1.KONCEPCIJE VASPITANJA-zavise I razlikuju se prvenstveno po tome sto se uzima za izvor vaspitnih ciljeva.

Ove koncepcije se sistematizuju,medjusobno konfrtontiraju I procenjuju pedagogiju.Nazivi pojedinih koncepcija su uzeti uslovno:invidualna I socijalna pedagogija,pedagogija pragmatizma,egzistencijalisticka pedagogija«Osnovne podele na koncepcije vaspitanja moguce je razvrstati I prema njihovim osnovnim polazistima,odnosno po onome sto je kriterijum za odredjivanje ciljeva.Za neke je polazna tacka dete,za druge drustvo,za trece nasledna osnova,za cetvrte vrednosti van samog coveka(transcedentalna),za pete ideali svetlosyi I boga,a za seste sam pojedinac. Vaspitanje se odnosi na licnost. Vaspitanje je svesna aktivnost. Vaspitanje je celiskodna delatnost. Vaspitanje je intencionalna (namerna). Vaspitanje je sve slozenija I odgovornija delatnost. Vaspitanje je najsiri pedagoski proces I pojam. 2, 3. NASTAVNIK U ULOZI SOCIJALNE KLIME(Rzvoj socijalne klime u razredu)-znacajan faktor soc.klime u razredu presdavlja ponasanje nastavnika.Klima u razredu proizilazi iz vrste drustvene integracije koja se desava u razredu.Ova klima utice I razvija sve one koji ucestvuju u nastavi.Stil ponasanja nastavnika formira se u interakcijskim odnosima unutar odeljenja,on je karatker relativno doslednog I trajnog modela ponasanja koji znacajno utice na formiranje soc.klime.Rot zakljucuje da ima tri bitne odlike nastavnika: 1.nastavnik ima poseban polozaj u odeljenju ,on raspolaze odredjenim sredstvima koja mu omogucuju manju ili vecu moc I uticaj. 2.nastavnik ima izrazit uticaj na ucenike I na odeljenje u celini I taj uticaj je od velike vaznosti za odrzanje grupe I ostvarenja ciljeva grupe. 3.nastavnik obavlja aktivnosti rukovodjenja I ostvaruje ulogu koja se vezuje uz polozaj vodje. U prva istrazivanja ubrajaju se istrazivanja Andersona: 1.ponasanje nastavnika direktno utice na formiranje socijalne klime u razredu 2.jedno steceno ponasanje ima tendenciju da postane praksa I to ponasanje odredjuje klimu medjuljudskih odnosa 3.integrativno ponasanje nastavnika podstice samostalnost, spontanost, stvaralastvo I inicijativu ucenika koji postaju dominantni pedagoski produkti 4.kada je u vaspitno-obrazovnom procesu prisutno dominantno ponasanje nastavnika, kod ucenika se pojavljuje rasejanost, povodljivost I osecanje odbacenosti. Postoje dva stila ponasanja nastavnika: 1.autokratski stil ± nezavisno odlucivanje I naglasavanje licnog autoriteta 2.demokratski stil ponasanja ± dozvoljava vece ucesce ucenika u odlucivanju u vezi sa grupnim ciljevima. 4. : , . . , . . , , .

. ? . ( . . ). . . . . . 5. . 2 . Ä : ³ ( ) ³ . . . : . . . .. . . . ( . . . . . .. )« . . . . 6. . ( ( ) . . ( : ( ). ). . ). : ( . . : . . . . . ( ³.. . . ). . . Ä Ä . ).

. On je smatrao da je osnovni put za izgradjivanje I konstituisanje pedagogije jeste dedukcija. . .naucni system (stvara se od raspolozivih saznanja o predmetu nauke) 4. . . . : . . . . . 8. . . . .. : . . . . ³ .Konstitujisanje pedagogije kao nauke: Konstituisati jednu nauku znaci utvrditi najmanje 4 elementa: 1. Konstituisanje pedagogije kao nauke najcesce se veze za Johana Fridriha Herbarta. . . . . . . . .postojanje metodologije (postupci I metode tehnike I sredstva kojim ce se predmet nauke proucavati) 3. . . . .jezik nauke (jezicki aparat kojim se saznanja o predmetu mogu saopstiti drugima). . . « 9. . . .odrediti predmet nauke (u ovom slucaju rec je o vaspitanju) 2. 7. . . . . .. . . . . . Po .

. Vaspitanje je najsiri I najsveobuhvatniji pedagoski proces I pojam. On se najvise bavio problemima nastave. didaktika ili kao pedagogija I sva tri) .. . (dolayi ili kao pedagogija I ± . Prvi je poceo da predaje pedagogiju na univerzitetu kao samostalnu nauku. Samo tako ona ima perspektivu a potreba njenog razvijanja je sve veca.) . 10.. : . Pedagogija treba I mora da sagledava vaspitanje celovito. . . . : ± . ( . sve sto organizuje drustvo u odnosu na vaspitanika. . . . . . .njemu postoje 3 osnovna sredstva kojima se postavljeni cilj vaspitanja ostvaruje: upravljanje decom. . : . . . . . . 13. . . aramturu I konstrukcionu osnovu vaspitanja. . . ... . . . . . . nastava I disciplinovanje. . Obrazovanje predstavlja formativnu osnovu. 12. . .. sto preduzima sama licnost koja se razvija I formira u okolnostima jednog konkretnog drustva. . . sistematski I organizovano preuzimaju na planu formiranja licnosti. . . . . . . . Odnosi se na sve sto ljudi svesno. . . . ± . . namerno. . . . 11.

4. Socijalizacija Socijalizacija je pojam koji obuhvata transformaciju biolo kog oveka u dru tveno bi e. svesne. Kriza vaspitanja de ava se onda kada do e do nesklada u smeru i tempu dru tvenog razvoja i razvoja sistema obrazovanja.drugim ljudima I drustvenoj zajednici. 5. : . . . .Moralna snaga coveka da upravlja sobom predstavlja bitan cinilac covekovog zivota. Vaspitanje je u tom procesu sredi nja i najzna ajnija aktivnost jer podrazumeva. 15. .integriteta I diginiteta svoje licnosti.talenata.. Vaspitanje je Ästalna dru tvena funkcija³. 14. Nema vaspitanja van dru tva.Drustvo je duzno da coveku obezbedi uslove za razvoj.Bitne crte licnosti se razvijaju u procesu ucenja. Vaspitanjem se li nost socijalizuje i uvodi u op teprihva eni i trenutno va e i sistem normi i pravila pona anja. Krize dru tva naj e e se prvo prime uju u podru ju vaspitanja.ostvarenje identiteta integriteta i digniteta licnosti predstavlja posebnu vrstu testa koliko je licnost izborom sebe svojom izgradnjom i upravljanjem sobom ostvarila sebe kao prepoznatljivu personu. Upoznavanje samoga sebe-podrazumeva covekov rad na otkrivanju svojih sposobnosti.. Pojedinac stalno nastoji da izbori autonomiju svoje li nosti. lanovima porodice. niti civilizovano dru tvo mo e opstati ili se razvijati bez vaspitanja.interesovanja. Dru tvo i vaspitanje su vi estruko me uuslovljeni i zavisni. upravo. .znaci verovati u sebe I raditi na svom izgradjivanju. . . Vaspitanje je generacijska pojava i predstavlja vezu me u generacijama i ima . . . . 3. 2. . .Upravljanje sobom-je znacajna osobina licnosti I jedno od merila kvaliteta.Biranje sebe-izabrati samoga sebe znaci biti ono sto pojedinac zeli I mzoe biti. PET BITNIH CINILACA ZA RAZVOJ LICNOSTI 1. . Vaspitanje pojedinca osposobljava da se prilago ava.. . ali i da u estvuje u menjanju svog socijalnog okru enja. . Sekundarnom socijalizacijom on prihvata institucionalne obrasce i uloge koje e imati u jednom visoko organizovanom dru tvu. . Primernom socijalizacijom pojedinac se identifikuje i povezuje sa roditeljima.Izradjivanje sebe-je jedna od osnovnih duznosti coveka prema sebi kao drustvenom bicu. rada i socijalne komunikacije. Vaspitanje je izraz potreba i mogu nosti tog dru tva i odnosa u njemu..misliti svojom glavom I ne dozvoliti da bilo ko manipulise tobom. organizovane i metodi ne obrasce razvoja li nosti. ne otu uju i se od svoje u e ili ire zajednice.upoznavajuci sebe covek shvata smisao duznosti prema sebi.Ostvarivanje identiteta. vr njacima i kulturom lokalne sredine.

Ono potpoma e razvijanje i nego anje humanih odnosa me u ljudima. vaspitanjem stvaramo i osnovni preduslov daljeg menjanja dru tva u celini. interpersonalni-prema samom sebi. volje za rad. samoodgovornih i aktivnih ljudi koji razumno primaju norme. odmerenost uzrastu u enika i po tovanje u enikove li nosti. o iglednosti. dru tveni. dru tveno koristi rad i aktivnost. svesne moralne aktivnosti. moralnih ose anja i interesa. uveravanje. kakvo e biti vaspitanje zavisi od tipa dru tvene organizacije. razvijanje i negovanje moralnih ose anja. MORALNO VASPITANJE Doprinosi izgra ivanju moralne svesti i savesti. moralno vrsti i u moralnim akcijama efikasni od samosvesnih. Zna aj: je u tome to doprinosi uklanjanju razlika izme u umnog i fizi kog rada. . razvijanje moralne svesti. razgovor. Zadaci: negovanje i razvijanje radne kulture. Stvaranje takve radne atmosfere koja e omogu iti da se individualni rad pove e i uskladi sa kolektivnim. stvaranje potrebnih radnih navika.Sredstva: nastava i u enje. Metode: izlaganje. egzistencijalni i intelektualni. kritike. sadr aj moralnog vaspitanja. konkretnosti i o iglednosti.Metode: navikavanje. demontracija predmeta sa obja njenjem. 16. potpuno pokorni ljudi manje su dru tveno aktivni. moralnih stavova i uverenja. Principi: prilago avanje sadr aja uzrasnim osobenostima u enika. rad u enika u porodici i dru tveni ivot. Poljski pedagog Mu injski je vaspitanje ciljeva. ospsobljavanje za do ivljavanje moralnih postupaka. proizvodni rad u enika. formiranje neophodnih navika i umenja. bu enju i razvijanju u eni kih interesovanja. Radno vaspitanje ima iri obrazovni zna aj i stoga ne smemo svesti na obi ni manuelni rad ili na uski zanatski rad. Izvo enje moralnog vaspitanja: programiranje rada.Principi: idejne smerenosti. negovanje ljubavi prema radu i radnom oveku.Vaspitanje se o itava kao tekovina dru tvenog razvoja. RADNO VASPITANJE Jedan od osnovnih pokazitelja ovekove vrednosti jeste njegov rad. detaljnije i konkretnije. proizodni. prakti no izvo enja moralnog vaspitanja . uklu uju i i ciljeve moralnog vaspitanja postavio i razradio ire. Sredstva: nastavni predmeti. negovanje prijateljstva i ove nosti. Otudas su tinu radnog vaspitanja ini razvijanje interesovanja. interpersonalni-zajedni ki ivot. ovladavanje radnim ve tinama i navikama. moralnog posmatranja i su enja. osposobljavanje za dalje obrazovanje. ivot u koli i ivotu u dru tvenoj zajednici. razna sredstva koja daje porodi ni ivot. profesionalno informisanje i usmeravanje u enika. diskusije. predavanja i ka njavanja. Menjaju i ljude. njihovom osposobljavanju da vladaju produktima tehnolo ke revolucije. dru tveno korisni rad. skladnom umnim i fizi kom razvoju mladih. svesno se opredeljuju za moralno kodeks. sistemati nosti i postupnost. Vaspitanje je vi esmeran (vertikalan i horizontalan) komunikacijski odnos i u estvuje u kultivisanju samih tih odnosa. 17. Izdvojio je 6 kategorija osnovni ciljeva: vrednosti. Odnos vaspitanja i konkretnog dru tva nije uvek idealan. obuzdavanje i spre avanje. Bez obzira u kome se dru tvu nalazili. nastoje da se samostalno i objektivno sude o maralnim i dru tvenim problemima.o uvavaju u i dinami ku ulogu. strogo poslu ni.Zadaci: izgradnja moralne svesti. potreba i sposobnosti.

6-8 razredsa ve be oblikovanja i razni sportovi. demostracije. pripremanje mladih za aktivan odmor i zdravu razonodu (navikavanje oveka da pravilno koristi svoje slobodno vreme i navikavanje li nosti da se tokom ivota bavi nekom granom fizi ke kulture) Postoje brojni oblici fizi kog vaspitanja koji se iskori avaju u vaspitno-obrazovnom radu. Sredstva: nastavnim predmetima. Sva ova sredstva su me usobno povezana. Metode: metoda izlaganja. otpornosti organizma i ja anje radne sposobnosti. rad sa ud benikom i drugim tampanim materijalom. o uvanje i ja anje zdravlja). potreba i navika za do ivljavanje estetskih vrednosti. Zadaci: usvajanje nau nih znanja. o iglednost (demonstracije u enicima). Intelektualno vaspitanje poma e da se ogromne rezerve duhovne energije dobiju stalnu podlogu i poslu e svestranom razvoju li nosti. 19. uslova u kojima kola radi. Povezivanje nastave sa ivotom teorije sa praksom. .FIZI KO VASPITANJE: Potpoma e zdrav i svestran razvoj mlade i.Stvaranje uslova da se ivot i ljudski odnosi u ine lepim. Teorija fomralnog obrazovanja: po ovoj teoriji umne sposobnosti su uro ene i mogu se uve bavanjem usavr avati.18.Razvijanje sposobnosti.Posebno je zna ajno negovanje kulture intelektualnog rada.Izvori estetskog vaspitanja: estetsko u objektivnoj stvarnosti. vrste kole i sli no. Estetsko vaspitanje doprinosi razvijanju i negovanju stvarala kih snaga koje u eniku omogu uju da u uo avanju. simulacije. subjektivno estetsko. Osposobljavanje oveka za stvaranje lepog. vaspitno-obrazovni (sticanje neophodnih znanja iz oblasti fizi ke i zdravstvene kulture). do ivljavanju i ocenjivanju i stvaranju lepog na e smisao i u ivanje i da se na taj na in razvija. osposobljavanje u enika za samostalno sticanje znanja za samoobrazovanje. razvijanje njihove telesne snage. Naravno mi se retko koristimo samo jednom metodom zbog toga to kobinacijom vi e njih posti emo bolje efekte. Od u enika zavisi koju emo metodu koristiti i kako emo ih kombinovati. Njihovo iskori avanje zavisi od uzrasta u enika. sistemati nost i postupnost i odmerenost nastave uzrastu u enika. Posebna uloga fizi kog vaspitanja je u stvaranju uslova za aktivan odmor i zdravu razonodu. umenja i navika formiranje osnove za pogled na svet. potreba i navika za stvaranje lepog. oplemenjuje i oboga uje svoj unutra nji ivot. svesnosti i aktivnosti (od u enika se o ekuje pravilan odnos prema ciljevima i zadacima nastave). U vremenu od 3-4 razreda pored igara imamo i ve be oblikovanja tela. ve tina i navika. Metode: demonstracije. kooperativne aktivnosti. ive re i. INTELEKTUALNO VASPITANJE Obuhvata sticanje znanja.Zadaci: higijensko biolo ki (razvijanje organizma oveka u celini.Razvijanje sposobnosti. obja njavanje. ESTETSKO VASPITANJEPosebna je uloga estetskog vaspitanja u izgra ivanju i negovanju sposobnosti za stvarala tvo. motivacija za u enje. Igre se koriste u osnovnoj koli od 1-3 razreda i neke jednostavne ve be. Principi: vaspitne usmerenosti nastave (nastava ne daje samo znanja ve i razvija li nost u celini). umetnost Zadaci:Razvijanje sposobnosti za uo avanje i procenjivanje lepog. posrednim i neposrednim iskustvom i stvarala kim ostvarenjem koje mladi ine. Zbog toga nije najva niji sadr aj na kome se ve ba nego ve banje kao takvo. razvijanje intelektualnih sposobnosti.

. .na ini stanovanja i odnosi u sredini.. . . posebno sredstva masovne komunikacije. . . . . konkretnost. ivot i odnosi-ovde deluje urbanizacija. Sredstva: umetnost koja sadr i mnoga znanja o pro losti. . . . svestranost. . . 20. Ovo je uslovilo veliko gomilanje gradiva i preoptere enje u enika. . . o iglednost. Zato se tra i da se na u enika prenese to ve a koli ina znanja. . 21.ona je prvi vaspita detetau estetskom pogledu. u ivanja isl. 3 : . ve banje i navikavanje. priroda kao sredstvo. . izvor je emotivnog do ivljaja. . . ± .Teorija materijalnog obrazovanja: ukazuje na to da se obrazovni nivo u enika ceni prema tome kolikom koli inom znanja raspola e. . porodica i dru tvo a posebno razne organizacije i kulturne institucije. podsticanje i razvijanje stvarala tva. . . . . prilago avanje uzrastu u enika. . Faktori: kola. razgovor. . 3. . .. . : . : . . demonstracija. . Principi: vaspitnost sadr aja. dostupnost i svesna aktivnost. ) . . . . Metode: izlaganje. . ( . . .

Dzon lok j tvrdio da je covekova dusa "tabula rasa" i da iskustvo. .a kvalitet uticaja drustvene sredine zavisi od geografsko-klimatskih uslova.. razlike koje kod ljudi nastaju u stepenu obrazovanja. : . Lok smatra da nista nema u intelektu sto predhodno nije proslo kroz cula 24.. TEORIJA NATIVIZMA-Nasledje je proizvod dosadasnjeg razvoja zivota ljudi I ono u genima obezbedjuje preduslove koji su osnova daljeg razvoja licnosti.Teorija ³plave krvi´ pokusava da zastiti nasledno pravo plemica na posed.nivoa razvoja civilizacije i kulture. . Kre mer I eldon su zastupali misljenje da nasledje uglavnom odredjuje tokove I ishode razvoja licnosti.Sigmund Frojd. .Kre merova tipologija licnosti je odbacena zbog toga sto je on rigidno zastupao misljenje po kojem postoji povezanost izmedju gradje tela I karaktera ljudi. .a kvalitet uticaja drustvene sredine zavisi od uslova sredine u kojoj zivi i od vaspitanja koja stice.pa ih zbo toga njihove kolege stavljaju u predstavnike teorije nativizma. Neki naucnici navode da nasledje utice na pojavu dusevnih bolesti a neki tvrde da od nasledja zavise mnoge ljudske karakteristike.Aristotel(rasna razlika-jedni su rodjeni da budu robovi a drugi da budu slobodni).. Teorije nativizma u novije vreme-dublje se proucava struktura DNK I RNK sa nadom da ce se otkriti mogucnost modifikovanja naslednih karaktera I preduprediti geneticka opterecenja koja bi mogla negativno uticati na ljudski razvoj I ponasanje.Teorija nativizma se cesto ispoljava u vreme epoha usporenog drustvenog razvoja.osobinama i pogledima na zivot. .vec I odgovarajuce crte licnosti koje su bitne za covekov uspeh u radu I njegovoj komunikaciji sa ljudima.zato uslovi sredine i vaspitanja uticu na stepen i kvalitet razvoja . .utice na celokupan razvoj licnosti.zdrave okoline . . Kako ce se covek ponasati.apotcenjivao ulogu vaspitanja.Sopenhauer. .Veliki broj naucnika je jednostrano precenjivao ulogu nasledja.Najznacajniji predstavnici nativizma su Platon(svi su braca ali nisu svi podjednako sposobni za neke duznosti).pprirodnih bogatstva.Stenli Hol.Njihova shvatanja nazivamo nativisticka ili biologisticka.koje se stice u odredjenoj sredini. . Empiristicka teorija: zastupnici teorije empirizma su pokusali pruziti dokaze iz kojih sledi da je u razvoju ljudskog bica presudan uticaj drustvene sredine. ± ± . . 22.koje ce i kako poslove obavljati zavisi od uslova sredne u kojoj zivi i od vaspitanja koja stice.Jedno od najstarijih nativistickih shvatanja je religijsko ucenje o urodjenom praadamovskom grehu prema kojem je dete na samom pragu zivota gresno bice.. 23.neki smatraju da nasledje utice na mentalne sposobnosti a ne na neurozu.Oni su utvrdili da nije samo podrucje sposobnosti I temperamenata to sto se nasledjuje.

DETERMINANTE VASPITANJA-drustvena zajednica.a time I zdaaci.staticna I udaljena slika I idealno zamisljen model koji je negde ispred nas 2..apstrakcije mogu biti u vidu opstih ideja.zelje I ambicije samih licnosti koje se vaspitavaju 27.eksploatacija 2)Primena-podrazumeva ipotrebu apstrakcija u odredjenim I konkretnim situacijama.neophodna je konkretizacija ciljeva I zadataka vaspitanja.teorije koje se upotrebljavaju u izucavaju I resavanju problema INTELEKTUALNE VESTINE I SPOSOBNOSTI-odnosi se na organizovane nacine uopstavanje tehnika koriscenja podataka I problema.cilj kao gotova. Oni ne smeju biti apstraktni.znanje specificnih cinjenica b)Znanje puteva I nacina tretiranja pojedinosti:misli se na metode ispitivanja. KONGITIVNO PODRUCJE 1)Znanje-misli se na mogucnost ucenika da se seti I skaze pojedinacne cinjenice kao I opste pojove.pravila ili postupaka koje ucenik mora pamtiti I primenjivati: .potrebe.od ucenika se trazi da reprodukuje sadrzaj koji se ispituje a)Znanje pojedinosti-mogucnost ucenika da se seti I reprodukuje pojedinosti:znanje terminologije.od ucenika se zahteva pasivna svest o karakteristikama tog sadrzaja c)Znanje opstih pojmova ili univerzalija u nekoj oblasti-poznavanje vaznijih sema ili modela za organizaciju pojava I ideja.prema nastavnim predmetima I programima.svestrano razvije na licnost.Hedonisticko-licna srecamfizicko I duhovno uzivanje 2.prema uzrastu.saznanja o soveku I njegovoj licnosti.U savremenoj pedagoskoj praksi postoje dva nacina formulisanja I definisanja cilja vasp: 1.Te se osobine.moralisticko-znati sta je moralno delo I ciniti dobra dela 4. CILJ VASPITANJA-Cilj vaspitanja je uvek bio drustveno-istorijski uslovljen I odredjen.sistem vrednosti ideoloska I politicka shvatanja.obuhvata: 1)shvatanje-najnizi je nivo razumevanja na kome ucenik zna o cemu se govori I na neki nacin se moze koristiti nastavnim sadrzajem a da pri tome ne mora videti u kakvom su odnosu ti podaci sa drugim sadrzajem:prevodjenje.socijalno glediste-licnost sposobna za aktivan drustveni zivot Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili vise idealno zamisljeni generalizovan lik coveka. Ona se provodi na svim novoima I u svim podrucjima vaspitnog rada:prema nivou drustvene kompetentnosti.Svako konkretno drustvo je kroz njega saopstavalo svoje interese u odnosu na proces razvoja I ponasanja ljudi .licnost odredjenih svojstava I sposobnosti.tumacenje.upotrebljivih I korisnih znanja I vestina 3.prema vrstama skola.razvijenost pedagoske nauke I sistema vaspitanja.a posebno u odnosu na pravce formiranja mlade generacije.cilj kao odlika is vojstvo samog procesa kojim se doalzi do njega 26.dele na tri sira podrucja:kongitivno.ultralisticko-sticanje prakticnih.25.to su osnovne strukture. DETERMINANTE VASPITANJA (KONKRETIZACIJA)-vazno je da ciljevi I zadaci vaspitanja budu formulisani I interpretirani tako da ih svi ucesnici prepoznaju kao svoje.Ranije su razlicita gledista o cilju vaspitanja obicno razvrstavana u 4 grupe: 1.drustvena tradicija.karakter ljudskog rada.interesi.afektivno I psihomotorno podrucje. Opsti cilj vaspitanja I obrazovanja u nasem drustvu je slobodan.nerealni I udaljeni od zivota I stvarnih ljudskih potreba.

1-uceniku omogucava da sazna u kom su odnosu vrednosti koje je usvojio.osposobljavanje za dalje obrazovanje -Zadaci drustveno:moralnog vaspitanja:izgradnja moralne svesti.koju treba vaspitanjem izgradjivati: -Zadaci umnog I radnog vaspitanja:usvajanje naucnih znanja.ososobljavanje I navikavanje coveka da se tokom zivota bavi sportom 30.razvijanje sposobnosti za dovivljavanje estetskih vrednosti.cilj je da saopstenje postaje jasnije.formiranje neophodnih navika I umenja.2.da se vidi njegov sastav I nacin na koji prenosi svoj informativno sadrzaj:analiza elemenata. AFEKTIVNO PODRUCJE: 1)Primanje(paznja)-podrazumeva se ucenikova osetljivost na postojanje nekih pojava I stimulansa.moralne savesti -Zadaci estetskog vaspitanja: razvijanje sposobnosti za uocavanje I procenjivanje estetskih vrednosti na osnovu stecenih znanja.generalizaciju kontrole ponasanja. 28. -osetljivost:ucenik je u odredjenim uslovima svestan necega bez diskriminacije -valjnost primanja:ponasanje koje se ogleda u zainteresovanosti -kontrolisana paznja:odnosi se na kontrolu paznje kojom ce trajnije biti obuhvacene odredjene drazi 2)Reagovanje-pasivno reagovanje.analiza odnosa.Kritika predmeta pedagogije Treba istaci poznatog pedagoga Dzona Djuja koji izgradjuje posebnu pedagosku koncepciju ± pragmaticku pedagogiju. Treba naglasiti da su na vaspitanju uvek uticale promene koje se desavaju u njegovom okruzenju. .voljno reagovanje I reagovanje sa zadovoljstvom 3)Usvajanje vrednosti I stavova-usvajanje vrednosti.osposobljavanje coveka za stvaranje lepog -Zadaci fizicko-zdravstvenog vaspitanja:razvijanje organozma coveka u celini I svakog dela pojedinacno.analiza organizacionih nacela 4)Sinteza-obuhvata sastavljanje elemenata ili delova u novu celinu.preferiranje vrednosti.postojanje uz vrednosti I stavove 4)Organizacija-2 nivoa:konceptualizaciju vrednosti I samu organizaciju sistema vrednosti.ideja I stavova u neku opstu filozofiju-a)opsta usmerenost.sticanje neophodnih znanja iz fizicke I zdravstvene kulture.2zahtevanje od ucenika da se poveze razlicite vrednosti I da ih sredi prema njihovim medjusobnim odnosima 5)Formiranje karaktera pomocu vrednosti I sistema vrednosti-pojedinac deluje u skladu sa usvojenim vrednostima pa s¶tim u vezi treba odrediti dve stvari-1.navikavanja coveka da pravilno koristi slobodno vreme. Dzon Djuj kritikuje Herbarta a dete stavlja u centar vaspitnog rada.3)Analiza-podrazumeva rasclanjivanje saopstenja na njegove posebne delove. KONKRETIZACIJA CILJEVA I ZADATAKA VASPITANJA-jedan opsti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane licnosti.radne kulture.integraciju uverenja .razvijanje moralnih osecanja.izrada plana I izrda asistema apstraktnih odnosa 5)Evaluacija-procenjivanje vrednosti sadrzaja I metoda rada u jednom nastavnom premetu:evaluacija prema unutrasnjim I prema spoljasnjim kriterijumima.osposobljavanje za dozivljaavanje moralnih postupaka.negovanje I razvijanje umnih I logicko-saznajnih svojstava I sposobnosti licnosti.ukljucuje izradu originalnog I samostalnog ozvestaja.b)karakterizacija 29.

Drustvena sredina vrsi utucaj na razvoj I ponasanje mladih-razne moralne deformacije.skoli I drustvu bitan je faktor jacanja licnosti .nacionalizma. kao system. tiflopedagogija (slepa deca). 33. Polozaj ucenika u porodici.Pedagogija treba I mora da sagledava vaspitanje celovito. kao istorijska pojava I kao rezultat. Specijalna pedagogija Specijalna pedagogija proucava celokupnu vaspitnu problematiku dece sa raznim nedostacima. kao specifican socijalni prostor u kojem licnost moze da se ispolji.anksioznost. 34.ugrozavanje covekove okoline negativno utice na razvoj licnosti. Zbivanja u svetu-ratovi. kulturnu i bilo koju drugu karakteristiku.dvolicnost. profesionalno osposobljavanje i ukljucivanje u drustvo. porodice I pojedinca u teznji ka ostvarenju postavljenih ciljeva. Vaspitanje predstavlja ukupnost uticaja I aktivnosti drustva kao celine. organizacije. Samo takva pedagogija ima perspektivu a potreba njenog razvijanja sve je veca.nezaposlenostmterorizam. oligofrena pedagogija (umno nerazvijena deca). Vaspitanje je specifican medjuljudski odnos zasnovan na komunikaciji kojom se zeli ostvariti odredjeni uticaj jednih licnosti na druge.Ukoliko su u porodici nesredjene prilike. Vaspitanje je proces formiranja I samoformiranja licnosti tj. pojedine socijalne grupe. ima formativni karakter.teskoce u razvoju.Posledice su uglavnom-soc. Vaspitanje. U vaspitanju kao delatnosti je stalna protkanost sretstava ciljevima sto nije karakteristicno za ostale covekove aktivnosti. kao medjuljidski odnos. nacionalnu. Forme vaspitanja Vaspitanje se javlja u razlicitim formama: kao process.sklonost negativnim vidovima isticanja. institucije. Postoje formalin i neformalni oblici vaspitanja.glad. Danas postoji veliki broj disciplina Specijalne pedagogije: surdopedagogija (gluvo-nema deca). Vaspitanje je I specifican socijalni prostor u kome licnost moze da se stvaralacki dokaze. Pod vaspitanjem podrazumevamo I posebnu delatnost tj.ne ispoljavaju dovoljno ljubavi ili preterana zastita dece uslovi su za slabljenje snage licnosti. FAKTORI KOJI NEGATIVNO UTICU NA JACANJE LICNOSTIPorodica je faktor koji daje bazicnu kulturu. Vaspitanje je istorijska pojava I civilizacijska kategorija Vaspitanje je I izraz kojim oznacavamo rezultat I odredjeni stupanj I nivo covekovog razvoja. aktivnost koja objedinjuje pojedinacne i drustvene ciljeve i interese ima nekoliko osnovnih uloga u svim sociosistemima bez obzira na nivo razvijenosti.pojava birokratizma. versku ideolosku i politicku. genericki izrazi I drustveno afirmise. Ona se razvila sa ciljem da osigura deci sa nedostacima skolovanje. 31. posao koji ljudi obavljaju da bi zadovoljili odredjenu potrebu.ukoliko je dete potcinjeno roditeljima. Oslanja se na opstu pedagogiju kao i na ostale njene discipline. 32. psihopatske i neuropatske .nezrelost.isticanje materijalne vrednosti.razmi oblici nasilja. pedagogija besprizorne.agresivnost. kao drustvena delatnost..manipulacija. Pojavni oblici vaspitanja Vaspitanje je svesna briga o covekovom razvoju i ona je jedna od najrasprostranjenijih covekovih delatnosti.

. . . .Vitalni pokreti-pokreti koji se sticu u 1 I 2 god 3. . . . .jacina.-razlikovanje predmeta po dodiru.-deli se na primanje I razlikovanje zvukova. . PSIHOMOTROTNO PODRUCJE:obuhvata: 1. . . . e)Koordinizirajuce sposobnosti 4)Fizicka spremnost-izdrzljivost. . .brzina kretenja« 5)Spretnost-pocetni. .Perceptivne sposobnosti-a)Kinesteticke diskriminacije-ovladanost telesnim pokretima. d)Taktilna d. ago.-podrazumeva razlikovanje finijih detalja na prostornom objektu. logopedija (deca sa govornim poremecajima) i ortopedagogija (deca sa invaliditetom). . medicinska pedagogija. . 35. b)Vizuelna d. .Refleksne pokrete-pokreti zasnovani na bezuslovnim I uslovnim refleksima 2. . pais. . 36. . .agein. 37. . c)Auditivna d. .paidos.dece. paedogogus. . .srednji I visi nivo 6)Nediskorzivna komunikacija-drzanje tela.kreativni pokreti« .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful