You are on page 1of 6

Slu alice

Slu alice se sastoje iz dva, me usobno povezana, identi na skolpa od kojih je svaki predvi en za postavljanje na po jedno uvo. Ti sklopovi se sastoje od elektroakusti kog pretvara a (slu nog ulo ka) i nosa a ulo ka ( koljke). koljke sa slu nim ulo cima su kod ve ine slu alica me usobno povezane nekom vrstom podesivog elasti nog nosa a koji slu i za udobnije no enje slu alica na glavi i njihovo name tanje na u i. Taj nosa prite e koljke odgovaraju om silom uz glavu korisnika, ime se omogu ava pravilno pozicioniranje slu nog ulo ka u odnosu na slu ni kanal korisnika, kao i zaptivanje prostora izme u uva i koljke slu alica to je neophodno za njihov ispravan rad. Elektroakusti ki pretvara i koji se nalaze u slu alicama generi u zvu no polje na osnovu elektri ne pobude. Pretvaranje se sastoji iz dva stepena, prvi je elektri no-mehani ko pretvaranje, a drugi je mehani ko-akusti ko. Za razliku od zvu nika koji su namenjeni zra enju zvuka u ire okru enje, slu alice su prilago ene zra enju u malu vazdu nu komoru koja se forimra izme u njih i bubne opne slu aoca pa zbog toga slu alice imaju relativno malu membranu. Slu alice su, u principu, samo zamena za zvu nik i to u onim situacijama kada smo u pokretu, ne elimo da smetamo okolini ili ona nama ili ho emo da nam zvuk bude to bli i. Razlog kori enja slu alica je obi no o trija separacija izme u levog i desnog stereo kanala. Slu alice postoje prakti no od postanka telefonije i telegrafije. Po etkom 20. veka slabi elektri ni signali telekomunikacijskih instrumenata mogli uti jedino, na tada idealnim dok za dana nje standarde dosta grubim, elektromagnetnim slu alicama. To je trajalo sve do pojave poja ala koje je obezbedilo dovoljnu snagu za pokretanje membrane zvu nika. Te prve slu alice koje su se koristile za potrebe radija proizvodile su dosta grub neobra en zvuk, dok je nelagodnost prilikom njihovog kori enja bila neuopredivo ve a u odnosu na dana nje moderne slu alice, jer nisu imale nikakve jastu i e, a i sila kojom su se dr ale obi no je bila prejaka. Upotreba slu alica je jednostavna jer nije potrebno voditi ra una o akustici prostora u kojem se koriste, tri osnovne oblasti primene slu alica su komunikacije, audiometrija i reprodukcija zvuka. Njihova primena je iroka kako u studijskim, tako i u ku nim uslovima .One se mogu koristit i kod fiksne (CD ili DVD plejeri, ku ni bioskop, ra unari, fiksnih telefona) i kod mobilne opreme (MP3 plejeri, mobilni telefoni). Mogu se koristiti za monitoring, DJ-ing, proveru miksa (pa i sam miks) ili jednostavno za slu anje muzike, dok im je na ira primena u telefoniji. Ni jedne slu alice ne mogu zameniti kvalitetan zvu ni ki monitoring sistem i akusti ki obra enu prostoriju, ali ako se nau i rad sa slu alicama mo e dati izvanredne rezultate. Priklju ci koji se koriste za povezivanje su standardne veli ine i iznose 1/4 i 3.5mm. Stariji 1/4 standard se koristi kod profesionalne opreme i ne to re e kod fiksne ku ne opreme, dok noviji 3.5mm standard, koji je Sony uveo 1979. godine na svojim prenosnim plejerima je manji, jeftiniji i ire prihva eniji, a postoje i adapteri koji konvertuju jedan u drugi tip priklju ka. Danas pored ovih klasi nih imamo i be i ne slu alice koje ne koriste kablove, ve radio (FM, Bluetooth, WI-FI) ili infracrvenu tehnologiju za prenos signala. Za posebene profesionalne potrebe, kao to je vo nja helikoptera, gde imamo veliku buku koriste se i posebne slu alice koje preko ugra enog mikrofona i elektri nog kola stvaraju anti-buku tj. zvu ni talas koji destruktivnom interferencijom vr i fazno poni tavanje signala i time uklanja sve ambijentalne zvuke.

Postoji ve i broj podela slu alica u zavisntosi od oblika koljke i veli ini jastu i a, konstrukciji koljke i prema tipu pretvara a. Prema obliku koljke i veli ini jastu i a koji nala u na glavu korisnika dele se na: y Okolou ne (Circumaural) slu alice - imaju kru ne ili elipti ne jastu i e koji svojom povr inom pokrivaju kompletno uvo. Zbog toga to imaju najve u membranu i zbog toga to pokrivaju celo uvo po pravilu su vrlo krupne i vrlo ugodne ali i te e od ostalih slu alica pa time imaju i manju mobilnost. Zbog vrs e konstrukcije u odnosu na ostale tipove slu alica i zbog visokg kvaliteta reporodukcije zvuka naj e e se upotrebljavaju u studijima, a i veoma su cenjene me u audiofilima. y Nau ne (Supra-aural) slu alice - imaju jastu i e koji nale u direktno na u nu koljku, ali ne prekrivaju celo uvo. Zbog toga to ne prekrivaju celo uvo za nijansu su manje i lak e od cirkumauralnih, a po to kvalitetom mogu da im pariraju zbog svoje velike membrane tokom osamdesetih godina su se vrlo esto dobijale uz mini linije i prenosne plejere. Spolja nji pre nik jastu i a ovih slu alica je bar 45mm. y Slu alice za no enje na u noj koljci (Intra-concha) - su slu alice manje veli ine koje se postavljaju direktno na ivice u ne skoljke. Spolja ni pre nik jastu i a kod ovih slu alica je 25 i 45mm. Ovo su jeftine, prakti ne, slu alice koje se koriste uz personalne muzi ke ure aje. y Slu alice za no enje u u noj skoljci (Supra-concha) - su dosta male i sme taju se direktno na otvor u nog kanala, ali bez ikakvog nosa a i potpore. Po pravilu su vrlo jeftine, kako za proizvodnju tako i za krajnjeg potro a a pa se naj e e dobijaju uz razli ite prenosne audio ure aje. Najve i problem im je to ne izoliraju spoljni zvuk ni u najmanjoj meri, to vrlo esto rezultira poja avanjem zvuka od strane korisnika ne bi li nadja ao okolne zvukove, to pove ava rizik za o te enje sluha. Vrlo esto nemaju dobru reprodukciju niskofrekfentnih tonova. Spolja nji pre nik jastu i a kod ovih slu alica je manji od 25mm. y Kanalne ili uu ne slu alice (Canalphones,in ear monitors ili IEMs) - je tip slu alica koji se postavlja direktno u slu ni kanal, vrlo su komforne i krajnje prenosne. Nude vrlo dobru izolaciju od spoljnih zvukova te daju dobro definisane niske tonove. Postoje dva tipa ovih slu alica univerzalne, na kojima se mogu menjati jastu i i kako bi se na li najbolje odgovaraju i za ne iji slu ni kanal, i prilago ene koje se izra uju po narud bini i odgovaraju pojedincu.

Prema konstrukciji koljke slu alice se dele na: y Slu alice zatvorenog tipa - pru aju potpunu izolaciju od spoljnog zvuka i spre avaju da zvuk iz slu alica "procuri" u mikrofon pri usnimavanju, ali esto imaju nerealnu reprodukciju prostora (panorame i reverba). Zatvoreno ku i te ima i negativne efekte zbog toga to dovodi do rezonancije unutar ku i ta tako da na odre enim frekvencijama imamo izobli enja reprodukovanog zvuka, dok se bas uje ja e i bolje nego kod otvorenih slu alica.

y Slu alice otvorenog tipa - pru aju bolju reprodukciju prostora, ali su skoro neupotrebljive u bu nom okru enju ili pri usnimavanju vokala ili akusti nih instrumenata. Ovaj tip ku i ta ne izolira slu aoca od spoljnih zvukova i omogu uje osobama u neposrednoj blizini da vrlo lako uju zvuk koji nasataje u slu alicama jer sa zadnje strane imaju re etku ili su im jastu i i izra eni od zvu no propustljivog materijala, to omogu av zvuku da se slobodno prostire od uva. Ove slu alice po pravilu imaju puno bolji raspon zvuka koji pokrivaju te i bolji kvalitet reprodukcije zbog nedostatka efekta rezonancije. y Slu alice polu-otvorenog tipa - nastale kao kompromis izme u otvorenog i zatvorenog tipa i u pricipu predstavljaju najbolje re enje za dobar kvalitet zvuka. Prema tipu pretvara a koji koriste slu alice razlikujemo slede e: y Elektromagnetne slu alice - su najstariji tip slu alica koji se primenjuje i usavr ava jo od 1878. godine. Magnetni skolp ine magnet, i centralni polni nastavak. Membrana, kru nog oblika, od feromagnetnog lima, debljine oko 0.25mm uklje tena je po svom obodu i ujedno predstavlja kotvu magnetnog kola. Pri proticanju struje kroz cilindri ni namotaj koji se nalazi na centarlnom polnom nastavku novostvoreni magnetni fluks superponira se sa magnetnim fluksom stalnog magneta to izazva promenu sile kojom magnet deluje na membranu. Usled toga membrana vibrira u ritmu promene struje kroz namotaj stvaraju i zvu ne talase. Ove slu alice su dosta osetljive i za njihov rad je potrebna mala snaga. Imaju veoma siroma an zvu ni kvalitet zbog te ke i krute membrane, koja izaziva i rezonanciju. Frekvencijiski opseg ovih slu alica je od 200 do 3500Hz zbog ega danas zadovoljavaju jedino potrebe telefonije. y Elektrodinami ke slu alice - su najzastupljeniji tip slu alica koji se koristi i u su tini rade isto kao i elektrodinami ki zvu nici. One se sastoje od stalnog magneta, koji je pri vr en za ram, i koji uspostavlja stalno magnetno polje. Stalni magnet koji se koristi za izradu ovih slu alica obi no je od ferita ili neodimijuma. Membrana, koja je obi no izra ena od nekog lakog materijala na bazi celuloze, polimera ili ugljenika, je pri vr ena za pokretni kalem koje se nalazi u magnetnom polju stalnog magneta. Kada se na kalem dovede naizmeni ni audio signal, on usled novouspostavljenog naizmeni nog magnetnog polja po ne da vibrira ime automatski vibrira i membrana pri vr ena za njega to izazva odre ene fluktacije vazdu nog pritiska, koje slu alac registruje kao zvuk. Glavna razlika izme u elektrodinami kih zvu nika i slu alica je osim veli ine i te ine i u mnogo boljoj membrani kod slu alica, koja ima bolji odziv a time i ve u osetljivost to na i da pomo u slu alica mo emo uti neke detalje koje preko vu nika ne bi mogli. Njihov frekvencijski opseg ide od 30Hz pa do 20kHz zbog ega i imaju iroku primenjenost.

y Elektrostati ke slu alice - se sastoje od tanke, provodne membrane sme tene izme u dve metalne re etke (elektrode) koje su optere ene stalnim naelektrisanjem i na koje se dovodi signal sa transformatora. Membrana je stalno na visokom naponu to omogu ava specijalna vrsta napajanja, koja obezbe uje bezopasan, nisko-strujni visoki napon. Audio signal koji se dovodi na transformator poja ava se sa nekoliko volta na hiljadu volti i kao takav ide na elektrode gde se uspostvalja elektri no polje koje u zavisnosti od polariteta, membranu privla i ka jednoj od elektroda, time stvaraju i vazdu ni pritisak koji prolazi kroz re etke to u kombinaciji sa kontinualnim oscilovanjem membrane stvara zvu ni talas. Razmak izme u re etka i membrane, napon izme u njih i napetost membrane su pa ljivo odabrani tako da membrana stoji stabilno izme u ove dve re etke kada nema elektri nog signala na ulazu. Elektrostati ke slu alice su obi no dosta skuplje od elektrodinami kih, zato to su im potrebni specijalni poja ava i. Elektrostati ke slu alice se napajaju sa naponom izme u 100 i 1000V. Zbog veoma tanke i lake membrane, obi no nekoliko mikormetara, i kompletnog odsustva pokretnih metalnih delova, frekvencijski opseg ovog tipa slu alica prelazi preko 20kHz. Kao poseban tip elektrostati kih slu alica izdvajaju se elektret slu alice koje su za razliku od obi nih elektrostati kih izra ene od materijala koji trajno zadr avaju elektrostatis ki naboj, i zbog toga ne zahtevaju dodatno spoljno napajanje. y Slu alice sa balansiranim jezgrom - se sastoje od pokretnog magnetnog jezgra koje je postavljeno tako da mo e blago rotirati u stalnom magnetnom polju. Kada je jezgro precizno centrirano u polju, zna i da na njega ne deluje nikakva sila i tada se ka e da je jezgro balansirano. Kad se uspostavi struja u namotaju oko jezgra, ono blago rotira na jednu ili drugu stranu ime deluje odre enom silom na membranu i prozvodi zvuk. Ova struktura nije mehani ki stabilna i slabo izbacivanje iz balansa e jezgro zalepiti za jedan od polova stalnog magneta, zbog toga njihovo ku i te mora biti vr e i bolje zaptiveno u odnosu na ostale tipove slu alica. Njihova prednost je ta to mogu proizvesti zvuk sa zna ajno manjom snagom nego bilo koji drugi tip slu alica, a i to shto su veoma male pa se naj e e koriste kod kanalnih slu alica i za slu ne aparate kod osoba sa o te enim sluhom.

y Kristalne slu alice - se sastoje od bimorfne kristalne elije i tanke membrane od 8 do 300m. Bimorfna kristalna elija proistekla je iz tzv. Rochelle-ove soli, a to je ustvari piezo-elektri ni materijal koji ima svojstvo da pod dejstvom napona osciluje. Tako se propu tanjem elektri nog audio signala kroz bimorfnu eliju stvaraju oscilacije koje se dalje prenose na membranu i stvaraju zvu ne talase. Ove slu alice imaju viskou impedansu kapacitivnog karaktera pa zbog toga obi no imaju prigu nicu ili bar otpornik, a izobli enja su im manja nego kod elektromagnetnh slu alica. Pored svojih pozitivnih kvaliteta, slu alice imaju i svoju negativnu stranu. Po to se zvuk iz slu alica mora stalno nadmetati sa pozadinskim zvucima, koji na primer u podzemnoj eleznici, aerodromu ili u nekoj gu vi mogu biti dosta glasni, korisnici imaju obi aj da poja aju zvuk iznad preporu enih normi, a du e izlaganje tako glasnom zvuku mo e dovesti do trenutnog ili ak trajnog o te enja ula sluha. Zbog toga kompanije koje proizvode prenosnu audio opremu poku avaju da, raznim upozorenjima i ograni ava ima na samim slu alicama ili ure ajima koji reprodukuju zvuk, spre e korisnike u tome, me utim to nema dobar odziv kod krajnjih korisnika koji preferiraju da imaju slobodan izbor nivoa zvuka prilikom slu anja. Po to je jedna od osnovnih namena, a i osobina slu alica da nas delimi no ili potpuno izoluju od ambijentalnih zvukova, mora se obratiti posebna pa nja ukoliko koristimo slu alice dok u estvujemo u saobra aju bilo kao pe ak, bilo kao upravlja nekog vozila, zato to time dovodimo i sebe i druge u opasnost. Odstranjivanjem spolja njih zvukova mo e se desiti na primer da ne ujemo sirenu drugog vozila i time izazovemo saobra ajnu nesre u, zbog ega je i zabranjeno kori enje slu alica koje prekrivaju oba uva prilikom vo nje.

Literatura: 1. Ian R. Sinclair, Audio and Hi-Fi Handbook (3rd edition), 1998. 2. Petar Pravica i Dragan Drin i , Elektroakustika, Beograd, 2006. 3. Slobodna internet enciklopedija, Wikipedia, www.wikipedia.org.