Драгољуб Секуловић1

Гиговић Љубомир
СТАРА СРБИЈА И АЛБАНЦИ
Извод: У науци преовлађује мишљење да су Албанци у суштини нова етничка
формација настала у првим вековима средњег века, на старобалканским основама,
мешавином различитих елемената старих палеобалканских супстрата – илирских,
дакомизијских (дарданских) и трачких. Не може се, дакле, говорити о Албанцима
као директним и непосредним настављачима Илира или Дарданаца. Области Косова и Метохије, никада у прошлости нису улазиле у састав било какве албанске
државе. Албанци, такође, све до новијег времена нису били већинско становништво у том делу Старе Србије.
Кључне речи: Стара Србија, Косово и Метохија, Албанци.
Abstract: It is a prevailing thought in science in fact Albanians are new ethnic group,
formed in first half of Middle Age, combining old Balkans nations with different elements of paleo-Balkans substrata - Ilirians, Dardanians and Thracians. Therefore, it is not
possible to consider Albanians as a direct succesors of Ilirians or Dardanians.Throughout
our history, area of Kosovo and Metohija, were never parts of any Albanian governing
theritory. Furthermore, Albanians, until recent times, haven't been majority population in
that part of Old Serbia state.
Key words: Old Serbia, Kosovo and Metohija, Albanians.

Увод
Савремена збивања на Балканском полуострву подстакла су појачан
интерес за историју балканских народа. Балкански геопростор, о коме се
углавном пише и говори као о егзотичном делу света, изазива већу пажњу
развијених културних средина, нажалост, само поводом појединих криза
или ратних збивања. На географски релетивно малом балканском региону
сусрело се неколико светских религија и више различитих културних традиција. Отуда проистиче и сложеност, и вишеслојност појединих историјских проблема, или процеса дужег трајања, што се иначе у тумачењу балканских феномена често превиђа, или, још чешће, поједностављује до мере
која искривљује слику историјске стварности. Да би се разумео и објаснио
унутрашњи свет Балкана, сложени сплет политичких, социјалних и верских
околности, затим историја менталитета и култура балканских народа у нај1

Др Драгољуб Секуловић, ванр. проф., Војна академија, Београд.
Др Гиговић Љубомир, доцент, Војна академија, Београд.
165

по својој природној затворености. Овај статус је изведен из програмских ставова Комунистичке партије Југославије и Комунистичке интернационале о решењу националног питања у југословенској држави. Stadtmuller изричито тбрди да у областима Старе Србије ("Altserbien") не треба тражити реликтни простор Албанаца. Двочлано име области "Косово и Метохија" као једне од неколико 166 . године. пре свега. Посебан статус територијално-политичке јединице ови делови Србије добијају тек након II светског рата. Први помен Албанаца у историји потиче из 1081. обе стране реке Мат. Косово и метохија су области Краљевине Србије. заправо. која се издвоја из целине српског етничког простора и имена "Србија". с метатезом. који је. међутим. а не "верска заједница".као некаква засебна историјска и етничка целина. R. од краја XIX века овај појам почиње да се шири посредством назива турске административно-управне области . поред других народа. ограђена са свих страна планинама.. уместо Арбан (Tomašević. што је и данас грчки назив за овај народ. "реликтна област" Албанаца ("Reliktgebiet"). Обухватио целу Стару Србију.којим се назива равница око реке Ситнице и Лаба. а потом заједничке југословенске државе. везано за стари географски појам Косово Поље . Назив "Косово". Кроју и још неке суседне крајеве.ширем смислу тога појма. на основу извора. а њихова земља им је била Рабан. која говори о "Арбанону" који се налази у брдовитој области у унутрашњости данашње Албаније. од стране једне од првих познатих византијских књижевница Ане Комнине. Албанце назвала Арванитима. Она је. како се то понекад тумачи. нужно је поћи од историјске грађе и мноштва различитих сведочанстава о прошлости овог региона. Без ослонца на документа и историјске изворе расправа о појединим аспектима балканског питања може личити на доказивање унапред задатих политичких теза или просто понављање појединих предрасуда и стереотипа. ћерке византијског цара Алексија I. Немачки научник Stadtmuller тврди. никада није имало оно значење које му се данас придаје . 1998). Средњевековни Срби звали су их. Назив Метохија потиче од грчке речи "метох" што значи "црквени посед".Косовског вилајета. у највећем броју насељавају Албанци нису матичне области албанског народа. Рабанасима. године. Тек у новије време. После ослобођења од турске власти 1912. Он на више места истиче да је област реке Мат. Име Косово је. да је Арбанон обухватао долину реке Шкумбе. Историјских збивања на Косову и Метохији у Старој Србији Сасвим је извесно да косовско-метохијски крајеви Србије које данас. Све до XI века у историјским изворима нема ни помена о Албанцима.

године. а не "верска заједница". Богородица Љевишка и други. 3 167 . као што је Призрен био краљевска престоница. Од почетка XVIII века. у европској науци су познате као историјске области Србије. Настаје најбруталнија фаза деструкције монументалних српских духовних храмова (рушење Св. 1756). до крајности нетрпељиви према староседелачком српском становништву. Свети Арханђели код Призрена. О томе говоре подаци о приближно 1. цркава. монументалне задужбине српског цара Душана. Процес потискивања православних Срба са Косова и Метохије од стране Албанаца муслимана. 369-381.3 Највећи преокрет у измени етничке структуре становништва у периоду под турском влашћу десио се крајем XVII века. стр. избацујући Метохију. и од тада па до данас. када су Срби активно учествовали на страни хришћанске Европе у рату против Османског царства. што је било мотивисано политичким разлозима арбанашког експанзивног национализма у овим областима. Календар Српске православне патријаршије. Европски записи тог периода пишу о страшним злочинима над Србима. Говорећи савременим језиком. до турских освајања. што је у постојећим околностима политичке и социјалне доминације Арбанаса као муслимана. манастири Бањска. претварање познате цркве Богородице Љевишке у џамију. Столица српског патријарха налазила се вековима у Пећи. праћења различитим облицима насиља и злочина (Terzić. прикупљени у близу 1. Отуда и назив Метохија. 2002). а под окриљем турске власти. а затим. то су биле области најјаче демографске и културне снаге у српској држави. године..100 насеља на Косову и Метохији. Од XII века области Косова и Метохије улазе у састав средњовековне српске државе. настављен је и током XVIII и XIX века. Део Срба потражио је излаз у прихватању ислама. водило њиховом постепеном поарнаућивању. 2 ЦРКВА 2006. плашећи се одмазде.300 манастира.. црквишта и других непокретних српских споменика. Дечани. S. споменика културе. када га албански комунистички лидери административно редукују на назив "Косово".области Старе Србије траје све до 1968. Дубока криза Османског царства овде се испољавала у виду насиља и анархије чији су носиоци били досељени Арбанаси. плодне пределе Старе Србије насељавају Арбанаси силазећи из својих матичних планинских области Албаније. Грачаница. били принуђени да на челу са својим патријархом Арсенијем III Чарнојевићем у великом броју пребегну у Хабсбуршку монархију 1690. како се то понекад тумачи. У средњем веку. Арханђела код Призрена.2 Најчуванији међу њима су Патријаршијска црква у Пећи. може се слободно рећи да је тада започео процес етничког чишћења овог дела Старе Србије. Грчка реч "метох" што значи "црквени посед".

говорити о Албанцима као директним и непосредним настављачима Илира или Дарданаца (Garašanin. C. 1966). године. дакле. због свог положаја области летње. и које се тумачи на начин који би требало да пружи легитимитет савременим политичким тежњама Албанаца. сматра да су Албанци дошли на Балкан из кавкаске Албаније. Метохија. Чабеј (Е. 1899. То показују аустроугарска истраживања. Са 168 . Француски конзул у Јањини Pouqueville. godine. Већину тих мишљења изнео је немачки научник Georg Stadtmuller (Stadtmuller. нису аутохтоно становништво (Pouqueville. крајем XIX века још увек чинили око половине становништва Косова и метохије. Немачки истраживач Peter Bartl је с правом приметио да се албански истраживачи некритички односе према овом проблему и да конструишу различите теорије: "Слика коју албанска наука ствара о сопственој раној историји је поједностављена. Срби су (православни и муслимани). Не може се извести језички доказ о сродству илирског и албанског језика" (Bartl. H.. Е. 1976). према томе. дакомизијских (дарданских) и трачких. Ипак. првенствено за потребе Генералштаба у Бечу. Саbеј)../ Дакле. У науци је сасвим извесно да косовско-метохијски крајеви Србије које данас.... прво издање изашло је у Будимпешти 1942. /. G. 1995). пројицирати савремене ситуације у прошлости по једном праволинијском путу" (Саbеј.. M. у науци преовлађује мишљење да су Албанци у суштини нова етничка формација настала у првим вековима средњег века. у великом броју насељавају Арбанаси нису матичне области албанског народа. поред других народа. и сам констатује да би "било ненаучно па чак и наивно. у раном средњем веку. Питање порекла и матичне земље Албанаца привлачи посебно пажњу албанских научника и публициста. ове области немају географску затвореност која је битна карактеристика реликтне области. јесте питање њиховог порекла и њихових матичних земаља у раном периоду албанске историје.Упркос дуготрајном потискивању из Старе Србије (бежали су углавном у тадашњу Краљевину Србију). P. некритичка и исконструисана. 1988). Истакнути албански лингвиста Е. према подацима Jozefa Milera. "Велики предели који чине простор Старе Србије /Косово поље. 1820). Не може се. У европској науци постоје различита мишљења о пореклу данашњих Албанаца. на пример. F. I. Албанци у Старој Србији Једно од питања које привлачи пажњу савремених истраживача.. и да. него зимске испаше.. мешавином различитих елемената старих палеобалканских супстрата илирских. на старобалканским основама. Новопазарски санџак/ нису. објављена у књизи Detailbeschreibung des Sandzaks Plevlje und des Vilajets Cosovo.

Познато је да је једно време. обухвата и целу територију 169 . који се налазио у новобрдском крају. познати "географ Млетачке Републике" V. јужна граница српске средњовековне државе била на реци Мат у данашњој Албанији. Војсци турског султана Мурата I и његових вазала супротставила се српска војска кнеза Лазара. Западноевропски путописци. Албанци. G. пресудна у српској историји. своју прву регионалну карту Србије кардиналу Алфонсу Литију. није успела ни код Срба. након којих се у оквирима Српског Царства налазила цела Албанија са изузетком Драча. Сувишно је доказивати колико је то погрешан и ненаучан метод. M. Отуда се и може разумети да се историјска битка између Срба и Турака. Италијански хуманиста и картограф Ђакомо Кантели да Вињола (1643-1695) посветио је 1689. Међутим. ни код осталих европских истраживача и путописаца да потисне свест о томе да ове области чине саставне делове Србије. То. На Косову Пољу су погинули и кнез Лазар и султан Мурат. Када се говори о српско-албанским односима у Старој Србији. одиграла на Косову пољу 15. из те историјске чињенице Срби не могу данас изводити своја посебна права на земље које чине данашњу Албанију.. и посебно картографи. године. године. на пример. Вука Бранковића и одред војске босанског краља Твртка I./ Отуда праалбанску реликтну област не треба тражити у Старој Србији" (Stadtmuller. из које се. никада у прошлости нису улазиле у састав било какве албанске државе. онда се обично има у виду савремена демографска ситуација. области Косова и Метохије готово по правилу увек означавају као делове Србије или "Краљевине Србије". /. све до новијег времена нису били већинско становништво у том делу Старе Србије. у српској народној поезији. све до великих освајања српског цара Душана. чине италијански географ Giac. 1966). Вишевековна турска власт над овим областима. на својој карти из 1692. у књижевности и српској уметности.. Због тога овај топоним и ова област имају посебно место у српској колективној свести. Coronelli. са својим административно-управним називима. који је стајао на челу борбе против Турака. 1995). Косово Поље је симбол свесрпског отпора турском освајачу након којега је уследило пет векова робовања под турском влашћу.. албански континуитет на том простору жели протегнути до у најранија времена (Vlckers. такође.свих страна лако доступни предели играли су некада велику улогу као језгро старе српске (рашке) државе. који се 1377. јуна 1389. и она разуме се. Са простора данашњег Косова и Метохије водиле су порекло многе познате српске племићке породице. Области Косова и Метохије. Gastaldi 1566. године. током XIII и првих деценија XIV века. родио се у средњовековном граду Прилепцу. а затим и многи француски и други картографи XVII и XVIII века. Кнез Лазар Хребељановић. српска друштвена елита. године. године крунисао "двоструком круном" као потомак српске династије Немањића. потом..

са јачом концентрацијом у пределима иза Ђаковице. коју су Турци пописали 1455. бележе насеља са староарбанашким ономастиконом тек на периферији Метохије. Theodor Ippen. године. Говорећи о Приштини. Масарек и у свом извештају из 1633. која највећим делом обухвата и област Косова и Метохије.1805. "имају и Пећког патријарха. године. словенског порекла.. T. 170 . Handžić A. и друге). Ови извори показују да су у првим деценијама турске власти у овом делу Србије у огромној већини живели православни Срби. На многобројним картама чувених атласа Joh. назива овај простор и "Стара Рашка" (Ippen. виде се "многе цркве и лепе грађевине Срба из ранијих времена.. Homann-а из прве половине XVIII века ове области су увек означене као део Србије. 8 насеља мешовит. У извештајима римских мисионара Призрен се иначе помиње као "главни град Србије" и "најлепше место у Србији". апостолски визитатор констатује да "осим Турака. из 1455. 1892). и Kovačević E. У Призрену. односно југословенској територији. Палацуола из 1637. Скоро сва топонимија на овом простору је српског.. Bamt. једно време и аустроугарски конзул у Скадру. О приликама у том делу Србије под турском влашћу. а такво стање је углавном остало све до краја XVII века. настали након освајања овог дела Србије средином XV века. односно. како би се истакла разлика у односу на "нову Србију".данашњег Косова и Метохије (Giacomo Canteli da Vignola. године. нема ни једног насеља са староарбанашким ономастиконом (Hadžibegić H. 1689). Од 280 насеља у Метохији и Алтину (обухвата и део данашње Албаније). заправо Кнежевину Србију која је настала на ослобођеном делу српске земље. који говоре "илирски језик". године. такође Србина. истичући да много Срба живи у бискупијама Скадра. Турци су две цркве претворили у џамије као што су урадили и у многим другим местима". пише Масарек. као и на картама Хоманових наследника које су издавали у Нирнбергу почетком XIX века (1802. Тако. на пример. а сва остала насеља имају старосрпски ономастикон. који је рођен у Јањеву". објављени у Сарајеву и Тирани. Љеша и Задриме у Албанији. која је још увек била под турском влашћу. апостолски визитатор Петар Масарек пише о становништву Призрена и Приштине 1623-1624. Први турски пописи (дефтери) . У византијским изворима нема помена Арбанаса на данашњој српској. само 30 насеља имају староарбанашки ономастикон. истичући да тамо има много Срба. Већ је напред изнето да Албанци све до новијег времена нису никада чинили већину становништва на Косову и Метохији. Један од пионира албанологије. 1972). О распростањености Срба и њиховом језику говори П. одмах по освајању. У извештају фра Б. посебно у XVII веку говоре извештаји римских мисионара и визитатора који се чувају у ватиканским архивима. у Приштини живе многи Срби". У области српског господара Вука Бранковића. У XIX веку области Косова и Метохије се чешће означавају као делови "Старе Србије". и 1485.

Православни Срби су у Призрену имали апсолутну већину (16. године папски нунције поред осталог каже: "Одмазде над неверном рајом трајале су пуна три месеца без икакве интервенције Порте...000 у односу на 3. Le missioni cattoliche nei Balcani durante la guerra di candia (1645-1669).150 Арбанаса католика и муслимана).250) (Muller. 1992. фебруара и 12. од пламена сачували су се само градови Приштина. примера ради. али да и "изнад Ђаковице живе Срби. говори се о Ђаковици и манастиру Дечанима. у којима су спасили живот. Поред других писаца. У варошима Пећ.800 у односу на 6.150 према 56. 171 . године о становништву пећког. Они уверљиво осветљавају етничке и верске прилике. Cittal del Vaticano. I-II. Simplicioan Bizozeri. објавио је 1864. а пали су у загрљај смрти и они који су. у Пећи су такође Срби православни и муслимани имали апсолутну већину у односу на Арбанасе католике и муслимане (11. у књизи La sacra lega contro la potenza Ottomana. Ђаковица и Призрен живело је 31. 1844). Јозеф Милер. ставили под сабљу. процес исламизације Срба. а затим продужавају српска села. Иван Степанович Јастребов и други. Драгоцена документа о положају хришћана у Османском Царству средином XVII века налазе се у књизи: Marco Jacov. О истрази Срба на Косову и Метохији првих месеци 1690. док су у Ђаковици апсолутну већину имали Арбанаси претежно муслимани (17. злочину и именима жртава и 4 О злочинима над Србима се говори у писмима од 26./".650 Срба православних и муслимана у односу на 23.800). напустили збегове у шумама. У верској стурктури сеоског становништва та три округа муслимани су били већина у односу на хришћане (80. јер су се у њих сместили Арнаути да би зимовали /.. све док нападнуте области нису до краја савладане".. марта 1690. без икаквог обзира на старост и пол. истиче се да у Ђаковици има доста Срба. Архимандрит манастира Дечана. J. Biblioteca Apostolica Vaticana. Јохан Георг фон Хан. овако бележи масовне злочине турске војске и арбанашких чета над Србима: "Настало је позорје несреће. Пошто су сви становници поклани биле су спаљене и у пепео претворене њихове бедне колибе. који су стигли. фебруара 1690.4 Драгоцена сведочанства о процесима поарнаућивања у Старој Србији оставили су током XIX века страни истраживачи и путописци као што су Ами Буе. ђаковичког и призренског округа у Метохији. подаци Јозефа Милера из 1838. јер су варвари неверници. намамљени обећањима. били немилосрдни према овим недужним становницима. године. Пећ и Призрен.650 Арбанаса муслимана и католика. Хаџи Серафим Ристић. који су све. У писму од 25." (Задужбине Косова. године књигу о злочинима над Србима (са прецизним подацима о месту. Занимљиви су. и посебно мноштво различитих облика насиља и терора над Србима православне вере..050 у односу на 500).године. и ту постоје само 3 римокатоличке куће. године говоре и многи извештаји папског нунција из Беча. 1987).

на којима онда темељи све5 Плач Старе Србие. посветивши је Виљему Дентону "пријатељу и бранитељу народа србског". свештеници неће наћи више ни једног хришћанина кога би подучавали веронауци.. а посебно крајем XIX века. он поред осталог говори и о стању у Метохији. "Готово сви муслимани овог региона.јужним областима Србије. 6 О страдањима Срба и утицају аустро-угарске политике на арбанашке активности говори се и у Бераровој књизи LA TURQUIE ET L HELLENISME CONTEMPORAIN. наиме. 1896). посебно у долини Дрима и Ораховцу и његовој околини. Тиме је остављен широк простор за деловање оне врсте данас. стр. уместо којих ствара невероватне конструкције. У поменутој студији. . без довољног познавања ствари. Словен приморан да бежи или умре и његов нестанак у читавој земљи биће само питање година. године. Paris. Закључак Последњих година у међународној научној јавности се доста говорило и писало о "албанском питању" у Старој Србији.пише Гравје. а срећу се многе фамилије подељене на православне и муслиманске куће". и то мало година" (Berard. G. односно о српскоалбанским односима на Косову и Метохији . о чему је ондашња Влада Краљевине Србије објавила књигу докумената на српском и француском језику 1899. Изгледа да је већина преобраћења извршена од почетка XIX века. нажалост.злочинаца) под насловом Плач Старе Србие. Хаџи Серафим Ристић. многа датирају од пре мање од 25 година. године (Gravier. 1900. знатним делом. . 1911).5 Насиље над Србима и њихово протеривање из тих области још више се појачало после Берлинског конгреса (1878). са јасном тежњом да се виђење прошлости подреди потребама политичког тренутка. Гравје је.. V. о којима је поред осталог забележио: "Ако садашња анархија потраје још десет година. пропутовао ове крајеве. као и пре њега Берар. Пред Албанцима је. Француски публициста и истраживач Виктор Берар био је сведок српских страдања и прогона крајем XIX века. или са интерпретацијом историје искључиво из савременог политичког угла. школе неће наћи више ни једног Словена кога би образовале.представљају Србе који су од недавно прешли у ислам.6 Од страних истраживача темељније научно објашњење овог феномена дао је француски научник Гастон Гравје у студији објављеној у Паризу 1911. 172 . у Земуну 1864. 291-292. Србин ће моћи да оснује какве год хоће школе у Старој Србији да пошаље владике и свештенике у све градове и засеоке. тако моћне пропаганде која одбацује једино поуздане чињенице. написао и издао Архимандрит Високих Дечана. Чинило се то.

Handžić A. Hadžibegić H. Ljarmani vera šarena. i Kovačević E. RegensburgMunchen. Albanиen. Albanien. IL REGNO DELLA SERVIA detta altrimenti RASCIA. (1966). Milano. V. M. Vlckers. M. 2. Forschungen zur a albanиschen Fruhgeschиchte. 6. str. (1700). стр. Le probleme di territorie de formation de la langue Albanaise. Albansko etničko čišćenje Stare Srbije. Wiesbaden. (1995). 173 . G. sv. Pouqueville F. C. P.укупно виђење прошлости и садашњости овога региона. Gravier. serija II . R. T. fotoizdanje). La Vieille Serbie et Les Albanias. Wien. s. Monumenta turcica hostoriarum Slavorum meridionalium illustrantia. 139. Дубље објашњење збивања на Косову и Метохији захтевало би знатно више простора него што може дозволити један овакав рад.. Kosovo nekad i sad: Prilozi za etničku istoriju Kosmeta. Considerations finales. G. Tomašević. The Albanians. J. У Илири и Албанци (Зборник радова). 2. Orijentalni institut u Sarajevu. br. (1988). Beogradski forum za svet ravnopravnih. стр. Oblast Brankovića-opširni katastarski popis iz 1455. Београд: Српска академија наука и уметности-Одељење историјских наука. Detailbeschreibung des Sandzaks Plevlje und des Vilajets Cosovo. 1 (prevod na srpskohrvatski jezik. (1976). London-New York. се указује само на неке аспекте историјских корена српско-албанских односа у Старој Србији као и основа Албанског националног покрета који се морају имати у виду ако се жели објективна интерпретација и правилно разумевање и објашњење ових односа. La Macedonie. A modern history.defteri . (1892). Novi Bazar und Kossovo. (1995). Bizozeri. Giacomo Canteli da Vignola (1689). zweиte ert weиrte auflage. Prag. Овом приликом.knj. Vom Mиttelalter bиs zur Geggenwart. S. Istorijske sveske.. 505) Stadtmuller. (2002). с тога. (1972). Rumelien und die osterreichisch-montenegrische Granze. str. Календар Српске православне патријаршије. Albanиsche Forschungen 2. sv. (1998). 21 Berard. Voyage dans la Grece II. Ippen. Terzić. extrait de la Revue de Paris du 1 novembre 1911. "Iliria V". Литература Bartl. (1896). (1820). Paris. Srpsko nasleđe. Okrugli sto: Međunarodni terorizam. Roma. Paris. 369-381. U Das Alte Rascien. godine Garašanin. La sacra lega contro la potenza Ottomana. (1844). (1911). Paris (str. Muller. H. 369-375. 7 Црква 2006. II. 5-6 Саbеј. S. 1899. I. Е. str. tomus tertius.

besides other nations. is a "relict region" of the Albanians. which tends to be separated from the entirety of the Serbian ethnic space and from the name "Serbia". ПризренБеоград. У: Косово и Метохија у српској историји. (1989). стр. Први векови туђинске власти. Београд. Relying on the sources. О. and was made by Ana Komnina. who speaks of "Arbanon" which is located in the mountains region in the provinces of today΄s Albania. 607-609 Зиројевић. 174 . The name "Kosovo" itself that is in wide use in European public has never had the meaning tried to be attributed to it – as some isolated historic and ethnic entity. Kroja and some neighbouring areas. both sides of the Mat river. in a large number populated by Albanians are not home regions of the Albanian nation. Stadmuller once again points out that in the region of Old Serbia. The first mention of the Albanians through history comes from eleventh century. 101 Dragoljub Sekulović Ljubomir Gigović OLD SERBIA AND ALBANIANS Summary Therefore it is quite certain that Kosovo-Metohian regions of Serbia. German scientist Stadmuller claims that "Arbanon" included the valley of the Škumba river. Споменици и знамења српског народа (1987).Задужбине Косова. by its natural isolation. one should not look for a relict region of the Albanians. стр. which are. Several times he stresses that the area of the Mat river.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful