P. 1
Finansijski Menadzment Za Ispit

Finansijski Menadzment Za Ispit

|Views: 98|Likes:
Published by Jovica Banjanac

More info:

Published by: Jovica Banjanac on Jan 22, 2012
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/22/2012

pdf

text

original

1. Pojam finansijkskih trzista . ( , ). . . , , . . ), . . : , , . , , . . , : : ( : ( ), , . .

Nacela finansiranja: nacelo sigurnosti finansiranja; nacelo sposobnosti finansiranja; nacelo likvidnosti; nacelo solventnosti; nacelo rentabilnosti; nacelo prilagodljivosti finansiranja; nacelo rizika finansiranja; nacelo povoljne slike finansiranja; nacelo nezavisnosti finansiranja. 2. Nacelo sigurnosti finansiranja Nacelo sigurnosti finansiranja zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati iz kojih ce se ulozeni novac sigurno vratiti. Ovo nacelo zahteva da se finansiraju oni poslovni poduhvati kod kojih je stepen rizika najmanji. Kada preduzece ulaze novcana sredstva u spostvene poslovne aktivnosti, to je skopcano sa rizikom ostvarenja negativnog finansijskog rezultata. Rizik poslovanja sa negativnim finansijskim rezultatom raste u uslovima pada proizvodnje I prodaje, I pada prodajnih cena. Kada preduzece ulaze u tudje poslovne aktivnosti, susrece se sa rizikom nemogucnosti naplate potrazivanja. Preduzece treba da spreci nastanak nenaplativih potrazivanja, prethodnom analizom I ocenom boniteta I kreditne sposobnosti potencijalnih duznika. Ovo nacelo obuhvata I zastitu poverilaca preduzeca od rizika nemogucnosti naplate njihovih potrazivanja. Da bi se rizik naplate potrazivanja sveo na minimum, preduzece treba da formira I drzi spostveni kapital u visini koja ce pruzati sigurnost povericima. 3. Nacelo stabilnosti finansiranja Nacelo stabilnosti finansiranja predstavlja sposobnost stabilnog finansiranja preduzeca, sto znaci da preduzece iz sopstvenih izvora finansira prostu reprodukciju a da iz sopstvenih i tudjih izvora finansira prosirenu reprodukciju. Stabilnost finansiranja meri se pomocu sledeceg koeficijenta: Ksf = dugorocna imovina / dugorocni izvori Preduzece treba da tezi da ima koeficijent stabilnosti finansiranja manji od 1, jer tada osnovna sredstva finansira iz dugorocnih izvora (sopstvenih i tudjih). Ovo nacelo zahteva jacanje sopstvenog kapitala. Kada je veci udeo sopstvenog kapitala u ukupnom kapitalu, preduzece ima vecu finansijsku stabilnost posto je taj kapital dugorocno raspoloziv. Nasuprot tome, veci udeo tudjeg kapitala pruza manju finansijsku stabilnost. Zato preduzece treba da nastoji da obezbedi da mu udeo tudjeg kapitala ne ugrozi finansijsku stabilnost. 1

Likvidnost uslovljava solventnost kao sto i solventnost uslovljava likvidnost. Nacela likvidnosti I solventnosti su medjusobno uslovljena. Zalihe. imovina preduzeca se deli u tri kategorije: 1) Imovina prvog stepena likvidnosti: Novac na racunu. tj. dok nelikvidnost moze da prouzrokuje insolventnost. ali mu nedostaje novac za placanje. Preduzece posluje rentabilno kada postize pozitivan finansijski rezultat posluje sa dobitkom. 5. Unovcive hartije od vrednosti. Zato je odrzavanje likvidnosti vazna pretpostavka odrzavanja solventnosti. to je sposobnost zaradjivanja. Za odredjivanje solventnosti sluzi sledeci koeficijent solventnosti: koeficijent solventnosti= raspolozivi nova/ dospele obaveze Kada je koeficijent solventnosti 1 ili veci od 1. Potrazivanja od kupaca ( brzo naplativa ). Likvidnost preduzeca meri se koeficijentom obrtanja ukupne kratkorocne imovine i pojedinih delova imovine. Potrazivanja po vidjenju na depozitnim racunima. 3) Imovina treceg stepena likvidnosti: Kratkorocna potrazivanja ( naplativa preko 30 dana ). Nacelo rentabilnosti Rentabilnost predstavlja sposobnost da se ostvare veci finansijski rezultati sa sto manjim ulaganjima. najcesce za godinu: Koeficijent obrtanja kratkorocne imovine= finansijski ucinak kratkorocne imovine\kratkorocna imovina Broj dana vezivanja kratkorocne imovine= 365\ koeficijent obrtanja Nacela likvidnosti I solventnosti su medjusobno uslovljena. odnosno brojem dana trajanja jednog obrtaja u odredjenom vremenskom periodu. nesposobno za vrsenje placanja. 2) Imovina drugog stepena likvidnosti: Unovcive hartije od vrednosti ( do 30 dana ). onda je preduzece solventno. Nacela likvidnosti i solventnosti su medjusobno uslovljena. I obrnuto. Prema stepenu likvidnosti. Preduzece moze biti insolventno kada ima veliku likvidnu imovinu. onda je preduzece toga dana insolventno. Najlikvidnija imovina preduzeca: Novac na racunu banaka. dok nelikvidnost moze da prouzrokuje insolventnost. Nacelo solventnosti Solventnost predstavlja sposobnost placanja svih obaveza u roku njihovog dospeca. Kratkorocne. tj. 6. Rentabilnost se moze meriti preko stope prinosa sopstvenog kapitala i preko stope prinoosa ukupnog kapitala: Stopa prinosa sopstvenog kapitala= (neto finansijski rezultat(neto dobitak)/ sopstveni kapital)x 100 (u %) Stopa prinosa ukupnog kapitala= (bruto finansijski rezultat(bruto dobitak)/ukupan kapital)x100 (u %) 2 . sposobnost unovcivosti imovine. ili brojem dana vezivanja. U sirem smislu likvidnost predstavlja sposobnost pretvaranja delova imovine iz jednog oblika u drugi. Jos jednostavnije. U uzem smislu likvidnost oznacava sposobnost nenovcane imovine da se pretvori u novac. unovcive hartije od vrednosti. a ako je manji od 1. Preduzece je likvidno ako u njemu imovina ima nesmetani kruzni tok.4. Ovo nacelo upucuje na to da se novcana sredstva ulazu u poslove u kojima ce se najvise oploditi. likvidnost uslovljava solventnost. I obrnuto. Potrazivanja od kupaca ( naplativa do 30 dana ). a time je visa i stopa prinosa na ukupno ulozeni kapital. Nacelo likvidnosti Likvidnost predstavlja sposobnost izmirenja dospelih obaveza o roku. likvidnost uslovljava solventnost. Preduzece treba da tezi da mu trosak finansiranja iz pozajmljenog kapitala bude nizi od stope prinosa na ukupan kapital. Sto je nizi trosak finansiranja iz tudjeg kapitala sve je visi bruto finansijski rezultat. Ukoliko preduzece nije sposobno da placa obaveze u roku dospeca ono je insolventno.

Ovo nacelo poznato je i pod nazivom nacelo elasticnosti u finansiranju. Preduzece treba da razvije i sposobnost da pre vremena otplati dug. Ako preduzece ima povoljniju sliku finansiranja.. Preduzece koje ima male stalne troskove ima i manji rizik ostvarenja gubitka. Tudji dugorocni izvori obezbedjuju se emisijom obveznica. Sopstveni izvori se obezbedjuju emisijom akcija. Preduzece koje ima dobru kreditnu sposobnost i dobar bonitet ima i dobru fleksibilnost. onda su mu i povoljniji izgledi u buducnosti. finansijska ravnoteza. dugorocnim kreditima i sl. Da bi se takva slika stvorila treba dosledno primenjivati sva nacela finansiranja. Na osnovu toga ocenjuje se bonitet i atraktivnost ulaganja u takvo preduzece. od kojih su najvazniji: a) rizik od negativnog finansijskog rezultata i b) rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja. Rizik ostvarenja negativnog finansijskog rezultata najcesce prouzrokuje pad proizvodnje i prodaje. Obezbedjenje dodatnih dugorocnih izvora je znacajno sa aspekta finansiranja razvoja preduzeca i povecanja njegove finansijske snage. to ce uticati na poslovne odnose drugih subjekata sa tim preduzecem. ako je preduzece poslovalo sa gubitkom koji je veci od sopstvenog kapitala. 9. Od toga zavisi buduce finansiranje preduzeca. odnosu kratkorocnog i dugorocnog finansiranja. Na kreditnu sposobnost i bonitet preduzeca uticu: njegova finansijska snaga. Zavisno od toga da li ce ova slika na javnost ostaviti pozitivan ili negativan utisak. Nacelo fleksibilnosti nalaze da se pre vremena otplati dug ili deo duga i da se time placanje kamate svede na prihvatljivu meru. 3 . Rizik poverilaca da nece naplatiti svoja potrazivanja najcesce nastaje zbog prezaduzenosti preduzeca. zadrzavanjem dobitka iz finansijskog rezultata i sl. odnosu kratkorocne imovine i kratkorocnih obaveza. 2) sposobnost preduzeca da pre vremena otplacuje dugove. jer on predstavlja garanciju da ce im potrazivanja biti naplacena. kao i njegov rast i razvoj. Zato poverioci radije finansiraju preduzeca kod koga je sopstveni kapital veci. Nacelo povoljne slike finansiranja Bilans preduzeca daje sliku njegove finansijske situacije. odnosu imovine i dugova. rentabilitet. Fleksibilnost je uslovljena kreditnom sposobnoscu preduzeca i njegovim bonitetom. Nacelo rizika finansiranja U vezi sa finansiranjem preduzeca javljaju se razni rizici.. 8. ulozima. jer te kamate smanjuju finansijski rezultat i rentabilnost. Kada preduzece ode u likvidaciju poverioci ne mogu da u potpunosti naplate svoja potrazivanja. Nacelo fleksinilnosti Nacelo fleksibilnosti oznacava sposobnost preduzeca da se prilagodjava razlicitim uslovima finansiranja. Kada preduzece raspolaze viskom novca ne treba da placa kamate na novac koji potice iz zaduzenja. a posebno na uspostavljanje novih poslovnih odnosa.7. U vezi sa ovim nacelom narocito je znacajna: 1) sposobnost preduzeca da pribavi dodatni kapital. Najvazniji podaci za povoljnu sliku finansiranja su oni koji govore o: strukturi kapitala sa aspekta vlasnistva. kao i pad prodajnih cena. solventnost. odnosno zbog preteranog finansiranja dugom i insolventnosti. Preduzece treba da razvije sposobnost da pribavi dodatni novac iz sopstvenih i tudjih izvora finansiranja.

cime kupac koristi kratkorocni beskamatni kredit. preduzece mora racunati i na to da ce poverioci zahtevati obezbedjenje svog potrazivanja. Najveca prednost je to sto za njegovo odobravanje nisu potrebne posebne formalnosti. odnosno koristi obavezu prema dobavljacima kao kratkorocni izvor finansiranja. Finansiranje ovim kreditom ima prednosti i nedostatke. polaze od boniteta i kreditne sposobnosti preduzeca. kreditori ce zbog manjeg rizika traziti slabije obezbedjenje ili ce ga kreditirati i bez obezbedjenja. Nacelo nezavisnosti finansiranja Nacelo nezavisnosti finansiranja predstavlja zahtev da se osigura prihvatljiva nezavisnost preduzeca u finansiranju i vodjenju poslovne politike.tada kupac moze da bira izmedju dve mogucnosti. Uobicajeno je da dobavljac kupcu za isporucenu robu ili izvrsenu uslugu odobri neki kraci vremenski period u kome platiti robu ili naknadu za izvrsenu uslugu. kod hipotekarnog i lombardnog kredita). kupac ima interes da obavezu plati poslednjeg dana kreditnog perioda. Finansiranje dobavljackim kreditom Dobavljacki kredit kupac koristi kao kratkorocni izvor finansiranja u periodu od dana nastanka obaveze (fakturisanja) do dana konacnog roka placanja. na osnovu dobre kreditne sposobnosti i poverenja. koji nastaje kada kupac ne iskoristi ponudjeni kasa-skonto. Kada se radi o preduzecu koje ima dobar bonitet i kreditnu sposobnost. Ovo nacelo je izraz teznje preduzeca da se zastiti od prirodnog nastojanja poverilaca da korisnicima njihovog kapitala nametnu uslove koji odgovaraju njihovoj finansijskoj politici. Druga mogucnost je da kupac propusta kasaskonto i dug isplati poslednjeg dana u ostavljenom kreditnom roku. posto on predstavlja uzimanje robe na kredit koji kupac mora vratiti u odredjenom roku. pored sopstvenih. Pri zaduzivanju. ukoliko dobavljac nije prevalio kasa-skonta i finansiranja potrazivanja na kupca preko prodajne cene. najcesce zalaganjem imovine preduzeca (npr. Prva mogucnost je da kupac iskoristi ponudjeni kasa-skonto placanjem obaveze u diskontnom roku. Time preduzece suzava svoja prava na delovima svoje imovine koja je zalozena. Kasa-skonto predstavlja popust koji prodavac daje kupcu od prodajne cene u slucaju placanja odmah pri uzimanju robe. 11.10. Kada kreditori donose odluku o tome da li ce kredit obezbediti zalaganjem imovine. Skoro svako preduzece je primorano da. Tada on postaje najskuplji kratkorocni izvor finansiranja. Uslovi placanja se razlikuju s obzirom na to da li se radi o placanju sa ponudjenim kasa-skontom ili bez ponudjenog kasa-skonta. koristi i tudje izvore finansiranja. Kada dobavljac nudi kasa-skonto za prevremeno placanje. Nedostatak ovog kredita je u tome sto kod njega moze da nastupi oportunitetni trosak. Propustanjem kasa-skonta povecavaju se troskovi dobavljackog kredita i tada on predstavlja jedan od najskupljih izvora kratkorocnog finansiranja. Tada kupac u celom tom periodu zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe. 4 . Tada je finansiranje ovim kreditom besplatno.. jer se takva imovina ne moze otudjiti sve dok se prema poveriocima ne ispuni obaveza. Ovaj kredit se moze nazvati i trgovackim ili komercijalnim kreditom. Tada kupac snosi trosak finansiranja ovim kreditom. Pravo upravljanja zavisi od velicine ulozenog kapitala. Uobicajeno je da kasa-skonto krece u rasponu od 1 do 15%. Akcionari upravljaju preduzecem i snose rizik upravljanja. Kada dobavljac kupcu ne odobrava kasa-skonto. ili pre ugovorenog. odnosno uobicajenog roka. U tom periodu kupac koristi sredstva dobavljaca. U pitanju je oportunitetni trosak koji je nastaozbog toga sto kupac nije iskoristio mogucnost placanja manje cene za kupljenu robu. Nezavisnost preduzeca od finansijskih trzista i poverilaca se povecava sa povecanjem udela sopstvenog kapitala i smanjenjem udela tudjeg kapitala u finansiranju. Kreditne uslove kod ovog kredita odezbedjuje dobavljac.

U tom periodu zarade se sukcesivno kumuliraju kao trosak poslovanja i iskazuju se kao kratkorocne obaveze preduzeca koje su plative po dospecu. Preduzece placa razne vrste poreza. smanjenje troskova finansiranja i povecanje rentabilnosti. Nvm.nominalna vrednost menice. U cilju smanjenja rizika kod ulaganja u komercijalne zapise emitenti mogu obezbediti da isplatu glavnice i kamate po komercijalnim zapisima garantuje banka. Komercijalni zapis je obicno jeftiniji izvor kratkorocnog finansiranja od kratkorocnog kredita banaka. Za eskontovanje menice banka naplacuje eskontnu kamatu koja se izracunava po sledecoj formuli: Ek=(Nvm x Eks x Dn)/ (365 x 100). 3) eskontovati menicu . Eks. penzioni. Eskontna vrednost menice dobija se po obrascu: Evm= Nvm Ek.eskontna kamatna stopa. na tacno utvrdjeni datum u buducnosti po necijem nalogu ili donosiocu. stampanja i distribucije zapisa. Finansiranje razgranicenim zaradama limitirano je ukupnom masom zadrzanih zarada. Nasuprot interesa radnika. Propisima kojima je uvedena pojedina vrsta poreza odredjeni su rokovi u kojima se porez placa. porez na dodatu vrednost. odrzavanje solventnosti. Njih najcesce kupuju banke. 5 . ukoliko njegov poverilac prihvata izmirenje duga prenosenjem menicnog potrazivanja na njega. Razgranicene poreze preduzece koristi kao besplatan izvor kratkorocnog finansiranja. kamatni troskovi. Finansiranje emisijom komercijalnih zapisa Komercijalni zapis je neosigurana utuziva hartija od vrednosti sa rokom dospeca od godinu dana. Preduzece ima vecu poresku obavezu ukoliko ostvari vecu dobit. Ovde se u ulozi kreditora pojavljuju zaposleni. posto se koristi besplatan izvor finansiranja. Pri emisiji komercijalnih zapisa nastaju troskovi: izrade elaborata o opravdanosti emisije.eskontovanje (diskontovanje) menice predstavlja radnju primaoca menice kojom on predaje menicu pre roka dospeca radi pribavljanja gotovine i resavanja problema insolventnosti. posto se zadrzani novac moze koristiti za izmirenje drugih dospelih obaveza. onda se i preduzeca vise finansiraju iz razgranicenih poreza.polumesecno i sl.indosiranje menice predstavlja radnju primaoca menice kojom njome placa svoju obavezu. 14.eskontna kamata od dana eskonta do dana dospeca menice. Finansiranje sopstvenim menicama Sopstvena ili solo menica je hartija od vrednosti koja predstavlja pismenu obavezu izdavaoca menice da plati. Primalac menice. moze primljenu menicu: 1) drzati do roka dospeca i naplatiti menicno potrazivanje u nominalnom iznosu. porez na imovinu i sl. odredjeni iznos novca. posto preduzece redjim isplatama zarada zadrzava novac i koristi ga za druge potrebe. Ukoliko izdavalac menice ne plati menicni iznos u roku dospeca. 365. Iznos po kojem banka kupuje menicu naziva se eskontna vrednost menice (Evm). Njihovom prodajom preduzeca pozajmljuju kratkorocna sredstva na trzistu novca od fizickih i pravnih lica.broj dana od dana eskonta do dana dospeca menice. Ukoliko se porezi placaju u duzim vremenskim periodima. a zadrzani novac se moze ulagati u poslovanje preduzeca. investicioni fondovi. 13. kao sto su: porez na dobit.12. Izdavalac komercijalnog zapisa se obavezuje da ce kupcu komercijalnog zapisa platiti iznos naznacen na komercijlnom zapisu uvecan za ugovorenu kamatu na dan dospeca. interes preduzeca sa aspekta finansiranja je da su periodi za isplatu zarada zaposlenima sto duzi. fondovi i osiguravajuca drustva.). 2) indosirati menicu . Zato trasirana menica pruza vise sigurnosti ako ako je vise puta indosirana. odnosno prodavac robe. Finansiranje vremenskim razgranicenjima Zarade zaposlenima se isplacuju periodicno (mesecno.broj dana u godini. gde je Ek. kojima odgovaraju kraci periodi za isplatu zarada. Duze vremensko razdoblje izmedju isplata zarada omogucava: bolje finansiranje. i on odgovara iznosu odobrenog eksontnog kredita. Dn. menica se protestuje i za njenu isplatu odgovaraju svi subjekti koji su je indosirali. Komercijalne zapise najcesce emituju velika preduzeca sa dobrim bonitetom radi pribavljanja kratkorocnih izvora finansiranja. i obrnuti.

Mogu se zalagati hartije od vrednosti koje se kotiraju na berzi (akcije. Nedostaci ovog nacina finansiranja sastoje se u tome sto on smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeca. 3. Revolving kredit predstavlja obrtni kredit cije je obnavljanje unapred ugovoreno. tovarnog lista i ostalih pratecih dokumenata. 2. Roba se zalaze na osnovu konosman. Za dobijanje lombardnog kredita moze zalagati i roba. Finansiranje bankarskim akceptnim kreditom Bankarski akceptni kredit se sastoji u stavljanju potpisa od strane banke kao akceptanta na menici koju na nju vuce njen komitent ili neko drugo lice. Lombardni kredit Lombardni kredit je kratkorocni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja sluzi kao garancija da ce kredit biti vracen. kao i kratkorocne hartije od vrednosti (komercijalni zapisi. blagajnicki zapisi i sl. Bankarski akcept je vrsta bankarske garancije koja se daje u obliku menice. osim ako ona ne eksontuje tu menicu. Kreditna linija predstavlja kratkorocni kredit bez pokrica koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeca. a posebno povecanih sezonskih potrazivanja od kupaca i zaliha. kako ona koja je na zalihama. Akceptirana menica se moze eksontovati(prodati) istoj ili drugoj banci i tako dobiti eksontni kredit kojim preduzece obezbedjuje kratkorocni izvor finansiranja. Dragocenosti (zlato. U ovu vrstu kredita spadaju: kreditna linija.obveznice i sl. prenosenje rizika naplate na faktoring organizaciju. Prilikom zalaganja hartija od vrednosti kredit se odobrava ispod njihove procenjene trzisne vrednosti. Njega odobravaju banke koje se u okviru svoje delatnosti bave lombardnim poslovima. transakcioni kredit.). pa ako u tom periodu njihova trzisna vrednost poraste. kao i specijalizovane organizacije za tu vrstu poslova. 16. 18. a mogu biti I preduzeca. Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditom Neosigurane bankarske kredite preduzeca koriste za finansiranje povecanih kratkorocnih potreba u obrtnim sredstvima. Ova potrazivanja kupuju faktori ili faktoring organizacije. U ovom slucaju banka samo iznajmljuje svoj potpis naplacujuci proviziju. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati: 1. Prednost ovog nacina finansiranja je sto preduzece bez prodaje zalozene imovine dolazi do novcanih sredstava. srebro.15. U ovim slucajevima kredit se odobrava u iznosu od 60 do 80 odsto vrednosti zalozenih hartija od vrednosti. Prednosti finansiranja putem faktoringa za preduzece su: ubrzan priliv novca I olaksano odrzavanje solventnosti. preuzima poslove naplate I rizik naplate potrazivanja. Veliki nedostatak je u tome sto je rec o skupom nacinu finansiranja. Kod akceptnog kredita banka ne ustupa svoja novcana sredstv. To su najcesce banke. zbog cega ga preduzeca koriste kao poslednji nacin finansiranja. tako i ona koja je u transportu. Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za odredjenu poslovnu namenu. tzv. Faktoring organizavija uz naknadu kupuje potrazivanje pre njegovog dospeca. a banci se u zalog predaje skladisnica. vec korisniku ovog kredita stavlja na raspolaganje svoju odgovornost i kredibilitet. Roba koja se nalazi uskladistena u javnom skladistu cuva se i dalje u javnom skladistu. nakit i drugi plemeniti metali) najcesce zalazu gradjani za dobijanje gotovinskog kredita. revolving kredit. smanjenje troskova naplate potrazivanja. Finansiranje putem faktoringa Faktoring predstavlja prodaju kratkorocnih potrazivanja od strane preduzeca pre njihovog dospeca. odnosno transakciju. U periodu dok su hartije od vrednosti u zalogu.). preduzece nije u mogiucnosti da ostvari zaradu. preduzece ih ne moze prodavati. 17. 6 . odnosno postoji spremnost da se kredit automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu cim se iskoristi. zalagaonice.

u koja spadaju: bankarski kredit. posto se to obezbedjuje ovim kreditom. Takvim postupnim obrucnim otplatama olaksava se preduzecu otplata duga i supstitucija pozajmljenog tudjeg kapitala sopstvenim kapitalom. Pri ovom kreditiranju uobicajeno je da se uplacuje gotovinsko ucesce (oko 30 odsto vrednosti opreme). Ovaj kredit se odobrava do visine i roka koji se utvrdjuje ugovorom radi odrzvanja tekuce solventnosti preduzeca. pri cemu placa kamatu za iznos iskoriscenog kredita. Srednjorocne kredite mogu odobravati i proizvodjaci opreme.polugodisnje. Oni se mogu otplatiti u jednakim i nejednakim anuitetima (kvartlno. Osiguravajuca drustva raspolazu sa velikim iznosima finansijskih sredstava koja poticu od premija osiguranja imovine i lica. po pravilu u jednakim godisnjim ili polugodisnjim anuitetima. Revolving kredit odobrava banka uz obavezu da se kredit obnovi (revolvira) po isteku odredjenog perioda. kredit na osnovu zalaganja opreme. Kredit se odobrava na tekucem racunu i ne isplacuje se u gotovom. medjutim. dok se deo tih sredstava plasira u razlicita ulaganja kora donose prinos. pri cemu se moze ona prodavati i putem srednjorocnog kreditiranja.godisnje) ili jednakim periodicnim ratama. svaki priliv novca na tekuci racun predstavlja otplatu kredita. krediti osiguravajucih drustava i srednjorocni kredit proizvodjaca opreme. sto sustinski predstavlja pokrice. Kredit po tekucem racunu Kredit po tekucem racunu je kratkorocni kredit koji banke odobravajusvojim komitentima na njihovom tekucem racunu. Ako se ovaj kredit obnovi posle jedne godine. Otplata ovih kredita prilagodjava se likvidnosti i solventnosti korisnika kredita. Srednjorocne kredite. Formalno posmatrano. Kod kredita na osnovu zalaganja opreme za osiguranje srednjorocnog kredita moze se koristiti razlicita oprema. Finansiranje srednjorocnim kreditima Srednjorocno finansiranje se moze vrsiti putem srednjorocnih kredita. osim banaka. zbog cega je ovo kreditiranje fleksibilan nacin finansiranja. Pri koriscenju kredita korisnik tekuceg racuna moze preci u dugovanje do visine odobrenog kredita. revolving kredit. Ovaj kredit je skuplji od kratkorocnog kredita. 20. Deo tih sredstava koristi se za isplatu stete od nastalih rizika. Srednjorocni krediti postepeno se otplacuju. kredit po tekucem racunu je bez pokrica. Pri koriscenju kredita po tekucem racunu preduzece nema potrebu da drzi sigurnosnu rezervu solventnosti. mogu odobravati i osiguravajuca drustva. Ovaj kredit omogucava korisniku elasticnu i racionalnu upotrebu odobrenih kredita u skladu sa njegovim potrebama.19. Njih daju banke i druge finansijske organizacije. Najznacajniju vrstu srednjorocnih kredita predstavljaju bankarski krediti. 7 . dok se ostatak duga placa u ratama u odredjenom vremenskom periodu. Zalozen oprema se ne moze prodavati dok se kredit konacno ne otplati. on postaje srednjorocni kredit. Oni su zainteresovani za prodaju svoje opreme.

Korisnici proizvodnog fransizinga su mali preduzetnici koji se bave proizvodnjom.21. Korisnici trgovackog franfizing su najcesce mali preduzetnici. riziku zastarevanja. lizing moze biti: 1) lizing opreme. licencno pravo. 2) lizing nepokretnih dobara. Zasniva se na tome da korisnik lizinga odredjenu imovinu (opremu. brodova. U osnovi postoje dve vrste fransizing poslova: trgovacki fransizing i proizvodni fransizing. Davaoci proizvodnog fransizinga su veliki proizvodjaci koji pomazu korisniku fransizinga u organizaciji proizvodnje. Davalac fransizinga ucestvuje u pocetnom finansiranju korisnika. aviona i druge imovine preduzeca iz jedne zemlje od preduzeca iz druge zemlje. Radi se vise o trgovackom a ne finansijskom poslu. mogucnosti koriscenja nove tehnologije. u pripremi investicionog projekta. masine. stanova i sl. postojanju opcija po osnovu ugovora. posto je zakupodavac tokom trajanja zajma naplatio deo vrednosti zakupljene imovine. Posle isteka ugovora o zakupu zakupljenu imovinu korisnik moze: kupiti po nizoj ceni od trzisne. uredjaja. gradjevinskih masina. Korisnici fransizinga saradjuju sa davaocima fransizinga pri izboru lokacije na kojoj ce se organizovati proizvodnja. Ovim se smanjuju ukupni troskovi. 3) medjunarodni lizing. zemljista. Oni placaju naknadu davaocima fransizinga u fiksnom iznosu. Oni fransizingom sticu pravo na proizvodnju i prodaju proizvoda i usluga.. saciniti novi ugovor o zakupu sa nizom zakupninom. Davaoci trgovackog fransizinga su veliki proizvodjaci ili preduzeca koja se bave trgovinom na veliko. 2) zakupnina predstavlja fiksnu obavezu i 3) zakupnina ne ukljucuje marketing. kuca. Prema predmetu zakupa. kamate (prinosa vlasniku imovine) i ostalih troskova. koja ugovorom prenose na korisnike fransizinga pravo prodaje njihovih proizvoda. Kod ove vrste fransizinga njegovi korisnici proizvode i prodaju proizvode davaoca fransizinga. fleksibilnosti u placanju zakupnine. Povoljnost za korisnika fransizinga cini to sto on prodaje robu za koju je trziste vec istrazeno i obezbedjeno. Proizvodni franfizing pored prodaje obuhvata i pravo na proizvodju odredjenih proizvoda. Prednosti se sastoje u:ustedi kapitala. 22. zastitini znak proizvoda i sl. Finansiranje fransizingom Fransizing je specifican nacin finansiranja. Putem fransizinga njegov davalac siri trziste preko prodajnog prostora korisnika i jaca konkurentsku sposobnost bez vecih dodatnih investicija. u izradi planova proizvodnje i sl.. posto se zakup sastoji od dela vrednosti (glavnice) zakupljene imovine.posto se za vreme trajanja zakupa amortizovala. Davalac i korisnik fransizinga se dogovaraju o kapacitetu proizvodnje i kontroli obima proizvodnje. Na korisnike fransizinga prenose potrebana znanja i iskustva. Finansiranje lizingom Lizing je specificna vrsta finansiranja preduzeca.medjunarodni lizing obuhvata uzimanje opreme. Nedostaci finansiranja lizinga sastoje se u sledecem: 1) radi se o skupom izvoru finansiranja. ime i zig robe.lizing opreme predstavlja uzimanje u zakup razne proizvodne opreme. gradjevinskih objekata. Kod trgovackog fransizinga radi se o prometu robe preko maloprodajne mreze potrosacima na malo.lizing nepokretnih dobara obuhvata zakupljivanje poslovnog prostora. nesmanjenoj kreditnoj sposobnosti.poslovni prostor i sl. vratiti imovinu zakupodavcu. Lizing predstavlja skup izvor finansiranja. 8 .) uzima u zakup i koristi je u odredjenom vremenskom periodu i za to placa ugovorenu zakupninu. U vezi sa prodajom robe davalac fransizinga prenosi znanja i iskustva na korisnika fransizinga.

Ove akcije omogucavaju vlasnicima da ostvare dividendu. Redovne akcije daju pravo vlasnicima na dividendu. U pogledu prava na upravljanje preduzecem vlasnici redovnih akcija imaju povoljniji polozaj od vlasnika prioritetnih akcija. nemaju pravo na upravljanje preduzecem. zato sto vlasnici redovnih akcija snose najvecirizik ostvarenja neto dobitka. Kada se akcija proda po ceni vecoj od kupovine. dok vlasnici prioretetnih akcija i obveznica dobijaju stalan (fiksni) prinos u obliku povlascene dividende. ove akcije svojim vlasnicima obezbedjuju pravo isplate zaostalih dividendi iz buduceg neto dobitka u slucaju da preduzece u nekoj godini ne isplati dividende iz nekog razloga. sto za akcionare predstavlja motiv da ih kupe. 24. Prioritetne akcije vlasnicima daju pravo prvenstva pri isplati ostatka likvidacione mase. pravo na dividendu i pravo na deo likvidacione mase. Zato je mogucnost njihove zarade najveca. To su vlasnicke hartije od vrednosti koje predstavljaju odgovarajuci vlasnicki udeo u kapitalu preuzeca. Postoji nekoliko razloga koji motivisu potencijalne akcionare da kupe redovne akcije. po pravilu. One se lako mogu prodati i konvertovati u gotovinu. Vlasnici prioritetnih akcija imaju prednost pri isplati dividende u odnosu na vlasnike redovnih akcija. koja se naziva kapitalni dobitak. jer vlasnici redovnih akcija po pravilu direktno ucestvuju u svakom povecanju neto dobitka preduzeca. Kada preduzece profitabilno posluje. Drugim recima. Osnovni cilj prodaje redovnih akcija je prikupljanje trajnog kapitala za finansiranje osnivanja i razvoja preduzeca. U slucaju likvidacije preduzeca. Kada se poveca osnovni kapital preduzece povecava stepen samofinansiranja i smanjuje stepen zaduzenosti. isplacuju vlasnici redovnih akcija. Ovo znaci da redovne akcije predstavljaju i potrazivanje na deo aktive drustva. narocito one koje se kotiraju na berzi. srazmerno nominalnoj vrednosti akcija koje poseduju. Na ovaj nacin nihovi vlasnici ucestvuju u raspodeli preostalog neto dobitka. Pri isplati dividende prednost imaju vlasnici prioretetnih akcija u odnosu na vlasnike redivnih akcija. Dividenda se moze isplatiti ako preduzece koje je organizovano kao akcionarsko drustvo ostvari neto dobitak i skupstina akcionara odluci da se dividenda isplati. Prioritetne akcije vlasniku daju pravo na dividendu prema unapred utvrdjenom iznosu ili u procentu od momentalnog iznosa akcije. 9 .vlasnicima daju pravo naplate kumuliranih neisplacenih dividendi pre isplate dividendi vlasnicima redovnih akcija. koja se isplacuje u zavisnostu od ostvarenog neto dobitka. odnosno pravo na deo ostvarenog neto dobitka. Vodecu ulogu u skupstini akcionara odnosno upravljanju imaju akcionari koji poseduju veliki kontrolni paket redovnih akcija. Na osnovu ovog vlasnistva akcionari imaju odredjena prava: pravo na upravljanje.svojim vlasnicima daju pravo da pored fiksne naplate i deo promenljive dividende. pa se tek na kraju. odnosa pravo upravljanja kontrole poslovanja. Kada dodje do likvidacije preduzeca. posto ne mogu uvek i u celini da realizuju prava koja im proisticu iz akcija.23. Prioritetne akcije mogu biti: 1) Kumulativne prioritetne akcije . Isplata dividende vlasnicima redovnih akcija nije zagarantovana. trzisna cena akcije raste. ostvaruje se pozitivna razlika. Prodajom redovnih akcija preduzece povecava osnovni kapital u pasivi. Ovo znaci da prioritetne akcije donose prinos u visini fiksne dividende koja je unapred ugovorena. vlasnici obveznica i povlascenih akcija. ukoliko preostane sredstva. 2) Participativne prioritetne akcije . Redovne akcije su likvidne hartije od vrednosti. Vlasnici redovnih akcija imaju pravo glasa u skupstini akcionara. vlasnici redovnih akcija imaju pravo na isplatu dela ostataka likvidacione mase preduzeca. Akcionari kupljene akcije mogu kasnije prodati. Finansiranje emisijom prioritetnih akcija Prioritetne akcije svojim vlasnicima daju povlasceni polozaj u odnosu na vlasnike redovnih akcija. Vlasnici redovnih akcija snose najveci rizik poslovanja. Vlasnici prioritetnih akcija. iako su vec ostvarili pravo na utvrdjenu fiksnu dividendu. iz likvidacione mase prvo se isplacuju poverioci. Finansiranje emisijom redovnih akcija Redovne ili obicne akcije su pismene isprave o trajno ulozenim sredstvima u osnovi kapital akcionarskog drustva.

2)kada se krediti koriste prekomerno. 2) Visekratno isplative obveznice . a nominalnu vrednost obveznica na dan dospeca. u cemu se sastoji prednost ovog nacina finansiranja u odnosu na finansiranje bankarskim i drugim kreditima. Prekomerno finansiranje putem kredita povecava troskove finansiranja. emisijom obveznica mogu se lakse prikupiti veliki iznosi potrebnog kapitala njegovom pozajmljivanjem od velikog broja malih kreditora. Elementi kreditnog uslova su: ustupanje novcanih sredstava pod odredjenim uslovima. 26. nego sto se to moze uciniti od samo jednog kreditora. Finansiranje dugorocnim kreditima Kredit predstavlja duznicko-poverilacki odnos u kome poverilac ustupa duzniku odredjeni novac ili robu na odredjeno vreme uz odredjenu naknadu. ono raspolaze malim sopstvenim kapitalom. 10 . odnosno novcane izdatke po osnovu placanja kamata. obveznice se mogu podeliti na dve grupe: 1) Jednokratno isplative obveznice . Novcano primanje od prodaje obveznica je po pravilu jednokratno i nastaje u momentu prodaje obveznice.to dovodi preduzece do zavisnosti od poverilaca. cime se smanjuje finansijski rezultat. posto ove kamate umanjuju poresku osnovicu pri utvrdjivanju poreza na dobit preduzeca. Ove obveznice se retko emituju. Ukoliko se kamata ne isplacuje. Nedostaci finansiranja emisijom obveznica sastoji se u sledecem: isplata kamate vlasnicima obveznica je obavezna i ne zavisi od ostvarenog dobitka ili gubitka. To se moze dogoditi kada banke odobravaju kredite iznad iznosa sredstava koja su kod njih deponovana. dok se kamata isplacuje visekratno. Prednosti finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem: 1)kreditne banke direktno uticu na povecanje ponude novca na trzistu novca. Krediti su pogodan instrument kojim se utice na solventnost i rentabilnost preduzeca. U tom slucaju ono tesko moze da pribavi novcana sredstva putem novog kradita zbog toga sto mu se dotadasnjim finansiranjem putem kredita smanjila kreditna sposobnost. Kreditni plasmani uticu na ukupne novcane tokove privrednih subjekata. Po osnovu prodaje obveznice za emitenta nastaje obaveza da invstitoru placa fiksnu kamatu i da na dan dospeca obveznice isplati glavnicu duga. Ovo emitentu mize da stvori veliki problem sa solventnoscu. Pored toga. konacna isplata ukupne glavnice duga pada odjednom na dan dospeca. Nedostaci finansiranja kreditiranjem sastoje se u sledecem: 1) ovaj nacin finansiranja stvara direktne troskove. Kod ovih obveznica isplata glavnice duga vrsi se jednokratno na dan njegovog dospeca. Finansiranje emisijom obveznica Polazeci od nacina isplate glavnice i kamate.25.obavezuju emitenta da isplati pozajmljeni iznos novca investitoru na dan dospeca. Slabost finansiranja emisijom obveznica sastoji se i u tome sto u slucaju insolventnosti emitenta za investitora nastaju problemi oko naplate dospelih kamata i glavnice.obavezuju emitenta da investitoru periodicno isplacuje kamate do dana dospeca. glavnica kredita i kamata se moraju placati i onda kada preduzece ne ostvari povoljan finansijski rezultat. Bez dugorocnih kredita usporio bi se privredni razvoj. 2)narocit znacaj za privredne subjekte imaju dugorocni krediti kojima se finansiraju dugorocna ulaganja u osnovna i stalna obrtna sredstva. cime mu smanjuju novcane izdatke za placanje poreza na dobit. 3)finansiranje kreditima povecava zaduzenost preduzeca. Troskovi za placene kamate emitentu smanjuju dobit. Ova jednokratna isplata jednaka je nominalnoj vrednosti izdate obveznice uvecanoj za odgovarajuci iznos kamate. Kada je preduzece prezaduzeno. najcesce dva puta godisnje prema ugovorenoj nominalnoj kamatnoj stopi. Prodajom obveznica emitent pribavlja potreban pozajmljeni kapital. Prednosti se ogledaju u sledecem: emisija obveznica preduzecu omogucuje da koristi i obrce ukupnu glavnicu pozajmljenog kapitala tokom vremena trajanja zajma. moze doci do likvidacije emitenta. Nekontrolisanim odobravanjem kredita banke mogu da podsticu inflaciju. poverenje koje poverilac koji daje kredit ima prema duyniku koji prima kredit. vracanje novcanih sredstava uvecanih za ugovorenu naknadu u odredjenom roku. sto smanjuje nezavisnost preduzeca u vodjenju sopstvene poslovne i finansijske politike. posto nije moguce uvek ostvariti dugorocna ulaganja iz sopstvenih izvora. 3)finansiranja kreditom donosi poresku ustedu jer troskovi kamate smanjuju oporezivu dobit. a time i porez na dobit. U savremenim uslovima dominiraju novcani krediti kod kojih kreditor ustupa preduzecu na odredjeno vreme i pod kreditnim uslovima pravo raspolaganja njegovim novcanim sredstvima.

. . Politika dividendi . tada bi on u celini predstavljao akumulaciju. 30. : . . Preduzece cesto vodi politiku skrivenih rezervi. . . Kod politike otvorenih rezervi cilj je da se raspodelom ostvarenog neto dobitka u preduzecu stvori rezervni kapital koji ce u kriznim finansijskim situacijama biti vazna potpora poslovanju. Ako bi preduzece ceo neto dobitak akumuliralo za povecanje sopstvennog kapitala. . Finansiranje iz rezervi Rezerve su znacajan cinilac uspesnog poslovanja preduzeca.predstavlja izvor finansiranja. 28. Finansiranje iz finansijskog rezultata Neto dobitak je pozitivan finansijski rezultat koji je preduzece ostvarilo u toku poslovne godine. vlasnici trajnih uloga i preduzece. akcionari. Samo onaj deo neto dobitka koji je akumuliran za preduzece. . Medjutim. U jegovoj deobi ucestvuju radnici. Ovo znaci da su rezerve sopstveni izvor finansiranja. . One su po pravilu u novcanom obliku i predstavljaju rezervni finansijski potencijal koji se moze upotrebiti za finansiranje preduzeca. Skrivene rezerve imaju preduzeca ciji balans sadrzi latentne rezerve koje nastaju potcenjivanjem aktive ili precenjivanjem pasive. . Politika rezervi moze biti: politika otvorenih rezervi i politika skrivenih rezervi. bilo za rezervni kapitak. . jedan deo neto dobitka rasporedjuje za rezerve. .bilo za finansiranje rasta i razvoja. . . Rezerve nastaju iz ostvarenog neto dobitka kada se u skladu sa propisima. neto dobitak podleze raspodeli. odnosno izvor za samofinansiranje. . . . . . : 11 . a . . Finansiranje iz zadrzanog dobitka . . i ono je ograniceno propisima o bilansiranju i bilansnim nacelima. ( ) . .27. . . . 29. .

slabiti. kada preduzece ostvari ukupne prihode koji su jednaki ukupnim rashodima. davanjem prednosti ulaganju u produktivna osnovna sredstva). Amortir. smanjenja dugorocnih ulaganja(moze se ostvariti: skrcenjem vremena ulaganja. odnosno. Onaj deo amortizacione vrednosti koji je u datom periodu prenet na nove proizvode naziva se amortizaciona kvota. Solvens. Negativna bilansna neravnoteza postoji kada je kratkorocno vezana imovina manja od kratkorocnih izvora. Solvere. vratiti) oznacava postepeno gasenje neke vrednosti u nekom periodu. finansijski ucinak realizacije mera. a taj visak daje sigurnost. drzavni budzet.platiti) se oznacava sposobnost preduzeca da placa svoje obaveze u roku njihovog dospeca. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja postepeno prenosenje vrednosti osnovnih sredstava na nove proizvode. ocuvanje nezavisnosti i kontrole nad preduzecem. povecanje obima proizvodnje. Osnovni uzrok insolventnosti preduzeca je dinamicka neuravnotezenost. primarna i sekundarna raspodela novca. i mogu biti: finansijska neravnoteza u bilansu stanjal finansijska neravnoteza u bilansu uspeha. a utvrdjuju se u zavisnosti od trajanja osnovnih sredstava. onda ono ostvaruje negativan finansijski rezultat. Moguci kriterijumi politike solventnosti su: mogucnost realizacije mera. smanjenjem ili odustajanjem od planiranih ulaganja. tj. Kod negativnog neto novcanog toka novcana primanja su manja od novcanih davanja. U domenu proizvodnje: ubrzanje procesa proizvodnje. insolventnost oznacava nesposobnost. i to u: proizvodnje. Pozitivan neto novcani tok(cash flow) je znacajan sa aspekta solventnosti i rentabilnosti. Unutrasnji uzroci deluju unutar samog preduzeca. Neutralana bilansna ravnoeza postoji kada je kratkorocno vezana imovina jednaka po obimu i roku sa kratkorocnim izvorima. vreme realizacije mera. Mere u finansiranju: povecanje izvora finansiranja. Veci pozitivan finansijski rezultat omogucuje vece zadrzavanje dobitka u preduzecu. Kada preduzece ostvari ukupne prihode koji su manji od ukupnih rrashoda.Insolventnost Insolventnost je nesposobnost placanja. a dugorocno vezana imovina veca od dugorocnih izvora finansiranja. U oblasti prodaje: povecanje prodaje i naplate potrazivanja. Amortizacione stope osnovnih sredstava predstavljaju odnos izmedju amortizacione kvote i amortizacione vrednosti. a dugorocno vezana imovina jednaka dugorocnim izvorima finansiranja. cini neutralni novcani tok. aktivnost drzavnih organa. odlaganjem ulaganja u zamenu dotrajalih osnovnih sredstava. onog dela vrednosti osnovnog sredstva koji je u jednoj godini istrosen. rizik realizacije mera. kreditna politika poslovnih banaka. raspodela finansiijskog rezultata. Najvazniji uslovi koje treba obezbediti za postizanje i odrzavanje stalne solventnosti preduzeca su: pozitivna bilansna neravnoteza. i on se desava kada preduzece ostvarujeveca novcana primanja od novcanih davanja. ubrzanom amortizacijom. a kratkorocno vezana imovina veca je od kratkorocnih izvora finansiranja. smanjenjem ulaganja u stalnu obrtnu imovinu).onaj koji je u stanju da plati i od lat. smanjenja novcanih izdataka iz finansijskog rezultata. Kod pozitivne bilansne neravnoteze dugorocno vezana imovina manja je od dugorocnih izvora. i mogu biti: monetarna politika centralne banke. cime se poboljsava dugorocna finansijska ravnoteza i povecava osnovni kapital. odnosno od njihhovog fizickkog i moralnog rabacenja. Amortizaciona vrednost (ili osnovica za amortizaciju) predstavlja onu velicinu na koju se primenjuju amortizacione stope u cilju dobijanja odgovarajuceg iznosa amortizacione kvote. Finansiranje iz amortizacije Amortizacija (fra. Uzroci insolventnosti mogu biti: unutrasnji (interni) i spoljni (eksterni). Brzom naplatom i sporim placanjem obezbedjuje se maksimalno moguca raspolozivost novca. onda je ostvarilo neutralan finansijski rezultat. U cilju ocuvanja solventnosti mogu se preduzeti mere za povecanje novcanih primanja. 33. odlaganjem novih ulaganja. Solventnost Solventnoscu (od lat. Preduzece je insolventno kada ne moze raspolozivim novcem da plati o roku dospele obaveze. Donju granicu. i ostali uzroci insolventnosti. kod koga su novcana primanja jednaka novcanim izdacima.31. smanjenjem zaliha nedovrsenih i gotovih proizvoda. svodjenje rizika naplate potrazivanja na minimum. finansijska neravnoteza u novcanom toku. promena proizvodnog programa. pozitivan finansijski rezultat i pozitivan novcani tok. platni promet. 32. Mere za smanjenje novcanih izdataka mogu se preduzimati radi: smanjenja kratkorocnih ulaganja( moze se postici smanjenjem ulaganja u zalihe. Spoljni uzroci deluju izvan preduzeca. koja se moze tolerisati u vodjenju politike solventnosti. prodaja imovine. prodaju i finansiranju. 12 . otpisati. neishronizovanost izmedju odnosa raspolozivog novca koji se moze koristiti za placanje i iznosa dospelih obaveza za placanje.

. . . . . . ) . . . Bilans uspeha .34. . . . . . ) ( . . . . . . . : . . . . . . . : . . . . . 35. . . . . . . . . . . . . . . . 13 . . . . . . ( . . . Bilans stanja . . . . . ( : ) . .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->