GENEHALl
UltU'l'

atenerali Osigutanje je čldffica GdTafeli grupe, jednog od voBec n aktera u
svetskoj oš'guravajućoj i finafisijskoj industriji. Nakon 178 godina postc a- a. GeneraK.
• grupa danas posluje na 5 kontinenata u više od 60.zemaija sveta.
ЧЈ Srbiji danas poslujemo kao Delta Generali Osiguranje i pružamo sve vrste
Veliko iskusive-i tradicija..Generali grupe, ujedinjeni sa snagom i lokglmrn iskustvom
5lon«fĆegpartnera, garancijasukvaliteta usluga koje pružaDelta Generali Osigur^n

191390

Прва жена песник и писац у Србији.) Нема у томе. која такође облачи монашку одору и постаје Јевгенија. предводнице. Ту ускоро постаје сведок великог пострадања народа. ничега идеолошког. Кћи ћесара Војхине. прими монашку ризу. бавити у нашој наредној свесци. Обичаји времена у коме је живела упућују је да. а ускоро остаје и без оца.П р е свега. свим. у том омажу и том наклону. Велике и у победи и у поразу. Ову свешчицу требало би схватити као мали омаж и наш најдубљи наклон знаменитим женама Србије. муж јој гине у Бици код Черномена (1371). удајом за Јована Угљешу Мрњавчевића постаје деспотица. последњој за ову тако просту и тако компликовану 2009). јер се то у већини случајева не поклапа. и оним које никада нису биле у видокругу такозване јавности. Две храбре жене не предају се лако. просветитељке. бескрајно је далеко од ма каквог феминистичког дискурса. прво. већ и н а других схваћена је много касније. љубав и најискреније поштовање. Ђорђе Јовановић: „Србија". ратнице. време спокоја за њу није дуго трајало: прво јој умире четворогодишњи син. у случају трећих ни то. дворова и династија. а власт пада на плећа кнегиње Милице. 1900. Размислите о томе и осврните се око себе. на двору кнеза ЈТазара. да би од клевета одбраниле младог Сте- 5 . кад после Косовске битке земља остаје без владара и највећег дела властеле. Али. Обе. и оним чија имена овде због ограниченог простора нећете наћи. Неке су златом своје љубави биле стуб држава. одлазе у Сер. Д е с п о т и ц а Ј е ф и м и ј а (око 1350-1405). ^ код султана Бајазита. друге их својом л и ч н о м коби неповратно рушиле (тиме ћ е м о се. научнице. уметнице. утледника на двору цара Душана. Нема чак ничега заводничког. владарке. али и да привремено уточиште нађе у Крушевцу. Неке су обележиле епоху у којој су живеле. као Јефимија. Биле су светице. Само понос. поред осталог. {ЗнаменитосШ не треба мешати са „познатошћу" или „популарношћу". нема ни мрвице од увредљивог разматрања „женског питања" као елемента „рата полова". скулптура. народа.

I r f . а потом престоници м л а д е српске државе завештава сав свој преостали опус. бива изабрана за прву почасну чланицу Српског уче- прва светица пореклом Српкиња. : .атљивији траг у историји овог народа су r_ • : i-г.: ч и м а ј к о м " . Стефа . п о н а ј п р е захваљујући Сарајлији . iha.: : се истиче Похвала кнез у Лазлг ::ихови које је извезла на покрову п о г и н у : : • . Кратко борави у Београл • г о т о м у П а р и з у и Загребу. Света Петка Мада је постала н а ц и о н а л н а јунакиња свог доба. не наилази на разумевање у престоном Београду. где је уткала слику подвига l ."Бубостиња.f i .1 8 8 2 ) . уље на платну.и . н-ана записа која спадају у важне . прва .Катарина Ивановић: Аутопортрет. . П : : . 1836. на тек о т в о р е н о м одељењу за девсЈке Мада ј е слабо знала м а терњи език. а м а ђ а р с к а г р о ф и ц а Чаки о м о г .великих н е с р е ћ а које су снашле њен кар : : % м р л а ј е 1405. . од којих ј е десет изгубљено.: : .т fZHoj својој повељи назива „деспотицом : : . .vf. у п е ш т а н с к о м атељеу Ј с ж е ф а Пешког. • тована српска сликарка. i .i з:-:ан>а. у м а л о ј српској з а ј е д н и _ 1 која се о п и р а л а губљењу н а ц и о н а л н о г и д е н . ј е д н о г л а с н о м одлуком. четврт века касније. Сликарство ј е почела да у ч и захваљујући новчаној п о м о ћ и трговца Ђорћа С:а:-:> .f е н у материнску љубав она несе:>:-::. gpyia жена Хајдук Вељкова. Ипак. . Сво .мудрост и речитост хвали и строги > . прва позната нам српска ратница. : а р у . а Сима Мн. што н и ј е п р е с т а ј а л а до к р а ј а живота. ži . и сахрањена у манагт? : . где и данас почивају њени зе. J e č • • • .који је назива „Серб-дјевојком кист владати вјештом" . п о с в е ћ у ј е спев Тројесестарство.a ! а ш као и своја бројна висо:. из Т р н с а а пребаие у Србију. i од султана и з м о л е да молгу. њен н а ј п р е : : . врх\н: г с р т р е т и с т а и м а ј с т о р м р т в е природе".: а ј о ј је да студије настави на Бечкој а к а д е м и ј и . Потс v .-a лочасни) а к а д е м и к код Срба.? т а . Убрзо. све док јој.r i . Срби у Бечу је т о п л о примају. Беч. Чучук Стана (1795-1849). На вест о њеној смрти. : . ." . т и н о в и ћ Сарајлија ј о ј 1837. т а ц и . К а н а И в а н о в и ћ ( 1 8 1 7 . „Прва призната . у београдском Н а р о д н о м музеју постављена је изложба са 2 3 завештана дела.: . Параскева (XI век).•• Le српске средњовековне књижевности. Српско учено друштво (касније САНУ) није упутило позив да н а ц и о н а л н о м х р а м у уметности и науке уступи збирку својих слика. . ног друштва.• :•-• •• Филозоф р е ч и м а „ва многих п а г о т н к х и вештех мудрејша сушти".и п е ш т а н с к о м публицисти Теодору П а в л о в и ћ у који ш т а м п а њену идеализовану биографију. ф а н а Л а . код Срба слављене као з а ш т и т н н ^ а хујж И свих усева на њој. на предлог др Николе Крстића. 1873. Н а с л и к а л а ј е с а м о 48 слика. Лазаревог и Миличиног сина.р е н о с и на кнеза и доцније д е с п о т .т.мни . Самује р а д е ћ и у р о д н о м Стоном Београду. а онда иде на студијско путовање по Холандији и И т а л и ј и да проузлава слике старих м а ј с т о р а . од античке грчке ф и л о с о ф и ј е до п т г з з = = ме теологије и културе. ' . Дгтињство ј е провела у Стоном Београду (Секешфехервару). :=ere Петке.

.

.

Ненадовићем. не само тиме што је била прва српска нововековна песникиња. 25. насликан још за време студија. Оставила је дубок траг. књижевници су је дочекивали раширених руку. и 1869. објављеним у три свеске (1861. а прву објавила у Сербском народном листу 1847. која још притискује понеки лепи његов део. Лудвиг Аугуст Франкл. и не могу вам речима представити како ми је било кад сам их видела. Репортажу из Драш Дејановић (1840-1871). Тако су је називали њени романтичарски савременици. у Ларусовој енциклопедији пише да је ремек-дело српског сликарства XIX века. штампаним у три књиге. почели да бомбардују Београд. што одгтазити морам. Павле Симић: Портрет Милице Стојадиновић Српкиње. свом пријатељу Ђорђу Рајковићу овако пише: „Нисам могла срцу одолети да не видим војнике сербске.1866). јер ми ј е народ столећима био опкољен несрећом." Славу је стекла збиркама под једноставним насловом Песме. п р в а Српска Пред крај живота из Врдника долази у Београд. 7 . потпуно заборављена и у крајњој беди. Београда „Срце и барикаде" објавио је Маџарски дневник. 1850. чисто би' плакала. Њени посмртни остаци пренети су из Стоног у престони Београд 1967. Рођена у свештеничкој породици у сремском селу Буковцу. Кад ј е долазила у Београд. на улазу у Врдник. прву песму написала је као тринаестогодишња девојчица. да нијесам калуђер. М и л и ц а С т о ј а д и н о в и ћ С р п к и њ а (1830-1878). и то оног за чији Аутопортрст. Вук Караџић називао ју ј е „моја кћи из Фрушке". она појета. 1848-49. где је умрла Јованка Стојковић (1852-1892). Божана Њемцова) којима је. Трајан спомен оставила је и својим песничким дневником У Фрушкој Гори. „Врдничка вила"." Тада је још једном постала део српске историје као прва жена ратни репортер. Из вароши по којој су још лежала тела пострадалих и где је ваздух мирисао на барут.. Веома занимљива је и њена преписка са Вуком Карацићем. Уважавали су је и угледни странци (Јохан Габријел Сајдл. и провела сам га само у обилажењу барикада и у гледању ратника они'! Кад сам у вече полазила. као свом пријатељу Франклу.. Мином Вукомановић Љубомиром П. Ја сам цео дан у Београду била. она је својим романтичарским саставима изазивала дивљење. већ и својом улогом у националном препороду. 1855. „Песмотворка и списатељка српска". како су је још звали.1862. мада није достигао онај врхунац образовања који су срећни народи давно достигли. У време кад су писмене жене биле права реткост. Кад су Турци 1862. она ј е као на крилима одлетела преко Саве. прва велика је у дворишту манастира Сремска Раваница. умела да о свом народу напише и ово: „Он заслужује да буде у страном свету уздигнут.Била је то прва изложба код Срба организоваиа у славу неког преминулог уметника. јула 1878. Његош је о лепој девојци говорио: „Ја појета. није само стиховима већ и акцијом исказивала страсно родољубље. Сахрањена српска пијанисткиња. ето књегиње Црној Гори!" Кнез Михаило јој је био А заштитник и одан пријатељ. феминисткиња.

" С подједнаким жаром сликала је српске манастире и бојишта.. Паризу. Прва резервна болница издаје саопштење следеће садржине: „С изразима дубоке и искрене туге. ликовни критичар. а објава рата 1914. обале Сене. наставница Женске гимназије.. Н а д е ж л а П е т р о в и ћ (1873-1915). Прво признање указано јој је још током школовања у Загребу. Загребу. одмах се враћа у отаџбину и прикључује Дунавској дивизији. одозго на доле: Милева и Алберт Ајнштајн Милева Марић са синовима Стан Ајнштајнових у Берну (gpyiu спрат) и соба Милеве Марић у Историјском музеју ucmot ipaga 0 њој је нзписано внше вредних књига. поред толиких жртава које су пале у борби против епидемије. У Балканским ратовима учествује као добровољна болничарка. најближа сарадница Алберта Ајнштајна. И поред тога. објављујемо да смо. где се опорављала од тифуса прележаног у Скопљу годину дана раније. 4. имала је пех да јој је врло рано ишчашен кук и лева нога остала краћа. §кадемски сликар. баш као и Париз. Уз то. свакако. укључујући и романе (најбољи је. прва је Српкиња поклоник фотографије. имала са њим кћи и двојицу синова. у р о д н о м ј о ј Чачку сваке друге године одржава ликовна смотра која носи њено име. Јелисавета Начић (1878-1955). Следе четворогодишње студије у Минхену. Прву самосталну изложбу има у Београду. прва жена лекар у Србији.. прва жена дипломирани архитекта у Србији. организатор ликовног живота Београда и Србије. сликарка и ратница.Надежда Петровић: Аутопортрет. Послес-и заноси МСС Милице Мићић Димовске). касније и Ђорђа Крстића и Кирила Кутлика. А онда. Ужасној болести подлегла је и Надежда Петровић. Дрта Љочић (1855-1926). Риму. 1900. Урадила је прве експресионистичке слике 1905. оснивач и први секретар Кола српских сестара. Рођена у Тителу. Народни музеј. нове гране уметности. сваког октобра." Била је и прва жена овог славног научника.. Венецију. добровољна болничарка Прве резервне ваљевске болнице. У њену ч а с т с е од 1960. Прво од деветоро талентоване деце Димитрија Мите Петровића и Милеве Зорић (међу њима је и Растко. као најстарије од троје деце у богатој породици официра аустроугарске војске. као и престижна књижевна награда за поезију -:аззана њеним именом. један од најомиљенијих српских песника). Призрен. Није дуго живела. затиче је у Италији. први шавни архитекта у Бео\раду 8 М и л е в а М а р и ћ А ј н ш т а ј н (1875-1948). један од утемељивача Друштва српских уметника „Лада". априла 1915. синоћ у осам часова принели на олтар драге нам Отаџбине још једну. а на полеђини је чувена фотографија ње као болничарке 1913. истовремено с главним представницима овог овогуметничког правца у Немачкој и Француској. надасве као сликарка. Сећање на њу чува песничка манифестаиија -Милици у походе". Eeoipag Десно. 1907. али је урадила много: као наставница цртања у Вишој женској школи. Булоњску шуму. Умрла је неуморно радећи на неговању и спасавању храбрих бораца. уље на платну. затим у Љубљани. Родоначелник српске модерне. „Једна од првих жена теоретичара физике на свету. На новчаници од 200 динара је њен лик. прве сликарске подуке примила је од Стеве Тодоровића. кад су јој дозволи- .

.

.

дакле из времена „срећног бернског периода" са Милевом који је трајао од 1903.и то од свог. Али. Венчали су се 6.онда морамо да претпоставимо да је њен допринос био велики. Уз то. р а д и л а ј е као наставница. Обе окупације провела а инфективне и тропске болести ВМА. Све више излази на видело да су после њене смрти ишчезла многа њена писма и документи који би. Попут многих школованих жена р0за Папо (1913-1984). ваља се сетити да је Ајнштајн добио Нобелову награду 1922. прва жена тада. дан за даном. ако узмемо у обзир да ј е била изврстан математичар и одличан физичар. затим 1енерал-мајор ЈНА. тихо и скромно. а учила у докторирала на БеоЈрадском универзитету Сомбору и Пешти. По многима. различитих култура и области уметничког изражавања. могли да дају реалнију слику жене „најгенијалнијег човека" века за нама.и коме је после развода мало шта на истраживачком плану полазило за руком . Трећи семестар завршила је у чувеном Хајделбергу. смотром народа.обавијена мноштвом непознаница. начелник Клинике у Шапцу. у Берну. преводилац и тумач књижевних дела понирала у саму суштину српског народног говора и његовог уметничког израза. прво у Панчеву. несумњиво. тада већ бившег мужа . Милева је „редовно. а за њен гроб шира јавност сазнала је тек 2003. где је била веома цењена и упамћена као врстан физичар и математичар (иако на политехници није дипломирала). сматрајући говор и језик културном Ксенија Атанасијевић (1894-1981).да на усвајање.ли да као једина „приватискиња" (студенткиња) присуствује предавањима из физике. најобразованија и најумнија Српкиња свог времена. а изнад њених земних остатака налази се неколико костура непознатих људи. Рођена у бачком селу Мошорин. била присиљена да њихово прво дете . најчешће увече. Извесно је да је њена улога у раду човека кога је угледни Тајм прогласио за најзначајнију личност XX века . рођену у Новом Саду ." Уостћлом. З је у Београду. арви доцент и прва жена која је детињство је провела у Руми и Зрењанину.кћи Лизерл. Милева је знала да каже како су она и Алберт „један камен" (игра речима у презимену Ein stein). због Албертове неодлучности за брак и притиска његових родитеља. као и чињеницу да је и она добила Нобелову награду . јануара 1903. и упознала три и по године млађег Алберта Ајнштајна. и то за рад из 1905. од 1919. „Дубина тишине" и „плес речима": Исидора Секулић И с и д о р а С е к у л и ћ (1877-1958). У то време је затруднела и. У доба брачне идиле. Потом је на Политехничкој школи у Цириху уписала студије физике и математике. до 1909. тако да њен стварни удео у стваралаштву Алберта Ајнштајна вероватно никада неће бити прецизно доказан. радила заједно са супругом Албертом за истим столом. . у Београду. Зналац више језика. сакривена од погледа људи. Умрла је у Цириху. Гроб нема спомен-плочу. она је као писац.

Рано оставши сироче. Свакодневно се тешко борећи за набавку инсулина." А њена биографија налик ј е ј е д н о м од најромантичнијих. Ту се упознала и спријатељила са старим гробаром Николом.Moh смеха: Бранислав Нушић и Жанка Стокић Књижевни рад започела је касно. неугледног абаџију из Зајечара. могу се кризе завитлавати и обарати кабинете. Поводом стотог извођења Госпође минисшарке послао јој овакав телеграм: „Драга Жанка. интимну светковину. Исидора је r . И вероватно највећи српски драмски писац Бранислав Нушић. Ви и ја данас и м а м о малу. већину својих женских улога написао је управо за њу. народним ношњама и модерним хаљинама. У њима централно место заузима Његош. Ви остајете министарка. Вас се кризе не могу дотаћи. доносе Нушићеви ликови. годину дана пред смрт. Могу догађаји мењати режиме. проводила сате и дане. по многима најлепши путопис наше књижевности. и к р е ћ е у авантуру с путујућом позоришном трупом тада чувеног Љубомира Рајичића Чврге. Ако нешто вредим. Прва је жена изабрана за академика САНУ (дописни 1939." Ваља подсетити да је А. принуМонт Еверест (20. рекла је: „Волим тишину. у Србији (BeoipagcKOi. маја 2007). али јој несумњиво највећу славу Марија Бојдановић (1940). редовни 1950). Рођена је у Великом Градишту од оца Богосава. коме је и посветила књигу: „Његошу књига дубоке оданости". Матош за њен виртуозни стил срочио израз „плес ријечи". Четири године к а с м је излазе Писма из Норвешке.. Постаје звезда у Молијеровим и другим драмама. удаје се у четрнаестој години. У почетку трупи пере веш и спорадично статира. У једном интервјуу.. велики писац прва жена ректор универзиШета је тврдио да ј е подједнако узбудљива у класичним костимима. али и најтрагичнијих р о м а н а . објавивши прву књигу 1910. одушевљен њеним глумачким умећем.. полицијског«1исара или пекара. једина министарка. а ни два дана пред смрт не желим да ме хвале. и мајке Јулке. Тада започиње њена блистава каријера. али напушта мужа. Највећа српска глумица прошлог века. како је назвала Мира Ступица. Очаран њеном игром. Ж а н к а ( Ж и в а н а ) Стокић (1881-1947). Занимљиво је како је настала њена Кроника паланачкт tpoČJba. који јој је причао историје многих земунских породица и судбине личности које су ту почивале.. коначно обрела на сцени београдског Народног позоришта. рату. У Другом светском Драјана Рајбловић (1969). ђена је да учествује у програмима радио-станица и да наступа у . Г. обојица су сахрањена на земунском православном гробљу. Потом следе нове путујуће дружине. да би се 1911. 2000-2004). у окупираном Београду тешко оболева од опаког дијабетепрва жена из Србије која је освојила са. Најзанимљивије ј е уобличила и објавила у својој Кроници. нека кажу после моје смрти. Прву значајнију улогу остварује у комаду Брачна ноћ. После једне за другом смрти оца и брата. Њени есеји убрајају се у највише домете те врсте не само у српској него и у европској модерној књижевности. увек министарка.

.

.

одвијала се њена узбудљива љубавна прича са знаменитим Герхардом Геземаном. А историја породиуједној плесној це Магазиновић из Метковића (кад су били Смиљанићи) део је приче о нашим сеобатачни. Maia са најмлађим полазницима Она сама за тим путем трага одлазећи у Минхен и Берлин. одозЈо Мага ( М а р и ј а ) М а г а з и н о в и ћ (1882-1968). 1968). најбољи стрелац са српском војском кроз страхоте Албаније. и игра и пева у КУД-у „Обилић".. уз то. он је због ње прешао у православље и Јасна Шекарић (1965). И дешава се нешто што ниНа прозору: кад нигде пре није било: десетак година пре кпасичног. Maia Машзиновић. марта 2009. У августу 1947. Породична кућа чија кореографија се ослања на националну играчку баштину. осуђује на осам година губитка националне части. Београд добија модерни балет. умрла је од инфаркта. прва Српкиња научником и писцем. У Политици уређује рубрику „Женски свет". Одлуком Окружног суда у Београду. три дана након што ј е добила дозволу да м о ж е да наступа у новоотвореном Југословенском д р а м с к о м позоришту. а она упија „светлости позорBeoipag. оставивши значајан траг у Србије свих времена (90 освојених медаља). доцније важним карактерологом светски iоекордеру атлеСпици Балкана и сведоком овдашње историје. новинар. Свет је наXX века. Jleeo. делове фолклора.. где од Елизабете и Исисвоје школе доре Данкан учи о модерном балету и то преноси у Београд. без обзира што је на суду тврдила да је током рата у свом стану крила Кочу Поповића и Самуила Пијаде (брата од стрица Моше Пијаде). практично у свему чега се такла. тражи за њих више слободе и права у избору животног пута. одакле и започиње живот девојчурка Маге. 1945. прва на доле: жена новинар f тек основаном листу Политика. Ма1азиновић Њен живот неки означавају као „драму преурањених петлова". 1935. завршавају у Београду. претходно филозофију завршила код Бране Петронијевића. . Оснивач модерног плеса у Србији. позориште. професор плеса. рехабилитована ј е 3. Нова власт ј е због тога.. али и сновима девојака да се удају за „добре партије". марљиво учи. У међувремену. естетску гимнастику и иностране језике. или о свестраности: Филозоф. И то из позоришта где јој отац Ристо ради као терзија. немачки ђак који глуму похађа код Maia Макса Рајнхарта. четрдесет година у Првој женској гимназији ради као професор филозоГерхарда Геземана фије. обично.такозваним естрадним позориштима. немачким Вера Николић (1948). српској култури. те породицу Флоре. Изродила је с (на 800 метара. отварајући 1910. А њеног cyQpyia Мага. Споменик јој је на Топчидерском гробљу подигла кућна помоћница: „Својој племенитој газдарици Жанки подиже овај споменик благородна Магда". где се подсмева проводаџисању.. Школу за декламацију. нице". Лондон. Народно ма које се. Пола века после смрти установљена је награда која носи њено име и додељује се „глумачкој личности која је обележила позоришни и ф и л м с к и живот Србије својом стваралачком зрелошћу и богатством глумачког живота". немачког и српског језика. најуспешнија спортисткиња пустила у дубокој старости. њим двоје деце.

. Друговала је с Исидором Секулић. прва жена ка. У Брегалничкој бици добила је капларски чин и прву медаљу за храброст. Следеће борбе донеле су јој два ордена француске „Легије части" и „Ратни крст са златном палмом". На бојиштима је привлачила пажњу ратних извештача. још као гимназијалка читала је у оригиналу античке и модерне писце. носилац „Карађорђеве звезде са мачевима" и „Ордена Легије части". рањену су је пренели преко Албаније. поново је обукла хаљину. Извукли су је с бојишта и однели у пољско превијалиште. преводила. Рођена у селу Копривници код Рашке. уписује класичну филологију на Филозофском 1радоначелник (Beoipag. „Цео је Нови Сад говорио о њеном дару и интелигенцији и томе да чита на немачком. Пошто ју ј е од најраније младости привлачила антиСлободанка Груден (1940). Сама се пријавила и кад је Аустроугарска објавила Србији рат 1914. преобучена у мушкарца . један око паса. једина жена у свету одликована француским орденом „Ратни крст са златном палмом". златних „Обилића". Сведоци кажу да је два низа реденика носила преко груди. прва жена где и докторира. и њене фотографије стизале су на насловне странице европских листова. као једино дете књижевника Милана Савића. водећи своју десетину у јуриш. другу као поднаредник после Горничанске битке 1916." записао је Милан Кашанин. рањена. и да без бомби није улазила у борбу. 1993-1994). енглеском. Занемарена и напуштена од свих. Рођена у Новом Саду.. схватили да је њихов друг Милутин женско. а Црњански изборима (Нови Сад. Винавером. Књижевница. Живела је у трошној кућици на Вождовцу и умрла у осамдесет петој години. Андрићем. А н и ц а С а в и ћ Р е б а ц (1892-1953). 2004-2008). Маја Гојковић (1963).. 1910. енглеског „Светог Мајкла". Хероииа Првог светског рата. У борби против Бугара. она се на почетку Првог балканског рата . одозЈо на доле: И Црњански је био заљубљен у њу: Аница Савић Ребаи. сад већ с чином наредника. професор Универзитета у Београду. у оквиру чудесне Лирике Итаке објављује и песму „Ре- Аница са мужем Хасаном Репцем и са родиШељима Јулијаном (одДавидоваца) и Миланом Савић \6 . Кад је рат завршен. бриљантни хелениста. наредник Српске војске. заробила ј е двадесет тројицу. француском. Тек недавно добила је улицу у Београду. Прву „Карађорђеву звезду" стекла је на Дрини. Кад су јој раскопчали копоран да превију рану. сама. убрзо се удала и родила кћи Милену. пензију је стекла радећи двадесет година као чистачица у Државној хипотекарној банци у Београду. а дипломира. латинском. али се она после опоравка на Крфу и у Бизерти вратила у јединицу.Наредник Милунка Савић Десно. Деiрадоначелник изабрана на непосредним санком Максимовић. факултету у Бечу. у Београду. Преживела је девет ратних рана. али је ипак одбила понуду да се пресели у Француску и да добија француску војну пензију. Носилац је и руског „Георгијевског крста".. а онда је. историчар филозофије. после рата. с тринаест година објавила прве песме у Бранковом колу. а са седамнаест написала први есеј. грчком.пријавила за борбу уместо свог брата јединца. М и л у н к а С а в и ћ (1888-1973). Сликали су је.одсечене косе. последњег дана битке.

.

.

Стрепња. а потом за собом оставила педесетак књига поезије. дружила се с познатим личностима. у часопису Мисао. Најзначајнија српска сликарка између два светска рата.у позним годинама Гроби прва школа Десанке Максимовић у Бранковини.љ е ф са л и к о м Данта" посвећену Аници. Академик (дописни 1959. са латинског на српски Лукрецијеве стихове. Д е с а н к а М а к с и м о в и ћ (1898-1993). Дугогодишња професорка књижевности. Њено основно песничко гесло било је да поезија треба да буде разумљива. која додељује истоимену награду.ало бајколикости чуда од детета. Касније. дајући им имена Милица и Мехмед. Милена Павловић Барили: Аутопортреш са белим шеширом. Пролећна песма. 11. Доживљава их као „стубове на којима почива кућа која нам је неопходна да се у њу склонимо уколико не желимо да нас ветрови природе одувају". Немам више времена. волеле и памтиле генерације читалаца. приповедачких. прву скупштине Србије (2003-2004). октобра 1941. редовни 1965).. 1990. после година љубави о којој је брујала земља. Тражим иомиловање. јасна. . Њена Крвава бајка. прекрила главу јорганом и испалила себи метак у срце. између осталих. Покошена ливада. А у ј е д н о м писму каже: „Радовао бих се кад бисте ми допустили да са Вама са Калемегдана гледам на далеке шуме. прва жена председник Народне М к т е н а је сликарство студирала у Београду и Минхену. по оцу италијанске крви (Бруно Барили). На бури. уље на платну Лево. романсијерских и путописних редака. неизоставни је део школске лектире. и Предосећање. отворена према човеку и животу. Опомена. и м а л и м и одраслим. а с немачког дела Томаса Мана (с којим води и занимљиву преписку). фебруара 1993. одоз1о на доле: Десанка Максимовић. Мајка је „у детињству одлучујуће утицала на Миленино заспитање". Њене песме су читале. енглеска књижевница и њена пријатељица Ребека Вест једно поглавље посвећује Аници и Хасану. села је на канабе. Меморијална галерија Кори Удовички (1961). као и песама и прозе за децу и омладину." На немачки и енглески преводи захтевну Његошеву Лучу микрокозма. излс -коу приредила у српском и јужнословенском главном гра- 9 . срећно се удала Наташа Мићић (1965). Након смрти свог мужа Хасана Репца.Милена Павловић Барили' у Пожаревцу допринела ј е стварању њепрважена iyeернер Народне не п : '. Влада Србије лонела је одлуку да се њено име и дело трајно обележи оснивањем Задужбине Десанке Максимовић. до последњих дана дружила се са својим читаоцима. Прве стихове објавила је 1920.'. У путопису из Југославије Црнојаше и сиви соко. Српкиња по мајци (Даница Павловић). искрена. успешне сликарке која је пубанке Србије (2003-2004). поетско сведочење о страдању ђака у Крагујевцу 21. Још за живота д о б и л а ј е споменик у Вал?еву. Дан после њене смрти. код Ваљева М н л е н а П а в л о в и ћ Б а р и л и (1909-1945). за јелн зг Американца и умрла од последица пада с коња". „када је отворена. тоза~ н по свету.. Међу песмама чији се стихови и данас говоре и слушају су.

а припада ствараоцима овог поднебља који су дали значајан допринос и америчкој култури.. у златним сандалама с високим потпетицама и цигаретом у руци.поред музике и дириговања . понела диплому композиције стечену школовањем у Србији. високу. козметичке и текстилне ф и р м е .Љубица Mapuh ДУ> затим у (родном) Пожаревцу. Риму. Описивали су је као радозналу. коју је прва у историји употребила за портрета несрећноi стварање нелитургијских дела. 1962. нарочито у Холандији. дакле. привлачну. Умрла је у Њујорку. композиторка је током целог свог века доживљавала као нешто најузвишеније. прва је жена која је дириговала из Србије светски шампион Симфонијским оркестром Чешког радија (док јој је мајка радила (на 200 метара прсно. у њеној родној кући. Била је.. тамнопуту. у којој се чува око 800 њених уметничких радова. увек елегантну. Прву композицију написала је с деНађа Хтл (1987). У организацији те Галерије. Обележавање стогодишњице њеног рођења Унеско је уврстио у свој календар значајних културних догађаја. Била је уметник целим својим бићем. писала ј е и стихове које је први пут објавила 1934. у својом композицијама примењивала је неке принципе народног музичког Барили крај стваралаштва и византијске црквене музике. већ и стваДесно. а урна с њеним пепелом похрањена је на гробљу за странце Фестачио у Риму. не само један од највећих уметника у српској историји. још није пошла у школу кад је у Другом балканском рату изгубила оца Павла. одозго ралац чије је дело одмах препознато као део светске културне баштине. Њену посвећеност и одМира Траиловић лучност да кћерки омогући да се бави оним чиме жели. Љ у б и ц а М а р и ћ (1909-2003). по кућама имућних Чеха да би јој омогућила даље усавршавање). Паризу. ш а р м а н т н у особу живог духа. ти (1964) двадесетак година није компоновала. У Пожаревцу. том се усавршавала у Прагу. прва жена припадник „Кобри". већ и једна од најзанимљивијих уметничких личности XX века. Њена муна доле: зика се и данас радо изводи у великим европским музичким центрима. прва пливачица ветнаест година (Tyia за ђевојком). у италијанском листу Квадрипо. пре свега као модни дизајнер р а д е ћ и за познате модне часописе. поспецијалне јединице Војске Србије. Њујорку. бијенално (сваке друге године) одржавају се две значајне ликовне манифестације: „Сан и машта" и „У светлости Милене". екстравагантну. Рим 2009). дубоког алта. Прва је. зубара. Живела је с мајком Катарином. Лондону. а после мајчине смрНаташа Јовановић (1974). краља Петра II Карађорђевића Рођена у Крагујевцу. Вишеструко обдарена. 1929. отворена је Спомен-галерија „Милена Павловић Барили". сликањем и вајањем. 20 . Немачкој и Великој Британији. Говорили да је грациознија и лепша од својих слика. која се . Свако њено музичко дело носило је посвету „Мојој мајци".бавила и писањем. Истражујући српЛсу народну и црквену Милена Павловић музику. Тиме је потврдио да она није само велики композитор.

.

Има коцкарски смисао за ризик. оснивач и дугогодишњи управник „Атељеа 212" у Београду. Жарија.написала је. комуникацијску фреквенцију м о ћ н е радио-станице. Македонска 29. прву српску атоналну композицију Музика за оркестар. место где су радо стизали сви важнији светски писци и редитељи. Борислав Михајловић Михиз. чак и оне које не зна. радни капацитет једног амалина. децембар 2009.. 1931. било је то прво позориште у Европи које ј е добило право на ову поставку. држала је професуру на Факултету драмских уметности у Београду. Хавела.com • За издаваче: Драган Бујошевић.. каријеру је почела као спикерка Радио Београда. Јонеска. својеврстан мост између Запада и Истока. оснивач (заједно с Јованом Ћириловим) Битефа и истоименог позоришта на скверу који данас носи њено име. била радо виђен гост. њен пријатељ и сарадник: „Она има аутентични шарм светске даме.Националне ревије" • Уредник: Бранислав Матић • Технички уредник: Александар Ћосић • Тексш: Петар Милатовић • Фото^рафије и илустрације: Архива „Србије Националне ревије" • Штампа: „Политика АД". Београд. јер је део живота провела у Паризу. информисаност енциклопедије и природну упорност компресора. У њено време Битеф је био важна карика. пред 212 столица у згради некадашње „Борбе". погдегде (као у француском Нансију) и домаћин многих светских театарских фестивала. Ту је. главни уредник „Политике" & Мишо Вујовић. Рођена у Краљеву. Режијом Фауста (1956). www. • Ова публикација је поклон читаоцима уз дневни лист „Политика" • © „Принцип Прес" . Била је дугогодишњи професор Музичке академије у Београду и редовни члан САНУ. Капија. Београд • Београд. Говори све важније светске језике. Понајвише захваљујући „булдожеру у бунди". М и р а Т р а и л о в и ћ (1924-1989).rs & „Принцип Прес". у „Театру нација"." % Едиција УПОЗНАЈТЕ СРБИЈУ. како су још звали Миру Траиловић. те комади Сартра.politika. главни уредник „Србије . Уз све то. www. веома дискретно коригован домаћичком упорношћу. по први пут у једној од земаља источне Европе. Носилац ј е и највиших одликовања Француске. подижући га на светски ниво. А с њеном представом Ко се боји Вирџиније Вулф „Атеље 212" представио се у Њујорку на отварању „Метрополитен опере". Не сме се заборавити ни њена поставка мјузикла Коса (1969) у „Атељеу". Цетињска 6. Позоришни редитељ. и још много тога. Пинтера. отворила је „Атеље 212" и на његовом челу била низ година.nacionalnarevija. Београд. После неколико година истакла се изузетним талентом за позориште и постала један од најзначајнијих редитеља у историји српског и југословенског театра. 30 Чувене жене Србије Издавачи: „Политика новине и магазини". играна представа Чекајући Годоа Семјуела Бекета.

СпециЈална понуда! Позовите „Принцип Прес"! Л Формат: 16 х 23. Обим: 416 страна .gĆfiaSccJaSnti ^по^сешкип 11(100 Београд. еп.turistinfosrbija. практичан.office@turistinfosrbija.com ПРАВОСЛАВНИ ПОДСЕТНИК 2010.5 cm. сваки дан у годнни прате икона н сажето житије светитеља којем је тај дан у спомен. 8 +381 11 322 70 34.com. посвећени су „светим горама и водама Србије". као и Косову и Метохији. поучан. & 324 56 21 www. Књига коју ћемо током целе годике сами дописивати и од које се нећемо одвајати. Цетињска 6. Тематн ПодсеШника за 2010. Уз простор за наше сопствене белешке.

Novel. Centar Bele Tehnike. +381 11 371 33 0 0 STAV. Ćemovsko polje b. promotivnoj. +381 11 362B 555 191255 . Mercator. CT Retail. Tandem. Beograd-Zemun. Podgorica.b. jedinstvenoj ceni.b.rs STAV.stav. Merkur. Beograd. Srbija. Srbija. Home Center. Cma Gora... Tehnomanija. velika Samsung akcija! Klima uređaj + LCO po specijalnoj. Mala pnjga b. WEG Ostav www. Kralja Milana 64. +382 2 0 4 4 1 957 STAV SHOP.Savršen раг za savršen zimski dan stvoreno maštom Do kraja decembra. Stav Shop.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful