Prvi deo OSNOVNE ODREDBE Sadr ina zakona Clan 1 Ovim zakonom ureduju se: brak i odnosi u braku, odnosi

u vanbracnoj zajednici, o dnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr avanje, im ovinski odnosi u porodici, za tita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porod icnim odnosima i licno ime. Porodica Clan 2 (1) Porodica u iva posebnu za titu dr ave. (2) Svako ima pravo na po tovanje svog porodicnog ivota. Brak Clan 3 (1) Brak je zakonom uredena zajednica ivota ene i mu karca.

(2) Brak se mo e sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buducih supru nika. (3) Supru nici su ravnopravni. Vanbracna zajednica Clan 4 (1) Vanbracna zajednica je trajnija zajednica ivota a bracnih smetnji (vanbracni partneri). ene i mu karca, izmedu kojih nem

(2) Vanbracni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odredenim ovim zakonom. Radanje, majka i dete Clan 5 (1) ena slobodno odlucuje o radanju. (2) Majka i dete u ivaju posebnu za titu dr ave. Dete Clan 6 (1) Svako je du an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima k oje se ticu deteta. (2) Dr ava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za za titu deteta od zanemariv anja, od fizickog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eks ploatacije. (3) Dr ava ima obavezu da po tuje, titi i unapreduje prava deteta.

(4) Dete rodeno van braka ima jednaka prava kao dete rodeno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditelji ma. (6) Dr ava je du na da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi za titu u porodicnoj sredini uvek kada je to moguce. Roditelji Clan 7 (1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vr enju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni polo aj roditelja. Izdr avanje Clan 8 (1) Izdr avanje je pravo i du nost clanova porodice odredenih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdr avanje nema pravnog dejstva. Imovinski odnosi Clan 9 Imovinski odnosi u porodici ureduju se zakonom, a mogu se uredivati i sporazumno , u skladu sa ovim zakonom. Nasilje u porodici Clan 10 (1) Zabranjeno je nasilje u porodici. (2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na za titu od nasilja u porodici. Punoletstvo i poslovna sposobnost Clan 11 (1) Punoletstvo se stice sa navr enom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom i sklapanjem braka pre pun oletstva uz dozvolu suda. (3) Sud mo e dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navr ilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i du evnu z relost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesi ma. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog clana sud odlucuje u vanparnicnom postupku.

Organ starateljstva Clan 12 (1) Poslove za tite porodice, pomoci porodici i starateljstva, u smislu ovog zakon a, vr i centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrdenih ovim zakonom re ava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strucnog rada te sadr aj i n acin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodicnu z a titu. Licno ime Clan 13 (1) Svako ima pravo na licno ime. (2) Pravo na licno ime stice se rodenjem. (3) Licno ime se mo e promeniti pod uslovima odredenim ovim zakonom. Nadzor Clan 14 (1) Nadzor nad radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodicnu za t itu. (2) Nadzor nad strucnim radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje nacin vr enja nadzora nad strucni m radom organa starateljstva. Drugi deo BRAK I SKLAPANJE BRAKA Razlicitost polova, izjava volje i nadle nost Clan 15 Brak sklapaju dva lica razlicitog pola davanjem izjava volje pred maticarem. Zajednica ivota Clan 16 Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice Smetnje za sklapanje braka Bracnost Clan 17 ivota supru nika.

po tovanje i pomaganje Clan 25 . II DEJSTVA BRAKA Zajednica ivota. tetka i sestric. (2) Sud mo e. te deca brace i sestara po ocu ili majci. iz opravdanih razloga. Sloboda volje Clan 24 Brak ne mo e sklopiti lice cija volja nije slobodna. zet i ta ta. deca rodene brace i sestara. a od srodnika u pobocnoj l iniji brak ne mogu sklopiti: rodeni brat i sestra. Nesposobnost za rasudivanje Clan 18 Brak ne mo e sklopiti lice koje je nesposobno za rasudivanje. Starateljstvo Clan 22 Brak ne mogu sklopiti staratelj i Maloletstvo Clan 23 (1) Brak ne mo e sklopiti lice koje nije navr ilo 18. Tazbinsko srodstvo Clan 21 (1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: sveka r i snaha. godinu ivota. ocuh i pastorka te maceha i pastorak. dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koj e je navr ilo 16. a dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za v r enje prava i du nosti u braku. Adoptivno srodstvo Clan 20 Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapa nje braka na isti nacin kao i krvno srodstvo. ticenik. godinu ivota. brat i sestra po ocu ili majc i. ujak i sestricina.Brak ne mo e sklopiti lice koje je vec u braku. (2) Sud mo e. dozvoliti sklapanje braka izmedu tazbinskih s rodnika iz stava 1 ovog clana. tetka i bratanac. iz opravdanih razloga. Krvno srodstvo Clan 19 Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. stric i sinovica.

Mesto stanovanja i zajednicko domacinstvo Clan 27 Supru nici sporazumno odreduju mesto stanovanja i odlucuju o vodenju zajednickog d omacinstva. Imovinski odnosi Clan 29 (1) Imovina supru nika mo e biti zajednicka i posebna imovina. pod uslovima odredenim ovim zakonom. . Zajednica ivota Clan 32 (1) Brak je ni tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika. Izdr avanje Clan 28 Supru nici su du ni da se uzajamno izdr avaju pod uslovima odredenim ovim zakonom. izjava volje i nadle nost Clan 31 Brak je ni tav ako su ga sklopila dva lica istog pola. (2) Brak izmedu lica iz stava 1 ovog clana nece se poni titi ako je zajednica ivota supru nika naknadno uspostavljena. (2) Brak prestaje poni tenjem i razvodom na dan pravnosna nosti presude o poni tenju o dnosno razvodu. u skladu sa ovim zakonom. svoje imovinske odnose u rediti bracnim ugovorom. (2) Supru nici mogu. III PRESTANAK BRAKA Nacini prestanka braka Clan 30 (1) Brak prestaje smrcu supru nika. (3) Brak prestaje poni tenjem ako je ni tav ili ru ljiv. Ni tavost braka Razlicitost polova. poni tenjem i razvodom. Izbor rada i zanimanja Clan 26 Supru nici su nezavisni u izboru rada i zanimanja.Supru nici su du ni da vode zajednicki ivot te da se uzajamno po tuju i poma u. ako izjave volje supru nika n isu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred maticarem.

Zabluda ticenik. bra k je ru ljiv.Bracnost Clan 33 (1) Brak je ni tav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nik a. (2) Ako lice iz stava 1 ovog clana naknadno postane sposobno za rasudivanje. (2) Brak izmedu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog clana ne mora se poni titi ako postoje opravdani razlozi. . (2) Prinuda postoji kada je drugi supru nik ili neko treci silom ili pretnjom izaz vao opravdan strah kod supru nika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje brak a. Srodstvo Clan 35 (1) Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili krvni. (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugro en ivot. (2) Brak maloletnika ne mora se poni titi ako se zadovolje uslovi iz clana 23 stav 2 ovog zakona. Prinuda Clan 38 (1) Brak je ru ljiv ako je na njegovo sklapanje supru nik pristao pod prinudom. Nesposobnost za rasudivanje Clan 34 (1) Brak je ni tav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasudivanje. telo i li drugo znacajno dobro jednog ili drugog supru nika odnosno treceg lica. (2) Novi brak nece se poni titi ako je raniji brak u meduvremenu prestao. adoptivni ili tazbinski sro dnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. Starateljstvo Clan 36 Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili staratelj i Ru ljivost braka Maloletstvo Clan 37 (1) Brak je ru ljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda.

Clan 39 (1) Brak je ru ljiv kada je na njegovo sklapanje supru nik pristao u zabludi o licno sti drugog supru nika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. Razvod po tu bi Clan 41 Svaki supru nik ima pravo na razvod braka ako su bracni odnosi ozbiljno i trajno p oremeceni ili ako se objektivno ne mo e ostvarivati zajednica ivota supru nika. ali to lice nije ono za koje se iz davalo (zabluda o gradanskoj licnosti). Treci deo ODNOSI DETETA I RODITELJA I PORODICNI STATUS DETETA 1. (2) Pravo na utvrdivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka dete ta. Materinstvo i ocinstvo Materinstvo Clan 42 Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. Razvod braka Sporazum o razvodu Clan 40 (1) Supru nici imaju pravo na razvod braka ako zakljuce pismeni sporazum o razvodu . a supru nik koji je u zabludi ne bi sklopi o brak da je za to znao. . Utvrdivanje materinstva sudskom odlukom Clan 43 (1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka d eteta. (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog ko je supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. (3) Sporazum o vr enju roditeljskog prava mo e imati oblik sporazuma o zajednickom v r enju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vr enju roditeljskog prava. a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizickoj licnosti). njeno materinstvo mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. odnosno k ada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo. (2) Zabluda o licnosti postoji kada je supru nik mislio da sklapa brak sa jednim l icem. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadr i i pismeni sporazum o vr enju roditeljskog pra va i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine.

dovoljna je saglasnost deteta. godinu a i ako je sposobna za rasudivanje. odnosno cije je ocinstvo utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom.Osporavanje materinstva Clan 44 (1) Materinstvo ene koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta . Saglasnost majke Clan 48 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi majka ako je navr ila 16. godinu rasudivanje. ako se dete ivo rodi. (3) Ocem deteta koje je rodeno u novom braku smatra se mu ka. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete. majke deteta iz tog bra (4) Ocem deteta koje je rodeno van braka smatra se mu karac cije je ocinstvo utvrd eno priznanjem. . ena koja tvrdi da je majka ako istom tu bom tra i i u tvrdivanje svog materinstva. (3) Nije dopu teno osporavanje materinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom.m o e biti osporeno. Ko mo e da prizna ocinstvo Clan 46 Ocinstvo mo e da prizna mu karac koji je navr io 16. (4) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. ena koja je upisana u maticnu k njigu rodenih kao majka deteta. (2) Ocem deteta koje je rodeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrcu mu a i ako majka nije sk lopila novi brak u tom roku. ivota i koji je sposoban za (2) Izuzetno. (5) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle smrti deteta. te mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta . Kada se mo e priznati ocinstvo Clan 47 (1) Ocinstvo se mo e priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. priznanje ocinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre rodenja dete ta. ivot (2) Ako majka ne mo e dati saglasnost. Ocinstvo Clan 45 (1) Ocem deteta koje je rodeno u braku smatra se mu majke deteta. pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa clanom 49 stav 1 ovog zakona.

Ru ljivost priznanja Clan 54 Ru ljive su i izjava o priznanju ocinstva. ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punova nost predvideni ovim zakon om. Saglasnost staratelja deteta Clan 50 Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost. (2) Pravo na utvrdivanje ocinstva imaju: dete. dovoljna je saglasnost majke. Kako se mo e priznati ocinstvo Clan 51 (1) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati pred maticarem. organom starateljstva ili sudom. ako su date pod prinudom ili u zabludi. Ni tavost priznanja Clan 53 Ni tave su i izjava o priznanju ocinstva. Opozivanje priznanja Clan 52 Ni izjava o priznanju ocinstva. (2) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati i u testamentu. godinu i ako je sposobno za rasudivanje. Utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom Clan 55 (1) Ako ocinstvo nije utvrdeno priznanjem. (2) Ako dete ne mo e dati saglasnost.Saglasnost deteta Clan 49 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi dete ako je navr ilo 16. Osporavanje ocinstva Clan 56 ivota . i izjava o saglasnosti sa priznanjem oc instva. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oci nstva. ni izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva ne mo e se opozvati. mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. saglasnost sa priznanjem ocinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. majka i mu karac koji tvrdi da je o tac deteta.

. majka. Materinstvo i ocinstvo u slucaju zaceca uz biomedicinsku pomoc Materinstvo Clan 57 (1) Majka deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc jeste ena koja ga je rodila. 1 i 2 ovog clana ne mo e se osporavati. (2) Pravo na osporavanje ocinstva imaju: dete. pod usl ovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja dao pismeni pristan ak. (4) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog priznanjem onim licima koja su s e saglasila sa priznanjem ocinstva. (2) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se i vanbracni part ner majke. 2. (5) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle usvojenja deteta. ima pravo da zna ko su mu roditelji. Prava deteta Poreklo Clan 59 (1) Dete.mo e biti osporeno. materins tvo ene koja je darovala jajnu celiju ne mo e se utvrdivati.(1) Ocinstvo mu karca koji je upisan u maticnu knjigu rodenih kao otac deteta . pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja d ao pismeni pristanak. mu majke i mu karac koji tvrd i da je otac deteta ako istom tu bom tra i i utvrdivanje svog ocinstva. (5) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanim semenim celijama. (4) Mu karac koji se smatra ocem deteta u smislu st. (3) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. (2) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanom jajnom celijom. 1 i 2 ovog clana ima pravo na osporavanje ocinstva samo ako dete nije zaceto postupkom biomedicinski potpomog nutog oplodenja. bez obzira na uzrast. II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM 1. (3) Ocinstvo mu karca koji se smatra ocem deteta u smislu st. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji mo e biti ograniceno samo ovim zakonom. ocinst vo mu karca koji je darovao semene celije ne mo e se utvrdivati. (6) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle smrti deteta. Ocinstvo Clan 58 (1) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se mu majke.

ivot sa roditeljima Clan 60 (1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. (4) Dete koje je navr ilo 15. godinu uciti sa kojim ce roditeljem iveti. Obrazovanje deteta Clan 63 (1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. (3) Sud mo e doneti odluku o ogranicavanju prava deteta da odr ava licne odnose sa r oditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili deli micno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti koju ce srednju kolu pohadati. (2) Dete koje je navr ilo 15. (4) Dete koje je navr ilo 15. ivotnih i zdravstvenih uslova (2) Dete koje je navr ilo 15. (3) Sud mo e doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimicno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici.(3) Dete koje je navr ilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti o odr avanju licnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e dat i pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima mo e biti ograniceno samo sudskom odlukom ka da je to u najboljem interesu deteta. ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl (2) Pravo deteta da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi mo e biti ogra niceno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e izv r iti uvid u maticnu knjigu rodenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njeg ovo poreklo. Razvoj deteta Clan 62 (1) Dete ima pravo na obezbedenje najboljih mogucih za svoj pravilan i potpun razvoj. Licni odnosi Clan 61 (1) Dete ima pravo da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi. eljama i sklo nostima. (5) Dete ima pravo da odr ava licne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa koji ma ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograniceno sudskom odlukom. .

(3) Dete koje je navr ilo 15. a u skladu sa godina ma i zrelo cu deteta. Mi ljenje deteta Clan 65 (1) Dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje ima pravo slobodnog izra avanja tog mi ljenja.Poslovna sposobnost deteta Clan 64 (1) Dete koje nije navr ilo 14. por ed pravnih poslova iz stava 1 ovog clana. a u prisustvu lica koje dete samo izabere. godinu ivota mo e preduzimati pravne poslove kojima upr avlja i raspola e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. odnosno izdr avanja roditelja i maloletnog brata odnos no sestre. 2. Du nosti deteta Clan 66 (1) Dete je du no da roditeljima poma e u skladu sa svojim godinama i zrelo cu. porodicnim savetovali tem ili drugom ustanovom speci jalizovanom za posredovanje u porodicnim odnosima. (4) Dete koje je navr ilo 10. (5) Dete koje je navr ilo 10. (3) Mi ljenju deteta mora se posvetiti du na pa nja u svim pitanjima koja ga se ticu i u svim postupcima u kojima se odlucuje o njegovim pravima. (2) Dete koje stice zaradu ili ima prihode od imovine du no je da delimicno podmir uje potrebe svog izdr avanja. godinu ivota (mladi maloletnik) mo e preduzimati prav ne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava. godinu ivota mo e slobodno i neposredno izraziti svoje mi ljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlucuje o njegovim pravi ma. godinu ivota mo e se samo. (6) Sud i organ uprave utvrduju mi ljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom o dnosno organom starateljstva. odnosno preko nekog drugog l ica ili ustanove. (2) Dete koje je navr ilo 14. godinu ivota (stariji maloletnik) mo e preduzimati. pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znacaja. odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz clana 193 stav 3 ovog zakona. i sve ostale pravne poslove uz prethod nu ili naknadnu saglasnost roditelja. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna za f ormiranje svog mi ljenja. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava Clan 67 . obratiti sudu ili organu uprave i zatra iti pomoc u ostvarivanju svog prava na slobodno izra avanje mi ljenja. pod uslovima odredenim ovim zakonom. (4) Dete mo e preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvideno zakonom.

Roditeljsko pravo izvedeno je iz du nosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za za titu licnosti. etickog i nacionalnog identiteta svoje porodice i dru tva. poverenju i uzajamnom po tovanju. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete pred kolskog uzrasta. Cuvanje i podizanje deteta Clan 69 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da cuvaju i podi u dete tako to ce se oni licno s tarati o njegovom ivotu i zdravlju. podizanje. (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa nji hovim verskim i etickim uverenjima. Zastupanje deteta Clan 72 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poni avajucim postupcima i kaznama koje vr edaju ljudsko dostojanstvo deteta i du ni su da dete tite od takvih postupaka drugi h lica. obrazovanje. z astupanje. vaspitavanje. (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obave tenja o detetu od obrazovnih i zdrav stvenih ustanova. prava i interesa deteta. izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Sadr ina roditeljskog prava Staranje o detetu Clan 68 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da se staraju o detetu. (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunja va uslove za staratelja. a o daljem obrazo vanju deteta du ni su da se staraju prema svojim mogucnostima. Obrazovanje deteta Clan 71 (1) Roditelji imaju du nost da obezbede osnovno kolovanje detetu. . te da dete usmeravaju ka usvajanju i po tovanju v rednosti emocionalnog. Vaspitavanje deteta Clan 70 Roditelji imaju pravo i du nost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. (2) Staranje o detetu obuhvata: cuvanje.

Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta Clan 74 Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju i raspola u imovinom deteta pod uslovi ma odredenim ovim zakonom. Samostalno vr enje roditeljskog prava Clan 77 (1) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat. koje mora biti u najboljem interesu deteta. (4) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. Izdr avanje deteta Clan 73 Roditelji imaju pravo i du nost da izdr avaju dete pod uslovima odredenim ovim zakon om. a zakljucili su sporazum o zajednickom ili samostalnom . a nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava.(2) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta. Vr enje roditeljskog prava Zajednicko vr enje roditeljskog prava Clan 75 (1) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno kada vode zajednicki vot. ili je umro. i (2) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno i kada ne vode zajedn icki ivot ako zakljuce sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. medusobnim sp orazumevanjem. (2) Sastavni deo sporazuma o zajednickom vr enju roditeljskog prava jeste i sporaz um o tome ta ce se smatrati prebivali tem deteta. (2) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada samo on nije doneo odluku o vr enju roditeljskog prava. ivi sa detetom. ili je potpuno li en roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. a sud jo (3) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i rasp ola u prihodom koji je steklo dete mlade od 15 godina. Sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava Clan 76 (1) Sporazumom o zajednickom vr enju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno s e sagla avaju da ce roditeljska prava i du nosti obavljati zajednicki. osim ako ni je drugacije odredeno zakonom (voljno zastupanje).

upozorava roditelje na nedostatke u vr enju roditeljskog prava. upucuje roditelje na razgovor u porodicno savetovali te ili u ustanovu specijal izovanu za posredovanje u porodicnim odnosima. zahteva od roditelja da polo e racun o upravljanju imovinom deteta. (4) Pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. Nadzor nad vr enjem roditeljskog prava Preventivni nadzor Clan 79 Preventivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kad a donosi odluke kojima omogucava roditeljima da vr e roditeljsko pravo. smatraju se narocito: obrazovanje deteta. ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem inter esu deteta. Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava Clan 78 (1) Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. u smislu ovog zakona. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. sporazum o visini doprinosa z a izdr avanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nacinu odr avanja licnih odnos a deteta sa drugim roditeljem. (5) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot ako zakljuce sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog p rava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Li enje roditeljskog prava Potpuno li enje roditeljskog prava . Korektivni nadzor Clan 80 (1) Korektivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vr enju roditeljskog prava. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokrece i sudske postup ke u skladu sa zakonom. preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom . 3. (2) Sporazumom o samostalnom vr enju roditeljskog prava prenosi se vr enje roditeljs kog prava na onog roditelja kome je dete povereno. da s a detetom odr ava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta odl ucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vr i roditeljsko pravo.vr enju roditeljskog prava. 2. a koje su mu stavljene u nadle nost ovim zakonom. promena prebivali ta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. (3) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo ima pravo i du nost da izdr ava dete.

(2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava: 1. 2. ako na drugi nacin grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. (4) Sudska odluka o potpunom li enju roditeljskog prava li ava roditelja svih prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. po dizanje. zdravlje ili obrazovanje deteta. 5. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednicki ivot sa de tetom koje se nalazi u ustanovi socijalne za tite za sme taj korisnika. (5) Sudskom odlukom o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. ili na rad koji ugro ava moral. ako na drugi nacin zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava. ako fizicki. 4. ako izbegava da izdr ava dete ili da odr ava licne odnose sa detetom sa kojim ne vi. seksualno ili emocionalno zlostavlja dete. i 3. (2) Sudska odluka o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e li iti roditelja jednog ili vi e prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. (4) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava na odr avanje licnih o dnosa sa detetom i prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. (3) Roditelj grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava: 1. ako je napustio dete. ako navikava dete na odavanje rdavim sklonostima. te na upravljanje i rasp olaganje imovinom deteta. ako izrabljuje dete sileci ga na preterani rad. ako podstice dete na vr enje krivicnih dela. (5) Sudskom odlukom o potpunom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna i li vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. ako se uop te ne stara o detetu sa kojim ivi. vaspitavanje. osim du nosti da izdr ava dete.Clan 81 (1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine ro diteljskog prava mo e biti potpuno li en roditeljskog prava. (3) Roditelj koji vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava i du nosti na cuvanje. 3. 4. Delimicno li enje roditeljskog prava Clan 82 (1) Roditelj koji nesavesno vr i prava ili du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti delimicno li en roditeljskog prava. odnosno na rad koji je zabranjen zakonom. 5. 2. odnosno ako sprecava odr avanje licnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi. Vracanje roditeljskog prava . obrazovanje i zastupanje deteta. osim du nosti da izdr ava dete.

Cetvrti deo USVOJENJE I ZASNIVANJE USVOJENJA . 5. godinu ivota. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javn i registar prava na nepokretnostima. Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje Clan 84 (1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. 4. kada dete navr i 18. kada roditelj bude potpuno li en roditeljskog prava. kada umru dete ili roditelj. (2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supr u nik. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. kada dete bude usvojeno. Produ enje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produ ava Clan 85 Roditeljsko pravo se mo e produ iti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bole sti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugro ava sopstvena p rava i interese.Clan 83 Roditelju se mo e vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bi o potpuno ili delimicno li en roditeljskog prava. upisuje se u maticnu knjigu rodenih. 3. Kada prestaje produ eno roditeljsko pravo Clan 86 Produ eno roditeljsko pravo mo e da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je rod iteljsko pravo bilo produ eno. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 87 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju roditeljskog prava. (2) Ako dete ima nepokretnosti. 2. kao i odluka o produ enju i prestanku produ enog roditeljskog prava.

dete ciji su roditelji potpuno li eni poslovne sposobnosti. Adoptivno srodstvo Clan 93 (1) Ne mo e se usvojiti dete koje je vec usvojeno. dete koje nema ive roditelje. Starateljstvo Clan 94 . a od srodnika u pobocnoj liniji rodeni brat ili sestra. Porodicni status usvojenika Clan 91 Usvojiti se mo e: 1. Op ta podobnost usvojenika Interes usvojenika Clan 89 Dete se mo e usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu.Nadle nost Clan 88 Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. Krvno srodstvo Clan 92 Ne mo e se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji. 4. (2) Supru nik ili vanbracni partner usvojitelja mo e usvojiti njegovo ranije usvojen o dete. Maloletstvo usvojenika Clan 90 (1) Usvojiti se mo e samo maloletno dete. 3. 5. dete ciji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravi te. (3) Ne mo e se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. (2) Ne mo e se usvojiti dete pre nego to navr i treci mesec ivota. odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. dete ciji su se roditelji saglasili sa usvojenjem. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava. 2.

ako je roditelj potpuno li en roditeljskog prava. (2) Izuzetno. (5) Pravo iz stava 4 roditelj mo e iskoristiti samo jednom. godinu posobno za rasudivanje. Op ta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja Clan 99 (1) Razlika u godinama izmedu usvojitelja i usvojenika ne mo e biti manja od 18 ni ti veca od 45 godina. (3) Roditelj ne mo e dati saglasnost za usvojenje pre nego ivota. Licna svojstva usvojitelja ivota i koje je s ivot det . (1) Dete se mo e usvojiti samo uz saglasnost roditelja. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje licu koj e je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvoje nika vi e od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta.Staratelj ne mo e usvojiti svog Saglasnost roditelja usvojenika Clan 95 ticenika. Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika Clan 96 Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznacavanjem ili bez oznacavanja us vojitelja. 3. Saglasnost staratelja usvojenika Clan 97 Ako je dete pod starateljstvom. ako je roditelj li en prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na eta. saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj. to dete navr i drugi mesec (4) Roditelj mo e povuci saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. 2. ako je roditelj potpuno li en poslovne sposobnosti. Saglasnost usvojenika Clan 98 Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10.

lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. da se ne mogu naci usvojitelji medu domacim dr avljanima. (3) Izuzetno. II DEJSTVA USVOJENJA Odnos usvojenika i usvojitelja . protiv polne slobode i protiv ivota i tela. Bracni status usvojitelja Clan 101 (1) Usvojiti mogu supru nici ili vanbracni partneri zajedno. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. (2) Nezavisno od stava 1 ovog clana. Priprema usvojitelja Clan 102 (1) Usvojiti mo e samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu . lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na usvojenika. (2) Ne mo e usvojiti: 1. 2. 3. (3) Izuzetno. (2) Smatrace se da se usvojitelji ne mogu naci medu domacim dr avljanima ako je pr o lo vi e od godinu dana od dana uno enja podataka o buducem usvojeniku u Jedinstveni licni registar usvojenja. da se ministar nadle an za porodicnu za titu saglasio sa usvojenjem. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. osim ako ne usvaja supru nik ili vanbracni partner roditelja odnosno usvojioca d eteta. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . mo e usvojiti lice koje je supru nik ili vanbra cni partner roditelja deteta. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje stranom dr avljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog clana ako je to u najboljem interes u deteta. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje i licu k oje samo ivi ako za to postoje narocito opravdani razlozi. Dr avljanstvo usvojitelja Clan 103 (1) Strani dr avljanin mo e usvojiti dete pod uslovom: 1. 4.Clan 100 (1) Usvojiti mo e samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osnovu ko jih se mo e zakljuciti da ce roditeljsko pravo vr iti u najboljem interesu deteta. 2.

ako je ni tavo ili ru ljivo. Ru ljivost usvojenja Clan 108 Ru ljivo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data po d prinudom ili u zabludi. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje bli e uslove za zasnivanje hranit eljstva. Odnos usvojenika i roditelja Clan 105 (1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja.Clan 104 Usvojenjem se izmedu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih sro dnika zasnivaju jednaka prava i du nosti kao izmedu deteta i roditelja odnosno dru gih srodnika. Peti deo HRANITELJSTVO I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA Nadle nost Clan 110 (1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. III PRESTANAK USVOJENJA Nacin prestanka usvojenja Clan 106 (1) Usvojenje prestaje poni tenjem. te prav a i du nosti srodnika prema njemu. Posledice prestanka Clan 109 Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlucuje organ starateljstva. (2) Usvojenje se ne mo e raskinuti. Ni tavost usvojenja Clan 107 Ni tavo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njego vu punova nost predvideni ovim zakonom. (2) Usvojenjem prestaju prava i du nosti deteta prema njegovim srodnicima. osim ako dete ne usvaja sup ru nik ili vanbracni partner roditelja deteta. (2) Organ starateljstva mo e zasnovati i povremeno hraniteljstvo. .

saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njeg ov staratelj. Saglasnost hranjenika Clan 116 Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10.Op ta podobnost hranjenika Interes hranjenika Clan 111 Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta. Porodicni status hranjenika Clan 113 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. dete ciji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo bor avi te. (2) Zasnovano hraniteljstvo mo e se produ iti i posle navr enih 18 godina ivota hranjen ika. ali ima smetnje u psiho-fizickom razvoju ili je dete sa poremecajem u pona anju. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja. Maloletstvo hranjenika Clan 112 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo ako je dete maloletno. dete ciji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost. po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa is tim hraniteljem. (4) Kada su hranjenici braca i sestre. Saglasnost roditelja hranjenika Clan 114 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta. ako dete ima smetnju u psiho-fizickom razvoju i ako je nesposobno da se sam o stara o sebi i o za titi svojih prava. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sp osobnosti. dete ciji su r oditelji li eni prava na cuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete ci ji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci na cin. godinu iv . (2) Hraniteljstvo se mo e zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem. Saglasnost staratelja hranjenika Clan 115 Ako je dete pod starateljstvom.

protiv polne slobode i protiv ivota i tela. pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu.ota i koje je sposobno za rasudivanje. 2. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu. po pravilu. da izdr avaju dete. 4. III PRESTANAK HRANITELJSTVA Nacini prestanka hraniteljstva Clan 121 ivo . osim ako nisu potpuno ili delimicno li eni roditel jskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne st araju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci nacin. da upravljaju i raspola u imovinom deteta. vaspitava i obrazuje dete. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. da sa detetom odr avaj u licne odnose i da odlucuju o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta zajednic ki i sporazumno sa hraniteljem. Prava i du nosti roditelja Clan 120 Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i du nost da zastupaju dete. II DEJSTVA HRANITELJSTVA Prava i du nosti hranitelja Clan 119 (1) Hranitelj ima pravo i du nost da cuva. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na hranjenika. (2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadle an za porodicnu za ti tu. Priprema hranitelja Clan 118 (1) Hranitelj mo e biti lice koje je. (2) Hranitelj ima du nost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan t i rad. podi e. u skladu sa zakonom. Op ta podobnost hranitelja Licna svojstva hranitelja Clan 117 (1) Hranitelj mo e biti samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osn ovu kojih se mo e zakljuciti da ce se starati o detetu u njegovom najboljem intere su. 3. (2) Hranitelj ne mo e biti: 1.

na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumn i zahtev. esti deo STARATELJSTVO I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO Ko se stavlja pod starateljstvo Clan 124 Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni ticenik) ili punoletno lice koje je li eno poslovne sposobnosti (punoletni ticenik). Posledice prestanka Clan 123 (1) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. 5. kada dete navr i 18. godinu ivota. 3. (2) Organ starateljstva mo e doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hrani telja. ivota deteta ako (3) U slucaju smrti hranitelja. o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlucuje organ starateljstva. 4. . (2) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. kada umru dete ili hranitelj. (2) Hraniteljstvo se mo e produ iti najkasnije do navr ene 26.(1) Hraniteljstvo prestaje: 1. lice koje je sa njim ivelo u istoj porodicnoj zaj ednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva. 2. o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. kada dete bude usvojeno. raskidom hraniteljstva. Odluka o stavljanju pod starateljstvo Clan 125 (1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. godine se dete redovno koluje. Raskid hraniteljstva Clan 122 (1) Hraniteljstvo se mo e raskinuti odlukom organa starateljstva. (3) Organ starateljstva du an je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvr di da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vi e nije u najbo ljem interesu deteta.

sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. a pristalo je da bude staratelj. Kolektivni staratelj Clan 130 ticen . srodnik ili hranitelj ika. lice od koga se. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. Staratelj vi e ticenika Clan 129 Isto lice mo e se postaviti za staratelja vi e ticenika ako na to pristane i ako je t o u interesu ticenika. (5) Ako ticenik ima imovinu. osim ako interes ticenika ne nala e drugacije. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supru nik. II STARATELJ 1. Mi ljenje ticenika Clan 127 ticenik koji je navr io 10. godinu ivota i koji je sposoban za rasudivanje ima pravo da predlo i lice koje ce mu biti postavljeno za staratelja. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja starate lja i odlucuje o sme taju ticenika. (4) Organ starateljstva poku ace najpre da smesti ticenika u srodnicku porodicu. Ko se ne mo e postaviti za staratelja Clan 128 Za staratelja se ne mo e postaviti: 1. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva.(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadr i i plan staranja. 4. 3. ne mo e ocekivati da ce pravilno obavljati poslove s taratelja. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. lice ciji su interesi u suprotnosti sa interesima ticenika. ticenika vr i stalna (6) Nacin rada. roditeljima ti cenika ili drugim srodnicima. s obzirom na njegove licne odnose sa ticenikom. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja Clan 126 (1) Za staratelja se postavlja lice koje ima licna svojstva i sposobnosti potreb ne za obavljanje du nosti staratelja. 2.

4. licu cije je boravi te nepoznato. k ao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proce ni da je to neophodno radi privremene za tite licnosti. kada ih staratelj obavlja. Razre enje staratelja Kada se staratelj razre ava . Neposredni staratelj Clan 131 (1) Organ starateljstva mo e odluciti. a ono nema zakonskog zastupnika ili punomocni ka. ako je to u interesu ticenika. (3) Poslove staratelja za ciju je punova nost. odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (ko lizijski staratelj). strucnjak organa starateljstva mo e punova no da ob avi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovla cenja i pod uslovima i na na cin na koji ih obavlja staratelj. da licu pod s tarateljstvom ne postavlja staratelja nego da du nost staratelja vr i neposredno. nepoznatom sopstveniku imovine. 2. potrebno odobrenje organa starateljstva. 3.Direktor ustanove socijalne za tite za sme taj korisnika odnosno lice zaposleno u to j ustanovi mo e se postaviti za staratelja ticenika sme tenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu ticenika. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog clana organ starateljstva du an je da postavi pri vremenog staratelja: 1. (3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreduje se pravni posao ili v rsta pravnog posla koju on mo e preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkret nog slucaja. (2) Re enjem o neposrednom vr enju poslova staratelja odreduje se strucnjak organa s tarateljstva koji ce u njegovo ime obavljati poslove staratelja. prava ili interesa tih lic a. Privremeni staratelj Clan 132 (1) Organ starateljstva mo e odluciti da postavi privremenog staratelja ticeniku. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede o pravdan razlog. (4) Organ starateljstva mo e da zakljuci pravni posao sa ticenikom o kome se neposr edno stara samo uz saglasnost ministarstva nadle nog za porodicnu za titu. licu ciji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupni ka. drugom licu kada je to predvideno zakonom. 2. stranom dr avljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srb ije. 5. 6.

(3) Staratelj je du an da posecuje ojima ticenik ivi. blagov remeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. (2) Staratelj je du an da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni ti cenik li en poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. pribavljanje s redstava za izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom ticenika. zastupanje. ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje du nosti staratelja. III DEJSTVA STARATELJSTVA 1. Du nost organa starateljstva Clan 134 (1) Organ starateljstva du an je da. prilikom razre avanja jednog staratelja. (2) ticenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. podizanje. ili da je nastupila neka okolnost zb og koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. ticeniku ticenika vr i stalna (2) Staranje o ticeniku obuhvata: staranje o licnosti. Staranje o licnosti Clan 136 (1) Staratelj je du an da se stara da cuvanje. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. Du nosti staratelja Staranje o Clan 135 (1) Staratelj je du an da se savesno stara o ticeniku. (2) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 30 dana od dana kad a utvrdi da on obavlja du nost staratelja nesavesno ili da bi za ticenika bilo kori snije da mu se za staratelja postavi drugo lice. (3) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 60 dana od dana kad a ovaj to zatra i. (2) Ako ticenik ima imovinu.Clan 133 (1) Organ starateljstva du an je da bez odlaganja razre i staratelja ako utvrdi da j e on iz bilo kog razloga prestao da obavlja du nost. vaspitavanje i obrazovan je maloletnog ticenika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot . to roditelj zastupa dete. ticenika i neposredno se obave tava o uslovima u k (3) Staratelj zastupa ticenika jednako kao . Zastupanje ticenika Clan 137 (1) Staratelj je du an da zastupa ticenika.

da odluci o preduzimanju medicinskog zahvata nad ticenikom. a na osnovu odluke organa starateljstva. 3. Upravljanje imovinom ticenika Clan 139 (1) Staratelj je du an da upravlja imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. Raspolaganje imovinom ticenika Clan 140 (1) Staratelj raspola e imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. (2) Sredstva za izdr avanje 1. ticenika. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu du na da izdr avaju 3.(4) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. (3) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati pos love koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom ticenika. Pribavljanje sredstava za izdr avanje Clan 138 (1) Staratelj je du an da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdr avanje ticenika. ticenikove imovine. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspola e prihodom koji je stekao ticenik mladi od 15 godina. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova ticenika starijeg od 14 godina. Odgovornost staratelja . (3) Glavnicu imovine ticenika staratelj mo e upotrebiti samo za njegovo izdr avanje i li kada to zahteva neki drugi va an interes ticenika. 4. drugih izvora. (2) Raspolaganje imovinom ticenika staratelj mo e preduzimati samo uz prethodnu sag lasnost organa starateljstva. ticenikovih prihoda. da odluci o kolovanju ticenika. sredstava socijalne za tite. 5. ticenika pribavljaju se iz: ticenika (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom ti cenika. 4. (4) Prihodi od imovine ticenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih tro k ova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za placanje nagrade staratelju. 2. 2.

IV PRESTANAK STARATELJSTVA Nacini prestanka starateljstva . o uslovima sme taj a. osim ako ticenikovih prihoda. os (3) Uslove za naknadu tro kova i nagradu staratelju propisuje ministar nadle an za p orodicnu za titu. (2) Staratelj je du an da redovni izve taj podnese do kraja meseca februara za preth odnu godinu. (2) Naknada tro kova staratelju isplacuje se prvenstveno iz im ako se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. k ada organ starateljstva to zatra i (vanredni izve taj). osim ako ne doka e da je teta nastala bez njegove krivice.Clan 141 (1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje ticeniku tokom obavljanja poslova starateljstva. a vanredni odnosno zavr ni izve taj u roku od 15 dana od dana kada to z atra i organ starateljstva. vaspitavanju i obrazovanju. Pravo na nagradu Clan 144 (1) Staratelj ima pravo na nagradu. (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepa nj om. 2. Prava staratelja Pravo na naknadu tro kova Clan 143 (1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih tro kova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. (2) Nagrada staratelju isplacuje se prvenstveno iz se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. ticenikovih prihoda. kao i konacno stanj e njegove imovine. (4) Izve taj treba da sadr i i podatke o upravljanju i raspolaganju ticenikovom imovi nom te ticenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu. odnosno nakon prestanka star ateljstva (zavr ni izve taj). (5) Nacin podno enja izve taja i polaganja racuna propisuje ministar nadle an za porod icnu za titu. Izve tavanje organa starateljstva Clan 142 (1) Staratelj je du an da organu starateljstva podnosi izve taje i pola e racune o svo m radu pocetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izve taj). (3) Izve taj staratelja treba da sadr i podatke o licnosti ticenika. (3) Za tetu iz stava 1 ovog clana solidarno odgovara i organ starateljstva. zdravlju. kao i o svemu drugom to je od znacaja za licnost ticenika.

(3) Prestankom starateljstva prestaju prava i du nosti staratelja.Clan 145 (1) Starateljstvo prestaje: 1. 5. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju roditeljskog prava odnos no o sticanju ili vracanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog ticenika. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju poslovne sposobnosti pun oletnom ticeniku. kada ticenik umre. (3) Sudskom odlukom o delimicnom li enju poslovne sposobnosti odredice se pravni p oslovi koje lice delimicno li eno poslovne sposobnosti mo e odnosno ne mo e samostalno preduzimati. V LI ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Potpuno li enje poslovne sposobnosti Clan 146 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nije s posobno za normalno rasudivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o se bi i o za titi svojih prava i interesa mo e biti potpuno li eno poslovne sposobnosti. godinu ivota. 3. Vracanje poslovne sposobnosti Clan 148 Punoletnom licu li enom poslovne sposobnosti mo e se vratiti poslovna sposobnost kad a prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimicno li eno poslovne sp . (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti starijeg maloletnika. 2. Delimicno li enje poslovne sposobnosti Clan 147 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugro ava sopstvena prava i interese ili prava i interese dr ugih lica mo e biti delimicno li eno poslovne sposobnosti. 4. 6. (2) Starateljstvo mo e da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu il i se starao o detetu na neodgovarajuci nacin pocne da se stara o detetu na odgov arajuci nacin. kada maloletni ticenik navr i 18. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti mladeg maloletnika. kada maloletni ticenik bude usvojen. (4) Starateljstvo ne prestaje razre enjem ili smrcu staratelja. kada maloletni ticenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva.

Odluke o li enju i vracanju poslovne sposobnosti Clan 149 (1) Odluku o li enju poslovne sposobnosti i odluku o vracanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparnicnom postupku. ima pravo na izdr avanje od drugog vanbracnog partnera srazmerno njegovim mogucnostima. (3) Nema pravo na izdr avanje supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr av anje predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. ima pravo na izdr avanje od drugog supru nika srazmerno njegovim mo gucnostima. (2) Na izdr avanje vanbracnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdr avanju supru nika. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 150 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti upisuje se u maticnu knjigu rodenih. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. a nesposoban je za rad ili je nezaposlen.osobnosti. (2) Nema pravo na izdr avanje supru nik koji je u vreme sklapanja ni tavog ili ru ljivog braka znao za uzrok ni tavosti odnosno ru ljivosti. III IZDR AVANJE MAJKE DETETA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 153 (1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdr avanje ima pravo na izdr avanj e od oca deteta za vreme od tri meseca pre porodaja i godinu dana posle porodaja . II IZDR AVANJE VANBRACNOG PARTNERA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 152 (1) Vanbracni partner koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. a nesposoban je za rad il i je nezaposlen. (2) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti dostavlja s e bez odlaganja organu starateljstva. Sedmi deo IZDR AVANJE I IZDR AVANJE SUPRU NIKA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 151 (1) Supru nik koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Ako lice li eno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti.

(2) Nema pravo na izdr avanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr a vanje predstavljalo ociglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. (2) Nema pravo na izdr avanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za oca.. a nema dovoljno sredstava za izdr av anje. (2) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ush odnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (4) Nema pravo na izdr avanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne sr odnike. IV IZDR AVANJE DETETA. Izdr avanje roditelja Clan 156 (1) Roditelj koji je nesposoban za rad. Izdr avanje punoletnog deteta Clan 155 (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad. RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA Izdr avanje maloletnog deteta Clan 154 (1) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od roditelja. Izdr avanje adoptivnih srodnika . godine ivota. 1 i 2 ovog clana ima pravo na izdr avanje od krvni h srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogucnostima ako roditelj i nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. Izdr avanje brata odnosno sestre Clan 157 Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdr avanje od punoletnog brata ili s estre. odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stice zaradu ili ima prihode od imovine. odnosno od maloletnog deteta koje stice zaradu ili ima prihode od imovine. (3) Punoletno dete u smislu st. a najkasnije do navr ene 26. srazmerno njegovim mogucnostima. (3) Du nost maloletnog deteta da delimicno podmiruje potrebe svog izdr avanja od sop stvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na du nost roditelja i krvnih s rodnika. ima pravo na izdr avanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji. a nema dovoljno sredstava za izdr avanje. ima pravo na izdr avanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje . (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdr avanje od roditelja sra zmerno njihovim mogucnostima.

(2) Izdr avanje se mo e odrediti i na drugi nacin.). prihoda te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. (3) Maceha odnosno ocuh koji su nesposobni za rad. njegovih licnih potreba. (2) Potrebe poverioca izdr avanja zavise od njegovih godina. roditelja i drugih krvnih srodnika. (3) Mogucnosti du nika izdr avanja zavise od njegovih prihoda. u skladu sa zakonom. Nacin odredivanja izdr avanja Clan 161 (1) Izdr avanje se. naknada zarade. penzija. (2) Nema pravo na izdr avanje maloletni pastorak ako je brak izmedu roditelja i ma cehe odnosno ocuha prestao poni tenjem ili razvodom. (2) Ako se visina izdr avanja odreduje u procentu od redovnih mesecnih novcanih pr imanja du nika izdr avanja (zarada. po pravilu. pri cemu se vodi racuna o minimalnoj sumi izdr avanja. njegove imovine. imovine. zdravlja. autorski honorar itd. Visina izdr avanja Clan 162 (1) Poverilac izdr avanja mo e po svom izboru zahtevati da visina izdr avanja bude odr edena u fiksnom mesecnom novcanom iznosu ili u procentu od redovnih mesecnih nov canih primanja du nika izdr avanja. (4) Minimalna suma izdr avanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odn osno za lica na porodicnom sme taju periodicno utvrduje ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. visina izdr avanja. Izdr avanje tazbinskih srodnika Clan 159 (1) Maloletni pastorak ima pravo na izdr avanje od macehe odnosno ocuha. a nemaju dovoljno sredstava z a izdr avanje. obrazovanja . obaveze da izdr a va druga lica te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. imaju pravo na izdr avanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogucnostima. ne mo e biti manja od 15% niti veca od 50% redovnih . mogucnosti za zaposle nje i sticanje zarade. (4) Nemaju pravo na izdr avanje maceha odnosno ocuh ako bi prihvatanje zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za pastorka. po pravilu.Clan 158 Na izdr avanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdr avanju d eteta. ali samo ako se poverilac i du nik izdr avanja o tome sporazumeju. odreduje u novcu. V ODREÐIVANJE I PRESTANAK IZDR AVANJA Kriterijumi odredivanja izdr avanja Clan 160 (1) Izdr avanje se odreduje prema potrebama poverioca i mogucnostima du nika izdr avan ja.

Trajanje izdr avanja Clan 163 (1) Izdr avanje mo e trajati odredeno ili neodredeno vreme. kada istekne vreme trajanja izdr avanja. . a nije imalo pravnu obavezu. visina izdr avanja treba da omoguci najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav u iva roditelj du nik izdr avanja.mesecnih novcanih primanja du nika izdr avanja umanjenih za poreze i doprinose za o bavezno socijalno osiguranje. Pravo na regres Clan 165 (1) Lice koje je fakticki davalo izdr avanje. (3) Izuzetno. (3) Tazbinski srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje posle krvnih srodn ika. (2) Krvni srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje redosledom kojim nasle duju na osnovu zakona. (5) Ako je vi e lica istovremeno du no da daje izdr avanje. pravo deteta na izdr avanje ima prvenstvo. (4) Ako ima vi e poverilaca izdr avanja. (2) Izdr avanje supru nika posle prestanka braka ne mo e trajati du e od pet godina. (3) Ako je poverilac izdr avanja dete. Promena visine izdr avanja Clan 164 Visina izdr avanja mo e se smanjiti ili povecati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. ima pra vo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo du no da daje izdr avanje. njihova obaveza je so lidarna. (2) Ako je vi e lica istovremeno bilo du no da daje izdr avanje. Prestanak izdr avanja Clan 167 (1) Izdr avanje prestaje: 1. njihova obaveza je podelje na. Redosled u izdr avanju Clan 166 (1) Supru nik ostvaruje pravo na izdr avanje prvenstveno od drugog supru nika. izdr avanje supru nika po prestanku braka mo e se produ iti i posle isteka roka od pet godina ako narocito opravdani razlozi sprecavaju supru nika poverioca izdr avanja da radi.

2. drugi supru nik ima pravo na udeo u toj imov ini srazmerno svom doprinosu. kada du nik izdr avanja izgubi mogucnost za davanje izdr avanja ili davanje izdr avan ja postane za njega ocigledno nepravicno.2. Upravljanje i raspolaganje Clan 169 Svaki supru nik samostalno upravlja i raspola e svojom posebnom imovinom. Posebna imovina Sticanje Clan 168 (1) Imovina koju je supru nik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu poseb nu imovinu. 2. (2) Izdr avanje mo e da prestane: 1. Zajednicka imovina Pojam zajednicke imovine Sticanje Clan 171 . kada poverilac izdr avanja stekne dovoljno sredstava za izdr avanje. Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI I IMOVINSKI ODNOSI SUPRU NIKA 1. (2) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do znatnog uvecanja vredn osti posebne imovine jednog supru nika. (4) Supru nik cije je pravo na izdr avanje jednom prestalo ne mo e ponovo ostvariti pr avo na izdr avanje od istog supru nika. smrcu poverioca ili du nika izdr avanja. (2) Imovina koju je supru nik stekao u toku trajanja braka deobom zajednicke imovi ne odnosno nasledem. osim ako poverilac izdr avanja nije malo letno dete. osim ako pov erilac izdr avanja nije maloletno dete. (3) Izdr avanje supru nika prestaje i kada poverilac izdr avanja sklopi novi brak odno sno vanbracnu zajednicu. drugi supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isk ljucivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu. Uvecanje vrednosti Clan 170 (1) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do neznatnog uvecanja vre dnosti posebne imovine jednog supru nika.

svaki supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu odnosno pravo na ude o u uvecanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu. Deoba zajednicke imovine Pojam deobe Clan 177 .(1) Imovina koju su supru nici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajednicku imovinu. Igra na srecu Clan 172 Imovina stecena igrom na srecu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlj a zajednicku imovinu. osim ako supru nik koji je ostvario dobitak ne doka e da je u igru ulo io posebnu imovinu. (2) Supru nici mogu bracnim ugovorom drugacije urediti svoje imovinske odnose. osim ako nakon upisa nije zakljucen pismeni sporazum supru nika o d eobi zajednicke imovine odnosno bracni ugovor. Pravo intelektualne svojine Clan 173 Imovina stecena kori cenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice i vota u braku predstavlja zajednicku imovinu. ili je o pravima supru nika na nepo kretnosti odlucivao sud. (2) Smatra se da je upis izvr en na ime oba supru nika i kada je izvr en na ime samo j ednog od njih. Uvecanje vrednosti Clan 175 Ako je posle prestanka zajednickog ivota u braku do lo do uvecanja vrednosti zajedn icke imovine. Upisivanje u javni registar Clan 176 (1) Smatra se da su supru nici izvr ili deobu zajednicke imovine ako su u javni regi star prava na nepokretnostima upisana oba supru nika kao suvlasnici na opredeljeni m udelima. (3) Supru nik ne mo e raspolagati svojim udelom u zajednickoj imovini niti ga mo e opt eretiti pravnim poslom medu ivima. Upravljanje i raspolaganje Clan 174 (1) Zajednickom imovinom supru nici upravljaju i raspola u zajednicki i sporazumno. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supru nik uvek preduzima uz saglasno st drugog supru nika.

Deobom zajednicke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrdivanje suvlasnic kog odnosno supoverilackog udela svakog supru nika u zajednickoj imovini. Vreme deobe Clan 178 Deoba zajednicke imovine mo e se vr iti za vreme trajanja braka i posle njegovog pre stanka. Sporazumna deoba Clan 179 Supru nici mogu zakljuciti sporazum o deobi zajednicke imovine (sporazumna deoba). Sudska deoba Clan 180 (1) Ako supru nici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednicke imovine, deobu zaj ednicke imovine vr i sud (sudska deoba). (2) Pretpostavlja se da su udeli supru nika u zajednickoj imovini jednaki. (3) Veci udeo jednog supru nika u sticanju zajednicke imovine zavisi od njegovih o stvarenih prihoda, vodenja poslova u domacinstvu, staranja o deci, staranja o im ovini te drugih okolnosti od znacaja za odr avanje ili uvecanje vrednosti zajednic ke imovine. (4) Veci udeo u sticanju zajednicke imovine utvrduje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) o e iz od Veci udeo jednog supru nika u sticanju pojedinog prava iz zajednicke imovine m se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava zajednicke imovine, a supru nik je u sticanju tog prava ucestvovao i prihodima svoje posebne imovine.

Pravo na deobu Clan 181 Pravo na deobu zajednicke imovine imaju: supru nici, naslednici umrlog supru nika i poverioci onog supru nika iz cije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova p otra ivanja. Deoba stvari za licnu upotrebu supru nika Clan 182 (1) Stvari za licnu upotrebu jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu svojinu b ez uracunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odn osu na vrednost zajednicke imovine i vrednost stvari za licnu upotrebu drugog su pru nika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog clana nesrazmerno velika, one pripada ju u iskljucivu svojinu supru niku sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba stvari namenjenih detetu

Clan 183 (1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljucivu svojinu supru niku koji vr i rodi teljsko pravo bez uracunavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vr e roditeljsko pravo zajednicki, nad stvarima namenjenim detet u imaju pravo zajednicke svojine. Deoba stvari za vr enje zanata ili zanimanja Clan 184 Stvari za vr enje zanata ili zanimanja jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu s vojinu sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba predmeta domacinstva Clan 185 Predmeti domacinstva na kojima jedan supru nik nakon prestanka zajednice ivota u br aku ima dr avinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljucivu svoji nu sa uracunavanjem u njegov udeo. Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze Clan 186 Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supru nik koj i ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednickoj imov ini. Odgovornost za zajednicke obaveze Clan 187 (1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednickog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supru nika, odgovaraju supru nici solidarno svo jom zajednickom i posebnom imovinom. (2) Supru nik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajednicku obavezu ima pra vo na naknadu od drugog supru nika srazmerno njegovom udelu u zajednickoj imovini. 3. Ugovori supru nika Bracni ugovor Clan 188 (1) Supru nici odnosno buduci supru nici mogu svoje imovinske odnose na postojecoj i li buducoj imovini urediti ugovorom (bracni ugovor). (2) Bracni ugovor mora biti zakljucen u pismenom obliku i mora biti overen od st rane sudije, koji je du an da pre overe supru nicima procita ugovor i upozori ih da se njime iskljucuje zakonski re im zajednicke imovine. (3) Bracni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar pr ava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom Clan 189 (1) Supru nici mogu zakljuciti ugovor na osnovu koga ce jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednickom imovinom ili nekim njenim delovima. (2) Ugovor iz stava 1 ovog clana mo e se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako n ije drugacije ugovoreno. (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom koji se odnosi na n epokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu Clan 190 (1) Ako brak prestane razvodom ili poni tenjem, uobicajeni pokloni koje su supru nic i ucinili jedan drugome u toku trajanja zajednickog ivota u braku ne vracaju se. (2) Vracaju se pokloni cija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednicke imovine supru nika, a koje su supru nici ucinili jedan drugom u toku traj anja zajednickog ivota u braku. (3) Pravo na povracaj poklona nema supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a povracaj poklona predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. (4) Pokloni se vracaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka z ajednickog ivota u braku. II IMOVINSKI ODNOSI VANBRACNIH PARTNERA Zajednicka imovina Clan 191 (1) Imovina koju su vanbracni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivo ta u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (2) Na imovinske odnose vanbracnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog za kona o imovinskim odnosima supru nika. III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA Upravljanje imovinom deteta Clan 192 (1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije st eklo radom. Raspolaganje imovinom deteta Clan 193 (1) Dete samostalno raspola e imovinom koju stekne radom.

(2) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se krvni. primenjuju se odredbe zakon a kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi. IV IMOVINSKI ODNOSI CLANOVA PORODICNE ZAJEDNICE Zajednicka imovina Clan 195 (1) Imovina koju su zajedno sa supru nicima odnosno vanbracnim partnerima stekli r adom clanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodicnoj zajedn ici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. tazbinski i adoptivni srodnici supru nika odnosno vanbracnih partnera koji zajedno sa njima ve. u smislu ovog zakona. (3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog roditelja. (2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. Pravo stanovanja (habitatio) Clan 194 (1) Dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ci ji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vr i roditeljsko prav o nemaju pravo svojine na useljivom stanu. vanbracnih partnera. (3) Na imovinske odnose clanova porodicne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika. deteta i roditelja te clanova porodicne zajednice koji nisu uredeni ovim zakonom. jeste pona anje kojim jedan clan por i . osim odredbe clana 176 stav 2 (upis ivanje u javni registar) i clana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima). (5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdr avanje odnosno za izdr avanje svog drugog zajednickog maloletnog deteta. Deveti deo ZA TITA OD NASILJA U PORODICI Nasilje u porodici Clan 197 (1) Nasilje u porodici. Primena zakona kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi Clan 196 Na imovinske odnose supru nika. (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti rodi telji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa staratel jstva.(2) Roditelji imaju pravo da raspola u imovinom deteta koju ono nije steklo radom. (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes deteta.

bez obzira na pra vo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. u smislu stava 1 ovog clana. 2. odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. 2. (3) Mera za tite od nasilja u porodici mo e trajati najvi e godinu dana. vredanje. 4. te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu. 2. Mere za tite Clan 198 (1) Protiv clana porodice koji vr i nasilje sud mo e odrediti jednu ili vi e mera za tit e od nasilja u porodici. zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. bezobzirno i zlonamerno pona anje. lica koja ive ili su ivela u istom porodicnom domacinstvu. 4. 5. nano enje ili poku aj nano enja telesne povrede. kojom se privremeno zabranjuje ili ogranicava odr avanje licnih odnosa sa drugim clanom porodice. navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navr ilo 14 . od nosno koja imaju zajednicko dete ili je dete na putu da bude rodeno. (3) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se: 1. du evno zdravlje ili spokojstvo drugog clana poro dice. (2) Mere za tite od nasilja u porodici jesu: 1. 3. kao i svako drugo drsko. prisiljavanje na seksualni odnos. (2) Nasiljem u porodici. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice . 5. 5. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. 6. ogranicavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trecim licima. 4. 3. roditelji i ostali krvni srodnici. 3. izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. iako nikada nisu ivela u istom porodicnom domacinstvu. vanbracni partneri ili biv i vanbracni partneri. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nano enja telesne povrede clanu porodice ili njemu bliskom licu. lica koja su medusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti.odice ugro ava telesni integritet. zabrana pribli avanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. supru nici ili biv i supru nici. godinu ivota ili nemocnim licem. deca. smatra se narocito: 1. (4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako li enje slobode u vezi s krivicnim delo .

Prestanak mere za tite Clan 200 Mera za tite od nasilja u porodici mo e prestati pre isteka vremena trajanja ako pre stanu razlozi zbog kojih je mera bila odredena. . po pravilu. sprovesti na najvi e dva ro ci ta. ako ovim zakonom nije drugacije odredeno . Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODICNIM ODNOSIMA I POSTUPAK PRED SUDOM 1. Produ avanje mere za tite Clan 199 Mera za tite od nasilja u porodici mo e se produ avati sve dok ne prestanu razlozi zbo g kojih je mera bila odredena.m odnosno prekr ajem uracunava se u vreme trajanja mere za tite od nasilja u porodic i. (3) Postupak iz stava 1 ovog clana sud ce. Primena zakona kojim se ureduje parnicni postupak Clan 202 Na postupak suda koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju se odredbe zak ona kojim se ureduje parnicni postupak. (2) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima tu ba se ne dostavlja tu enom na odgovo r. (4) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada su tu ba ili predlog primljeni u sudu. Zajednicke odredbe Sadr ina ovog dela zakona Clan 201 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni parnicni postupci u vezi sa porodi cnim odnosima. Sastav veca Clan 203* (Prestao da va i) Hitnost postupka Clan 204 (1) Postupak u vezi sa porodicnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili ro ditelja koji vr i roditeljsko pravo.

(5) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. vodeci racuna o razlozima pravicnosti. pokrece se tu bom. Iskljucivanje javnosti Clan 206 (1) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima javnost je iskljucena. kao i za poni ten je i razvod braka (bracni spor). osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. Revizija Clan 208 Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodicnim odnosima. Odluka o tro kovima Clan 207 O naknadi tro kova postupka u vezi sa porodicnim odnosima sud odlucuje po slobodno j oceni. Postupak u bracnom sporu Mesna nadle nost Clan 209 U bracnom sporu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnicni po stupak. (2) Postupak za razvod braka pokrece se i predlogom za sporazumni razvod braka. lica k oja imaju pravni interes da bude utvrdeno postojanje ili nepostojanje braka i ja vni tu ilac. . Pokretanje postupka Clan 210 (1) Postupak radi utvrdivanja postojanja ili nepostojanja braka. Tu ba za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka Clan 211 Tu bu za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supru nici. a mo e i samostalno istra ivati cinjenice koje nijedna s tranka nije iznela. Istra no nacelo Clan 205 U postupku u vezi sa porodicnim odnosima sud mo e utvrdivati cinjenice i kada one nisu medu strankama sporne. (2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi uc esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. 2.

mogu podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supru nika. lica koja imaju pravni interes da br ak bude poni ten i javni tu ilac. smatrace se da je od svoje tvrdnje odustao. odnosno njegov staratelj. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu za poni tenje ranijeg braka. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (maloletstvo) Clan 215 (1) Supru nik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan mo e podneti tu bu za poni t enje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja p unoletstva. a ako on to ne ucini. Dokazivanje ni tavosti (bracnost) Clan 213 (1) U postupku za poni tenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg bra ka jednog supru nika. (3) Pravo na podizanje tu be za poni tenje ni tavog braka ne zastareva. Naknadni nestanak uzroka ni tavosti (bracnost) Clan 214 Sud ce odbiti tu beni zahtev za poni tenje braka ako je raniji brak prestao do zaklj ucenja glavne rasprave. (3) Ako tu eni osporava punova nost ranijeg braka koji je upisan u maticnu knjigu ve ncanih. 31-33. (2) U slucajevima iz stava 1 ovog clana brak se mo e poni titi i posle njegovog pres tanka. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu radi utvrdivanja da raniji brak postoji. postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz maticne knji ge vencanih. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (prinuda i zabluda) Clan 216 Supru nik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni ten je braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda u ocena. clanu 34 stav 1 i cl. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (nesposobnost za rasudivanje) Clan 217 . (2) Ako tu ilac postojanje ranijeg braka ne mo e dokazati izvodom iz maticne knjige vencanih. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti supru nici. a ako on to ne ucini.Tu ba za poni tenje ni tavog braka Clan 212 (1) Tu bu za poni tenje braka iz uzroka navedenih u cl. smatrace se da je tu ba povucena. (2) Roditelji maloletnog supru nika.

(2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. Naslednici i staratelj Clan 218 (1) Pravo na tu bu za poni tenje braka ne prelazi na naslednike supru nika. a nakn adno postane sposoban za rasudivanje. Povlacenje tu be . (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za poni tenje braka. odnosno od dana pra vnosna nosti sudske odluke o vracanju poslovne sposobnosti. punomocje mora biti over eno i izdato samo radi zastupanja u bracnom sporu. Punomocnik Clan 221 (1) Ako tu bu u bracnom sporu podnosi punomocnik stranke. (2) Punomocje mora da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podno enje tu be. (3) Naslednici supru nika koji su pokrenuli bracni spor predlogom za sporazumni ra zvod braka mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. Naslednici i staratelj Clan 220 (1) Pravo na tu bu za razvod braka ne prelazi na naslednike supru nika.Supru nik koji nije bio sposoban za rasudivanje u trenutku sklapanja braka. (3) U bracnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supru ni ke ne mo e zastupati isti punomocnik. mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasudivanje. (4) Staratelj poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Tu ba za razvod braka Clan 219 Tu bu za razvod braka mogu podneti oba supru nika. Odricanje od tu benog zahteva Clan 222 U bracnom sporu odricanje od tu benog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlacen je tu be. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za pon i tenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

(2) Sporazum supru nika o deobi zajednicke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka. (2) U bracnom sporu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. Smrt stranaka Clan 228 (1) Ako u toku bracnog spora umre jedan ili umru oba supru nika. Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu Clan 225 (1) Sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o raz vodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. sud ce re enjem utvrditi da je presuda bez pravn og dejstva i da se postupak obustavlja. (3) Sud mo e presudom u bracnom sporu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. (2) Pravnosna na presuda u bracnom sporu ne mo e se pobijati vanrednim pravnim lekov ima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poni tenju ili razvodu braka. (3) Ako je do povlacenja tu be ili predloga u skladu sa st. a sa pristankom tu enog dok postupak nije pravnosna no zavr en. (2) Sud mo e presudom u bracnom sporu odluciti o potpunom ili delimicnom li enju rod iteljskog prava. . 1 i 2 ovog clana do lo p osle dono enja prvostepene presude. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povuci jedan ili oba supru nika dok po stupak nije pravnosna no zavr en.Clan 223 (1) U bracnom sporu tu ilac mo e tu bu povuci do zakljucenja glavne rasprave bez prist anka tu enog. Pobijanje presude Clan 227 (1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu mo e se pobijati s amo zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljucen pod prinudom ili u zabludi. Presuda u bracnom sporu Clan 226 (1) Sud je du an da presudom u bracnom sporu odluci o vr enju roditeljskog prava. prvostepeni sud c e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Presuda i sudsko poravnanje Clan 224 (1) U bracnom sporu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnov u priznanja ili odricanja.

odnosno drugoj ustanovi koja je specijali zovana za posredovanje u porodicnim odnosima. ako je boravi te jednog od supru nika nepoznato. 2. sud zakazuje roci te za posredova nje koje se odr ava samo pred sudijom pojedincem. 4. Kako se sprovodi posredovanje Clan 232 (1) Po prijemu tu be za poni tenje ili razvod braka.(2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa cl. ili uz njihovu saglasnost. ive u inostranstvu. osim ako je posredovanje uspelo. (2) Sudija koji rukovodi posredovanjem du an je da preporuci supru nicima da se podv rgnu i psiho-socijalnom savetovanju. sud ce na njihov predl og. (4) Poveravanje se vr i dostavljanjem tu be za poni tenje ili razvod braka. 218 i 220 ovog zakona. Kada se sprovodi posredovanje Clan 230 (1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bracnom sporu koji je pokrenu t tu bom jednog od supru nika. ako jedan ili oba supru nika Ko sprovodi posredovanje Clan 231 (1) Posredovanje. . ako jedan od supru nika ne pristane na posredovanje. (3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne mo e ucestvovati u dono enju odluke u neko j kasnijoj fazi postupka. 3. poveriti posredovanje nadle nom organu starateljstv a. (2) Uz poziv na roci te za posredovanje dostavlja se i tu ba za poni tenje ili razvod braka. Postupak posredovanja Sadr ina postupka posredovanja Clan 229 Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za poku aj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za poku aj sporazumnog okoncanja sp ora (u daljem tekstu: nagodba). sprovodi sud. po pravilu. bracnom ili porodicnom savetovali tu. (2) Posredovanje u bracnom sporu se ne sprovodi: 1. (3) Ako supru nici pristanu na psiho-socijalno savetovanje. ako je jedan od supru nika nesposoban za rasudivanje.

smatrace se da mirenje nije uspelo i nastavice se postupak nagodbe. u smislu stava 1 ovog clana. Zapisnik o mirenju Clan 238 (1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i izjave supru nika o tome da su se pomirili odnosno da miren je nije uspelo. Kada je mirenje uspelo Clan 236 Ako se supru nici pomire. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult . (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu mirenj a obavesti sud kojem je podneta tu ba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mire nju. (2) Ako ne dode do pomirenja. sa mirenjem se mo e nastaviti. Trajanje mirenja Clan 239 (1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du ni su da mirenj e sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tu be sudu odnosno ustanovi.Mirenje Kada se sprovodi mirenje Clan 233 Mirenje se sprovodi samo u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za razvod braka. Kada mirenje nije uspelo Clan 237 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. Poziv na mirenje Clan 235 (1) Na mirenje se pozivaju oba supru nika. (2) Punomocnici ne mogu zastupati supru nike niti mogu prisustvovati mirenju. smatrace se da je tu ba za razvod braka povucena. ne odazovu pozivu za mirenje. iako su uredno pozvani. Svrha mirenja Clan 234 Svrha mirenja jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta i bez ra zvoda braka. ali sud odnosno ustan ova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenj a dode.

iako su uredno pozvani.atima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tu ba za razvod braka. Poziv na nagodbu Clan 242 Na nagodbu se pozivaju oba supru nika i njihovi punomocnici. Svrha nagodbe Clan 241 (1) Svrha nagodbe jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta nako n poni tenja ili razvoda braka. (3) Roci te za mirenje sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog clana. u smislu stava 1 ovog clana. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. sporazum supru nika o vr enju rod iteljskog prava unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka ukoliko s ud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. . ne odazovu pozivu na nagodbu. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. Nagodba Kada se sprovodi nagodba Clan 240 Nagodba se sprovodi u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za poni tenje braka. (2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojace da sup ru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. ali sud odnosno ustanov a kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba po stigne. smatrace se da je nagodba uspela. smatrace se da nagodba nije uspela i nastavice se postupak po tu bi za po ni tenje ili razvod braka. Kada je nagodba uspela Clan 243 (1) Ako supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. sa nagodbom se mo e nastaviti. odn osno tu bom za razvod braka a mirenje supru nika nije uspelo. smatrace se da je nagodba delimicno uspela. postupak mirenja ce sprovesti sud. (2) Ako supru nici postignu samo sporazum o vr enju roditeljskog prava ili samo spor azum o deobi zajednicke imovine. Kada nagodba nije uspela Clan 244 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. (2) Ako ne dode do nagodbe. sporazum supru nika o deobi zaj ednicke imovine unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka.

Pokretanje postupka Clan 248 Postupak radi utvrdivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu). (2) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog materi nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. Trajanje nagodbe Clan 246 (1) Sud je du an da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tu ba za poni tenje braka. radi u tvrdivanja i osporavanja ocinstva i radi poni tenja priznanja ocinstva (spor o oci nstvu) pokrece se tu bom. ovog clana. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Tu ba radi utvrdivanja materinstva Clan 249 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja materinstva bez obzira na rok. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kad a joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. Postupak u sporu o materinstvu i ocinstvu Mesna nadle nost Clan 247 U sporu o materinstvu i ocinstvu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ur eduje parnicni postupak. Tu ba radi osporavanja materinstva . (4) Roci te za nagodbu sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. odnosno izjave supru nika da nagodba nije uspela. postupak nagodbe ce s provesti sud. 3. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu nagodb e obavesti sud kojem je podneta tu ba za poni tenje ili razvod braka i dostavi mu za pisnik o nagodbi.Zapisnik o nagodbi Clan 245 (1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava i o deobi za jednicke imovine. (3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult atima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odno sno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka.

(3) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta u roku od godinu d ana od dana saznanja da je ona rodila dete. a na jkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (2) Majka mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mu karac koga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo. a najkasnije u ro ku od 10 godina od rodenja deteta. Tu ba radi utvrdivanja ocinstva Clan 251 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva bez obzira na rok. odnosno staratelj deteta. (2) Majka mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac.Clan 250 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. (4) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Tu ba radi poni tenja priznanja ocinstva . Tu ba radi osporavanja ocinstva Clan 252 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od rod enja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (2) ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete. (5) Mu karac koji se smatra ocem deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da det e nije zaceto postupkom biomedicinski potpomognutog oplodenja. (3) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog oci nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem ocinst va nisu saglasili majka. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (4) Mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta mo e podneti tu bu radi osporav anja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta nije rodila dete. a najkasnije u roku od 10 god ina od rodenja deteta. (3) Mu majke mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja detet a.

(6) Ako tu bom u sporu o materinstvu i ocinstvu nisu obuhvacena sva lica koja mora . ena koja tvrdi da je (2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete. (3) Stranke u sporu radi utvrdivanja ocinstva jesu: dete. lica koja imaju pravni interes da izjava bude poni tena te javni tu ilac. mu karac koji tvr di da je otac deteta i mu karac koga majka smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni s uparnicari). mogu podneti lica koja su dala izjavu. majka. dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu radi poni tenja iz jave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uocen a. (2) Naslednici tu ioca mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za utvrdivanje ili osporavanje materinstva ili ocinstva.Clan 253 (1) Tu bu radi poni tenja izjave o priznanju ocinstva. iz uzroka navedenih u cl. a lice koje ima pravni interes da izjava bude poni tena samo ako se radi o uslovima za ni tavost priznanja (nu ni i jedinstveni suparnicari). Naslednici tu enog Clan 255 (1) Ako tu eni u sporu o materinstvu i ocinstvu nije vi e iv. ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta i mu k arac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparnicari). (2) Lice koje je izjavu o priznanju ocinstva. Naslednici i staratelj tu ioca Clan 254 (1) Pravo na tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu ne prelazi na naslednike. tu ba se podnosi protiv n jegovih naslednika. kao i izjavu o saglasnosti sa priz nanjem ocinstva. (2) Ako tu eni nema drugih naslednika. mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mu karac koji tvrdi da je otac deteta (nu ni i jedinstv eni suparnicari). (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tu ioca mo e podneti tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem o cinstva. tu ba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika. ena koja tvrdi da je majka deteta. (5) Stranke u sporu radi poni tenja priznanja ocinstva jesu: lice koje je dalo izj avu o priznanju ocinstva. majka. Suparnicarska zajednica Clan 256 (1) Stranke u sporu radi utvrdivanja materinstva jesu dete i majka deteta. (4) Stranke u sporu radi osporavanja ocinstva jesu: dete. kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. odnosno radi poni tenja priznanja ocinstva. 46-51 ovog zakona.

(2) Punomocje treba da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podizanje tu be . (3) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Presuda i sudsko poravnanje Clan 258 (1) U sporu o materinstvu i ocinstvu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. smatrace se da je tu ba povucena. a ako tu ba bude vracena sudu bez ispravke. sud ce je odbaciti. (2) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluciti i o potpunom ili d elimicnom li enju roditeljskog prava. . Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 260 (1) Sud je du an da presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluci o vr enju rodit eljskog prava. sud je du an da pouci tu ioca da tu i i lice koje tu bom nij e obuhvaceno ili da to lice pozove da se pridru i tu bi kao novi tu ilac. prvostepeni s ud ce re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. (2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa clanom 254 stav 2 ovog zakona. (7) Ako tu ilac u roku koji sud odredi ne pro iri tu bu na sva lica koja moraju biti s tranke u postupku ili se ta lica ne pridru e tu bi kao tu ioci. (2) U sporu o materinstvu i ocinstvu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnan je. Punomocnik Clan 257 (1) Ako tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu podnosi punomocnik stranke.ju biti stranke u postupku. odnosno boravi te. Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje rodit eljskog prava Mesna nadle nost Clan 261 Dete mo e podneti tu bu u sporu za za titu svog prava i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pred sudom op te mesne nadle nosti ili pred sudom na cijem podru cju ono ima prebivali te. 4. punomoc je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu. Smrt stranaka Clan 259 (1) Ako u toku spora o materinstvu i ocinstvu umru tu ilac ili tu eni.

(3) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a za titu prava deteta imaju sve decje. Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta Clan 265 (1) Ako izmedu deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi.Pokretanje postupka Clan 262 Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditelj skog prava pokrece se tu bom. udru enja i gradani. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustan ove socijalne za tite. udru enja i gradani. pravosudni i drugi dr avni organi. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od organa starateljstva d a mu postavi kolizijskog staratelja. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od suda da mu postavi pri vremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmedu njega i njegovog z akonskog zastupnika. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. dete zastupa kolizijski staratelj. javni tu i lac i organ starateljstva. Du nost suda Clan 266 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog . pored lica iz stava 2 ovog cl ana. Tu ba za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava Clan 264 (1) Tu bu za vr enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. roditelji deteta i organ starateljstva. (2) Tu ba za za titu prava deteta mo e se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu za ticena nekim drugim postupkom. (2) Dete koje je navr ilo 10. (2) Tu bu za li enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. drugi roditelj. (3) Dete koje je navr ilo 10. javni tu ilac i organ starateljstva. Tu ba za za titu prava deteta Clan 263 (1) Tu bu za za titu prava deteta mogu podneti: dete. pravosudni i drugi dr avni organi. (3) Tu bu za vracanje roditeljskog prava mo e podneti. roditelji deteta. (4) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a li enje roditeljskog prava imaju sve decje. i roditelj koji je bio li en roditeljskog prava.

du an je: 1. (2) Odredbe cl. (3) Ako sud utvrdi da je u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odno sno li enje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mi lje nje. 2. du an je: 1.prava sud je uvek du an da se rukovodi najboljim interesom deteta. 2. 265-267 ovog zakona du ni su da primenjuju i organi koji vode drug e postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mi ljenje i da mi ljenju deteta posv eti du nu pa nju u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. Narocita hitnost postupka Clan 269 (1) Postupak za za titu prava deteta i postupak za li enje roditeljskog prava naroci to su hitni. da detetu pru i obja njenje koje se tice mogucih posledica akta koji on preduzima . Du nost drugih Clan 268 (1) Odredbe cl. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. da prenese sudu mi ljenje deteta. 3. 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodicnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. Du nost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika Clan 267 Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za za titu pra va deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi ljenje. 3. da mi ljenje deteta utvrdi na nacin i na mestu koje je u skladu sa njegovim god inama i zrelo cu. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. (2) Ako sud proceni da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosn o li enje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajuci nacin . ako dete nije neposredno izrazilo mi ljenje pre d sudom. du an je da detetu postavi privremenog zastupnika. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. .

odluku o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. (3) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li en je roditeljskog prava odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. sud ce narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vr i roditeljsko pravo. sud je du an da zatra i nalaz i strucno mi ljenje od organa starateljstva. (3) Kada sud donese odluku o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prav a. Postupak u sporu za poni tenje usvojenja Mesna nadle nost Clan 274 U sporu za poni tenje usvojenja mesno je nadle an sud na cijem se podrucju nalazi or gan starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. o visini doprinosa za izdr avanje od strane d rugog roditelja i o nacinu odr avanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem do nosi sud. porodicnog savetovali ta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u por odicnim odnosima. (2) Sud mo e presudom u sporu za vr enje roditeljskog prava odluciti i o potpunom il i delimicnom li enju roditeljskog prava. (2) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vr i roditeljsko pravo. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 273 (1) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta odluciti i o vr enju odnosno li en ju roditeljskog prava. Odluka o vr enju roditeljskog prava Clan 272 (1) Sporazum roditelja o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava un osi se u izreku presude o vr enju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. .Nalaz i strucno mi ljenje Clan 270 Pre nego to donese odluku o za titi prava deteta ili o vr enju odnosno li enju roditelj skog prava. (2) Ako roditelji nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava ili sud pr oceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta. Presuda i sudsko poravnanje Clan 271 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja il i odricanja. 5.

kao i javni tu ilac. lica ko ja imaju pravni interes da usvojenje bude poni teno. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji. (2) Tu bu za izdr avanje mo e podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poverio cem odnosno du nikom izdr avanja. (2) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti najkasnije do zakljucenja glavne ras prave u bracnom sporu. (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog clana organ starateljstva pred kojim je za snovano usvojenje donosi re enje o poni tenju re enja o novom upisu rodenja usvojenika . Pokretanje postupka Clan 278 (1) Postupak u sporu za izdr avanje pokrece se tu bom. biv i supru nik koji iz opravdanih razloga nije podneo tu bu za izdr avanj e u bracnom sporu mo e je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestan ka braka. Presuda o poni tenju usvojenja Clan 276 (1) Presudu o poni tenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim j e zasnovano usvojenje. odnosno od dana kada mu je ucinjeno poslednje fakticko davanje na ime . (3) Izuzetno. Pokretanje postupka za izdr avanje supru nika odnosno vanbracnog partnera Clan 279 (1) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti tokom trajanja braka. roditelji odnosno staratelj usvojenika. 6. (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zablu di mo e podneti tu bu za poni tenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je pr inuda prestala ili je zabluda uocena. (3) Tu bu za izdr avanje deteta mo e podneti i organ starateljstva. (3) Na osnovu re enja iz stava 2 ovog clana osna uje se prvi upis rodenja usvojenika . usvojenik. odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbracnih partnera.Tu ba za poni tenje usvojenja Clan 275 (1) Tu bu za poni tenje usvojenja iz razloga navedenih u cl. Postupak u sporu za izdr avanje Mesna nadle nost Clan 277 U sporu za izdr avanje mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnic ni postupak.

kao i za produ enje mere za tite od nasilja u porodici. Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici Mesna nadle nost Clan 283 U sporu za za titu od nasilja u porodici mesno je nadle an. pored suda op te mesne nad le nosti. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. 7. (2) Tu bu za odredivanje mere za tite od nasilja u porodici. javni tu ilac i organ starateljstva. mogu podneti: clan porodice prema kome je nasilje i zvr eno. (5) Tu ba za izdr avanje vanbracnog partnera mo e se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbracnih partnera. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. odnosno boravi te clan porodice pr ema kome je nasilje izvr eno. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. Narocita hitnost postupka Clan 280 (1) Postupak u sporu za izdr avanje narocito je hitan. Evidencija i dokumentacija o izdr avanju Clan 282 (1) Presudu o izdr avanju sud je du an da odmah dostavi organu starateljstva na cijo j teritoriji poverilac izdr avanja ima prebivali te odnosno boravi te. . (4) U slucaju iz stava 3 ovog clana. i sud na cijem podrucju ima prebivali te. odnosno od dana kada je ucinj eno poslednje fakticko davanje na ime izdr avanja.izdr avanja. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdr avanim li cima. tu beni zahtev mo e biti usvojen samo ako su us lovi od kojih zavisi pravo na izdr avanje postojali u vreme prestanka braka i jo uv ek postoje u vreme zakljucenja glavne rasprave u sporu za izdr avanje. njegov zakonski zastupnik. Pokretanje postupka Clan 284 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici pokrece se tu bom. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 281 Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za izdr avanje.

tako i organu starateljstva na cijoj ter itoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice protiv koga je mera za tite o dredena. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvr eno. Zajednicke odredbe albe . Narocita hitnost postupka Clan 285 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici narocito je hitan.(3) Tu bu za prestanak mere za tite od nasilja u porodici mo e podneti clan porodice p rotiv koga je mera odredena. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. Organ starateljstva Clan 286 Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za za titu od nasilja u por odici. II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE 1. tako i o licima protiv kojih je odredena mera za t ite. Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici Clan 289 (1) Presudu u sporu za za titu od nasilja u porodici sud je du an da odmah dostavi k ako organu starateljstva na cijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice prema kome je nasilje izvr eno. sud mo e zatra iti od organa starateljstva da pru i pomoc u pribavljanju potreb nih dokaza i da iznese svoje mi ljenje o svrsishodnosti tra ene mere. Dejstvo Clan 288 alba ne zadr ava izvr enje presude o odredivanju ili produ enju mere za tite od nasilja u porodici. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 287 (1) Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za za titu od nasilja u porodici. (2) Sud mo e odrediti i meru za tite od nasilja u porodici koja nije tra ena ako oceni da se takvom merom najbolje posti e za tita. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba.

(4) Ako je buduci supru nik ranije bio u braku. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka Clan 292 (1) Buduci supru nici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka maticar u op tine u kojoj ele da sklope brak. da li su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zak onom. prilo enih isprava i na d rugi nacin. ako ovim zakonom nije dr ugacije odredeno. Odbijanje zahteva za sklapanje braka Clan 293 (1) Maticar utvrduje. (2) O usmenom zahtevu buducih supru nika maticar sacinjava zapisnik. podnece dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova cinjenica nije upisana u maticnu knjigu rodenih. Prihvatanje zahteva za sklapanje braka Clan 294 Maticar odreduje dan sklapanja braka u sporazumu sa buducim supru nicima kada utvr di da su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. (2) Maticar ce usmeno saop titi podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. Primena zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak Clan 291 (1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju s e odredbe zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak. 2. (4) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva m ogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana p rijema re enja. (3) Na njihovo tra enje maticar je du an da u roku od osam dana donese pismeno re enje o odbijanju zahteva za sklapanje braka. na osnovu izjava buducih supru nika. . (3) Buduci supru nici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz maticne knjige rodenih za svakog od njih. a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka.Sadr ina ovog dela zakona Clan 290 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni upravni postupci u vezi sa porodic nim odnosima. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strucnog socija lnog rada i socijalne za tite.

(2) Maticar ce posebno preporuciti buducim supru nicima da se upoznaju sa mogucnos tima i prednostima planiranja porodice. maticar ce konstatovati da su odustali od sklapanja braka. dva svedoka i maticar. kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se ticu njihovog zdravlja. a izostanak ne opravdaju . dijagnoze i prognoze bolesti. lecenju i rezultatima lecenja. (3) Maticar mo e. Savetovanje u pogledu zdravlja Clan 296 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se do dana sklapanja braka uzaj amno obaveste o stanju svog zdravlja. u prostoriji posebno predvidenoj za t u namenu. ako se obezbede uslovi u pogledu svecanog izgleda prostorije i ako se time ne vreda dostojanstvo cina sklapanja braka. izuzetno. a maticar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. (2) Prostorija predvidena za sklapanje braka mora biti prigodno uredena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije. Sklapanje braka preko punomocnika . ako za to postoje narocito opravdani razlozi. (2) Svedok prilikom sklapanja braka mo e biti svako poslovno sposobno lice. dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu. Ucesnici prilikom sklapanja braka Clan 300 (1) Sklapanju braka prisustvuju buduci supru nici. Odustajanje Clan 298 Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme. (2) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se sporazumeju o prezimenu. na svecan nacin. Savetovanje u pogledu licnih i imovinskih odnosa Clan 297 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da posete bracno ili porodicno sav etovali te i da se upoznaju sa va no cu odr avanja skladnih bracnih i porodicnih odnosa.Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka Clan 295 Maticar sa buducim supru nicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du an da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka. Mesto i nacin sklapanja braka Clan 299 (1) Brak se sklapa javno. a po potrebi i da posete odgovarajucu medi cinsku ustanovu.

(2) Punomocje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. (2) Ako se brak sklapa preko punomocnika. Upisivanje braka u maticnu knjigu Clan 303 (1) Sklopljeni brak maticar upisuje u maticnu knjigu vencanih i u maticnu knjigu rodenih za oba supru nika. (3) Posle potpisivanja maticar urucuje supru nicima izvod iz maticne knjige vencan ih. (5) Posle progla enja da je brak sklopljen maticar ce upitati supru nike kako glasi njihov sporazum o prezimenu. kao i datum overe punomocja. svedoci i maticar. maticar do stavlja izve taj o sklopljenom braku nadle nom maticaru. re enjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog buduceg supru nika i punomocnika drugog buduceg supru nika ako za to postoje narocito opravdani razlozi. . (3) Punomocje treba da sadr i licne podatke o vlastodavcu.Clan 301 (1) Op tinska uprava mo e. (2) Upis braka u maticnu knjigu vencanih potpisuju supru nici svojim imenom i novi m prezimenom. na prigodan nacin ce upoznati buduce supru nike sa pravima i du nostima u braku. punomocniku i buducem s upru niku koji ce prisustvovati sklapanju braka. (4) Punomocje va i 90 dana od dana overavanja. punomocnik svojim imenom i prezimenom pored licnog imena supru nika koga zastupa. maticar ce procitati prilo eno punomocje . (3) Kada maticar utvrdi da na njegov izve taj nema prigovora. izuzetno. Dostavljanje izve taja o sklopljenom braku Clan 304 (1) Ako je mesto rodenja supru nika razlicito od mesta sklapanja braka. (5) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomocnika po dnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. a zatim ce svakog od nj ih pojedinacno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. Cin sklapanja braka Clan 302 (1) Sklapanje braka pocinje utvrdivanjem identiteta buducih supru nika i izve tajem maticara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punova nost njihovog bra ka ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. (4) Posle datih potvrdnih izjava volje buducih supru nika maticar progla ava da je b rak sklopljen.

odnosno majka ili dete. (3) Ako mu karac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta. Savetovanje majke Clan 308 (1) Kada majka prijavljuje rodenje deteta van braka. 3. po pravilu. u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz clana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izj avu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem ocinstva. uz izvod iz maticne knjige venc anih dostaviti i podatke o mestu prebivali ta stranog dr avljanina u inostranstvu. (2) Ako je izjava o priznanju ocinstva data maticaru koji nije nadle an. maticar je du an da pozove majku i det e. odnosno majku ili dete. maticar je du an da pozove t og mu karca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju ocinstva. maticar je du an da majku pouci o njeno m pravu na utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom. (2) Ako majka imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. Savetovanje oca Clan 307 Ako majka i dete. (2) Ako je majka u prijavi rodenja deteta navela da ocem deteta smatra mu karca ko ji je kasnije priznao ocinstvo. u slucaju iz stava 2 ovog clana. (3) Izjava o priznanju ocinstva ne mo e se dati preko zakonskog zastupnika ili pun omocnika. maticar j e du an da mu karca koji je priznao ocinstvo pouci o njegovom pravu na utvrdivanje o cinstva sudskom odlukom. . (3) Maticar ce. maticar je du an da je pouci o njenom pravu da imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. odnosno staratelja deteta.(2) Ako je brak sklopio strani dr avljanin. odnosno staratelj deteta. da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. Postupak priznanja ocinstva Izjava o priznanju ocinstva Clan 305 (1) Izjava o priznanju ocinstva daje se. koje ce o sklopljenom braku o bavestiti nadle no inostrano diplomatsko-konzularno predstavni tvo u na oj zemlji. organ pred kojim je prizna to ocinstvo du an je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadr i izjavu o priz nanju ocinstva dostavi maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom. maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. nece se tra iti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog clana. Izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva Clan 306 (1) Kada primi izjavu o priznanju ocinstva. maticar ce izvod iz maticne knjige ven canih dostaviti ministarstvu nadle nom za pravosude.

(2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvo d iz maticne knjige rodenih za dete. (2) Posle upisa priznanja ocinstva maticar urucuje ocu izvod iz maticne knjige r odenih za dete. 4.Utvrdivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 309 (1) Maticar utvrduje. prilo enih isprava i na drugi nac in. buduci usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta. (3) Buduci usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz maticn e knjige rodenih za svakog od njih. Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja Clan 313 (1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na cijem podrucju dete ima prebivali te. da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu ro denih. maticar ce u pisati priznanje ocinstva u maticnu knjigu rodenih. kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da us voje dete (op ta podobnost usvojitelja). (2) Maticar ce usmeno saop titi majci da mu karac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo i o tome ce saciniti slu benu bele ku. (3) Maticar ce usmeno saop titi mu karcu koji je priznao ocinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu r odenih i o tome ce saciniti slu benu bele ku. kao i druge dokaze o podobnosti deteta da b . odnosno boravi te. (2) Strani dr avljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko minista rstva nadle nog za porodicnu za titu. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka Clan 311 Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slu benoj du nos ti. Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja Clan 312 (1) Buduci usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu sta rateljstva na cijem podrucju oni imaju zajednicko prebivali te. odnosno boravi te. (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. Upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 310 (1) Priznanje ocinstva upisuje maticar koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. na osnovu izjava stranaka.

organ starateljstva ce pozvati roditelja i dete koje je navr ilo 10. (3) Nalaz i mi ljenje iz stava 2 ovog clana daju strucnjaci organa starateljstva. Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 315 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (op ta podob nost usvojitelja). (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje. samog deteta. (2) Odluka o op toj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strucnog mi ljenja psiho loga. pravnika i lekara. socijalnog radnika. pedagoga. (2) Organ starateljstva du an je da re enje iz stava 1 ovog clana donese u roku od 6 0 dana od dana predaje urednog zahteva.ude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojeni ka). organ starateljstva du an je da mu preporuci da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starate ljstva. (4) Organ starateljstva mo e zatra iti nalaz i mi ljenje i od strucnjaka porodicnih sa vetovali ta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodicnim odno sima. (4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporuceno psiho-socijalno savetovan je. organ starateljstva du an je da podatke o buducim usvojiteljima odnosno buduc em usvojeniku odmah unese u Jedinstveni licni registar usvojenja. (3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja. organ starate ljstva je du an da detetu postavi privremenog staratelja koji ce ga zastupati u po stupku zasnivanja usvojenja. kao i od zdravstvenih ustanova. na osnovu prilo enih isprava i na drugi nacin. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. (2) Jedinstveni licni registar usvojenja vodi ministarstvo nadle no za porodicnu z a titu. odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. Jedinstveni licni registar usvojenja Clan 316 (1) Kada utvrdi da su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost u svojitelja). godinu ivo ta da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. . Op ta podobnost usvojitelja i usvojenika Clan 314 (1) Organ starateljstva utvrduje da li su buduci usvojitelji podobni da usvoje d ete (op ta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (op ta po dobnost usvojenika) na osnovu izjava buducih usvojitelja. roditelja ili staratel ja deteta.

(3) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako usvojitelji i roditelj odnosno starat elj deteta sporazumno izvr e izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav s porazum u najboljem interesu deteta. ako su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). (3) Organ starateljstva du an je da nadzire uspe nost uzajamnog prilagodavanja buduc ih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slu bene bele ke (posebna p odobnost usvojitelja i usvojenika). (2) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. ako je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) i . odnosno ako usvojeno dete usvaja supru nik ili vanbracni pa rtner usvojitelja deteta. (2) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako dete usvaja supru nik ili vanbracni par tner roditelja deteta. osim ako je usvojitelj strani dr avljanin. (2) Period prilagodavanja ne mo e trajati du e od est meseci. Re enje o usvojenju Clan 320 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje donosi pismeno re enje o usvojenju: 1. (4) Nacin vodenja Jedinstvenog licnog registra usvojenja propisuje ministar nadl e an za porodicnu za titu. Izbor buducih usvojitelja Clan 317 (1) Organ starateljstva koji je utvrdio op tu podobnost usvojenika bira buduce usv ojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog licnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zakljucak.(3) Jedinstveni licni registar usvojenja sadr i evidenciju podataka o buducim usvo jiteljima za koje je utvrdeno da su podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvoji telja) i deci za koju je utvrdeno da su podobna da budu usvojena (op ta podobnost usvojenika). 2. Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 319 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da uzajamno prilagodavanje nije bilo uspe no. Prilagodavanje Clan 318 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje du an je da im uputi de te radi uzajamnog prilagodavanja.

Mesto i nacin urucivanja re enja Clan 324 (1) Re enje o usvojenju urucuje se na svecan nacin licno usvojiteljima i staratelj u usvojenika. (2) Usvojenje je zasnovano danom dono enja re enja o usvojenju. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u poro dicnim odnosima. ako utvrdi da je uzajamno prilagodavanje buducih usvojitelja i deteta bilo us pe no (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika). (2) Re enjem o novom upisu rodenja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se po dacima o usvojiteljima. . u kojem ce ga podrobno obavestiti o preds tojecem usvojenju. (2) Slu beno lice organa starateljstva du no je da preporuci buducim usvojiteljima d a se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva. (2) Slu beno lice organa starateljstva mo e obaviti razgovor i sa detetom. (3) Re enje iz stava 1 ovog clana konacno je i njime se poni tava raniji upis rodenj a usvojenika. Savetovanje Clan 322 (1) Slu beno lice organa starateljstva preporucice buducim usvojiteljima da detetu saop te istinu o njegovom poreklu to je pre moguce. Re enje o novom upisu rodenja Clan 325 (1) Na osnovu re enja o usvojenju organ starateljstva donosi re enje o novom upisu r odenja usvojenika. ako je to u skladu sa godinama i zrelo cu deteta.3. (2) Urucivanju re enja iz stava 1 ovog clana mo e prisustvovati i dete ako je to u s kladu sa njegovim godinama i zrelo cu. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slu benu tajnu i nj u su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. Iskljucivanje javnosti Clan 323 (1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljucena. Upoznavanje sa pravnim posledicama Clan 321 (1) Slu beno lice organa starateljstva sa buducim usvojiteljima obavlja razgovor b ez prisustva javnosti u kojem je du no da ih upozna sa pravnim posledicama koje na stupaju zasnivanjem usvojenja.

Iskljucivanje javnosti . 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. Evidencija i dokumentacija o usvojenju Clan 327 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj de ci. (2) Mesna nadle nost za ticenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivali te ni boravi te odreduje se prema mestu gde je ticenik naden. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podn esu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. Mesna nadle nost Clan 330 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadle an organ starateljstva prema mestu prebivali ta. Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka Clan 329 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokrece organ starateljstva po slu benoj du nosti. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u maticnu knjigu rodenih. 311-315 . 5. (2) Posle novog upisa rodenja usvojenika pravo uvida u maticnu knjigu rodenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. Postupak zasnivanja hraniteljstva Clan 328 (1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe cl.Upisivanje i uvid u maticnu knjigu Clan 326 (1) Re enje o novom upisu rodenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja maticaru k oji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. cl. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. maticar je du an da u puti dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva. porodicno saveto vali te ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. odnosno boravi ta ticenika. udru enja i gradani. pravosudni i drugi dr avni organi. 320 i 321 i cl.

staratelju se urucuje i izve taj stalne komisije za po pis i procenu vrednosti imovine ticenika. a sama imovina predaje mu se na upravlj anje i raspolaganje. (4) Re enje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva du an je da donese od mah. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (2) Na re enje iz stava 1 ovog clana primenjuju se odredbe clana 333 ovog zakona. organ starateljstva du an je da izvr i popis imovine nika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. (5) albu protiv re enja o stavljanju pod starateljstvo mo e izjaviti staratelj.Clan 331 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljucena. (3) Re enjem o stavljanju pod starateljstvo odreduju se prava i du nosti staratelja. Re enje o postavljenju novog staratelja Clan 334 (1) Organ starateljstva donosi re enje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razre en du nosti ili je umro. (2) Privremeni zakljucak o obezbedenju sme taja ticenika organ starateljstva du an je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. odnos no lice koje ima pravni interes. Re enje o stavljanju pod starateljstvo Clan 333 (1) Organ starateljstva donosi re enje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi d a za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (3) Ako ticenik ima imovinu. Pritu ba na rad staratelja Clan 335 tice . (2) Ako ticenik ima imovinu. a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o li enju poslovne sposobnosti punoletnog lica. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podac i dostupni. (4) Urucivanjem re enja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj u poznat sa svojim pravima i du nostima (uvodenje staratelja u du nost). Hitnost postupka Clan 332 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan.

ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dan a od dana prijema re enja. . (3) Ministarstvo nadle no za porodicnu za titu du no je da odgovori na pritu bu iz stava 1 ovog clana u roku od 30 dana od dana prijema pritu be.(1) Pritu bu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. (3) Primopredaja izmedu ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o sta vljanju pod starateljstvo iz clana 333 ovog zakona. (2) albu protiv re enja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i ticenik koji je sposoban za rasudivanje. Re enje o razre enju staratelja Clan 336 (1) Organ starateljstva donosi re enje o razre enju staratelja ako utvrdi da za to p ostoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (2) Ako ticenik ima nepokretnosti. (2) albu protiv re enja o razre enju staratelja mo e izjaviti staratelj. ticenik koji je sp (2) Organ starateljstva du an je da na pritu bu iz stava 1 ovog clana odgovori u rok u od 15 dana od dana kada je pritu ba primljena u organu starateljstva. Upisivanje u maticnu knjigu Clan 339 (1) Konacno re enje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konacno re enje o prestan ku starateljstva dostavlja se bez odlaganja maticaru koji vodi maticnu knjigu ro denih za ticenika. ticenik koji je sp (2) Pritu ba se podnosi ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu. Pritu ba na rad organa starateljstva Clan 338 (1) Pritu bu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj. ministars tvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. re enje iz stava 1 ovog clana upisuje se i u jav ni registar prava na nepokretnostima. odnosno lice koje ima pravni interes. odnosno lice k oje ima pravni interes. osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo Clan 340 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o ticenicima. Re enje o prestanku starateljstva Clan 337 (1) Organ starateljstva donosi re enje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga bez odlaganja staratelju i ticeniku.

odnosno i ime i prezime. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi e u maticnu knjigu rodenih i na mat ernjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. II ODREÐIVANJE LICNOG IMENA Ime deteta Clan 344 (1) Ime deteta odreduju roditelji. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. . ali ne mogu odrediti p ogrdno ime. (3) albu protiv re enja iz stava 2 ovog clana mogu izjaviti roditelji deteta minist arstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta. sadr i vi e od tri reci du no je da se u pravnom saobracaju slu i skracenim licnim imenom.(2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. Skraceno licno ime Clan 343 (1) Lice cije ime ili prezime. (2) Odluka o skracenom licnom imenu saop tava se maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava na licno ime i konstatuje se u maticnoj knjizi rodenih. (2) Licno ime upisuje se u maticnu knjigu rodenih. (3) Svako je du an da se slu i svojim licnim imenom. ako u zakonom odredenom roku nisu odredili ime detetu. (4) Ime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. ime kojim se v reda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. Jedanaesti deo LICNO IME I ZAJEDNICKE ODREDBE Pojam Clan 342 (1) Licno ime sastoji se od imena i prezimena. ako nisu pozn ati. odnosno ako su odredili pogrdno ime. u skladu sa zakonom. (2) Organ starateljstva re enjem odlucuje o merama preventivnog ili korektivnog na dzora nad vr enjem roditeljskog prava odnosno o odredivanju i promeni licnog imena deteta. Drugi postupci pred organom starateljstva Clan 341 (1) Organ starateljstva vodi i druge postupke. ako ne mogu da posti gnu sporazum o imenu deteta.

Ko nema pravo na promenu Clan 347 Pravo na promenu licnog imena nema: 1. odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. 2. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime. lice koje promenom licnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. Promena prezimena supru nika Clan 348 (1) Supru nici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih: 1. svom prezimenu doda prezime drugog supru nika odnosno prezimenu drugog supru nika doda svoje prezime. (3) Prezime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. ako nisu poznati. zadr i svoje prezime. lice protiv koga se vodi krivicni postupak za delo za koje se goni po slu benoj du nosti. ivota (2) Dete koje je navr ilo 10. Promena prezimena deteta Clan 349 . umesto svog uzme prezime drugog supru nika. godinu i koje je sposobno za rasudivanje. 2. 3. 3. 4. (2) Roditelji ne mogu zajednickoj deci odrediti razlicita prezimena.Prezime deteta Clan 345 (1) Prezime deteta odreduju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. III PROMENA LICNOG IMENA Ko ima pravo na promenu Clan 346 (1) Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje je navr ilo 15. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. (2) Supru nik koji je promenio prezime sklapanjem braka mo e u roku od 60 dana od da na prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. lice koje je osudeno za krivicno delo za koje se goni po slu benoj du nosti dok k azna nije izvr ena odnosno dok traju pravne posledice osude. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje ima pr avo na davanje saglasnosti sa promenom licnog imena.

4. oznacavanjem sebe. osporavanjem materinstva odnosno ocinstva. sprecavanjem imaoca da se slu i svojim licnim imenom ili delom imena. drugog lica. stvari ili pojave imaocevim lic nim imenom ili delom imena. (3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem mo e posle prestanka usvojenja poni te njem uzeti svoje prezime. 2. neovla cenom upotrebom imaocevog li cnog imena ili dela imena na drugi nacin bez pristanka imaoca (neovla cena upotreb a licnog imena). utvrdivanjem materinstva odnosno ocinstva. IV ZA TITA PRAVA NA LICNO IME Povreda prava na licno ime Clan 351 Pravo na licno ime mo e se povrediti narocito: 1. . (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za promenu licnog imena podnosilac mo e i zjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijem a re enja. Pristanak za upotrebu imena Clan 352 (1) Imalac mo e i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog licnog imena ili dela imena u dopu tene svrhe. iskrivljenim. odnosno boravi te. navodenjem drugoga ili dopu tanjem drugome da sebe ozn acava imaocevim licnim imenom ili delom imena. 3. osim kada je to uobicajeno ili neophodno (iskrivljavanje l icnog imena). osporavanjem imaocu na drugi naci n prava da se slu i svojim licnim imenom (osporavanje prava na licno ime). organizacije. pro irenim ili drugacijim navodenjem imaocevog licnog imena ili dela imena. (2) Op tinska uprava koja prihvati zahtev za promenu licnog imena du na je da o tome obavesti nadle nog maticara radi upisa promene licnog imena u maticnu knjigu rode nih i vencanih i organ koji vodi evidenciju o prebivali tu gradana. Stvarna i mesna nadle nost Clan 350 (1) Zahtev za promenu licnog imena podnosi se op tinskoj upravi na cijem podrucju podnosilac zahteva ima prebivali te.(1) Detetu se mo e promeniti prezime: 1. (2) Usvojenom detetu mo e se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvo jitelja. 2. oznacavanje m imaoca drugacijim licnim imenom od njegovog. pripisivanjem imaocu drugacijeg licnog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac du an da se slu i drugacijim licnim imenom ili delom imena. skracenim. odnosno o metanjem na drugi nacin da vr i pravo na licno ime (sprecavanje i ometanje vr enja p rava na licno ime).

dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete. povlacenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na licno ime ili ne to dr ugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava.(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaocev o prezime odnosi (supru nik.) ako bi upotrebom bilo povredeno pravo tih lica. utvrdi postojanje prava da se ono slu i svojim licnim imenom. 5. Opoziv pristanka Clan 354 (1) Ako je imalac zadr ao pravo da pristanak za upotrebu licnog imena opozove. o teceni ima pravo na naknadu ne opozivom pristanka. za odredeni nacin upotrebe odnosno za upotrebu u odredenu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu. (3) U slucaju iz stava 2 ovog clana. Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na licno ime Clan 356 Ako je imalac prava na licno ime umro posle izvr ene povrede. opo zivom pristanak prestaje. kao i ako je povreda izvr ena posle smrti imaoca prava na licno ime. znatno na kodila njegov im interesima. za upotrebu na drugi nacin odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu. 2. srazmerno tome koliko je upotreba licnog imena doprinela ostvarenju dobiti. dete i roditelj umrlog. Tu be Clan 355 Lice cije je pravo na licno ime povredeno mo e u parnicnom postupku zahtevati od s uda da: 1. s obzirom na okolnosti slucaja. su pru nik. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom licnog imena. dete. pod pret njom placanja odredene svote novca povredenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi. za titu prava na licno ime mogu zah tevati: lice koje je umrli odredio da se stara o za titi njegovog licnog imena. 3. naredi uklanjanje. Vezanost pristankom Clan 353 Pristanak dat za jednu upotrebu licnog imena. uni tenje ili preinacenje predmeta kojima je izvr ena povreda prava. roditelj i dr. imalac mo e opozvati pristanak ako bi upotr eba njegovog licnog imena. a on to nije mogao predvideti. 4. zabrani dalje vr enje ili ponavljanje radnje kojom se povreduje pravo. Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE tete prouzrokova . (2) I kada nije zadr ao pravo na opoziv.

priznaju se punova nim od dana njihovog zakljucenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punova nost tih br akova po Osnovnom zakonu o braku ("Slu beni list SFRJ". 22/93. 35/94. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. (4) Odredba stava 3 ovog clana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosna nom s udskom presudom ogla eni za nepostojece. Shodna primena zakona kojim se ureduje vanparnicni postupak Clan 360 Na postupak iz clana 11 stav 3 ovog zakona.shodno ce se primenjivati odredbe zakona kojim je ureden vanpar nicni postupak za davanje dozvole za zakljucenje braka. (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem z a potrebe drugih zakona. maja 1946. br. godine sklopl jeni uz uce ce maticara ili drugog slu benika narodnog odbora. 46/95 i 29/2001) nastavice se prema odredbama ov og zakona. br. 15je uveden u maticne knjige ili je tra eno to uvodenje do 9. postupak ce se nastaviti prema odredbama Zakona o bra ku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 22/80 i 11/88 i "Slu beni glas nik RS". odnosno odredenog clana narodnog odbora. vremenu od 6. 46/95 i 29/2001). maja 1946. br. godine p narodnooslobodilackim odborima ili narodnim odborima prizna su bili u vreme zakljucenja braka ispunjeni uslovi iz cl.Primena ovog zakona Clan 357 (1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodicne odnose koji su nastali do d ana pocetka primene ovog zakona. godine do 9. 25/93. Usvojenje Clan 358 (1) Na usvojenje zasnovano pre pocetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su va ili do dana pocetka primene ovog zakona. 25/93. do uredenja posebnog vanparnicnog po stupka zakonom . broj 29/64). m (3) Brakovi zakljuceni posle 9. (2) Brak zakljucen u red vojnim organima. godine. (3) Ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postu pku iz stava 2 ovog clana. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasni k RS". maja 1946. . godine do 5. osim ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena od luka. Brak Clan 359 (1) Brak zakljucen pre 9. aprila 1941. (4) Ako posle pocetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz sta va 3 ovog clana. godine punova an je ako je zakljucen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljucenja braka. 22/93. je se punova nim ako 19 ovog zakona i ako aja 1947. maja 1955. 35/94. a bez uce ca predsednik a narodnog odbora. br. dalji postupak sprove ce se prema odredbama ovog zakona. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS".

22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". . br. godine. godine. Prestanak va enja drugih zakona i propisa Clan 362 (1) Danom pocetka primene ovog zakona prestaje da va i Zakon o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 46/95 i 29/2001). jula 2006. 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1. br. 25/82 i 48/88 i "Slu beni glasnik RS". jula 2005. 25/93. a primenjuje se od 1. Stupanje na snagu i primena ovog zakona Clan 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku R epublike Srbije". osim odredaba clana 2 03 st. (3) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e odredbe Glave pete (Li enje i vracanje roditeljskog prava) Zakona o vanparnicnom postupku ("Slu beni glasnik SR S". broj 46/95). 35/94.Rokovi Clan 361 Rokovi za podizanje tu bi predvideni ovim zakonom primenjivace se na sve slucajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona. br. (2) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog clana. 22/ 93.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful