Prvi deo OSNOVNE ODREDBE Sadr ina zakona Clan 1 Ovim zakonom ureduju se: brak i odnosi u braku, odnosi

u vanbracnoj zajednici, o dnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr avanje, im ovinski odnosi u porodici, za tita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porod icnim odnosima i licno ime. Porodica Clan 2 (1) Porodica u iva posebnu za titu dr ave. (2) Svako ima pravo na po tovanje svog porodicnog ivota. Brak Clan 3 (1) Brak je zakonom uredena zajednica ivota ene i mu karca.

(2) Brak se mo e sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buducih supru nika. (3) Supru nici su ravnopravni. Vanbracna zajednica Clan 4 (1) Vanbracna zajednica je trajnija zajednica ivota a bracnih smetnji (vanbracni partneri). ene i mu karca, izmedu kojih nem

(2) Vanbracni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odredenim ovim zakonom. Radanje, majka i dete Clan 5 (1) ena slobodno odlucuje o radanju. (2) Majka i dete u ivaju posebnu za titu dr ave. Dete Clan 6 (1) Svako je du an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima k oje se ticu deteta. (2) Dr ava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za za titu deteta od zanemariv anja, od fizickog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eks ploatacije. (3) Dr ava ima obavezu da po tuje, titi i unapreduje prava deteta.

(4) Dete rodeno van braka ima jednaka prava kao dete rodeno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditelji ma. (6) Dr ava je du na da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi za titu u porodicnoj sredini uvek kada je to moguce. Roditelji Clan 7 (1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vr enju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni polo aj roditelja. Izdr avanje Clan 8 (1) Izdr avanje je pravo i du nost clanova porodice odredenih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdr avanje nema pravnog dejstva. Imovinski odnosi Clan 9 Imovinski odnosi u porodici ureduju se zakonom, a mogu se uredivati i sporazumno , u skladu sa ovim zakonom. Nasilje u porodici Clan 10 (1) Zabranjeno je nasilje u porodici. (2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na za titu od nasilja u porodici. Punoletstvo i poslovna sposobnost Clan 11 (1) Punoletstvo se stice sa navr enom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom i sklapanjem braka pre pun oletstva uz dozvolu suda. (3) Sud mo e dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navr ilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i du evnu z relost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesi ma. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog clana sud odlucuje u vanparnicnom postupku.

Organ starateljstva Clan 12 (1) Poslove za tite porodice, pomoci porodici i starateljstva, u smislu ovog zakon a, vr i centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrdenih ovim zakonom re ava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strucnog rada te sadr aj i n acin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodicnu z a titu. Licno ime Clan 13 (1) Svako ima pravo na licno ime. (2) Pravo na licno ime stice se rodenjem. (3) Licno ime se mo e promeniti pod uslovima odredenim ovim zakonom. Nadzor Clan 14 (1) Nadzor nad radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodicnu za t itu. (2) Nadzor nad strucnim radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje nacin vr enja nadzora nad strucni m radom organa starateljstva. Drugi deo BRAK I SKLAPANJE BRAKA Razlicitost polova, izjava volje i nadle nost Clan 15 Brak sklapaju dva lica razlicitog pola davanjem izjava volje pred maticarem. Zajednica ivota Clan 16 Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice Smetnje za sklapanje braka Bracnost Clan 17 ivota supru nika.

Krvno srodstvo Clan 19 Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. brat i sestra po ocu ili majc i. Sloboda volje Clan 24 Brak ne mo e sklopiti lice cija volja nije slobodna. Tazbinsko srodstvo Clan 21 (1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: sveka r i snaha. ticenik. Nesposobnost za rasudivanje Clan 18 Brak ne mo e sklopiti lice koje je nesposobno za rasudivanje. II DEJSTVA BRAKA Zajednica ivota. dozvoliti sklapanje braka izmedu tazbinskih s rodnika iz stava 1 ovog clana. (2) Sud mo e. a od srodnika u pobocnoj l iniji brak ne mogu sklopiti: rodeni brat i sestra. a dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za v r enje prava i du nosti u braku.Brak ne mo e sklopiti lice koje je vec u braku. ocuh i pastorka te maceha i pastorak. Starateljstvo Clan 22 Brak ne mogu sklopiti staratelj i Maloletstvo Clan 23 (1) Brak ne mo e sklopiti lice koje nije navr ilo 18. godinu ivota. Adoptivno srodstvo Clan 20 Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapa nje braka na isti nacin kao i krvno srodstvo. zet i ta ta. ujak i sestricina. (2) Sud mo e. godinu ivota. tetka i sestric. tetka i bratanac. po tovanje i pomaganje Clan 25 . iz opravdanih razloga. dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koj e je navr ilo 16. deca rodene brace i sestara. stric i sinovica. iz opravdanih razloga. te deca brace i sestara po ocu ili majci.

poni tenjem i razvodom.Supru nici su du ni da vode zajednicki ivot te da se uzajamno po tuju i poma u. ako izjave volje supru nika n isu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred maticarem. . Izbor rada i zanimanja Clan 26 Supru nici su nezavisni u izboru rada i zanimanja. pod uslovima odredenim ovim zakonom. svoje imovinske odnose u rediti bracnim ugovorom. III PRESTANAK BRAKA Nacini prestanka braka Clan 30 (1) Brak prestaje smrcu supru nika. (3) Brak prestaje poni tenjem ako je ni tav ili ru ljiv. izjava volje i nadle nost Clan 31 Brak je ni tav ako su ga sklopila dva lica istog pola. Imovinski odnosi Clan 29 (1) Imovina supru nika mo e biti zajednicka i posebna imovina. u skladu sa ovim zakonom. Zajednica ivota Clan 32 (1) Brak je ni tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika. (2) Supru nici mogu. Mesto stanovanja i zajednicko domacinstvo Clan 27 Supru nici sporazumno odreduju mesto stanovanja i odlucuju o vodenju zajednickog d omacinstva. (2) Brak prestaje poni tenjem i razvodom na dan pravnosna nosti presude o poni tenju o dnosno razvodu. (2) Brak izmedu lica iz stava 1 ovog clana nece se poni titi ako je zajednica ivota supru nika naknadno uspostavljena. Ni tavost braka Razlicitost polova. Izdr avanje Clan 28 Supru nici su du ni da se uzajamno izdr avaju pod uslovima odredenim ovim zakonom.

. Srodstvo Clan 35 (1) Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili krvni. Nesposobnost za rasudivanje Clan 34 (1) Brak je ni tav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasudivanje. (2) Brak izmedu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog clana ne mora se poni titi ako postoje opravdani razlozi. telo i li drugo znacajno dobro jednog ili drugog supru nika odnosno treceg lica. bra k je ru ljiv. (2) Brak maloletnika ne mora se poni titi ako se zadovolje uslovi iz clana 23 stav 2 ovog zakona. (2) Ako lice iz stava 1 ovog clana naknadno postane sposobno za rasudivanje. (2) Novi brak nece se poni titi ako je raniji brak u meduvremenu prestao. Prinuda Clan 38 (1) Brak je ru ljiv ako je na njegovo sklapanje supru nik pristao pod prinudom. (2) Prinuda postoji kada je drugi supru nik ili neko treci silom ili pretnjom izaz vao opravdan strah kod supru nika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje brak a. (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugro en ivot. Starateljstvo Clan 36 Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili staratelj i Ru ljivost braka Maloletstvo Clan 37 (1) Brak je ru ljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.Bracnost Clan 33 (1) Brak je ni tav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nik a. adoptivni ili tazbinski sro dnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Zabluda ticenik.

Razvod braka Sporazum o razvodu Clan 40 (1) Supru nici imaju pravo na razvod braka ako zakljuce pismeni sporazum o razvodu . (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog ko je supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. njeno materinstvo mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. . Utvrdivanje materinstva sudskom odlukom Clan 43 (1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka d eteta. a supru nik koji je u zabludi ne bi sklopi o brak da je za to znao. (2) Zabluda o licnosti postoji kada je supru nik mislio da sklapa brak sa jednim l icem. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadr i i pismeni sporazum o vr enju roditeljskog pra va i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine.Clan 39 (1) Brak je ru ljiv kada je na njegovo sklapanje supru nik pristao u zabludi o licno sti drugog supru nika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Materinstvo i ocinstvo Materinstvo Clan 42 Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. (2) Pravo na utvrdivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka dete ta. a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizickoj licnosti). odnosno k ada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo. Razvod po tu bi Clan 41 Svaki supru nik ima pravo na razvod braka ako su bracni odnosi ozbiljno i trajno p oremeceni ili ako se objektivno ne mo e ostvarivati zajednica ivota supru nika. (3) Sporazum o vr enju roditeljskog prava mo e imati oblik sporazuma o zajednickom v r enju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vr enju roditeljskog prava. Treci deo ODNOSI DETETA I RODITELJA I PORODICNI STATUS DETETA 1. ali to lice nije ono za koje se iz davalo (zabluda o gradanskoj licnosti).

m o e biti osporeno. ena koja tvrdi da je majka ako istom tu bom tra i i u tvrdivanje svog materinstva. godinu a i ako je sposobna za rasudivanje. godinu rasudivanje. ivota i koji je sposoban za (2) Izuzetno. ena koja je upisana u maticnu k njigu rodenih kao majka deteta. ako se dete ivo rodi. (4) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. ivot (2) Ako majka ne mo e dati saglasnost. (2) Ocem deteta koje je rodeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrcu mu a i ako majka nije sk lopila novi brak u tom roku. majke deteta iz tog bra (4) Ocem deteta koje je rodeno van braka smatra se mu karac cije je ocinstvo utvrd eno priznanjem. dovoljna je saglasnost deteta. Ocinstvo Clan 45 (1) Ocem deteta koje je rodeno u braku smatra se mu majke deteta. Ko mo e da prizna ocinstvo Clan 46 Ocinstvo mo e da prizna mu karac koji je navr io 16. odnosno cije je ocinstvo utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete. pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa clanom 49 stav 1 ovog zakona. (5) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle smrti deteta. Saglasnost majke Clan 48 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi majka ako je navr ila 16. (3) Nije dopu teno osporavanje materinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. . te mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta .Osporavanje materinstva Clan 44 (1) Materinstvo ene koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta . Kada se mo e priznati ocinstvo Clan 47 (1) Ocinstvo se mo e priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. priznanje ocinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre rodenja dete ta. (3) Ocem deteta koje je rodeno u novom braku smatra se mu ka.

i izjava o saglasnosti sa priznanjem oc instva. (2) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati i u testamentu. Ni tavost priznanja Clan 53 Ni tave su i izjava o priznanju ocinstva. Saglasnost staratelja deteta Clan 50 Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost. saglasnost sa priznanjem ocinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. organom starateljstva ili sudom. Utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom Clan 55 (1) Ako ocinstvo nije utvrdeno priznanjem. Ru ljivost priznanja Clan 54 Ru ljive su i izjava o priznanju ocinstva. Osporavanje ocinstva Clan 56 ivota .Saglasnost deteta Clan 49 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi dete ako je navr ilo 16. ako su date pod prinudom ili u zabludi. Opozivanje priznanja Clan 52 Ni izjava o priznanju ocinstva. (2) Pravo na utvrdivanje ocinstva imaju: dete. Kako se mo e priznati ocinstvo Clan 51 (1) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati pred maticarem. mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. majka i mu karac koji tvrdi da je o tac deteta. godinu i ako je sposobno za rasudivanje. ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punova nost predvideni ovim zakon om. (2) Ako dete ne mo e dati saglasnost. dovoljna je saglasnost majke. ni izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva ne mo e se opozvati. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oci nstva.

mu majke i mu karac koji tvrd i da je otac deteta ako istom tu bom tra i i utvrdivanje svog ocinstva. (4) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog priznanjem onim licima koja su s e saglasila sa priznanjem ocinstva. II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM 1. (4) Mu karac koji se smatra ocem deteta u smislu st. majka. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji mo e biti ograniceno samo ovim zakonom.mo e biti osporeno. 2. materins tvo ene koja je darovala jajnu celiju ne mo e se utvrdivati.(1) Ocinstvo mu karca koji je upisan u maticnu knjigu rodenih kao otac deteta . 1 i 2 ovog clana ne mo e se osporavati. ocinst vo mu karca koji je darovao semene celije ne mo e se utvrdivati. (3) Ocinstvo mu karca koji se smatra ocem deteta u smislu st. bez obzira na uzrast. (3) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. Ocinstvo Clan 58 (1) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se mu majke. pod usl ovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja dao pismeni pristan ak. Materinstvo i ocinstvo u slucaju zaceca uz biomedicinsku pomoc Materinstvo Clan 57 (1) Majka deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc jeste ena koja ga je rodila. (2) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanom jajnom celijom. pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja d ao pismeni pristanak. (5) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanim semenim celijama. (2) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se i vanbracni part ner majke. (5) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle usvojenja deteta. ima pravo da zna ko su mu roditelji. (6) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle smrti deteta. (2) Pravo na osporavanje ocinstva imaju: dete. . Prava deteta Poreklo Clan 59 (1) Dete. 1 i 2 ovog clana ima pravo na osporavanje ocinstva samo ako dete nije zaceto postupkom biomedicinski potpomog nutog oplodenja.

godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e dat i pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata. ivot sa roditeljima Clan 60 (1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti o odr avanju licnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. (4) Dete koje je navr ilo 15. (4) Dete koje je navr ilo 15. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima mo e biti ograniceno samo sudskom odlukom ka da je to u najboljem interesu deteta. ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl (2) Pravo deteta da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi mo e biti ogra niceno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. eljama i sklo nostima. (3) Sud mo e doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimicno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. Licni odnosi Clan 61 (1) Dete ima pravo da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti koju ce srednju kolu pohadati. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e izv r iti uvid u maticnu knjigu rodenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njeg ovo poreklo. (3) Sud mo e doneti odluku o ogranicavanju prava deteta da odr ava licne odnose sa r oditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili deli micno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. (2) Dete koje je navr ilo 15.(3) Dete koje je navr ilo 15. (5) Dete ima pravo da odr ava licne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa koji ma ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograniceno sudskom odlukom. ivotnih i zdravstvenih uslova (2) Dete koje je navr ilo 15. Razvoj deteta Clan 62 (1) Dete ima pravo na obezbedenje najboljih mogucih za svoj pravilan i potpun razvoj. Obrazovanje deteta Clan 63 (1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. godinu uciti sa kojim ce roditeljem iveti. .

godinu ivota (stariji maloletnik) mo e preduzimati. 2. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna za f ormiranje svog mi ljenja. (4) Dete koje je navr ilo 10. odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz clana 193 stav 3 ovog zakona. (3) Dete koje je navr ilo 15. odnosno izdr avanja roditelja i maloletnog brata odnos no sestre. (2) Dete koje stice zaradu ili ima prihode od imovine du no je da delimicno podmir uje potrebe svog izdr avanja. godinu ivota mo e preduzimati pravne poslove kojima upr avlja i raspola e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. godinu ivota mo e se samo. pod uslovima odredenim ovim zakonom. (6) Sud i organ uprave utvrduju mi ljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom o dnosno organom starateljstva. Du nosti deteta Clan 66 (1) Dete je du no da roditeljima poma e u skladu sa svojim godinama i zrelo cu. (5) Dete koje je navr ilo 10. (2) Dete koje je navr ilo 14. Mi ljenje deteta Clan 65 (1) Dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje ima pravo slobodnog izra avanja tog mi ljenja.Poslovna sposobnost deteta Clan 64 (1) Dete koje nije navr ilo 14. porodicnim savetovali tem ili drugom ustanovom speci jalizovanom za posredovanje u porodicnim odnosima. a u prisustvu lica koje dete samo izabere. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava Clan 67 . godinu ivota (mladi maloletnik) mo e preduzimati prav ne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava. odnosno preko nekog drugog l ica ili ustanove. obratiti sudu ili organu uprave i zatra iti pomoc u ostvarivanju svog prava na slobodno izra avanje mi ljenja. a u skladu sa godina ma i zrelo cu deteta. (4) Dete mo e preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvideno zakonom. godinu ivota mo e slobodno i neposredno izraziti svoje mi ljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlucuje o njegovim pravi ma. por ed pravnih poslova iz stava 1 ovog clana. i sve ostale pravne poslove uz prethod nu ili naknadnu saglasnost roditelja. (3) Mi ljenju deteta mora se posvetiti du na pa nja u svim pitanjima koja ga se ticu i u svim postupcima u kojima se odlucuje o njegovim pravima. pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znacaja.

(4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunja va uslove za staratelja. izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. podizanje. te da dete usmeravaju ka usvajanju i po tovanju v rednosti emocionalnog. z astupanje.Roditeljsko pravo izvedeno je iz du nosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za za titu licnosti. etickog i nacionalnog identiteta svoje porodice i dru tva. Vaspitavanje deteta Clan 70 Roditelji imaju pravo i du nost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete pred kolskog uzrasta. poverenju i uzajamnom po tovanju. (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa nji hovim verskim i etickim uverenjima. . Sadr ina roditeljskog prava Staranje o detetu Clan 68 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da se staraju o detetu. a o daljem obrazo vanju deteta du ni su da se staraju prema svojim mogucnostima. (2) Staranje o detetu obuhvata: cuvanje. Obrazovanje deteta Clan 71 (1) Roditelji imaju du nost da obezbede osnovno kolovanje detetu. Zastupanje deteta Clan 72 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poni avajucim postupcima i kaznama koje vr edaju ljudsko dostojanstvo deteta i du ni su da dete tite od takvih postupaka drugi h lica. obrazovanje. (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obave tenja o detetu od obrazovnih i zdrav stvenih ustanova. vaspitavanje. prava i interesa deteta. Cuvanje i podizanje deteta Clan 69 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da cuvaju i podi u dete tako to ce se oni licno s tarati o njegovom ivotu i zdravlju.

(2) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada samo on nije doneo odluku o vr enju roditeljskog prava. ili je umro. Vr enje roditeljskog prava Zajednicko vr enje roditeljskog prava Clan 75 (1) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno kada vode zajednicki vot. Izdr avanje deteta Clan 73 Roditelji imaju pravo i du nost da izdr avaju dete pod uslovima odredenim ovim zakon om. Sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava Clan 76 (1) Sporazumom o zajednickom vr enju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno s e sagla avaju da ce roditeljska prava i du nosti obavljati zajednicki. ivi sa detetom. a sud jo (3) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot.(2) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta. (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i rasp ola u prihodom koji je steklo dete mlade od 15 godina. osim ako ni je drugacije odredeno zakonom (voljno zastupanje). Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta Clan 74 Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju i raspola u imovinom deteta pod uslovi ma odredenim ovim zakonom. medusobnim sp orazumevanjem. (4) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. (2) Sastavni deo sporazuma o zajednickom vr enju roditeljskog prava jeste i sporaz um o tome ta ce se smatrati prebivali tem deteta. i (2) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno i kada ne vode zajedn icki ivot ako zakljuce sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. a nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava. koje mora biti u najboljem interesu deteta. a zakljucili su sporazum o zajednickom ili samostalnom . ili je potpuno li en roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Samostalno vr enje roditeljskog prava Clan 77 (1) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat.

(3) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo ima pravo i du nost da izdr ava dete.vr enju roditeljskog prava. upucuje roditelje na razgovor u porodicno savetovali te ili u ustanovu specijal izovanu za posredovanje u porodicnim odnosima. Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava Clan 78 (1) Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. u smislu ovog zakona. upozorava roditelje na nedostatke u vr enju roditeljskog prava. Korektivni nadzor Clan 80 (1) Korektivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vr enju roditeljskog prava. preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom . (4) Pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. da s a detetom odr ava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta odl ucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vr i roditeljsko pravo. smatraju se narocito: obrazovanje deteta. zahteva od roditelja da polo e racun o upravljanju imovinom deteta. 2. (5) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot ako zakljuce sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog p rava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (2) Sporazumom o samostalnom vr enju roditeljskog prava prenosi se vr enje roditeljs kog prava na onog roditelja kome je dete povereno. Li enje roditeljskog prava Potpuno li enje roditeljskog prava . ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem inter esu deteta. a koje su mu stavljene u nadle nost ovim zakonom. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokrece i sudske postup ke u skladu sa zakonom. promena prebivali ta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. Nadzor nad vr enjem roditeljskog prava Preventivni nadzor Clan 79 Preventivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kad a donosi odluke kojima omogucava roditeljima da vr e roditeljsko pravo. sporazum o visini doprinosa z a izdr avanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nacinu odr avanja licnih odnos a deteta sa drugim roditeljem. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. 3.

(4) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava na odr avanje licnih o dnosa sa detetom i prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. (5) Sudskom odlukom o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. ako na drugi nacin grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. ako na drugi nacin zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava. (2) Sudska odluka o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e li iti roditelja jednog ili vi e prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. te na upravljanje i rasp olaganje imovinom deteta. ako fizicki. osim du nosti da izdr ava dete. ako izrabljuje dete sileci ga na preterani rad. odnosno na rad koji je zabranjen zakonom. 2. 4. ili na rad koji ugro ava moral. ako navikava dete na odavanje rdavim sklonostima. i 3.Clan 81 (1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine ro diteljskog prava mo e biti potpuno li en roditeljskog prava. vaspitavanje. 2. (3) Roditelj grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava: 1. (3) Roditelj koji vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava i du nosti na cuvanje. seksualno ili emocionalno zlostavlja dete. po dizanje. osim du nosti da izdr ava dete. zdravlje ili obrazovanje deteta. (2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava: 1. obrazovanje i zastupanje deteta. 4. ako je napustio dete. (4) Sudska odluka o potpunom li enju roditeljskog prava li ava roditelja svih prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednicki ivot sa de tetom koje se nalazi u ustanovi socijalne za tite za sme taj korisnika. 5. ako se uop te ne stara o detetu sa kojim ivi. Vracanje roditeljskog prava . 3. ako izbegava da izdr ava dete ili da odr ava licne odnose sa detetom sa kojim ne vi. ako podstice dete na vr enje krivicnih dela. Delimicno li enje roditeljskog prava Clan 82 (1) Roditelj koji nesavesno vr i prava ili du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti delimicno li en roditeljskog prava. (5) Sudskom odlukom o potpunom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna i li vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. odnosno ako sprecava odr avanje licnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi. 5.

(2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supr u nik. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 87 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju roditeljskog prava. Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje Clan 84 (1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. 2. Produ enje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produ ava Clan 85 Roditeljsko pravo se mo e produ iti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bole sti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugro ava sopstvena p rava i interese. kada roditelj bude potpuno li en roditeljskog prava. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javn i registar prava na nepokretnostima. kada dete bude usvojeno. 4. Cetvrti deo USVOJENJE I ZASNIVANJE USVOJENJA . 3. Kada prestaje produ eno roditeljsko pravo Clan 86 Produ eno roditeljsko pravo mo e da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je rod iteljsko pravo bilo produ eno. kao i odluka o produ enju i prestanku produ enog roditeljskog prava. upisuje se u maticnu knjigu rodenih. kada umru dete ili roditelj.Clan 83 Roditelju se mo e vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bi o potpuno ili delimicno li en roditeljskog prava. 5. (2) Ako dete ima nepokretnosti. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. godinu ivota. kada dete navr i 18.

dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava. Adoptivno srodstvo Clan 93 (1) Ne mo e se usvojiti dete koje je vec usvojeno. odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. 5. (2) Supru nik ili vanbracni partner usvojitelja mo e usvojiti njegovo ranije usvojen o dete. 4. Starateljstvo Clan 94 . Krvno srodstvo Clan 92 Ne mo e se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji. a od srodnika u pobocnoj liniji rodeni brat ili sestra. dete ciji su roditelji potpuno li eni poslovne sposobnosti. Maloletstvo usvojenika Clan 90 (1) Usvojiti se mo e samo maloletno dete. dete koje nema ive roditelje. dete ciji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravi te. Porodicni status usvojenika Clan 91 Usvojiti se mo e: 1. (3) Ne mo e se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost.Nadle nost Clan 88 Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. 2. Op ta podobnost usvojenika Interes usvojenika Clan 89 Dete se mo e usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu. (2) Ne mo e se usvojiti dete pre nego to navr i treci mesec ivota. 3. dete ciji su se roditelji saglasili sa usvojenjem.

ako je roditelj li en prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na eta. saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj. 3. Op ta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja Clan 99 (1) Razlika u godinama izmedu usvojitelja i usvojenika ne mo e biti manja od 18 ni ti veca od 45 godina. (1) Dete se mo e usvojiti samo uz saglasnost roditelja. (3) Roditelj ne mo e dati saglasnost za usvojenje pre nego ivota. Licna svojstva usvojitelja ivota i koje je s ivot det .Staratelj ne mo e usvojiti svog Saglasnost roditelja usvojenika Clan 95 ticenika. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznacavanjem ili bez oznacavanja us vojitelja. Saglasnost staratelja usvojenika Clan 97 Ako je dete pod starateljstvom. to dete navr i drugi mesec (4) Roditelj mo e povuci saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje licu koj e je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvoje nika vi e od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta. Saglasnost usvojenika Clan 98 Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. (2) Izuzetno. ako je roditelj potpuno li en poslovne sposobnosti. ako je roditelj potpuno li en roditeljskog prava. Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika Clan 96 Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. (5) Pravo iz stava 4 roditelj mo e iskoristiti samo jednom. godinu posobno za rasudivanje. 2.

ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje stranom dr avljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog clana ako je to u najboljem interes u deteta. Bracni status usvojitelja Clan 101 (1) Usvojiti mogu supru nici ili vanbracni partneri zajedno. protiv polne slobode i protiv ivota i tela.Clan 100 (1) Usvojiti mo e samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osnovu ko jih se mo e zakljuciti da ce roditeljsko pravo vr iti u najboljem interesu deteta. mo e usvojiti lice koje je supru nik ili vanbra cni partner roditelja deteta. osim ako ne usvaja supru nik ili vanbracni partner roditelja odnosno usvojioca d eteta. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje i licu k oje samo ivi ako za to postoje narocito opravdani razlozi. II DEJSTVA USVOJENJA Odnos usvojenika i usvojitelja . 2. Priprema usvojitelja Clan 102 (1) Usvojiti mo e samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu . da se ne mogu naci usvojitelji medu domacim dr avljanima. 3. (2) Smatrace se da se usvojitelji ne mogu naci medu domacim dr avljanima ako je pr o lo vi e od godinu dana od dana uno enja podataka o buducem usvojeniku u Jedinstveni licni registar usvojenja. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. 4. (2) Ne mo e usvojiti: 1. da se ministar nadle an za porodicnu za titu saglasio sa usvojenjem. Dr avljanstvo usvojitelja Clan 103 (1) Strani dr avljanin mo e usvojiti dete pod uslovom: 1. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. (2) Nezavisno od stava 1 ovog clana. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na usvojenika. 2. (3) Izuzetno. (3) Izuzetno. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice .

Odnos usvojenika i roditelja Clan 105 (1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja. ako je ni tavo ili ru ljivo. Ni tavost usvojenja Clan 107 Ni tavo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njego vu punova nost predvideni ovim zakonom.Clan 104 Usvojenjem se izmedu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih sro dnika zasnivaju jednaka prava i du nosti kao izmedu deteta i roditelja odnosno dru gih srodnika. (2) Usvojenjem prestaju prava i du nosti deteta prema njegovim srodnicima. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje bli e uslove za zasnivanje hranit eljstva. osim ako dete ne usvaja sup ru nik ili vanbracni partner roditelja deteta. . (2) Organ starateljstva mo e zasnovati i povremeno hraniteljstvo. (2) Usvojenje se ne mo e raskinuti. Peti deo HRANITELJSTVO I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA Nadle nost Clan 110 (1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. te prav a i du nosti srodnika prema njemu. III PRESTANAK USVOJENJA Nacin prestanka usvojenja Clan 106 (1) Usvojenje prestaje poni tenjem. Posledice prestanka Clan 109 Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlucuje organ starateljstva. Ru ljivost usvojenja Clan 108 Ru ljivo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data po d prinudom ili u zabludi.

Op ta podobnost hranjenika Interes hranjenika Clan 111 Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta. Maloletstvo hranjenika Clan 112 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo ako je dete maloletno. (2) Zasnovano hraniteljstvo mo e se produ iti i posle navr enih 18 godina ivota hranjen ika. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje. (2) Hraniteljstvo se mo e zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem. Saglasnost hranjenika Clan 116 Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. godinu iv . Saglasnost staratelja hranjenika Clan 115 Ako je dete pod starateljstvom. saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njeg ov staratelj. ako dete ima smetnju u psiho-fizickom razvoju i ako je nesposobno da se sam o stara o sebi i o za titi svojih prava. dete ciji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost. dete ciji su r oditelji li eni prava na cuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete ci ji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci na cin. (4) Kada su hranjenici braca i sestre. Porodicni status hranjenika Clan 113 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. Saglasnost roditelja hranjenika Clan 114 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta. dete ciji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo bor avi te. po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa is tim hraniteljem. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sp osobnosti. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja. ali ima smetnje u psiho-fizickom razvoju ili je dete sa poremecajem u pona anju.

4. pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na hranjenika. da izdr avaju dete. II DEJSTVA HRANITELJSTVA Prava i du nosti hranitelja Clan 119 (1) Hranitelj ima pravo i du nost da cuva. u skladu sa zakonom. (2) Hranitelj ima du nost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan t i rad. (2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadle an za porodicnu za ti tu. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. osim ako nisu potpuno ili delimicno li eni roditel jskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne st araju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci nacin. III PRESTANAK HRANITELJSTVA Nacini prestanka hraniteljstva Clan 121 ivo . da sa detetom odr avaj u licne odnose i da odlucuju o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta zajednic ki i sporazumno sa hraniteljem. da upravljaju i raspola u imovinom deteta. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu. Prava i du nosti roditelja Clan 120 Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i du nost da zastupaju dete. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. Priprema hranitelja Clan 118 (1) Hranitelj mo e biti lice koje je. (2) Hranitelj ne mo e biti: 1. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . Op ta podobnost hranitelja Licna svojstva hranitelja Clan 117 (1) Hranitelj mo e biti samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osn ovu kojih se mo e zakljuciti da ce se starati o detetu u njegovom najboljem intere su. vaspitava i obrazuje dete. 2. 3.ota i koje je sposobno za rasudivanje. podi e. po pravilu.

4. kada dete bude usvojeno. o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. godinu ivota. o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlucuje organ starateljstva. kada umru dete ili hranitelj. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. (3) Organ starateljstva du an je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvr di da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vi e nije u najbo ljem interesu deteta. Posledice prestanka Clan 123 (1) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. (2) Organ starateljstva mo e doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hrani telja. na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumn i zahtev.(1) Hraniteljstvo prestaje: 1. 5. (2) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. godine se dete redovno koluje. 3. ivota deteta ako (3) U slucaju smrti hranitelja. raskidom hraniteljstva. Raskid hraniteljstva Clan 122 (1) Hraniteljstvo se mo e raskinuti odlukom organa starateljstva. kada dete navr i 18. lice koje je sa njim ivelo u istoj porodicnoj zaj ednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva. esti deo STARATELJSTVO I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO Ko se stavlja pod starateljstvo Clan 124 Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni ticenik) ili punoletno lice koje je li eno poslovne sposobnosti (punoletni ticenik). . 2. Odluka o stavljanju pod starateljstvo Clan 125 (1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. (2) Hraniteljstvo se mo e produ iti najkasnije do navr ene 26.

osim ako interes ticenika ne nala e drugacije. Kolektivni staratelj Clan 130 ticen . Mi ljenje ticenika Clan 127 ticenik koji je navr io 10. roditeljima ti cenika ili drugim srodnicima. Staratelj vi e ticenika Clan 129 Isto lice mo e se postaviti za staratelja vi e ticenika ako na to pristane i ako je t o u interesu ticenika. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. s obzirom na njegove licne odnose sa ticenikom. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja Clan 126 (1) Za staratelja se postavlja lice koje ima licna svojstva i sposobnosti potreb ne za obavljanje du nosti staratelja. godinu ivota i koji je sposoban za rasudivanje ima pravo da predlo i lice koje ce mu biti postavljeno za staratelja.(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadr i i plan staranja. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supru nik. (5) Ako ticenik ima imovinu. ne mo e ocekivati da ce pravilno obavljati poslove s taratelja. 4. lice od koga se. II STARATELJ 1. a pristalo je da bude staratelj. lice ciji su interesi u suprotnosti sa interesima ticenika. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja starate lja i odlucuje o sme taju ticenika. srodnik ili hranitelj ika. 2. (4) Organ starateljstva poku ace najpre da smesti ticenika u srodnicku porodicu. 3. Ko se ne mo e postaviti za staratelja Clan 128 Za staratelja se ne mo e postaviti: 1. ticenika vr i stalna (6) Nacin rada. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava.

4. (4) Organ starateljstva mo e da zakljuci pravni posao sa ticenikom o kome se neposr edno stara samo uz saglasnost ministarstva nadle nog za porodicnu za titu. drugom licu kada je to predvideno zakonom. 3. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog clana organ starateljstva du an je da postavi pri vremenog staratelja: 1. prava ili interesa tih lic a. (3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreduje se pravni posao ili v rsta pravnog posla koju on mo e preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkret nog slucaja. 2. licu cije je boravi te nepoznato. nepoznatom sopstveniku imovine. da licu pod s tarateljstvom ne postavlja staratelja nego da du nost staratelja vr i neposredno. a ono nema zakonskog zastupnika ili punomocni ka. Razre enje staratelja Kada se staratelj razre ava . Privremeni staratelj Clan 132 (1) Organ starateljstva mo e odluciti da postavi privremenog staratelja ticeniku.Direktor ustanove socijalne za tite za sme taj korisnika odnosno lice zaposleno u to j ustanovi mo e se postaviti za staratelja ticenika sme tenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu ticenika. 5. (2) Re enjem o neposrednom vr enju poslova staratelja odreduje se strucnjak organa s tarateljstva koji ce u njegovo ime obavljati poslove staratelja. Neposredni staratelj Clan 131 (1) Organ starateljstva mo e odluciti. ako je to u interesu ticenika. strucnjak organa starateljstva mo e punova no da ob avi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovla cenja i pod uslovima i na na cin na koji ih obavlja staratelj. 6. odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (ko lizijski staratelj). kada ih staratelj obavlja. stranom dr avljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srb ije. (3) Poslove staratelja za ciju je punova nost. potrebno odobrenje organa starateljstva. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede o pravdan razlog. licu ciji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupni ka. k ao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proce ni da je to neophodno radi privremene za tite licnosti. 2.

ticenika i neposredno se obave tava o uslovima u k (3) Staratelj zastupa ticenika jednako kao . popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. podizanje. blagov remeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. (2) Staratelj je du an da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni ti cenik li en poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. (2) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 30 dana od dana kad a utvrdi da on obavlja du nost staratelja nesavesno ili da bi za ticenika bilo kori snije da mu se za staratelja postavi drugo lice. Du nosti staratelja Staranje o Clan 135 (1) Staratelj je du an da se savesno stara o ticeniku. vaspitavanje i obrazovan je maloletnog ticenika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot . III DEJSTVA STARATELJSTVA 1. Staranje o licnosti Clan 136 (1) Staratelj je du an da se stara da cuvanje. zastupanje. (3) Staratelj je du an da posecuje ojima ticenik ivi. (2) Ako ticenik ima imovinu.Clan 133 (1) Organ starateljstva du an je da bez odlaganja razre i staratelja ako utvrdi da j e on iz bilo kog razloga prestao da obavlja du nost. to roditelj zastupa dete. Zastupanje ticenika Clan 137 (1) Staratelj je du an da zastupa ticenika. (3) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 60 dana od dana kad a ovaj to zatra i. ili da je nastupila neka okolnost zb og koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. ticeniku ticenika vr i stalna (2) Staranje o ticeniku obuhvata: staranje o licnosti. Du nost organa starateljstva Clan 134 (1) Organ starateljstva du an je da. (2) ticenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje du nosti staratelja. pribavljanje s redstava za izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom ticenika. prilikom razre avanja jednog staratelja.

drugih izvora. da odluci o preduzimanju medicinskog zahvata nad ticenikom. 2. a na osnovu odluke organa starateljstva. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu du na da izdr avaju 3. (3) Glavnicu imovine ticenika staratelj mo e upotrebiti samo za njegovo izdr avanje i li kada to zahteva neki drugi va an interes ticenika. sredstava socijalne za tite. (4) Prihodi od imovine ticenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih tro k ova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za placanje nagrade staratelju. Pribavljanje sredstava za izdr avanje Clan 138 (1) Staratelj je du an da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdr avanje ticenika. Odgovornost staratelja . ticenikove imovine. 5. 4. (2) Raspolaganje imovinom ticenika staratelj mo e preduzimati samo uz prethodnu sag lasnost organa starateljstva.(4) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova ticenika starijeg od 14 godina. 4. Raspolaganje imovinom ticenika Clan 140 (1) Staratelj raspola e imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. (3) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati pos love koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom ticenika. 3. (2) Sredstva za izdr avanje 1. 2. ticenika. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspola e prihodom koji je stekao ticenik mladi od 15 godina. ticenika pribavljaju se iz: ticenika (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom ti cenika. da odluci o kolovanju ticenika. ticenikovih prihoda. Upravljanje imovinom ticenika Clan 139 (1) Staratelj je du an da upravlja imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom.

a vanredni odnosno zavr ni izve taj u roku od 15 dana od dana kada to z atra i organ starateljstva. ticenikovih prihoda. 2. o uslovima sme taj a. Izve tavanje organa starateljstva Clan 142 (1) Staratelj je du an da organu starateljstva podnosi izve taje i pola e racune o svo m radu pocetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izve taj). vaspitavanju i obrazovanju. os (3) Uslove za naknadu tro kova i nagradu staratelju propisuje ministar nadle an za p orodicnu za titu. osim ako ticenikovih prihoda. Prava staratelja Pravo na naknadu tro kova Clan 143 (1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih tro kova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. Pravo na nagradu Clan 144 (1) Staratelj ima pravo na nagradu. k ada organ starateljstva to zatra i (vanredni izve taj). (2) Staratelj je du an da redovni izve taj podnese do kraja meseca februara za preth odnu godinu. (4) Izve taj treba da sadr i i podatke o upravljanju i raspolaganju ticenikovom imovi nom te ticenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu. IV PRESTANAK STARATELJSTVA Nacini prestanka starateljstva . (3) Izve taj staratelja treba da sadr i podatke o licnosti ticenika. (5) Nacin podno enja izve taja i polaganja racuna propisuje ministar nadle an za porod icnu za titu. (2) Naknada tro kova staratelju isplacuje se prvenstveno iz im ako se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. kao i o svemu drugom to je od znacaja za licnost ticenika. (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepa nj om. osim ako ne doka e da je teta nastala bez njegove krivice.Clan 141 (1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje ticeniku tokom obavljanja poslova starateljstva. (3) Za tetu iz stava 1 ovog clana solidarno odgovara i organ starateljstva. zdravlju. odnosno nakon prestanka star ateljstva (zavr ni izve taj). (2) Nagrada staratelju isplacuje se prvenstveno iz se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. kao i konacno stanj e njegove imovine.

Clan 145 (1) Starateljstvo prestaje: 1. kada maloletni ticenik bude usvojen. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti mladeg maloletnika. 5. kada ticenik umre. kada maloletni ticenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. 6. kada maloletni ticenik navr i 18. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju roditeljskog prava odnos no o sticanju ili vracanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog ticenika. Vracanje poslovne sposobnosti Clan 148 Punoletnom licu li enom poslovne sposobnosti mo e se vratiti poslovna sposobnost kad a prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimicno li eno poslovne sp . Delimicno li enje poslovne sposobnosti Clan 147 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugro ava sopstvena prava i interese ili prava i interese dr ugih lica mo e biti delimicno li eno poslovne sposobnosti. V LI ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Potpuno li enje poslovne sposobnosti Clan 146 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nije s posobno za normalno rasudivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o se bi i o za titi svojih prava i interesa mo e biti potpuno li eno poslovne sposobnosti. 3. (3) Sudskom odlukom o delimicnom li enju poslovne sposobnosti odredice se pravni p oslovi koje lice delimicno li eno poslovne sposobnosti mo e odnosno ne mo e samostalno preduzimati. godinu ivota. 2. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju poslovne sposobnosti pun oletnom ticeniku. (4) Starateljstvo ne prestaje razre enjem ili smrcu staratelja. (2) Starateljstvo mo e da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu il i se starao o detetu na neodgovarajuci nacin pocne da se stara o detetu na odgov arajuci nacin. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti starijeg maloletnika. (3) Prestankom starateljstva prestaju prava i du nosti staratelja. 4.

III IZDR AVANJE MAJKE DETETA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 153 (1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdr avanje ima pravo na izdr avanj e od oca deteta za vreme od tri meseca pre porodaja i godinu dana posle porodaja .osobnosti. a nesposoban je za rad ili je nezaposlen. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 150 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti upisuje se u maticnu knjigu rodenih. (2) Na izdr avanje vanbracnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdr avanju supru nika. (3) Nema pravo na izdr avanje supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr av anje predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. Odluke o li enju i vracanju poslovne sposobnosti Clan 149 (1) Odluku o li enju poslovne sposobnosti i odluku o vracanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparnicnom postupku. Sedmi deo IZDR AVANJE I IZDR AVANJE SUPRU NIKA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 151 (1) Supru nik koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti dostavlja s e bez odlaganja organu starateljstva. II IZDR AVANJE VANBRACNOG PARTNERA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 152 (1) Vanbracni partner koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. a nesposoban je za rad il i je nezaposlen. (2) Nema pravo na izdr avanje supru nik koji je u vreme sklapanja ni tavog ili ru ljivog braka znao za uzrok ni tavosti odnosno ru ljivosti. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. ima pravo na izdr avanje od drugog supru nika srazmerno njegovim mo gucnostima. ima pravo na izdr avanje od drugog vanbracnog partnera srazmerno njegovim mogucnostima. (2) Ako lice li eno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti.

. Izdr avanje roditelja Clan 156 (1) Roditelj koji je nesposoban za rad. ima pravo na izdr avanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. (3) Punoletno dete u smislu st. Izdr avanje punoletnog deteta Clan 155 (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad. odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stice zaradu ili ima prihode od imovine. a nema dovoljno sredstava za izdr avanje. a najkasnije do navr ene 26. IV IZDR AVANJE DETETA. srazmerno njegovim mogucnostima. a nema dovoljno sredstava za izdr av anje. ima pravo na izdr avanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji. odnosno od maloletnog deteta koje stice zaradu ili ima prihode od imovine. 1 i 2 ovog clana ima pravo na izdr avanje od krvni h srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogucnostima ako roditelj i nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. Izdr avanje adoptivnih srodnika . ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje . (3) Du nost maloletnog deteta da delimicno podmiruje potrebe svog izdr avanja od sop stvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na du nost roditelja i krvnih s rodnika. godine ivota. (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdr avanje od roditelja sra zmerno njihovim mogucnostima. (2) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ush odnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Nema pravo na izdr avanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr a vanje predstavljalo ociglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. (4) Nema pravo na izdr avanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne sr odnike. (2) Nema pravo na izdr avanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za oca. Izdr avanje brata odnosno sestre Clan 157 Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdr avanje od punoletnog brata ili s estre. RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA Izdr avanje maloletnog deteta Clan 154 (1) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od roditelja.

Nacin odredivanja izdr avanja Clan 161 (1) Izdr avanje se. odreduje u novcu. penzija. ne mo e biti manja od 15% niti veca od 50% redovnih . mogucnosti za zaposle nje i sticanje zarade. naknada zarade. pri cemu se vodi racuna o minimalnoj sumi izdr avanja. (3) Maceha odnosno ocuh koji su nesposobni za rad. obrazovanja . (2) Nema pravo na izdr avanje maloletni pastorak ako je brak izmedu roditelja i ma cehe odnosno ocuha prestao poni tenjem ili razvodom. (2) Ako se visina izdr avanja odreduje u procentu od redovnih mesecnih novcanih pr imanja du nika izdr avanja (zarada. a nemaju dovoljno sredstava z a izdr avanje. zdravlja. prihoda te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja.Clan 158 Na izdr avanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdr avanju d eteta. (3) Mogucnosti du nika izdr avanja zavise od njegovih prihoda. obaveze da izdr a va druga lica te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. autorski honorar itd. ali samo ako se poverilac i du nik izdr avanja o tome sporazumeju. (4) Minimalna suma izdr avanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odn osno za lica na porodicnom sme taju periodicno utvrduje ministarstvo nadle no za por odicnu za titu.). V ODREÐIVANJE I PRESTANAK IZDR AVANJA Kriterijumi odredivanja izdr avanja Clan 160 (1) Izdr avanje se odreduje prema potrebama poverioca i mogucnostima du nika izdr avan ja. (2) Izdr avanje se mo e odrediti i na drugi nacin. njegove imovine. visina izdr avanja. Izdr avanje tazbinskih srodnika Clan 159 (1) Maloletni pastorak ima pravo na izdr avanje od macehe odnosno ocuha. po pravilu. njegovih licnih potreba. imaju pravo na izdr avanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogucnostima. po pravilu. (4) Nemaju pravo na izdr avanje maceha odnosno ocuh ako bi prihvatanje zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za pastorka. imovine. u skladu sa zakonom. (2) Potrebe poverioca izdr avanja zavise od njegovih godina. roditelja i drugih krvnih srodnika. Visina izdr avanja Clan 162 (1) Poverilac izdr avanja mo e po svom izboru zahtevati da visina izdr avanja bude odr edena u fiksnom mesecnom novcanom iznosu ili u procentu od redovnih mesecnih nov canih primanja du nika izdr avanja.

pravo deteta na izdr avanje ima prvenstvo. ima pra vo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo du no da daje izdr avanje. njihova obaveza je so lidarna. kada istekne vreme trajanja izdr avanja. (5) Ako je vi e lica istovremeno du no da daje izdr avanje. izdr avanje supru nika po prestanku braka mo e se produ iti i posle isteka roka od pet godina ako narocito opravdani razlozi sprecavaju supru nika poverioca izdr avanja da radi. Trajanje izdr avanja Clan 163 (1) Izdr avanje mo e trajati odredeno ili neodredeno vreme. Pravo na regres Clan 165 (1) Lice koje je fakticki davalo izdr avanje. (3) Tazbinski srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje posle krvnih srodn ika. (3) Ako je poverilac izdr avanja dete. Promena visine izdr avanja Clan 164 Visina izdr avanja mo e se smanjiti ili povecati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. visina izdr avanja treba da omoguci najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav u iva roditelj du nik izdr avanja. (3) Izuzetno. Redosled u izdr avanju Clan 166 (1) Supru nik ostvaruje pravo na izdr avanje prvenstveno od drugog supru nika. njihova obaveza je podelje na. (4) Ako ima vi e poverilaca izdr avanja. .mesecnih novcanih primanja du nika izdr avanja umanjenih za poreze i doprinose za o bavezno socijalno osiguranje. Prestanak izdr avanja Clan 167 (1) Izdr avanje prestaje: 1. (2) Krvni srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje redosledom kojim nasle duju na osnovu zakona. (2) Izdr avanje supru nika posle prestanka braka ne mo e trajati du e od pet godina. a nije imalo pravnu obavezu. (2) Ako je vi e lica istovremeno bilo du no da daje izdr avanje.

(4) Supru nik cije je pravo na izdr avanje jednom prestalo ne mo e ponovo ostvariti pr avo na izdr avanje od istog supru nika. Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI I IMOVINSKI ODNOSI SUPRU NIKA 1. smrcu poverioca ili du nika izdr avanja. kada poverilac izdr avanja stekne dovoljno sredstava za izdr avanje. 2. (3) Izdr avanje supru nika prestaje i kada poverilac izdr avanja sklopi novi brak odno sno vanbracnu zajednicu. osim ako pov erilac izdr avanja nije maloletno dete. Posebna imovina Sticanje Clan 168 (1) Imovina koju je supru nik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu poseb nu imovinu.2. (2) Imovina koju je supru nik stekao u toku trajanja braka deobom zajednicke imovi ne odnosno nasledem. Uvecanje vrednosti Clan 170 (1) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do neznatnog uvecanja vre dnosti posebne imovine jednog supru nika. kada du nik izdr avanja izgubi mogucnost za davanje izdr avanja ili davanje izdr avan ja postane za njega ocigledno nepravicno. (2) Izdr avanje mo e da prestane: 1. Zajednicka imovina Pojam zajednicke imovine Sticanje Clan 171 . drugi supru nik ima pravo na udeo u toj imov ini srazmerno svom doprinosu. 2. osim ako poverilac izdr avanja nije malo letno dete. poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isk ljucivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Upravljanje i raspolaganje Clan 169 Svaki supru nik samostalno upravlja i raspola e svojom posebnom imovinom. drugi supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. (2) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do znatnog uvecanja vredn osti posebne imovine jednog supru nika.

(1) Imovina koju su supru nici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajednicku imovinu. Igra na srecu Clan 172 Imovina stecena igrom na srecu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlj a zajednicku imovinu. (2) Smatra se da je upis izvr en na ime oba supru nika i kada je izvr en na ime samo j ednog od njih. (3) Supru nik ne mo e raspolagati svojim udelom u zajednickoj imovini niti ga mo e opt eretiti pravnim poslom medu ivima. osim ako nakon upisa nije zakljucen pismeni sporazum supru nika o d eobi zajednicke imovine odnosno bracni ugovor. ili je o pravima supru nika na nepo kretnosti odlucivao sud. Uvecanje vrednosti Clan 175 Ako je posle prestanka zajednickog ivota u braku do lo do uvecanja vrednosti zajedn icke imovine. Upravljanje i raspolaganje Clan 174 (1) Zajednickom imovinom supru nici upravljaju i raspola u zajednicki i sporazumno. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supru nik uvek preduzima uz saglasno st drugog supru nika. osim ako supru nik koji je ostvario dobitak ne doka e da je u igru ulo io posebnu imovinu. Upisivanje u javni registar Clan 176 (1) Smatra se da su supru nici izvr ili deobu zajednicke imovine ako su u javni regi star prava na nepokretnostima upisana oba supru nika kao suvlasnici na opredeljeni m udelima. Pravo intelektualne svojine Clan 173 Imovina stecena kori cenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice i vota u braku predstavlja zajednicku imovinu. Deoba zajednicke imovine Pojam deobe Clan 177 . svaki supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu odnosno pravo na ude o u uvecanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu. (2) Supru nici mogu bracnim ugovorom drugacije urediti svoje imovinske odnose.

Deobom zajednicke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrdivanje suvlasnic kog odnosno supoverilackog udela svakog supru nika u zajednickoj imovini. Vreme deobe Clan 178 Deoba zajednicke imovine mo e se vr iti za vreme trajanja braka i posle njegovog pre stanka. Sporazumna deoba Clan 179 Supru nici mogu zakljuciti sporazum o deobi zajednicke imovine (sporazumna deoba). Sudska deoba Clan 180 (1) Ako supru nici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednicke imovine, deobu zaj ednicke imovine vr i sud (sudska deoba). (2) Pretpostavlja se da su udeli supru nika u zajednickoj imovini jednaki. (3) Veci udeo jednog supru nika u sticanju zajednicke imovine zavisi od njegovih o stvarenih prihoda, vodenja poslova u domacinstvu, staranja o deci, staranja o im ovini te drugih okolnosti od znacaja za odr avanje ili uvecanje vrednosti zajednic ke imovine. (4) Veci udeo u sticanju zajednicke imovine utvrduje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) o e iz od Veci udeo jednog supru nika u sticanju pojedinog prava iz zajednicke imovine m se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava zajednicke imovine, a supru nik je u sticanju tog prava ucestvovao i prihodima svoje posebne imovine.

Pravo na deobu Clan 181 Pravo na deobu zajednicke imovine imaju: supru nici, naslednici umrlog supru nika i poverioci onog supru nika iz cije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova p otra ivanja. Deoba stvari za licnu upotrebu supru nika Clan 182 (1) Stvari za licnu upotrebu jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu svojinu b ez uracunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odn osu na vrednost zajednicke imovine i vrednost stvari za licnu upotrebu drugog su pru nika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog clana nesrazmerno velika, one pripada ju u iskljucivu svojinu supru niku sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba stvari namenjenih detetu

Clan 183 (1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljucivu svojinu supru niku koji vr i rodi teljsko pravo bez uracunavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vr e roditeljsko pravo zajednicki, nad stvarima namenjenim detet u imaju pravo zajednicke svojine. Deoba stvari za vr enje zanata ili zanimanja Clan 184 Stvari za vr enje zanata ili zanimanja jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu s vojinu sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba predmeta domacinstva Clan 185 Predmeti domacinstva na kojima jedan supru nik nakon prestanka zajednice ivota u br aku ima dr avinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljucivu svoji nu sa uracunavanjem u njegov udeo. Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze Clan 186 Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supru nik koj i ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednickoj imov ini. Odgovornost za zajednicke obaveze Clan 187 (1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednickog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supru nika, odgovaraju supru nici solidarno svo jom zajednickom i posebnom imovinom. (2) Supru nik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajednicku obavezu ima pra vo na naknadu od drugog supru nika srazmerno njegovom udelu u zajednickoj imovini. 3. Ugovori supru nika Bracni ugovor Clan 188 (1) Supru nici odnosno buduci supru nici mogu svoje imovinske odnose na postojecoj i li buducoj imovini urediti ugovorom (bracni ugovor). (2) Bracni ugovor mora biti zakljucen u pismenom obliku i mora biti overen od st rane sudije, koji je du an da pre overe supru nicima procita ugovor i upozori ih da se njime iskljucuje zakonski re im zajednicke imovine. (3) Bracni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar pr ava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom Clan 189 (1) Supru nici mogu zakljuciti ugovor na osnovu koga ce jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednickom imovinom ili nekim njenim delovima. (2) Ugovor iz stava 1 ovog clana mo e se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako n ije drugacije ugovoreno. (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom koji se odnosi na n epokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu Clan 190 (1) Ako brak prestane razvodom ili poni tenjem, uobicajeni pokloni koje su supru nic i ucinili jedan drugome u toku trajanja zajednickog ivota u braku ne vracaju se. (2) Vracaju se pokloni cija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednicke imovine supru nika, a koje su supru nici ucinili jedan drugom u toku traj anja zajednickog ivota u braku. (3) Pravo na povracaj poklona nema supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a povracaj poklona predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. (4) Pokloni se vracaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka z ajednickog ivota u braku. II IMOVINSKI ODNOSI VANBRACNIH PARTNERA Zajednicka imovina Clan 191 (1) Imovina koju su vanbracni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivo ta u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (2) Na imovinske odnose vanbracnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog za kona o imovinskim odnosima supru nika. III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA Upravljanje imovinom deteta Clan 192 (1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije st eklo radom. Raspolaganje imovinom deteta Clan 193 (1) Dete samostalno raspola e imovinom koju stekne radom.

deteta i roditelja te clanova porodicne zajednice koji nisu uredeni ovim zakonom. IV IMOVINSKI ODNOSI CLANOVA PORODICNE ZAJEDNICE Zajednicka imovina Clan 195 (1) Imovina koju su zajedno sa supru nicima odnosno vanbracnim partnerima stekli r adom clanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodicnoj zajedn ici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog roditelja. (2) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se krvni. (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes deteta. vanbracnih partnera. tazbinski i adoptivni srodnici supru nika odnosno vanbracnih partnera koji zajedno sa njima ve. osim odredbe clana 176 stav 2 (upis ivanje u javni registar) i clana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima). (5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdr avanje odnosno za izdr avanje svog drugog zajednickog maloletnog deteta. (3) Na imovinske odnose clanova porodicne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika. (2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. u smislu ovog zakona. primenjuju se odredbe zakon a kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi.(2) Roditelji imaju pravo da raspola u imovinom deteta koju ono nije steklo radom. Primena zakona kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi Clan 196 Na imovinske odnose supru nika. jeste pona anje kojim jedan clan por i . Pravo stanovanja (habitatio) Clan 194 (1) Dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ci ji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vr i roditeljsko prav o nemaju pravo svojine na useljivom stanu. Deveti deo ZA TITA OD NASILJA U PORODICI Nasilje u porodici Clan 197 (1) Nasilje u porodici. (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti rodi telji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa staratel jstva.

bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. prisiljavanje na seksualni odnos. (3) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se: 1. supru nici ili biv i supru nici. zabrana pribli avanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. bez obzira na pra vo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. smatra se narocito: 1. 5. 6. odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navr ilo 14 . 4. iako nikada nisu ivela u istom porodicnom domacinstvu. du evno zdravlje ili spokojstvo drugog clana poro dice. 3. kojom se privremeno zabranjuje ili ogranicava odr avanje licnih odnosa sa drugim clanom porodice. te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu. (3) Mera za tite od nasilja u porodici mo e trajati najvi e godinu dana. zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. 5. vredanje. bezobzirno i zlonamerno pona anje. nano enje ili poku aj nano enja telesne povrede. lica koja su medusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi. 3. 4. roditelji i ostali krvni srodnici. (2) Mere za tite od nasilja u porodici jesu: 1. 5. izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. deca. 2. (4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako li enje slobode u vezi s krivicnim delo . Mere za tite Clan 198 (1) Protiv clana porodice koji vr i nasilje sud mo e odrediti jednu ili vi e mera za tit e od nasilja u porodici. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nano enja telesne povrede clanu porodice ili njemu bliskom licu. godinu ivota ili nemocnim licem. lica koja ive ili su ivela u istom porodicnom domacinstvu. (2) Nasiljem u porodici. od nosno koja imaju zajednicko dete ili je dete na putu da bude rodeno. 3. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice . u smislu stava 1 ovog clana. 2. ogranicavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trecim licima.odice ugro ava telesni integritet. 2. vanbracni partneri ili biv i vanbracni partneri. 4. kao i svako drugo drsko.

Zajednicke odredbe Sadr ina ovog dela zakona Clan 201 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni parnicni postupci u vezi sa porodi cnim odnosima.m odnosno prekr ajem uracunava se u vreme trajanja mere za tite od nasilja u porodic i. ako ovim zakonom nije drugacije odredeno . sprovesti na najvi e dva ro ci ta. Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODICNIM ODNOSIMA I POSTUPAK PRED SUDOM 1. Produ avanje mere za tite Clan 199 Mera za tite od nasilja u porodici mo e se produ avati sve dok ne prestanu razlozi zbo g kojih je mera bila odredena. (2) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima tu ba se ne dostavlja tu enom na odgovo r. . Prestanak mere za tite Clan 200 Mera za tite od nasilja u porodici mo e prestati pre isteka vremena trajanja ako pre stanu razlozi zbog kojih je mera bila odredena. (4) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada su tu ba ili predlog primljeni u sudu. po pravilu. Primena zakona kojim se ureduje parnicni postupak Clan 202 Na postupak suda koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju se odredbe zak ona kojim se ureduje parnicni postupak. (3) Postupak iz stava 1 ovog clana sud ce. Sastav veca Clan 203* (Prestao da va i) Hitnost postupka Clan 204 (1) Postupak u vezi sa porodicnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili ro ditelja koji vr i roditeljsko pravo.

Pokretanje postupka Clan 210 (1) Postupak radi utvrdivanja postojanja ili nepostojanja braka. Istra no nacelo Clan 205 U postupku u vezi sa porodicnim odnosima sud mo e utvrdivati cinjenice i kada one nisu medu strankama sporne. lica k oja imaju pravni interes da bude utvrdeno postojanje ili nepostojanje braka i ja vni tu ilac. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. Postupak u bracnom sporu Mesna nadle nost Clan 209 U bracnom sporu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnicni po stupak. a mo e i samostalno istra ivati cinjenice koje nijedna s tranka nije iznela. (2) Postupak za razvod braka pokrece se i predlogom za sporazumni razvod braka. 2. vodeci racuna o razlozima pravicnosti. Iskljucivanje javnosti Clan 206 (1) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima javnost je iskljucena. pokrece se tu bom. Tu ba za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka Clan 211 Tu bu za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supru nici. Revizija Clan 208 Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodicnim odnosima. . Odluka o tro kovima Clan 207 O naknadi tro kova postupka u vezi sa porodicnim odnosima sud odlucuje po slobodno j oceni. kao i za poni ten je i razvod braka (bracni spor).(5) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. (2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi uc esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni.

clanu 34 stav 1 i cl. Naknadni nestanak uzroka ni tavosti (bracnost) Clan 214 Sud ce odbiti tu beni zahtev za poni tenje braka ako je raniji brak prestao do zaklj ucenja glavne rasprave. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (prinuda i zabluda) Clan 216 Supru nik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni ten je braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda u ocena. (2) Roditelji maloletnog supru nika. (3) Ako tu eni osporava punova nost ranijeg braka koji je upisan u maticnu knjigu ve ncanih. a ako on to ne ucini.Tu ba za poni tenje ni tavog braka Clan 212 (1) Tu bu za poni tenje braka iz uzroka navedenih u cl. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu radi utvrdivanja da raniji brak postoji. postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz maticne knji ge vencanih. (2) Ako tu ilac postojanje ranijeg braka ne mo e dokazati izvodom iz maticne knjige vencanih. (2) U slucajevima iz stava 1 ovog clana brak se mo e poni titi i posle njegovog pres tanka. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti supru nici. smatrace se da je tu ba povucena. lica koja imaju pravni interes da br ak bude poni ten i javni tu ilac. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (nesposobnost za rasudivanje) Clan 217 . Dokazivanje ni tavosti (bracnost) Clan 213 (1) U postupku za poni tenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg bra ka jednog supru nika. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu za poni tenje ranijeg braka. mogu podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supru nika. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (maloletstvo) Clan 215 (1) Supru nik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan mo e podneti tu bu za poni t enje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja p unoletstva. smatrace se da je od svoje tvrdnje odustao. odnosno njegov staratelj. 31-33. a ako on to ne ucini. (3) Pravo na podizanje tu be za poni tenje ni tavog braka ne zastareva.

mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasudivanje. (3) Naslednici supru nika koji su pokrenuli bracni spor predlogom za sporazumni ra zvod braka mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za pon i tenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. (4) Staratelj poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Naslednici i staratelj Clan 218 (1) Pravo na tu bu za poni tenje braka ne prelazi na naslednike supru nika. Odricanje od tu benog zahteva Clan 222 U bracnom sporu odricanje od tu benog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlacen je tu be.Supru nik koji nije bio sposoban za rasudivanje u trenutku sklapanja braka. Punomocnik Clan 221 (1) Ako tu bu u bracnom sporu podnosi punomocnik stranke. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za poni tenje braka. (3) U bracnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supru ni ke ne mo e zastupati isti punomocnik. Povlacenje tu be . Naslednici i staratelj Clan 220 (1) Pravo na tu bu za razvod braka ne prelazi na naslednike supru nika. punomocje mora biti over eno i izdato samo radi zastupanja u bracnom sporu. (2) Punomocje mora da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podno enje tu be. Tu ba za razvod braka Clan 219 Tu bu za razvod braka mogu podneti oba supru nika. odnosno od dana pra vnosna nosti sudske odluke o vracanju poslovne sposobnosti. a nakn adno postane sposoban za rasudivanje.

1 i 2 ovog clana do lo p osle dono enja prvostepene presude.Clan 223 (1) U bracnom sporu tu ilac mo e tu bu povuci do zakljucenja glavne rasprave bez prist anka tu enog. Presuda i sudsko poravnanje Clan 224 (1) U bracnom sporu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnov u priznanja ili odricanja. (2) Sporazum supru nika o deobi zajednicke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka. . (2) Sud mo e presudom u bracnom sporu odluciti o potpunom ili delimicnom li enju rod iteljskog prava. (2) Pravnosna na presuda u bracnom sporu ne mo e se pobijati vanrednim pravnim lekov ima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poni tenju ili razvodu braka. a sa pristankom tu enog dok postupak nije pravnosna no zavr en. sud ce re enjem utvrditi da je presuda bez pravn og dejstva i da se postupak obustavlja. Smrt stranaka Clan 228 (1) Ako u toku bracnog spora umre jedan ili umru oba supru nika. Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu Clan 225 (1) Sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o raz vodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. prvostepeni sud c e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Pobijanje presude Clan 227 (1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu mo e se pobijati s amo zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljucen pod prinudom ili u zabludi. (3) Sud mo e presudom u bracnom sporu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Presuda u bracnom sporu Clan 226 (1) Sud je du an da presudom u bracnom sporu odluci o vr enju roditeljskog prava. (2) U bracnom sporu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. (3) Ako je do povlacenja tu be ili predloga u skladu sa st. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povuci jedan ili oba supru nika dok po stupak nije pravnosna no zavr en.

Postupak posredovanja Sadr ina postupka posredovanja Clan 229 Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za poku aj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za poku aj sporazumnog okoncanja sp ora (u daljem tekstu: nagodba). (2) Sudija koji rukovodi posredovanjem du an je da preporuci supru nicima da se podv rgnu i psiho-socijalnom savetovanju. 2. sprovodi sud. ako je boravi te jednog od supru nika nepoznato. (3) Ako supru nici pristanu na psiho-socijalno savetovanje. (4) Poveravanje se vr i dostavljanjem tu be za poni tenje ili razvod braka. odnosno drugoj ustanovi koja je specijali zovana za posredovanje u porodicnim odnosima. ako jedan od supru nika ne pristane na posredovanje. Kada se sprovodi posredovanje Clan 230 (1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bracnom sporu koji je pokrenu t tu bom jednog od supru nika. 3. ako je jedan od supru nika nesposoban za rasudivanje. 218 i 220 ovog zakona. osim ako je posredovanje uspelo.(2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa cl. . Kako se sprovodi posredovanje Clan 232 (1) Po prijemu tu be za poni tenje ili razvod braka. po pravilu. (2) Posredovanje u bracnom sporu se ne sprovodi: 1. ili uz njihovu saglasnost. sud zakazuje roci te za posredova nje koje se odr ava samo pred sudijom pojedincem. bracnom ili porodicnom savetovali tu. poveriti posredovanje nadle nom organu starateljstv a. 4. (2) Uz poziv na roci te za posredovanje dostavlja se i tu ba za poni tenje ili razvod braka. ako jedan ili oba supru nika Ko sprovodi posredovanje Clan 231 (1) Posredovanje. ive u inostranstvu. (3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne mo e ucestvovati u dono enju odluke u neko j kasnijoj fazi postupka. sud ce na njihov predl og.

Trajanje mirenja Clan 239 (1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du ni su da mirenj e sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tu be sudu odnosno ustanovi. ne odazovu pozivu za mirenje. smatrace se da je tu ba za razvod braka povucena. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu mirenj a obavesti sud kojem je podneta tu ba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mire nju. (2) Punomocnici ne mogu zastupati supru nike niti mogu prisustvovati mirenju. Kada je mirenje uspelo Clan 236 Ako se supru nici pomire. u smislu stava 1 ovog clana. Svrha mirenja Clan 234 Svrha mirenja jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta i bez ra zvoda braka. Zapisnik o mirenju Clan 238 (1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i izjave supru nika o tome da su se pomirili odnosno da miren je nije uspelo. (2) Ako ne dode do pomirenja. Poziv na mirenje Clan 235 (1) Na mirenje se pozivaju oba supru nika. smatrace se da mirenje nije uspelo i nastavice se postupak nagodbe.Mirenje Kada se sprovodi mirenje Clan 233 Mirenje se sprovodi samo u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za razvod braka. Kada mirenje nije uspelo Clan 237 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. sa mirenjem se mo e nastaviti. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult . ali sud odnosno ustan ova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenj a dode. iako su uredno pozvani.

(2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojace da sup ru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. postupak mirenja ce sprovesti sud.atima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tu ba za razvod braka. sporazum supru nika o deobi zaj ednicke imovine unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka. (2) Ako ne dode do nagodbe. sporazum supru nika o vr enju rod iteljskog prava unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka ukoliko s ud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Svrha nagodbe Clan 241 (1) Svrha nagodbe jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta nako n poni tenja ili razvoda braka. smatrace se da nagodba nije uspela i nastavice se postupak po tu bi za po ni tenje ili razvod braka. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. sa nagodbom se mo e nastaviti. smatrace se da je nagodba uspela. ali sud odnosno ustanov a kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba po stigne. Kada nagodba nije uspela Clan 244 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. . Poziv na nagodbu Clan 242 Na nagodbu se pozivaju oba supru nika i njihovi punomocnici. ne odazovu pozivu na nagodbu. Nagodba Kada se sprovodi nagodba Clan 240 Nagodba se sprovodi u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za poni tenje braka. (3) Roci te za mirenje sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog clana. u smislu stava 1 ovog clana. iako su uredno pozvani. Kada je nagodba uspela Clan 243 (1) Ako supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. (2) Ako supru nici postignu samo sporazum o vr enju roditeljskog prava ili samo spor azum o deobi zajednicke imovine. odn osno tu bom za razvod braka a mirenje supru nika nije uspelo. smatrace se da je nagodba delimicno uspela.

(4) Roci te za nagodbu sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Postupak u sporu o materinstvu i ocinstvu Mesna nadle nost Clan 247 U sporu o materinstvu i ocinstvu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ur eduje parnicni postupak. Pokretanje postupka Clan 248 Postupak radi utvrdivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu). Trajanje nagodbe Clan 246 (1) Sud je du an da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tu ba za poni tenje braka. (2) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog materi nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. 3. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kad a joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. (3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult atima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odno sno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. postupak nagodbe ce s provesti sud. ovog clana. odnosno izjave supru nika da nagodba nije uspela.Zapisnik o nagodbi Clan 245 (1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava i o deobi za jednicke imovine. Tu ba radi utvrdivanja materinstva Clan 249 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja materinstva bez obzira na rok. radi u tvrdivanja i osporavanja ocinstva i radi poni tenja priznanja ocinstva (spor o oci nstvu) pokrece se tu bom. Tu ba radi osporavanja materinstva . (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu nagodb e obavesti sud kojem je podneta tu ba za poni tenje ili razvod braka i dostavi mu za pisnik o nagodbi.

(5) Mu karac koji se smatra ocem deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da det e nije zaceto postupkom biomedicinski potpomognutog oplodenja. Tu ba radi poni tenja priznanja ocinstva . (3) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog oci nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem ocinst va nisu saglasili majka. (3) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta u roku od godinu d ana od dana saznanja da je ona rodila dete. Tu ba radi osporavanja ocinstva Clan 252 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od rod enja deteta. (4) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u ro ku od 10 godina od rodenja deteta. a na jkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (2) ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (4) Mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta mo e podneti tu bu radi osporav anja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta nije rodila dete. (3) Mu majke mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta.Clan 250 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja detet a. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (2) Majka mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac. (2) Majka mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mu karac koga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo. a najkasnije u roku od 10 god ina od rodenja deteta. odnosno staratelj deteta. Tu ba radi utvrdivanja ocinstva Clan 251 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva bez obzira na rok.

tu ba se podnosi protiv n jegovih naslednika. odnosno radi poni tenja priznanja ocinstva. (5) Stranke u sporu radi poni tenja priznanja ocinstva jesu: lice koje je dalo izj avu o priznanju ocinstva. lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem o cinstva. dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu radi poni tenja iz jave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uocen a. Naslednici tu enog Clan 255 (1) Ako tu eni u sporu o materinstvu i ocinstvu nije vi e iv. ena koja tvrdi da je majka deteta. mogu podneti lica koja su dala izjavu. tu ba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika. ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta i mu k arac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparnicari).Clan 253 (1) Tu bu radi poni tenja izjave o priznanju ocinstva. kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. mu karac koji tvr di da je otac deteta i mu karac koga majka smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni s uparnicari). (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tu ioca mo e podneti tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. ena koja tvrdi da je (2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete. iz uzroka navedenih u cl. Suparnicarska zajednica Clan 256 (1) Stranke u sporu radi utvrdivanja materinstva jesu dete i majka deteta. majka. a lice koje ima pravni interes da izjava bude poni tena samo ako se radi o uslovima za ni tavost priznanja (nu ni i jedinstveni suparnicari). (3) Stranke u sporu radi utvrdivanja ocinstva jesu: dete. 46-51 ovog zakona. (2) Ako tu eni nema drugih naslednika. Naslednici i staratelj tu ioca Clan 254 (1) Pravo na tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu ne prelazi na naslednike. (2) Naslednici tu ioca mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za utvrdivanje ili osporavanje materinstva ili ocinstva. mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mu karac koji tvrdi da je otac deteta (nu ni i jedinstv eni suparnicari). kao i izjavu o saglasnosti sa priz nanjem ocinstva. (6) Ako tu bom u sporu o materinstvu i ocinstvu nisu obuhvacena sva lica koja mora . (2) Lice koje je izjavu o priznanju ocinstva. lica koja imaju pravni interes da izjava bude poni tena te javni tu ilac. majka. (4) Stranke u sporu radi osporavanja ocinstva jesu: dete.

. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 260 (1) Sud je du an da presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluci o vr enju rodit eljskog prava. sud je du an da pouci tu ioca da tu i i lice koje tu bom nij e obuhvaceno ili da to lice pozove da se pridru i tu bi kao novi tu ilac. odnosno boravi te. (7) Ako tu ilac u roku koji sud odredi ne pro iri tu bu na sva lica koja moraju biti s tranke u postupku ili se ta lica ne pridru e tu bi kao tu ioci.ju biti stranke u postupku. (3) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. (2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa clanom 254 stav 2 ovog zakona. sud ce je odbaciti. Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje rodit eljskog prava Mesna nadle nost Clan 261 Dete mo e podneti tu bu u sporu za za titu svog prava i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pred sudom op te mesne nadle nosti ili pred sudom na cijem podru cju ono ima prebivali te. punomoc je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu. a ako tu ba bude vracena sudu bez ispravke. Presuda i sudsko poravnanje Clan 258 (1) U sporu o materinstvu i ocinstvu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. prvostepeni s ud ce re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Punomocnik Clan 257 (1) Ako tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu podnosi punomocnik stranke. smatrace se da je tu ba povucena. (2) Punomocje treba da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podizanje tu be . 4. (2) U sporu o materinstvu i ocinstvu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnan je. Smrt stranaka Clan 259 (1) Ako u toku spora o materinstvu i ocinstvu umru tu ilac ili tu eni. (2) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluciti i o potpunom ili d elimicnom li enju roditeljskog prava.

roditelji deteta i organ starateljstva. Du nost suda Clan 266 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog . zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustan ove socijalne za tite. Tu ba za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava Clan 264 (1) Tu bu za vr enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. i roditelj koji je bio li en roditeljskog prava. dete zastupa kolizijski staratelj. udru enja i gradani. (3) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a za titu prava deteta imaju sve decje. (2) Tu ba za za titu prava deteta mo e se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu za ticena nekim drugim postupkom. (3) Dete koje je navr ilo 10. drugi roditelj. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. (4) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a li enje roditeljskog prava imaju sve decje. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od organa starateljstva d a mu postavi kolizijskog staratelja. pravosudni i drugi dr avni organi. Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta Clan 265 (1) Ako izmedu deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi. roditelji deteta. pored lica iz stava 2 ovog cl ana. pravosudni i drugi dr avni organi. javni tu ilac i organ starateljstva. javni tu i lac i organ starateljstva.Pokretanje postupka Clan 262 Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditelj skog prava pokrece se tu bom. (2) Tu bu za li enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. (3) Tu bu za vracanje roditeljskog prava mo e podneti. Tu ba za za titu prava deteta Clan 263 (1) Tu bu za za titu prava deteta mogu podneti: dete. udru enja i gradani. (2) Dete koje je navr ilo 10. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od suda da mu postavi pri vremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmedu njega i njegovog z akonskog zastupnika.

du an je da detetu postavi privremenog zastupnika. 3. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. du an je: 1. ako dete nije neposredno izrazilo mi ljenje pre d sudom. 2. Du nost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika Clan 267 Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za za titu pra va deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi ljenje. da mi ljenje deteta utvrdi na nacin i na mestu koje je u skladu sa njegovim god inama i zrelo cu. (2) Ako sud proceni da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosn o li enje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajuci nacin . 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodicnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mi ljenje i da mi ljenju deteta posv eti du nu pa nju u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. 3. (2) Odredbe cl. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. da detetu pru i obja njenje koje se tice mogucih posledica akta koji on preduzima . 2. da prenese sudu mi ljenje deteta. . (3) Ako sud utvrdi da je u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odno sno li enje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mi lje nje. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. du an je: 1. Narocita hitnost postupka Clan 269 (1) Postupak za za titu prava deteta i postupak za li enje roditeljskog prava naroci to su hitni. Du nost drugih Clan 268 (1) Odredbe cl. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna.prava sud je uvek du an da se rukovodi najboljim interesom deteta. 265-267 ovog zakona du ni su da primenjuju i organi koji vode drug e postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta.

Odluka o vr enju roditeljskog prava Clan 272 (1) Sporazum roditelja o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava un osi se u izreku presude o vr enju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vr i roditeljsko pravo. Postupak u sporu za poni tenje usvojenja Mesna nadle nost Clan 274 U sporu za poni tenje usvojenja mesno je nadle an sud na cijem se podrucju nalazi or gan starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. sud je du an da zatra i nalaz i strucno mi ljenje od organa starateljstva. 5. . odluku o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. (2) Ako roditelji nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava ili sud pr oceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta. (2) Sud mo e presudom u sporu za vr enje roditeljskog prava odluciti i o potpunom il i delimicnom li enju roditeljskog prava. (3) Kada sud donese odluku o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prav a. o visini doprinosa za izdr avanje od strane d rugog roditelja i o nacinu odr avanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem do nosi sud. Presuda i sudsko poravnanje Clan 271 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja il i odricanja. (3) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li en je roditeljskog prava odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 273 (1) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta odluciti i o vr enju odnosno li en ju roditeljskog prava. porodicnog savetovali ta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u por odicnim odnosima.Nalaz i strucno mi ljenje Clan 270 Pre nego to donese odluku o za titi prava deteta ili o vr enju odnosno li enju roditelj skog prava. sud ce narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vr i roditeljsko pravo. (2) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje.

roditelji odnosno staratelj usvojenika. (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zablu di mo e podneti tu bu za poni tenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je pr inuda prestala ili je zabluda uocena. lica ko ja imaju pravni interes da usvojenje bude poni teno. Postupak u sporu za izdr avanje Mesna nadle nost Clan 277 U sporu za izdr avanje mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnic ni postupak. (3) Na osnovu re enja iz stava 2 ovog clana osna uje se prvi upis rodenja usvojenika . Presuda o poni tenju usvojenja Clan 276 (1) Presudu o poni tenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim j e zasnovano usvojenje. kao i javni tu ilac. (2) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti najkasnije do zakljucenja glavne ras prave u bracnom sporu. (2) Tu bu za izdr avanje mo e podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poverio cem odnosno du nikom izdr avanja. biv i supru nik koji iz opravdanih razloga nije podneo tu bu za izdr avanj e u bracnom sporu mo e je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestan ka braka.Tu ba za poni tenje usvojenja Clan 275 (1) Tu bu za poni tenje usvojenja iz razloga navedenih u cl. odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbracnih partnera. 6. usvojenik. (3) Tu bu za izdr avanje deteta mo e podneti i organ starateljstva. Pokretanje postupka za izdr avanje supru nika odnosno vanbracnog partnera Clan 279 (1) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti tokom trajanja braka. (3) Izuzetno. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji. odnosno od dana kada mu je ucinjeno poslednje fakticko davanje na ime . (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog clana organ starateljstva pred kojim je za snovano usvojenje donosi re enje o poni tenju re enja o novom upisu rodenja usvojenika . Pokretanje postupka Clan 278 (1) Postupak u sporu za izdr avanje pokrece se tu bom.

Pokretanje postupka Clan 284 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici pokrece se tu bom. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdr avanim li cima. Narocita hitnost postupka Clan 280 (1) Postupak u sporu za izdr avanje narocito je hitan. odnosno boravi te clan porodice pr ema kome je nasilje izvr eno. Evidencija i dokumentacija o izdr avanju Clan 282 (1) Presudu o izdr avanju sud je du an da odmah dostavi organu starateljstva na cijo j teritoriji poverilac izdr avanja ima prebivali te odnosno boravi te. (2) Tu bu za odredivanje mere za tite od nasilja u porodici. pored suda op te mesne nad le nosti. odnosno od dana kada je ucinj eno poslednje fakticko davanje na ime izdr avanja. Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici Mesna nadle nost Clan 283 U sporu za za titu od nasilja u porodici mesno je nadle an. njegov zakonski zastupnik. i sud na cijem podrucju ima prebivali te. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. javni tu ilac i organ starateljstva. tu beni zahtev mo e biti usvojen samo ako su us lovi od kojih zavisi pravo na izdr avanje postojali u vreme prestanka braka i jo uv ek postoje u vreme zakljucenja glavne rasprave u sporu za izdr avanje. (5) Tu ba za izdr avanje vanbracnog partnera mo e se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbracnih partnera. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. (4) U slucaju iz stava 3 ovog clana. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu.izdr avanja. . Odstupanje od nacela dispozicije Clan 281 Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za izdr avanje. 7. kao i za produ enje mere za tite od nasilja u porodici. mogu podneti: clan porodice prema kome je nasilje i zvr eno.

(2) Sud mo e odrediti i meru za tite od nasilja u porodici koja nije tra ena ako oceni da se takvom merom najbolje posti e za tita. Zajednicke odredbe albe . Odstupanje od nacela dispozicije Clan 287 (1) Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za za titu od nasilja u porodici. tako i organu starateljstva na cijoj ter itoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice protiv koga je mera za tite o dredena.(3) Tu bu za prestanak mere za tite od nasilja u porodici mo e podneti clan porodice p rotiv koga je mera odredena. II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE 1. sud mo e zatra iti od organa starateljstva da pru i pomoc u pribavljanju potreb nih dokaza i da iznese svoje mi ljenje o svrsishodnosti tra ene mere. Dejstvo Clan 288 alba ne zadr ava izvr enje presude o odredivanju ili produ enju mere za tite od nasilja u porodici. Organ starateljstva Clan 286 Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za za titu od nasilja u por odici. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvr eno. Narocita hitnost postupka Clan 285 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici narocito je hitan. Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici Clan 289 (1) Presudu u sporu za za titu od nasilja u porodici sud je du an da odmah dostavi k ako organu starateljstva na cijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice prema kome je nasilje izvr eno. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. tako i o licima protiv kojih je odredena mera za t ite. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu.

ako ovim zakonom nije dr ugacije odredeno. (4) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva m ogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana p rijema re enja. podnece dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova cinjenica nije upisana u maticnu knjigu rodenih. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka Clan 292 (1) Buduci supru nici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka maticar u op tine u kojoj ele da sklope brak. Primena zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak Clan 291 (1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju s e odredbe zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak.Sadr ina ovog dela zakona Clan 290 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni upravni postupci u vezi sa porodic nim odnosima. (3) Buduci supru nici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz maticne knjige rodenih za svakog od njih. (3) Na njihovo tra enje maticar je du an da u roku od osam dana donese pismeno re enje o odbijanju zahteva za sklapanje braka. (2) Maticar ce usmeno saop titi podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. . (4) Ako je buduci supru nik ranije bio u braku. na osnovu izjava buducih supru nika. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strucnog socija lnog rada i socijalne za tite. Prihvatanje zahteva za sklapanje braka Clan 294 Maticar odreduje dan sklapanja braka u sporazumu sa buducim supru nicima kada utvr di da su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. Odbijanje zahteva za sklapanje braka Clan 293 (1) Maticar utvrduje. 2. da li su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zak onom. prilo enih isprava i na d rugi nacin. (2) O usmenom zahtevu buducih supru nika maticar sacinjava zapisnik.

u prostoriji posebno predvidenoj za t u namenu. a izostanak ne opravdaju . na svecan nacin. Savetovanje u pogledu zdravlja Clan 296 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se do dana sklapanja braka uzaj amno obaveste o stanju svog zdravlja. dva svedoka i maticar. a po potrebi i da posete odgovarajucu medi cinsku ustanovu. dijagnoze i prognoze bolesti. Ucesnici prilikom sklapanja braka Clan 300 (1) Sklapanju braka prisustvuju buduci supru nici. (2) Prostorija predvidena za sklapanje braka mora biti prigodno uredena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije. dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu.Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka Clan 295 Maticar sa buducim supru nicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du an da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka. maticar ce konstatovati da su odustali od sklapanja braka. Savetovanje u pogledu licnih i imovinskih odnosa Clan 297 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da posete bracno ili porodicno sav etovali te i da se upoznaju sa va no cu odr avanja skladnih bracnih i porodicnih odnosa. ako se obezbede uslovi u pogledu svecanog izgleda prostorije i ako se time ne vreda dostojanstvo cina sklapanja braka. a maticar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. (3) Maticar mo e. (2) Svedok prilikom sklapanja braka mo e biti svako poslovno sposobno lice. izuzetno. Odustajanje Clan 298 Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme. Mesto i nacin sklapanja braka Clan 299 (1) Brak se sklapa javno. kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se ticu njihovog zdravlja. (2) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se sporazumeju o prezimenu. Sklapanje braka preko punomocnika . ako za to postoje narocito opravdani razlozi. lecenju i rezultatima lecenja. (2) Maticar ce posebno preporuciti buducim supru nicima da se upoznaju sa mogucnos tima i prednostima planiranja porodice.

Cin sklapanja braka Clan 302 (1) Sklapanje braka pocinje utvrdivanjem identiteta buducih supru nika i izve tajem maticara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punova nost njihovog bra ka ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. izuzetno. (2) Upis braka u maticnu knjigu vencanih potpisuju supru nici svojim imenom i novi m prezimenom. . a zatim ce svakog od nj ih pojedinacno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. (4) Punomocje va i 90 dana od dana overavanja. Upisivanje braka u maticnu knjigu Clan 303 (1) Sklopljeni brak maticar upisuje u maticnu knjigu vencanih i u maticnu knjigu rodenih za oba supru nika. kao i datum overe punomocja. (3) Kada maticar utvrdi da na njegov izve taj nema prigovora. na prigodan nacin ce upoznati buduce supru nike sa pravima i du nostima u braku. punomocniku i buducem s upru niku koji ce prisustvovati sklapanju braka. maticar do stavlja izve taj o sklopljenom braku nadle nom maticaru. (3) Punomocje treba da sadr i licne podatke o vlastodavcu. Dostavljanje izve taja o sklopljenom braku Clan 304 (1) Ako je mesto rodenja supru nika razlicito od mesta sklapanja braka. (3) Posle potpisivanja maticar urucuje supru nicima izvod iz maticne knjige vencan ih. (4) Posle datih potvrdnih izjava volje buducih supru nika maticar progla ava da je b rak sklopljen. (5) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomocnika po dnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. re enjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog buduceg supru nika i punomocnika drugog buduceg supru nika ako za to postoje narocito opravdani razlozi. maticar ce procitati prilo eno punomocje . svedoci i maticar. punomocnik svojim imenom i prezimenom pored licnog imena supru nika koga zastupa. (5) Posle progla enja da je brak sklopljen maticar ce upitati supru nike kako glasi njihov sporazum o prezimenu. (2) Ako se brak sklapa preko punomocnika. (2) Punomocje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka.Clan 301 (1) Op tinska uprava mo e.

nece se tra iti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog clana. maticar je du an da pozove majku i det e. odnosno staratelja deteta. Izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva Clan 306 (1) Kada primi izjavu o priznanju ocinstva. odnosno majku ili dete. uz izvod iz maticne knjige venc anih dostaviti i podatke o mestu prebivali ta stranog dr avljanina u inostranstvu. kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom. po pravilu. maticar je du an da pozove t og mu karca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju ocinstva. u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz clana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izj avu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem ocinstva. Postupak priznanja ocinstva Izjava o priznanju ocinstva Clan 305 (1) Izjava o priznanju ocinstva daje se. da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. 3. odnosno staratelj deteta. (3) Izjava o priznanju ocinstva ne mo e se dati preko zakonskog zastupnika ili pun omocnika. odnosno majka ili dete. Savetovanje oca Clan 307 Ako majka i dete. (2) Ako je majka u prijavi rodenja deteta navela da ocem deteta smatra mu karca ko ji je kasnije priznao ocinstvo. (3) Maticar ce.(2) Ako je brak sklopio strani dr avljanin. maticar j e du an da mu karca koji je priznao ocinstvo pouci o njegovom pravu na utvrdivanje o cinstva sudskom odlukom. . Savetovanje majke Clan 308 (1) Kada majka prijavljuje rodenje deteta van braka. (2) Ako je izjava o priznanju ocinstva data maticaru koji nije nadle an. maticar je du an da majku pouci o njeno m pravu na utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom. (2) Ako majka imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. maticar je du an da je pouci o njenom pravu da imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. u slucaju iz stava 2 ovog clana. koje ce o sklopljenom braku o bavestiti nadle no inostrano diplomatsko-konzularno predstavni tvo u na oj zemlji. maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. (3) Ako mu karac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta. organ pred kojim je prizna to ocinstvo du an je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadr i izjavu o priz nanju ocinstva dostavi maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. maticar ce izvod iz maticne knjige ven canih dostaviti ministarstvu nadle nom za pravosude.

odnosno boravi te. na osnovu izjava stranaka. Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja Clan 312 (1) Buduci usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu sta rateljstva na cijem podrucju oni imaju zajednicko prebivali te. maticar ce u pisati priznanje ocinstva u maticnu knjigu rodenih. odnosno boravi te. (3) Buduci usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz maticn e knjige rodenih za svakog od njih. buduci usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta. 4. (2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvo d iz maticne knjige rodenih za dete. (2) Maticar ce usmeno saop titi majci da mu karac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo i o tome ce saciniti slu benu bele ku. (2) Strani dr avljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko minista rstva nadle nog za porodicnu za titu. (3) Maticar ce usmeno saop titi mu karcu koji je priznao ocinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu r odenih i o tome ce saciniti slu benu bele ku. (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. (2) Posle upisa priznanja ocinstva maticar urucuje ocu izvod iz maticne knjige r odenih za dete. Upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 310 (1) Priznanje ocinstva upisuje maticar koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete.Utvrdivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 309 (1) Maticar utvrduje. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka Clan 311 Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slu benoj du nos ti. da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu ro denih. kao i druge dokaze o podobnosti deteta da b . prilo enih isprava i na drugi nac in. kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da us voje dete (op ta podobnost usvojitelja). Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja Clan 313 (1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na cijem podrucju dete ima prebivali te.

(3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja. (4) Organ starateljstva mo e zatra iti nalaz i mi ljenje i od strucnjaka porodicnih sa vetovali ta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodicnim odno sima. pedagoga. (4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporuceno psiho-socijalno savetovan je. (2) Odluka o op toj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strucnog mi ljenja psiho loga. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. pravnika i lekara. organ starateljstva du an je da mu preporuci da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starate ljstva. na osnovu prilo enih isprava i na drugi nacin. socijalnog radnika. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja.ude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). organ starateljstva ce pozvati roditelja i dete koje je navr ilo 10. (2) Organ starateljstva du an je da re enje iz stava 1 ovog clana donese u roku od 6 0 dana od dana predaje urednog zahteva. odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). Op ta podobnost usvojitelja i usvojenika Clan 314 (1) Organ starateljstva utvrduje da li su buduci usvojitelji podobni da usvoje d ete (op ta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (op ta po dobnost usvojenika) na osnovu izjava buducih usvojitelja. roditelja ili staratel ja deteta. (3) Nalaz i mi ljenje iz stava 2 ovog clana daju strucnjaci organa starateljstva. organ starate ljstva je du an da detetu postavi privremenog staratelja koji ce ga zastupati u po stupku zasnivanja usvojenja. . (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje. Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 315 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (op ta podob nost usvojitelja). odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojeni ka). samog deteta. organ starateljstva du an je da podatke o buducim usvojiteljima odnosno buduc em usvojeniku odmah unese u Jedinstveni licni registar usvojenja. kao i od zdravstvenih ustanova. godinu ivo ta da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. (2) Jedinstveni licni registar usvojenja vodi ministarstvo nadle no za porodicnu z a titu. Jedinstveni licni registar usvojenja Clan 316 (1) Kada utvrdi da su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost u svojitelja).

(4) Nacin vodenja Jedinstvenog licnog registra usvojenja propisuje ministar nadl e an za porodicnu za titu. osim ako je usvojitelj strani dr avljanin. ako je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) i . Prilagodavanje Clan 318 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje du an je da im uputi de te radi uzajamnog prilagodavanja. odnosno ako usvojeno dete usvaja supru nik ili vanbracni pa rtner usvojitelja deteta.(3) Jedinstveni licni registar usvojenja sadr i evidenciju podataka o buducim usvo jiteljima za koje je utvrdeno da su podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvoji telja) i deci za koju je utvrdeno da su podobna da budu usvojena (op ta podobnost usvojenika). ako su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). 2. (2) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. (3) Organ starateljstva du an je da nadzire uspe nost uzajamnog prilagodavanja buduc ih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slu bene bele ke (posebna p odobnost usvojitelja i usvojenika). Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 319 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da uzajamno prilagodavanje nije bilo uspe no. (2) Period prilagodavanja ne mo e trajati du e od est meseci. Izbor buducih usvojitelja Clan 317 (1) Organ starateljstva koji je utvrdio op tu podobnost usvojenika bira buduce usv ojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog licnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zakljucak. (2) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako dete usvaja supru nik ili vanbracni par tner roditelja deteta. Re enje o usvojenju Clan 320 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje donosi pismeno re enje o usvojenju: 1. (3) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako usvojitelji i roditelj odnosno starat elj deteta sporazumno izvr e izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav s porazum u najboljem interesu deteta.

(2) Urucivanju re enja iz stava 1 ovog clana mo e prisustvovati i dete ako je to u s kladu sa njegovim godinama i zrelo cu. Mesto i nacin urucivanja re enja Clan 324 (1) Re enje o usvojenju urucuje se na svecan nacin licno usvojiteljima i staratelj u usvojenika. ako je to u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. . porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u poro dicnim odnosima. (2) Usvojenje je zasnovano danom dono enja re enja o usvojenju. (2) Slu beno lice organa starateljstva mo e obaviti razgovor i sa detetom. Upoznavanje sa pravnim posledicama Clan 321 (1) Slu beno lice organa starateljstva sa buducim usvojiteljima obavlja razgovor b ez prisustva javnosti u kojem je du no da ih upozna sa pravnim posledicama koje na stupaju zasnivanjem usvojenja. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slu benu tajnu i nj u su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. (2) Slu beno lice organa starateljstva du no je da preporuci buducim usvojiteljima d a se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva. Savetovanje Clan 322 (1) Slu beno lice organa starateljstva preporucice buducim usvojiteljima da detetu saop te istinu o njegovom poreklu to je pre moguce. u kojem ce ga podrobno obavestiti o preds tojecem usvojenju. (3) Re enje iz stava 1 ovog clana konacno je i njime se poni tava raniji upis rodenj a usvojenika. Iskljucivanje javnosti Clan 323 (1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljucena. Re enje o novom upisu rodenja Clan 325 (1) Na osnovu re enja o usvojenju organ starateljstva donosi re enje o novom upisu r odenja usvojenika.3. (2) Re enjem o novom upisu rodenja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se po dacima o usvojiteljima. ako utvrdi da je uzajamno prilagodavanje buducih usvojitelja i deteta bilo us pe no (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).

maticar je du an da u puti dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva. Evidencija i dokumentacija o usvojenju Clan 327 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj de ci. udru enja i gradani. Mesna nadle nost Clan 330 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadle an organ starateljstva prema mestu prebivali ta. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. cl. Postupak zasnivanja hraniteljstva Clan 328 (1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe cl. porodicno saveto vali te ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podn esu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite.Upisivanje i uvid u maticnu knjigu Clan 326 (1) Re enje o novom upisu rodenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja maticaru k oji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. 311-315 . Iskljucivanje javnosti . (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. pravosudni i drugi dr avni organi. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u maticnu knjigu rodenih. 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. (2) Mesna nadle nost za ticenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivali te ni boravi te odreduje se prema mestu gde je ticenik naden. 320 i 321 i cl. Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka Clan 329 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokrece organ starateljstva po slu benoj du nosti. (2) Posle novog upisa rodenja usvojenika pravo uvida u maticnu knjigu rodenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. 5. odnosno boravi ta ticenika.

a sama imovina predaje mu se na upravlj anje i raspolaganje. (3) Re enjem o stavljanju pod starateljstvo odreduju se prava i du nosti staratelja. (2) Na re enje iz stava 1 ovog clana primenjuju se odredbe clana 333 ovog zakona. organ starateljstva du an je da izvr i popis imovine nika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom.Clan 331 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljucena. odnos no lice koje ima pravni interes. a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o li enju poslovne sposobnosti punoletnog lica. Re enje o postavljenju novog staratelja Clan 334 (1) Organ starateljstva donosi re enje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razre en du nosti ili je umro. Pritu ba na rad staratelja Clan 335 tice . (5) albu protiv re enja o stavljanju pod starateljstvo mo e izjaviti staratelj. staratelju se urucuje i izve taj stalne komisije za po pis i procenu vrednosti imovine ticenika. (2) Privremeni zakljucak o obezbedenju sme taja ticenika organ starateljstva du an je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. Hitnost postupka Clan 332 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podac i dostupni. (3) Ako ticenik ima imovinu. (4) Re enje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva du an je da donese od mah. (2) Ako ticenik ima imovinu. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (4) Urucivanjem re enja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj u poznat sa svojim pravima i du nostima (uvodenje staratelja u du nost). Re enje o stavljanju pod starateljstvo Clan 333 (1) Organ starateljstva donosi re enje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi d a za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja.

odnosno lice koje ima pravni interes. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dan a od dana prijema re enja. Pritu ba na rad organa starateljstva Clan 338 (1) Pritu bu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj. (3) Ministarstvo nadle no za porodicnu za titu du no je da odgovori na pritu bu iz stava 1 ovog clana u roku od 30 dana od dana prijema pritu be. (2) albu protiv re enja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i ticenik koji je sposoban za rasudivanje. (3) Primopredaja izmedu ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o sta vljanju pod starateljstvo iz clana 333 ovog zakona. (2) albu protiv re enja o razre enju staratelja mo e izjaviti staratelj. re enje iz stava 1 ovog clana upisuje se i u jav ni registar prava na nepokretnostima. osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. ticenik koji je sp (2) Pritu ba se podnosi ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu. . (2) Ako ticenik ima nepokretnosti. ticenik koji je sp (2) Organ starateljstva du an je da na pritu bu iz stava 1 ovog clana odgovori u rok u od 15 dana od dana kada je pritu ba primljena u organu starateljstva.(1) Pritu bu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. Upisivanje u maticnu knjigu Clan 339 (1) Konacno re enje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konacno re enje o prestan ku starateljstva dostavlja se bez odlaganja maticaru koji vodi maticnu knjigu ro denih za ticenika. Re enje o razre enju staratelja Clan 336 (1) Organ starateljstva donosi re enje o razre enju staratelja ako utvrdi da za to p ostoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. odnosno lice k oje ima pravni interes. Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo Clan 340 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o ticenicima. ministars tvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. Re enje o prestanku starateljstva Clan 337 (1) Organ starateljstva donosi re enje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga bez odlaganja staratelju i ticeniku.

ako ne mogu da posti gnu sporazum o imenu deteta. Drugi postupci pred organom starateljstva Clan 341 (1) Organ starateljstva vodi i druge postupke. ako nisu pozn ati. II ODREÐIVANJE LICNOG IMENA Ime deteta Clan 344 (1) Ime deteta odreduju roditelji. (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta. . odnosno ako su odredili pogrdno ime. sadr i vi e od tri reci du no je da se u pravnom saobracaju slu i skracenim licnim imenom. (3) albu protiv re enja iz stava 2 ovog clana mogu izjaviti roditelji deteta minist arstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (4) Ime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. ime kojim se v reda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. ako u zakonom odredenom roku nisu odredili ime detetu. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. ali ne mogu odrediti p ogrdno ime. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi e u maticnu knjigu rodenih i na mat ernjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. Jedanaesti deo LICNO IME I ZAJEDNICKE ODREDBE Pojam Clan 342 (1) Licno ime sastoji se od imena i prezimena. (2) Organ starateljstva re enjem odlucuje o merama preventivnog ili korektivnog na dzora nad vr enjem roditeljskog prava odnosno o odredivanju i promeni licnog imena deteta. Skraceno licno ime Clan 343 (1) Lice cije ime ili prezime. (3) Svako je du an da se slu i svojim licnim imenom. (2) Odluka o skracenom licnom imenu saop tava se maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava na licno ime i konstatuje se u maticnoj knjizi rodenih. odnosno i ime i prezime. u skladu sa zakonom.(2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. (2) Licno ime upisuje se u maticnu knjigu rodenih.

lice koje je osudeno za krivicno delo za koje se goni po slu benoj du nosti dok k azna nije izvr ena odnosno dok traju pravne posledice osude. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje ima pr avo na davanje saglasnosti sa promenom licnog imena. lice protiv koga se vodi krivicni postupak za delo za koje se goni po slu benoj du nosti. 2. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. ako nisu poznati. 2. odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. (2) Supru nik koji je promenio prezime sklapanjem braka mo e u roku od 60 dana od da na prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime. umesto svog uzme prezime drugog supru nika. lice koje promenom licnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. 3. ivota (2) Dete koje je navr ilo 10. Ko nema pravo na promenu Clan 347 Pravo na promenu licnog imena nema: 1. svom prezimenu doda prezime drugog supru nika odnosno prezimenu drugog supru nika doda svoje prezime. (2) Roditelji ne mogu zajednickoj deci odrediti razlicita prezimena.Prezime deteta Clan 345 (1) Prezime deteta odreduju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. 3. (3) Prezime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. Promena prezimena supru nika Clan 348 (1) Supru nici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih: 1. III PROMENA LICNOG IMENA Ko ima pravo na promenu Clan 346 (1) Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje je navr ilo 15. Promena prezimena deteta Clan 349 . 4. godinu i koje je sposobno za rasudivanje. zadr i svoje prezime.

oznacavanjem sebe. . 2. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za promenu licnog imena podnosilac mo e i zjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijem a re enja. 2. stvari ili pojave imaocevim lic nim imenom ili delom imena.(1) Detetu se mo e promeniti prezime: 1. odnosno o metanjem na drugi nacin da vr i pravo na licno ime (sprecavanje i ometanje vr enja p rava na licno ime). organizacije. osporavanjem materinstva odnosno ocinstva. sprecavanjem imaoca da se slu i svojim licnim imenom ili delom imena. oznacavanje m imaoca drugacijim licnim imenom od njegovog. 3. (2) Op tinska uprava koja prihvati zahtev za promenu licnog imena du na je da o tome obavesti nadle nog maticara radi upisa promene licnog imena u maticnu knjigu rode nih i vencanih i organ koji vodi evidenciju o prebivali tu gradana. 4. iskrivljenim. osim kada je to uobicajeno ili neophodno (iskrivljavanje l icnog imena). drugog lica. odnosno boravi te. (2) Usvojenom detetu mo e se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvo jitelja. IV ZA TITA PRAVA NA LICNO IME Povreda prava na licno ime Clan 351 Pravo na licno ime mo e se povrediti narocito: 1. neovla cenom upotrebom imaocevog li cnog imena ili dela imena na drugi nacin bez pristanka imaoca (neovla cena upotreb a licnog imena). navodenjem drugoga ili dopu tanjem drugome da sebe ozn acava imaocevim licnim imenom ili delom imena. Stvarna i mesna nadle nost Clan 350 (1) Zahtev za promenu licnog imena podnosi se op tinskoj upravi na cijem podrucju podnosilac zahteva ima prebivali te. osporavanjem imaocu na drugi naci n prava da se slu i svojim licnim imenom (osporavanje prava na licno ime). (3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem mo e posle prestanka usvojenja poni te njem uzeti svoje prezime. utvrdivanjem materinstva odnosno ocinstva. pro irenim ili drugacijim navodenjem imaocevog licnog imena ili dela imena. skracenim. pripisivanjem imaocu drugacijeg licnog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac du an da se slu i drugacijim licnim imenom ili delom imena. Pristanak za upotrebu imena Clan 352 (1) Imalac mo e i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog licnog imena ili dela imena u dopu tene svrhe.

za titu prava na licno ime mogu zah tevati: lice koje je umrli odredio da se stara o za titi njegovog licnog imena.(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaocev o prezime odnosi (supru nik. zabrani dalje vr enje ili ponavljanje radnje kojom se povreduje pravo. opo zivom pristanak prestaje. (3) U slucaju iz stava 2 ovog clana. imalac mo e opozvati pristanak ako bi upotr eba njegovog licnog imena. utvrdi postojanje prava da se ono slu i svojim licnim imenom. su pru nik. Vezanost pristankom Clan 353 Pristanak dat za jednu upotrebu licnog imena. dete i roditelj umrlog. (2) I kada nije zadr ao pravo na opoziv. pod pret njom placanja odredene svote novca povredenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi. znatno na kodila njegov im interesima.) ako bi upotrebom bilo povredeno pravo tih lica. povlacenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na licno ime ili ne to dr ugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava. 2. srazmerno tome koliko je upotreba licnog imena doprinela ostvarenju dobiti. naredi uklanjanje. 4. Tu be Clan 355 Lice cije je pravo na licno ime povredeno mo e u parnicnom postupku zahtevati od s uda da: 1. s obzirom na okolnosti slucaja. Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE tete prouzrokova . uni tenje ili preinacenje predmeta kojima je izvr ena povreda prava. 5. Opoziv pristanka Clan 354 (1) Ako je imalac zadr ao pravo da pristanak za upotrebu licnog imena opozove. dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete. roditelj i dr. Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na licno ime Clan 356 Ako je imalac prava na licno ime umro posle izvr ene povrede. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom licnog imena. za odredeni nacin upotrebe odnosno za upotrebu u odredenu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu. dete. 3. za upotrebu na drugi nacin odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu. a on to nije mogao predvideti. kao i ako je povreda izvr ena posle smrti imaoca prava na licno ime. o teceni ima pravo na naknadu ne opozivom pristanka.

Usvojenje Clan 358 (1) Na usvojenje zasnovano pre pocetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su va ili do dana pocetka primene ovog zakona. 15je uveden u maticne knjige ili je tra eno to uvodenje do 9. maja 1946. postupak ce se nastaviti prema odredbama Zakona o bra ku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". godine do 9. br. 46/95 i 29/2001). (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem z a potrebe drugih zakona. aprila 1941.shodno ce se primenjivati odredbe zakona kojim je ureden vanpar nicni postupak za davanje dozvole za zakljucenje braka. godine sklopl jeni uz uce ce maticara ili drugog slu benika narodnog odbora. (4) Odredba stava 3 ovog clana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosna nom s udskom presudom ogla eni za nepostojece. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". (2) Brak zakljucen u red vojnim organima. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasni k RS". br. maja 1946. godine p narodnooslobodilackim odborima ili narodnim odborima prizna su bili u vreme zakljucenja braka ispunjeni uslovi iz cl. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glas nik RS". br. vremenu od 6. je se punova nim ako 19 ovog zakona i ako aja 1947. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. (3) Ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postu pku iz stava 2 ovog clana. priznaju se punova nim od dana njihovog zakljucenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punova nost tih br akova po Osnovnom zakonu o braku ("Slu beni list SFRJ". 46/95 i 29/2001) nastavice se prema odredbama ov og zakona. osim ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena od luka. Shodna primena zakona kojim se ureduje vanparnicni postupak Clan 360 Na postupak iz clana 11 stav 3 ovog zakona. 35/94. godine do 5. 22/93. dalji postupak sprove ce se prema odredbama ovog zakona. 22/93. broj 29/64). maja 1955. odnosno odredenog clana narodnog odbora. godine punova an je ako je zakljucen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljucenja braka.Primena ovog zakona Clan 357 (1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodicne odnose koji su nastali do d ana pocetka primene ovog zakona. do uredenja posebnog vanparnicnog po stupka zakonom . 25/93. br. godine. 25/93. . a bez uce ca predsednik a narodnog odbora. m (3) Brakovi zakljuceni posle 9. maja 1946. 35/94. (4) Ako posle pocetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz sta va 3 ovog clana. Brak Clan 359 (1) Brak zakljucen pre 9.

Rokovi Clan 361 Rokovi za podizanje tu bi predvideni ovim zakonom primenjivace se na sve slucajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona. jula 2005. br. 46/95 i 29/2001). godine. Stupanje na snagu i primena ovog zakona Clan 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku R epublike Srbije". jula 2006. 25/82 i 48/88 i "Slu beni glasnik RS". br. broj 46/95). Prestanak va enja drugih zakona i propisa Clan 362 (1) Danom pocetka primene ovog zakona prestaje da va i Zakon o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". . godine. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". 25/93. 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1. (2) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog clana. osim odredaba clana 2 03 st. 22/ 93. 35/94. a primenjuje se od 1. (3) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e odredbe Glave pete (Li enje i vracanje roditeljskog prava) Zakona o vanparnicnom postupku ("Slu beni glasnik SR S". br.