Prvi deo OSNOVNE ODREDBE Sadr ina zakona Clan 1 Ovim zakonom ureduju se: brak i odnosi u braku, odnosi

u vanbracnoj zajednici, o dnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr avanje, im ovinski odnosi u porodici, za tita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porod icnim odnosima i licno ime. Porodica Clan 2 (1) Porodica u iva posebnu za titu dr ave. (2) Svako ima pravo na po tovanje svog porodicnog ivota. Brak Clan 3 (1) Brak je zakonom uredena zajednica ivota ene i mu karca.

(2) Brak se mo e sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buducih supru nika. (3) Supru nici su ravnopravni. Vanbracna zajednica Clan 4 (1) Vanbracna zajednica je trajnija zajednica ivota a bracnih smetnji (vanbracni partneri). ene i mu karca, izmedu kojih nem

(2) Vanbracni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odredenim ovim zakonom. Radanje, majka i dete Clan 5 (1) ena slobodno odlucuje o radanju. (2) Majka i dete u ivaju posebnu za titu dr ave. Dete Clan 6 (1) Svako je du an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima k oje se ticu deteta. (2) Dr ava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za za titu deteta od zanemariv anja, od fizickog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eks ploatacije. (3) Dr ava ima obavezu da po tuje, titi i unapreduje prava deteta.

(4) Dete rodeno van braka ima jednaka prava kao dete rodeno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditelji ma. (6) Dr ava je du na da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi za titu u porodicnoj sredini uvek kada je to moguce. Roditelji Clan 7 (1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vr enju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni polo aj roditelja. Izdr avanje Clan 8 (1) Izdr avanje je pravo i du nost clanova porodice odredenih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdr avanje nema pravnog dejstva. Imovinski odnosi Clan 9 Imovinski odnosi u porodici ureduju se zakonom, a mogu se uredivati i sporazumno , u skladu sa ovim zakonom. Nasilje u porodici Clan 10 (1) Zabranjeno je nasilje u porodici. (2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na za titu od nasilja u porodici. Punoletstvo i poslovna sposobnost Clan 11 (1) Punoletstvo se stice sa navr enom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom i sklapanjem braka pre pun oletstva uz dozvolu suda. (3) Sud mo e dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navr ilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i du evnu z relost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesi ma. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog clana sud odlucuje u vanparnicnom postupku.

Organ starateljstva Clan 12 (1) Poslove za tite porodice, pomoci porodici i starateljstva, u smislu ovog zakon a, vr i centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrdenih ovim zakonom re ava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strucnog rada te sadr aj i n acin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodicnu z a titu. Licno ime Clan 13 (1) Svako ima pravo na licno ime. (2) Pravo na licno ime stice se rodenjem. (3) Licno ime se mo e promeniti pod uslovima odredenim ovim zakonom. Nadzor Clan 14 (1) Nadzor nad radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodicnu za t itu. (2) Nadzor nad strucnim radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje nacin vr enja nadzora nad strucni m radom organa starateljstva. Drugi deo BRAK I SKLAPANJE BRAKA Razlicitost polova, izjava volje i nadle nost Clan 15 Brak sklapaju dva lica razlicitog pola davanjem izjava volje pred maticarem. Zajednica ivota Clan 16 Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice Smetnje za sklapanje braka Bracnost Clan 17 ivota supru nika.

Nesposobnost za rasudivanje Clan 18 Brak ne mo e sklopiti lice koje je nesposobno za rasudivanje. ticenik. (2) Sud mo e. godinu ivota. ujak i sestricina. Adoptivno srodstvo Clan 20 Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapa nje braka na isti nacin kao i krvno srodstvo. godinu ivota. a od srodnika u pobocnoj l iniji brak ne mogu sklopiti: rodeni brat i sestra. Krvno srodstvo Clan 19 Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. dozvoliti sklapanje braka izmedu tazbinskih s rodnika iz stava 1 ovog clana. dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koj e je navr ilo 16. a dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za v r enje prava i du nosti u braku. brat i sestra po ocu ili majc i. (2) Sud mo e. Sloboda volje Clan 24 Brak ne mo e sklopiti lice cija volja nije slobodna. te deca brace i sestara po ocu ili majci. iz opravdanih razloga. deca rodene brace i sestara. tetka i bratanac. stric i sinovica. II DEJSTVA BRAKA Zajednica ivota. iz opravdanih razloga.Brak ne mo e sklopiti lice koje je vec u braku. Tazbinsko srodstvo Clan 21 (1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: sveka r i snaha. ocuh i pastorka te maceha i pastorak. zet i ta ta. po tovanje i pomaganje Clan 25 . tetka i sestric. Starateljstvo Clan 22 Brak ne mogu sklopiti staratelj i Maloletstvo Clan 23 (1) Brak ne mo e sklopiti lice koje nije navr ilo 18.

svoje imovinske odnose u rediti bracnim ugovorom. poni tenjem i razvodom. (2) Brak izmedu lica iz stava 1 ovog clana nece se poni titi ako je zajednica ivota supru nika naknadno uspostavljena. III PRESTANAK BRAKA Nacini prestanka braka Clan 30 (1) Brak prestaje smrcu supru nika. izjava volje i nadle nost Clan 31 Brak je ni tav ako su ga sklopila dva lica istog pola. Mesto stanovanja i zajednicko domacinstvo Clan 27 Supru nici sporazumno odreduju mesto stanovanja i odlucuju o vodenju zajednickog d omacinstva. u skladu sa ovim zakonom. Izbor rada i zanimanja Clan 26 Supru nici su nezavisni u izboru rada i zanimanja. ako izjave volje supru nika n isu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred maticarem. (2) Brak prestaje poni tenjem i razvodom na dan pravnosna nosti presude o poni tenju o dnosno razvodu. (2) Supru nici mogu. Ni tavost braka Razlicitost polova. (3) Brak prestaje poni tenjem ako je ni tav ili ru ljiv. Izdr avanje Clan 28 Supru nici su du ni da se uzajamno izdr avaju pod uslovima odredenim ovim zakonom. Zajednica ivota Clan 32 (1) Brak je ni tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika.Supru nici su du ni da vode zajednicki ivot te da se uzajamno po tuju i poma u. pod uslovima odredenim ovim zakonom. Imovinski odnosi Clan 29 (1) Imovina supru nika mo e biti zajednicka i posebna imovina. .

(2) Ako lice iz stava 1 ovog clana naknadno postane sposobno za rasudivanje. Zabluda ticenik. (2) Brak maloletnika ne mora se poni titi ako se zadovolje uslovi iz clana 23 stav 2 ovog zakona.Bracnost Clan 33 (1) Brak je ni tav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nik a. (2) Prinuda postoji kada je drugi supru nik ili neko treci silom ili pretnjom izaz vao opravdan strah kod supru nika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje brak a. Srodstvo Clan 35 (1) Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili krvni. . Prinuda Clan 38 (1) Brak je ru ljiv ako je na njegovo sklapanje supru nik pristao pod prinudom. adoptivni ili tazbinski sro dnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. bra k je ru ljiv. telo i li drugo znacajno dobro jednog ili drugog supru nika odnosno treceg lica. (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugro en ivot. Nesposobnost za rasudivanje Clan 34 (1) Brak je ni tav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasudivanje. (2) Novi brak nece se poni titi ako je raniji brak u meduvremenu prestao. (2) Brak izmedu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog clana ne mora se poni titi ako postoje opravdani razlozi. Starateljstvo Clan 36 Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili staratelj i Ru ljivost braka Maloletstvo Clan 37 (1) Brak je ru ljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.

a supru nik koji je u zabludi ne bi sklopi o brak da je za to znao. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadr i i pismeni sporazum o vr enju roditeljskog pra va i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine. njeno materinstvo mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. ali to lice nije ono za koje se iz davalo (zabluda o gradanskoj licnosti). . (3) Sporazum o vr enju roditeljskog prava mo e imati oblik sporazuma o zajednickom v r enju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vr enju roditeljskog prava. Razvod braka Sporazum o razvodu Clan 40 (1) Supru nici imaju pravo na razvod braka ako zakljuce pismeni sporazum o razvodu . a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizickoj licnosti). Treci deo ODNOSI DETETA I RODITELJA I PORODICNI STATUS DETETA 1. (2) Pravo na utvrdivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka dete ta.Clan 39 (1) Brak je ru ljiv kada je na njegovo sklapanje supru nik pristao u zabludi o licno sti drugog supru nika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog ko je supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. Razvod po tu bi Clan 41 Svaki supru nik ima pravo na razvod braka ako su bracni odnosi ozbiljno i trajno p oremeceni ili ako se objektivno ne mo e ostvarivati zajednica ivota supru nika. Utvrdivanje materinstva sudskom odlukom Clan 43 (1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka d eteta. Materinstvo i ocinstvo Materinstvo Clan 42 Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. (2) Zabluda o licnosti postoji kada je supru nik mislio da sklapa brak sa jednim l icem. odnosno k ada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo.

ako se dete ivo rodi. (5) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle smrti deteta. dovoljna je saglasnost deteta. ivot (2) Ako majka ne mo e dati saglasnost. . (4) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. (2) Ocem deteta koje je rodeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrcu mu a i ako majka nije sk lopila novi brak u tom roku. Ko mo e da prizna ocinstvo Clan 46 Ocinstvo mo e da prizna mu karac koji je navr io 16. ena koja tvrdi da je majka ako istom tu bom tra i i u tvrdivanje svog materinstva. (3) Ocem deteta koje je rodeno u novom braku smatra se mu ka. ivota i koji je sposoban za (2) Izuzetno. te mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta . majke deteta iz tog bra (4) Ocem deteta koje je rodeno van braka smatra se mu karac cije je ocinstvo utvrd eno priznanjem.m o e biti osporeno. (3) Nije dopu teno osporavanje materinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom.Osporavanje materinstva Clan 44 (1) Materinstvo ene koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta . Kada se mo e priznati ocinstvo Clan 47 (1) Ocinstvo se mo e priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete. godinu a i ako je sposobna za rasudivanje. Saglasnost majke Clan 48 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi majka ako je navr ila 16. pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa clanom 49 stav 1 ovog zakona. priznanje ocinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre rodenja dete ta. odnosno cije je ocinstvo utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. ena koja je upisana u maticnu k njigu rodenih kao majka deteta. Ocinstvo Clan 45 (1) Ocem deteta koje je rodeno u braku smatra se mu majke deteta. godinu rasudivanje.

Opozivanje priznanja Clan 52 Ni izjava o priznanju ocinstva. mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. Ru ljivost priznanja Clan 54 Ru ljive su i izjava o priznanju ocinstva. ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punova nost predvideni ovim zakon om. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oc instva. organom starateljstva ili sudom. majka i mu karac koji tvrdi da je o tac deteta. Utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom Clan 55 (1) Ako ocinstvo nije utvrdeno priznanjem. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oci nstva. godinu i ako je sposobno za rasudivanje. (2) Pravo na utvrdivanje ocinstva imaju: dete. Kako se mo e priznati ocinstvo Clan 51 (1) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati pred maticarem. (2) Ako dete ne mo e dati saglasnost. dovoljna je saglasnost majke. Saglasnost staratelja deteta Clan 50 Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost. saglasnost sa priznanjem ocinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Osporavanje ocinstva Clan 56 ivota . ni izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva ne mo e se opozvati.Saglasnost deteta Clan 49 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi dete ako je navr ilo 16. Ni tavost priznanja Clan 53 Ni tave su i izjava o priznanju ocinstva. (2) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati i u testamentu. ako su date pod prinudom ili u zabludi.

(2) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se i vanbracni part ner majke. (2) Pravo na osporavanje ocinstva imaju: dete. 1 i 2 ovog clana ima pravo na osporavanje ocinstva samo ako dete nije zaceto postupkom biomedicinski potpomog nutog oplodenja. Prava deteta Poreklo Clan 59 (1) Dete. Materinstvo i ocinstvo u slucaju zaceca uz biomedicinsku pomoc Materinstvo Clan 57 (1) Majka deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc jeste ena koja ga je rodila. pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja d ao pismeni pristanak. (5) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle usvojenja deteta. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji mo e biti ograniceno samo ovim zakonom. pod usl ovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja dao pismeni pristan ak. (6) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle smrti deteta.(1) Ocinstvo mu karca koji je upisan u maticnu knjigu rodenih kao otac deteta . 2. II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM 1. mu majke i mu karac koji tvrd i da je otac deteta ako istom tu bom tra i i utvrdivanje svog ocinstva. ima pravo da zna ko su mu roditelji. (4) Mu karac koji se smatra ocem deteta u smislu st. Ocinstvo Clan 58 (1) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se mu majke. (3) Ocinstvo mu karca koji se smatra ocem deteta u smislu st. (3) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. materins tvo ene koja je darovala jajnu celiju ne mo e se utvrdivati. ocinst vo mu karca koji je darovao semene celije ne mo e se utvrdivati. bez obzira na uzrast. (2) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanom jajnom celijom. (5) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanim semenim celijama. 1 i 2 ovog clana ne mo e se osporavati. majka.mo e biti osporeno. . (4) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog priznanjem onim licima koja su s e saglasila sa priznanjem ocinstva.

godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti o odr avanju licnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. (3) Sud mo e doneti odluku o ogranicavanju prava deteta da odr ava licne odnose sa r oditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili deli micno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e izv r iti uvid u maticnu knjigu rodenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njeg ovo poreklo. (5) Dete ima pravo da odr ava licne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa koji ma ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograniceno sudskom odlukom. (4) Dete koje je navr ilo 15. (2) Dete koje je navr ilo 15. . ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl (2) Pravo deteta da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi mo e biti ogra niceno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti koju ce srednju kolu pohadati. godinu uciti sa kojim ce roditeljem iveti.(3) Dete koje je navr ilo 15. eljama i sklo nostima. ivot sa roditeljima Clan 60 (1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. ivotnih i zdravstvenih uslova (2) Dete koje je navr ilo 15. (4) Dete koje je navr ilo 15. Razvoj deteta Clan 62 (1) Dete ima pravo na obezbedenje najboljih mogucih za svoj pravilan i potpun razvoj. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima mo e biti ograniceno samo sudskom odlukom ka da je to u najboljem interesu deteta. Obrazovanje deteta Clan 63 (1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. Licni odnosi Clan 61 (1) Dete ima pravo da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi. (3) Sud mo e doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimicno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e dat i pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata.

a u prisustvu lica koje dete samo izabere. godinu ivota (mladi maloletnik) mo e preduzimati prav ne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava. odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz clana 193 stav 3 ovog zakona. Du nosti deteta Clan 66 (1) Dete je du no da roditeljima poma e u skladu sa svojim godinama i zrelo cu. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava Clan 67 . odnosno preko nekog drugog l ica ili ustanove. Mi ljenje deteta Clan 65 (1) Dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje ima pravo slobodnog izra avanja tog mi ljenja. (3) Dete koje je navr ilo 15. odnosno izdr avanja roditelja i maloletnog brata odnos no sestre. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna za f ormiranje svog mi ljenja. godinu ivota mo e slobodno i neposredno izraziti svoje mi ljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlucuje o njegovim pravi ma. (6) Sud i organ uprave utvrduju mi ljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom o dnosno organom starateljstva. (4) Dete mo e preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvideno zakonom.Poslovna sposobnost deteta Clan 64 (1) Dete koje nije navr ilo 14. por ed pravnih poslova iz stava 1 ovog clana. godinu ivota mo e preduzimati pravne poslove kojima upr avlja i raspola e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. 2. godinu ivota (stariji maloletnik) mo e preduzimati. godinu ivota mo e se samo. (3) Mi ljenju deteta mora se posvetiti du na pa nja u svim pitanjima koja ga se ticu i u svim postupcima u kojima se odlucuje o njegovim pravima. pod uslovima odredenim ovim zakonom. obratiti sudu ili organu uprave i zatra iti pomoc u ostvarivanju svog prava na slobodno izra avanje mi ljenja. pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znacaja. porodicnim savetovali tem ili drugom ustanovom speci jalizovanom za posredovanje u porodicnim odnosima. i sve ostale pravne poslove uz prethod nu ili naknadnu saglasnost roditelja. (5) Dete koje je navr ilo 10. (2) Dete koje stice zaradu ili ima prihode od imovine du no je da delimicno podmir uje potrebe svog izdr avanja. (2) Dete koje je navr ilo 14. (4) Dete koje je navr ilo 10. a u skladu sa godina ma i zrelo cu deteta.

Sadr ina roditeljskog prava Staranje o detetu Clan 68 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da se staraju o detetu. z astupanje. etickog i nacionalnog identiteta svoje porodice i dru tva. Obrazovanje deteta Clan 71 (1) Roditelji imaju du nost da obezbede osnovno kolovanje detetu. (2) Staranje o detetu obuhvata: cuvanje. . poverenju i uzajamnom po tovanju. obrazovanje. izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. te da dete usmeravaju ka usvajanju i po tovanju v rednosti emocionalnog. a o daljem obrazo vanju deteta du ni su da se staraju prema svojim mogucnostima. (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunja va uslove za staratelja.Roditeljsko pravo izvedeno je iz du nosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za za titu licnosti. vaspitavanje. Vaspitavanje deteta Clan 70 Roditelji imaju pravo i du nost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. podizanje. (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa nji hovim verskim i etickim uverenjima. Zastupanje deteta Clan 72 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obave tenja o detetu od obrazovnih i zdrav stvenih ustanova. Cuvanje i podizanje deteta Clan 69 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da cuvaju i podi u dete tako to ce se oni licno s tarati o njegovom ivotu i zdravlju. (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poni avajucim postupcima i kaznama koje vr edaju ljudsko dostojanstvo deteta i du ni su da dete tite od takvih postupaka drugi h lica. prava i interesa deteta. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete pred kolskog uzrasta.

Vr enje roditeljskog prava Zajednicko vr enje roditeljskog prava Clan 75 (1) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno kada vode zajednicki vot. ili je potpuno li en roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava Clan 76 (1) Sporazumom o zajednickom vr enju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno s e sagla avaju da ce roditeljska prava i du nosti obavljati zajednicki. Izdr avanje deteta Clan 73 Roditelji imaju pravo i du nost da izdr avaju dete pod uslovima odredenim ovim zakon om.(2) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta. i (2) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno i kada ne vode zajedn icki ivot ako zakljuce sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. a sud jo (3) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. (2) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada samo on nije doneo odluku o vr enju roditeljskog prava. koje mora biti u najboljem interesu deteta. (2) Sastavni deo sporazuma o zajednickom vr enju roditeljskog prava jeste i sporaz um o tome ta ce se smatrati prebivali tem deteta. medusobnim sp orazumevanjem. (4) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. osim ako ni je drugacije odredeno zakonom (voljno zastupanje). Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta Clan 74 Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju i raspola u imovinom deteta pod uslovi ma odredenim ovim zakonom. ivi sa detetom. ili je umro. a zakljucili su sporazum o zajednickom ili samostalnom . Samostalno vr enje roditeljskog prava Clan 77 (1) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat. a nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava. (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i rasp ola u prihodom koji je steklo dete mlade od 15 godina.

ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem inter esu deteta. zahteva od roditelja da polo e racun o upravljanju imovinom deteta. Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava Clan 78 (1) Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. Korektivni nadzor Clan 80 (1) Korektivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vr enju roditeljskog prava. promena prebivali ta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. Nadzor nad vr enjem roditeljskog prava Preventivni nadzor Clan 79 Preventivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kad a donosi odluke kojima omogucava roditeljima da vr e roditeljsko pravo. Li enje roditeljskog prava Potpuno li enje roditeljskog prava . upucuje roditelje na razgovor u porodicno savetovali te ili u ustanovu specijal izovanu za posredovanje u porodicnim odnosima. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. sporazum o visini doprinosa z a izdr avanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nacinu odr avanja licnih odnos a deteta sa drugim roditeljem. smatraju se narocito: obrazovanje deteta. (2) Sporazumom o samostalnom vr enju roditeljskog prava prenosi se vr enje roditeljs kog prava na onog roditelja kome je dete povereno. (5) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot ako zakljuce sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog p rava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokrece i sudske postup ke u skladu sa zakonom.vr enju roditeljskog prava. da s a detetom odr ava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta odl ucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vr i roditeljsko pravo. 3. 2. upozorava roditelje na nedostatke u vr enju roditeljskog prava. (3) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo ima pravo i du nost da izdr ava dete. (4) Pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom . a koje su mu stavljene u nadle nost ovim zakonom. u smislu ovog zakona.

2. seksualno ili emocionalno zlostavlja dete. ako na drugi nacin zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava. (5) Sudskom odlukom o potpunom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna i li vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. osim du nosti da izdr ava dete. po dizanje. ili na rad koji ugro ava moral. te na upravljanje i rasp olaganje imovinom deteta. 3. (3) Roditelj koji vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava i du nosti na cuvanje. ako izrabljuje dete sileci ga na preterani rad. ako je napustio dete.Clan 81 (1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine ro diteljskog prava mo e biti potpuno li en roditeljskog prava. 5. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednicki ivot sa de tetom koje se nalazi u ustanovi socijalne za tite za sme taj korisnika. odnosno ako sprecava odr avanje licnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi. 4. (5) Sudskom odlukom o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. 4. Vracanje roditeljskog prava . (4) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava na odr avanje licnih o dnosa sa detetom i prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. ako navikava dete na odavanje rdavim sklonostima. ako podstice dete na vr enje krivicnih dela. (3) Roditelj grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava: 1. i 3. 5. zdravlje ili obrazovanje deteta. ako fizicki. vaspitavanje. (2) Sudska odluka o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e li iti roditelja jednog ili vi e prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. odnosno na rad koji je zabranjen zakonom. (2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava: 1. Delimicno li enje roditeljskog prava Clan 82 (1) Roditelj koji nesavesno vr i prava ili du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti delimicno li en roditeljskog prava. ako na drugi nacin grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. obrazovanje i zastupanje deteta. ako se uop te ne stara o detetu sa kojim ivi. (4) Sudska odluka o potpunom li enju roditeljskog prava li ava roditelja svih prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. 2. osim du nosti da izdr ava dete. ako izbegava da izdr ava dete ili da odr ava licne odnose sa detetom sa kojim ne vi.

godinu ivota. 5. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 87 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju roditeljskog prava. (2) Ako dete ima nepokretnosti. 4. Kada prestaje produ eno roditeljsko pravo Clan 86 Produ eno roditeljsko pravo mo e da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je rod iteljsko pravo bilo produ eno. kada umru dete ili roditelj. upisuje se u maticnu knjigu rodenih. Produ enje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produ ava Clan 85 Roditeljsko pravo se mo e produ iti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bole sti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugro ava sopstvena p rava i interese. 2.Clan 83 Roditelju se mo e vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bi o potpuno ili delimicno li en roditeljskog prava. Cetvrti deo USVOJENJE I ZASNIVANJE USVOJENJA . kada dete bude usvojeno. kada dete navr i 18. Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje Clan 84 (1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. 3. (2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supr u nik. kao i odluka o produ enju i prestanku produ enog roditeljskog prava. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javn i registar prava na nepokretnostima. kada roditelj bude potpuno li en roditeljskog prava.

Porodicni status usvojenika Clan 91 Usvojiti se mo e: 1. (2) Supru nik ili vanbracni partner usvojitelja mo e usvojiti njegovo ranije usvojen o dete. Adoptivno srodstvo Clan 93 (1) Ne mo e se usvojiti dete koje je vec usvojeno. (3) Ne mo e se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. 2. Starateljstvo Clan 94 .Nadle nost Clan 88 Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. Maloletstvo usvojenika Clan 90 (1) Usvojiti se mo e samo maloletno dete. odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. Krvno srodstvo Clan 92 Ne mo e se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji. dete koje nema ive roditelje. 4. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava. dete ciji su roditelji potpuno li eni poslovne sposobnosti. dete ciji su se roditelji saglasili sa usvojenjem. 5. dete ciji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravi te. a od srodnika u pobocnoj liniji rodeni brat ili sestra. (2) Ne mo e se usvojiti dete pre nego to navr i treci mesec ivota. 3. Op ta podobnost usvojenika Interes usvojenika Clan 89 Dete se mo e usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.

Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika Clan 96 Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. 3. Licna svojstva usvojitelja ivota i koje je s ivot det . Op ta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja Clan 99 (1) Razlika u godinama izmedu usvojitelja i usvojenika ne mo e biti manja od 18 ni ti veca od 45 godina. Saglasnost staratelja usvojenika Clan 97 Ako je dete pod starateljstvom.Staratelj ne mo e usvojiti svog Saglasnost roditelja usvojenika Clan 95 ticenika. ako je roditelj li en prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na eta. ako je roditelj potpuno li en poslovne sposobnosti. godinu posobno za rasudivanje. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznacavanjem ili bez oznacavanja us vojitelja. saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj. ako je roditelj potpuno li en roditeljskog prava. (2) Izuzetno. 2. (3) Roditelj ne mo e dati saglasnost za usvojenje pre nego ivota. (5) Pravo iz stava 4 roditelj mo e iskoristiti samo jednom. (1) Dete se mo e usvojiti samo uz saglasnost roditelja. to dete navr i drugi mesec (4) Roditelj mo e povuci saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje licu koj e je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvoje nika vi e od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta. Saglasnost usvojenika Clan 98 Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10.

da se ministar nadle an za porodicnu za titu saglasio sa usvojenjem. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. mo e usvojiti lice koje je supru nik ili vanbra cni partner roditelja deteta. (3) Izuzetno. (2) Smatrace se da se usvojitelji ne mogu naci medu domacim dr avljanima ako je pr o lo vi e od godinu dana od dana uno enja podataka o buducem usvojeniku u Jedinstveni licni registar usvojenja.Clan 100 (1) Usvojiti mo e samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osnovu ko jih se mo e zakljuciti da ce roditeljsko pravo vr iti u najboljem interesu deteta. (2) Ne mo e usvojiti: 1. Priprema usvojitelja Clan 102 (1) Usvojiti mo e samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu . osim ako ne usvaja supru nik ili vanbracni partner roditelja odnosno usvojioca d eteta. (2) Nezavisno od stava 1 ovog clana. (3) Izuzetno. 4. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje stranom dr avljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog clana ako je to u najboljem interes u deteta. Bracni status usvojitelja Clan 101 (1) Usvojiti mogu supru nici ili vanbracni partneri zajedno. da se ne mogu naci usvojitelji medu domacim dr avljanima. 3. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. 2. Dr avljanstvo usvojitelja Clan 103 (1) Strani dr avljanin mo e usvojiti dete pod uslovom: 1. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . II DEJSTVA USVOJENJA Odnos usvojenika i usvojitelja . lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na usvojenika. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje i licu k oje samo ivi ako za to postoje narocito opravdani razlozi. 2.

(3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje bli e uslove za zasnivanje hranit eljstva. Ru ljivost usvojenja Clan 108 Ru ljivo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data po d prinudom ili u zabludi. (2) Usvojenjem prestaju prava i du nosti deteta prema njegovim srodnicima. ako je ni tavo ili ru ljivo. (2) Organ starateljstva mo e zasnovati i povremeno hraniteljstvo. Odnos usvojenika i roditelja Clan 105 (1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja. osim ako dete ne usvaja sup ru nik ili vanbracni partner roditelja deteta. Posledice prestanka Clan 109 Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlucuje organ starateljstva. Ni tavost usvojenja Clan 107 Ni tavo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njego vu punova nost predvideni ovim zakonom. III PRESTANAK USVOJENJA Nacin prestanka usvojenja Clan 106 (1) Usvojenje prestaje poni tenjem. te prav a i du nosti srodnika prema njemu. . (2) Usvojenje se ne mo e raskinuti. Peti deo HRANITELJSTVO I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA Nadle nost Clan 110 (1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva.Clan 104 Usvojenjem se izmedu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih sro dnika zasnivaju jednaka prava i du nosti kao izmedu deteta i roditelja odnosno dru gih srodnika.

Maloletstvo hranjenika Clan 112 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo ako je dete maloletno. Saglasnost hranjenika Clan 116 Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. ali ima smetnje u psiho-fizickom razvoju ili je dete sa poremecajem u pona anju. (2) Zasnovano hraniteljstvo mo e se produ iti i posle navr enih 18 godina ivota hranjen ika. Saglasnost staratelja hranjenika Clan 115 Ako je dete pod starateljstvom. (2) Hraniteljstvo se mo e zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem. Porodicni status hranjenika Clan 113 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. dete ciji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo bor avi te. po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa is tim hraniteljem. Saglasnost roditelja hranjenika Clan 114 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta.Op ta podobnost hranjenika Interes hranjenika Clan 111 Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta. (4) Kada su hranjenici braca i sestre. godinu iv . dete ciji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sp osobnosti. saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njeg ov staratelj. ako dete ima smetnju u psiho-fizickom razvoju i ako je nesposobno da se sam o stara o sebi i o za titi svojih prava. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje. dete ciji su r oditelji li eni prava na cuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete ci ji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci na cin.

lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. (2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadle an za porodicnu za ti tu. 2. vaspitava i obrazuje dete. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na hranjenika. II DEJSTVA HRANITELJSTVA Prava i du nosti hranitelja Clan 119 (1) Hranitelj ima pravo i du nost da cuva. podi e. Op ta podobnost hranitelja Licna svojstva hranitelja Clan 117 (1) Hranitelj mo e biti samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osn ovu kojih se mo e zakljuciti da ce se starati o detetu u njegovom najboljem intere su. 3. pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. u skladu sa zakonom. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . Prava i du nosti roditelja Clan 120 Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i du nost da zastupaju dete. III PRESTANAK HRANITELJSTVA Nacini prestanka hraniteljstva Clan 121 ivo . da sa detetom odr avaj u licne odnose i da odlucuju o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta zajednic ki i sporazumno sa hraniteljem. (2) Hranitelj ne mo e biti: 1. da izdr avaju dete.ota i koje je sposobno za rasudivanje. po pravilu. da upravljaju i raspola u imovinom deteta. Priprema hranitelja Clan 118 (1) Hranitelj mo e biti lice koje je. 4. (2) Hranitelj ima du nost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan t i rad. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. osim ako nisu potpuno ili delimicno li eni roditel jskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne st araju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci nacin.

kada umru dete ili hranitelj. (2) Hraniteljstvo se mo e produ iti najkasnije do navr ene 26. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. Raskid hraniteljstva Clan 122 (1) Hraniteljstvo se mo e raskinuti odlukom organa starateljstva. lice koje je sa njim ivelo u istoj porodicnoj zaj ednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva.(1) Hraniteljstvo prestaje: 1. o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlucuje organ starateljstva. esti deo STARATELJSTVO I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO Ko se stavlja pod starateljstvo Clan 124 Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni ticenik) ili punoletno lice koje je li eno poslovne sposobnosti (punoletni ticenik). kada dete bude usvojeno. Odluka o stavljanju pod starateljstvo Clan 125 (1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. godine se dete redovno koluje. (2) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. raskidom hraniteljstva. na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumn i zahtev. Posledice prestanka Clan 123 (1) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. 5. ivota deteta ako (3) U slucaju smrti hranitelja. godinu ivota. (3) Organ starateljstva du an je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvr di da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vi e nije u najbo ljem interesu deteta. o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. . 4. kada dete navr i 18. 2. 3. (2) Organ starateljstva mo e doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hrani telja.

a pristalo je da bude staratelj. (4) Organ starateljstva poku ace najpre da smesti ticenika u srodnicku porodicu. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. Ko se ne mo e postaviti za staratelja Clan 128 Za staratelja se ne mo e postaviti: 1. Mi ljenje ticenika Clan 127 ticenik koji je navr io 10. srodnik ili hranitelj ika. 2. 3. roditeljima ti cenika ili drugim srodnicima. (5) Ako ticenik ima imovinu. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. ne mo e ocekivati da ce pravilno obavljati poslove s taratelja. lice od koga se. godinu ivota i koji je sposoban za rasudivanje ima pravo da predlo i lice koje ce mu biti postavljeno za staratelja. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. Staratelj vi e ticenika Clan 129 Isto lice mo e se postaviti za staratelja vi e ticenika ako na to pristane i ako je t o u interesu ticenika. lice ciji su interesi u suprotnosti sa interesima ticenika. Kolektivni staratelj Clan 130 ticen . osim ako interes ticenika ne nala e drugacije. 4. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja Clan 126 (1) Za staratelja se postavlja lice koje ima licna svojstva i sposobnosti potreb ne za obavljanje du nosti staratelja. sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. s obzirom na njegove licne odnose sa ticenikom. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja starate lja i odlucuje o sme taju ticenika. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supru nik.(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadr i i plan staranja. ticenika vr i stalna (6) Nacin rada. II STARATELJ 1.

nepoznatom sopstveniku imovine. (3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreduje se pravni posao ili v rsta pravnog posla koju on mo e preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkret nog slucaja. prava ili interesa tih lic a. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog clana organ starateljstva du an je da postavi pri vremenog staratelja: 1. 4. Neposredni staratelj Clan 131 (1) Organ starateljstva mo e odluciti. potrebno odobrenje organa starateljstva. 2. (3) Poslove staratelja za ciju je punova nost. odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (ko lizijski staratelj). (2) Re enjem o neposrednom vr enju poslova staratelja odreduje se strucnjak organa s tarateljstva koji ce u njegovo ime obavljati poslove staratelja. drugom licu kada je to predvideno zakonom. da licu pod s tarateljstvom ne postavlja staratelja nego da du nost staratelja vr i neposredno. (4) Organ starateljstva mo e da zakljuci pravni posao sa ticenikom o kome se neposr edno stara samo uz saglasnost ministarstva nadle nog za porodicnu za titu. strucnjak organa starateljstva mo e punova no da ob avi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovla cenja i pod uslovima i na na cin na koji ih obavlja staratelj. 5. licu cije je boravi te nepoznato. licu ciji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupni ka. kada ih staratelj obavlja. ako je to u interesu ticenika. 6. k ao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proce ni da je to neophodno radi privremene za tite licnosti. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede o pravdan razlog. stranom dr avljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srb ije. Privremeni staratelj Clan 132 (1) Organ starateljstva mo e odluciti da postavi privremenog staratelja ticeniku. 3. Razre enje staratelja Kada se staratelj razre ava .Direktor ustanove socijalne za tite za sme taj korisnika odnosno lice zaposleno u to j ustanovi mo e se postaviti za staratelja ticenika sme tenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu ticenika. 2. a ono nema zakonskog zastupnika ili punomocni ka.

Zastupanje ticenika Clan 137 (1) Staratelj je du an da zastupa ticenika. (2) ticenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. Du nosti staratelja Staranje o Clan 135 (1) Staratelj je du an da se savesno stara o ticeniku. Staranje o licnosti Clan 136 (1) Staratelj je du an da se stara da cuvanje.Clan 133 (1) Organ starateljstva du an je da bez odlaganja razre i staratelja ako utvrdi da j e on iz bilo kog razloga prestao da obavlja du nost. (2) Ako ticenik ima imovinu. blagov remeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. ticeniku ticenika vr i stalna (2) Staranje o ticeniku obuhvata: staranje o licnosti. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. (2) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 30 dana od dana kad a utvrdi da on obavlja du nost staratelja nesavesno ili da bi za ticenika bilo kori snije da mu se za staratelja postavi drugo lice. pribavljanje s redstava za izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom ticenika. podizanje. zastupanje. Du nost organa starateljstva Clan 134 (1) Organ starateljstva du an je da. (2) Staratelj je du an da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni ti cenik li en poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. prilikom razre avanja jednog staratelja. ili da je nastupila neka okolnost zb og koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. vaspitavanje i obrazovan je maloletnog ticenika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot . (3) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 60 dana od dana kad a ovaj to zatra i. to roditelj zastupa dete. III DEJSTVA STARATELJSTVA 1. ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje du nosti staratelja. ticenika i neposredno se obave tava o uslovima u k (3) Staratelj zastupa ticenika jednako kao . (3) Staratelj je du an da posecuje ojima ticenik ivi.

da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspola e prihodom koji je stekao ticenik mladi od 15 godina. (3) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati pos love koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom ticenika. a na osnovu odluke organa starateljstva. (2) Raspolaganje imovinom ticenika staratelj mo e preduzimati samo uz prethodnu sag lasnost organa starateljstva. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu du na da izdr avaju 3. da odluci o kolovanju ticenika. da odluci o preduzimanju medicinskog zahvata nad ticenikom. Raspolaganje imovinom ticenika Clan 140 (1) Staratelj raspola e imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. 3. 2. 4. sredstava socijalne za tite. 5. drugih izvora. (3) Glavnicu imovine ticenika staratelj mo e upotrebiti samo za njegovo izdr avanje i li kada to zahteva neki drugi va an interes ticenika. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova ticenika starijeg od 14 godina. 4. Upravljanje imovinom ticenika Clan 139 (1) Staratelj je du an da upravlja imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. Pribavljanje sredstava za izdr avanje Clan 138 (1) Staratelj je du an da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdr avanje ticenika. (2) Sredstva za izdr avanje 1. (4) Prihodi od imovine ticenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih tro k ova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za placanje nagrade staratelju. ticenika pribavljaju se iz: ticenika (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom ti cenika. ticenikovih prihoda. ticenikove imovine.(4) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. 2. Odgovornost staratelja . ticenika.

Prava staratelja Pravo na naknadu tro kova Clan 143 (1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih tro kova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. o uslovima sme taj a. kao i konacno stanj e njegove imovine. Pravo na nagradu Clan 144 (1) Staratelj ima pravo na nagradu. osim ako ne doka e da je teta nastala bez njegove krivice. (3) Za tetu iz stava 1 ovog clana solidarno odgovara i organ starateljstva. ticenikovih prihoda.Clan 141 (1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje ticeniku tokom obavljanja poslova starateljstva. (3) Izve taj staratelja treba da sadr i podatke o licnosti ticenika. vaspitavanju i obrazovanju. (2) Naknada tro kova staratelju isplacuje se prvenstveno iz im ako se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. (2) Staratelj je du an da redovni izve taj podnese do kraja meseca februara za preth odnu godinu. IV PRESTANAK STARATELJSTVA Nacini prestanka starateljstva . (2) Nagrada staratelju isplacuje se prvenstveno iz se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. os (3) Uslove za naknadu tro kova i nagradu staratelju propisuje ministar nadle an za p orodicnu za titu. zdravlju. 2. (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepa nj om. osim ako ticenikovih prihoda. (5) Nacin podno enja izve taja i polaganja racuna propisuje ministar nadle an za porod icnu za titu. Izve tavanje organa starateljstva Clan 142 (1) Staratelj je du an da organu starateljstva podnosi izve taje i pola e racune o svo m radu pocetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izve taj). k ada organ starateljstva to zatra i (vanredni izve taj). kao i o svemu drugom to je od znacaja za licnost ticenika. (4) Izve taj treba da sadr i i podatke o upravljanju i raspolaganju ticenikovom imovi nom te ticenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu. a vanredni odnosno zavr ni izve taj u roku od 15 dana od dana kada to z atra i organ starateljstva. odnosno nakon prestanka star ateljstva (zavr ni izve taj).

Delimicno li enje poslovne sposobnosti Clan 147 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugro ava sopstvena prava i interese ili prava i interese dr ugih lica mo e biti delimicno li eno poslovne sposobnosti. (3) Prestankom starateljstva prestaju prava i du nosti staratelja. 5. 3. (4) Starateljstvo ne prestaje razre enjem ili smrcu staratelja. 2. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti starijeg maloletnika. godinu ivota. kada maloletni ticenik bude usvojen. (2) Starateljstvo mo e da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu il i se starao o detetu na neodgovarajuci nacin pocne da se stara o detetu na odgov arajuci nacin. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju poslovne sposobnosti pun oletnom ticeniku. V LI ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Potpuno li enje poslovne sposobnosti Clan 146 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nije s posobno za normalno rasudivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o se bi i o za titi svojih prava i interesa mo e biti potpuno li eno poslovne sposobnosti. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti mladeg maloletnika. 6.Clan 145 (1) Starateljstvo prestaje: 1. Vracanje poslovne sposobnosti Clan 148 Punoletnom licu li enom poslovne sposobnosti mo e se vratiti poslovna sposobnost kad a prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimicno li eno poslovne sp . kada maloletni ticenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. 4. (3) Sudskom odlukom o delimicnom li enju poslovne sposobnosti odredice se pravni p oslovi koje lice delimicno li eno poslovne sposobnosti mo e odnosno ne mo e samostalno preduzimati. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju roditeljskog prava odnos no o sticanju ili vracanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog ticenika. kada maloletni ticenik navr i 18. kada ticenik umre.

(2) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti dostavlja s e bez odlaganja organu starateljstva. ima pravo na izdr avanje od drugog vanbracnog partnera srazmerno njegovim mogucnostima. ima pravo na izdr avanje od drugog supru nika srazmerno njegovim mo gucnostima. Sedmi deo IZDR AVANJE I IZDR AVANJE SUPRU NIKA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 151 (1) Supru nik koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. (2) Nema pravo na izdr avanje supru nik koji je u vreme sklapanja ni tavog ili ru ljivog braka znao za uzrok ni tavosti odnosno ru ljivosti. (2) Ako lice li eno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti. (3) Nema pravo na izdr avanje supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr av anje predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. a nesposoban je za rad il i je nezaposlen. II IZDR AVANJE VANBRACNOG PARTNERA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 152 (1) Vanbracni partner koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje.osobnosti. III IZDR AVANJE MAJKE DETETA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 153 (1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdr avanje ima pravo na izdr avanj e od oca deteta za vreme od tri meseca pre porodaja i godinu dana posle porodaja . Odluke o li enju i vracanju poslovne sposobnosti Clan 149 (1) Odluku o li enju poslovne sposobnosti i odluku o vracanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparnicnom postupku. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 150 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti upisuje se u maticnu knjigu rodenih. (2) Na izdr avanje vanbracnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdr avanju supru nika. a nesposoban je za rad ili je nezaposlen.

a nema dovoljno sredstava za izdr av anje. IV IZDR AVANJE DETETA. srazmerno njegovim mogucnostima. (2) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ush odnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stice zaradu ili ima prihode od imovine. (2) Nema pravo na izdr avanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za oca. Izdr avanje adoptivnih srodnika . godine ivota. 1 i 2 ovog clana ima pravo na izdr avanje od krvni h srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogucnostima ako roditelj i nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. odnosno od maloletnog deteta koje stice zaradu ili ima prihode od imovine. Izdr avanje roditelja Clan 156 (1) Roditelj koji je nesposoban za rad. a nema dovoljno sredstava za izdr avanje. ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje . (2) Nema pravo na izdr avanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr a vanje predstavljalo ociglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA Izdr avanje maloletnog deteta Clan 154 (1) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od roditelja. Izdr avanje punoletnog deteta Clan 155 (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad. (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdr avanje od roditelja sra zmerno njihovim mogucnostima.. (4) Nema pravo na izdr avanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne sr odnike. (3) Du nost maloletnog deteta da delimicno podmiruje potrebe svog izdr avanja od sop stvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na du nost roditelja i krvnih s rodnika. ima pravo na izdr avanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. a najkasnije do navr ene 26. Izdr avanje brata odnosno sestre Clan 157 Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdr avanje od punoletnog brata ili s estre. (3) Punoletno dete u smislu st. ima pravo na izdr avanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji.

visina izdr avanja. po pravilu. (2) Izdr avanje se mo e odrediti i na drugi nacin.). Nacin odredivanja izdr avanja Clan 161 (1) Izdr avanje se. imovine. (3) Mogucnosti du nika izdr avanja zavise od njegovih prihoda. naknada zarade. autorski honorar itd. (2) Potrebe poverioca izdr avanja zavise od njegovih godina. obrazovanja . (3) Maceha odnosno ocuh koji su nesposobni za rad. imaju pravo na izdr avanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogucnostima. (4) Minimalna suma izdr avanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odn osno za lica na porodicnom sme taju periodicno utvrduje ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. odreduje u novcu. njegovih licnih potreba. u skladu sa zakonom. (4) Nemaju pravo na izdr avanje maceha odnosno ocuh ako bi prihvatanje zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za pastorka. njegove imovine. prihoda te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. pri cemu se vodi racuna o minimalnoj sumi izdr avanja.Clan 158 Na izdr avanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdr avanju d eteta. Izdr avanje tazbinskih srodnika Clan 159 (1) Maloletni pastorak ima pravo na izdr avanje od macehe odnosno ocuha. po pravilu. (2) Ako se visina izdr avanja odreduje u procentu od redovnih mesecnih novcanih pr imanja du nika izdr avanja (zarada. zdravlja. ali samo ako se poverilac i du nik izdr avanja o tome sporazumeju. Visina izdr avanja Clan 162 (1) Poverilac izdr avanja mo e po svom izboru zahtevati da visina izdr avanja bude odr edena u fiksnom mesecnom novcanom iznosu ili u procentu od redovnih mesecnih nov canih primanja du nika izdr avanja. roditelja i drugih krvnih srodnika. mogucnosti za zaposle nje i sticanje zarade. obaveze da izdr a va druga lica te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. penzija. a nemaju dovoljno sredstava z a izdr avanje. (2) Nema pravo na izdr avanje maloletni pastorak ako je brak izmedu roditelja i ma cehe odnosno ocuha prestao poni tenjem ili razvodom. ne mo e biti manja od 15% niti veca od 50% redovnih . V ODREÐIVANJE I PRESTANAK IZDR AVANJA Kriterijumi odredivanja izdr avanja Clan 160 (1) Izdr avanje se odreduje prema potrebama poverioca i mogucnostima du nika izdr avan ja.

(2) Krvni srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje redosledom kojim nasle duju na osnovu zakona. Promena visine izdr avanja Clan 164 Visina izdr avanja mo e se smanjiti ili povecati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. izdr avanje supru nika po prestanku braka mo e se produ iti i posle isteka roka od pet godina ako narocito opravdani razlozi sprecavaju supru nika poverioca izdr avanja da radi. pravo deteta na izdr avanje ima prvenstvo. (2) Ako je vi e lica istovremeno bilo du no da daje izdr avanje. njihova obaveza je podelje na. . (3) Tazbinski srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje posle krvnih srodn ika. (3) Ako je poverilac izdr avanja dete. kada istekne vreme trajanja izdr avanja. a nije imalo pravnu obavezu. (2) Izdr avanje supru nika posle prestanka braka ne mo e trajati du e od pet godina. Redosled u izdr avanju Clan 166 (1) Supru nik ostvaruje pravo na izdr avanje prvenstveno od drugog supru nika. (5) Ako je vi e lica istovremeno du no da daje izdr avanje.mesecnih novcanih primanja du nika izdr avanja umanjenih za poreze i doprinose za o bavezno socijalno osiguranje. njihova obaveza je so lidarna. (3) Izuzetno. visina izdr avanja treba da omoguci najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav u iva roditelj du nik izdr avanja. (4) Ako ima vi e poverilaca izdr avanja. ima pra vo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo du no da daje izdr avanje. Pravo na regres Clan 165 (1) Lice koje je fakticki davalo izdr avanje. Prestanak izdr avanja Clan 167 (1) Izdr avanje prestaje: 1. Trajanje izdr avanja Clan 163 (1) Izdr avanje mo e trajati odredeno ili neodredeno vreme.

(2) Izdr avanje mo e da prestane: 1. (2) Imovina koju je supru nik stekao u toku trajanja braka deobom zajednicke imovi ne odnosno nasledem. (4) Supru nik cije je pravo na izdr avanje jednom prestalo ne mo e ponovo ostvariti pr avo na izdr avanje od istog supru nika. kada du nik izdr avanja izgubi mogucnost za davanje izdr avanja ili davanje izdr avan ja postane za njega ocigledno nepravicno. drugi supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. (2) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do znatnog uvecanja vredn osti posebne imovine jednog supru nika. osim ako poverilac izdr avanja nije malo letno dete. Zajednicka imovina Pojam zajednicke imovine Sticanje Clan 171 . 2. osim ako pov erilac izdr avanja nije maloletno dete. 2. kada poverilac izdr avanja stekne dovoljno sredstava za izdr avanje. poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isk ljucivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Posebna imovina Sticanje Clan 168 (1) Imovina koju je supru nik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu poseb nu imovinu. (3) Izdr avanje supru nika prestaje i kada poverilac izdr avanja sklopi novi brak odno sno vanbracnu zajednicu. Upravljanje i raspolaganje Clan 169 Svaki supru nik samostalno upravlja i raspola e svojom posebnom imovinom. Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI I IMOVINSKI ODNOSI SUPRU NIKA 1.2. Uvecanje vrednosti Clan 170 (1) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do neznatnog uvecanja vre dnosti posebne imovine jednog supru nika. drugi supru nik ima pravo na udeo u toj imov ini srazmerno svom doprinosu. smrcu poverioca ili du nika izdr avanja.

osim ako nakon upisa nije zakljucen pismeni sporazum supru nika o d eobi zajednicke imovine odnosno bracni ugovor. Deoba zajednicke imovine Pojam deobe Clan 177 . Upravljanje i raspolaganje Clan 174 (1) Zajednickom imovinom supru nici upravljaju i raspola u zajednicki i sporazumno. svaki supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu odnosno pravo na ude o u uvecanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu. ili je o pravima supru nika na nepo kretnosti odlucivao sud. Igra na srecu Clan 172 Imovina stecena igrom na srecu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlj a zajednicku imovinu. osim ako supru nik koji je ostvario dobitak ne doka e da je u igru ulo io posebnu imovinu. (3) Supru nik ne mo e raspolagati svojim udelom u zajednickoj imovini niti ga mo e opt eretiti pravnim poslom medu ivima. (2) Supru nici mogu bracnim ugovorom drugacije urediti svoje imovinske odnose. Uvecanje vrednosti Clan 175 Ako je posle prestanka zajednickog ivota u braku do lo do uvecanja vrednosti zajedn icke imovine.(1) Imovina koju su supru nici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajednicku imovinu. Upisivanje u javni registar Clan 176 (1) Smatra se da su supru nici izvr ili deobu zajednicke imovine ako su u javni regi star prava na nepokretnostima upisana oba supru nika kao suvlasnici na opredeljeni m udelima. (2) Smatra se da je upis izvr en na ime oba supru nika i kada je izvr en na ime samo j ednog od njih. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supru nik uvek preduzima uz saglasno st drugog supru nika. Pravo intelektualne svojine Clan 173 Imovina stecena kori cenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice i vota u braku predstavlja zajednicku imovinu.

Deobom zajednicke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrdivanje suvlasnic kog odnosno supoverilackog udela svakog supru nika u zajednickoj imovini. Vreme deobe Clan 178 Deoba zajednicke imovine mo e se vr iti za vreme trajanja braka i posle njegovog pre stanka. Sporazumna deoba Clan 179 Supru nici mogu zakljuciti sporazum o deobi zajednicke imovine (sporazumna deoba). Sudska deoba Clan 180 (1) Ako supru nici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednicke imovine, deobu zaj ednicke imovine vr i sud (sudska deoba). (2) Pretpostavlja se da su udeli supru nika u zajednickoj imovini jednaki. (3) Veci udeo jednog supru nika u sticanju zajednicke imovine zavisi od njegovih o stvarenih prihoda, vodenja poslova u domacinstvu, staranja o deci, staranja o im ovini te drugih okolnosti od znacaja za odr avanje ili uvecanje vrednosti zajednic ke imovine. (4) Veci udeo u sticanju zajednicke imovine utvrduje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) o e iz od Veci udeo jednog supru nika u sticanju pojedinog prava iz zajednicke imovine m se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava zajednicke imovine, a supru nik je u sticanju tog prava ucestvovao i prihodima svoje posebne imovine.

Pravo na deobu Clan 181 Pravo na deobu zajednicke imovine imaju: supru nici, naslednici umrlog supru nika i poverioci onog supru nika iz cije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova p otra ivanja. Deoba stvari za licnu upotrebu supru nika Clan 182 (1) Stvari za licnu upotrebu jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu svojinu b ez uracunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odn osu na vrednost zajednicke imovine i vrednost stvari za licnu upotrebu drugog su pru nika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog clana nesrazmerno velika, one pripada ju u iskljucivu svojinu supru niku sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba stvari namenjenih detetu

Clan 183 (1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljucivu svojinu supru niku koji vr i rodi teljsko pravo bez uracunavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vr e roditeljsko pravo zajednicki, nad stvarima namenjenim detet u imaju pravo zajednicke svojine. Deoba stvari za vr enje zanata ili zanimanja Clan 184 Stvari za vr enje zanata ili zanimanja jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu s vojinu sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba predmeta domacinstva Clan 185 Predmeti domacinstva na kojima jedan supru nik nakon prestanka zajednice ivota u br aku ima dr avinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljucivu svoji nu sa uracunavanjem u njegov udeo. Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze Clan 186 Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supru nik koj i ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednickoj imov ini. Odgovornost za zajednicke obaveze Clan 187 (1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednickog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supru nika, odgovaraju supru nici solidarno svo jom zajednickom i posebnom imovinom. (2) Supru nik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajednicku obavezu ima pra vo na naknadu od drugog supru nika srazmerno njegovom udelu u zajednickoj imovini. 3. Ugovori supru nika Bracni ugovor Clan 188 (1) Supru nici odnosno buduci supru nici mogu svoje imovinske odnose na postojecoj i li buducoj imovini urediti ugovorom (bracni ugovor). (2) Bracni ugovor mora biti zakljucen u pismenom obliku i mora biti overen od st rane sudije, koji je du an da pre overe supru nicima procita ugovor i upozori ih da se njime iskljucuje zakonski re im zajednicke imovine. (3) Bracni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar pr ava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom Clan 189 (1) Supru nici mogu zakljuciti ugovor na osnovu koga ce jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednickom imovinom ili nekim njenim delovima. (2) Ugovor iz stava 1 ovog clana mo e se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako n ije drugacije ugovoreno. (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom koji se odnosi na n epokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu Clan 190 (1) Ako brak prestane razvodom ili poni tenjem, uobicajeni pokloni koje su supru nic i ucinili jedan drugome u toku trajanja zajednickog ivota u braku ne vracaju se. (2) Vracaju se pokloni cija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednicke imovine supru nika, a koje su supru nici ucinili jedan drugom u toku traj anja zajednickog ivota u braku. (3) Pravo na povracaj poklona nema supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a povracaj poklona predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. (4) Pokloni se vracaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka z ajednickog ivota u braku. II IMOVINSKI ODNOSI VANBRACNIH PARTNERA Zajednicka imovina Clan 191 (1) Imovina koju su vanbracni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivo ta u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (2) Na imovinske odnose vanbracnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog za kona o imovinskim odnosima supru nika. III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA Upravljanje imovinom deteta Clan 192 (1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije st eklo radom. Raspolaganje imovinom deteta Clan 193 (1) Dete samostalno raspola e imovinom koju stekne radom.

vanbracnih partnera. jeste pona anje kojim jedan clan por i . osim odredbe clana 176 stav 2 (upis ivanje u javni registar) i clana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima). (2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. IV IMOVINSKI ODNOSI CLANOVA PORODICNE ZAJEDNICE Zajednicka imovina Clan 195 (1) Imovina koju su zajedno sa supru nicima odnosno vanbracnim partnerima stekli r adom clanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodicnoj zajedn ici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. primenjuju se odredbe zakon a kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi. (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes deteta.(2) Roditelji imaju pravo da raspola u imovinom deteta koju ono nije steklo radom. Pravo stanovanja (habitatio) Clan 194 (1) Dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ci ji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vr i roditeljsko prav o nemaju pravo svojine na useljivom stanu. (5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdr avanje odnosno za izdr avanje svog drugog zajednickog maloletnog deteta. (2) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se krvni. Deveti deo ZA TITA OD NASILJA U PORODICI Nasilje u porodici Clan 197 (1) Nasilje u porodici. (3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog roditelja. deteta i roditelja te clanova porodicne zajednice koji nisu uredeni ovim zakonom. u smislu ovog zakona. Primena zakona kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi Clan 196 Na imovinske odnose supru nika. (3) Na imovinske odnose clanova porodicne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika. tazbinski i adoptivni srodnici supru nika odnosno vanbracnih partnera koji zajedno sa njima ve. (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti rodi telji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa staratel jstva.

deca. ogranicavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trecim licima. odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. 2. kojom se privremeno zabranjuje ili ogranicava odr avanje licnih odnosa sa drugim clanom porodice. smatra se narocito: 1. 5. supru nici ili biv i supru nici. iako nikada nisu ivela u istom porodicnom domacinstvu. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nano enja telesne povrede clanu porodice ili njemu bliskom licu. lica koja ive ili su ivela u istom porodicnom domacinstvu. vredanje. bez obzira na pra vo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. prisiljavanje na seksualni odnos. 2. 4. 5. 2. vanbracni partneri ili biv i vanbracni partneri. navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navr ilo 14 . izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. 3. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. zabrana pribli avanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. 4. 6. (3) Mera za tite od nasilja u porodici mo e trajati najvi e godinu dana. nano enje ili poku aj nano enja telesne povrede. godinu ivota ili nemocnim licem. u smislu stava 1 ovog clana. du evno zdravlje ili spokojstvo drugog clana poro dice. lica koja su medusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi.odice ugro ava telesni integritet. zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. 3. (3) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se: 1. 5. 3. 4. (2) Nasiljem u porodici. bezobzirno i zlonamerno pona anje. Mere za tite Clan 198 (1) Protiv clana porodice koji vr i nasilje sud mo e odrediti jednu ili vi e mera za tit e od nasilja u porodici. (2) Mere za tite od nasilja u porodici jesu: 1. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice . izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. roditelji i ostali krvni srodnici. od nosno koja imaju zajednicko dete ili je dete na putu da bude rodeno. te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu. kao i svako drugo drsko. (4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako li enje slobode u vezi s krivicnim delo .

Sastav veca Clan 203* (Prestao da va i) Hitnost postupka Clan 204 (1) Postupak u vezi sa porodicnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili ro ditelja koji vr i roditeljsko pravo. (3) Postupak iz stava 1 ovog clana sud ce. Prestanak mere za tite Clan 200 Mera za tite od nasilja u porodici mo e prestati pre isteka vremena trajanja ako pre stanu razlozi zbog kojih je mera bila odredena. . Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODICNIM ODNOSIMA I POSTUPAK PRED SUDOM 1. Zajednicke odredbe Sadr ina ovog dela zakona Clan 201 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni parnicni postupci u vezi sa porodi cnim odnosima. Produ avanje mere za tite Clan 199 Mera za tite od nasilja u porodici mo e se produ avati sve dok ne prestanu razlozi zbo g kojih je mera bila odredena. ako ovim zakonom nije drugacije odredeno . po pravilu. sprovesti na najvi e dva ro ci ta.m odnosno prekr ajem uracunava se u vreme trajanja mere za tite od nasilja u porodic i. Primena zakona kojim se ureduje parnicni postupak Clan 202 Na postupak suda koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju se odredbe zak ona kojim se ureduje parnicni postupak. (4) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada su tu ba ili predlog primljeni u sudu. (2) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima tu ba se ne dostavlja tu enom na odgovo r.

Odluka o tro kovima Clan 207 O naknadi tro kova postupka u vezi sa porodicnim odnosima sud odlucuje po slobodno j oceni. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. pokrece se tu bom. Istra no nacelo Clan 205 U postupku u vezi sa porodicnim odnosima sud mo e utvrdivati cinjenice i kada one nisu medu strankama sporne. (2) Postupak za razvod braka pokrece se i predlogom za sporazumni razvod braka. a mo e i samostalno istra ivati cinjenice koje nijedna s tranka nije iznela. . (2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi uc esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. vodeci racuna o razlozima pravicnosti. Tu ba za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka Clan 211 Tu bu za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supru nici. Postupak u bracnom sporu Mesna nadle nost Clan 209 U bracnom sporu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnicni po stupak. kao i za poni ten je i razvod braka (bracni spor).(5) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. 2. Iskljucivanje javnosti Clan 206 (1) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima javnost je iskljucena. lica k oja imaju pravni interes da bude utvrdeno postojanje ili nepostojanje braka i ja vni tu ilac. Pokretanje postupka Clan 210 (1) Postupak radi utvrdivanja postojanja ili nepostojanja braka. Revizija Clan 208 Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodicnim odnosima.

(2) Roditelji maloletnog supru nika. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (prinuda i zabluda) Clan 216 Supru nik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni ten je braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda u ocena. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu za poni tenje ranijeg braka. (2) Ako tu ilac postojanje ranijeg braka ne mo e dokazati izvodom iz maticne knjige vencanih. a ako on to ne ucini. 31-33. postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz maticne knji ge vencanih. lica koja imaju pravni interes da br ak bude poni ten i javni tu ilac. (3) Pravo na podizanje tu be za poni tenje ni tavog braka ne zastareva. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (nesposobnost za rasudivanje) Clan 217 . mogu podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supru nika. Naknadni nestanak uzroka ni tavosti (bracnost) Clan 214 Sud ce odbiti tu beni zahtev za poni tenje braka ako je raniji brak prestao do zaklj ucenja glavne rasprave. odnosno njegov staratelj. clanu 34 stav 1 i cl. smatrace se da je tu ba povucena. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (maloletstvo) Clan 215 (1) Supru nik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan mo e podneti tu bu za poni t enje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja p unoletstva.Tu ba za poni tenje ni tavog braka Clan 212 (1) Tu bu za poni tenje braka iz uzroka navedenih u cl. Dokazivanje ni tavosti (bracnost) Clan 213 (1) U postupku za poni tenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg bra ka jednog supru nika. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu radi utvrdivanja da raniji brak postoji. (2) U slucajevima iz stava 1 ovog clana brak se mo e poni titi i posle njegovog pres tanka. a ako on to ne ucini. smatrace se da je od svoje tvrdnje odustao. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti supru nici. (3) Ako tu eni osporava punova nost ranijeg braka koji je upisan u maticnu knjigu ve ncanih.

Supru nik koji nije bio sposoban za rasudivanje u trenutku sklapanja braka. Odricanje od tu benog zahteva Clan 222 U bracnom sporu odricanje od tu benog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlacen je tu be. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za pon i tenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Tu ba za razvod braka Clan 219 Tu bu za razvod braka mogu podneti oba supru nika. a nakn adno postane sposoban za rasudivanje. Naslednici i staratelj Clan 220 (1) Pravo na tu bu za razvod braka ne prelazi na naslednike supru nika. Povlacenje tu be . (4) Staratelj poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasudivanje. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za poni tenje braka. Punomocnik Clan 221 (1) Ako tu bu u bracnom sporu podnosi punomocnik stranke. (3) U bracnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supru ni ke ne mo e zastupati isti punomocnik. odnosno od dana pra vnosna nosti sudske odluke o vracanju poslovne sposobnosti. (3) Naslednici supru nika koji su pokrenuli bracni spor predlogom za sporazumni ra zvod braka mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. (2) Punomocje mora da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podno enje tu be. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. Naslednici i staratelj Clan 218 (1) Pravo na tu bu za poni tenje braka ne prelazi na naslednike supru nika. punomocje mora biti over eno i izdato samo radi zastupanja u bracnom sporu.

Clan 223 (1) U bracnom sporu tu ilac mo e tu bu povuci do zakljucenja glavne rasprave bez prist anka tu enog. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povuci jedan ili oba supru nika dok po stupak nije pravnosna no zavr en. . Smrt stranaka Clan 228 (1) Ako u toku bracnog spora umre jedan ili umru oba supru nika. a sa pristankom tu enog dok postupak nije pravnosna no zavr en. Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu Clan 225 (1) Sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o raz vodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (2) U bracnom sporu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. (2) Sud mo e presudom u bracnom sporu odluciti o potpunom ili delimicnom li enju rod iteljskog prava. sud ce re enjem utvrditi da je presuda bez pravn og dejstva i da se postupak obustavlja. (2) Sporazum supru nika o deobi zajednicke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka. Pobijanje presude Clan 227 (1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu mo e se pobijati s amo zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljucen pod prinudom ili u zabludi. (3) Sud mo e presudom u bracnom sporu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Presuda i sudsko poravnanje Clan 224 (1) U bracnom sporu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnov u priznanja ili odricanja. (2) Pravnosna na presuda u bracnom sporu ne mo e se pobijati vanrednim pravnim lekov ima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poni tenju ili razvodu braka. prvostepeni sud c e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Presuda u bracnom sporu Clan 226 (1) Sud je du an da presudom u bracnom sporu odluci o vr enju roditeljskog prava. 1 i 2 ovog clana do lo p osle dono enja prvostepene presude. (3) Ako je do povlacenja tu be ili predloga u skladu sa st.

Postupak posredovanja Sadr ina postupka posredovanja Clan 229 Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za poku aj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za poku aj sporazumnog okoncanja sp ora (u daljem tekstu: nagodba). Kako se sprovodi posredovanje Clan 232 (1) Po prijemu tu be za poni tenje ili razvod braka. odnosno drugoj ustanovi koja je specijali zovana za posredovanje u porodicnim odnosima. ive u inostranstvu. po pravilu. sud ce na njihov predl og. 218 i 220 ovog zakona. (2) Sudija koji rukovodi posredovanjem du an je da preporuci supru nicima da se podv rgnu i psiho-socijalnom savetovanju. (2) Uz poziv na roci te za posredovanje dostavlja se i tu ba za poni tenje ili razvod braka. 3. Kada se sprovodi posredovanje Clan 230 (1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bracnom sporu koji je pokrenu t tu bom jednog od supru nika. sprovodi sud. osim ako je posredovanje uspelo. 2. (4) Poveravanje se vr i dostavljanjem tu be za poni tenje ili razvod braka. 4. ako jedan ili oba supru nika Ko sprovodi posredovanje Clan 231 (1) Posredovanje. (3) Ako supru nici pristanu na psiho-socijalno savetovanje. ako jedan od supru nika ne pristane na posredovanje. (2) Posredovanje u bracnom sporu se ne sprovodi: 1. ako je boravi te jednog od supru nika nepoznato. sud zakazuje roci te za posredova nje koje se odr ava samo pred sudijom pojedincem. ili uz njihovu saglasnost. ako je jedan od supru nika nesposoban za rasudivanje. . bracnom ili porodicnom savetovali tu. poveriti posredovanje nadle nom organu starateljstv a.(2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa cl. (3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne mo e ucestvovati u dono enju odluke u neko j kasnijoj fazi postupka.

sa mirenjem se mo e nastaviti. Kada mirenje nije uspelo Clan 237 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. iako su uredno pozvani. ne odazovu pozivu za mirenje. ali sud odnosno ustan ova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenj a dode. Poziv na mirenje Clan 235 (1) Na mirenje se pozivaju oba supru nika. smatrace se da mirenje nije uspelo i nastavice se postupak nagodbe. smatrace se da je tu ba za razvod braka povucena. Kada je mirenje uspelo Clan 236 Ako se supru nici pomire. u smislu stava 1 ovog clana. Svrha mirenja Clan 234 Svrha mirenja jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta i bez ra zvoda braka.Mirenje Kada se sprovodi mirenje Clan 233 Mirenje se sprovodi samo u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za razvod braka. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu mirenj a obavesti sud kojem je podneta tu ba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mire nju. Zapisnik o mirenju Clan 238 (1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i izjave supru nika o tome da su se pomirili odnosno da miren je nije uspelo. Trajanje mirenja Clan 239 (1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du ni su da mirenj e sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tu be sudu odnosno ustanovi. (2) Ako ne dode do pomirenja. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult . (2) Punomocnici ne mogu zastupati supru nike niti mogu prisustvovati mirenju.

odn osno tu bom za razvod braka a mirenje supru nika nije uspelo. Kada je nagodba uspela Clan 243 (1) Ako supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. smatrace se da je nagodba delimicno uspela. smatrace se da je nagodba uspela. u smislu stava 1 ovog clana. sporazum supru nika o vr enju rod iteljskog prava unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka ukoliko s ud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (2) Ako ne dode do nagodbe. (3) Roci te za mirenje sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog clana. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. Poziv na nagodbu Clan 242 Na nagodbu se pozivaju oba supru nika i njihovi punomocnici. ne odazovu pozivu na nagodbu. Nagodba Kada se sprovodi nagodba Clan 240 Nagodba se sprovodi u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za poni tenje braka. Kada nagodba nije uspela Clan 244 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. ali sud odnosno ustanov a kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba po stigne. sa nagodbom se mo e nastaviti. postupak mirenja ce sprovesti sud. (2) Ako supru nici postignu samo sporazum o vr enju roditeljskog prava ili samo spor azum o deobi zajednicke imovine. (2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojace da sup ru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine.atima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tu ba za razvod braka. iako su uredno pozvani. sporazum supru nika o deobi zaj ednicke imovine unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka. smatrace se da nagodba nije uspela i nastavice se postupak po tu bi za po ni tenje ili razvod braka. Svrha nagodbe Clan 241 (1) Svrha nagodbe jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta nako n poni tenja ili razvoda braka. .

(3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult atima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odno sno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kad a joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu nagodb e obavesti sud kojem je podneta tu ba za poni tenje ili razvod braka i dostavi mu za pisnik o nagodbi. odnosno izjave supru nika da nagodba nije uspela. Pokretanje postupka Clan 248 Postupak radi utvrdivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu). 3. (4) Roci te za nagodbu sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. (2) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog materi nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. ovog clana.Zapisnik o nagodbi Clan 245 (1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava i o deobi za jednicke imovine. Tu ba radi osporavanja materinstva . radi u tvrdivanja i osporavanja ocinstva i radi poni tenja priznanja ocinstva (spor o oci nstvu) pokrece se tu bom. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Postupak u sporu o materinstvu i ocinstvu Mesna nadle nost Clan 247 U sporu o materinstvu i ocinstvu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ur eduje parnicni postupak. Tu ba radi utvrdivanja materinstva Clan 249 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja materinstva bez obzira na rok. postupak nagodbe ce s provesti sud. Trajanje nagodbe Clan 246 (1) Sud je du an da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tu ba za poni tenje braka.

(5) Mu karac koji se smatra ocem deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da det e nije zaceto postupkom biomedicinski potpomognutog oplodenja.Clan 250 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. Tu ba radi poni tenja priznanja ocinstva . a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja detet a. a najkasnije u ro ku od 10 godina od rodenja deteta. a na jkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rod enja deteta. (3) Mu majke mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta. Tu ba radi utvrdivanja ocinstva Clan 251 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva bez obzira na rok. (2) Majka mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mu karac koga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (4) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta. (2) Majka mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac. odnosno staratelj deteta. a najkasnije u roku od 10 god ina od rodenja deteta. (4) Mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta mo e podneti tu bu radi osporav anja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta nije rodila dete. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (3) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog oci nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem ocinst va nisu saglasili majka. (3) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta u roku od godinu d ana od dana saznanja da je ona rodila dete. Tu ba radi osporavanja ocinstva Clan 252 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva bez obzira na rok. (2) ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete.

(6) Ako tu bom u sporu o materinstvu i ocinstvu nisu obuhvacena sva lica koja mora . mu karac koji tvr di da je otac deteta i mu karac koga majka smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni s uparnicari). (2) Ako tu eni nema drugih naslednika. (3) Stranke u sporu radi utvrdivanja ocinstva jesu: dete. lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem o cinstva. a lice koje ima pravni interes da izjava bude poni tena samo ako se radi o uslovima za ni tavost priznanja (nu ni i jedinstveni suparnicari). ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta i mu k arac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparnicari). (2) Naslednici tu ioca mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za utvrdivanje ili osporavanje materinstva ili ocinstva. dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu radi poni tenja iz jave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uocen a. 46-51 ovog zakona. majka. kao i izjavu o saglasnosti sa priz nanjem ocinstva. iz uzroka navedenih u cl. mogu podneti lica koja su dala izjavu. majka. (5) Stranke u sporu radi poni tenja priznanja ocinstva jesu: lice koje je dalo izj avu o priznanju ocinstva. tu ba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika. tu ba se podnosi protiv n jegovih naslednika. Suparnicarska zajednica Clan 256 (1) Stranke u sporu radi utvrdivanja materinstva jesu dete i majka deteta. (2) Lice koje je izjavu o priznanju ocinstva. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tu ioca mo e podneti tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Naslednici tu enog Clan 255 (1) Ako tu eni u sporu o materinstvu i ocinstvu nije vi e iv. ena koja tvrdi da je majka deteta. kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem ocinstva.Clan 253 (1) Tu bu radi poni tenja izjave o priznanju ocinstva. Naslednici i staratelj tu ioca Clan 254 (1) Pravo na tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu ne prelazi na naslednike. ena koja tvrdi da je (2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete. (4) Stranke u sporu radi osporavanja ocinstva jesu: dete. mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mu karac koji tvrdi da je otac deteta (nu ni i jedinstv eni suparnicari). odnosno radi poni tenja priznanja ocinstva. lica koja imaju pravni interes da izjava bude poni tena te javni tu ilac.

Presuda i sudsko poravnanje Clan 258 (1) U sporu o materinstvu i ocinstvu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (2) U sporu o materinstvu i ocinstvu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnan je.ju biti stranke u postupku. (2) Punomocje treba da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podizanje tu be . Punomocnik Clan 257 (1) Ako tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu podnosi punomocnik stranke. punomoc je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu. (3) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. (7) Ako tu ilac u roku koji sud odredi ne pro iri tu bu na sva lica koja moraju biti s tranke u postupku ili se ta lica ne pridru e tu bi kao tu ioci. (2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa clanom 254 stav 2 ovog zakona. sud ce je odbaciti. Smrt stranaka Clan 259 (1) Ako u toku spora o materinstvu i ocinstvu umru tu ilac ili tu eni. prvostepeni s ud ce re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. a ako tu ba bude vracena sudu bez ispravke. sud je du an da pouci tu ioca da tu i i lice koje tu bom nij e obuhvaceno ili da to lice pozove da se pridru i tu bi kao novi tu ilac. (2) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluciti i o potpunom ili d elimicnom li enju roditeljskog prava. smatrace se da je tu ba povucena. . 4. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 260 (1) Sud je du an da presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluci o vr enju rodit eljskog prava. odnosno boravi te. Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje rodit eljskog prava Mesna nadle nost Clan 261 Dete mo e podneti tu bu u sporu za za titu svog prava i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pred sudom op te mesne nadle nosti ili pred sudom na cijem podru cju ono ima prebivali te.

udru enja i gradani. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustan ove socijalne za tite. Tu ba za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava Clan 264 (1) Tu bu za vr enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. pored lica iz stava 2 ovog cl ana. dete zastupa kolizijski staratelj. (3) Tu bu za vracanje roditeljskog prava mo e podneti. pravosudni i drugi dr avni organi. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od suda da mu postavi pri vremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmedu njega i njegovog z akonskog zastupnika. drugi roditelj. javni tu ilac i organ starateljstva.Pokretanje postupka Clan 262 Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditelj skog prava pokrece se tu bom. (3) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a za titu prava deteta imaju sve decje. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od organa starateljstva d a mu postavi kolizijskog staratelja. udru enja i gradani. Du nost suda Clan 266 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog . (2) Dete koje je navr ilo 10. javni tu i lac i organ starateljstva. Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta Clan 265 (1) Ako izmedu deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi. (3) Dete koje je navr ilo 10. (2) Tu bu za li enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. roditelji deteta i organ starateljstva. (4) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a li enje roditeljskog prava imaju sve decje. i roditelj koji je bio li en roditeljskog prava. roditelji deteta. Tu ba za za titu prava deteta Clan 263 (1) Tu bu za za titu prava deteta mogu podneti: dete. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. (2) Tu ba za za titu prava deteta mo e se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu za ticena nekim drugim postupkom. pravosudni i drugi dr avni organi.

2. (3) Ako sud utvrdi da je u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odno sno li enje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mi lje nje. Narocita hitnost postupka Clan 269 (1) Postupak za za titu prava deteta i postupak za li enje roditeljskog prava naroci to su hitni. da mi ljenje deteta utvrdi na nacin i na mestu koje je u skladu sa njegovim god inama i zrelo cu. 265-267 ovog zakona du ni su da primenjuju i organi koji vode drug e postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta. 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodicnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. (2) Ako sud proceni da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosn o li enje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajuci nacin . Du nost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika Clan 267 Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za za titu pra va deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi ljenje. du an je da detetu postavi privremenog zastupnika. ako dete nije neposredno izrazilo mi ljenje pre d sudom. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. Du nost drugih Clan 268 (1) Odredbe cl. du an je: 1. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. 2. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mi ljenje i da mi ljenju deteta posv eti du nu pa nju u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. 3. . da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna.prava sud je uvek du an da se rukovodi najboljim interesom deteta. (2) Odredbe cl. da detetu pru i obja njenje koje se tice mogucih posledica akta koji on preduzima . osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. du an je: 1. 3. da prenese sudu mi ljenje deteta.

Nalaz i strucno mi ljenje Clan 270 Pre nego to donese odluku o za titi prava deteta ili o vr enju odnosno li enju roditelj skog prava. sud je du an da zatra i nalaz i strucno mi ljenje od organa starateljstva. Postupak u sporu za poni tenje usvojenja Mesna nadle nost Clan 274 U sporu za poni tenje usvojenja mesno je nadle an sud na cijem se podrucju nalazi or gan starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 273 (1) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta odluciti i o vr enju odnosno li en ju roditeljskog prava. sud ce narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vr i roditeljsko pravo. Presuda i sudsko poravnanje Clan 271 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja il i odricanja. (3) Kada sud donese odluku o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prav a. odluku o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. 5. (2) Sud mo e presudom u sporu za vr enje roditeljskog prava odluciti i o potpunom il i delimicnom li enju roditeljskog prava. (2) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. (3) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li en je roditeljskog prava odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Odluka o vr enju roditeljskog prava Clan 272 (1) Sporazum roditelja o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava un osi se u izreku presude o vr enju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. porodicnog savetovali ta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u por odicnim odnosima. (2) Ako roditelji nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava ili sud pr oceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta. a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vr i roditeljsko pravo. o visini doprinosa za izdr avanje od strane d rugog roditelja i o nacinu odr avanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem do nosi sud. .

(3) Tu bu za izdr avanje deteta mo e podneti i organ starateljstva. (2) Tu bu za izdr avanje mo e podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poverio cem odnosno du nikom izdr avanja. odnosno od dana kada mu je ucinjeno poslednje fakticko davanje na ime . (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zablu di mo e podneti tu bu za poni tenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je pr inuda prestala ili je zabluda uocena. roditelji odnosno staratelj usvojenika. Pokretanje postupka Clan 278 (1) Postupak u sporu za izdr avanje pokrece se tu bom. kao i javni tu ilac. Pokretanje postupka za izdr avanje supru nika odnosno vanbracnog partnera Clan 279 (1) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti tokom trajanja braka. 6. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji. (2) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti najkasnije do zakljucenja glavne ras prave u bracnom sporu. lica ko ja imaju pravni interes da usvojenje bude poni teno. odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbracnih partnera. (3) Izuzetno.Tu ba za poni tenje usvojenja Clan 275 (1) Tu bu za poni tenje usvojenja iz razloga navedenih u cl. usvojenik. biv i supru nik koji iz opravdanih razloga nije podneo tu bu za izdr avanj e u bracnom sporu mo e je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestan ka braka. Postupak u sporu za izdr avanje Mesna nadle nost Clan 277 U sporu za izdr avanje mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnic ni postupak. (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog clana organ starateljstva pred kojim je za snovano usvojenje donosi re enje o poni tenju re enja o novom upisu rodenja usvojenika . Presuda o poni tenju usvojenja Clan 276 (1) Presudu o poni tenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim j e zasnovano usvojenje. (3) Na osnovu re enja iz stava 2 ovog clana osna uje se prvi upis rodenja usvojenika .

(2) Tu bu za odredivanje mere za tite od nasilja u porodici. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici Mesna nadle nost Clan 283 U sporu za za titu od nasilja u porodici mesno je nadle an. Narocita hitnost postupka Clan 280 (1) Postupak u sporu za izdr avanje narocito je hitan. kao i za produ enje mere za tite od nasilja u porodici. odnosno od dana kada je ucinj eno poslednje fakticko davanje na ime izdr avanja. 7. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. njegov zakonski zastupnik. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 281 Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za izdr avanje.izdr avanja. tu beni zahtev mo e biti usvojen samo ako su us lovi od kojih zavisi pravo na izdr avanje postojali u vreme prestanka braka i jo uv ek postoje u vreme zakljucenja glavne rasprave u sporu za izdr avanje. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdr avanim li cima. Evidencija i dokumentacija o izdr avanju Clan 282 (1) Presudu o izdr avanju sud je du an da odmah dostavi organu starateljstva na cijo j teritoriji poverilac izdr avanja ima prebivali te odnosno boravi te. (4) U slucaju iz stava 3 ovog clana. (5) Tu ba za izdr avanje vanbracnog partnera mo e se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbracnih partnera. . i sud na cijem podrucju ima prebivali te. pored suda op te mesne nad le nosti. mogu podneti: clan porodice prema kome je nasilje i zvr eno. odnosno boravi te clan porodice pr ema kome je nasilje izvr eno. Pokretanje postupka Clan 284 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici pokrece se tu bom. javni tu ilac i organ starateljstva.

(3) Tu bu za prestanak mere za tite od nasilja u porodici mo e podneti clan porodice p rotiv koga je mera odredena. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. Organ starateljstva Clan 286 Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za za titu od nasilja u por odici. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE 1. Narocita hitnost postupka Clan 285 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici narocito je hitan. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 287 (1) Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za za titu od nasilja u porodici. sud mo e zatra iti od organa starateljstva da pru i pomoc u pribavljanju potreb nih dokaza i da iznese svoje mi ljenje o svrsishodnosti tra ene mere. Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici Clan 289 (1) Presudu u sporu za za titu od nasilja u porodici sud je du an da odmah dostavi k ako organu starateljstva na cijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice prema kome je nasilje izvr eno. tako i o licima protiv kojih je odredena mera za t ite. Zajednicke odredbe albe . (2) Sud mo e odrediti i meru za tite od nasilja u porodici koja nije tra ena ako oceni da se takvom merom najbolje posti e za tita. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvr eno. tako i organu starateljstva na cijoj ter itoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice protiv koga je mera za tite o dredena. Dejstvo Clan 288 alba ne zadr ava izvr enje presude o odredivanju ili produ enju mere za tite od nasilja u porodici.

na osnovu izjava buducih supru nika. (4) Ako je buduci supru nik ranije bio u braku. . podnece dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova cinjenica nije upisana u maticnu knjigu rodenih. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strucnog socija lnog rada i socijalne za tite. (2) Maticar ce usmeno saop titi podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. (4) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva m ogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana p rijema re enja. Primena zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak Clan 291 (1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju s e odredbe zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak. (3) Na njihovo tra enje maticar je du an da u roku od osam dana donese pismeno re enje o odbijanju zahteva za sklapanje braka. (3) Buduci supru nici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz maticne knjige rodenih za svakog od njih. prilo enih isprava i na d rugi nacin. da li su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zak onom. a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. 2. Odbijanje zahteva za sklapanje braka Clan 293 (1) Maticar utvrduje. ako ovim zakonom nije dr ugacije odredeno.Sadr ina ovog dela zakona Clan 290 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni upravni postupci u vezi sa porodic nim odnosima. (2) O usmenom zahtevu buducih supru nika maticar sacinjava zapisnik. Prihvatanje zahteva za sklapanje braka Clan 294 Maticar odreduje dan sklapanja braka u sporazumu sa buducim supru nicima kada utvr di da su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka Clan 292 (1) Buduci supru nici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka maticar u op tine u kojoj ele da sklope brak.

u prostoriji posebno predvidenoj za t u namenu. (2) Svedok prilikom sklapanja braka mo e biti svako poslovno sposobno lice. (3) Maticar mo e. Savetovanje u pogledu licnih i imovinskih odnosa Clan 297 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da posete bracno ili porodicno sav etovali te i da se upoznaju sa va no cu odr avanja skladnih bracnih i porodicnih odnosa. Savetovanje u pogledu zdravlja Clan 296 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se do dana sklapanja braka uzaj amno obaveste o stanju svog zdravlja. dva svedoka i maticar. maticar ce konstatovati da su odustali od sklapanja braka. (2) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se sporazumeju o prezimenu. (2) Prostorija predvidena za sklapanje braka mora biti prigodno uredena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije. na svecan nacin. ako za to postoje narocito opravdani razlozi. Mesto i nacin sklapanja braka Clan 299 (1) Brak se sklapa javno. (2) Maticar ce posebno preporuciti buducim supru nicima da se upoznaju sa mogucnos tima i prednostima planiranja porodice. lecenju i rezultatima lecenja. a izostanak ne opravdaju . Ucesnici prilikom sklapanja braka Clan 300 (1) Sklapanju braka prisustvuju buduci supru nici. ako se obezbede uslovi u pogledu svecanog izgleda prostorije i ako se time ne vreda dostojanstvo cina sklapanja braka. izuzetno. a maticar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. Sklapanje braka preko punomocnika . dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu.Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka Clan 295 Maticar sa buducim supru nicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du an da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka. Odustajanje Clan 298 Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme. dijagnoze i prognoze bolesti. kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se ticu njihovog zdravlja. a po potrebi i da posete odgovarajucu medi cinsku ustanovu.

punomocnik svojim imenom i prezimenom pored licnog imena supru nika koga zastupa. (3) Posle potpisivanja maticar urucuje supru nicima izvod iz maticne knjige vencan ih. izuzetno. (2) Punomocje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. Upisivanje braka u maticnu knjigu Clan 303 (1) Sklopljeni brak maticar upisuje u maticnu knjigu vencanih i u maticnu knjigu rodenih za oba supru nika. (3) Kada maticar utvrdi da na njegov izve taj nema prigovora. (4) Punomocje va i 90 dana od dana overavanja.Clan 301 (1) Op tinska uprava mo e. (4) Posle datih potvrdnih izjava volje buducih supru nika maticar progla ava da je b rak sklopljen. (5) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomocnika po dnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. na prigodan nacin ce upoznati buduce supru nike sa pravima i du nostima u braku. Dostavljanje izve taja o sklopljenom braku Clan 304 (1) Ako je mesto rodenja supru nika razlicito od mesta sklapanja braka. punomocniku i buducem s upru niku koji ce prisustvovati sklapanju braka. maticar ce procitati prilo eno punomocje . a zatim ce svakog od nj ih pojedinacno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. svedoci i maticar. Cin sklapanja braka Clan 302 (1) Sklapanje braka pocinje utvrdivanjem identiteta buducih supru nika i izve tajem maticara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punova nost njihovog bra ka ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. (3) Punomocje treba da sadr i licne podatke o vlastodavcu. (2) Ako se brak sklapa preko punomocnika. re enjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog buduceg supru nika i punomocnika drugog buduceg supru nika ako za to postoje narocito opravdani razlozi. . kao i datum overe punomocja. maticar do stavlja izve taj o sklopljenom braku nadle nom maticaru. (2) Upis braka u maticnu knjigu vencanih potpisuju supru nici svojim imenom i novi m prezimenom. (5) Posle progla enja da je brak sklopljen maticar ce upitati supru nike kako glasi njihov sporazum o prezimenu.

uz izvod iz maticne knjige venc anih dostaviti i podatke o mestu prebivali ta stranog dr avljanina u inostranstvu. 3. Postupak priznanja ocinstva Izjava o priznanju ocinstva Clan 305 (1) Izjava o priznanju ocinstva daje se. Izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva Clan 306 (1) Kada primi izjavu o priznanju ocinstva. Savetovanje oca Clan 307 Ako majka i dete. kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom. u slucaju iz stava 2 ovog clana. odnosno majku ili dete. u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz clana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izj avu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem ocinstva. (3) Maticar ce. (3) Ako mu karac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta. maticar ce izvod iz maticne knjige ven canih dostaviti ministarstvu nadle nom za pravosude. odnosno staratelj deteta. po pravilu. koje ce o sklopljenom braku o bavestiti nadle no inostrano diplomatsko-konzularno predstavni tvo u na oj zemlji. da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. maticar je du an da pozove majku i det e. (3) Izjava o priznanju ocinstva ne mo e se dati preko zakonskog zastupnika ili pun omocnika. organ pred kojim je prizna to ocinstvo du an je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadr i izjavu o priz nanju ocinstva dostavi maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. . maticar je du an da pozove t og mu karca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju ocinstva.(2) Ako je brak sklopio strani dr avljanin. odnosno majka ili dete. maticar je du an da je pouci o njenom pravu da imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. maticar j e du an da mu karca koji je priznao ocinstvo pouci o njegovom pravu na utvrdivanje o cinstva sudskom odlukom. (2) Ako majka imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. Savetovanje majke Clan 308 (1) Kada majka prijavljuje rodenje deteta van braka. maticar je du an da majku pouci o njeno m pravu na utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom. odnosno staratelja deteta. (2) Ako je izjava o priznanju ocinstva data maticaru koji nije nadle an. (2) Ako je majka u prijavi rodenja deteta navela da ocem deteta smatra mu karca ko ji je kasnije priznao ocinstvo. nece se tra iti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog clana.

Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja Clan 313 (1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na cijem podrucju dete ima prebivali te. kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da us voje dete (op ta podobnost usvojitelja). (2) Strani dr avljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko minista rstva nadle nog za porodicnu za titu. prilo enih isprava i na drugi nac in. 4. maticar ce u pisati priznanje ocinstva u maticnu knjigu rodenih. odnosno boravi te. Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja Clan 312 (1) Buduci usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu sta rateljstva na cijem podrucju oni imaju zajednicko prebivali te. Upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 310 (1) Priznanje ocinstva upisuje maticar koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. (3) Maticar ce usmeno saop titi mu karcu koji je priznao ocinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu r odenih i o tome ce saciniti slu benu bele ku. (2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvo d iz maticne knjige rodenih za dete. da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu ro denih. kao i druge dokaze o podobnosti deteta da b . (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. buduci usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta. na osnovu izjava stranaka. odnosno boravi te. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka Clan 311 Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slu benoj du nos ti. (2) Posle upisa priznanja ocinstva maticar urucuje ocu izvod iz maticne knjige r odenih za dete. (3) Buduci usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz maticn e knjige rodenih za svakog od njih.Utvrdivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 309 (1) Maticar utvrduje. (2) Maticar ce usmeno saop titi majci da mu karac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo i o tome ce saciniti slu benu bele ku.

roditelja ili staratel ja deteta. kao i od zdravstvenih ustanova. (3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja. . odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojeni ka). (3) Nalaz i mi ljenje iz stava 2 ovog clana daju strucnjaci organa starateljstva. (2) Jedinstveni licni registar usvojenja vodi ministarstvo nadle no za porodicnu z a titu. pedagoga. (4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporuceno psiho-socijalno savetovan je. socijalnog radnika. godinu ivo ta da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 315 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (op ta podob nost usvojitelja). organ starateljstva ce pozvati roditelja i dete koje je navr ilo 10. organ starateljstva du an je da mu preporuci da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starate ljstva. organ starate ljstva je du an da detetu postavi privremenog staratelja koji ce ga zastupati u po stupku zasnivanja usvojenja. (2) Organ starateljstva du an je da re enje iz stava 1 ovog clana donese u roku od 6 0 dana od dana predaje urednog zahteva. organ starateljstva du an je da podatke o buducim usvojiteljima odnosno buduc em usvojeniku odmah unese u Jedinstveni licni registar usvojenja. (4) Organ starateljstva mo e zatra iti nalaz i mi ljenje i od strucnjaka porodicnih sa vetovali ta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodicnim odno sima. pravnika i lekara. (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje. (2) Odluka o op toj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strucnog mi ljenja psiho loga. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). Jedinstveni licni registar usvojenja Clan 316 (1) Kada utvrdi da su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost u svojitelja). samog deteta. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. na osnovu prilo enih isprava i na drugi nacin. Op ta podobnost usvojitelja i usvojenika Clan 314 (1) Organ starateljstva utvrduje da li su buduci usvojitelji podobni da usvoje d ete (op ta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (op ta po dobnost usvojenika) na osnovu izjava buducih usvojitelja.ude usvojeno (op ta podobnost usvojenika).

Izbor buducih usvojitelja Clan 317 (1) Organ starateljstva koji je utvrdio op tu podobnost usvojenika bira buduce usv ojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog licnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zakljucak. Re enje o usvojenju Clan 320 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje donosi pismeno re enje o usvojenju: 1. Prilagodavanje Clan 318 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje du an je da im uputi de te radi uzajamnog prilagodavanja. osim ako je usvojitelj strani dr avljanin. 2. (4) Nacin vodenja Jedinstvenog licnog registra usvojenja propisuje ministar nadl e an za porodicnu za titu.(3) Jedinstveni licni registar usvojenja sadr i evidenciju podataka o buducim usvo jiteljima za koje je utvrdeno da su podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvoji telja) i deci za koju je utvrdeno da su podobna da budu usvojena (op ta podobnost usvojenika). odnosno ako usvojeno dete usvaja supru nik ili vanbracni pa rtner usvojitelja deteta. (2) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako dete usvaja supru nik ili vanbracni par tner roditelja deteta. (2) Period prilagodavanja ne mo e trajati du e od est meseci. (2) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. ako su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). (3) Organ starateljstva du an je da nadzire uspe nost uzajamnog prilagodavanja buduc ih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slu bene bele ke (posebna p odobnost usvojitelja i usvojenika). (3) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako usvojitelji i roditelj odnosno starat elj deteta sporazumno izvr e izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav s porazum u najboljem interesu deteta. ako je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) i . Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 319 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da uzajamno prilagodavanje nije bilo uspe no.

ako utvrdi da je uzajamno prilagodavanje buducih usvojitelja i deteta bilo us pe no (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika). Upoznavanje sa pravnim posledicama Clan 321 (1) Slu beno lice organa starateljstva sa buducim usvojiteljima obavlja razgovor b ez prisustva javnosti u kojem je du no da ih upozna sa pravnim posledicama koje na stupaju zasnivanjem usvojenja. ako je to u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. (2) Urucivanju re enja iz stava 1 ovog clana mo e prisustvovati i dete ako je to u s kladu sa njegovim godinama i zrelo cu. (2) Re enjem o novom upisu rodenja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se po dacima o usvojiteljima. . (3) Re enje iz stava 1 ovog clana konacno je i njime se poni tava raniji upis rodenj a usvojenika. Re enje o novom upisu rodenja Clan 325 (1) Na osnovu re enja o usvojenju organ starateljstva donosi re enje o novom upisu r odenja usvojenika. u kojem ce ga podrobno obavestiti o preds tojecem usvojenju. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u poro dicnim odnosima. (2) Slu beno lice organa starateljstva du no je da preporuci buducim usvojiteljima d a se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva.3. Iskljucivanje javnosti Clan 323 (1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljucena. Mesto i nacin urucivanja re enja Clan 324 (1) Re enje o usvojenju urucuje se na svecan nacin licno usvojiteljima i staratelj u usvojenika. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slu benu tajnu i nj u su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. (2) Slu beno lice organa starateljstva mo e obaviti razgovor i sa detetom. Savetovanje Clan 322 (1) Slu beno lice organa starateljstva preporucice buducim usvojiteljima da detetu saop te istinu o njegovom poreklu to je pre moguce. (2) Usvojenje je zasnovano danom dono enja re enja o usvojenju.

5. Mesna nadle nost Clan 330 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadle an organ starateljstva prema mestu prebivali ta. udru enja i gradani. maticar je du an da u puti dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva. 320 i 321 i cl. porodicno saveto vali te ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. (2) Posle novog upisa rodenja usvojenika pravo uvida u maticnu knjigu rodenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. pravosudni i drugi dr avni organi. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podn esu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. odnosno boravi ta ticenika. cl.Upisivanje i uvid u maticnu knjigu Clan 326 (1) Re enje o novom upisu rodenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja maticaru k oji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. (2) Mesna nadle nost za ticenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivali te ni boravi te odreduje se prema mestu gde je ticenik naden. Evidencija i dokumentacija o usvojenju Clan 327 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj de ci. 311-315 . Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka Clan 329 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokrece organ starateljstva po slu benoj du nosti. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. Iskljucivanje javnosti . Postupak zasnivanja hraniteljstva Clan 328 (1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe cl. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u maticnu knjigu rodenih. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja.

Re enje o postavljenju novog staratelja Clan 334 (1) Organ starateljstva donosi re enje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razre en du nosti ili je umro. a sama imovina predaje mu se na upravlj anje i raspolaganje. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podac i dostupni. organ starateljstva du an je da izvr i popis imovine nika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. Pritu ba na rad staratelja Clan 335 tice . a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o li enju poslovne sposobnosti punoletnog lica. odnos no lice koje ima pravni interes. Hitnost postupka Clan 332 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan. (4) Urucivanjem re enja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj u poznat sa svojim pravima i du nostima (uvodenje staratelja u du nost). (2) Ako ticenik ima imovinu. (2) Privremeni zakljucak o obezbedenju sme taja ticenika organ starateljstva du an je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. Re enje o stavljanju pod starateljstvo Clan 333 (1) Organ starateljstva donosi re enje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi d a za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (2) Na re enje iz stava 1 ovog clana primenjuju se odredbe clana 333 ovog zakona.Clan 331 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljucena. (5) albu protiv re enja o stavljanju pod starateljstvo mo e izjaviti staratelj. staratelju se urucuje i izve taj stalne komisije za po pis i procenu vrednosti imovine ticenika. (3) Ako ticenik ima imovinu. (3) Re enjem o stavljanju pod starateljstvo odreduju se prava i du nosti staratelja. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (4) Re enje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva du an je da donese od mah.

ministars tvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (3) Ministarstvo nadle no za porodicnu za titu du no je da odgovori na pritu bu iz stava 1 ovog clana u roku od 30 dana od dana prijema pritu be. Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo Clan 340 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o ticenicima.(1) Pritu bu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. ticenik koji je sp (2) Pritu ba se podnosi ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu. Pritu ba na rad organa starateljstva Clan 338 (1) Pritu bu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj. odnosno lice k oje ima pravni interes. . Upisivanje u maticnu knjigu Clan 339 (1) Konacno re enje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konacno re enje o prestan ku starateljstva dostavlja se bez odlaganja maticaru koji vodi maticnu knjigu ro denih za ticenika. Re enje o razre enju staratelja Clan 336 (1) Organ starateljstva donosi re enje o razre enju staratelja ako utvrdi da za to p ostoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (2) albu protiv re enja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i ticenik koji je sposoban za rasudivanje. ticenik koji je sp (2) Organ starateljstva du an je da na pritu bu iz stava 1 ovog clana odgovori u rok u od 15 dana od dana kada je pritu ba primljena u organu starateljstva. re enje iz stava 1 ovog clana upisuje se i u jav ni registar prava na nepokretnostima. Re enje o prestanku starateljstva Clan 337 (1) Organ starateljstva donosi re enje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga bez odlaganja staratelju i ticeniku. (2) albu protiv re enja o razre enju staratelja mo e izjaviti staratelj. (2) Ako ticenik ima nepokretnosti. (3) Primopredaja izmedu ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o sta vljanju pod starateljstvo iz clana 333 ovog zakona. osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dan a od dana prijema re enja. odnosno lice koje ima pravni interes.

(2) Organ starateljstva re enjem odlucuje o merama preventivnog ili korektivnog na dzora nad vr enjem roditeljskog prava odnosno o odredivanju i promeni licnog imena deteta. (2) Odluka o skracenom licnom imenu saop tava se maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava na licno ime i konstatuje se u maticnoj knjizi rodenih. Jedanaesti deo LICNO IME I ZAJEDNICKE ODREDBE Pojam Clan 342 (1) Licno ime sastoji se od imena i prezimena. sadr i vi e od tri reci du no je da se u pravnom saobracaju slu i skracenim licnim imenom. odnosno i ime i prezime. ime kojim se v reda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. II ODREÐIVANJE LICNOG IMENA Ime deteta Clan 344 (1) Ime deteta odreduju roditelji. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. ako ne mogu da posti gnu sporazum o imenu deteta. Skraceno licno ime Clan 343 (1) Lice cije ime ili prezime. (3) Svako je du an da se slu i svojim licnim imenom. (4) Ime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. ako u zakonom odredenom roku nisu odredili ime detetu. u skladu sa zakonom. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi e u maticnu knjigu rodenih i na mat ernjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. . (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta. Drugi postupci pred organom starateljstva Clan 341 (1) Organ starateljstva vodi i druge postupke. (3) albu protiv re enja iz stava 2 ovog clana mogu izjaviti roditelji deteta minist arstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (2) Licno ime upisuje se u maticnu knjigu rodenih. odnosno ako su odredili pogrdno ime. ako nisu pozn ati.(2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. ali ne mogu odrediti p ogrdno ime.

Prezime deteta Clan 345 (1) Prezime deteta odreduju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje ima pr avo na davanje saglasnosti sa promenom licnog imena. umesto svog uzme prezime drugog supru nika. (2) Supru nik koji je promenio prezime sklapanjem braka mo e u roku od 60 dana od da na prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. lice protiv koga se vodi krivicni postupak za delo za koje se goni po slu benoj du nosti. Promena prezimena deteta Clan 349 . ako nisu poznati. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. 2. (2) Roditelji ne mogu zajednickoj deci odrediti razlicita prezimena. lice koje je osudeno za krivicno delo za koje se goni po slu benoj du nosti dok k azna nije izvr ena odnosno dok traju pravne posledice osude. (3) Prezime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime. 3. 4. zadr i svoje prezime. svom prezimenu doda prezime drugog supru nika odnosno prezimenu drugog supru nika doda svoje prezime. odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. Promena prezimena supru nika Clan 348 (1) Supru nici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih: 1. 2. Ko nema pravo na promenu Clan 347 Pravo na promenu licnog imena nema: 1. 3. lice koje promenom licnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. ivota (2) Dete koje je navr ilo 10. godinu i koje je sposobno za rasudivanje. III PROMENA LICNOG IMENA Ko ima pravo na promenu Clan 346 (1) Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje je navr ilo 15.

stvari ili pojave imaocevim lic nim imenom ili delom imena. 2. . oznacavanjem sebe. 2. (2) Op tinska uprava koja prihvati zahtev za promenu licnog imena du na je da o tome obavesti nadle nog maticara radi upisa promene licnog imena u maticnu knjigu rode nih i vencanih i organ koji vodi evidenciju o prebivali tu gradana. sprecavanjem imaoca da se slu i svojim licnim imenom ili delom imena. utvrdivanjem materinstva odnosno ocinstva. (2) Usvojenom detetu mo e se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvo jitelja. pro irenim ili drugacijim navodenjem imaocevog licnog imena ili dela imena. odnosno o metanjem na drugi nacin da vr i pravo na licno ime (sprecavanje i ometanje vr enja p rava na licno ime). skracenim. IV ZA TITA PRAVA NA LICNO IME Povreda prava na licno ime Clan 351 Pravo na licno ime mo e se povrediti narocito: 1. pripisivanjem imaocu drugacijeg licnog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac du an da se slu i drugacijim licnim imenom ili delom imena. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za promenu licnog imena podnosilac mo e i zjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijem a re enja.(1) Detetu se mo e promeniti prezime: 1. neovla cenom upotrebom imaocevog li cnog imena ili dela imena na drugi nacin bez pristanka imaoca (neovla cena upotreb a licnog imena). navodenjem drugoga ili dopu tanjem drugome da sebe ozn acava imaocevim licnim imenom ili delom imena. Pristanak za upotrebu imena Clan 352 (1) Imalac mo e i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog licnog imena ili dela imena u dopu tene svrhe. osim kada je to uobicajeno ili neophodno (iskrivljavanje l icnog imena). iskrivljenim. (3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem mo e posle prestanka usvojenja poni te njem uzeti svoje prezime. oznacavanje m imaoca drugacijim licnim imenom od njegovog. drugog lica. 3. osporavanjem imaocu na drugi naci n prava da se slu i svojim licnim imenom (osporavanje prava na licno ime). Stvarna i mesna nadle nost Clan 350 (1) Zahtev za promenu licnog imena podnosi se op tinskoj upravi na cijem podrucju podnosilac zahteva ima prebivali te. organizacije. 4. odnosno boravi te. osporavanjem materinstva odnosno ocinstva.

dete i roditelj umrlog. opo zivom pristanak prestaje. Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na licno ime Clan 356 Ako je imalac prava na licno ime umro posle izvr ene povrede. Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE tete prouzrokova . dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete. Tu be Clan 355 Lice cije je pravo na licno ime povredeno mo e u parnicnom postupku zahtevati od s uda da: 1.(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaocev o prezime odnosi (supru nik. dete. uni tenje ili preinacenje predmeta kojima je izvr ena povreda prava. 2. s obzirom na okolnosti slucaja. zabrani dalje vr enje ili ponavljanje radnje kojom se povreduje pravo. utvrdi postojanje prava da se ono slu i svojim licnim imenom. za titu prava na licno ime mogu zah tevati: lice koje je umrli odredio da se stara o za titi njegovog licnog imena. pod pret njom placanja odredene svote novca povredenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi.) ako bi upotrebom bilo povredeno pravo tih lica. Vezanost pristankom Clan 353 Pristanak dat za jednu upotrebu licnog imena. Opoziv pristanka Clan 354 (1) Ako je imalac zadr ao pravo da pristanak za upotrebu licnog imena opozove. naredi uklanjanje. 5. 3. su pru nik. roditelj i dr. (2) I kada nije zadr ao pravo na opoziv. imalac mo e opozvati pristanak ako bi upotr eba njegovog licnog imena. za upotrebu na drugi nacin odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu. srazmerno tome koliko je upotreba licnog imena doprinela ostvarenju dobiti. povlacenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na licno ime ili ne to dr ugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava. znatno na kodila njegov im interesima. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom licnog imena. (3) U slucaju iz stava 2 ovog clana. 4. kao i ako je povreda izvr ena posle smrti imaoca prava na licno ime. za odredeni nacin upotrebe odnosno za upotrebu u odredenu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu. a on to nije mogao predvideti. o teceni ima pravo na naknadu ne opozivom pristanka.

35/94. a bez uce ca predsednik a narodnog odbora. 35/94. odnosno odredenog clana narodnog odbora. 25/93. (2) Brak zakljucen u red vojnim organima. . maja 1946. priznaju se punova nim od dana njihovog zakljucenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punova nost tih br akova po Osnovnom zakonu o braku ("Slu beni list SFRJ". broj 29/64). aprila 1941. osim ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena od luka. godine p narodnooslobodilackim odborima ili narodnim odborima prizna su bili u vreme zakljucenja braka ispunjeni uslovi iz cl. br. godine. 25/93. vremenu od 6. 46/95 i 29/2001). br. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 46/95 i 29/2001) nastavice se prema odredbama ov og zakona. (4) Odredba stava 3 ovog clana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosna nom s udskom presudom ogla eni za nepostojece. dalji postupak sprove ce se prema odredbama ovog zakona. Brak Clan 359 (1) Brak zakljucen pre 9. postupak ce se nastaviti prema odredbama Zakona o bra ku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". (4) Ako posle pocetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz sta va 3 ovog clana. godine do 5. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasni k RS". (3) Ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postu pku iz stava 2 ovog clana. do uredenja posebnog vanparnicnog po stupka zakonom . maja 1946. maja 1946. je se punova nim ako 19 ovog zakona i ako aja 1947. Shodna primena zakona kojim se ureduje vanparnicni postupak Clan 360 Na postupak iz clana 11 stav 3 ovog zakona. godine sklopl jeni uz uce ce maticara ili drugog slu benika narodnog odbora. br. m (3) Brakovi zakljuceni posle 9. (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem z a potrebe drugih zakona.Primena ovog zakona Clan 357 (1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodicne odnose koji su nastali do d ana pocetka primene ovog zakona. maja 1955. godine do 9. 22/93. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glas nik RS". 15je uveden u maticne knjige ili je tra eno to uvodenje do 9. br. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. Usvojenje Clan 358 (1) Na usvojenje zasnovano pre pocetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su va ili do dana pocetka primene ovog zakona. godine punova an je ako je zakljucen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljucenja braka.shodno ce se primenjivati odredbe zakona kojim je ureden vanpar nicni postupak za davanje dozvole za zakljucenje braka. 22/93.

br. . jula 2005. 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1. (3) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e odredbe Glave pete (Li enje i vracanje roditeljskog prava) Zakona o vanparnicnom postupku ("Slu beni glasnik SR S". Stupanje na snagu i primena ovog zakona Clan 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku R epublike Srbije". (2) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog clana. 25/82 i 48/88 i "Slu beni glasnik RS". Prestanak va enja drugih zakona i propisa Clan 362 (1) Danom pocetka primene ovog zakona prestaje da va i Zakon o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". godine. osim odredaba clana 2 03 st. br. 22/ 93. br.Rokovi Clan 361 Rokovi za podizanje tu bi predvideni ovim zakonom primenjivace se na sve slucajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona. 46/95 i 29/2001). godine. a primenjuje se od 1. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". broj 46/95). 35/94. 25/93. jula 2006.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful