadlenosti, odbija ili odbacuje zahtev za razgledanje spisa i sl. U zakljuke kojima se onemoguava dalje voenje postupka spadaju zakljuci kojima se postupak obustavlja zbog smrti stranke, odnosno prestanka pravnog lica, u sluaju da stranka ne poloi sredstva potrebna za sprovoenje odreene radnje u postupku, da odustane od zahteva, ne doe na raspravu, zakljui poravnanje i sl. Ova vrsta zakljuaka, s obzirom na pravne posledice koje proizvodi, ima daleko vei znaaj za uesnike u postupku od prethodnih, zbog ega je u svim ovim sluajevima doputena alba protiv zakljuka u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Izuzetak u pogledu roka predstavlja alba protiv zakljuka kojim je odbijen ili odbaen zahtev za razgledanje spisa, koja se podnosi u roku od 24 asa od izvrenog saoptenja, a odluka po albi se mora doneti u roku od 48 asova, od asa izjavljivanja albe. O albi izjavljenoj protiv zakljuka odluuje drugostepeni organ reenjem protiv koga se moe voditi upravni spor, to predstavlja est sluaj u praksi Vrhovnog suda Srbije. Rei sluaj je da se pred Vrhovnim sudom Srbije odluuje o zakonitosti zakljuka kojim je reena sama upravna stvar. Ovu vrstu zakljuaka donose kolegijalni organi kada reavaju u odreenoj upravnoj stvari (Skuptina, Vlada, komisija i sl.). Kolegijalni organ moe da reava upravnu stvar ako
1

(u daljem tekstu ZUP)

sednici prisustvuje vie od polovine lanova, a zakljuak se donosi veinom glasova prisutnih lanova, ako zakonom ili drugim propisom nije predviena naroita veina. Postoji dakle, kvorum prisutnih lanova, bez koga kolegijalni organ ne moe da reava, i kvorum glasaa koji predstavlja broj prisutnih lanova koji treba da glasa za predlog da bi predlog mogao da se usvoji. Za reavanje kolegijalnog organa u upravnoj stvari, prema odredbi lana 192. stav 2. ZUP-a potrebno je da sednici prisustvuju vie od polovine njegovih lanova, a odluka se donosi veinom glasova prisutnih lanova (obina veina), ako zakonom ili drugim propisima nije predviena kvalifikovana veina. Zakljuak donet na sednici kolegijalnog organa unosi se u zapisnik koji potpisuje predsedavajui (predsednik ili zamenik predsednika). Meutim, strankama se ne dostavlja zakljuak kolegijalnog organa, nego overeni prepis reenja koje se izrauje u skladu sa tim zakljukom. Ovakvo formalno reenje izrauje struna sluba kolegijalnog organa a potpisuje ga predsedavajui kolegijalnog organa u skladu sa odredbom lana 201. stav 2. ZUP-a. Overeni prepis reenja potpisuje i overava lice zadueno za tanost otpravka. U uvodu reenja se mora navesti dan sednice na kojoj je stvar reena. Zbog navedenih specifinosti u postupku donoenja zakljuka kolegijalnog organa kojim se reava sama upravna stvar i posebnog naina izrade formalnog reenja u skladu za zakljukom, ovakvo reenje se moe osporavati iz vie razloga: - zbog nedostatka kvoruma za reavanje; - zbog nedostatka kvoruma za donetu odluku; - zbog toga to sadrina reenja ne odgovara sadrini zakljuka; - zbog toga to zakljuak ili reenje nije potpisalo ovlaeno lice; - kao i iz drugih razloga iz kojih se moe osporavati zakonitost bilo kog upravnog akta. Koliko ozbiljnim zakonodavac smatra ove povrede pravila postupka vidi se i po tome to je u odredbi lana 239. taka 8. ZUP-a predvieno da, ukoliko kolegijalni organ koji je doneo zakljuak nije reavao u sastavu predvienim vaeim propisima, ili ako za odluku nije glasala propisana veina, a reenje izraeno na osnovu tog zakljuka je postalo konano u upravnom postupku, to predstavlja razlog za pokretanje ponavljanja postupka. Postupak okonan reenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva ponovie se i ako je reenje donelo i potpisalo lice koje nije ovlaeno za to.