You are on page 1of 3

Indeks pomona datoteka za ubrzanje pristupa podacima u osnovnoj datoteci U osnovnoj datoteci zapisi se nalaze u nekom fizikom redosledu

u (redosled unoenja) Indeks moe se preureivati u rastuoj ili opadajuoj vrednosti indeksnog niza

Model podataka

Izraz model podataka (engl. data model) obuhvata: definicije entiteta, njihovih atributa (na primer, Radnik je entitet iji su atributi Ime, MatiniBroj i Adresa), ogranienja koja vae za atribute (kao to je, na primer, pravilo da polje ImeRadnika ne moe biti prazno). opis veza ili odnosa izmeu pojedinih entiteta, kao i ogranienja koja vae za te veze. Na primer, rukovodilac grupe ne moe imati vie od pet podreenih koji mu podnose izvetaje sistema. Model podataka nita ne govori o fizikoj strukturi.
Modeli podataka U procesu razvoja baze podataka formira se model realnog sistema. Postoji mnogo razliitih mogunosti da se modelira sistem. Deo modela sistema koji se odnosi na podatke naziva se model podataka.

U fazi projektovanja baze podataka treba najpre prepoznati objekte realnog sveta (entiteti) za koje treba uvati podatke i prepoznati njihove atribute.

Izabrani entiteti e u bazi podataka biti predstavljeni tabelama. Zbog toga pogledajte paljivo navedene objekte poto mogu da vam budu dobar vodi kod izbora entiteta! Svaki objekat, odnosno entitet, poseduje neka svojstva.

Tabele, kolone, redovi, vrednosti, kljuevi, eme i relacije


Tabele
Skup struktura svih tabela u bazi naziva se ema. Medjusobni odnosi izmedju tabela su relacije. Napravimo sad
tabelu pod nazivom "kupci":

BrojKupca 1 2 3

Ime Aca Milicic Asen Peric Ana Mitic

Adresa Cvetna 32 Bela mala 2 Niska 41

Grad Nis Beograd Vranje

Kolone
Svaka kolona u tabeli ima svoje ime i sadri odgovarajui tip podataka. Na primer u naoj tabeli "kupci" kolona "BrojKupaca" sadri celobrojne vrednosti, dok su ostale tri kolone znakovni nizovi. Kolone se nekada nazivaju polja ili atributi.

Redovi
Svaki red u naoj tabeli iz primera predstavlja po jednog kupca, to jest sadri podatke o jednom kupcu. Redovi
se nazivaju i zapisi ili torke.

Vrednosti
Svaki red se sastoji od skupa pojedinanih vrednosti koje odgovaraju kolonama. Kolone odredjuju tip podataka za svaku vrednost.

Kljuevi
Potrebno je da postoji nain identifikacije svakog reda u tabeli, to jest u naem sluaju svakog kupca. Imena
obino nisu pogodna jer moe postojati vie kupaca sa istim imenom ili prezimenom. Zato dajemo jedinstven identifikacioni BrojKupca, po istom principu po kome dobijate u banci jedinstven broj rauna. Identifikaciona kolona u tabeli naziva se klju ili primarni klju. Klju ne mora da se sastoji samo od jedne kolone. Baze podataka se sastoje od vie tabela koje su medjusobno povezane kljuevima. Na primer napravimo i poveimo tabelu pod nazivom "Porudbine" sa prethodnom tabelom "kupci":

BrojPorudzbine BrojKupca Iznos 1 2 3 4

Datum 13.04.1910 18.08.1910 20.10.1910

3 1 2 1

32.3 43 6.23

15.32 23.05.1910

Tabela "porudbine" sadri porudbine kupaca. Svaki red u toj tabeli predstavlja pojedinanu porudbinu pojedinanog kupca. Zahvaljujui identifikacionom broju BrojKupca, znamo ija je svaka porudbina, odnosno tako smo i povezali ove dve tabele istom kolonom. BrojKupca je primarni klju u tabeli "kupci" a u tabeli "porudbine" je to spoljni klu. Skup svih tabela u bazi naziva se ema baze podataka. ema popisuje tabele sa njihovim kolonama, tipove podataka u tim kolonama, primarni klju svake tabele i spoljne kljueve. ema se moe pretstaviti dijagramima koje neemo koristiti ovde, moe i dijagramima relacija entiteta koje takodje neemo koristiti ali ema se moe pretstaviti i u tekstualnom obliku to e mo koristiti, na sledei nain: Kupci (BrojKupaca, Ime, Adresa, Grad) Porudbine (BrojPorudbine, BrojKupca, Iznos, Datum) Primarni kljuevi su na primer boldovani a spoljni kljuevi na primer podvueni i plavi. Spoljni kljuevi povezuju dve tabele i definiu relacije. U relacionoj bazi podataka postoje tri osnovne vrste relacija prema broju stavki na svakoj strani relacije i to su: jedan prema jedan, jedan prema vie i vie prema

ema

Relacije

vie. Relacija tipa jedan prema jedan povezuje po jednu stavku u obe tabele. U relaciji tipa jedan prema vie jedan red u jednoj tabeli povezan je sa vie redova u drugoj tabeli. U tim odnosima tabela sa vie redova imae spoljni klju prema tabeli sa jednim redom. U relaciji tipa vie prema vie, vie redova u jednoj tabeli povezano je sa vie redova u drugoj.