Univerzitet u Niu Fakultet zatite na radu u Niu

PROCEDURE MONITORINGA STANJA NIVOA BUKE U URBANIM

SREDINAMA
diplomski rad

Mentor: Doc. dr Momir Praevi, dipl. in. el.

Student: Miljan Macanovi, br. ind. 0150

UVOD

Ni, 2009.

SADRAJ
1. UVOD.........................................................................................................................................................................4 2. IZVORI KOMUNALNE BUKE..............................................................................................................................6 2.1 BUKA SAOBRAAJA...................................................................................................................................................6 2.1.1 Buka drumskog saobraaja .........................................................................................................................8 2.1.2 Buka eleznikog saobraaja ......................................................................................................................9 2.1.3 Buka vazduhopolova..................................................................................................................................10 2.2 INDUSTRIJSKA BUKA ...............................................................................................................................................11 2.3 BUKA GRAEVINSKIH MAINA...................................................................................................................................12 2.4 MAINE I VOZILA ZA KOMUNALNO ODRAVANJE..........................................................................................................13 2.5 REKREATIVNE AKTIVNOSTI.......................................................................................................................................13 2.6 BUKA U STAMBENIM OBJEKTIMA................................................................................................................................14 3. MERENJE BUKE...................................................................................................................................................16 3.1 MERNI LANAC........................................................................................................................................................16 3.2 KONDENZATORSKI MIKROFONI...................................................................................................................................17 3.2.1 Izbor tipa mikrofona u odnosu na polarizaciju..........................................................................................18 3.2.2 Izbor veliine mikrofona............................................................................................................................18 3.2.3 Izbor tipa mikrofona u odnosu na tip zvunog polja.................................................................................20 3.3 DETEKTOR SIGNALA................................................................................................................................................22 3.4 FREKVENCIJSKA ANALIZA.........................................................................................................................................25 3.4.1 Pojasna frekvencijska analiza....................................................................................................................27 3.4.2 Oktavni i tercni filtri..................................................................................................................................29 3.4.3 Metode frekvencijske analize.....................................................................................................................31 3.5 KALIBRACIJA MERNOG LANCA...................................................................................................................................33 3.6 IZBOR MERNIH MESTA..............................................................................................................................................34 3.7 MODULARNI PRECIZNI ANALIZATOR BUKE - INVESTIGATOR.............................................................................................35 3.7.1 Priprema instrumenta za merenje..............................................................................................................37 3.7.2 Procedura merenja....................................................................................................................................38 3.7.3 Oitavanje rezultata...................................................................................................................................41 4. OSNOVE MONITORINGA NIVOA BUKE........................................................................................................42 4.1 PREDMET MONITROINGA...........................................................................................................................................42 4.2 ZNAAJ MONITORINGA BUKE.....................................................................................................................................42 4.3 CILJ MONITORINGA BUKE.........................................................................................................................................44 4.4 OEKIVANI REZULTATI PROCEDURE MONITORINGA........................................................................................................45 4.5 OSNOVNE AKTIVNOSTI PROCEDURE MONITORINGA.........................................................................................................45 4.6 SADRAJ MONITORINGA BUKE...................................................................................................................................46 4.6.1 Merni lokaliteti...........................................................................................................................................47 4.6.2 Parametri kontinuiranog monitoringa.......................................................................................................49 4.6.3 Merna mesta...............................................................................................................................................49 5. PRIMENA PROCEDURA MONITORNGA BUKE...........................................................................................51 5.1 PLAN MONITORINGA NIVOA BUKE NA TERITORIJI GRADA NIA ZA 2007. G.......................................................................51 5.2 REZULTATI MERENJA...............................................................................................................................................53 5.3 REZULTATI OBRADE I ANALIZE REZULTATA..................................................................................................................55 6. ZAKLJUAK.........................................................................................................................................................65 LITERATURA............................................................................................................................................................67

UVOD

1. UVOD
Buka u ivotnoj sredini, ili kako se veoma esto zove - komunalna buka, definie se kao buka koju stvaraju svi izvori buke koji se javljaju u ovekovom okruenju, iskljuujui buku koja nastaje na samom radnom mestu u industrijskim pogonima. Komunalna buka je oduvek predstavljala veoma vaan problem sa kojim se ovek suoavao i teio da njom upravlja i da je kontrolie. I u starom Rimu postojala su pravila vezana za buku gvozdenih tokova dvokolica pri kretanju po kamenoj podlozi, iji je cilj bio spreavanje remeenja sna i uznemiravanja Rimljana. U srednjevekovnoj Evropi bilo je zabranjeno koristiti konjske koije u nonim satima da bi se obezbedio miran san graana. Danas je problem veoma izraeniji. Ogroman broj vozila se kree po gradovima i autoputevima. Teki kamioni sa Sl. 1.1 Kretanje dvokolica je dizel-mainama i velikom bukom krstare drumovima stvaralo znaajnu buku irom zemlje. Avioni i vozovi daju svoj doprinos poveanju ukupne buke. U industriji maine generiu visoke nivoe buke, a veoma buni zabavni centri ne omoguuju oputanje ni u slobodnom vremenu. U poreenju sa drugim faktorima ivotne sredine, za kontrolu komunalne buke veoma esto nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja skrivenih efekata koje buka moe da izazove kod oveka. Takoe se esto zaboravlja na kumulativni efekat koji buka ima kada izlaganje buci traje dui vremenski period. Institucije koje su zaduene da se bave problemima koji nastaju u ivotnoj sredini veoma esto smatraju da je reavanje problema buke luksuz koji sebi mogu da dozvole samo razvijene zemlje. Meutim, izloenost veim nivoima buke karakteristinija je za zemlje u razvoju, upravo zbog njihovog odnosa prema buci. Planiranje korienja odreenog prostora ne vodei rauna o nivoima buke i neadekvatna gradnja stambenih objekata u zonama gde je buka izraena poveava izloenost populacije buci. Graani, pre svega u razvijenim zemljama, veoma jasno prepoznaju problem i ukazuju na buku kao glavni inilac koji kritino optereuje populaciju. Prikazani rezultati analize albi graana u Francuskoj i Japanu (sl. 1.2), jasno ukazuju da je buka faktor koja znatno vie smeta oveku u odnosu na druge faktore ivotne sredine.
7.7% 7.7% 5.2%

26.1%

38.9%

buka vazduh vibracije neopredeljeno

79.4%

15.6%
buka vazduh voda neprijatni mirIsi

19.4%

FRANCUSKA

JAPAN

UVOD Sl. 1.2 Analiza negativnog uticaja aspekata ivotne sredine na oveka

<5 5 d B (A ) 5 5 -6 5 d B (A ) >6 5 d B (A ) 0 50 100 150 200

b r oj lju di (m ilion i)
Sl. 1.3 Broj ljudi u zemljama Evropke unije izloeni odreenim nivoima buke Procenjuje se da u zemljama Evropske unije oko 80 miliona ljudi (20%) ivi u zonama gde su nivoi buke znaajno neprihvatljivi jer remete miran san graana i izazivaju druge negativne efekte na zdravlje oveka (sl. 1.3). Takoe, dodatnih 170 miliona ljudi (40%) ive u tzv. sivim zonama gde nivoi buke izazivaju ozbiljne smetnje u odvijanju mnogih ljudskih aktivnosti. Kada je u pitanju saobraajna buka, procenjuje se da ak 50% ljudi ivi u oblastima u kojima nije obezbeen akustiki komfor za graane. Srednje vrednosti nivoa buke u urbanim sredinama kreu se u granicama za: velike gradove - 65 75dB(A) srednje gradove - 63 73dB(A) male gradove - 62 71dB(A) seoska naselja - 45 62dB(A)

Pored saobraajnica sa veoma gustim saobraajem nivo buke se kree u opsegu 75 80dB(A). Buka kao faktor rizika u ivotnoj sredini imperativno podrazumeva aktivnost usmerenu na redukovanje nivoa akustikog optereenja, a time i ublaavanje posledica koje ono izaziva. Kontrola nivoa buke i planiranje mera za zatitu gradskog stanovnitva od njenog negativnog dejstva podrazumevaju potrebu za kontinuiranim praenjem nivoa komunalne buke u urbanim sredinama i valorizaciju stanja, aplikovanjem rezultata u svim domenima obezbeenja komfora stanovanja i ivljenja.

IZVORI KOMUNALNE BUKE

2. IZVORI KOMUNALNE BUKE

Glavni izvori komunalne buke, koji se svakodnevno sreu u ovekovom okruenju, ukljuuju: izvore buke na otvorenom prostoru i izvore buke u zatvorenom prostoru. saobraaj (drumski, elezniki i avionski); graevinske maine koje se koriste pri izvoenju javnih radova; industrija; maine za kunu upotrebu (kosaica, motorna testera i sl.); maine i vozila za komunalno odravanje; sportske aktivnosti, koncerti, zabavni parkovi, alarmi; kuni aparati (usisiva, fen za kosu, ve maina i sl.); ventilacioni sistemi i klima-ureaji, pumpne stanice, trafostanice; ureaji za muziku reprodukciju; zabave.

Izvori komunalne buke na otvorenom prostoru mogu se dalje podeliti na sledee grupe:

Izvori komunalne buke u zatvorenom prostoru mogu se podeliti na sledee grupe:

Neki od nabrojanih izvora buke u zatvorenom prostoru mogu se pojaviti i kao izvori buke na otvorenom prostoru. U razliitim sredinama razliito se rangira stepen negativnog dejstva izvora komunalne buke na populaciju. Na sl. 2.1 prikazana je struktura albi graana na razliite izvore koji se pojavljuju u njihovim sredinama. Dok je prikazano stanje u jednom od nemakih gradova tipino za veinu gradova, stanje u amerikom gradu Oklandu je atipino, s obzirom da se ak 74.5% albi odnosi na glasnu muziku i zabave.

L ave` pasa Alarmi

Sportske aktivnosti

Glasna muzika i zabave

Buka iz susedstva 16% Industrija 11%

Drumski saobraaj 47%

No}ni klubovi Ostalo

Gra| evinski Saobra}aj radovi

elezniki saobraaj 12%

Avionski saobraaj 14%

Sl. 2.1 Struktura albi graana na buku registrovane u gradu Oklandu (levo) i jednom nemakom gradu (desno)

2.1 Buka saobraaja

Iako nije uvek glavni uzrok albi graana, saobraaj (odnosno prevozna sredstva koja ovek koristi) je dominantni izvor buke u komunalnoj sredini, ukljuujui sve oblike saobraaja (drumski, elezniki i avionski) i sve oblike prevoznih sredstava (automobili, motorcikli, kamioni, autobusi, vozovi, tramvaji, avioni i helikopteri). 6

IZVORI KOMUNALNE BUKE Pored buke koju prevozna sredstva stvaraju u okruenju, za prevozna sredstva je karakteristina i buka u unutranjosti vozila kojoj su izloeni vozai i putnici. Srednji nivoi buke u unutranjosti tipinih vozila prikazani su u tabeli 2.1, dok su u tabeli 2.2 prikazani nivoi buke u okruenju na rastojanju 10m od izvora buke. Tabela 2.1 Nivo buke u unutranjosti prevoznih sredstava Prevozno sredstvo Automobili pri brzini od 90km/h Vozovi Tramvaji Podzemna eleznica Avioni na duim relacijama Avioni na kraim relacijama Helikopteri Unutranji nivo buke [dB(A)] 6978 6367 6973 7479 7080 7585 8595

Tabela 2.2 Nivo buke na rastojanju 10m od prevoznog sredstva Prevozno sredstvo Automobili pri brzini od 90km/h Autobus Teretni voz Podzemna eleznica Kamion Kamion (ler gas) Spoljanji nivo buke [dB(A)] 7275 8287 8588 98103 8289 7075

Nivoi buke pri preletu aviona prikazani su za razliite tipove aviona u tabeli 2.3. Nivoi buke su izraeni preko nivoa izloenosti buci (SEL) na rastojanju 300m od aviona. Tabela 2.3 Nivo buke vazduhoplova Vazduhoplov Avioni Boeing 707, DC-8 Boeing 727 Boeing 737, DC-9 Boeing 747 DC-10 Boeing 757 Boeing 767 Helikopteri Boeing CH-47C Sikorsky S-64 Bell 212 Augusta A109 99.2 93.2 89.0 89.7 113.5 112.5 110.0 102.5 100.0 97.0 96.7 SEL [dB(A)]

IZVORI KOMUNALNE BUKE 2.1.1 Buka drumskog saobraaja Buka drumskog saobraaja je najrasprostranjeni izvor buke u svim zemljama i primarni je uzrok koji izaziva ometanje ljudskih aktivnosti. Drumski saobraaj ukljuuje sledee izvore: automobile, motorcikle, kamione i autobuse. Buka koju proizvodi drumski saobraaj pri kretanju konstantnom brzinom zavisi od: brzine vozila, strukture saobraajnog toka, prirode povrine, topografije terena, meteorolokih uslova i pozadinske buke.

Buka je promenljiva u oblastima gde kretanje saobraaja ukljuuje promene brzine i snage, npr. u zoni semafora, raskrsnica, uspona ili nizbrdica. Putnika i teretna vozila se razlikuju po vrednostima nivoa buke koji generiu (tabela 5.2), ali i po spektralnim sadrajima generisane buke, dok autobusi i kamioni imaju sline karakteristike buke. Dominanti izvori buke kod putnikih i teretnih vozila su pogonska jedinica i kontakt povrine puta sa pneumaticima. Na sl. 2.2 ilustrovan je doprinos svih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke koji stvara putniko vozilo koje zadovoljava trenutne standarde za dozvoljeni nivo buke putnikih automobila od 74dB(A) na rastojanju 15m od izvora.

Sl. 2.2 Doprinos razliitih mehanizama generisanja ukupnom nivou buke putnikog vozila Opte je poznata injenica da pogonska buka dominira na niim brzinama, dok na viim brzinama dominira buka kontakta pneumatika i podloge puta i da postoji odreena prelazna brzina gde su doprinosi oba mehanizma generisanja buke isti (sl. 2.3). Kako je poslednjih decenija puno postignuto u smanjenju buke pogonske jedinice, to je prelazna brzina iznad koje dominira buka pneumatika sve manja, tako da za putnike automobile iznosi 40km/h, a za kamione 60km/h. Praktino, samo u uslovima gradske vonje dominira buka pogonske jedinice,

IZVORI KOMUNALNE BUKE dok na otvorenom prostoru glavni mehanizam generisanja buke predstavlja interakcija pneumatika i podloge. Zbog toga se poslednjih godina ulau znaajni napori, kako od strane proizvoaa pneumatika, tako i od strane proizvoaa podloga za puteve da se ta buka smanji.
1990 -

1970 -

1970 1990 -

Sl. 2.3 Prelazna brzina iznad koje dominira buka interakcije pneumatika i podloge 2.1.2 Buka eleznikog saobraaja Glavni izvori buke kod prevoznih sredstava u eleznikom saobraaju su: interakcija tokova vagona i lokomotive sa inama, pogonski sistem, dodatna oprema (ventilacija i sirene) i aerodinamika buka kod vozova koji se kreu velikim brzinama. brzine voza, tipa lokomotive, vagona i ina, osnove na kojoj su ine postavljene i krutosti tokova i ina.

Buka koju generie elezniki saobraaj zavisi od:

Dominantan mehanizam generisanja buke za tipine brzine vozova je interakcija tokova i ina. Pri kretanju po pravim deonicama buka se uglavnom generie kao posledica hrapavosti povrina tokova i ina, odnosno zbog njihovog meusobnog trenja. Pri kretanju vagona sa glatkim tokovima po glatkim kontinualnim inama koje su meusobno zavarene, generie se buka koja ima karakter irokopojasne buke, dakle nema istaknutih tonalnih komponenata. Nezavarene ine koje nisu centrirane i/ili korienje tokova i ina koji nisu hrapavi moe poveati nivo buke i do 15dB(A) na rastojanju 30m od izvora.

Sl. 2.4 Kretanje voza na krivini generie visokofrekvencijsku tonalnu buku

Kada se voz kree po krivinama (sl. 2.3) iji je prenik manji od 100m, koje su karakteristine za gradske sredine, generiu se veliki nivoi buke na visokim frekvencijama, koji se opaaju kao kripa ili pisak. Generisana buke je tonalna, sa jasno izraenom komponentom na visokim frekvencijama. Uzrok za ovakvu pojavu je klizanje metalnih tokova po metalnim inama, zbog

IZVORI KOMUNALNE BUKE konstrukcije samih vagona gde su tokovi fiksirani sa paralenim osama. Na krivinama spoljni tokovi prelaze vei put u odnosu na unutranje, tako da moraju da skliznu, pri emu se generie buka. Noviji tipovi inskih vozila konstruisani su sa fleksibilnim osama koje mogu da se adaptiraju krivinama - na taj nain je smanjena buka. Elektrini vozovi imaju dodatne izvore buke u pogonskom sistemu: vuni motor, menjaki sistem, sistem za hlaenje vunog motora i ventilacioni sistem. Pored toga, sirena koja se koristi kao znak upozorenja moe da bude znaajan izvor buke - generie nivo buke 85 90dB(A) na rastojanju od 30m. Uvoenje brzih vozova dovodi do novog problema - naglog poveanja buke pri polasku voza. Takoe pri velikim brzinama javlja se i aerodinamika buka koja se generie kao rezultat turbulencije vazduha na ili pored povrine voza u kretanju. Nivo buke koji se generie je logaritamski proporcionalan brzini, tako da je aerodinamika buka znaajna na brzinama veim od 250km/h. Pri kretanju voza preko mostova ili nadvonjaka buka se moe poveati i do 20dB(A) kao posledica emitovanja zvuka usled vibriranja strukture mosta. Dodatna buka se generie na eleznikim stanicama - startovanje lokomotive, pitaljka efa stanice, razglasni sistem i na ranirnim stanicama - manevrisanje lokomotiva. Dodatno poveanje buke moe nastati i u oblastima blizu tunela, u dolinama ili u oblastima sa karakteristikama terena koje pomau generisanje vibracija. 2.1.3 Buka vazduhopolova Operacije sletanja i uzletanja vazduhoplova (aviona i helikoptera) generiu znaajan nivo buke u blizini komercijalnih i vojnih aerodroma. Uzletanje aviona generie intenzivnu buku uz znaajno generisanje vibracija, dok sletanje aviona dovodi do generisanja znaajnog nivoa buke u irokom okruenju, pri letu na malim nadmorskim visinama. Buka koja nastaje usled operacija sletanja i uzletanja vazduhoplova zavisi od: broja vazduhoplova, koridora sletanja i uzletanja, odnosa uzletanja i sletanja i atmosferskih uslova. Sl. 2.5 Avion kao znaajan izvor buke u okolini aerodroma

Glavni mehanizmi generisanja buke kod konvencionalnih vazduhoplova su pogonski sistem i aerodinamika buka. Postoje tri glavna tipa pogonskih sistema koji se koriste kod aviona: mlazni motor, ventilatorski mlazni motor i propelerski sistem.

Dominantni izvor buke kod mlaznih i ventilatorskih mlaznih sistema je turbulencija koju stvaraju mlazni izduvni gasovi iz motora sa okolnim vazduhom, pri emu se generie niskofrekvencijska buka koja se opaa kao tutnjava. Kod modernih aviona sa ventilatorskim mlaznim sistemom ovaj mehanizam je znaajno redukovan korienjem ventilatora za generisanje protoka vazduha malih brzina, koji okruuje mlazni izduvni sistem sa velikim brzinama mlaza i na taj nain smanjuje turbulenciju mlaza, odnosno buku. Meutim, sam ventilator moe biti znaajan izvor buke naroito pri sletanju i rulanju aviona po pisti. Avioni sa propelerskim sistemom generiu buku koja je kombinacija buke izduvnog sistema i propelerskog sistema, sa komponentama propelerske buke koje su dominantne. Propelerska buka ima dominantnu komponentu na frekvenciji koja odgovara umnoku rotacione brzine lopatica propelera i broja lopatica. Buka koja se generie je tonalna. 10

IZVORI KOMUNALNE BUKE Aerodinamika buka je posledica turbulencije vazduha oko trupa aviona, upljina, kontrolonih povrina i stajnog trapa aviona. Aerodinamika buka je dominantna samo na frekvencijama iznad 600Hz i to u fazi letenja. U fazi sletanja i uzletanja dominantna je buka pogonskog sistema. Dodatno poveanje buke na aerodromima mogu izazvati mali avioni i helikopteri koji se koriste za privatne, poslovne ili trenane svrhe. Kod helikoptera, pored buke pogonskog sistema koja nije izraena kao kod aviona, javlja se i komponenta koja potie od rotorskog sistema (elise) koja ima karakteristike niskofrekvencijske buke. Frekvencija rotorskog sistema je nia od frekvencije propelerskog sistema kod aviona, jer su lopatice rotora mnogo vee, a i brzine rotora su manje. U toku preleta aviona, pri dolasku avion generie dominantne visokofrekvencijske komponente buke, a pri odlasku niskofrekvencijske. Razlog lei u injenici da kompresorska sekcija koja se nalazi ispred mlaznog motora, emituje visokofrekvencijske komponente, dok se izduvni sistem nalazi iza motora i emituje niskofrekvencijske komponente. Buka vojnih aviona moe predstavljati poseban problem zbog specifinih zahteva za nonim letovima sa puno iznenadnih sletanja i uzletanja ili leta na malim visinama. Pri tome, buka veoma visokog nivoa moe biti generisana u sluajevima kada se avioni kreu brzinama veim od lokalne brzine zvuka, pri emu se javlja ve opisani fenomen - zvuni udar.

2.2 Industrijska buka

Maine i mainska oprema koja se koristi u industriji spadaju u grupa stacionarnih izvora buke koji generiu buku na radnom mestu ali, takoe, mogu generisati znaajne nivoe buke i u okruenju fabrike hale, na otvorenom prostoru. Generisana buka je uglavnom zavisna od snage maine. Mainska oprema ukljuuje maine koje se koriste u industrijske svrhe kao to su: motori, kompresori, kotlovi, pumpe, transformatori, generatori, kule za hlaenje i ventilaciona oprema. Glavni mehanizmi generisanja buke mogu se podeliti u tri grupe: mehaniki (zupasti prenos, leajevi, kaini prenos, ventilatori i druge rotacione komponente), aerodinamiki (protok fluida vazduha ili neke tenosti) i magnetni (magnetostrikcija i periodine sile izmeu statora i rotora). Mehanizmi generisanja buke mehanike prirode mogu se uglavnom veoma uspeno eliminisati permanentnim praenjem stanja mainske opreme i redovnim odravanjem na bazi stanja. Princip odravanja na bazi stanja omoguava pravovremeno reavanje problema kao to su: debalans, nestabilnost sistema, nepravilno podmazivanje, kvarovi kod leajeva, neravne povrine, prljavtina i sl. Nepravilno odravanje moe dovesti do poveanja nivoa buke i do 20dB(A). Kao dijagnostiko sredstvo u oceni stanja mainskih sistema mogu se veoma uspeno koristiti buka i vibracije. I uz pravilno odravanje, mainska oprema generie veoma visoke nivoe buke, uglavnom tonalnog karaktera, sa komponentama u srednjefrekvencijskom i visokofrekvencijskom opsegu koje su proprcionalne rotacionoj brzini mainskih komponenata. Tonalne komponente su uglavnom posledica trenja, vibracija mainskih komponenata i generisanja aerodinamikog protoka. Nije redak sluaj da se u industrijskim halama sretnu velike maine koje iako pravilno odravane, generiu nivoe buke vee od 100dB(A) na rastojanju 3m od izvora. Aerodinamika buka nastaje kao posledica kretanja fluida (obino vazduha) kroz i oko maine. Buka je znaajnog nivoa ako se fluid kree kroz puteve sa razliitim ogranienjima ili preprekama sa otrim krivinama, pri emu se javlja turbulencija koja generie irokopojasnu buku. Pored toga, javljaju se i tonalne komponente kao posledica rada rotirajuih sistema sa lopaticama. Tako turbinski motori i maine imaju sistem stacionarnih lopatica koje se nalaze pored rotacionih, s ciljem da poveaju efikasnost protoka fluida. Interakcija protoka fluida sa rotacionih lopatica i stacionarnog sistema lopatica generie tonalne komponente buke koje su

11

IZVORI KOMUNALNE BUKE karakteristika sistema. U mainskim sistemima koji imaju vie rotirajuih komponenata, svaka ima svoj skup tonalnih komponenata buke koje generie. Magnetni izvori buke postoje kod elektrinih motora, generatora, transformatora i svetlosnih ureaja. Kod elektrinih motora, magnetne sile se javljaju zbog mehanikih i elektromagnetskih osobina rotora i statora. Kod generatora, jake magnetne sile mogu deformisati stator izazivajui vibracije i generisanje buke. Kod fluoroscentnih lampi i transformatora fenomen magnetostrikcije (promene dimenzija usled magnetizacije materijala) moe generisati karakteristinu buku zujanja. Kako transformatori koriste struju frekvencije 50Hz, namagnetisane ploe transformatora vibriraju istom frekvencijom, tako da se javljaju komponente zvuka na toj frekvenciji i na njenim umnocima (tzv. harmonici). Kod svetlosnih ureaja uglavnom se pobuuju vii harmonici, tako da se najvei nivoi buke javljaju u opsegu govornih frekvencija (500 2000Hz).

2.3 Buka graevinskih maina

Korienje graevinskih maina za gradnju komercijalnih ili stambenih objekata, ili za razliite vrste iskopavanja u gradskim sredinama, moe izazvati znaajnu emisiju buke. Graevinske maine spadaju u grupu privremenih ili povremenih izvora buke ije je korienje vremenski ogranieno. Ogranieno trajanje buke koji ovi izvori generiu moraju se uzeti u obzir pri ocenjivanju uticaja buke na ivotnu sredinu. Graevinske maine kao izvori buke mogu se podeliti u dve grupe: pokretni izvori (kamioni, dozeri, bageri, rovokopai, utovarivai i sl.) i stacionarni izvori (kranovi, kompresori, malj nabija, pneumatski eki za razbijanje i seenje betona i slina elektrina oprema).

Sl. 2.6 Graevinske maine povremeno znaajno podiu nivo buke Graevinske maine su veoma bune, obino bez ikakvih sistema za redukciju buke i esto se veoma loe odravaju. Operacije se uglavnom obavljaju ne vodei rauna o posledicama koje one izazivaju na ivotnu sredinu. Maksimalni nivoi buke za neke vrste graevinskih maina na odreenom rastojanju od izvora prikazani su u tabeli 2.4.

12

IZVORI KOMUNALNE BUKE Tabela 2.4 Nivo buke graevinskih maina Izvor buke Buenje zemlje burgijama Rovokopa Rovokopa, ler gas Mikser za beton Motorna testera Kruna testera za beton Kompresor Utovariva Udarni eki sa pokretnom rukom Razbija betona Parni valjak Maina za asfaltiranje Maksimalni nivo buke [dB(A)] 94 (3m) 8799 (10m) 74 (10m) 7785 (3m) 8995 (3m) 91 (10m) 91 (1m) 7993 (15m) 100 (1m) 86 (10m) 87 (10m) 84 (10m)

Buka koju proizvode graevinske maine moe biti kontinualnog i impulsnog tipa. Izvori kontinualne buke ukljuuju opremu na motorni pogon namenjenu za razliite vrste iskopavanja, opremu za manipulaciju materijalom i stacionarnu opremu. Buka izduvnih sistema kod ove vrste opreme je dominantan izvor buke, ali se ne moe zanemariti ni buka koj potie od usisnih sistema, ventilatora za hlaenje i prenosnih sistema. Izvori impulsne ili udarne buke ukljuuju opremu tipa malja nabijaa, ekia za buenje i razbijanje betona i razliitih vrsta elektrinih ureaja za npr. ukucavanje eksera, pritezanje udarom i sl. Kod konvencijalnih maljeva nabijaa glavni mehanizam generisanja buke potie od udara ekia o stub koji se nabija. Pogonski izvori buke su zanemarljivi. Da bi se buka smanjila, ako to uslovi terena dozvoljavaju, mogu se koristiti razliite vrste hidraulinih burgija ili vibracionih nabijaa. Kod pneumatske opreme, glavni izvori buke su izduvni sistemi i udar alata po materijalu koji se obrauje.

2.4 Maine i vozila za komunalno odravanje

Pruanje komunalnih usluga (iznoenje smea ili pranje ulica) moe izazvati znaajno ometanje normalnih aktivnosti oveka, pogotovo u nonom periodu kada remete odmor i san. Ovi izvori buke takoe spadaju u grupu povremenih i privremenih izvora buke. Generiu nivoe buke koji se npr. za kamion za iznoenje smea kreu u opsegu 7785dB(A) na 3m, a za pera ulica iznose oko 74 dB(A) na 10m.

2.5 Rekreativne aktivnosti

Odvijanje aktivnosti u slobodnom vremenu, namenjenih zabavi grupe ljudi ili pojedinca (trke motora, vonja kartinga, deijih motora i automobila, motornog amca, vozila za kretanje po snegu) moe znaajno doprineti poveanju nivoa buke u prethodno mirnim zonama. Znaajan doprinos generisanju buke mogu dati i sportska i muzika deavanja, koncerti na otvorenom, vatrometi i razliite festivalske aktivnosti. Pored izvora buke koji se koriste pri odvijanju navedenih aktivnosti, znaajnu buku generiu i ljudi koji prisustvuju odreenim dogaanjima. Buka koju oni generiu obino je najznaajnija u opsegu 500 2000Hz. Buka je 13

IZVORI KOMUNALNE BUKE uglavnom irokopojasna, jer je generie veliki broj ljudi koji mogu imati razliite dominantne frekvencije, ali u navedenom opsegu. Poznato je da u enskom i deijem glasu dominiraju vie frekvencije, dok kod mukih glasova dominiraju niske frekvencije. U tabeli 5.5 prikazani su nivoi buke koje generie prisustvo ljudi odreenim dogaajima. Tabela 2.5 Nivo buke koji generie prisustvo ljudi Dogaaj Deja igralita Koarkaka utakmica Hokejaka utakmica Rvanje Fudbalska utakmica Rok koncert Broj ljudi 100500 12600 17400 7000 65000 19000 Nivo buke [dB(A)] Leq 6877 89 90 89 88 muzika dominantna Lmax 101 107 113 111 111 109 Trajanje 1030min 2.5h 3h 2.5h 3h 3h

Lovake aktivnosti (pucnjevi, lave pasa) mogu dovesti do znaajnog uznemiravanja neposrednog okruenja, ali mogu dovesti i do oteenja sluha samih lovaca zbog veoma visokih nivoa buke koji se generiu pri pucanju (132 172dB(A)). Igranje tenisa i odvijanje drugih sportskih aktivnosti na otvorenom prostoru, crkveno zvono i druge religiozne aktivnosti, mogu remetiti prethodno mirno okruenje. Diskoteke ili koncerti u zatvorenim prostorima generiu veoma visoke nivoe buke koji mogu dovesti do uznemiravanja graana ako prostor u kome se odvijaju nije akustiki obraen. Pratei problem je ponaanje posetilaca pri dolasku i odlasku (korienje automobila, galama).

2.6 Buka u stambenim objektima

U stambenim oblastima buka moe biti posledica rada razliitih sistema namenjenih za zajedniko korienje (pumpe za grejanje, ventilacioni sistemi, vodovodni sistemi, liftovi), kao i glasnog razgovora, muzike i drugih aktivnosti u neposrednom susedstvu (kosaice, usisivai, aparati za kunu upotrebu, urke).

Sl. 2.7 Ilustracija buke koja se generie u stambenim objektima 14

IZVORI KOMUNALNE BUKE Nivoi buke koje generiu neki od kunih aparata prikazani su u tabeli 2.6. Tabela 5.6 Nivo buke kunih aparata Izvor buke Aparat za smanjenje vlage Blender Maina za mlevenje otpadaka Mikrotalasna penica Slavina sa punim mlazom iznad sudopere Runi usisiva Usisiva Paroista Fen za kosu Kosaica - runa Kosaica sa seditem Maksimalni nivo buke [dB(A)] 5860 (1.5m) 7681 (1m) 7678 (1m) 5658 (1m) 7173 (1m) 8287 (1m) 7885 (1.5m) 8492 (1.5m) 7786(1m) 8186 (1.5m) 8893 (1.5m)

15

MERENJE BUKE

3. MERENJE BUKE
3.1 Merni lanac
Danas je u upotrebi veoma irok dijapazon mernih instrumenata namenjenih za merenje parametara buke u amplitudnom, vremenskom i frekvencijskom domenu. Iako merni instrumenti mogu biti po prirodi veoma razliiti (analogni, digitalni ili zasnovani na softverskom reenju), u sutini se svaki merni sistem sastoji iz nekoliko osnovnih karika, prikazanih na sl. 3.1.
IZLAZ Pretvara Pretpojaava Teinske krive Detektor Ukupni nivo

Filtri Detektor Frekvencijski spektar

Sistem za analizu signala

Sl. 3.1 Osnovne karike mernog lanca U zavisnosti od strukture, pre svega sistema za analizu signala, instrumenti se mogu podeliti u tri velike grupe: instrumenti za odreivanje ukupnog nivoa buke, gde sistem za analizu signala sadri teinske krive i detektor signala, instrumenti za frekvencijsku analizu signala, gde sistem za analizu signala sadri skup filtara za filtriranje ulaznog signala i detektor signala, i kombinacija ve navedenih tipova instrumenata.

Osnovne karike mernog lanca su: 1. Pretvara sa zadatkom da pretvara zvune oscilacije izazvane dejstvom zvunih talasa u elektrini signal. 2. Pretpojaava sa zadatkom da pojaa elektrini signal relativno male amplitude koji se dobije na izlazu pretvaraa. Pretpojaava ima podesivo pojaanje ime se omoguava pokrivanje irokog dinamikog opsega. 3. Sistem teinskih krivih sa zadatkom da ponderiu signal u frekvencijskom domenu ime se dobija trenutni nivo signala sa A, B, C, D ili linearnom ponderacijom. 4. Skup filtara namenjenih za analizu signala u frekvencijskom domenu. Kao rezultat frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar analiziranog signala. 5. Detektor sa zadatkom odreivanja energetski srednje vrednosti signala, odnosno signala koji je proporcionalan efektivnoj vrednosti zvunog signala. 6. Rezultat merenja i analize buke moe biti prikazan na samom ekranu instrumenta ili nekom drugom izlaznom ureaju kao to je ploter ili tampa. Merni lanac je pouzdan onoliko koliko je pouzdana njegova najslabija karika. Ipak najznaajniju kariku u mernom lancu ini pretvara i od njegovog izbora u mnogome zavisi preciznost samog merenja.

16

MERENJE BUKE

3.2 Kondenzatorski mikrofoni

Kondenzatorski mikrofon je danas prihvaen kao standardni akustiki pretvara za sva merenja buke zbog svojih stabilnih i pouzdanih karakteristika u irokom frekvencijskom podruju: Velika stabilnost u razlitim mernim okruenjima; Ravan frekvencijski odziv u irokom frekvencijskom opsegu; Mala izoblienja; Veoma mali sopstveni um; iroki dinamiki opseg; Velika osetljivost.

Sl. 3.1 Pretpojaava kao konvertor impedansi

zatitna reetka membrana nepokretna ploa

Kondenzatorski mikrofon konvertuje promene zvunog pritiska u elektrini signal koji se zatim pojaava u pretpojaavau. Pretpojaava mora uvek biti povezan veoma blizu mikrofona, jer je njegova osnovna namena da konvertuje veoma veliku impedansu mikrofona u malu izlaznu impedansu (sl. 3.1), ime se omoguava korienje dugih kablova i povezivanje na instrumente sa relativno malom ulaznom impedansom.

izlazni vod

Sl. 3.2 Struktura Kondenzatorski mikrofon se sastoji od tanke metalne membrane u kondenzatorskog mikrofona ijoj se neposrednoj blizini nalazi nepokretna konusna ploa (sl. 3.2). Zajedno ine kondenzator sa vazdunim dielektrinim slojem. Preko izlaznog voda omoguava se prenos signala na pretpojaava koji je u neposrednom kontaktu sa mikrofonom. Membrana je od spoljnjih oteenja zatiena metalnom reetkom.

Sl. 3.3 Princip rada kondenzatorskog mikrofona Membrana mikrofona se pomera pod dejstvom sile izazvane zvunim talasima, ime se menja kapacitivnost kondenzatora. Ukoliko se naelektrisanje kondenzatora odrava konstantnim, d promene rastojanja izmeu membrane i nepokretne ploe, , izazivaju promenu kapacitivnosti kondenzatora koje se konvertuje u promene napona na izlazu, prema jednaini:
V = Q d , S

(3.1)

gde je: Q - naelektrisanje nepokretne ploe u kulonima, [C], - dielektrina konstanta vazdunog sloja izmeu membrane i nepokretne ploe, S - povrina membrane. 17

MERENJE BUKE Osnovna karakteristika kondenzatorskih mikrofona, koja se deklarie, je njegova osetljivost, s, koja odreuje vrednost izlaznog napona, Vm, u zavisnosti od zvunog pritiska, p, zvunih talasa koji deluju na membranu. Definie se kao:
s= Vm [ V/Pa ] . p

(3.2)

3.2.1 Izbor tipa mikrofona u odnosu na polarizaciju Postoje dva sutinski razliita tipa kondenzatorskih mikrofona u odnosu na tip polarizacije: Polarizovani kondenzatorski mikrofon (sl. 3.3) - naelektrisanje nepokretne ploe se obezbeuje dodatnim jednosmernim naponom za polarizaciju (obino 200V), preko otpornika velike otpornosti, ime se dobija velika vremenska konstanta punjenja i pranjenja kondenzatora u odnosu na period promena zvunog pritiska, tako da praktino naelektrisanje ostaje konstantno. Povezivanjem mikrofona na pretpojaava, preko kondenzatora, eliminie se uticaj jednosmernog napona i ostaje samo naizmenini napon kao posledica promena zvunog pritiska. Pretpolarizovani kondenzatorski mikrofon (sl. 3.4) - konstantno naelektrisanje se u fazi izgradnje mikrofona smeta na nepokretnu plou tako da nije potreban dodatni napon za polarizaciju. Element nosioc naelektrisanja formira se uvoenjem elektrinog prostornog naelektrisanja u specijalni materijal koji ima veoma malu provodnost. Veoma veliki stepen stabilnosti ovih naelektrisanja dobija se kroz vetaki proces starenja, tako da element nosioc naelektrisanja zadrava konstantnu vrednost naelektrisanja pod razliitim uslovima okruenja (vlanost, temperatura). Prednost ovih mikrofona je da ne zahtevaju dodatni napon polarizacije to je posebno vano kod korienja sa prenosnim instrumentima. Nedostatak je dosta skuplja proizvodnja u odnosu na polarizovane mikrofone. Pretpolarizovani mikrofoni su obeleeni sa dve crte na samom dnu, du oboda celog mikrofona.

Sl. 3.4 Pretpolarizovani kondenzatorski mikrofoni Veoma je vano da napon polarizacije na mernom instrumentu bude pravilno izabran - za polarizovane mikrofone 200V a za pretpolarizovane 0V. Pogrenim izborom napona polarizacije mikrofon se ne moe otetiti ali merenje nee biti validno. 3.2.2 Izbor veliine mikrofona Kondenzatorski mikrofoni se izrauju u razliitim veliinama: 1", ", " i " (1"=2.54cm). Razliite veliine mikrofona imaju razliite osetljivosti, odnosno za istu pobudu - zvuni pritisak, daju razliiti izlaz - napon elektrinog signala (sl. 3.5). Mikrofoni veeg poprenog preseka daju vei izlazni napon i obrnuto - mikrofoni manjeg poprenog preseka daju manji izlazni napon.

18

MERENJE BUKE S druge strane frekvencijski opseg u kome mikrofon ima stabilne karakteristike zavisi takoe od veliine mikrofona. Mikrofoni manjeg poprenog preseka imaju stabilne karakteristike u irem frekvencijskom opsegu. Mikrofoni od " se danas proizovode sa istom osetljivou kao i mikrofoni veliine 1" 50mV/Pa u celom audio-frekvencijskom opsegu.

Sl. 3.5 Odnos veliine mikrofona i osetljvisti Dinamiki opseg mikrofona, odreen kao opseg izmeu praga izoblienja (nivo kada dolazi do izoblienja signala) i praga uma (nivo kada elektrini um utie na merenje), zavisi od veliine mikrofona (sl. 3.6). Mikrofoni veeg poprenog preseka imaju nii prag uma, dok mikrofoni manjeg poprenog preseka, imaju vei prag izoblienja. Tako da za merenje niih nivoa treba izabrati mikrofone veeg poprenog preseka a za merenje viih nivoa - mikrofone manjeg poprenog preseka.

Sl. 3.6 Odnos veliine mikrofona i dinamikog opsega

19

MERENJE BUKE Za najee korien mikrofon za merenje buke - " mikrofon, radni opseg je definisan frekvencijskim opsegom koji je iri od audio opsega: 2.6Hz 20kHz. Takoe, moe biti korien za merenje najtieg zvuka do 15dB i nivoa koji su znatno iznad praga bola - do 146dB. Mikrofon ne reaguje podjednako kada zvuk dolazi iz razliitih pravaca. Na niskim frekvencijama mikrofon je skoro neusmeren, sa krunom karakteristikom direktivnosti, dok na viim frekvencijama mikrofon postaje usmeren time to se osetljivost mikrofona smanjuje za zvune talase koji dolaze iza mikrofona. Merai nivoa zvuka, takoe, utiu na karakteristike direktivnosti mikrofona kada su prikljueni na merni instrument, time to na viim frekvencijama dodatno smanjuju osetljivost mikrofona za zvune talase koji dolaze iza instrumenta.

Sl. 3.7 Direktivnost mikrofona

3.2.3 Izbor tipa mikrofona u odnosu na tip zvunog polja Pri izboru mikrofona treba voditi rauna o njihovim karakteristikama i odzivu u razliitim tipovima zvunog polja. Unoenjem mikrofona remeti se zvuno polje. Na ilustraciji sa sl. 3.8 prikazano je zvuno polje gde talasi dolaze samo iz jednog pravca. Zvuni pritisak u zvunom polju bez mikrofona obeleen je sa p0. Kada se mikrofon unese u zvuno polje pritisak ispred mikrofona e porasti zbog refleksija od mikrofona. Izmereni pritisak, pm, e se razlikovati od stvarnog, p0. Pojaanje zvunog pritiska je frekvencijski zavisno (vidi grafik na sl. 3.8) i imae najvei vrednost na frekvenciji gde je talasna duina jednaka preniku mikrofona. Na sl. 3.8 prikazano je dobijeno pojaanje zvunog pritiska za " mikrofone. Pritisak poinje da raste na 2kHz i ima maksimalnu vrednost na 27kHz. Promena zvunog pritiska zavisi od upadnog ugla zvunih talasa u odnosu na osu mikrofona. Najvee poveanje osetljivosti mikrofona (izmerenog zvunog pritiska) dobija se kada zvuni talasi dolaze pod uglom 0. Za uglove vee od 90 zvuni pritisak se smanjuje (gornji grafik na sl. 3.8).

Sl. 3.8 Porast zvunog pritiska koji nastaje unoenjem mikrofona u zvuno polje

Prema frekvencijskom odzivu u zvunom polju mikrofoni se mogu podeliti na (sl. 3.9): Free-field mikrofone namenjene za merenje u slobodnom zvunom polju gde zvuni talasi dolaze uglavnom iz jednog pravca. Koristi se za merenje na otvorenom prostoru i u zatvorenom prostoru gde je zanemarljiv uticaj refleksija (anehoine prostorije ili prostorije velikih dimenzija). Ovaj tip mikrofona ima uniformni frekvencijski odziv za zvuni pritisak koji bi postojao u zvunom polju pre nego to se u njega unese mikrofon. Free-field mikrofon je konstruisan da kompenzuje poremeaj zvunog polja usled unoenja mikrofona u zvuno polje. Pri merenju free-field mikrofon se orijentie u pravcu prostiranja zvunih talasa.

20

MERENJE BUKE

Sl. 3.9 Orijentacija razliitih tipova mikrofona u slobodnom zvunom polju Pressure mikrofone namenjene za merenje u zatvorenim malim prostorima (npr. vetako uvo) ili za merenje na zidovima ili povrinama gde se mikrofon montira tako da je njegova membrana u ravni sa zidom ili izabranom povrinom. Ovaj tip mikrofona ima uniformni frekvencijski odziv za zvuni pritisak koji postoji u zvunom polju kada se u njega unese mikrofon. Kada se koristi za merenje u Sl. 3.10 Korienje "pressure" slobodnom zvunom polju on se orijentie mikrofona pod uglom od 90 u odnosu na pravac prostiranja zvunih talasa. Random incidence mikrofone namenjene za merenje u difuznom zvunom polju, u zatvorenim prostorima ili u situacijama kada zvuno polje generie vie izvora zvuka rasporeenih oko merne pozicije. Ova vrsta mikrofona je konstruisana tako da podjednako reaguje na zvune talase koji dolaze iz razliitih pravaca. Kada se koristi u slobodnom zvunom polju orijentie se pod uglom u opsegu 70 80 u odnosu na pravac prostiranja zvunih talasa.

Sl. 3.11 Korienje "random incidence" mikrofona

21

MERENJE BUKE Svaki mikrofon, pored osetljivosti, u svojoj kalibracinoj karti ima krivu frekvencijskog odziva u zavisnosti od tipa zvunog polja. Na sl. 3.12 prikazana je kalibraciona karta za free-field mikrofon sa frekvencijskim krivama.

Sl. 3.12 Kalibraciona karta "free-field" mikrofona

3.3 Detektor signala

Poslednju kariku u mernom lancu, pre izlaznog sistema za prikaz rezultata, predstavlja detektor signala iji je osnovni zadatak da konvertuje vremenski promenljiv signal u jedan broj koji e biti prikazan na ekranu instrumenta. Signal koji naputa filtarsku sekciju, ili sekciju za frekvencijsku ponderaciju teinskim krivama, vodi se u detektor signala. Vremenski promenljiv signal na ulazu detektora, na izlazu detektora moe se opisati korienjem razliitih veliina: efektivne vrednosti (RMS), srednje vrednosti, trenutne vrednosti i vrne vrednosti (peak). Najee su u upotrebi efektivna i vrna vrednost (sl. 3.13).

p (t )
peak

p RMS

psr
t

Sl. 3.13 Veliine za opisivanje vremenski promenljivog signala Efektivna vrednost zvunog pritiska je po svojoj prirodi srazmerna energiji zvunog signala, odnosno njegovoj snazi. Po definiciji, efektivna vrednost zvunog pritiska je rezultat vremenskog usrednjavanja kvadrata trenutne vrednosti zvunog pritiska: 22

MERENJE BUKE
p rms = 1 T

p 2 (t )dt ,

(3.3)

gde je: prms efektivna vrednost zvunog pritiska, p(t) trenutna vrednost zvunog pritiska, T vremenski interval usrednjavanja signala. U detektoru signala vri se kvadriranje trenutne vrednosti signala u cilju dobijanja trenutne snage signala. Zatim se vri integracija u definisanom vremenu usrednjavanja za dobijanje srednje vrednosti. Kvadratni koren srednje vrednosti daje veliinu istih dimenzija kao ulazni signal. Ova vrednost se moe konvertovati u dB vrednost ukoliko se rezultati ele prikazati na logaritamskoj umesto linearnoj skali. Efektivna vrednost zvunog pritiska je takoe vremenski promenljiva veliina (sl. 3.14), ali sa manjim promenama koje zavise od izabranog vremena usrednjavanja. Izbor vremena usrednjavanja je u praksi veoma znaajno. Vreme usrednjavanja treba da bude dovoljno dugo kako bi izmerena vrednost bila to priblinija teorijskoj vrednosti energije signala ali da, s druge strane, bude i dovoljno kratko kako bi dobili uvid u vremenske promene zvunog polja.

Sl. 3.14 Opisivanje signala efektivnom vrednou (=1s) Izbor konstante usrednjavanja je uglavnom definisan standardima koji odreuju uslove pod kojim se vre odreena merenja. Brzina odziva (reakcije) detektora na signal koji se dovodi na ulaz detektora zavisi od primenjene teinske krive za ponderaciju signala u vremenskom domenu, koje imaju razliite vremenske konstante reakcije (sl. 3.15): slow karakteristika - = 1s fast karakteristika - = 125 ms impulse karakteristika - = 35 ms

Sl. 3.15 Vremenske teinske krive 23

MERENJE BUKE Ukoliko zvuni signal traje dovoljno dugo sve tri vremenske teinske krive daju istu vrednost. Slow i fast karakteristika imaju istu konstantu rasta i opadanja nivoa, dok se kod impulse karakteristike konstante razlikuju. Merenje duom vremenskom konstantom, odnosno slow karakteristikom, maskirae kratkotrajne impulsne pojave u signalu i olakae oitavanje podataka o srednjoj veliini efektivne vrednosti (promene na ekranu instrumenta su sporije i mogu da se prate). Merenje kraom vremenskom konstantom, odnosno fast karakteristikom, omoguava praenje relativno brzih promena u zvunom signalu ali oteava odreivanje opte efektivne vrednosti za ceo signal i praenje promena na ekranu instrumenta. Uglavnom se primenjuje fast karakteristika, ali ukoliko se signal suvie brzo menja i onemoguava jasno oitavanje i praenje promena, tada se moe koristiti i slow karakteristika (sl. 3.16).

Sl. 3.16 Primena "fast" i "slow" karakteristike Merenje veoma kratkom vremenskom konstantom, odnosno impulse karakteristikom, omoguava praenje relativno brzih i kratkih promena u zvunom signalu sa veoma visokim nivoom, kao ti su impulsne pojave: pucanj pitolja, udar groma i slino (sl. 3.17). Impulse karakteristika daje najpribliniji opis posmatrane kratkotrajne pojave.

Sl. 3.17 Merenje kratkotrajnih pojava primenom "impulse" karakteritike

24

MERENJE BUKE Mnogi instrumenti imaju i kolo za zadravanje, koje obezbeuje dovoljno vremena za reakciju ekrana instrumenta, kako bi mogao da prati kratkotrajne promene izlaznog signala iz detektora efektivne vrednosti. Kolo za odravanje omoguava odreivanje vrne vrednosti kao mere maksimalnog trenutnog pritiska i odreivanje maksimalne vrednosti zvunog pritiska u duem vremenskom intervalu (sl. 3.18).

Sl. 3.18 Primena funkcije "hold" Indikacija izmerenih vrednosti odabrane veliine za opisivanje vremenskog toka zvunog signala moe biti analogna ili digitalna na samom ekranu instrumenta, a zapisivanje rezultata moe biti i na dodatnim ureajima (pisaima, ploterima, tampaima, magnetofonima), na disketnoj jedinici ili memoriji samog instrumenta ili direktno u memoriju raunara koji moe biti sastavni deo mernog lanca. Na sl. 3.19 prikazane su opcije u izboru osnovnih mernih parametara (veliine za opisivanje promenljivih signala, frekvencijske i vremenske teinske krive, tip frekvencijske analize, tip skale...) koji mogu biti promenljivi u zavisnosti od postavljenog cilja analize.

Sl. 3.19 Opcije u izboru mernih parametara

3.4 Frekvencijska analiza

Analizom zvuka u vremenskom domenu dobija se informacija o intervalima pojavljivanja i trajanju pojedinih dogaaja u sekundama, minutima, asovima, dok se analizom zvuka u frekvencijskom domenu dobija informacija o uestanosti pojavljivanja pojedinih dogaaja u [Hz] odnosno broju dogaaja u sekundi. 25

MERENJE BUKE Merenjem ukupnog nivoa buke dobija se informacija o ukupno generisanoj energiji izvora buke, ali taj podatak nije dovoljno indikativan za definisanje naina generisanja buke i odreivanje sklopova sloene strukture izvora koja generie najvei deo energije. Zato je neophodno imati detaljnije informacije o izmerenoj buci u smislu odreivanja njenog frekvencijskog sadraja. U tom cilju pristupa se frekvencijskoj analizi buke i odreivanju nivoa komponenata sloenog signala na razliitim frekvencijama. Kao rezultatat frekvencijske analize dobija se frekvencijski spektar signala koji daje prikaz nivoa komponenata (amplituda) u funkciji frekvencije. Poznavanje frekvencijskog spektra, koji u mnogim sluajevima daje detaljnije informacije o samom izvoru buke, omoguava povezivanje odgovarajuih komponenata spektra sa pojedinim elementima izvora ime se mogu identifikovati dominantni izvori buke (sl. 3.20).

Sl. 3.20 Identifikacija izvora buke na osnovu frekvencijskog spektra Takoe, u proceduri upravljanja bukom i preduzimanja odgovarajuih mera za njeno sniavanje veoma je vano imati informacije o frekvencijskom sadraju generisane buke. Izbor mera za sniavanje buke uveliko zavisi od tipa buke, odnosno njenog frekvencijskog sadraja. Primenjuju se razliite mere za sniavanje niskofrekvencijske i visokofrekvencijske buke. Postoje dve opte metode za dobijanje frekvencijskog spektra buke: Pojasna frekvencijska analiza - proputanje elektrinog signala kroz odreeni broj analognih ili digitalnih filtara sa razliitim centralnim frekvencijama, ili korienjem jednog filtra ija se centralna frekvencija pomera du frekvencijskog opsega. irina pojasa moe biti razliita: oktava, terca, 1/12 oktave, 1/24 oktave i sl. Rezultati analize se uglavnom prikazuju na logaritamskoj skali (sl. 3.21)

Sl. 3.21 Rezultati pojasne analize Uskopojasna frekvencijska analiza - korienje FFT (Fast Fourier Transform) algoritma za dobijanje DFT (Discrete Fourier Transform), diskretne Furijeove transformacije signala koji predstavlja ekvivalent vremenskog signala u frekvencijskom domenu:
P( f ) =
+

p (t )e j 2ft dt .

(3.4)

26

MERENJE BUKE Rezultati uskopojasne analize se obino prikazuju na linearnoj frekvencijskoj skali (sl. 3.22).

Sl. 3.22 Rezultati FFT analize Osnovna razlika pojasne i FFT analize je da pojasna analiza kao rezultat daje energiju signala u frekvencijskom opsegu definisane irine, dok FFT kao rezultat daje energiju komponente signala na tano definisanoj frekvenciji (sl. 3.23). Osnovna prednost FFT analize je bolja rezolucija frekvencijskog spektra, ali je ipak pojasna analiza (oktavna ili tercna), uglavnom, standardizovana u mnogim meunarodnim standardima.

Sl. 3.23 Uporedni prikaz pojasne analize (oktavne i tercne) i FFT analize signala 3.4.1 Pojasna frekvencijska analiza Za frekvencijsku analizu nivoa buke uglavnom se koristi pojasna frekvencijska analiza koja se zasniva na proputanju elektrinog signala, koji se dobija na izlazu pretvaraa i koji je prethodno pojaan, kroz odreeni broj analognih ili digitalnih filtara. Filtri proputaju samo deo frekvencijskog spektra signala buke, koji zavisi od propusnog opsega i centralne frekvencije Sl. 3.24 Pojasna frekvencijska analiza filtra (sl. 3.24). Kao rezultat frekvencijske analize filtrima dobija se ukupna energija signala (energetska suma svih komponenata) u propusnom opsegu filtra.

27

MERENJE BUKE Idealni filtar propusnik opsega (sl. 3.28), kao matematika apstrakcija, proputa bez slabljenja deo frekvencijskog opsega signala unutar propusnog opsega filtra, B, koji je odreen kao razlika gornje granine frekvencije, f2, i donje granine frekvencije propusnog opsega, f1:
B = f 2 f1 .

(3.5)
talasnost

Karakteristike realnih analognih i digitalnih filtara odstupaju od karakteristika idealnog filtra. Realni filtar u propusnom opsegu nema ravnu karakteristiku ve je ona talasasta (sl. 3.25). Realni filtar proputa i frekvencije van propusnog opsega, ali su amplitude tih komponenata dosta oslabljene. to je frekvencija dalja od propusnog opsega slabljenje je vee.

Propusni opseg realnih filtara moe se definisati kao razlika frekvencija na kojima nivo signala opada za 3dB u odnosu na Sl. 3.25 Karakteristike vrednost nivoa signala na centralnoj frekvenciji filtra. Izraeno u idealnog i realnog filtra apsolutnim jedinicama, opadanje iznosi 0.707 puta. Odstupanje realnog filtra od idealnog opisano je i veliinom talasanja u propusnom opsegu. U praksi se koriste dva tipa pojasnih filtara (sl. 3.26): Filtri sa konstantnom irinom propusnog opsega koja je nezavisna od centralne frekvencije filtra koja se odreuje kao aritimetika sredina donje i gornje granine frekvencije: f + f2 f0 = 1 ; (3.6) 2 Filtri sa procentualno konstantnom irinom propusnog opsega (CPB), koja je definisana odreenim procentom centralne frekvencije. Propusni opseg filtra irine y% odreen je kao: y% f 0 B = y% = ; (3.7) 100 irina propusnog opsega se poveava sa poveanjem centralne frekvencije, f0, koja se odreuje kao geometrijska sredina donje i gornje granine frekvencije: f 0 = f1 f 2 . (3.8) Filtri konstantne irine propusnog opsega Filtri procentualno konstantne irine propusnog opsega

Sl. 3.26 Tipovi pojasnih filtara Za merenje buke uglavnom se koriste filtri sa procentualno konstantnom irinom propusnog opsega, a rezultati frekvencijske analize prikazuju se na logaritamskoj frekvencijskoj skali (sl. 3.27), gde je (logaritamska) irina propusnog opsega konstantna. Kada se koriste filtri sa 28

MERENJE BUKE konstantnom irinom propusnog opsega, za prikazivanje rezultata preporuuje se linearna frekvencijska skala (sl. 3.27).

Linearna frekvencijska skala

Logaritamska frekvencijska skala

Sl. 3.27 Tipovi frekvencijskih skala Kada je spektar buke irokopojasan (ne sadri dominantne tonalne komponente) svaka promena irine propusnog opsega filtra uzrokovae promenu nivoa buke u posmatranom opsegu, jer se koliina energije zvuka menja sa promenom irine propusnog opsega filtra. Poveanjem irine propusnog opsega pokriva se vei frekvencijski opseg, tako da se dobija i vea koliina energije u tom opsegu. Ova injenica omoguava odreivanje nivoa buke u opsegu bilo koje irine, ako je poznat nivo buke u opsegu definisane irine, primenom jednaine: L1Hz = LB 10 log B , (3.9) gde je: L1Hz - nivo buke unutar opsega irine 1Hz,
LB - nivo buke unutar opsega irine B[Hz],

B - irina propusnog opsega, [Hz]. 3.4.2 Oktavni i tercni filtri Za frekvencijsku analizu buke najee se koriste filtri sa procentualno konstantnom irinom propusnog opsega ija je irina jednaka irini oktave ili terce (1/3 oktave). Oktavni filtar je pojasni filtar sa najirim propusnim opsegom, irine koja ima vrednost 70% centralne frekvencije, koja se odreuje na osnovu gornje i donje granine frekvencije i jednaine (3.8). Gornja granina frekvencija je dvostruko vea od donje granine frekvencije filtra. irina propusnog opsega tercnog filtra odgovara 1/3 irine propusnog opsega oktavnog filtra, odnosno irina iznosi 23% centralne frekvencije, koja se odreuje na osnovu gornje i donje granine frekvencije i jednaine (3.8). Gornja granina frekvencija je 1.26 ( 3 2 ) puta vea od donje granine frekvencije filtra. Prednost filtra sa procentualno konstantnom irinom propusnog opsega je u tome to dva susedna filtra daju jedan filtar sa ravnim odzivom duple irine. Tako, tri susedna tercna filtra daju jedan oktavni filtar sa centralnom frekvencijom koja je jednaka centralnoj frekvenciji sredinje terce (sl. 3.29).

29

MERENJE BUKE

Sl. 3.28 Karakteritike oktavnih i tercnih filtara

Sl. 3.29 Tri tercna filtra formiraju oktavni filtar Nivo buke dobijen frekvencijskom analizom primenom oktavnih (tercnih) filtara naziva se oktavni (tercni) nivo i predstavlja energetsku sumu svih komponenata u okviru posmatrane oktave (terce). Na sl. 3.30 prikazan je rezultat oktavne, tercne i uskopojasne frekvencijske analize, kao i rezultat merenja ukupnog nivoa primenom razliitih frekvencijskih teinskih krivih.

Sl. 3.30 Rezultat frekvencijske analize signala 30

MERENJE BUKE Za frekvencijsku analizu buke koriste se standardizovani oktavni i tercni filtri iji su centralna frekvencija i propusni opseg prikazani u tabeli 3.1. Tabela 3.1 Karakteristike oktavnih i tercnih filtara TERCNI FILTRI
fd
[H ] z
fg

OKTAVNI FILTRI
f0 fd
[H ] z
fg

f0
[H ] z

[H ] z

[H ] z

[H ] z

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

22.4 28 35.5 45 56 71 90 112 140 180 224 280 355 450 560 710 900 1120 1400 1800 2240 2800 3550 4500 5600 7100 9000 11200 14000 18000

28 35.5 45 56 71 90 112 140 180 224 280 355 450 560 710 900 1120 1400 1800 2240 2800 3550 4500 5600 7100 9000 11200 14000 18000 22400

25 31.5 40 50 63 80 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1000 1250 1600 2000 2500 3150 4000 5000 6300 8000 10000 12500 16000 20000

22.4

45

31.5

45

90

63

90

180

125

180

355

250

355

710

500

710 1400

1400 2800

1000 2000

2800

5600

4000

5600

11200

8000

11200

22400

16000

3.4.3 Metode frekvencijske analize Instrumenti namenjeni za pojasnu frekvencijsku analizu signala - frekvencijski analizatori bazirani su uglavnom na primeni dve osnovne metode analize: sekvencijalna ili serijska analiza i paralelna analiza. Primenjuju se dve podgrupe serijske analize: analiza sa filtrima koji imaju fiksnu centralnu frekvenciju ili analiza sa filtrima ija je centralna frekvencija promenljiva. SERIJSKA ANALIZA - TIP 1: Frekvencijska analiza signala vri se sukcesivnim proputanjem signala kroz skup filtara razliitih fiksnih centralnih frekvencija. Centralne frekvencije fitara su projektovane tako da svi filtri zajedno pokrivaju ceo frekvencijski opseg koji je od interesa u nekoj aplikaciji. Signal iz pretvaraa, nakon pojaavanja i kondicioniranja paralelno se dovodi na ulaz svih filtara a detektor signala se sukcesivno povezuje na izlaze razliitih filtara, uglavnom runim menjanjem aktivnog filtra. Rezultat analize je komponenta spektra na odgovarajuoj centralnoj frekvenciji filtra. Kako je u jednom trenutku samo jedan 31 Sl. 3.35 Serijska analiza - tip

MERENJE BUKE filtar aktivan, analiza traje dugo i za preciznost analize neophodno je da signal bude stacionaran u vremenu, odnosno da buka odgovara tipu nepromenljive buke. Na ovaj nain nije mogue sprovesti analizu u realnom vremenu.

Sl. 3.31 Serijska analiza tip 1 SERIJSKA ANALIZA - TIP 2: Frekvencijska analiza signala vri se pomou jednog filtra ija je centralna frekvencija promenljiva. Promenom centralne frekvencije filtra prekriva se ceo frekvencijski opseg od interesa. Rezultat analize je kontinualni spektar. I ova vrsta analize traje dugo i za preciznost analize neophodno je da signal bude stacionaran u vremenu. I ovaj nain ne omoguava analizu u realnom vremenu.

f0

Sl. 3.32 Serijska analiza tip 2 PARALELNA ANALIZA: Frekvencijska analiza signala vri se korienjem grupe filtara razliitih centralnih frekvencija koji zajedno prekrivaju ceo frekvencijski opseg. Signal iz pretvaraa, prethodno kondicioniran i pojaan, istovremeno se proputa kroz sve filtre, tako da je analiza veoma brza i nije neophodno da signal bude stacionaran u vremenu. Rezultat analize je frekvencijski spektar dobijen analizom istog segmenta signala na svim centralnim frekvencijama filtra, tako da se analiza vri u realnom vremenu i nije zavisna od tipa tretirane buke.

32

MERENJE BUKE

Sl. 3.32 Paralelna analiza

3.5 Kalibracija mernog lanca

Pre svakog merenja neophodno je izvriti kalibraciju mikrofona i instrumenta zajedno. Na taj nain proverava se funkcija mernog sistema od mikrofona do sistema za indikaciju i obezbeuje pouzdanost i preciznost merenja. Mikrofon, kao najosetljivija karika mernog lanca, fabriki se kalibrie ime mu se definie osetljivost data u njegovoj kalibracionoj karti. Osetljivost mikrofona, data u [mV/Pa], potrebno je uneti kao poetni podatak pri kalibraciji mernog lanca. Osetljivost mikrofona je potrebno proveravati u odreenim intervalima, laboratorijskim metodama koje zahtevaju veoma sloenu kalibracionu mernu opremu. Za terenska merenja takva vrsta kalibracije nije praktina ve se primenjuje jednostavniji metod kalibracije mernog lnaca pomou kalibrisanih izvora zvuka, koji na definisanoj frekvenciji stvaraju zvuno polje definisanog nivoa. Za kalibraciju mernog lanca za merenje nivoa buke uglavnom se koriste dva tipa kalibrisanih izvora zvuka: Pistonfon, model Brel&Kjr 4220 (sl. 3.33), proizvodi nivo od 124dB na frekvenciji od 250Hz, sa tanou od 0.2dB, uz pomo dva mala klipa koja se pokreu pomou baterijski napajanog motora. Kalibracija je zavisna od primenjene teinske krive, tako da pri kalibraciji uz primenu teinske krive treba voditi rauna o njenom slabljenju na frekvenciji od 250Hz (sl. 3.49). Na primer ako se pri kalibraciji koristi A-teinska kriva instrument treba da pokae 124dB - 8.6dB =115.4dB, jer je 8.6dB slabljenje A-teinske krive na 250Hz.

Sl. 3.35 Slabljenje A-teinske krive za signale kalibrisanih izvora Kalibrator zvuka, model Brel&Kjr 4230 (sl. zvuka 3.34), proizvodi nivo od 94dB na frekvenciji od 1000Hz, sa tanou od 0.25dB, uz pomo stabilnog oscilatora koji pobuuje piezoelektrini element koji vibrira, kao i metalnu dijafragmu koja svojim oscilovanjem kreira zvuno polje. Kalibracija je nezavisna od primenjene teinske krive, obzirom da ni jedna teinska kriva ne unosi nikakvo slabljenje na frekvenciji generisanog kalibracionog signala od 1000Hz (sl. 3.45).

33

MERENJE BUKE

Sl. 3.33 Pistonfon, model Brel&Kjr 4220

Sl. 3.34 Kalibrator zvuka, model Brel&Kjr 4230

Za kalibraciju mernih lanaca za merenje nivoa buke mikrofon se smeta u otvor na kalibratoru, zatim se kalibrator ukljuuje i podeava (runo - okretanjem potenciometra ili automatski definisanom procedurom u instrumentu) oitavanje na indikatoru instrumenta u skladu sa nivoom i frekvencijom kalibracionog signala koga proizvodi kalibrator i primenjenom teinskom krivom. Pouzdana kalibracija mernog lanca na terenu uglavnom se sprovodi pre i posle izvrenih merenja nivoa buke. Na taj nain obezbeuje se preciznost i pouzdanost merenja i tanija komparacija merenja izvrenih u duem vremenskom periodu.

3.6 Izbor mernih mesta

Kada se tretira izvor buke, u ijoj blizini nema reflektujuih predmeta osim povrine zemlje, zvuno polje koje on generie naziva se slobodno zvuno polje. U ovom sluaju mera nivoa zvuka se usmerava direktno prema izvoru, drei ga na odstojanju za duinu ruke, da bi se smanjio efekat refleksije od tela, i na visini od 1.5m, da se smanji uticaj refleksije od tla. Kod posebnih mernih zadataka ili posebnih uslova na terenu (zaklonjenost zidom, nagib terena, veliko priguenje tla i sl.) mikrofon se moe postaviti na visini 4m od tla. Refleksije od operatora mogu da prouzrokuju znaajne greke, pogotovo na visokim frekvencijama, i zbog toga, za preciznija merenja preporuuje se korienje produnih kablova ili stalka na kome se montira mera nivoa zvuka ili mikrofon. Na taj nain se poveava rastojanje od mikrofona do meraa nivoa zvuka i operatora. Refleksije od zgrada, kada se meri u njihovoj blizini, mogu takoe da prouzrokuju greku. U tom sluaju mikrofon treba da bude udaljen najmanje 3m od zgrade, ukoliko zahtevi analize ne preciziraju drugaije rastojanje. Kada se meri izloenost fasade objekta buci, mikrofon se postavlja 0.5m izvan zgrade, priblino na sredini otvorenog prozora. Rastojanje merne take od izvora buke zavisi pre svega od namene rezultata koji se dobijaju merenjima. Merenja uglavnom treba vriti na mestima gde su osobe izloene buci, ali pri tome treba voditi rauna da se ne bude suvie blizu izvora buke, poto tu zvuno polje nema karakter slobodnog zvunog polja, ve e uveliko zavisiti od fizikog oblika izvora i mehanizma generisanja buke. Za sprovoenje objektivnih merenja, potrebno je da rastojanje merne take do izvora bude dva do tri puta vee od najvee dimenzije izvora buke ili na rastojanju koje odgovara talasnoj duini najnie frekvencije koja se meri, u zavisnosti od toga koje je od ova dva rastojanja vee. Kada se izvor buke nalazi u zatvorenom prostoru, karakter zvunog polja zavisi od rastojanja od izvora (sl. 3.36). Oblast u neposrednoj blizini izvora buke naziva se blisko polje. Veliina ove oblasti odreena je etvrtinom najvee talasne duine emitovanog zvuka i u ovoj oblasti nivo buke drastino varira sa promenom rastojanja ( 10dB, rafirana oblast u blizini izvora na sl. 34

MERENJE BUKE 3.36). U ovoj oblasti se ne preporuuje merenje, ukoliko to izriito nije zahtevano nekim standardom.

Sl. 3.36 Zvuno polje u okolini izvora buke Udaljavajui se od izvora, na rastojanjima koja su vea od evrtine najvee talasne duine emitovanog zvuka, dolazi se u oblast koja ima karakteristike slobodnog zvunog polja. U ovoj oblasti dominara uticaj direktnih zvunih talasa od izvora (zato se esto oblast naziva - direktno zvuno polje) i vae sve zakonitosti slobodnog zvunog polja (npr. nivo buke opada 6dB sa dupliranjem rastojanja od izvora). Uticaj reflektovanih talasa je zanemarljiv i u ovoj oblasti se preporuuje postavljanje mernog mikrofona ukoliko je cilj merenja odreivanje nivoa buke koji emituje izvor buke. U praksi se ova oblast moe odrediti orijentacionim merenjima, pri emu se udvostruava rastojanje od izvora buke i proverava da li se nivo buke smanjuje za 6dB. Daljim udaljavanjem od izvora ulazi se u oblast gde dominantan uticaj imaju reflektovani talasi od reflektujuih povrina. Ova oblast se naziva reverberaciono ili difuzno zvuno polje. Mikrofon se postavlja u ovo polje ukoliko je cilj odreivanje stvarnog nivoa buke koji postoji u takvom zvunom polju na poziciji, recimo operatera mainom - izvorom buke. Za merenje buke u cilju procene tetnog uticaja na oveka, pri merenjima u prostorijama, merna taka treba da bude udaljena 1m od zidova i drugih reflektujuih predmeta. Mikrofon se postavlja na visini 1.2 1.5m iznad poda. Kada su vrata i prozori zatvoreni mikrofon se postavlja u sredini prostorije, a ako je prozor otvoren mikrofon se postavlja na rastojanju 1.5m od otvorenog prozora.

3.7 Modularni precizni analizator buke - investigator

Modularni precizni analizator buke, model Brel&Kjr 2260 - Investigator (sl. 3.37), u zavisnosti od softverske podrke moe se koristiti za: statistiku analizu nivoa buke u amplitudnom domenu, frekvencijsku analizu nivoa buke primenom oktavnih i tercnih filtara i FFT algoritma, merenje vremena reverberacije, merenje vibracija, merenje parametara koji definiu akustiku zatvorenog prostora, merenje intenziteta zvuka.

35

MERENJE BUKE

Sl. 3.37 2260 - prednja strana i unutranjost Detaljnije e biti objanjena primena analizatora buke sa softverskom podrkom za statistiku i frekvencijsku analizu nivoa buke koji istovremeno omoguava: statistiku analizu nivoa buke, brzinom uzorkovanja 10 uzoraka u sekundi sa irinom klase od 0.2dB, i paralelnu frekvencijsku analizu nivoa buke u realnom vremenu, primenom oktavnih i tercnih filtara koji su sastavni deo instrumenta.

U svakom frekvencijskom opsegu instrument odreuje istovremeno ekvivalentni nivo buke, procentne nivoe buke, maksimalni vrni nivo, maksimalni i minimalni nivo zvunog pritiska. Osnovne karakteristike instrumenta: Ugraena A, C i linearna teinska kriva za frekvencijsku ponderaciju; Merenje parametara RMS i Peak; Dinamiki opseg instrumenta je 80dB. Podesiva gornja granica radnog opsega od 70dB do 130dB sa korakom od 10dB; Oktavna analiza buke filtrima sa centralnom frekvencijom u opsegu od 31.5Hz do 8kHz; Tercna analiza buke filtrima sa centralnom frekvencijom u opsegu od 16Hz do 12.5kHz; Vreme merenja podesivo u koracima od 1s, u opsegu od 1s do 99h 59m 59s; Interna memorija 20Mb za smetaj aplikacionog softvera, mernih podeavanja i mernih podataka; Ugraene Fast i Slow teinske krive za vremensku ponderaciju; Napajanje instrumenta baterijsko (6x1.5V) uz mogunost eksternog napajanja (10 do 14V).

36

MERENJE BUKE 3.7.1 Priprema instrumenta za merenje U fazi pripreme instrumetna za merenje, nakon povezivanja svih elemenata mernog lanca, montiranja mikrofona na pretpojaava (sl. 3.38a) i povezivanja pretpojaavaa sa instrumentom (sl. 3.38b), neophodno je izvriti proveru stanja napajanja, akustiku kalibraciju kompletnog mernog lanca i definisanje neophodnih parametara za sprovoenje merne procedure.
Provera baterijskog napajanja

Za pravilan rad instrumenta veoma je vano odravati napajanje Sl. 3.38 Povezivanje elemenata mernog lanca instrumenta u definisanim granicama. Pre merenja potrebno je proveriti stanje napajanja i podesiti nivo napajanja kada instrument upozorava korisnika o niskom nivou napajanja. Za proveru stanja napajanja potrebno je pritisnuti taster . Na ekranu instrumenta (sl. 3.39) pokazuje se stanje baterijskog napajanja (Battery level), nivo upozorenja (Alert Level), i nivo iskljuenja instrumenta (Power off Level). Nivo upozorenja se moe promeniti funkcijskim tasterima (u daljem tekstu: FT) oznaenim sa . Na ovaj nain se vri promena svih parametara u meniju instrumenta. Potvrda svih izmena u instrumentu ostvaruje se Sl. 3.39 Meni za proveru napajanja pritiskom FT pored kojeg stoji oznaka "OK", a odustajanje od promena pritiskom FT pored kojeg stoji oznaka "Cancel". Pet funkcijskih tastera se nalaze s desne strane ekrana i njihova funkcija je promenljiva.
Akustika kalibracija mernog lanca

Za akustiku kalibraciju mernog lanca (sl. 3.40) koristi se pistonfon, model Brel&Kjr 4228, koji generie signal na 250Hz nivoa 124dB. Instrument se kalibrie korienjem linearne frekvencijske karakteristike. Pre kalibracije potrebno je podesiti gornju granicu radnog opsega, pritiskom tastera i promenom vrednosti gornje granice na 130dB. Zatim se definiu karakteristike ulaza - odnosno mikrofona. Do tog menija se dolazi sukcesivnim pritiskanjem sledeih tastera: , FT "Set-up menu", i FT "Input". Prikazani meni omoguava promenu mikrofona, napona za polarizaciju, korekcije zbog karakteristike zvunog polja i definisanje korienja zatitnika mikrofona. Za kalibraciju je potrebno pritisnuti taster dobijaju na ekranu instrumenta.

Sl. 3.40 Akustika

kalibracija

i na dalje je kalibracija voena upustvima koja se

37

MERENJE BUKE 1. U prvom koraku je mogue promeniti kalibracioni nivo signala koji generie pistonfon (sl. 3.41). Osetljivost mikrofona je fabriki podeena za odreeni mikrofon. 2. Pritiskom na FT "Calibrate" instrument zapoinje internu kalibraciju instrumenta koja ne ukljuuje mikrofon i pretpojaava. 3. Nakon toga dovodi se kalibracioni signal na ulaz mikrofona i kalibracija nastavlja pritiskom na FT "OK". Sl. 3.41 Meni za kalibraciju 4. U toku kalibracije instrument automatski podeava izlazni nivo sa definisanim kalibracionim nivoom i nakon zavretka kalibracije obavetava o tome korisnika.
Definisanje mernih parametara

Nakon sprovedene procedure kalibracije, za poetak merenja, neophodno je definisati nekoliko mernih parametara koji odreuju dalju mernu proceduru. Podeavanje mernih parametara zapoinje pritiskom na taster . Na ekranu instrumenta prikazuje se trenutno podeavanje sledeih parametara (sl. 3.42): 1. Range - Radni opseg. 2. Bandwith - Pojasna irina filtra. 3. Peaks Over - Vrednost vrnog nivoa ije prekoraenje instrument rauna kao preoptereenje. Vrednost mora da bude u radnom opsegu. 4. Time Weight - Vremenska teinska kriva za statistiku ("Broad-band Stat.") i frekvencijsku ("Spectrum Meas.") analizu buke. 5. Freq. Weight - Frekvencijska teinska kriva za merenje ukupnog nivoa Sl. 3.42 Meni za podeavanje mernih ("Broad-band Meas."), statistiku parametara ("Broad-band Stat.") i frekvencijsku analizu nivoa buke ("Spectrum Meas."). Kretanje po prikazanom meniju ostvaruje se korienjem tastera u obliku strelica . Nakon izvrenih promena podeavanje se moe memorisati pritiskom na FT "Save" ili se moe odustati od promena pritiskom na FT "Undo". 3.7.2 Procedura merenja Nakon akustike kalibracije mernog lanca i definisanja mernih parametara instrument je spreman za sprovoenje merne procedure. Prethodno je potrebno definisati nain upravljanja procedurom merenja. Do tog menija se dolazi sukcesivnim pritiskanjem sledeih tastera: , FT "Set-up menu" i FT "Measurement Control". Postoje tri moda rada instrumenta koja se biraju pritiskom na FT "": Manual - runa kontrola rada intrumenta koja zahteva od meraa da definie poetak merenja pritiskom na taster i zavretak merenja pritiskom na . Automatic (sl. 3.43) - automatska kontrola rada instumenta koja zahteva od meraa da definie poetak merenja pritiskom na taster a zavretak merenja odreen je parametrom koji se definie u ovom meniju i predstavlja merni interval ("Pre-set Time"). 38

MERENJE BUKE U meniju se definie i dogaaj koji sledi neposredno nakon zavretka merenja ("Action after Meas.") ime se odreuje da li e se i ta memorisati nakon zavretka merenja. Logging (sl. 3.44) - potpuno automatska kontrola rada instrumenta koja sprovodi seriju merenja koja se ponavljaju sa dinamikom definisanom parametrom "Logged Every", u mernom intervalu koji se takoe definie parametrom "Meas. Time". U ovom meniju definie se ta e se od rezultata memorisati, posebno za merenja ukupnog nivoa i statistiku analizu ("Store BB") i posebno za frekvencijsku analizu ("Store Spec").

Sl. 3.43 Parametri automatske kontrole

Sl. 3.44 Parametri kontrole serije merenja

Nakon definisanja reima rada instrumenta potrebno je definisati direktorijum u memoriju instrumenta gde e merni podaci biti smeteni. Struktura stabla direktorijuma i poddirektorijuma se formira slino kao i na personalnim raunarima. Direkorijum, gde e merni podaci biti smeteni moe biti izabran od ve formiranih (sl. 3.45) ili se moe formirati novi direktorijum (sl. 3.46). U proceduri definisanja merne putanje potrebno je sukcesivnim pritiskanjem tastera: , FT "Set-up menu", FT "" i FT "Measurement Path" doi do menija koji omoguava ili izbor ve postojeeg direktorijuma za smetaj mernih podataka, strelicama na instrumentu, ili kreiranje novog. Kada se direktorijum izabere potvruje se izbor pritiskom na FT "Save". Korienjem FT "Create Dir." kreira se novi direktorijum u okviru ve postojeeg unoenjem imena, korienjem tastature koja se pojavljuje na ekranu instrumenta, korienjem strelica na instrumentu i FT "Insert Char.".

Sl. 3.45 Meni za izbor direktorijuma

Sl. 3.46 Meni za kreiranje direktorijuma

Procedura merenja zapoinje pritiskom na taster instrumenta i na dalje zavisi od izabranog moda. Kod rune kontrole instrumenta, mera odreuje trenutak zavretka merenja pritiskom na taster , nakon ega moe memorisati merne podatke pritiskom na taster oznaku datoteke u kojoj e biti memorisani podaci pritiskom na FT "". . Potrebno je uneti

Kod automatskog reima, instrument zavrava merenje nakon definisanog mernog intervala i u zavisnosti od podeavanja automatski memorie merne podatke ili dozvoljava merau da to sam uradi.

39

MERENJE BUKE Kod reima sprovoenja serije merenja, instrument sprovodi seriju merenja u definisanim vremenskim intervalima i nakon svakog zavrenog merenja, merne podatke memorie prema definisanoj putanji. U toku merne procedure instrument vri statistiku analizu nivoa buke u amplitudnom domenu, uzorkovanjem vremenski promenljive buke na svakih 10ms. Izmerene vrednosti nivoa buke razvrstava u klase irine 0.2dB i na osnovu tih podataka odreuje ekvivalentni nivo buke, procentne nivoe, raspodelu nivoa buke i kumulativnu raspodelu. Istovremeno, instrument vri paralelnu frekvencijsku analizu filtrima definisane pojasne irine. Analiza se obavlja u realnom vremenu, odnosno merni parametri su odreeni na osnovu istog uzorka promenljive buke u svim frekvencijskim opsezima definisane pojasne irine i centralne frekvencije. Merenje u svakom trenutku moe biti privremeno prekinuto pritiskom na taster i ponovno nastavljeno pritiskom na isti taster. Kompletno resetovanje merenja ostvaruje se pritiskom na taster . U toku merenja na ekranu instrumenta mogu biti prikazani (sl. 3.47): Osnovni parametri statistike analize nivoa buke sa analognim pokazivaem trenutnog nivoa buke pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Sound Level Meter". Prikazani glavni parametar (prvi parametar prikazan ispod analognog ekrana) se moe menjati pritiskom na FT "Main Param." i izborom jedne od ponuenih opcija: LAeq, L1, L10, L50, L90, L99, LLeq-LAeq, LAIm-LAeq. Dodatni merni parametri koji se prikazuju ispod glavnog definiu se Sl. 3.47 Izbor sadraja prikazanog na ekranu pritiskom na strelicu instrumenta i taster FT "Edit Display" (sl. 3.48). Strelicima instrumenta bira se polje koje se eli promeniti, pritiska se FT "Edit Field" i bira jedna od ponuenih opcija. Kumulativna raspodela nivoa buke (procentno prekoraenje odreenog nivoa buke), pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Cumulative Distibution" (sl. 3.49). Promenom pozicije kursora, tasterima FT "Cursor X" i "Cursor X" moe se oitati vrednost prikazanog parametra za Sl. 3.48 Meni za promenu sekundarnih trenutnu poziciju kursora. Pritiskom na parmetara prikazanih na ekranu FT: "Switch Cursor" menja se orijentacija kursora, pa se pritiskom na FT: Cursor Y ili Cursor Y pomera kursor u y-pravcu (sa korakom od 1%). Raspodela nivoa buke u definisanim klasama nivoa, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Level Distribution" (sl. 3.50). Promenom pozicije kursora (sa korakom od 1dB), pritiskom na FT "Cursor X" i "Cursor X", u zaglavlju menija moe se oitati procenat uzoraka u klasi irine 1dB. Na drugoj strani menija moe se promeniti irina klase za koju se oitava raspodela nivoa na vrednosti 2, 5, 10 i 20dB.

40

MERENJE BUKE

Sl. 3.49 Kumulativna raspodela nivoa buke Sl. 3.50 Raspodela nivoa buke - histogram Vremenska raspodela nivoa buke u zadnjih 15s, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Profile". Pritiskom na FT "Back Erase" moe se izbrisati deo signala sa neeljenim sadrajem pritiskom na FT "Cursor X" i "Cursor X" (sl. 3.51). Frekvencijska raspodela mernog parametra, pritiskom na FT "Display Menu" i na FT "Spectrum" (sl. 3.52). Prikazani merni parametar moe se promeniti pritiskom na strelicu instrumenta i taster FT "Meas. Par.". Grafik se, takoe, moe zumirati.

Sl. 3.51 Brisanje neeljenog sadraja u zadnjih 15s Nakon zavrenog merenja, u zavisnosti od izabranog moda podaci se automatski memoriu ili se runo memoriu pritiskom na taster , nakon ega je potrebno uneti oznaku datoteke u kojoj e biti memorisani podaci, pritiskom na FT "" (sl.3.53). 3.7.3 Oitavanje rezultata

Sl. 3.52 Frekvencijski spektar buke

Memorisani podaci u instrumentu mogu se direktno preko interfejsa prebaciti na raunar i dalje Sl. 3.53 Memorisanje podataka obraivati, ili direktno oitati merni podaci na samom ekranu instrumenta. U tu svrhu potrebno je uitati datoteku sa mernim podacima pritiskom na taster i izbrati odgovarajuu datoteku. Oitavanje rezultata je slino proceduri opisanoj za prikazivanje rezultata na ekranu instrumenta u toku merenja. Za oitavanje grafika koriste se tasteri za upravljanje kursorom FT "Cursor X" i "Cursor X" a odgovarajua vrednost nalazi se u desnom gornjem uglu ekrana, iznad prikazanog grafika.

41

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE

4. OSNOVE MONITORINGA NIVOA BUKE

4.1 Predmet monitroinga
Buka kao faktor rizika u ivotnoj sredini imperativno podrazumeva aktivnost usmerenu na redukovanje nivoa akustikog optereenja, a time i ublaavanje posledica koje ono izaziva. Kontrola nivoa buke i planiranje mera za zatitu gradskog stanovnitva od njenog negativnog dejstva podrazumevaju potrebu za kontinuiranim praenjem nivoa komunalne buke u gradskoj sredini i valorizaciju stanja, aplikovanjem rezultata u svim domenima obezbeenja komfora stanovanja i ivljenja. Buka u ivotnoj sredini ugroava zdravlje i kvalitet ivota preko 90 miliona ljudi koji ive u Evropi, to predstavlja evrtinu populacije. Moe izazvati bolesti kao to su stres i poveani krvni pritisak, kao i smanjenje sposobnosti dece da ue. U zonama sa prekomernom bukom najvei broj ljudi postaje uznemiren, ometa se spavanje i mogu nastati negativni efekti po zdravlje. Takoe, oko 170 miliona graana u Evropi izloeno je u toku dana nivoima buke koji su dovoljni da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje. To je jedan od razloga zato je 2001. godine Evropska komisija svrstala buku u ivotnoj sredini kao glavni prioritet, to je kulminiralo direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koja se odnosi na ocenu i upravljanje bukom u ivotnoj sredini. Struktura nove evropske strategije borbe protiv buke odreena je postojeim direktivama koje reguliu emisiju izvora buke i direktivom 2002/43/EC koja se odnosi na ocenu i menadment bukom u ivotnoj sredini. Direktiva koja se skraeno naziva "Environmental Noise Directive" odnosno END ima za cilj definisanje zajednikog pristupa za zatitu zdravlja populacije od negativnih efekata buke kao i stvaranje uslova za kreiranje tieg i prijatnijeg okruenja za graane. Direktiva ima za cilj, takoe, stvaranje osnove za razvoj mera za redukciju buke koju emituju glavni izvori buke u ivotnoj sredini. END definie tri kljuna elementa budue strategije borbe protiv buke koja uspostavljaju standardni pristup menadmentu bukom u ivotnoj sredini: - ocena buke kroz strategijsko mapiranje buke, primena akcionih planova, i informisanje javnosti o stanju buke i njenim efektima.

4.2 Znaaj monitoringa buke

Zatita i unapreenje ivotne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu ivotnu sredinu, podrazumeva sprovoenje odreenih aktivnosti za stvaranje lokalne strategije za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Lokalna strategija iskazana preko Lokalnog ekolokog akcionog plana treba da ukae na sve aspekte ivotne sredine koji naruavaju zdravu ivotnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na ivotnu sredinu. Nacionalno pozitivno zakonodavstvo, tehniki propisi i standardi svojom aktuelnou obezbeuju sve preduslove da problem buke u ivotnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog drutva. Pozitivnom regulativom predvia se da: Optina, odnosno grad preduzima mere za zatitu od buke i u tom cilju odreuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbeuje sistematsko merenje buke. Tehnika dokumentacija za izgradnju magistralnih puteva, eleznikih pruga i aerodroma i drugih izvora buke sadri obavezno i tehniko reenje zatite od buke i vibracija. Izvori buke mogu se stavljati u promet ako imaju ispravu sa podacima o nivou buke pri propisanim uslovima korienja i odravanja.

42

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE Izvori buke koji se ugradjuju u zgrade i postrojenja i ureaji za obavljanje privrednih delatnosti koji predstavljaju samostalnu celinu moraju imati pored isprave sa podacima o nivoima buke i pisano uputstvo o merama za zatitu od buke. Izvori buke moraju se upotrebljavati i odravati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj ovek boravi.

Osnovu za ocenu buke u ivotnoj sredini ine strategijske mape buke koje se izrauju primenom zajednikih metoda i indikatora buke. Strategijske mape buke se izrauju za kljune izvore buke: - drumski saobraaj, elezniki saobraaj, aerodromi i industrijski kompleksi uz procenu: prethodnog, postojeeg i budueg stanja buke, premaenja graninih nivoa, broja stambenih objekata, kola i bolnica izloenim definisanim vrednostima indikatora buke, i broja ljudi lociranih u oblastima ugroenim bukom.

Na osnovu ocene buke strategijskim mapama buke razvijaju se akcioni planovi za redukciju buke u oblastima ugroenima bukom i za odravanje postojeeg stanja kvaliteta ivotne sredine u tihim oblastima. Direktivom se ne definiu granine vrednosti nivoa buke niti se propisuju mere koje se moraju preduzeti ve to ostaje diskreciono pravo nacionalnih i lokalnih subjekata zaduenih za sprovoenje direktive. Akcioni planovi mogu ukljuiti, izmeu ostalih, i sledee mere: - planiranje saobraaja, planiranje korienja zemljita (zoniranje) tehnike mere na samim izvorima buke, izbor tihih izvora, redukcija prostiranja buke primenom barijera, tunela, izolacije stambenih objekata. Trei kljuni element direktive predstavlja informisanje javnosti o strategijskim mapama buke i akcionim planovima. Formira se baza podataka koja se aurira svake pete godine i koja je dostupna javnosti na intenetu. Direktivom se obavezuju drave lanice da odrede odgovorne subjekte za implementaciju direktive u oblasti izrade i overavanja strategijskih mapa i akcionih planova za naseljena mesta, glavne drumske i eleznike saobraajnice i za glavne aerodrome. Direktivnom su definisani rokovi za sprovoenje predvienih mera: 30.6.2005. - Drave lanice prezentuju podatke o glavnim drumskim saobraajnicama sa vie od est miliona vozila u toku godine, glavnim eleznikim linijama sa vie od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavnim aerodromima i naseljenim mestima sa vie od 250 000 stanovnika. Auriranje podataka svake pete godine. 30. 6. 2007. - Izrada strategijskih mapa buke za prethodnu kalendarsku godinu za glavne drumske saobraajnice sa vie od est miliona vozila u toku godine, glavne eleznike linije sa vie od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavne aerodrome i naseljena mesta sa vie od 250 000 stanovnika. 18. 7. 2008. - Izrada akcionih planova za glavne drumske saobraajnice sa vie od est miliona vozila u toku godine, glavne eleznike linije sa vie od 60 000 prolaza vozova u toku godine, glavne aerodrome i naseljena mesta sa vie od 250 000 stanovnika. 31. 12. 2008. - Drave lanice prezentuju podatke o glavnim drumskim i eleznikim saobraajnicama i svim naseljenim mestima. 30. 6. 2012. - Izrada strategijskih mapa buke za prethodnu kalendarsku godinu za glavne drumske i eleznike saobraajnice i sva naseljena mesta. Auriranje podataka svake pete godine.

43

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE

4.3 Cilj monitoringa buke

U cilju realiazacije osnovnih zahteva nacionalnog zakonodavstva i evropskih direktiva neophodno je kontinuiranim praenjem stanja nivoa buke utvrditi realno akustiko optereenje urbanom bukom u smislu stvaranja uslova da se: izvri zoniranje grada u odnosu na buku (lan 62. Zakona o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik RS, broj 66/91, 83/92 i 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95). problem buke sagleda i ugradi u planove pri prostornom ureivanju novih i rekonstrukciji postojeih naselja i podruja (SRPS U. J6. 205) pri izgradnji i tehnikom prijemu stambenih, investicionih i industrijskih objekata, objekata male privrede i gradske infrastrukture obezbede i ispotuju utvreni tehniki propisi koji garantuju kvalitet zvune zatite (Standardi iz grupe SRPS U. J6); izvri valorizacija prostora za stanovanje sa aspekta uticaja faktora rizika eko indikatora na uslove stanovanja.

Kontinuirano praenje stanja nivoa buke, kao osnonvna aktivnost projekta koja bi se realizovala na mernim lokalitetima strukture gradskog tkiva, ima za cilj: da stvori znaajnu statistiku masu podataka o akustikom optereenju prostora, generisanog saobraajnim i komunalnim izvorima na reprezentativnim lokalitetima, da obezbedi izradu i verifikaciju modela za prognozu akustikog optereenja, sa ciljem obezbeenja pouzdanog alata za razreenje problema u planiranju razvoja gradske saobraajne strukture, da stvori uslove za akustiko zoniranje i zoniranje grada u odnosu na buku i namenu prostora, da stvori uslove za izradu akustikih mapa za dnevni i noni period grada Nia za postojee stanje buke, i da adekvatno prui uslove za valorizaciju boniteta prostora za stanovanje. urbanistima pri rekonstrukciji pojednih delova grada arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta medicinskim strunjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma znaajnog ekolokog faktora koji utie na zdravlje stanovnitva. Mapiranje buke je sutinski deo kontinuiranog praenja stanja i efektivnog upravljanja bukom u ivotnoj sredini. Cilj akustikih mapa je da slikovito prikau stanje buke vlastima i graanima, tako da mogu zajedno da utiu na smanjenje broja ljudi koji su izloeni prekomernoj buci. Akustiko mapiranje ukjluuje: 1. prezentaciju podataka o postojeem stanju nivoa buke u Niu, 2. procenu prekoraenja granine vrednosti u cilju procene rizika, 3. ocenu broja stambenih zgrada, kola i bolnica izloenih specifinim vrednostima indikatora buke, i 4. procenu broja ljudi koji su locirani u oblastima izloenim prekomernim nivoima buke, povezujui podatke o nivou buke sa gustinom naseljenosti. Pri izradi akustikih mapa i kontinuiranom praenju stanja nivoa buke posebna panja posveuje se energiji koju emituju: 1. 2. 3. 4. putniki saobraaj, elezniki saobraaj, graevinske maine, maine i vozila za komunalno odravanje, 44

Takoe rezultati sistematskog merenja nivoa buke mogu da poslue:

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE 5. muziki ureaji i aktivnost posetioca u kafiim i drugim ugostiteljskim objektima, 6. industrijska aktivnost. 7. rekreativna aktivnost. Akustike mape izrauju se na osnovu ocene dva indikatora: ekvivalentnog nivoa buke u dnevnom periodu Lden i ekvivalentnog nivoa buke u nonom periodu Lnight . Vrednosti ova dva parametra odreuju se kontinuiranim monitoringom postojeeg stanja nivoa buke i procesiranjem dobijenih podataka. Visina take za ocenu nivoa buke bie na 1.5m. Akustike mape bie prezentirane u grafikom obliku, preko numerikih tabelarnih podataka i numerikih podataka u elektronskom obliku. Za oznaavanje vrednosti indikatora buke L den i Lnight bie korien korak od 5dB.

4.4 Oekivani rezultati procedure monitoringa

Monitoring buke treba da rezultira akustikim mapama koje prikazuju podatke o nivoima buke sa sledeih aspekata: postojeeg stanja nivoa buke u urbanim sredinama izraenog preko definisanih indikatora buke, prekoraenja granine vrednosti u cilju ocene rizika, procene broja stambenih zgrada, kola i bolnica izloenih definisanim vrednostima indikatora buke, procene broja ljudi lociranih u oblastima izloenih prekomernim nivoima buke povezujui podatke o nivoima buke sa podacima o gustini populacije, analize sadanjeg stanja nivoa buke sa stanovita razliitih moguih buduih situacija, predloga kratkoronih mera za smanjenje nivoa buke na lokacijam gde se javljaju alarmantna prekoraenja dozvoljenih nivoa buke, i predloga dugoronih mera za smanjenje nivoa buke na lokacijama gde se javljaju alarmantna prekoraenja dozvoljenih nivoa buke. procena broja ljudi izloenih buci u ivotnoj sredini, ocena uticaja buke na populaciju, osnova za izradu lokalnih akcionih planava za smanjenje buke u ivotnoj sredini tamo gde je neophodno, a posebno na mestima gde nivoi izloenosti mogu izazvati tetne efekte na zdravlje ljudi, kao i odravanje kvaliteta buke u ivotnoj sredini tamo gde je ona u dozvoljenim granicama, izvor informacija graana o buci u ivotnoj sredini i njenim efektima, i razvoj softvera za predikciju buke za predvianje budueg stanja buke.

Rezultati procedure monitoringa koriste se i u sledee svrhe:

4.5 Osnovne aktivnosti procedure monitoringa

Procedure monitoringa nivoa buke realizuje se kroz sledee kljune aktivnosti: I. Izrada strategije sistematskog merenja buke za prikupljanje podataka o buci. Strategija ukljuuje: izbor akustikih indikatora koji mogu povezati razliite vremenske i prostorne skale promene buke, u cilju kompletnog opisa stanja buke;
(a)

izbor reprezentativnog mernog vremena u cilju razumevanja globalne promenljivosti stanja buke;
(b)

45

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE izbor reprezentativnih mernih homogenih zona rangirajui zone prema kategoriji izvora buke i locirajui prijemne take koje zahtevaju visoki stepen zatite i koji se mogu koristiti kao polovi u proceduri zoniranja.
(c)

II. Kontinuirani monitoring postojeeg stanja nivoa buke:

(a) (b)

kalibracija mernog lanca i priprema za mernu proceduru; vremensko programiranje aktivnosti u proceduri akvizicije akvizicija akustikih podataka i podataka o izvoru buke.

podataka;
(c)

III. Ocena postojeeg stanja nivoa buke: procesiranje podataka dobijenih u proceduri kontinuiranog monitoringa postojeeg stanja nivoa buke grada Nia;
(a) (b) (c) (d) (e)

analiza i normiranje indikatora nivoa buke u gradu Niu; izrada akustikih mapa buke za dnevni period merenja; izrada akustikih mapa buke za noni period merenja; predlog kratkoronih i dugoronih perspektiva i planova. Meseni izvetaji o rezultatima kontinuiranog praenja stanja i predlogom

IV. Prezentacija rezultata projekta javnosti:

(a)

nivoa buke; Godinji izvetaj sa analizom rezultata kratkoronih i dugoronih mera za smanjenje nivoa buke;
(b) (c) (d)

Publikacija rezultata u meunarodnim i domaim asopisima; Prezentacija rezultata na konferencijama, naunim skupovima i Javne tribine namenjene informisanju javnog mnjenja o stanju Lokalni i regionalni mediji, internet.

seminarima;
(e)

buke;
(f)

4.6 Sadraj monitoringa buke

Merenje buke u urbanim sredinama planira se sa ciljem da se stvore uslovi za zoniranje gradske sredine u odnosu na akustiko optereenje generisano komunalnim aktivnostima. Rezultati dobijeni na modelima drugih gradskih sredina, potvrdili su hipotetiki stav o potrebi stvaranja znaajne statistike mase, ispresecane korelacionim odnosima uticajnih parametara sa nivoom akustikog optereenja za potrebe izrade modela za prognozu, zasnovanog na znanju i principima savremene funkcionalne prognoze. Realizacija ciljeva projekta podrazumeva sprovoenje procedure kontinurianog praenja stanja nivoa buke i definisanje vremenske zavisnosti na mernim mestima koja po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete specifine namene, sankcionisane nacionalnim standardom SRPS U. J6. 205: 1. Zone za odmor i rekreaciju, 2. Zone kulturno-istorijskih objekata, Bolnike zone, kolske zone, isto stambene zone, Poslovno i trgovako-stambene zone, 46

3. 4. 5. 6.

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE 7. Zone du glavnih gradskih saobraajnica, 8. Industrijske zone. 4.6.1 Merni lokaliteti Izbor mernih lokaliteta prikazan je na primeru grada Nia. Za potrebe zoniranja teritorije grada Nia, planiranja zvune zatite i ocenu smetnji od buke u naseljenim mestima prema zonama naselja na teritoriji grada Nia vie godina unazad sprovodi se procedura monitoringa stanja nivoa buke kroz praenje nivoa zvunog pritiska i definisanje njegove vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima koji pokrivaju sve gradske optine: 1. Optina Medijana 2. Optina Crveni krst 3. Optina Palilula 4. Optina Pantalej 5. Optina Nika banja Sprovoenje procedure kontinurianog praenja stanja nivoa buke i definisanje vremenske zavisnosti na mernim mestima obuhvata merne lokalitete u okvirima ve definisanih prostornih granica gradskih optina. Prostorne granice mernih lokaliteta prikazane su na sl. 4.1 za gradsku optinu Nika banja, odnosno na sl. 4.2 za. gradske optine Medijana, Crveni krst, Palilula i Pantalej.

Sl. 4.1 Prostorne granice mernih lokaliteta na teritoriji gradske optine Nika banja

47

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE

Sl. 4.2 Prostorne granice mernih lokaliteta na teritorijama gradskih optina Medijana, Crveni krst, Palilula i Pantalej

48

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE 4.6.2 Parametri kontinuiranog monitoringa Na svim mernim mestima procedura merenja ima za cilj odreivanje ekvivalentnog nivoa buke za 15-munutni period merenja. Odreivanje ekvivalentnog nivoa odreeno je postupkom uzorkovanja i klasiranja, metodom kod koje se klasiranjem odreuje statistika raspodela nivoa zvuka. U proceduri merenja biraju se sledei parametri za statistiku analizu ekvivalenentnog nivoa buke u amplitudnom domenu: irina klase 2 dB, ukupan broj uzoraka 9000, period uzorkovanja 0.1 s i dinamika pokazivanja fast. Pre svake serije merenja vri se amplitudna kalibracija mernih sistema pomou kalibratora. Na svim mernim mestima, obuhvaenim planom sistematskog merenja nivoa buke, prate se sledei parametri: parametri buke: 1. Ekvivalentni nivo buke sa A teinskom ponderacijom; 2. Procentualni nivoi L1, L10, L50, L90 i L99; 3. Vremenski kontinualni i periodini profil ekvivalentog nivoa buke; 4. Raspodela nivoa buke; 5. Frekvencijska raspodela nivoa buke na karakteristinim mernim mestima i kod isprekidane buke; 6. SEL. parametri saobraaja: 1. frekvencija putnikih automobila; 2. frekvencija teretnih automobila do 5t; 3. 4. 5. 1. 2. 3. 1. 2. 3. 4. frekvencija teretnih automobila preko 5t; frekvencija autobusa; frekvencija motorcikala. tip saobraajnice; irina saobraajnice; visina zgrada pored saobraajnice. temperatura vazduha; relativna vlanost; brzina vetra, smer vetra.

parametri saobraajnice:

mikroklimatski parametri:

4.6.3 Merna mesta Izbor mernih mesta vri se prema zahtevima standarda SRPS U.J6.090. a u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini (Slubeni glasnik Republike Srbije, broj 54/92), sa ciljem da se obezbedi maksimalno prostorno prekrivanje terena.

49

OSNOVE MONITORING NIVOA BUKE Mikrofon se postavlja na 1,2 - 2 m iznad tla, a u posebnim situacijama (nagib terena, zaklonjenost zidom i sl.) na 4 m. U cilju svoenje na minimum neeljenih efekata refleksije prilikom merenja buke potrebno je pridravati se uputstva u skladu sa sl. 4.3.

Sl. 4.3 Kod merenja u blizini zgrada mikrofon mora biti udaljen najmanje 3 m ili na granici vlasnitva, ili pri merenju na fasadama zgrada, postavlja se 0,5 m izvan zgrade. Pri merenju buke u prostorijama merna taka se postavlja na 1 m udaljenosti od zidova ili drugih reflektujuih povrina, a na 1,2 1,5 m iznad poda. Kod otvorenog prozora mikrofon se postavlja na 1,5 m od prozora, a kod zatvorenog prozora i vrata u sredini prostorije. Kod merenja na otvorenom prostoru, postavlja se titnik od vetra na mikrofon, sa napomenom da se ne meri pri brzini vetra > 10 m/s. Visoka relativna vlanost, visoko rastinje, sneg i sl. mogu da maskiraju rezultate zbog apsorpcije vazduha odnosno tla . Treba navesti sve meteoroloke uslove koji se registruju tokom merenja.

50

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

5. PRIMENA PROCEDURA MONITORNGA BUKE

5.1 Plan monitoringa nivoa buke na teritoriji grada Nia za 2007. g.
Grad Ni, kao privredni, ekonomski, kulturni, obrazovni, univerzitetski, istorijski i sportski centar juga Srbije, je i evropska raskrsnica drumskog i eleznikog saobraajnog sistema. Celeokupno gradsko tkivo prostorno je izdueno i ispresecano drumskim i eleznikim saobraajnicama, koje od nedavno u saobraajnom smislu upotpunjuje sve izraenije korienje vazdunog koridora pri eksploataciji nikog aerodroma. Tako da grad Ni predstavlja prostor sa znaajnim akustikim optereenjem. Nacionalno pozitivno zakonodavstvo, tehniki propisi i standardi svojom aktuelnou obezbeuju sve preduslove da fenomen buke u ivotnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog drutva. Za potrebe planiranja zvune zatite i ocenu smetnji od buke u gradskoj sredini na teritoriji grada Nia pristupilo se sprovoenju procedure monitoringa nivoa buke i definisanju njene vremenske zavisnosti na mernim lokalitetima koja po svojoj strukturi predstavljaju reprezentativne lokalitete specifine namene sankcionisane nacionalnim standardom SRPS U.J6. 205. U okviru mernih lokaliteta merenje je vreno na mernim takama izabranim prema nameni prostora u skladu sa Pravilnikom o dozvoljenim nivoima buke u ivotnoj sredini i jugoslovenskim standardom SRPS U. J6. 090. Merenje buke u komunalnoj sredini a sa ciljem da se dobije to vee prostorna prekrivenost mernih lokaliteta i stvore uslovi da se sagledani program buke ugradi u prostorne planove pri ureenju novih i rekonstrukciji postojeih naselja i podruja. (SRPS U.J6.205). U 2007. godini izabrani su sledei merni lokaliteti:
I. OPTINA MEDIJANA I.1. I.2. I.3. Bulevar Nemanjia (Krive livade - Krivi vir - Duvanite) Bulevar Zorana inia (Crveni pevac - ele kula) Vodova ulica - Generala Lejanina Obiliev venac - Ulica cara Duana

I.4.

II. OPTINA PALILULA

II.1. Bulevar Dimitrija Tucovia - Vojvode Putnika (elezniki vor - Ledena stena Bubanj)

II.2. Ulica vojvode Gojka - Episkopska ulica - Mokranjeva (Palilula) III. OPTINA PANTALEJ III.1. Ulica Kosovke devojke - Somborska ulica (Pantalej)
III.2. Knjaevaka ulica

IV. OPTINA CRVENI KRST

IV.1. Bulevar 12. febrauar (Ratko Jovi) - Naselje ljaka (Sarajaevska ulica)

IV.2. Bulevar Nikole Tesla (Naselje Stevan Sineli) - Autoput Ni-Sofija (Branko Bjegovi) V. OPTINA NIKA BANJA (centralni deo) U okviru svakog mernog lokaliteta izabrano je po etiri merne take u cilju to bolje prostorne pokirvenosti izabranih mernih lokaliteta. Tako da je ukupan broj mernih taaka u 2007. godini bio 44. Na svim mernim mestima procedura merenja nivoa buke imala je za cilj odreivanje ekvivalentnog nivoa buke za petnaestnominutni period merenja. 51

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Ma svim mernim mestima, obuhvaenim planom monitoringa stanja nivoa buke, praeni su sledei parametri: parametri buke: 1. Ekvivalentni nivo buke sa A teinskom ponderacijom; 2. Procentualni nivoi L1, L10, L50, L90 i L99; 3. Vremenski kontinualni i periodini profil ekvivalentog nivoa buke; 4. Raspodela nivoa buke; 5. Frekvencijska raspodela nivoa buke na karakteristinim mernim mestima i kod isprekidane buke; 6. SEL. parametri saobraaja: 1. frekvencija putnikih automobila; 2. frekvencija teretnih automobila do 5t; 3. frekvencija teretnih automobila preko 5t; 4. frekvencija autobusa; 5. frekvencija motorcikala. parametri saobraajnice: 1. tip saobraajnice; 2. irina saobraajnice; 3. visina zgrada pored saobraajnice. mikroklimatski parametri: 1. temperatura vazduha; 2. relativna vlanost; 3. brzina vetra, 4. smer vetra. Merenje na oznaenim mernim mestima organizovano je na nivou dnevne, nedeljne i mesene dinamike, za karakteristine vremenske intervale dnevnog i nonog perioda vremena. Merenje je vreno u tri vremenska petnaestominutna intervala u dnevnom periodu, a u nonom periodu u dva vremenska petnaestominutna intervala: 1. 0900 - 1200 2. 1300 - 1600 3. 1700 - 2000 4. 2200 - 0100 5. 0200 - 0500 Procedura kontinuiranog praenja nivoa buke trajala je 12 meseci. Mesena dinamika podrazumevala je definisanje vremenske zavisnosti postojeeg stanja nivoa buke na 11 mernih taaka u okviru definisanih mernih lokaliteta to ukupno iznosi 55 merenja ekvivalentnog nivoa buke sa definisanjem parametara saobraaja i saobraajnica.

52

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

5.2 Rezultati merenja

Primer rezultata monitoringa nivoa buke za jednu od mernih taaka prikazan je u sledeoj tabeli.
OPTINA 1. Medijana MERNI LOKALITET 1.2 Bulevar dr Zorana inia (Crveni pevac-ele kula) Merno mesto 1.2.4 Parking prostor pored poliklinike "Sava Surgery" Zona (SRPS U.J6.205): 5 Dozvoljeni nivo buke Dan: 65dB(A) No: 55dB(A) Najblia saobraajnica: Bulevar dr Zorana inia Tip saobraajnice: Dvosmerna, dve trake po smeru irina saobraajnice: 10 m Rastojanje do ose saobraajnice: 12 m Podloga do ivice saobraajnice: Betonska Zeleni pojas: Drvored Najblii graevinski objekat: Stambena zgrada Spratnost objekta: P+7+Pk Rastojanje do najblieg objekta: 25m Datum 7.12.2007 14.12.2007 27.12.2007 5.12.2007 20.12.2007 Dan Petak Petak etvrtak Sreda etvrtak Vremenski period 9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-01:00 02:00-05:00 merenjaUslovi merenjaVreme Saobraajnica i merno mesto Poetak merenja Temperatura (C) Vlanost (%) Brzina vetra (m/s) Pravac vetra Dominantan izvor Povremeni izvor Karakter buke Putnika Laka teretna, <5t Teka teretna, >5t Autobusi Motori i motocikli Ukupno LAFmax LAFmin LAImin LASmax LASmin L1 L5 L10 L50 L90 L95 L99 Leq Prekoraenje doz. nivoa[dB(A)] 09:27 0 75 1 Jugozapad Drumski saobraaj irokopojasna promenljiva 265 8 1 11 1 286 82.0 46.4 83.4 80.0 47.8 76.4 73.1 71.5 65.9 56.2 52.8 49.6 68.1 3.1 14:29 0 67 3 Sever Drumski saobraaj irokopojasna promenljiva 290 2 2 12 0 306 83.1 47.3 84.8 80.3 48.1 76.8 74.3 73.2 67.1 53.6 50.9 48.4 69.3 4.3 17:30 -3 96 2 Sever Drumski saobraaj irokopojasna promenljiva 295 2 0 10 1 308 77.4 45.0 79.6 75.6 45.8 73.1 39.0 67.4 62.1 53.3 51.3 46.7 64.2 22:36 2 94 5 Severozapad Drumski saobraaj irokopojasna promenljiva 108 1 0 5 0 114 76.3 46.0 77.2 74.3 47.0 71.8 68.4 66.6 57.2 49.3 48.4 47.3 62.3 7.3 02:34 -6 96 2 Severozapad Drumski saobraaj irokopojasna isprekidana 27 0 0 0 0 27 72.6 43.2 73.6 70.7 43.9 68.0 62.8 59.1 46.2 44.5 44.2 44.0 55.8 0.8

Izmerenii nivo buke [dB(A)]

(15min)Broj vozila

Izvor buke

53

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Rezultati statistike analize su propraeni vremenskim profilom buke (sl. 5.1), periodinim profilom buke (sl. 5.2) i raspodelom nivoa buke (sl. 5.3).
dB 80 0013.top

70

60

50

09:28:00 09:30:00 09:32:00 LAeq Cursor: 07/12/2007 09:34:42 - 09:34:43 LAeq=60.7 dB

dB

09:34:00 0013.prp

09:36:00

09:38:00

09:40:00

09:42:00

Sl. 5.1 Profil buke

80

70

60

50

09:28:00 09:30:00 09:32:00 09:34:00 09:36:00 LAFmin LAeq LAFmax Cursor: 07/12/2007 09:34:13 - 09:35:13 LAFmin=51.3 dB LAeq=67.2 dB LAFmax=75.3 dB 0013.tom
% 10 9 Based on LAF , 50ms Class width: 1.0 dB 07/12/2007 09:27:13 - 09:42:13

09:38:00

09:40:00

09:42:00

Sl. 5.2 Periodini profil buke

L1 L5 L10 L50 L90 L95 L99 = = = = = = = 76.4 dB 73.1 dB 71.5 dB 65.9 dB 56.2 dB 52.8 dB 49.6 dB

1 0 48 52 56 60 Level Cursor: [67.0 ; 68.0[ dB Level: 9.2% Cumulative: 42.3% 64 68 72 76 80 dB

Sl. 5.3 Raspodela nivoa buke 54

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Za svaku mernu taku prikazana je dinamika izmernih nivoa buke (sl. 5.4) kao i prekoraenje dozvoljenih nivoa buke.
80 dB(A) 70 60 50 40 30 20 10 0 9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-1:00 2:00-5:00 vremenski interval
L1 Leq L99

5.4. Dinamika izmerenih nivoa buke

80

Leq
dB(A)

70 60 50 40 30 20 10 0 9:00-12:00 13:00-16:00 17:00-20:00 22:00-01:00 02:00-05:00

prekoraenje dozvoljenog nivoa

vremenski interval

5.5 Prekoraenje dozvoljenog nivoa buke

5.3 Rezultati obrade i analize rezultata

Nakon zavretka merenja za 1997. godinu dobijeni rezultati merenja su statistiki obraeni i analizirani. Kako je za svaku mernu taku procedura merenja u toku godine ponavljana tri puta, za svaki merni interval izraunata je srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke, na osnovu rezultata merenja za taj merni period za protekle mesece, na osnovu sledee formule: 1 n L / 10 Leq = 10 log 10 10 (5.1) n i =1
eq , i

gde je:
Leq

- srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke 55

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE - ekvivalentni nivo buke za i-to vreme merenja n - broj ponavljanja (n=3). S obzirom da je trajanje mernih intervala razliito, za izraavanje ekvivalentnog nivoa buke jednim brojem u toku dana i noi korien je merodavni nivo koji je izraunat na osnovu sledeih formula: za dnevni period merenja (600 - 2200) 1 n L / 10 Lm = 10 log 10 (5.2) ti 10 Td i =1
eq , i

Leq

gde je: - merodavni nivo buke Leq ,i - srednja vrednost ekvivalentnog nivoa buke za i-ti merni interval ti - trajanje mernog intervala (t1=t2=t3=3h) n - broj mernih intervala (n=3) Td - referentno vreme za koje se odreuje merodavni nivo (Td= 16h) za noni period merenja (2200-600) 1 n L / 10 Lm = 10 log 10 ti 10 Tn i =1
eq , i

Lm

(5.3)

gde je: ti n Tn - trajanje mernog intervala (t1=t2=3h) - broj mernih intervala (n=2) - referentno vreme za koje se odreuje merodavni nivo (Tn= 8h)

Merodavni nivo buke za dnevni (06:00 - 22:00) i noni period merenja (22:00 - 06:00) za sve merne take prikazan je u tabelama E.1 E.5 za svaku optinu posebno. U istim tabelama dat je prikaz prekoraenja nivoa buke u odnosu na maksimalno dozvoljene vrednosti nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednosti: 65dB(A) za dnevni period i 55dB(A) za noni period) i u odnosu na dozvoljene vrednosti nivoa buke prema nameni prostora u skladu sa SRPS U.J6. 205. Grafika prezentacija merodavnih nivoa buke za dnevni i noni period merenja za sve merne take prikazana je na sl. E.1 i E.2 (uz poreenje sa "black spots" vrednostima" za dnevni i noni period) i na sl. E.3 i E.4 (uz poreenje sa dozvoljenim vrednostima nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 za dnevni i noni period prema nameni prostora). Procentualna raspodela nivoa buke po klasama nivoa buke prikazana je na sl. E.5 za dnevni i noni period merenja. U toku dnevnog perioda merenja najvii dozvoljeni nivo buke na otvorenom prostoru (65dBA) premaen je na 17 od ukupno 44 merne take, to procentulano iznosi 39%. U toku nonog perioda merenja najvii dozvoljeni nivo buke na otvorenom prostoru (55dBA) premaen je na 31 od ukupno 44 merne take, to procentulano iznosi 69%. Na sl. E.6 prikazana je procentualna raspodela prekoraenja "black spots" vrednosti po klasama od 5dB. Merodavni nivo buke u toku dnevnog perioda premauje dozvoljene vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 na 26 od ukupno 44 merne take, to procentulano iznosi 59%. Merodavni nivo buke u toku nonog perioda premauje dozvoljene vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 na 39 od ukupno 44 merne take, to procentulano iznosi 89%. Na sl. E.7 prikazana je procentualna raspodela prekoraenja dozvoljenih vrednosti nivoa buke standardom SRPS U.J6.205.

56

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE U toku dnevnog perioda merenja merodavni nivo buke se kree u opsegu od 47dB(A) do 73dB(A). Najvei merodavni nivo buke od 73dB(A) zabeleen je na mernoj taki 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9. U tabeli E.6 dat je prikaz ostalih mernih taaka gde merodavni nivo buke prekorauje 70dBA. Posmatrano po optina od pet mernih taaka sa najveim nivoima buke tri merne take se nalaze u optini Palilula. U toku dnevnog perioda najnii merodavni nivo buke od 47dB(A) zabeleen je na mernoj taki 5.1.2 O.. "Ivan Goran Kovai". Prikaz ostalih najninih nivoa buke u dnevnom periodu dat je u tabeli E.7. Najnii nivoi buke zabeleeni su u optini Nika banja. U toku nonog perioda merenja merodavni nivo buke se kree u opsegu od 39dB(A) do 68dB(A). Najvei merodavni nivo buke od 68dB(A) zabeleen je na istoj mernoj taki kao i toku dnevnog perioda - 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9. U tabeli E.8 dat je prikaz mernih taaka gde merodavni nivo buke prekorauje 62dB(A). Najvei nivoi buke (preko 65dBA) zabeleeni su u optinama Palilula, Mediana i Crveni krst. U toku nonog perioda najnii merodavni nivo buke od 39dB(A) zabeleen je na mernoj taki 5.1.2 O.. "Ivan Goran Kovai". Prikaz ostalih najninih nivoa buke u dnevnom periodu dat je u tabeli E.9. Ponovo su najnii nivoi buke zabeleeni u optini Nika banja.

80
Sl. E.1 Poreenje merodavnih nivoa buke sa "black spots" vrednostima dnevni period merenja

75 70 65
57

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

75
Sl. E.2 Poreenje merodavnih nivoa buke sa "black spots" vrednostima noni period merenja

70 65 60
Sl. E.3 Poreenje merodavnih nivoa buke sa dozvoljenim vrednostima standardom SRPS

80 55 75 50 70 45

U.J6.205 dnevni period merenja

58

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

75
Sl. E.4 Poreenje merodavnih nivoa buke sa dozvoljenim vrednostima standardom SRPS

U.J6.205 noni period merenja

Tabela E.1: Optina Mediana Pregled merodanih nivoa buke i prekoraenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 1.1 Bulevar Nemanjia (Krive livade-Krivi vir-Duvanite) Merna taka 1.1.1 Stambeni objekat br. 24 (pored MK "Boidar Adija") 1.1.2 Park izmeu TC Zona 1 i TC Zona 2 1.1.3 Stambeno naselje pored Vizantijskog bulevara (br. 36/38) 1.1.4 MZ "Medijana" 1.2.1 Parking prostor ispred Pozorita lutaka 1.2.2 Stambeni objekat br. 73 preko puta Klinikog centra 1.2.3 Delijski vis (raskrsnica Lj. Nikolia i D. Matia) 1.2.4 Parking prostor pored poliklinike "Sava Surgery" 1.3.1 O "Vod Karaore" 1.3.2 Park na Sinelievom trgu 1.3.3 Struna kola "Filip Kljaji" 1.3.4 Ul. Generala Lejanina preko puta O "Radoje Domanovi" 1.4.1 Obiliev venac (ispred stambene zgrade br. 78) 1.4.2 Obiliev venac 11 (Simpo) 1.4.3 Ispred stambeno-poslovnog objekta br. 84 (Ulica cara Duana) 1.4.4 Parking prostor ispred stambene zgrade u ul. Cara Duana 105

70 65 60 55 50 45

Meoradavni nivo buke dan 64 56 64 63 62 62 59 67 68 63 66 70 66 63 66 62 no 58 49 58 60 59 58 53 60 64 58 60 65 58 56 63 57

Prekoraenje black spots dan 2 3 1 5 1 1 no 3 3 5 4 3 5 9 3 5 10 3 8 2

Prekoraenje
SRPS.U.J6.205

dan 3 2 18 16 5 1 3 1 -

no 3 3 10 4 3 3 5 19 3 15 10 3 6 8 2

1.2 Bulevar dr Zorana inia (Crveni pevac-ele kula)

1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 1.4 Obiliev venac Ulica cara Duana

59

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

Tabela E.2: Optina Crveni krst Pregled merodanih nivoa buke i prekoraenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jovi)Naselje ljaka (Sarajevska ul.) 2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sineli)Autoput Ni-Sofija (Nas. B. Bjegovi) Merna taka 2.1.1 Zgrada Optine Crveni Krst 2.1.2 Bulevar 12. februar - raskrsnica ka aerodromu 2.1.3 Stambeno podruje pored Sarajevske ulice (objekat br. 125) 2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) 2.2.1 Naselje Stevan Sineli 2.2.2 Naselje Donji Komren (izmeu Dragaevske ul. i ul. 45. divizije) 2.2.3 Naselje Branko Bjegovi (pored autoputa Ni-Sofija) 2.2.4 Naselje Ratko Jovi (pored nadvoznjaka iznad Pribojske ulice) Prekoraenje
SRPS.U.J6.205

Meoradavni nivo buke dan 67 64 63 71 56 64 63 68 no 59 53 55 65 48 58 58 61

Prekoraenje black spots dan 2 6 3 no 4 1 10 3 3 6

dan 2 3 6 1 3

no 4 5 10 3 3 3 6

Tabela E.3: Optina Palilula Pregled merodanih nivoa buke i prekoraenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 3.1 Bul Dimitrija Tucovia - Vojvode Putnika Merna taka 3.1.1 Ul. Vojvode Putnika 32-34 (M&S Comerc - Pekara "Luka") 3.1.2 Park preko puta el. stanice (Dimitrija Tucovia 1 i 3) 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9 3.1.4 Ul Vojvode Putnika (na uzbrdici ka parku "Bubanj") 3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 3.2.2 Episkopska ulica 3.2.3 Stambena zgrada preko puta crkve Sv. Nikole (Mokranjeva 2) 3.2.4 Naselje "Rasadnik"

Meoradavni nivo buke dan 70 65 73 67 70 67 60 65 no 62 60 68 57 64 61 55 56

Prekoraenje black spots dan 5 8 2 5 2 no 7 5 13 2 9 6 1

Prekoraenje
SRPS.U.J6.205

dan 5 5 8 2 5 7 5

no 7 10 13 2 9 11 5 6

3.2 Ul Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevia Mokranjeva ulica

Tabela E.4: Optina Pantalej Pregled merodanih nivoa buke i prekoraenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet Merna taka 4.1 Ul Kosovke 4.1.1 Stambena zgrada br. 32a pored devojke - Somborska trnog centra ulica 4.1.2 Somborska ulica Stambena zgrada br. 41 4.1.3 Dom uenika 4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona 4.2 Knjaevaka 4.2.1 Niteks ulica 4.2.2 Pota 3 4.2.3 Dvorite stambenog objekta preko puta O "Rodoljub olakovi" 4.2.4 Donja Vreina (pored "Extra Lion MD")

Meoradavni nivo buke dan 62 59 68 51 67 64 66 62 no 57 52 63 48 63 61 60 55

Prekoraenje black spots dan 3 2 1 no 2 8 8 6 5 -

Prekoraenje
SRPS.U.J6.205

dan 2 3 2 1 -

no 7 2 8 3 8 6 5 -

60

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

Tabela E.5: Optina Nika banja Pregled merodavnih nivoa buke i prekoraenja dozvoljenih vrednosti (sve vrednosti su u dBA)
Merni lokalitet 5.1 Centralni deo Merna taka 5.1.1 Hotel Srbija 5.1.2 O "Ivan Goran Kovai" 5.1.3 Parking kod hotela "Radon" 5.1.4 Prostor izmeu hotela "Ozren" i hotela "Partizan" Prekoraenje
SRPS.U.J6.205

Meoradavni nivo buke dan 59 47 55 51 no 53 39 52 45

Prekoraenje black spots dan no -

dan 9 1

no 8 2 -

Dnevni period merenja

Noni period merenja

Sl. E.5 Procentualna raspodela nivoa buke

Dnevni period merenja

Noni period merenja

Sl. E.6 Procentulana raspodela prekoraenja "black spots" vrednosti

Dnevni period merenja

Noni period merenja

Sl. E.7 Procentulana raspodela prekoraenja dozvoljenih vrednosti standardom SRPS U.J6.205

61

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

Tabela E.6 Najvii merodavni nivoi buke u toku dnevnog perioda merenja (u dBA)
Optina Palilula Crveni krst Palilula Medijana Palilula Merni lokalitet 3.1 Bul Dimitrija Tucovia Vojvode Putnika 2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jovi)Naselje ljaka (Sarajevska ul.) 3.2 Ul Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevia - Mokranjeva ulica 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 3.1 Bul Dimitrija Tucovia Vojvode Putnika Merna taka 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9 2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) 3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 1.3.4 Ul. Generala Lejanina preko puta O "Radoje Domanovi" 3.1.1 Ul. Vojvode Putnika 32-34 (M&S Comerc - Pekara "Luka") Merodavni nivo buke 73 72 71 71 70

Tabela E.7 Najnii merodavni nivoi buke u toku dnevnog perioda merenja (u dBA)
Optina Nika banja Nika banja Pantalej Crveni krst Medijana Merni lokalitet 5.1 Centralni deo 5.1 Centralni deo 4.1 Ul. Kosovke devojke Somborska ulica 2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sineli)Autoput Ni-Sofija (Nas. B. Bjegovi) 1.1 Bulevar Nemanjia (Krive livade-Krivi vir-Duvanite) Merna taka 5.1.2 O "Ivan Goran Kovai" 5.1.4 Prostor izmeu hotela "Ozren" i hotela "Partizan" 4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona 2.2.1 Naselje Stevan Sineli 1.1.2 Park izmeu TC Zona 1 i TC Zona 2 Merodavni nivo buke 46 51 51 56 56

Tabela E.8 Najvii merodavni nivoi buke u toku nonog perioda merenja (u dBA)
Optina Palilula Palilula Crveni krst Medijana Medijana Pantalej Pantalej Merni lokalitet 3.1 Bul. Dimitrija Tucovia Vojvode Putnika 3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevia - Mokranjeva ulica 2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jovi)Naselje ljaka (Sarajevska ul.) 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 4.1 Ul Kosovke devojke Somborska ulica 4.2 Knjaevaka ulica Merna taka 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9 3.2.1 Vojvode Gojka br. 52 2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) 1.3.1 O "Vod Karaore" 1.3.4 Ul. Generala Lejanina preko puta O "Radoje Domanovi" 4.1.3 Dom uenika 4.2.1 Niteks Merodavni nivo buke 68 65 65 65 65 64 63

62

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE

Tabela E.9 Najnii merodavni nivoi buke u toku nonog perioda merenja (u dBA)
Optina Nika banja Nika banja Crveni krst Pantalej Medijana Merni lokalitet 5.1 Centralni deo 5.1 Centralni deo 2.2 Bul. N. Tesle (Nas. S. Sineli)Autoput Ni-Sofija (Nas. B. Bjegovi) 4.1 Ul. Kosovke devojke Somborska ulica 1.1 Bulevar Nemanjia (Krive livade-Krivi vir-Duvanite) Merna taka 5.1.2 O "Ivan Goran Kovai" 5.1.4 Prostor izmeu hotela "Ozren" i hotela "Partizan" 2.2.1 Naselje Stevan Sineli 4.1.4 Mavrovska ulica ispod crkve sv. Pantelejmona 1.1.2 Park izmeu TC Zona 1 i TC Zona 2 Merodavni nivo buke 40 47 48 50 50

Prekoraenja maksimalnih nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednost - 65dBA) u toku dnevnog perioda kreu se do 8dB(A). Najvea prekaenja javljaju se na mernim mestima gde su zabeleeni i navei merodavni nivoi buke (tabela E.6). Prekoraenja maksimalnih nivoa buke na otvorenom prostoru ("black spots" vrednost - 55dBA) u toku nonog perioda kreu se do 13dB(A). Najvea prekaenja javljaju se na mernim mestima gde su zabeleeni i navei merodavni nivoi buke (tabela E.8). S obzirom na definisane zone u skladu sa standardom SRPS U.J6. 205, prema nameni prostora gde se nalaze merne take, merodavni nivo buke za dnevni period merenja ne prekorauje dozvoljene vrednosti na 18 mernih takaka. Na ostalim mernim takama prekoraenja se kreu do 18 dB(A). Maksimalna prekoraenja merodavnog nivoa buke za dnevni period merenja u odnosu na dozvoljene vrednosti standardom SRPS U.J6.205 zabeleena su na mernim mestima prikazanim u tabeli E.10. Najvea prekoraenja se javljaju u optini Medijana neposredno pored kolskih zona.
Tabela E.10 Najvea prekoraenja dozvoljenih nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 u dnevnom periodu (u dBA)
Optina Medijana Medijana Palilula Palilula Crveni krst Merni lokalitet 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 3.1 Bul. Dimitrija Tucovia Vojvode Putnika 3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevia - Mokranjeva ulica 2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jovi)Naselje ljaka (Sarajevska ul.) Merna taka 1.3.1 O "Vod Karaore" 1.3.3 Struna kola "Filip Kljaji" 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9 3.2.2 Episkopska ulica 2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) Merodavni nivo buke 18 16 8 7 7

S obzirom na definisane zone u skladu sa standardom SRPS U.J6. 205, u odnosu na namenu prostora gde se nalaze merne take, merodavni nivo buke za noni period ne prekorauje dozvoljene vrednosti na 3 merne take od 44. Prekoraenja na ostalim mernim takama kreu se do 20dB(A).

63

PRIMENA PROCEDURA MONITORINGA BUKE Maksimalna prekoraenja merodavnog nivoa buke za noni period u odnosu na dozvoljene vrednosti standardom SRPS U.J6.205 zabeleena su u na mernim mestima prikazanim u tabeli E.11. Najvea prekoraenja se javljaju u optini Medijana neposredno pored kolskih zona.
Tabela E.10 Najvea prekoraenja dozvoljenih nivoa buke standardom SRPS U.J6.205 u nonom periodu (u dBA)
Optina Medijana Medijana Palilula Palilula Medijana Crveni krst Merni lokalitet 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 1.3 Vodova ulica Ul. Generala Lejanina 3.1 Bul. Dimitrija Tucovia Vojvode Putnika 3.2 Ul. Vojvode Gojka - Ul. D. Dimitrijevia - Mokranjeva ulica 1.1 Bulevar Nemanjia (Krive livade-Krivi vir-Duvanite) 2.1 Bul. 12. februar (Nas. R. Jovi)Naselje ljaka (Sarajevska ul.) Merna taka 1.3.1 O "Vod Karaore" 1.3.3 Struna kola "Filip Kljaji" 3.1.3 Ledena stena - Pota br. 9 3.2.2 Episkopska ulica 1.1.4 MZ "Medijana" 2.1.4 Bul. 12 . februar (kod Biljura) Merodavni nivo buke 20 16 13 11 11 10

64

ZAKLJUAK

6. ZAKLJUAK
Buka u ivotnoj sredini ugroava zdravlje i kvalitet ivota preko 90 miliona ljudi koji ive u Evropi, to predstavlja evrtinu populacije. Moe izazvati bolesti kao to su stres i poveani krvni pritisak, kao i smanjenje sposobnosti dece da ue. U zonama sa prekomernom bukom najvei broj ljudi postaje uznemiren, ometa se spavanje i mogu nastati negativni efekti po zdravlje. Takoe, oko 170 miliona graana u Evropi izloeno je u toku dana nivoima buke koji su dovoljni da izazovu ozbiljne zdravstvene smetnje. To je jedan od razloga zato je 2001. godine Evropska komisija svrstala buku u ivotnoj sredini kao glavni prioritet, to je kulminiralo direktivom Evropskog parlamenta i Saveta Evrope koja se odnosi na ocenu i upravljanje bukom u ivotnoj sredini. Struktura nove evropske strategije borbe protiv buke odreena je postojeim direktivama koje reguliu emisiju izvora buke i direktivom 2002/43/EC koja se odnosi na ocenu i menadment bukom u ivotnoj sredini. Direktiva koja se skraeno naziva "Environmental Noise Directive" odnosno END ima za cilj definisanje zajednikog pristupa za zatitu zdravlja populacije od negativnih efekata buke kao i stvaranje uslova za kreiranje tieg i prijatnijeg okruenja za graane. Direktiva ima za cilj, takoe, stvaranje osnove za razvoj mera za redukciju buke koju emituju glavni izvori buke u ivotnoj sredini. Zatita i unapreenje ivotne sredine, kao i strategijsko opredeljenje za zdravu ivotnu sredinu, podrazumeva sprovoenje odreenih aktivnosti za stvaranje lokalne strategije za zatitu i unapreenje ivotne sredine. Lokalna strategija iskazana preko Lokalnog ekolokog akcionog plana treba da ukae na sve aspekte ivotne sredine koji naruavaju zdravu ivotnu sredinu, kao i na neophodne korake koje treba preduzeti za eliminisanje negativnih efekata savremenog razvoja civilizacije na ivotnu sredinu. Nacionalno pozitivno zakonodavstvo, tehniki propisi i standardi svojom aktuelnou obezbeuju sve preduslove da problem buke u ivotnoj sredini bude tretiran na nivou visoko razvijenog drutva. Pozitivnom regulativom predvia se da: Optina, odnosno grad preduzima mere za zatitu od buke i u tom cilju odreuje zone naselja, zone odmora i rekreacije i obezbeuje sistematsko merenje buke. Tehnika dokumentacija za izgradnju magistralnih puteva, eleznikih pruga i aerodroma i drugih izvora buke sadri obavezno i tehniko reenje zatite od buke i vibracija. Izvori buke mogu se stavljati u promet ako imaju ispravu sa podacima o nivou buke pri propisanim uslovima korienja i odravanja. Izvori buke koji se ugradjuju u zgrade i postrojenja i ureaji za obavljanje privrednih delatnosti koji predstavljaju samostalnu celinu moraju imati pored isprave sa podacima o nivoima buke i pisano uputstvo o merama za zatitu od buke. Izvori buke moraju se upotrebljavati i odravati tako da buka ne prelazi dozvoljeni nivo u sredini u kojoj ovek boravi.

Osnovu za ocenu buke u ivotnoj sredini ine strategijske mape buke koje se izrauju primenom zajednikih metoda i indikatora buke. Strategijske mape buke se izrauju za kljune izvore buke: - drumski saobraaj, elezniki saobraaj, aerodromi i industrijski kompleksi uz procenu: prethodnog, postojeeg i budueg stanja buke, premaenja graninih nivoa, broja stambenih objekata, kola i bolnica izloenim definisanim vrednostima indikatora buke, i broja ljudi lociranih u oblastima ugroenim bukom.

Na osnovu ocene buke strategijskim mapama buke razvijaju se akcioni planovi za redukciju buke u oblastima ugroenim bukom i za odravanje postojeeg stanja kvaliteta ivotne sredine u tihim 65

ZAKLJUAK oblastima. Direktivom se ne definiu granine vrednosti nivoa buke niti se propisuju mere koje se moraju preduzeti ve to ostaje diskreciono pravo nacionalnih i lokalnih subjekata zaduenih za sprovoenje direktive. U cilju realiazacije osnovnih zahteva nacionalnog zakonodavstva i evropskih direktiva neophodno je kontinuiranim praenjem stanja nivoa buke utvrditi realno akustiko optereenje urbanom bukom u smislu stvaranja uslova da se: izvri zoniranje grada u odnosu na buku (lan 62. Zakona o zatiti ivotne sredine Slubeni glasnik RS, broj 66/91, 83/92 i 53/93, 67/93, 48/94 i 53/95). problem buke sagleda i ugradi u planove pri prostornom ureivanju novih i rekonstrukciji postojeih naselja i podruja (SRPS U. J6. 205) pri izgradnji i tehnikom prijemu stambenih, investicionih i industrijskih objekata, objekata male privrede i gradske infrastrukture obezbede i ispotuju utvreni tehniki propisi koji garantuju kvalitet zvune zatite (Standardi iz grupe SRPS U. J6); izvri valorizacija prostora za stanovanje sa aspekta uticaja faktora rizika eko indikatora na uslove stanovanja.

Kontinuirano praenje stanja nivoa buke, kao osnonvna aktivnost projekta koja bi se realizovala na mernim lokalitetima strukture gradskog tkiva, ima za cilj: da stvori znaajnu statistiku masu podataka o akustikom optereenju prostora, generisanog saobraajnim i komunalnim izvorima na reprezentativnim lokalitetima, da obezbedi izradu i verifikaciju modela za prognozu akustikog optereenja, sa ciljem obezbeenja pouzdanog alata za razreenje problema u planiranju razvoja gradske saobraajne strukture, da stvori uslove za akustiko zoniranje i zoniranje grada u odnosu na buku i namenu prostora, da stvori uslove za izradu akustikih mapa za dnevni i noni period grada Nia za postojee stanje buke, i da adekvatno prui uslove za valorizaciju boniteta prostora za stanovanje. urbanistima pri rekonstrukciji pojednih delova grada arhitektama pri projektovanju objekata u neposrednoj blizini mernih mesta medicinskim strunjacima pri oceni smetnji od buke kao veoma znaajnog ekolokog faktora koji utie na zdravlje stanovnitva. Mapiranje buke je sutinski deo kontinuiranog praenja stanja i efektivnog upravljanja bukom u ivotnoj sredini. Cilj akustikih mapa je da slikovito prikau stanje buke vlastima i graanima, tako da mogu zajedno da utiu na smanjenje broja ljudi koji su izloeni prekomernoj buci.

Takoe rezultati sistematskog merenja nivoa buke mogu da poslue:

66

LITERATURA

LITERATURA
1. M. Praevi, D. Cvetkovi, Buka u ivotnoj sredini, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2005. 2. Meseni izvetaji o stanju nivoa buke na teritoriji grada Nia za 2007. godinu, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2007 3. Godinji izvetaj o stanju nivoa buke na teritoriji grada Nia za 2007. godinu, Fakultet zatite na radu u Niu, Ni, 2008. 4. D. Mihajlov, M. Praevi, D. Cvetkovi, "Rezultati monitoringa i ocena stanja nivoa buke u Niu za 2007. godinu", Zbronik radova XXI Konferencije sa meunarodnim ueem "Buka i vibracije", Tara, 2008.

67