You are on page 1of 3

POJAM TROSKOVA

Tro kovi i tro enje predstavljaju klju ne ekonomske odrednice kvaliteta ekonomike poslovanja svakog preduze a. Stoga je izu avanje i pra enje kategorije tro kova staro koliko i samo preduze e. Tro kovi ozna avaju slo enu ekonomsku kategoriju. Oni su jedna od najvitalnijih i najdinami nijih oblasti kategorije preduze a u svakoj privredi. esto se i pojam ekonomija identifikuje sa racionalnim tro enjem ili u tedama u tro enju, odnosno smanjivanjem tro kova. U koncepciju preduze a kao ekonomskog subjekta ugra en je princip ostvarivanja maksimalnih rezultata uz minimalne tro kove. U uslovima sve ve eg stepena tehnolo kog razvoja i automatizacije proizvodnih procesa, tro kovi, njihova visina, struktura i dinamika dobijaju centralnu ulogu i zna aj u poslovanju savremenog preduze a. Izu avanje tro kova ima poseban zna aj za utvr ivanje cene ko tanja odre ene proizvodnje ili usluga, vo enje poslovne politike i kontrolu poslovanja preduze a. Razni autori defini u pojam tro kova u zavisnosti od sopstvenog pristupa i cilja istra ivanja, respektuju i pri tome teorijska saznanja, prakti na iskustva i obele ja konkretnog privrednog sistema. Za etnik prvih nau nih radova iz oblasti tro kova je nema ki autor Eugen malenbah (Eugen Schmalenbach), a zna ajnija istra ivanja tro kova su nastupila izme u dva svetska rata, u vreme velike ekonomske krize u zapadnim zemljama. Tro kovi, po malenbahu, predstavljaju one vrednosti kojima se u kalkulaciji izra ava potro nja dobara, prouzrokovana proizvodnjom novih proizvoda ili u inaka.90 Ovaj autor razdvaja pojam tro kova od pojma izdataka, nagla avaju i vremensku neuskla enost njihovog nastajanja. K. Melerovi (Mellerowicz) tro kovima smatra potro nju dobara uslovljenu proizvodnjom, podrazumevaju i pod tro kovima samo ona tro enja koja su potrebna za ostvarenje u inaka. Potro nja dobara koja ne slu i ostvarivanju u inaka, ili ona koja se pojavljuje povremeno i slu ajno, nema karakter tro kova, ve izdataka. E. Gutenberg pod tro kovima podrazumeva nov ani izraz materijalnih dobara, rada, usluga i javnih izdataka koji su potrebni za ostvarivanje zadataka preduze a. Tro kovi proizvodnje su zbir tro kova faktora proizvodnje koji su proizvod utro ene koli ine tih faktora i njihovih cena. Tro kovi, prema D. Perovi u, predstavljaju u novcu izra enu vrednost utro enog rada, svih sredstava i dobara koja su u preduze u utro ena u cilju proizvodnje novih proizvoda ili ostvarivanja odre enih u inaka. Pored toga, ovaj autor u tro kove ubraja i odgovaraju e tro kove proizvodne pripreme, uslovljene odgovaraju im kapacitetom preduze a. Na najpoznatiji autor Ekonomike preduze a, dr S. Kukole a, defini e uslove pod kojima utro ene vrednosti predstavljaju tro ak, i to: 1) da se tro enja elemenata proizvodnje zbivaju u procesu reprodukcije, 2)

da su tro enja vrednosti nastala u reprodukciji, prouzrokovana utro cima elemenata proizvodnje, i 3) da utro eni elementi proizvodnje imaju izraz dru tvenog priznanja ekonomske vrednosti. Tro kovi su, prema . Majcenu, u novcu izra ena koli ina ivog rada, opredme enog rada i ukalkulisanih ugovornih zakonskih obaveza, potrebnih za proizvodnju u inaka, a dr. M. Dautovi tro ak defini e kao utro ak opredme enog rada u obliku sirovina, materijala, pomo nog materijala, energije, sredstava za rad i ivog rada, uzimaju i u obzir rad (plata) i vi ak rada. Dr M. Kova evi kao tro kove preduze a defini e nov ani izraz tro enja faktora procesa rada u vezi stvaranja odre enih korisnih u inaka, kao i obavezni nov ani doprinosi uslovljeni poslovanjem i poslovanjem preduze a.91 Pojedini autori pojam tro kova defini u kroz cenu ko tanja proizvodnje koja izra ava u nov anom obliku sve utro ke preduze a, vezane za proizvodnju i realizaciju te proizvodnje. Navedene i druge definicije pojma tro kovi u su tini pokazuju da, nezavisno od modaliteta i posmatrano sa aspekta preduze a, tro kovi predstavljaju nov ani izraz utro enih komponenata proizvodnje i to sredstava za rad, predmeta rada (materijala) i radne snage. Kvantitativno posmatrano tro ak je proizvod utro aka ovih elemenata i cene po jedinici utro ka. ire analize pod tro kovima obuhvataju i izdatke koji nastaju izmirenjem obaveza prema dr avi. Po to ovi izdaci vremenski i funkcionalno nastaju istovremeno kada i tro kovi, oni sa aspekta ekonomije konkretnog preduze a imaju isti karakter i uticaj kao i tro kovi. VRSTE TRO KOVA U teoriji ekonomike preduze a postoje brojne klasifikacije tro kova. U zavisnosti od svrhe i cilja istra ivanja autora, uzima se u obzir odre ena klasifikacija. Uobi ajena je slede a klasifikacija i podela tro kova u preduze u: 1. prema poreklu (komponentama procesa rada): tro kovi predmeta rada, tro kovi sredstava za rad, tro kovi rada, tro kovi tu ih usluga; 2. prema funkcijama u preduze u: tro kovi nabavke, proizvodnje, prodaje, upravljanja; 3. prema ura unavanju u cenu ko tanja: direktni, indirektni; 4. prema stepenu reagovanja na promene obima proizvodnje: varijabilni, fiksni; 5. prema mogu nosti vezivanja za jedinicu proizvoda: pojedina ni,

zajedni ki; 6. prema na inu evidentiranja: ukupni, prose ni; 7. prema potrebama upravljanja: stvarni, planski, standardni; 8. prema mogu nostima otklanjanja: otklonjivi, neotklonjivi.