DA LI JE MOGUĆA MOGUĆ HUMANIZACIJA SAVREMENOG ŽIVOTA?

…Ako svet bogatih do danas, nije uspeo da približi danas, približ globalnu ekonomiju građanima lokalnih zajednica… građ zajednica …Da li to naknadno mogu učiniti zajednički, to elita, srednja klasa i siromašni građani… siromaš građ

KAKO?

REALNA ČINJENICA

…Svi mi, učestvovali smo u stvaranju uč naš zajednič našeg zajedničkog bogatstva i okruženja… okruženja

…Ali danas... nemamo svi dovoljno snage, danas... da preispitujemo, dalji ekonomski napredak… preispitujemo,

POGLED IZ UGLA GRAĐANA GRAĐ
Danas, Danas, sve je više pokreta i ekonomskih protesta građana, viš građ bez obzira na zajednički stvoreno globalno bogatstvo, zajednič kojim upravljaju ,,male odabrane družine,,... druž ...usred ...usred ogromne nejednakosti i siromaštva siromaš u građanskim društvenim zajednicama… građ društvenim …U ovakvim uslovima života i rada ,,svi ostali građani - posmatrači,, građ posmatrač ne mogu učestvovati u savremenom oblikovanju uč sopstvenog okruženja, osim ako… okruž NE POSTAVLJAJU NAKNADNA PITANJA… I PONUDE ODGOVORE

JAVNO

JEDNOSTAVNO
…Demokratija je mnogo više, viš od ovoga što mi kao građani, uživamo… građ už …Svima nama, potrebno je više, a ne manje… viš

JAVNIH PROCESA I INSTITUCIJA SA KREDIBILITETOM

VISOK STEPEN DEMOKRATIJE I JAVNOG AKTIVIZMA ZAJEDNICE AKTIVIZMA
…Ne omogućava ,,globalno oplemenjivanje, omoguć (ni socijalizma sa komunizmom, ni kapitalizma)... kapitalizma)... ...ve ...već mora omogućiti humanizaciju postojećeg ekonomskog sistema… omogućiti postojeć …Tako da svi građani društvene zajednice, mogu aktivno učestvovati građ društvene uč u savremenom oblikovanju sopstvenog okruženja… okruž …pri čemu je važno napomenuti, da u nijednom sistemu važ društvene zajednice, najvažniji pokretači razvoja ne mobu biti: ruštvene najvaž pokretač ne biti: VLAST, VLAST, ZAKONSKA REGULATIVA, BUDŽETI I FONDOVI, REGULATIVA, FONDOVI, KAO NI TEHNOLOGIJE - SAMI PO SEBI… SEBI…

NOVO I INVENTIVNO RAZMIŠ RAZMIŠLJANJE
…Za ovakvu sposobnost drugačijeg mišljenja… drugač miš …Neophodno nam je uzajamno poverenje i smelost, eophodno kako bi izbegli sva - predhodna i buduća ,,zataškivanja,, izbegli buduć ,,zataš i aroganciju starih-ukorenjenih i ,,pozajmljenih ideja,,… aroganciju starih…Proboj i mentalni skok - je ono što nam je svima potrebno… …Najnepovoljniji uticaj postojećeg sistema društvene zajednice je postojeć društvene ,,da smele građanske vizije - pretvori u nepotrebne,, građanske jer ne postoji razum i vera u mogućnost izvesnije budućnosti… moguć buduć ,,NE ,,NE POSTOJE I NISU POTREBNA - NAKNADNA PITANJA I ODGOVORI,, ODGOVORI,,

TRENUTAK ISTINE
…Svet bogatih i elite, mora učiti ceo život, uč baš baš kao što i svi razumni građani uče doživotno… građ uč dož i pritom nauči da… nauči …,,Moć …,,Moćni ne mogu držati pridike - jer njima, nikog i ničemu ne uče,,… drž nič uč …,,Ali će moći da uče druge,, ako slede aktivne građane, ,,Ali moć uč druge,, građ koji žele i umeju da učestvuju u globalnoj razmeni lokalnih resursa… uč I ZAJEDNIČKI OBEZBEDE SVOJU IZVESNIJU BUDUĆNOST ZAJEDNIČ BUDUĆ

PRIVIDNOST PREDSTAVNIČKE DEMOKRATIJE
* Živimo u sistemu koji nazivamo predstavnička demokratija - znači da mi svake četiri godine biramo predstavnike koji odlučuju u naše ime. Teoretski, svako se može kandidovati za neku poziciju, pod uslovom da ima novca za kampanju ili da u tu svrhu dobije sredstva od poslovne elite. Jednom izabran predstavnik, u načelu, naredne četiri godine može da radi šta god hoće, ne obazirući se na volju i interese građana. Kada uzmemo građana. Kada uzmemo u obzir ova dva faktora - da je izbor moguć samo uz pozamašna finansijska sredstva i da onoga ko je izabran birači više gotovo nikako ne mogu da kontrolišu, postaje jasno da predstavnička demokratija gubi pravi smisao, stvarajući sopstvenu prividnost. prividnost. * Kako ovu situaciju rešiti? Kako doći do prave demokratije? Mi se često zanosimo idejom da treba naći stručne i poštene ljude.. Nažalost, stručnost ne znači da će stručna osoba raditi u opštenarodnom interesu. To što je neko ljude.. vrhunski ekonomista ne znači da će raditi u opštenarodnom interesu - u interesu čitavog društva. Traganje za poštenom vlašću je uzaludno, jer moć kvari ljude, osim toga, valja uzeti u obzir i realne okolnosti kao što su pritisci - unutar društvenog sistema (oligarhija, skriveni centri moći, tajkuni, organizovani oblici kriminala i korupcije...) i iz inostranstva ( EU, MMF, Svetska banka, Svetska trgovinska organizacija, NATO...). NATO...). * Kao što smo do sada već uvideli, poštena vlast ne postoji jer prilika pravi lopova, a moć opija. Rešenje nije u čekanju poštenih političara, nego u tome da se uklone pretpostavke, koje dovode do toga da neko na vlasti pretpostavke, ne radi u opštem inetresu. Kako to postići? Tako da se vlast ne prepušta predstavnicima (političarima), izabranim zato što su imali dovoljno novčanih sredstava za to, nego da građani zajednički razgovaraju i odlučuju javno u kontinuitetu o svojim opštim i posebnim životnim interesima. interesima.

NEMA POTREBE ZA LIDERIMA I VOĐAMA, POTREBNE SU NAM KREDIBILNI JAVNI PROCESI I INSTITUCIJE
* Kako bi to u praksi izgledalo? Na lokalnom nivou, u selima, mesnim zajednicama, gradskim četvrtima... četvrtima... funkcionisanje direktne (neposredne) demokratije je jednostavno. Svi meštani određene društvene zajednice, zajednice, nađ nađu se na jednom mestu (javnom forumu zajednice) i zajednički, glasanjem nakon diskutovanja, odluče šta (javnom zajednice) im je potrebno činiti. U slučaju države to nije moguće, ali se zato bitne odluke mogu donositi na referendumu. Odlučivanju bi obavezno predhodile javne diskusije (direktni razgovori zainteresovanih građana - u okviru dogovorenih javnih foruma). Troškovi stalnih referenduma sveli bi se na minimum, savremenim oblicijama javnog foruma). Troškovi sveli komuniciranja građanstva (ako možemo putem interneta bezbedno prebacivati novac sa jednog na drugi račun, (ako mož zašto se ne bi moglo preko interneta, organizovati glasanje i javno izjašnjavanje građana). Na stalnim referendumima interneta, glasanje građana). se nakon otvorene i transparentne javne rasprave, može glasati o svim bitnim pitanjima za građane. Na identičan može način, mogu se javno organizovati forumi inicijativa građana (aktivnosti i peticije). peticije) * Svako pitanje koje ljudi smatraju bitnim, moglo bi se staviti na glasanje. Na taj način bi svi ljudi u svakom trenutku bitnim, mogli sami odlučivati o svim važnim pitanjima, iako nije nužno da svi učestvuju u donošenju svih odluka - poenta je pitanjima, da se omogući neposredno učesće građana. Ako bi doneli pogrešnu odluku, ona bi se mogla naknadno promeniti. omoguć Političari u današnjem smislu te reči bi nestali - postojali bi samo javni službenici, birokrate, smenjivi u svakom trenutku, trenutku, ako građani procene da je to potrebno (obavljali bi formalne poslove, isto kao što bi to radili i stručnjaci različitih profesija formalne poslove, ekonomisti, inžinjeri, agronomi... - bili bi zaduženi za stručno sprovodjenje opštih ciljeva i odluka o kojima bi svi odlučivali u javnim raspravama i glasanjem). glasanjem)

HUMANIZACIJA SISTEMSKIH VREDNOSTI
* Direktna (neposredna) demokratija već postoji u ograničenom obliku u nekim zemljama - u Švajcerskoj se 3 do 4 puta godišnje organizuju referendumi sa po desetak pitanja, u brazilskom gradu Porto Alegre građani sami odlučuju kako pitanja, građ će se preraspodeliti sredstva iz gradskog budzeta (za bolnice, skole, parkove i sl). Ovo su neki od primera začetaka direktne demokratije, koje tek treba sistematski razraditi i pripremiti u čitavom društvu na korist svih članova tog društva. demokratije, * Direktna demokratija je metod organizovanja i cilj velikih globalnih savremenih građanskih protesta. Na ovim građ protestima se odluke donose u okviru javnih foruma (plenumima/skupštinama - se kroz otvorene radne grupe (plenumima/skupštinama omogućava rad i pruža tehnička/logistička podrška). Afirmacija direktne demokratije, odnosno mogućnosti da svi ljudi tehnička/logistička podrška). uzmu učešće u donošenju odluka, umesto da se pasivno prepuštaju samovolji izabranih političara pod uticajem kapitala, odluka, jedan je od glavnih ciljeva globalnih gradjanskih pokreta 2011.godine. Direktna demokratija predstavlja, kako u politici predstavlja, tako i u ekonomiji, alternativno globalno razvojno rešenje (za postojeće društvene sisteme - post-socijalizma i postpostpostkapitalizma) kapitalizma) - pravednije i humanije uređenje, koji zahtevaju ljudi širom sveta suočeni sa namerno prouzrokovanom uređenje, ekonomskom krizom, čiji je cilj privatizacija strateški važnih industrija i prirodnih resursa. krizom, strateš * Donošenje važnih odluka i zaštita opšteg dobra od pojedinačnih Interesa, treba da bude u rukama građana lokalnih Interesa, zajednica i države, a ne malobrojne političko-ekonomske oligarhije, koja opštim dobrom upravlja isključivo u cilju države, političkooligarhije, sticanja lične koristi i profita.

,,Ići zajedno je početak. Ostati zajedno je progres. Raditi zajedno je uspeh.,,

* BorskiEkonomskiForum predstavlja nezavisnu mrežu ekonomskih aktivnosti i inicijativa građana BorskiEkonomskiForum zajednice sa ciljem da modifikuju ili čak osujete pojedine neprimerene i nedemokratske aspekte modifikuju osujete politike vlasti. * Nije uvek lako utvrditi na kojoj tački, aktivnosti vlasti postaju nedemokratske. Mnoge demokratski izabrane vlasti, konsultovaće nezavisne javne forume i načiniti kompromis sa njima, pošto je to javne suštinska odluka vladanja po načelu saglasnosti. * Pojedine interesne grupe imaju mnogo veći uticaj na vlast nego neke druge, zahvaljujući svojoj organizovanosti, bogatstvu i vezama. Uticaj na lokalnu vlast BorskiEkonomskiForum smatra demokratskim, demokratskim, samo ako potiče od javnog ekonomskog interesa građana lokalne zajednice i ne prihvata koncentraciju bogatstva ili moći u rukama nekolicine partijskih oligarha, demagoga i poltrona. oligarha, * Demokratska lokalna zajednica treba posvetiti, posebno nezavisno savetodavno mesto ekonomskim posvetiti, aktivnostima i inicijativama svojih građana, koji zastupaju javne interese i lokalnom stanovništvu koji u slučajevima svojih društvenih, ekonomskih ili psihofizičkih umanjenih sposobnosti, nije u mogućnosti svojih društvenih, ekonomskih psihofizičkih manjenih da sa svojim ličnim stavom učestvuje u kontinuitetu javnog dijaloga o strateškim interesima u političkom procesu zajednice.

E
borski
ekonomski

forum
borefor@gmail.com

boref or.wordpress.com borefor.wordpress.com