Prvi deo OSNOVNE ODREDBE Sadr ina zakona Clan 1 Ovim zakonom ureduju se: brak i odnosi u braku, odnosi

u vanbracnoj zajednici, o dnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr avanje, im ovinski odnosi u porodici, za tita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porod icnim odnosima i licno ime. Porodica Clan 2 (1) Porodica u iva posebnu za titu dr ave. (2) Svako ima pravo na po tovanje svog porodicnog ivota. Brak Clan 3 (1) Brak je zakonom uredena zajednica ivota ene i mu karca.

(2) Brak se mo e sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buducih supru nika. (3) Supru nici su ravnopravni. Vanbracna zajednica Clan 4 (1) Vanbracna zajednica je trajnija zajednica ivota a bracnih smetnji (vanbracni partneri). ene i mu karca, izmedu kojih nem

(2) Vanbracni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odredenim ovim zakonom. Radanje, majka i dete Clan 5 (1) ena slobodno odlucuje o radanju. (2) Majka i dete u ivaju posebnu za titu dr ave. Dete Clan 6 (1) Svako je du an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima k oje se ticu deteta. (2) Dr ava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za za titu deteta od zanemariv anja, od fizickog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eks ploatacije. (3) Dr ava ima obavezu da po tuje, titi i unapreduje prava deteta.

(4) Dete rodeno van braka ima jednaka prava kao dete rodeno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditelji ma. (6) Dr ava je du na da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi za titu u porodicnoj sredini uvek kada je to moguce. Roditelji Clan 7 (1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vr enju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni polo aj roditelja. Izdr avanje Clan 8 (1) Izdr avanje je pravo i du nost clanova porodice odredenih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdr avanje nema pravnog dejstva. Imovinski odnosi Clan 9 Imovinski odnosi u porodici ureduju se zakonom, a mogu se uredivati i sporazumno , u skladu sa ovim zakonom. Nasilje u porodici Clan 10 (1) Zabranjeno je nasilje u porodici. (2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na za titu od nasilja u porodici. Punoletstvo i poslovna sposobnost Clan 11 (1) Punoletstvo se stice sa navr enom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom i sklapanjem braka pre pun oletstva uz dozvolu suda. (3) Sud mo e dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navr ilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i du evnu z relost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesi ma. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog clana sud odlucuje u vanparnicnom postupku.

Organ starateljstva Clan 12 (1) Poslove za tite porodice, pomoci porodici i starateljstva, u smislu ovog zakon a, vr i centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrdenih ovim zakonom re ava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strucnog rada te sadr aj i n acin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodicnu z a titu. Licno ime Clan 13 (1) Svako ima pravo na licno ime. (2) Pravo na licno ime stice se rodenjem. (3) Licno ime se mo e promeniti pod uslovima odredenim ovim zakonom. Nadzor Clan 14 (1) Nadzor nad radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodicnu za t itu. (2) Nadzor nad strucnim radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje nacin vr enja nadzora nad strucni m radom organa starateljstva. Drugi deo BRAK I SKLAPANJE BRAKA Razlicitost polova, izjava volje i nadle nost Clan 15 Brak sklapaju dva lica razlicitog pola davanjem izjava volje pred maticarem. Zajednica ivota Clan 16 Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice Smetnje za sklapanje braka Bracnost Clan 17 ivota supru nika.

godinu ivota. te deca brace i sestara po ocu ili majci. a dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za v r enje prava i du nosti u braku. Sloboda volje Clan 24 Brak ne mo e sklopiti lice cija volja nije slobodna. dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koj e je navr ilo 16. Tazbinsko srodstvo Clan 21 (1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: sveka r i snaha. po tovanje i pomaganje Clan 25 . zet i ta ta. tetka i sestric. tetka i bratanac. dozvoliti sklapanje braka izmedu tazbinskih s rodnika iz stava 1 ovog clana. iz opravdanih razloga. a od srodnika u pobocnoj l iniji brak ne mogu sklopiti: rodeni brat i sestra. ticenik.Brak ne mo e sklopiti lice koje je vec u braku. Krvno srodstvo Clan 19 Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. Adoptivno srodstvo Clan 20 Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapa nje braka na isti nacin kao i krvno srodstvo. II DEJSTVA BRAKA Zajednica ivota. stric i sinovica. ujak i sestricina. (2) Sud mo e. ocuh i pastorka te maceha i pastorak. Nesposobnost za rasudivanje Clan 18 Brak ne mo e sklopiti lice koje je nesposobno za rasudivanje. (2) Sud mo e. deca rodene brace i sestara. iz opravdanih razloga. godinu ivota. brat i sestra po ocu ili majc i. Starateljstvo Clan 22 Brak ne mogu sklopiti staratelj i Maloletstvo Clan 23 (1) Brak ne mo e sklopiti lice koje nije navr ilo 18.

ako izjave volje supru nika n isu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred maticarem. svoje imovinske odnose u rediti bracnim ugovorom. (2) Brak prestaje poni tenjem i razvodom na dan pravnosna nosti presude o poni tenju o dnosno razvodu. (3) Brak prestaje poni tenjem ako je ni tav ili ru ljiv. Izdr avanje Clan 28 Supru nici su du ni da se uzajamno izdr avaju pod uslovima odredenim ovim zakonom. (2) Supru nici mogu. izjava volje i nadle nost Clan 31 Brak je ni tav ako su ga sklopila dva lica istog pola. Imovinski odnosi Clan 29 (1) Imovina supru nika mo e biti zajednicka i posebna imovina. Ni tavost braka Razlicitost polova.Supru nici su du ni da vode zajednicki ivot te da se uzajamno po tuju i poma u. u skladu sa ovim zakonom. Zajednica ivota Clan 32 (1) Brak je ni tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika. Mesto stanovanja i zajednicko domacinstvo Clan 27 Supru nici sporazumno odreduju mesto stanovanja i odlucuju o vodenju zajednickog d omacinstva. Izbor rada i zanimanja Clan 26 Supru nici su nezavisni u izboru rada i zanimanja. poni tenjem i razvodom. . III PRESTANAK BRAKA Nacini prestanka braka Clan 30 (1) Brak prestaje smrcu supru nika. pod uslovima odredenim ovim zakonom. (2) Brak izmedu lica iz stava 1 ovog clana nece se poni titi ako je zajednica ivota supru nika naknadno uspostavljena.

adoptivni ili tazbinski sro dnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. (2) Brak maloletnika ne mora se poni titi ako se zadovolje uslovi iz clana 23 stav 2 ovog zakona. telo i li drugo znacajno dobro jednog ili drugog supru nika odnosno treceg lica. Starateljstvo Clan 36 Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili staratelj i Ru ljivost braka Maloletstvo Clan 37 (1) Brak je ru ljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. Nesposobnost za rasudivanje Clan 34 (1) Brak je ni tav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasudivanje. (2) Novi brak nece se poni titi ako je raniji brak u meduvremenu prestao.Bracnost Clan 33 (1) Brak je ni tav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nik a. Prinuda Clan 38 (1) Brak je ru ljiv ako je na njegovo sklapanje supru nik pristao pod prinudom. Zabluda ticenik. (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugro en ivot. (2) Ako lice iz stava 1 ovog clana naknadno postane sposobno za rasudivanje. bra k je ru ljiv. Srodstvo Clan 35 (1) Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili krvni. (2) Prinuda postoji kada je drugi supru nik ili neko treci silom ili pretnjom izaz vao opravdan strah kod supru nika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje brak a. (2) Brak izmedu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog clana ne mora se poni titi ako postoje opravdani razlozi. .

Razvod braka Sporazum o razvodu Clan 40 (1) Supru nici imaju pravo na razvod braka ako zakljuce pismeni sporazum o razvodu . . Utvrdivanje materinstva sudskom odlukom Clan 43 (1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka d eteta. njeno materinstvo mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. Materinstvo i ocinstvo Materinstvo Clan 42 Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. a supru nik koji je u zabludi ne bi sklopi o brak da je za to znao. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadr i i pismeni sporazum o vr enju roditeljskog pra va i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine. Razvod po tu bi Clan 41 Svaki supru nik ima pravo na razvod braka ako su bracni odnosi ozbiljno i trajno p oremeceni ili ako se objektivno ne mo e ostvarivati zajednica ivota supru nika. ali to lice nije ono za koje se iz davalo (zabluda o gradanskoj licnosti). (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog ko je supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. odnosno k ada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo.Clan 39 (1) Brak je ru ljiv kada je na njegovo sklapanje supru nik pristao u zabludi o licno sti drugog supru nika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. (2) Pravo na utvrdivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka dete ta. Treci deo ODNOSI DETETA I RODITELJA I PORODICNI STATUS DETETA 1. a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizickoj licnosti). (2) Zabluda o licnosti postoji kada je supru nik mislio da sklapa brak sa jednim l icem. (3) Sporazum o vr enju roditeljskog prava mo e imati oblik sporazuma o zajednickom v r enju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vr enju roditeljskog prava.

. (5) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle smrti deteta. ena koja je upisana u maticnu k njigu rodenih kao majka deteta. priznanje ocinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre rodenja dete ta. (3) Nije dopu teno osporavanje materinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. ivota i koji je sposoban za (2) Izuzetno. ako se dete ivo rodi. majke deteta iz tog bra (4) Ocem deteta koje je rodeno van braka smatra se mu karac cije je ocinstvo utvrd eno priznanjem. (4) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete. pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa clanom 49 stav 1 ovog zakona. (2) Ocem deteta koje je rodeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrcu mu a i ako majka nije sk lopila novi brak u tom roku. Kada se mo e priznati ocinstvo Clan 47 (1) Ocinstvo se mo e priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. te mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta . godinu rasudivanje. Ocinstvo Clan 45 (1) Ocem deteta koje je rodeno u braku smatra se mu majke deteta. godinu a i ako je sposobna za rasudivanje. odnosno cije je ocinstvo utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. ivot (2) Ako majka ne mo e dati saglasnost. (3) Ocem deteta koje je rodeno u novom braku smatra se mu ka.m o e biti osporeno. Saglasnost majke Clan 48 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi majka ako je navr ila 16.Osporavanje materinstva Clan 44 (1) Materinstvo ene koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta . Ko mo e da prizna ocinstvo Clan 46 Ocinstvo mo e da prizna mu karac koji je navr io 16. dovoljna je saglasnost deteta. ena koja tvrdi da je majka ako istom tu bom tra i i u tvrdivanje svog materinstva.

organom starateljstva ili sudom. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oc instva. ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punova nost predvideni ovim zakon om. Utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom Clan 55 (1) Ako ocinstvo nije utvrdeno priznanjem. Saglasnost staratelja deteta Clan 50 Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost. saglasnost sa priznanjem ocinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. majka i mu karac koji tvrdi da je o tac deteta. (2) Pravo na utvrdivanje ocinstva imaju: dete. Opozivanje priznanja Clan 52 Ni izjava o priznanju ocinstva. mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. Kako se mo e priznati ocinstvo Clan 51 (1) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati pred maticarem.Saglasnost deteta Clan 49 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi dete ako je navr ilo 16. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oci nstva. (2) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati i u testamentu. Ru ljivost priznanja Clan 54 Ru ljive su i izjava o priznanju ocinstva. dovoljna je saglasnost majke. ni izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva ne mo e se opozvati. ako su date pod prinudom ili u zabludi. godinu i ako je sposobno za rasudivanje. Osporavanje ocinstva Clan 56 ivota . Ni tavost priznanja Clan 53 Ni tave su i izjava o priznanju ocinstva. (2) Ako dete ne mo e dati saglasnost.

1 i 2 ovog clana ima pravo na osporavanje ocinstva samo ako dete nije zaceto postupkom biomedicinski potpomog nutog oplodenja. Materinstvo i ocinstvo u slucaju zaceca uz biomedicinsku pomoc Materinstvo Clan 57 (1) Majka deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc jeste ena koja ga je rodila.(1) Ocinstvo mu karca koji je upisan u maticnu knjigu rodenih kao otac deteta . 1 i 2 ovog clana ne mo e se osporavati. (4) Mu karac koji se smatra ocem deteta u smislu st. ocinst vo mu karca koji je darovao semene celije ne mo e se utvrdivati. (4) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog priznanjem onim licima koja su s e saglasila sa priznanjem ocinstva. majka. materins tvo ene koja je darovala jajnu celiju ne mo e se utvrdivati. Prava deteta Poreklo Clan 59 (1) Dete. pod usl ovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja dao pismeni pristan ak. mu majke i mu karac koji tvrd i da je otac deteta ako istom tu bom tra i i utvrdivanje svog ocinstva. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji mo e biti ograniceno samo ovim zakonom.mo e biti osporeno. pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja d ao pismeni pristanak. 2. (5) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanim semenim celijama. Ocinstvo Clan 58 (1) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se mu majke. (3) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. (2) Pravo na osporavanje ocinstva imaju: dete. II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM 1. (2) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se i vanbracni part ner majke. bez obzira na uzrast. ima pravo da zna ko su mu roditelji. (3) Ocinstvo mu karca koji se smatra ocem deteta u smislu st. . (2) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanom jajnom celijom. (5) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle usvojenja deteta. (6) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle smrti deteta.

(3) Sud mo e doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimicno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. ivotnih i zdravstvenih uslova (2) Dete koje je navr ilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti o odr avanju licnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. (2) Dete koje je navr ilo 15. (4) Dete koje je navr ilo 15. godinu uciti sa kojim ce roditeljem iveti. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e dat i pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e izv r iti uvid u maticnu knjigu rodenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njeg ovo poreklo. eljama i sklo nostima. ivot sa roditeljima Clan 60 (1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti koju ce srednju kolu pohadati. Razvoj deteta Clan 62 (1) Dete ima pravo na obezbedenje najboljih mogucih za svoj pravilan i potpun razvoj. Obrazovanje deteta Clan 63 (1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima mo e biti ograniceno samo sudskom odlukom ka da je to u najboljem interesu deteta. (4) Dete koje je navr ilo 15. (3) Sud mo e doneti odluku o ogranicavanju prava deteta da odr ava licne odnose sa r oditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili deli micno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl (2) Pravo deteta da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi mo e biti ogra niceno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. Licni odnosi Clan 61 (1) Dete ima pravo da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi. (5) Dete ima pravo da odr ava licne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa koji ma ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograniceno sudskom odlukom. .(3) Dete koje je navr ilo 15.

obratiti sudu ili organu uprave i zatra iti pomoc u ostvarivanju svog prava na slobodno izra avanje mi ljenja. (3) Dete koje je navr ilo 15. por ed pravnih poslova iz stava 1 ovog clana. (4) Dete koje je navr ilo 10. a u prisustvu lica koje dete samo izabere. (2) Dete koje stice zaradu ili ima prihode od imovine du no je da delimicno podmir uje potrebe svog izdr avanja. Du nosti deteta Clan 66 (1) Dete je du no da roditeljima poma e u skladu sa svojim godinama i zrelo cu. godinu ivota mo e se samo. 2. (3) Mi ljenju deteta mora se posvetiti du na pa nja u svim pitanjima koja ga se ticu i u svim postupcima u kojima se odlucuje o njegovim pravima. i sve ostale pravne poslove uz prethod nu ili naknadnu saglasnost roditelja. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava Clan 67 . (6) Sud i organ uprave utvrduju mi ljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom o dnosno organom starateljstva. (2) Dete koje je navr ilo 14. godinu ivota mo e slobodno i neposredno izraziti svoje mi ljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlucuje o njegovim pravi ma. (5) Dete koje je navr ilo 10. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna za f ormiranje svog mi ljenja. odnosno izdr avanja roditelja i maloletnog brata odnos no sestre. godinu ivota (stariji maloletnik) mo e preduzimati. odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz clana 193 stav 3 ovog zakona. odnosno preko nekog drugog l ica ili ustanove. (4) Dete mo e preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvideno zakonom. godinu ivota mo e preduzimati pravne poslove kojima upr avlja i raspola e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. pod uslovima odredenim ovim zakonom.Poslovna sposobnost deteta Clan 64 (1) Dete koje nije navr ilo 14. a u skladu sa godina ma i zrelo cu deteta. pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znacaja. porodicnim savetovali tem ili drugom ustanovom speci jalizovanom za posredovanje u porodicnim odnosima. godinu ivota (mladi maloletnik) mo e preduzimati prav ne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava. Mi ljenje deteta Clan 65 (1) Dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje ima pravo slobodnog izra avanja tog mi ljenja.

poverenju i uzajamnom po tovanju. a o daljem obrazo vanju deteta du ni su da se staraju prema svojim mogucnostima. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete pred kolskog uzrasta. Cuvanje i podizanje deteta Clan 69 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da cuvaju i podi u dete tako to ce se oni licno s tarati o njegovom ivotu i zdravlju. Obrazovanje deteta Clan 71 (1) Roditelji imaju du nost da obezbede osnovno kolovanje detetu.Roditeljsko pravo izvedeno je iz du nosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za za titu licnosti. (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunja va uslove za staratelja. te da dete usmeravaju ka usvajanju i po tovanju v rednosti emocionalnog. Sadr ina roditeljskog prava Staranje o detetu Clan 68 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da se staraju o detetu. Zastupanje deteta Clan 72 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). (2) Staranje o detetu obuhvata: cuvanje. obrazovanje. Vaspitavanje deteta Clan 70 Roditelji imaju pravo i du nost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa nji hovim verskim i etickim uverenjima. podizanje. (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obave tenja o detetu od obrazovnih i zdrav stvenih ustanova. z astupanje. izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poni avajucim postupcima i kaznama koje vr edaju ljudsko dostojanstvo deteta i du ni su da dete tite od takvih postupaka drugi h lica. vaspitavanje. prava i interesa deteta. etickog i nacionalnog identiteta svoje porodice i dru tva. .

i (2) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno i kada ne vode zajedn icki ivot ako zakljuce sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Samostalno vr enje roditeljskog prava Clan 77 (1) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat. Izdr avanje deteta Clan 73 Roditelji imaju pravo i du nost da izdr avaju dete pod uslovima odredenim ovim zakon om. Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta Clan 74 Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju i raspola u imovinom deteta pod uslovi ma odredenim ovim zakonom. osim ako ni je drugacije odredeno zakonom (voljno zastupanje). Sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava Clan 76 (1) Sporazumom o zajednickom vr enju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno s e sagla avaju da ce roditeljska prava i du nosti obavljati zajednicki. (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i rasp ola u prihodom koji je steklo dete mlade od 15 godina.(2) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta. medusobnim sp orazumevanjem. a sud jo (3) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. (2) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada samo on nije doneo odluku o vr enju roditeljskog prava. a zakljucili su sporazum o zajednickom ili samostalnom . (2) Sastavni deo sporazuma o zajednickom vr enju roditeljskog prava jeste i sporaz um o tome ta ce se smatrati prebivali tem deteta. koje mora biti u najboljem interesu deteta. (4) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. a nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava. ili je umro. ili je potpuno li en roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Vr enje roditeljskog prava Zajednicko vr enje roditeljskog prava Clan 75 (1) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno kada vode zajednicki vot. ivi sa detetom.

(2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. (3) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo ima pravo i du nost da izdr ava dete. Nadzor nad vr enjem roditeljskog prava Preventivni nadzor Clan 79 Preventivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kad a donosi odluke kojima omogucava roditeljima da vr e roditeljsko pravo. Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava Clan 78 (1) Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. promena prebivali ta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti.vr enju roditeljskog prava. upucuje roditelje na razgovor u porodicno savetovali te ili u ustanovu specijal izovanu za posredovanje u porodicnim odnosima. (4) Pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. sporazum o visini doprinosa z a izdr avanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nacinu odr avanja licnih odnos a deteta sa drugim roditeljem. Li enje roditeljskog prava Potpuno li enje roditeljskog prava . zahteva od roditelja da polo e racun o upravljanju imovinom deteta. 3. ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem inter esu deteta. da s a detetom odr ava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta odl ucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vr i roditeljsko pravo. (5) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot ako zakljuce sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog p rava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (2) Sporazumom o samostalnom vr enju roditeljskog prava prenosi se vr enje roditeljs kog prava na onog roditelja kome je dete povereno. Korektivni nadzor Clan 80 (1) Korektivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vr enju roditeljskog prava. u smislu ovog zakona. preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom . 2. (3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokrece i sudske postup ke u skladu sa zakonom. smatraju se narocito: obrazovanje deteta. upozorava roditelje na nedostatke u vr enju roditeljskog prava. a koje su mu stavljene u nadle nost ovim zakonom.

(5) Sudskom odlukom o potpunom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna i li vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. ili na rad koji ugro ava moral. te na upravljanje i rasp olaganje imovinom deteta. ako fizicki. zdravlje ili obrazovanje deteta. obrazovanje i zastupanje deteta. 4.Clan 81 (1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine ro diteljskog prava mo e biti potpuno li en roditeljskog prava. i 3. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednicki ivot sa de tetom koje se nalazi u ustanovi socijalne za tite za sme taj korisnika. ako izbegava da izdr ava dete ili da odr ava licne odnose sa detetom sa kojim ne vi. 5. vaspitavanje. osim du nosti da izdr ava dete. ako na drugi nacin grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. Delimicno li enje roditeljskog prava Clan 82 (1) Roditelj koji nesavesno vr i prava ili du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti delimicno li en roditeljskog prava. ako je napustio dete. ako navikava dete na odavanje rdavim sklonostima. odnosno na rad koji je zabranjen zakonom. (4) Sudska odluka o potpunom li enju roditeljskog prava li ava roditelja svih prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. (2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava: 1. 2. seksualno ili emocionalno zlostavlja dete. (3) Roditelj koji vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava i du nosti na cuvanje. 3. ako na drugi nacin zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava. odnosno ako sprecava odr avanje licnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi. ako izrabljuje dete sileci ga na preterani rad. (2) Sudska odluka o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e li iti roditelja jednog ili vi e prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. po dizanje. (3) Roditelj grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava: 1. 2. ako podstice dete na vr enje krivicnih dela. Vracanje roditeljskog prava . ako se uop te ne stara o detetu sa kojim ivi. 4. osim du nosti da izdr ava dete. (4) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava na odr avanje licnih o dnosa sa detetom i prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. 5. (5) Sudskom odlukom o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici.

upisuje se u maticnu knjigu rodenih. Kada prestaje produ eno roditeljsko pravo Clan 86 Produ eno roditeljsko pravo mo e da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je rod iteljsko pravo bilo produ eno. kada dete bude usvojeno. kao i odluka o produ enju i prestanku produ enog roditeljskog prava. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. 2. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javn i registar prava na nepokretnostima. godinu ivota. 5. kada dete navr i 18. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 87 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju roditeljskog prava. Produ enje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produ ava Clan 85 Roditeljsko pravo se mo e produ iti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bole sti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugro ava sopstvena p rava i interese. 3. (2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supr u nik. 4. Cetvrti deo USVOJENJE I ZASNIVANJE USVOJENJA . kada roditelj bude potpuno li en roditeljskog prava. Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje Clan 84 (1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. (2) Ako dete ima nepokretnosti.Clan 83 Roditelju se mo e vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bi o potpuno ili delimicno li en roditeljskog prava. kada umru dete ili roditelj.

(3) Ne mo e se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. (2) Supru nik ili vanbracni partner usvojitelja mo e usvojiti njegovo ranije usvojen o dete.Nadle nost Clan 88 Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. dete ciji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravi te. Porodicni status usvojenika Clan 91 Usvojiti se mo e: 1. (2) Ne mo e se usvojiti dete pre nego to navr i treci mesec ivota. dete koje nema ive roditelje. Krvno srodstvo Clan 92 Ne mo e se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava. 5. Starateljstvo Clan 94 . 4. a od srodnika u pobocnoj liniji rodeni brat ili sestra. 2. 3. Maloletstvo usvojenika Clan 90 (1) Usvojiti se mo e samo maloletno dete. Op ta podobnost usvojenika Interes usvojenika Clan 89 Dete se mo e usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu. dete ciji su roditelji potpuno li eni poslovne sposobnosti. dete ciji su se roditelji saglasili sa usvojenjem. Adoptivno srodstvo Clan 93 (1) Ne mo e se usvojiti dete koje je vec usvojeno. odnosno brat ili sestra po ocu ili majci.

3. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje licu koj e je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvoje nika vi e od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta. 2.Staratelj ne mo e usvojiti svog Saglasnost roditelja usvojenika Clan 95 ticenika. saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj. (3) Roditelj ne mo e dati saglasnost za usvojenje pre nego ivota. to dete navr i drugi mesec (4) Roditelj mo e povuci saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznacavanjem ili bez oznacavanja us vojitelja. (1) Dete se mo e usvojiti samo uz saglasnost roditelja. ako je roditelj potpuno li en roditeljskog prava. Op ta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja Clan 99 (1) Razlika u godinama izmedu usvojitelja i usvojenika ne mo e biti manja od 18 ni ti veca od 45 godina. (2) Izuzetno. Saglasnost staratelja usvojenika Clan 97 Ako je dete pod starateljstvom. ako je roditelj potpuno li en poslovne sposobnosti. Licna svojstva usvojitelja ivota i koje je s ivot det . (5) Pravo iz stava 4 roditelj mo e iskoristiti samo jednom. Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika Clan 96 Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. ako je roditelj li en prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na eta. godinu posobno za rasudivanje. Saglasnost usvojenika Clan 98 Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10.

lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. II DEJSTVA USVOJENJA Odnos usvojenika i usvojitelja . 2. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje i licu k oje samo ivi ako za to postoje narocito opravdani razlozi. mo e usvojiti lice koje je supru nik ili vanbra cni partner roditelja deteta.Clan 100 (1) Usvojiti mo e samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osnovu ko jih se mo e zakljuciti da ce roditeljsko pravo vr iti u najboljem interesu deteta. 2. osim ako ne usvaja supru nik ili vanbracni partner roditelja odnosno usvojioca d eteta. (2) Nezavisno od stava 1 ovog clana. (2) Ne mo e usvojiti: 1. (2) Smatrace se da se usvojitelji ne mogu naci medu domacim dr avljanima ako je pr o lo vi e od godinu dana od dana uno enja podataka o buducem usvojeniku u Jedinstveni licni registar usvojenja. Priprema usvojitelja Clan 102 (1) Usvojiti mo e samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu . da se ne mogu naci usvojitelji medu domacim dr avljanima. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. 3. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje stranom dr avljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog clana ako je to u najboljem interes u deteta. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na usvojenika. (3) Izuzetno. 4. Dr avljanstvo usvojitelja Clan 103 (1) Strani dr avljanin mo e usvojiti dete pod uslovom: 1. Bracni status usvojitelja Clan 101 (1) Usvojiti mogu supru nici ili vanbracni partneri zajedno. (3) Izuzetno. da se ministar nadle an za porodicnu za titu saglasio sa usvojenjem. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice .

Ni tavost usvojenja Clan 107 Ni tavo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njego vu punova nost predvideni ovim zakonom. ako je ni tavo ili ru ljivo. . Peti deo HRANITELJSTVO I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA Nadle nost Clan 110 (1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. (2) Usvojenje se ne mo e raskinuti. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje bli e uslove za zasnivanje hranit eljstva. Ru ljivost usvojenja Clan 108 Ru ljivo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data po d prinudom ili u zabludi. (2) Organ starateljstva mo e zasnovati i povremeno hraniteljstvo. Posledice prestanka Clan 109 Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlucuje organ starateljstva. te prav a i du nosti srodnika prema njemu. III PRESTANAK USVOJENJA Nacin prestanka usvojenja Clan 106 (1) Usvojenje prestaje poni tenjem. osim ako dete ne usvaja sup ru nik ili vanbracni partner roditelja deteta.Clan 104 Usvojenjem se izmedu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih sro dnika zasnivaju jednaka prava i du nosti kao izmedu deteta i roditelja odnosno dru gih srodnika. Odnos usvojenika i roditelja Clan 105 (1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja. (2) Usvojenjem prestaju prava i du nosti deteta prema njegovim srodnicima.

dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sp osobnosti. Saglasnost roditelja hranjenika Clan 114 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta. (4) Kada su hranjenici braca i sestre. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja.Op ta podobnost hranjenika Interes hranjenika Clan 111 Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta. saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njeg ov staratelj. (2) Hraniteljstvo se mo e zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem. dete ciji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo bor avi te. Porodicni status hranjenika Clan 113 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. ako dete ima smetnju u psiho-fizickom razvoju i ako je nesposobno da se sam o stara o sebi i o za titi svojih prava. ali ima smetnje u psiho-fizickom razvoju ili je dete sa poremecajem u pona anju. Saglasnost hranjenika Clan 116 Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. (2) Zasnovano hraniteljstvo mo e se produ iti i posle navr enih 18 godina ivota hranjen ika. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje. Saglasnost staratelja hranjenika Clan 115 Ako je dete pod starateljstvom. po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa is tim hraniteljem. Maloletstvo hranjenika Clan 112 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo ako je dete maloletno. godinu iv . dete ciji su r oditelji li eni prava na cuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete ci ji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci na cin. dete ciji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost.

podi e. pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. (2) Hranitelj ne mo e biti: 1.ota i koje je sposobno za rasudivanje. (2) Hranitelj ima du nost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan t i rad. Priprema hranitelja Clan 118 (1) Hranitelj mo e biti lice koje je. (2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadle an za porodicnu za ti tu. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. Prava i du nosti roditelja Clan 120 Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i du nost da zastupaju dete. 3. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na hranjenika. Op ta podobnost hranitelja Licna svojstva hranitelja Clan 117 (1) Hranitelj mo e biti samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osn ovu kojih se mo e zakljuciti da ce se starati o detetu u njegovom najboljem intere su. II DEJSTVA HRANITELJSTVA Prava i du nosti hranitelja Clan 119 (1) Hranitelj ima pravo i du nost da cuva. da upravljaju i raspola u imovinom deteta. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. 2. da sa detetom odr avaj u licne odnose i da odlucuju o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta zajednic ki i sporazumno sa hraniteljem. III PRESTANAK HRANITELJSTVA Nacini prestanka hraniteljstva Clan 121 ivo . lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. po pravilu. vaspitava i obrazuje dete. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu. osim ako nisu potpuno ili delimicno li eni roditel jskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne st araju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci nacin. u skladu sa zakonom. da izdr avaju dete. 4.

4. . raskidom hraniteljstva. 5. o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. esti deo STARATELJSTVO I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO Ko se stavlja pod starateljstvo Clan 124 Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni ticenik) ili punoletno lice koje je li eno poslovne sposobnosti (punoletni ticenik). kada dete bude usvojeno. Posledice prestanka Clan 123 (1) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. godine se dete redovno koluje. (2) Organ starateljstva mo e doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hrani telja. Odluka o stavljanju pod starateljstvo Clan 125 (1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. 3. (2) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. Raskid hraniteljstva Clan 122 (1) Hraniteljstvo se mo e raskinuti odlukom organa starateljstva. godinu ivota. kada umru dete ili hranitelj. (2) Hraniteljstvo se mo e produ iti najkasnije do navr ene 26. (3) Organ starateljstva du an je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvr di da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vi e nije u najbo ljem interesu deteta. lice koje je sa njim ivelo u istoj porodicnoj zaj ednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva. na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumn i zahtev. 2. o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlucuje organ starateljstva. kada dete navr i 18. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva.(1) Hraniteljstvo prestaje: 1. ivota deteta ako (3) U slucaju smrti hranitelja.

(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadr i i plan staranja. (5) Ako ticenik ima imovinu. s obzirom na njegove licne odnose sa ticenikom. 3. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. Kolektivni staratelj Clan 130 ticen . a pristalo je da bude staratelj. osim ako interes ticenika ne nala e drugacije. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supru nik. 4. (4) Organ starateljstva poku ace najpre da smesti ticenika u srodnicku porodicu. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. II STARATELJ 1. srodnik ili hranitelj ika. 2. lice ciji su interesi u suprotnosti sa interesima ticenika. ticenika vr i stalna (6) Nacin rada. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. ne mo e ocekivati da ce pravilno obavljati poslove s taratelja. godinu ivota i koji je sposoban za rasudivanje ima pravo da predlo i lice koje ce mu biti postavljeno za staratelja. roditeljima ti cenika ili drugim srodnicima. lice od koga se. Ko se ne mo e postaviti za staratelja Clan 128 Za staratelja se ne mo e postaviti: 1. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja Clan 126 (1) Za staratelja se postavlja lice koje ima licna svojstva i sposobnosti potreb ne za obavljanje du nosti staratelja. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja starate lja i odlucuje o sme taju ticenika. Mi ljenje ticenika Clan 127 ticenik koji je navr io 10. Staratelj vi e ticenika Clan 129 Isto lice mo e se postaviti za staratelja vi e ticenika ako na to pristane i ako je t o u interesu ticenika.

(3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreduje se pravni posao ili v rsta pravnog posla koju on mo e preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkret nog slucaja. 4. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog clana organ starateljstva du an je da postavi pri vremenog staratelja: 1. kada ih staratelj obavlja. 2. 5. potrebno odobrenje organa starateljstva. odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (ko lizijski staratelj). (4) Organ starateljstva mo e da zakljuci pravni posao sa ticenikom o kome se neposr edno stara samo uz saglasnost ministarstva nadle nog za porodicnu za titu. stranom dr avljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srb ije. k ao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proce ni da je to neophodno radi privremene za tite licnosti. drugom licu kada je to predvideno zakonom.Direktor ustanove socijalne za tite za sme taj korisnika odnosno lice zaposleno u to j ustanovi mo e se postaviti za staratelja ticenika sme tenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu ticenika. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede o pravdan razlog. licu ciji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupni ka. Razre enje staratelja Kada se staratelj razre ava . nepoznatom sopstveniku imovine. da licu pod s tarateljstvom ne postavlja staratelja nego da du nost staratelja vr i neposredno. a ono nema zakonskog zastupnika ili punomocni ka. strucnjak organa starateljstva mo e punova no da ob avi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovla cenja i pod uslovima i na na cin na koji ih obavlja staratelj. Neposredni staratelj Clan 131 (1) Organ starateljstva mo e odluciti. licu cije je boravi te nepoznato. ako je to u interesu ticenika. Privremeni staratelj Clan 132 (1) Organ starateljstva mo e odluciti da postavi privremenog staratelja ticeniku. prava ili interesa tih lic a. (2) Re enjem o neposrednom vr enju poslova staratelja odreduje se strucnjak organa s tarateljstva koji ce u njegovo ime obavljati poslove staratelja. (3) Poslove staratelja za ciju je punova nost. 2. 3. 6.

(2) Staratelj je du an da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni ti cenik li en poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. Du nosti staratelja Staranje o Clan 135 (1) Staratelj je du an da se savesno stara o ticeniku. Du nost organa starateljstva Clan 134 (1) Organ starateljstva du an je da. ili da je nastupila neka okolnost zb og koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. podizanje. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. (2) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 30 dana od dana kad a utvrdi da on obavlja du nost staratelja nesavesno ili da bi za ticenika bilo kori snije da mu se za staratelja postavi drugo lice. ticeniku ticenika vr i stalna (2) Staranje o ticeniku obuhvata: staranje o licnosti. vaspitavanje i obrazovan je maloletnog ticenika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot . pribavljanje s redstava za izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom ticenika. ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje du nosti staratelja. III DEJSTVA STARATELJSTVA 1. zastupanje. Zastupanje ticenika Clan 137 (1) Staratelj je du an da zastupa ticenika.Clan 133 (1) Organ starateljstva du an je da bez odlaganja razre i staratelja ako utvrdi da j e on iz bilo kog razloga prestao da obavlja du nost. Staranje o licnosti Clan 136 (1) Staratelj je du an da se stara da cuvanje. (3) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 60 dana od dana kad a ovaj to zatra i. blagov remeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. prilikom razre avanja jednog staratelja. (2) ticenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. ticenika i neposredno se obave tava o uslovima u k (3) Staratelj zastupa ticenika jednako kao . (2) Ako ticenik ima imovinu. (3) Staratelj je du an da posecuje ojima ticenik ivi. to roditelj zastupa dete.

ticenika pribavljaju se iz: ticenika (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom ti cenika. 2. da odluci o kolovanju ticenika. ticenikove imovine. 2. a na osnovu odluke organa starateljstva. (2) Raspolaganje imovinom ticenika staratelj mo e preduzimati samo uz prethodnu sag lasnost organa starateljstva. ticenika. 4. da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspola e prihodom koji je stekao ticenik mladi od 15 godina. (3) Glavnicu imovine ticenika staratelj mo e upotrebiti samo za njegovo izdr avanje i li kada to zahteva neki drugi va an interes ticenika. (3) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati pos love koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom ticenika. Raspolaganje imovinom ticenika Clan 140 (1) Staratelj raspola e imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. drugih izvora. 4. (4) Prihodi od imovine ticenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih tro k ova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za placanje nagrade staratelju. Odgovornost staratelja . Upravljanje imovinom ticenika Clan 139 (1) Staratelj je du an da upravlja imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu du na da izdr avaju 3. Pribavljanje sredstava za izdr avanje Clan 138 (1) Staratelj je du an da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdr avanje ticenika. da odluci o preduzimanju medicinskog zahvata nad ticenikom. sredstava socijalne za tite. ticenikovih prihoda. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova ticenika starijeg od 14 godina. 5. 3.(4) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. (2) Sredstva za izdr avanje 1.

(2) Naknada tro kova staratelju isplacuje se prvenstveno iz im ako se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. osim ako ticenikovih prihoda. (2) Nagrada staratelju isplacuje se prvenstveno iz se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. kao i o svemu drugom to je od znacaja za licnost ticenika. o uslovima sme taj a. 2. odnosno nakon prestanka star ateljstva (zavr ni izve taj). Pravo na nagradu Clan 144 (1) Staratelj ima pravo na nagradu. kao i konacno stanj e njegove imovine. (3) Izve taj staratelja treba da sadr i podatke o licnosti ticenika.Clan 141 (1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje ticeniku tokom obavljanja poslova starateljstva. (4) Izve taj treba da sadr i i podatke o upravljanju i raspolaganju ticenikovom imovi nom te ticenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu. k ada organ starateljstva to zatra i (vanredni izve taj). (5) Nacin podno enja izve taja i polaganja racuna propisuje ministar nadle an za porod icnu za titu. Prava staratelja Pravo na naknadu tro kova Clan 143 (1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih tro kova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. zdravlju. (2) Staratelj je du an da redovni izve taj podnese do kraja meseca februara za preth odnu godinu. vaspitavanju i obrazovanju. (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepa nj om. osim ako ne doka e da je teta nastala bez njegove krivice. a vanredni odnosno zavr ni izve taj u roku od 15 dana od dana kada to z atra i organ starateljstva. IV PRESTANAK STARATELJSTVA Nacini prestanka starateljstva . os (3) Uslove za naknadu tro kova i nagradu staratelju propisuje ministar nadle an za p orodicnu za titu. Izve tavanje organa starateljstva Clan 142 (1) Staratelj je du an da organu starateljstva podnosi izve taje i pola e racune o svo m radu pocetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izve taj). ticenikovih prihoda. (3) Za tetu iz stava 1 ovog clana solidarno odgovara i organ starateljstva.

(3) Prestankom starateljstva prestaju prava i du nosti staratelja. 5. 4. kada ticenik umre. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti starijeg maloletnika. (4) Starateljstvo ne prestaje razre enjem ili smrcu staratelja. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti mladeg maloletnika. Vracanje poslovne sposobnosti Clan 148 Punoletnom licu li enom poslovne sposobnosti mo e se vratiti poslovna sposobnost kad a prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimicno li eno poslovne sp . 3. godinu ivota.Clan 145 (1) Starateljstvo prestaje: 1. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju poslovne sposobnosti pun oletnom ticeniku. Delimicno li enje poslovne sposobnosti Clan 147 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugro ava sopstvena prava i interese ili prava i interese dr ugih lica mo e biti delimicno li eno poslovne sposobnosti. V LI ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Potpuno li enje poslovne sposobnosti Clan 146 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nije s posobno za normalno rasudivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o se bi i o za titi svojih prava i interesa mo e biti potpuno li eno poslovne sposobnosti. 6. kada maloletni ticenik bude usvojen. kada maloletni ticenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. (3) Sudskom odlukom o delimicnom li enju poslovne sposobnosti odredice se pravni p oslovi koje lice delimicno li eno poslovne sposobnosti mo e odnosno ne mo e samostalno preduzimati. kada maloletni ticenik navr i 18. 2. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju roditeljskog prava odnos no o sticanju ili vracanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog ticenika. (2) Starateljstvo mo e da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu il i se starao o detetu na neodgovarajuci nacin pocne da se stara o detetu na odgov arajuci nacin.

(2) Nema pravo na izdr avanje supru nik koji je u vreme sklapanja ni tavog ili ru ljivog braka znao za uzrok ni tavosti odnosno ru ljivosti. a nesposoban je za rad il i je nezaposlen. Sedmi deo IZDR AVANJE I IZDR AVANJE SUPRU NIKA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 151 (1) Supru nik koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. III IZDR AVANJE MAJKE DETETA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 153 (1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdr avanje ima pravo na izdr avanj e od oca deteta za vreme od tri meseca pre porodaja i godinu dana posle porodaja . odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. (2) Ako lice li eno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti. ima pravo na izdr avanje od drugog vanbracnog partnera srazmerno njegovim mogucnostima. Odluke o li enju i vracanju poslovne sposobnosti Clan 149 (1) Odluku o li enju poslovne sposobnosti i odluku o vracanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparnicnom postupku. ima pravo na izdr avanje od drugog supru nika srazmerno njegovim mo gucnostima. (2) Na izdr avanje vanbracnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdr avanju supru nika. (2) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti dostavlja s e bez odlaganja organu starateljstva. a nesposoban je za rad ili je nezaposlen. II IZDR AVANJE VANBRACNOG PARTNERA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 152 (1) Vanbracni partner koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje.osobnosti. (3) Nema pravo na izdr avanje supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr av anje predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 150 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti upisuje se u maticnu knjigu rodenih.

Izdr avanje punoletnog deteta Clan 155 (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad. RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA Izdr avanje maloletnog deteta Clan 154 (1) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od roditelja. ima pravo na izdr avanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje . odnosno od maloletnog deteta koje stice zaradu ili ima prihode od imovine. 1 i 2 ovog clana ima pravo na izdr avanje od krvni h srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogucnostima ako roditelj i nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Nema pravo na izdr avanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr a vanje predstavljalo ociglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. (3) Du nost maloletnog deteta da delimicno podmiruje potrebe svog izdr avanja od sop stvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na du nost roditelja i krvnih s rodnika. (2) Nema pravo na izdr avanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za oca. (4) Nema pravo na izdr avanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne sr odnike. odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stice zaradu ili ima prihode od imovine. (3) Punoletno dete u smislu st. ima pravo na izdr avanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji. a najkasnije do navr ene 26. Izdr avanje brata odnosno sestre Clan 157 Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdr avanje od punoletnog brata ili s estre. (2) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ush odnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. Izdr avanje roditelja Clan 156 (1) Roditelj koji je nesposoban za rad. IV IZDR AVANJE DETETA.. Izdr avanje adoptivnih srodnika . (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdr avanje od roditelja sra zmerno njihovim mogucnostima. a nema dovoljno sredstava za izdr av anje. godine ivota. srazmerno njegovim mogucnostima. a nema dovoljno sredstava za izdr avanje.

a nemaju dovoljno sredstava z a izdr avanje. imovine. penzija. naknada zarade. po pravilu. imaju pravo na izdr avanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogucnostima. Izdr avanje tazbinskih srodnika Clan 159 (1) Maloletni pastorak ima pravo na izdr avanje od macehe odnosno ocuha. Nacin odredivanja izdr avanja Clan 161 (1) Izdr avanje se. (2) Nema pravo na izdr avanje maloletni pastorak ako je brak izmedu roditelja i ma cehe odnosno ocuha prestao poni tenjem ili razvodom. zdravlja.Clan 158 Na izdr avanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdr avanju d eteta. autorski honorar itd. obrazovanja . po pravilu. pri cemu se vodi racuna o minimalnoj sumi izdr avanja. njegove imovine. odreduje u novcu. mogucnosti za zaposle nje i sticanje zarade. obaveze da izdr a va druga lica te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. visina izdr avanja. (2) Izdr avanje se mo e odrediti i na drugi nacin. (4) Nemaju pravo na izdr avanje maceha odnosno ocuh ako bi prihvatanje zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za pastorka. (3) Maceha odnosno ocuh koji su nesposobni za rad. prihoda te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. (3) Mogucnosti du nika izdr avanja zavise od njegovih prihoda. V ODREÐIVANJE I PRESTANAK IZDR AVANJA Kriterijumi odredivanja izdr avanja Clan 160 (1) Izdr avanje se odreduje prema potrebama poverioca i mogucnostima du nika izdr avan ja. u skladu sa zakonom. ne mo e biti manja od 15% niti veca od 50% redovnih . ali samo ako se poverilac i du nik izdr avanja o tome sporazumeju. (4) Minimalna suma izdr avanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odn osno za lica na porodicnom sme taju periodicno utvrduje ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. Visina izdr avanja Clan 162 (1) Poverilac izdr avanja mo e po svom izboru zahtevati da visina izdr avanja bude odr edena u fiksnom mesecnom novcanom iznosu ili u procentu od redovnih mesecnih nov canih primanja du nika izdr avanja. (2) Potrebe poverioca izdr avanja zavise od njegovih godina. roditelja i drugih krvnih srodnika.). (2) Ako se visina izdr avanja odreduje u procentu od redovnih mesecnih novcanih pr imanja du nika izdr avanja (zarada. njegovih licnih potreba.

kada istekne vreme trajanja izdr avanja. (3) Tazbinski srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje posle krvnih srodn ika. visina izdr avanja treba da omoguci najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav u iva roditelj du nik izdr avanja. njihova obaveza je so lidarna. Prestanak izdr avanja Clan 167 (1) Izdr avanje prestaje: 1. izdr avanje supru nika po prestanku braka mo e se produ iti i posle isteka roka od pet godina ako narocito opravdani razlozi sprecavaju supru nika poverioca izdr avanja da radi. (3) Izuzetno. Promena visine izdr avanja Clan 164 Visina izdr avanja mo e se smanjiti ili povecati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. (2) Krvni srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje redosledom kojim nasle duju na osnovu zakona. (2) Izdr avanje supru nika posle prestanka braka ne mo e trajati du e od pet godina. (4) Ako ima vi e poverilaca izdr avanja. (5) Ako je vi e lica istovremeno du no da daje izdr avanje. Trajanje izdr avanja Clan 163 (1) Izdr avanje mo e trajati odredeno ili neodredeno vreme. Redosled u izdr avanju Clan 166 (1) Supru nik ostvaruje pravo na izdr avanje prvenstveno od drugog supru nika. njihova obaveza je podelje na.mesecnih novcanih primanja du nika izdr avanja umanjenih za poreze i doprinose za o bavezno socijalno osiguranje. Pravo na regres Clan 165 (1) Lice koje je fakticki davalo izdr avanje. (2) Ako je vi e lica istovremeno bilo du no da daje izdr avanje. a nije imalo pravnu obavezu. ima pra vo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo du no da daje izdr avanje. . pravo deteta na izdr avanje ima prvenstvo. (3) Ako je poverilac izdr avanja dete.

Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI I IMOVINSKI ODNOSI SUPRU NIKA 1. (2) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do znatnog uvecanja vredn osti posebne imovine jednog supru nika. kada poverilac izdr avanja stekne dovoljno sredstava za izdr avanje. Upravljanje i raspolaganje Clan 169 Svaki supru nik samostalno upravlja i raspola e svojom posebnom imovinom. 2. osim ako poverilac izdr avanja nije malo letno dete. Posebna imovina Sticanje Clan 168 (1) Imovina koju je supru nik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu poseb nu imovinu. kada du nik izdr avanja izgubi mogucnost za davanje izdr avanja ili davanje izdr avan ja postane za njega ocigledno nepravicno. (2) Imovina koju je supru nik stekao u toku trajanja braka deobom zajednicke imovi ne odnosno nasledem. Zajednicka imovina Pojam zajednicke imovine Sticanje Clan 171 . smrcu poverioca ili du nika izdr avanja. osim ako pov erilac izdr avanja nije maloletno dete. drugi supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. (4) Supru nik cije je pravo na izdr avanje jednom prestalo ne mo e ponovo ostvariti pr avo na izdr avanje od istog supru nika. Uvecanje vrednosti Clan 170 (1) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do neznatnog uvecanja vre dnosti posebne imovine jednog supru nika. poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isk ljucivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.2. (2) Izdr avanje mo e da prestane: 1. (3) Izdr avanje supru nika prestaje i kada poverilac izdr avanja sklopi novi brak odno sno vanbracnu zajednicu. 2. drugi supru nik ima pravo na udeo u toj imov ini srazmerno svom doprinosu.

Upravljanje i raspolaganje Clan 174 (1) Zajednickom imovinom supru nici upravljaju i raspola u zajednicki i sporazumno. osim ako nakon upisa nije zakljucen pismeni sporazum supru nika o d eobi zajednicke imovine odnosno bracni ugovor.(1) Imovina koju su supru nici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajednicku imovinu. ili je o pravima supru nika na nepo kretnosti odlucivao sud. Uvecanje vrednosti Clan 175 Ako je posle prestanka zajednickog ivota u braku do lo do uvecanja vrednosti zajedn icke imovine. Upisivanje u javni registar Clan 176 (1) Smatra se da su supru nici izvr ili deobu zajednicke imovine ako su u javni regi star prava na nepokretnostima upisana oba supru nika kao suvlasnici na opredeljeni m udelima. (2) Smatra se da je upis izvr en na ime oba supru nika i kada je izvr en na ime samo j ednog od njih. (2) Supru nici mogu bracnim ugovorom drugacije urediti svoje imovinske odnose. (3) Supru nik ne mo e raspolagati svojim udelom u zajednickoj imovini niti ga mo e opt eretiti pravnim poslom medu ivima. svaki supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu odnosno pravo na ude o u uvecanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu. Deoba zajednicke imovine Pojam deobe Clan 177 . osim ako supru nik koji je ostvario dobitak ne doka e da je u igru ulo io posebnu imovinu. Pravo intelektualne svojine Clan 173 Imovina stecena kori cenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice i vota u braku predstavlja zajednicku imovinu. Igra na srecu Clan 172 Imovina stecena igrom na srecu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlj a zajednicku imovinu. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supru nik uvek preduzima uz saglasno st drugog supru nika.

Deobom zajednicke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrdivanje suvlasnic kog odnosno supoverilackog udela svakog supru nika u zajednickoj imovini. Vreme deobe Clan 178 Deoba zajednicke imovine mo e se vr iti za vreme trajanja braka i posle njegovog pre stanka. Sporazumna deoba Clan 179 Supru nici mogu zakljuciti sporazum o deobi zajednicke imovine (sporazumna deoba). Sudska deoba Clan 180 (1) Ako supru nici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednicke imovine, deobu zaj ednicke imovine vr i sud (sudska deoba). (2) Pretpostavlja se da su udeli supru nika u zajednickoj imovini jednaki. (3) Veci udeo jednog supru nika u sticanju zajednicke imovine zavisi od njegovih o stvarenih prihoda, vodenja poslova u domacinstvu, staranja o deci, staranja o im ovini te drugih okolnosti od znacaja za odr avanje ili uvecanje vrednosti zajednic ke imovine. (4) Veci udeo u sticanju zajednicke imovine utvrduje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) o e iz od Veci udeo jednog supru nika u sticanju pojedinog prava iz zajednicke imovine m se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava zajednicke imovine, a supru nik je u sticanju tog prava ucestvovao i prihodima svoje posebne imovine.

Pravo na deobu Clan 181 Pravo na deobu zajednicke imovine imaju: supru nici, naslednici umrlog supru nika i poverioci onog supru nika iz cije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova p otra ivanja. Deoba stvari za licnu upotrebu supru nika Clan 182 (1) Stvari za licnu upotrebu jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu svojinu b ez uracunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odn osu na vrednost zajednicke imovine i vrednost stvari za licnu upotrebu drugog su pru nika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog clana nesrazmerno velika, one pripada ju u iskljucivu svojinu supru niku sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba stvari namenjenih detetu

Clan 183 (1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljucivu svojinu supru niku koji vr i rodi teljsko pravo bez uracunavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vr e roditeljsko pravo zajednicki, nad stvarima namenjenim detet u imaju pravo zajednicke svojine. Deoba stvari za vr enje zanata ili zanimanja Clan 184 Stvari za vr enje zanata ili zanimanja jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu s vojinu sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba predmeta domacinstva Clan 185 Predmeti domacinstva na kojima jedan supru nik nakon prestanka zajednice ivota u br aku ima dr avinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljucivu svoji nu sa uracunavanjem u njegov udeo. Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze Clan 186 Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supru nik koj i ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednickoj imov ini. Odgovornost za zajednicke obaveze Clan 187 (1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednickog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supru nika, odgovaraju supru nici solidarno svo jom zajednickom i posebnom imovinom. (2) Supru nik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajednicku obavezu ima pra vo na naknadu od drugog supru nika srazmerno njegovom udelu u zajednickoj imovini. 3. Ugovori supru nika Bracni ugovor Clan 188 (1) Supru nici odnosno buduci supru nici mogu svoje imovinske odnose na postojecoj i li buducoj imovini urediti ugovorom (bracni ugovor). (2) Bracni ugovor mora biti zakljucen u pismenom obliku i mora biti overen od st rane sudije, koji je du an da pre overe supru nicima procita ugovor i upozori ih da se njime iskljucuje zakonski re im zajednicke imovine. (3) Bracni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar pr ava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom Clan 189 (1) Supru nici mogu zakljuciti ugovor na osnovu koga ce jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednickom imovinom ili nekim njenim delovima. (2) Ugovor iz stava 1 ovog clana mo e se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako n ije drugacije ugovoreno. (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom koji se odnosi na n epokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu Clan 190 (1) Ako brak prestane razvodom ili poni tenjem, uobicajeni pokloni koje su supru nic i ucinili jedan drugome u toku trajanja zajednickog ivota u braku ne vracaju se. (2) Vracaju se pokloni cija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednicke imovine supru nika, a koje su supru nici ucinili jedan drugom u toku traj anja zajednickog ivota u braku. (3) Pravo na povracaj poklona nema supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a povracaj poklona predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. (4) Pokloni se vracaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka z ajednickog ivota u braku. II IMOVINSKI ODNOSI VANBRACNIH PARTNERA Zajednicka imovina Clan 191 (1) Imovina koju su vanbracni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivo ta u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (2) Na imovinske odnose vanbracnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog za kona o imovinskim odnosima supru nika. III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA Upravljanje imovinom deteta Clan 192 (1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije st eklo radom. Raspolaganje imovinom deteta Clan 193 (1) Dete samostalno raspola e imovinom koju stekne radom.

(2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. primenjuju se odredbe zakon a kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi. Primena zakona kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi Clan 196 Na imovinske odnose supru nika. Deveti deo ZA TITA OD NASILJA U PORODICI Nasilje u porodici Clan 197 (1) Nasilje u porodici. tazbinski i adoptivni srodnici supru nika odnosno vanbracnih partnera koji zajedno sa njima ve. (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti rodi telji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa staratel jstva. u smislu ovog zakona. deteta i roditelja te clanova porodicne zajednice koji nisu uredeni ovim zakonom. jeste pona anje kojim jedan clan por i . Pravo stanovanja (habitatio) Clan 194 (1) Dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ci ji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vr i roditeljsko prav o nemaju pravo svojine na useljivom stanu. (3) Na imovinske odnose clanova porodicne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika. (5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdr avanje odnosno za izdr avanje svog drugog zajednickog maloletnog deteta. vanbracnih partnera.(2) Roditelji imaju pravo da raspola u imovinom deteta koju ono nije steklo radom. osim odredbe clana 176 stav 2 (upis ivanje u javni registar) i clana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima). (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes deteta. IV IMOVINSKI ODNOSI CLANOVA PORODICNE ZAJEDNICE Zajednicka imovina Clan 195 (1) Imovina koju su zajedno sa supru nicima odnosno vanbracnim partnerima stekli r adom clanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodicnoj zajedn ici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (2) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se krvni. (3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog roditelja.

2. (2) Mere za tite od nasilja u porodici jesu: 1. od nosno koja imaju zajednicko dete ili je dete na putu da bude rodeno. (3) Mera za tite od nasilja u porodici mo e trajati najvi e godinu dana. u smislu stava 1 ovog clana. 2. bezobzirno i zlonamerno pona anje. kao i svako drugo drsko. roditelji i ostali krvni srodnici. 5. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nano enja telesne povrede clanu porodice ili njemu bliskom licu. navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navr ilo 14 . kojom se privremeno zabranjuje ili ogranicava odr avanje licnih odnosa sa drugim clanom porodice. Mere za tite Clan 198 (1) Protiv clana porodice koji vr i nasilje sud mo e odrediti jednu ili vi e mera za tit e od nasilja u porodici. smatra se narocito: 1. nano enje ili poku aj nano enja telesne povrede. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu.odice ugro ava telesni integritet. deca. iako nikada nisu ivela u istom porodicnom domacinstvu. 4. supru nici ili biv i supru nici. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice . du evno zdravlje ili spokojstvo drugog clana poro dice. 5. ogranicavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trecim licima. godinu ivota ili nemocnim licem. 2. (2) Nasiljem u porodici. 3. 6. 3. zabrana pribli avanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. vanbracni partneri ili biv i vanbracni partneri. izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. prisiljavanje na seksualni odnos. lica koja su medusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi. bez obzira na pra vo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. (4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako li enje slobode u vezi s krivicnim delo . bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. 4. (3) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se: 1. zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. 5. te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu. odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. 3. vredanje. 4. lica koja ive ili su ivela u istom porodicnom domacinstvu.

ako ovim zakonom nije drugacije odredeno . Primena zakona kojim se ureduje parnicni postupak Clan 202 Na postupak suda koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju se odredbe zak ona kojim se ureduje parnicni postupak. po pravilu. Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODICNIM ODNOSIMA I POSTUPAK PRED SUDOM 1. (3) Postupak iz stava 1 ovog clana sud ce. sprovesti na najvi e dva ro ci ta.m odnosno prekr ajem uracunava se u vreme trajanja mere za tite od nasilja u porodic i. Zajednicke odredbe Sadr ina ovog dela zakona Clan 201 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni parnicni postupci u vezi sa porodi cnim odnosima. Sastav veca Clan 203* (Prestao da va i) Hitnost postupka Clan 204 (1) Postupak u vezi sa porodicnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili ro ditelja koji vr i roditeljsko pravo. Produ avanje mere za tite Clan 199 Mera za tite od nasilja u porodici mo e se produ avati sve dok ne prestanu razlozi zbo g kojih je mera bila odredena. . (2) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima tu ba se ne dostavlja tu enom na odgovo r. (4) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada su tu ba ili predlog primljeni u sudu. Prestanak mere za tite Clan 200 Mera za tite od nasilja u porodici mo e prestati pre isteka vremena trajanja ako pre stanu razlozi zbog kojih je mera bila odredena.

vodeci racuna o razlozima pravicnosti. Tu ba za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka Clan 211 Tu bu za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supru nici. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. Revizija Clan 208 Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodicnim odnosima. 2. . (2) Postupak za razvod braka pokrece se i predlogom za sporazumni razvod braka. a mo e i samostalno istra ivati cinjenice koje nijedna s tranka nije iznela. Pokretanje postupka Clan 210 (1) Postupak radi utvrdivanja postojanja ili nepostojanja braka. Istra no nacelo Clan 205 U postupku u vezi sa porodicnim odnosima sud mo e utvrdivati cinjenice i kada one nisu medu strankama sporne. (2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi uc esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. kao i za poni ten je i razvod braka (bracni spor). Odluka o tro kovima Clan 207 O naknadi tro kova postupka u vezi sa porodicnim odnosima sud odlucuje po slobodno j oceni. lica k oja imaju pravni interes da bude utvrdeno postojanje ili nepostojanje braka i ja vni tu ilac. pokrece se tu bom. Postupak u bracnom sporu Mesna nadle nost Clan 209 U bracnom sporu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnicni po stupak.(5) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. Iskljucivanje javnosti Clan 206 (1) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima javnost je iskljucena.

clanu 34 stav 1 i cl. Dokazivanje ni tavosti (bracnost) Clan 213 (1) U postupku za poni tenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg bra ka jednog supru nika. a ako on to ne ucini. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (maloletstvo) Clan 215 (1) Supru nik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan mo e podneti tu bu za poni t enje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja p unoletstva. mogu podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supru nika. postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz maticne knji ge vencanih. odnosno njegov staratelj. 31-33. smatrace se da je tu ba povucena.Tu ba za poni tenje ni tavog braka Clan 212 (1) Tu bu za poni tenje braka iz uzroka navedenih u cl. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (nesposobnost za rasudivanje) Clan 217 . smatrace se da je od svoje tvrdnje odustao. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu za poni tenje ranijeg braka. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (prinuda i zabluda) Clan 216 Supru nik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni ten je braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda u ocena. (3) Ako tu eni osporava punova nost ranijeg braka koji je upisan u maticnu knjigu ve ncanih. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti supru nici. (2) Roditelji maloletnog supru nika. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu radi utvrdivanja da raniji brak postoji. (3) Pravo na podizanje tu be za poni tenje ni tavog braka ne zastareva. (2) Ako tu ilac postojanje ranijeg braka ne mo e dokazati izvodom iz maticne knjige vencanih. (2) U slucajevima iz stava 1 ovog clana brak se mo e poni titi i posle njegovog pres tanka. a ako on to ne ucini. Naknadni nestanak uzroka ni tavosti (bracnost) Clan 214 Sud ce odbiti tu beni zahtev za poni tenje braka ako je raniji brak prestao do zaklj ucenja glavne rasprave. lica koja imaju pravni interes da br ak bude poni ten i javni tu ilac.

(2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za poni tenje braka. (3) Naslednici supru nika koji su pokrenuli bracni spor predlogom za sporazumni ra zvod braka mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. Povlacenje tu be . (2) Punomocje mora da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podno enje tu be. Odricanje od tu benog zahteva Clan 222 U bracnom sporu odricanje od tu benog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlacen je tu be. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. odnosno od dana pra vnosna nosti sudske odluke o vracanju poslovne sposobnosti. mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasudivanje. (3) U bracnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supru ni ke ne mo e zastupati isti punomocnik. punomocje mora biti over eno i izdato samo radi zastupanja u bracnom sporu. Naslednici i staratelj Clan 220 (1) Pravo na tu bu za razvod braka ne prelazi na naslednike supru nika. Punomocnik Clan 221 (1) Ako tu bu u bracnom sporu podnosi punomocnik stranke. a nakn adno postane sposoban za rasudivanje. Tu ba za razvod braka Clan 219 Tu bu za razvod braka mogu podneti oba supru nika. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za pon i tenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (4) Staratelj poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Naslednici i staratelj Clan 218 (1) Pravo na tu bu za poni tenje braka ne prelazi na naslednike supru nika.Supru nik koji nije bio sposoban za rasudivanje u trenutku sklapanja braka.

Presuda u bracnom sporu Clan 226 (1) Sud je du an da presudom u bracnom sporu odluci o vr enju roditeljskog prava. Presuda i sudsko poravnanje Clan 224 (1) U bracnom sporu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnov u priznanja ili odricanja. (2) U bracnom sporu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povuci jedan ili oba supru nika dok po stupak nije pravnosna no zavr en. Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu Clan 225 (1) Sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o raz vodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. prvostepeni sud c e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. (2) Pravnosna na presuda u bracnom sporu ne mo e se pobijati vanrednim pravnim lekov ima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poni tenju ili razvodu braka. (3) Ako je do povlacenja tu be ili predloga u skladu sa st. Smrt stranaka Clan 228 (1) Ako u toku bracnog spora umre jedan ili umru oba supru nika. 1 i 2 ovog clana do lo p osle dono enja prvostepene presude. (2) Sporazum supru nika o deobi zajednicke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka. (3) Sud mo e presudom u bracnom sporu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Pobijanje presude Clan 227 (1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu mo e se pobijati s amo zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljucen pod prinudom ili u zabludi. (2) Sud mo e presudom u bracnom sporu odluciti o potpunom ili delimicnom li enju rod iteljskog prava. . a sa pristankom tu enog dok postupak nije pravnosna no zavr en.Clan 223 (1) U bracnom sporu tu ilac mo e tu bu povuci do zakljucenja glavne rasprave bez prist anka tu enog. sud ce re enjem utvrditi da je presuda bez pravn og dejstva i da se postupak obustavlja.

(2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa cl. osim ako je posredovanje uspelo. (4) Poveravanje se vr i dostavljanjem tu be za poni tenje ili razvod braka. ili uz njihovu saglasnost. (3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne mo e ucestvovati u dono enju odluke u neko j kasnijoj fazi postupka. bracnom ili porodicnom savetovali tu. sprovodi sud. ive u inostranstvu. ako je jedan od supru nika nesposoban za rasudivanje. (2) Uz poziv na roci te za posredovanje dostavlja se i tu ba za poni tenje ili razvod braka. po pravilu. ako jedan od supru nika ne pristane na posredovanje. odnosno drugoj ustanovi koja je specijali zovana za posredovanje u porodicnim odnosima. Postupak posredovanja Sadr ina postupka posredovanja Clan 229 Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za poku aj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za poku aj sporazumnog okoncanja sp ora (u daljem tekstu: nagodba). ako jedan ili oba supru nika Ko sprovodi posredovanje Clan 231 (1) Posredovanje. Kada se sprovodi posredovanje Clan 230 (1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bracnom sporu koji je pokrenu t tu bom jednog od supru nika. (2) Posredovanje u bracnom sporu se ne sprovodi: 1. Kako se sprovodi posredovanje Clan 232 (1) Po prijemu tu be za poni tenje ili razvod braka. (3) Ako supru nici pristanu na psiho-socijalno savetovanje. 2. . 3. 218 i 220 ovog zakona. 4. poveriti posredovanje nadle nom organu starateljstv a. ako je boravi te jednog od supru nika nepoznato. (2) Sudija koji rukovodi posredovanjem du an je da preporuci supru nicima da se podv rgnu i psiho-socijalnom savetovanju. sud zakazuje roci te za posredova nje koje se odr ava samo pred sudijom pojedincem. sud ce na njihov predl og.

Svrha mirenja Clan 234 Svrha mirenja jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta i bez ra zvoda braka. (2) Ako ne dode do pomirenja. smatrace se da mirenje nije uspelo i nastavice se postupak nagodbe. Kada mirenje nije uspelo Clan 237 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. iako su uredno pozvani. ali sud odnosno ustan ova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenj a dode. u smislu stava 1 ovog clana.Mirenje Kada se sprovodi mirenje Clan 233 Mirenje se sprovodi samo u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za razvod braka. Poziv na mirenje Clan 235 (1) Na mirenje se pozivaju oba supru nika. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu mirenj a obavesti sud kojem je podneta tu ba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mire nju. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult . Trajanje mirenja Clan 239 (1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du ni su da mirenj e sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tu be sudu odnosno ustanovi. smatrace se da je tu ba za razvod braka povucena. sa mirenjem se mo e nastaviti. Kada je mirenje uspelo Clan 236 Ako se supru nici pomire. (2) Punomocnici ne mogu zastupati supru nike niti mogu prisustvovati mirenju. Zapisnik o mirenju Clan 238 (1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i izjave supru nika o tome da su se pomirili odnosno da miren je nije uspelo. ne odazovu pozivu za mirenje.

iako su uredno pozvani. ali sud odnosno ustanov a kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba po stigne. Svrha nagodbe Clan 241 (1) Svrha nagodbe jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta nako n poni tenja ili razvoda braka. Kada je nagodba uspela Clan 243 (1) Ako supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. (2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojace da sup ru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. (2) Ako ne dode do nagodbe. Kada nagodba nije uspela Clan 244 (1) Ako se jedan ili oba supru nika.atima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tu ba za razvod braka. . postupak mirenja ce sprovesti sud. odn osno tu bom za razvod braka a mirenje supru nika nije uspelo. smatrace se da nagodba nije uspela i nastavice se postupak po tu bi za po ni tenje ili razvod braka. sporazum supru nika o vr enju rod iteljskog prava unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka ukoliko s ud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. sa nagodbom se mo e nastaviti. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. smatrace se da je nagodba uspela. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. Poziv na nagodbu Clan 242 Na nagodbu se pozivaju oba supru nika i njihovi punomocnici. u smislu stava 1 ovog clana. smatrace se da je nagodba delimicno uspela. Nagodba Kada se sprovodi nagodba Clan 240 Nagodba se sprovodi u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za poni tenje braka. (2) Ako supru nici postignu samo sporazum o vr enju roditeljskog prava ili samo spor azum o deobi zajednicke imovine. ne odazovu pozivu na nagodbu. sporazum supru nika o deobi zaj ednicke imovine unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka. (3) Roci te za mirenje sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog clana.

Tu ba radi osporavanja materinstva . (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kad a joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. (4) Roci te za nagodbu sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. (2) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog materi nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. odnosno izjave supru nika da nagodba nije uspela. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu nagodb e obavesti sud kojem je podneta tu ba za poni tenje ili razvod braka i dostavi mu za pisnik o nagodbi. Pokretanje postupka Clan 248 Postupak radi utvrdivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu). radi u tvrdivanja i osporavanja ocinstva i radi poni tenja priznanja ocinstva (spor o oci nstvu) pokrece se tu bom. Tu ba radi utvrdivanja materinstva Clan 249 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja materinstva bez obzira na rok. 3. ovog clana. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Postupak u sporu o materinstvu i ocinstvu Mesna nadle nost Clan 247 U sporu o materinstvu i ocinstvu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ur eduje parnicni postupak. (3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult atima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odno sno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka.Zapisnik o nagodbi Clan 245 (1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava i o deobi za jednicke imovine. Trajanje nagodbe Clan 246 (1) Sud je du an da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tu ba za poni tenje braka. postupak nagodbe ce s provesti sud.

odnosno staratelj deteta. (3) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog oci nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem ocinst va nisu saglasili majka. (3) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta u roku od godinu d ana od dana saznanja da je ona rodila dete. a na jkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (2) Majka mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac. (4) Mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta mo e podneti tu bu radi osporav anja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta nije rodila dete. (2) Majka mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mu karac koga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo. Tu ba radi poni tenja priznanja ocinstva . Tu ba radi osporavanja ocinstva Clan 252 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva bez obzira na rok. (5) Mu karac koji se smatra ocem deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da det e nije zaceto postupkom biomedicinski potpomognutog oplodenja.Clan 250 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 god ina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rod enja deteta. Tu ba radi utvrdivanja ocinstva Clan 251 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja detet a. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (4) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta. a najkasnije u ro ku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (2) ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete. (3) Mu majke mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta.

lica koja imaju pravni interes da izjava bude poni tena te javni tu ilac. (2) Ako tu eni nema drugih naslednika. mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mu karac koji tvrdi da je otac deteta (nu ni i jedinstv eni suparnicari). kao i izjavu o saglasnosti sa priz nanjem ocinstva. Naslednici i staratelj tu ioca Clan 254 (1) Pravo na tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu ne prelazi na naslednike. Naslednici tu enog Clan 255 (1) Ako tu eni u sporu o materinstvu i ocinstvu nije vi e iv. a lice koje ima pravni interes da izjava bude poni tena samo ako se radi o uslovima za ni tavost priznanja (nu ni i jedinstveni suparnicari). 46-51 ovog zakona. ena koja tvrdi da je majka deteta. ena koja tvrdi da je (2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete. (5) Stranke u sporu radi poni tenja priznanja ocinstva jesu: lice koje je dalo izj avu o priznanju ocinstva. tu ba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika. (4) Stranke u sporu radi osporavanja ocinstva jesu: dete. (6) Ako tu bom u sporu o materinstvu i ocinstvu nisu obuhvacena sva lica koja mora . tu ba se podnosi protiv n jegovih naslednika. lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem o cinstva. majka. ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta i mu k arac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparnicari). (2) Naslednici tu ioca mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za utvrdivanje ili osporavanje materinstva ili ocinstva. (3) Stranke u sporu radi utvrdivanja ocinstva jesu: dete. mogu podneti lica koja su dala izjavu. dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu radi poni tenja iz jave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uocen a. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tu ioca mo e podneti tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. majka. mu karac koji tvr di da je otac deteta i mu karac koga majka smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni s uparnicari). Suparnicarska zajednica Clan 256 (1) Stranke u sporu radi utvrdivanja materinstva jesu dete i majka deteta. iz uzroka navedenih u cl. (2) Lice koje je izjavu o priznanju ocinstva. odnosno radi poni tenja priznanja ocinstva.Clan 253 (1) Tu bu radi poni tenja izjave o priznanju ocinstva.

4. sud ce je odbaciti. (7) Ako tu ilac u roku koji sud odredi ne pro iri tu bu na sva lica koja moraju biti s tranke u postupku ili se ta lica ne pridru e tu bi kao tu ioci. smatrace se da je tu ba povucena. sud je du an da pouci tu ioca da tu i i lice koje tu bom nij e obuhvaceno ili da to lice pozove da se pridru i tu bi kao novi tu ilac. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 260 (1) Sud je du an da presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluci o vr enju rodit eljskog prava. a ako tu ba bude vracena sudu bez ispravke.ju biti stranke u postupku. (2) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluciti i o potpunom ili d elimicnom li enju roditeljskog prava. (2) Punomocje treba da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podizanje tu be . . Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje rodit eljskog prava Mesna nadle nost Clan 261 Dete mo e podneti tu bu u sporu za za titu svog prava i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pred sudom op te mesne nadle nosti ili pred sudom na cijem podru cju ono ima prebivali te. (2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa clanom 254 stav 2 ovog zakona. odnosno boravi te. (2) U sporu o materinstvu i ocinstvu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnan je. prvostepeni s ud ce re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Punomocnik Clan 257 (1) Ako tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu podnosi punomocnik stranke. Smrt stranaka Clan 259 (1) Ako u toku spora o materinstvu i ocinstvu umru tu ilac ili tu eni. Presuda i sudsko poravnanje Clan 258 (1) U sporu o materinstvu i ocinstvu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (3) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. punomoc je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu.

pored lica iz stava 2 ovog cl ana. (2) Tu bu za li enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta Clan 265 (1) Ako izmedu deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi. javni tu ilac i organ starateljstva. drugi roditelj. (2) Dete koje je navr ilo 10. roditelji deteta i organ starateljstva. (3) Dete koje je navr ilo 10. (2) Tu ba za za titu prava deteta mo e se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu za ticena nekim drugim postupkom. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od organa starateljstva d a mu postavi kolizijskog staratelja. javni tu i lac i organ starateljstva. Tu ba za za titu prava deteta Clan 263 (1) Tu bu za za titu prava deteta mogu podneti: dete. pravosudni i drugi dr avni organi. roditelji deteta. udru enja i gradani. (3) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a za titu prava deteta imaju sve decje. pravosudni i drugi dr avni organi. (4) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a li enje roditeljskog prava imaju sve decje. Du nost suda Clan 266 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog . (3) Tu bu za vracanje roditeljskog prava mo e podneti. udru enja i gradani. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustan ove socijalne za tite. dete zastupa kolizijski staratelj. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od suda da mu postavi pri vremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmedu njega i njegovog z akonskog zastupnika. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. i roditelj koji je bio li en roditeljskog prava. Tu ba za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava Clan 264 (1) Tu bu za vr enje roditeljskog prava mogu podneti: dete.Pokretanje postupka Clan 262 Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditelj skog prava pokrece se tu bom.

da prenese sudu mi ljenje deteta. du an je da detetu postavi privremenog zastupnika. 2. Narocita hitnost postupka Clan 269 (1) Postupak za za titu prava deteta i postupak za li enje roditeljskog prava naroci to su hitni. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodicnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. (3) Ako sud utvrdi da je u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odno sno li enje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mi lje nje. da detetu pru i obja njenje koje se tice mogucih posledica akta koji on preduzima . Du nost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika Clan 267 Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za za titu pra va deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi ljenje. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. . du an je: 1. ako dete nije neposredno izrazilo mi ljenje pre d sudom. (2) Ako sud proceni da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosn o li enje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajuci nacin . da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. 3. (2) Odredbe cl. da mi ljenje deteta utvrdi na nacin i na mestu koje je u skladu sa njegovim god inama i zrelo cu. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mi ljenje i da mi ljenju deteta posv eti du nu pa nju u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. 265-267 ovog zakona du ni su da primenjuju i organi koji vode drug e postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. 3. Du nost drugih Clan 268 (1) Odredbe cl. 2. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. du an je: 1.prava sud je uvek du an da se rukovodi najboljim interesom deteta.

Presuda i sudsko poravnanje Clan 271 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja il i odricanja. (3) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li en je roditeljskog prava odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. (2) Ako roditelji nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava ili sud pr oceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta. . 5. Odluka o vr enju roditeljskog prava Clan 272 (1) Sporazum roditelja o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava un osi se u izreku presude o vr enju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. (3) Kada sud donese odluku o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prav a. Postupak u sporu za poni tenje usvojenja Mesna nadle nost Clan 274 U sporu za poni tenje usvojenja mesno je nadle an sud na cijem se podrucju nalazi or gan starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. porodicnog savetovali ta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u por odicnim odnosima. a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vr i roditeljsko pravo. sud je du an da zatra i nalaz i strucno mi ljenje od organa starateljstva. odluku o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. (2) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. sud ce narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vr i roditeljsko pravo. o visini doprinosa za izdr avanje od strane d rugog roditelja i o nacinu odr avanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem do nosi sud. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 273 (1) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta odluciti i o vr enju odnosno li en ju roditeljskog prava.Nalaz i strucno mi ljenje Clan 270 Pre nego to donese odluku o za titi prava deteta ili o vr enju odnosno li enju roditelj skog prava. (2) Sud mo e presudom u sporu za vr enje roditeljskog prava odluciti i o potpunom il i delimicnom li enju roditeljskog prava.

6. (3) Na osnovu re enja iz stava 2 ovog clana osna uje se prvi upis rodenja usvojenika .Tu ba za poni tenje usvojenja Clan 275 (1) Tu bu za poni tenje usvojenja iz razloga navedenih u cl. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji. (2) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti najkasnije do zakljucenja glavne ras prave u bracnom sporu. Presuda o poni tenju usvojenja Clan 276 (1) Presudu o poni tenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim j e zasnovano usvojenje. (3) Izuzetno. odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbracnih partnera. odnosno od dana kada mu je ucinjeno poslednje fakticko davanje na ime . roditelji odnosno staratelj usvojenika. biv i supru nik koji iz opravdanih razloga nije podneo tu bu za izdr avanj e u bracnom sporu mo e je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestan ka braka. Postupak u sporu za izdr avanje Mesna nadle nost Clan 277 U sporu za izdr avanje mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnic ni postupak. (2) Tu bu za izdr avanje mo e podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poverio cem odnosno du nikom izdr avanja. Pokretanje postupka Clan 278 (1) Postupak u sporu za izdr avanje pokrece se tu bom. kao i javni tu ilac. usvojenik. (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog clana organ starateljstva pred kojim je za snovano usvojenje donosi re enje o poni tenju re enja o novom upisu rodenja usvojenika . Pokretanje postupka za izdr avanje supru nika odnosno vanbracnog partnera Clan 279 (1) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti tokom trajanja braka. (3) Tu bu za izdr avanje deteta mo e podneti i organ starateljstva. lica ko ja imaju pravni interes da usvojenje bude poni teno. (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zablu di mo e podneti tu bu za poni tenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je pr inuda prestala ili je zabluda uocena.

odnosno od dana kada je ucinj eno poslednje fakticko davanje na ime izdr avanja. . (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. 7. mogu podneti: clan porodice prema kome je nasilje i zvr eno. (2) Tu bu za odredivanje mere za tite od nasilja u porodici. Pokretanje postupka Clan 284 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici pokrece se tu bom. pored suda op te mesne nad le nosti. (5) Tu ba za izdr avanje vanbracnog partnera mo e se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbracnih partnera. Narocita hitnost postupka Clan 280 (1) Postupak u sporu za izdr avanje narocito je hitan. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 281 Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za izdr avanje. i sud na cijem podrucju ima prebivali te. (4) U slucaju iz stava 3 ovog clana. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. javni tu ilac i organ starateljstva. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdr avanim li cima. tu beni zahtev mo e biti usvojen samo ako su us lovi od kojih zavisi pravo na izdr avanje postojali u vreme prestanka braka i jo uv ek postoje u vreme zakljucenja glavne rasprave u sporu za izdr avanje. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba.izdr avanja. njegov zakonski zastupnik. kao i za produ enje mere za tite od nasilja u porodici. Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici Mesna nadle nost Clan 283 U sporu za za titu od nasilja u porodici mesno je nadle an. odnosno boravi te clan porodice pr ema kome je nasilje izvr eno. Evidencija i dokumentacija o izdr avanju Clan 282 (1) Presudu o izdr avanju sud je du an da odmah dostavi organu starateljstva na cijo j teritoriji poverilac izdr avanja ima prebivali te odnosno boravi te.

tako i organu starateljstva na cijoj ter itoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice protiv koga je mera za tite o dredena. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. Narocita hitnost postupka Clan 285 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici narocito je hitan. sud mo e zatra iti od organa starateljstva da pru i pomoc u pribavljanju potreb nih dokaza i da iznese svoje mi ljenje o svrsishodnosti tra ene mere. Dejstvo Clan 288 alba ne zadr ava izvr enje presude o odredivanju ili produ enju mere za tite od nasilja u porodici. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. Zajednicke odredbe albe . (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. (2) Sud mo e odrediti i meru za tite od nasilja u porodici koja nije tra ena ako oceni da se takvom merom najbolje posti e za tita. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 287 (1) Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za za titu od nasilja u porodici. Organ starateljstva Clan 286 Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za za titu od nasilja u por odici. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvr eno. Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici Clan 289 (1) Presudu u sporu za za titu od nasilja u porodici sud je du an da odmah dostavi k ako organu starateljstva na cijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice prema kome je nasilje izvr eno.(3) Tu bu za prestanak mere za tite od nasilja u porodici mo e podneti clan porodice p rotiv koga je mera odredena. tako i o licima protiv kojih je odredena mera za t ite. II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE 1.

. (4) Ako je buduci supru nik ranije bio u braku. (3) Na njihovo tra enje maticar je du an da u roku od osam dana donese pismeno re enje o odbijanju zahteva za sklapanje braka. na osnovu izjava buducih supru nika. Odbijanje zahteva za sklapanje braka Clan 293 (1) Maticar utvrduje. 2. (2) O usmenom zahtevu buducih supru nika maticar sacinjava zapisnik. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strucnog socija lnog rada i socijalne za tite. (2) Maticar ce usmeno saop titi podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom.Sadr ina ovog dela zakona Clan 290 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni upravni postupci u vezi sa porodic nim odnosima. a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. (3) Buduci supru nici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz maticne knjige rodenih za svakog od njih. Prihvatanje zahteva za sklapanje braka Clan 294 Maticar odreduje dan sklapanja braka u sporazumu sa buducim supru nicima kada utvr di da su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. da li su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zak onom. (4) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva m ogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana p rijema re enja. prilo enih isprava i na d rugi nacin. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka Clan 292 (1) Buduci supru nici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka maticar u op tine u kojoj ele da sklope brak. Primena zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak Clan 291 (1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju s e odredbe zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak. podnece dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova cinjenica nije upisana u maticnu knjigu rodenih. ako ovim zakonom nije dr ugacije odredeno.

(2) Prostorija predvidena za sklapanje braka mora biti prigodno uredena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije. Savetovanje u pogledu licnih i imovinskih odnosa Clan 297 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da posete bracno ili porodicno sav etovali te i da se upoznaju sa va no cu odr avanja skladnih bracnih i porodicnih odnosa. dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu. ako za to postoje narocito opravdani razlozi. kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se ticu njihovog zdravlja. dijagnoze i prognoze bolesti. a maticar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. (2) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se sporazumeju o prezimenu. izuzetno. (2) Svedok prilikom sklapanja braka mo e biti svako poslovno sposobno lice.Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka Clan 295 Maticar sa buducim supru nicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du an da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka. (2) Maticar ce posebno preporuciti buducim supru nicima da se upoznaju sa mogucnos tima i prednostima planiranja porodice. a izostanak ne opravdaju . na svecan nacin. dva svedoka i maticar. (3) Maticar mo e. Ucesnici prilikom sklapanja braka Clan 300 (1) Sklapanju braka prisustvuju buduci supru nici. u prostoriji posebno predvidenoj za t u namenu. lecenju i rezultatima lecenja. Sklapanje braka preko punomocnika . Savetovanje u pogledu zdravlja Clan 296 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se do dana sklapanja braka uzaj amno obaveste o stanju svog zdravlja. Mesto i nacin sklapanja braka Clan 299 (1) Brak se sklapa javno. a po potrebi i da posete odgovarajucu medi cinsku ustanovu. maticar ce konstatovati da su odustali od sklapanja braka. Odustajanje Clan 298 Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme. ako se obezbede uslovi u pogledu svecanog izgleda prostorije i ako se time ne vreda dostojanstvo cina sklapanja braka.

svedoci i maticar. (5) Posle progla enja da je brak sklopljen maticar ce upitati supru nike kako glasi njihov sporazum o prezimenu. Cin sklapanja braka Clan 302 (1) Sklapanje braka pocinje utvrdivanjem identiteta buducih supru nika i izve tajem maticara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punova nost njihovog bra ka ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. punomocnik svojim imenom i prezimenom pored licnog imena supru nika koga zastupa. a zatim ce svakog od nj ih pojedinacno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. Upisivanje braka u maticnu knjigu Clan 303 (1) Sklopljeni brak maticar upisuje u maticnu knjigu vencanih i u maticnu knjigu rodenih za oba supru nika.Clan 301 (1) Op tinska uprava mo e. maticar ce procitati prilo eno punomocje . (2) Punomocje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. kao i datum overe punomocja. (2) Ako se brak sklapa preko punomocnika. re enjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog buduceg supru nika i punomocnika drugog buduceg supru nika ako za to postoje narocito opravdani razlozi. (3) Posle potpisivanja maticar urucuje supru nicima izvod iz maticne knjige vencan ih. (3) Kada maticar utvrdi da na njegov izve taj nema prigovora. izuzetno. (3) Punomocje treba da sadr i licne podatke o vlastodavcu. . punomocniku i buducem s upru niku koji ce prisustvovati sklapanju braka. (5) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomocnika po dnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. na prigodan nacin ce upoznati buduce supru nike sa pravima i du nostima u braku. (4) Punomocje va i 90 dana od dana overavanja. Dostavljanje izve taja o sklopljenom braku Clan 304 (1) Ako je mesto rodenja supru nika razlicito od mesta sklapanja braka. (2) Upis braka u maticnu knjigu vencanih potpisuju supru nici svojim imenom i novi m prezimenom. maticar do stavlja izve taj o sklopljenom braku nadle nom maticaru. (4) Posle datih potvrdnih izjava volje buducih supru nika maticar progla ava da je b rak sklopljen.

maticar je du an da pozove majku i det e. (3) Izjava o priznanju ocinstva ne mo e se dati preko zakonskog zastupnika ili pun omocnika. maticar je du an da majku pouci o njeno m pravu na utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom. (2) Ako je majka u prijavi rodenja deteta navela da ocem deteta smatra mu karca ko ji je kasnije priznao ocinstvo. (2) Ako majka imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. maticar je du an da pozove t og mu karca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju ocinstva. u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz clana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izj avu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem ocinstva. organ pred kojim je prizna to ocinstvo du an je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadr i izjavu o priz nanju ocinstva dostavi maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. uz izvod iz maticne knjige venc anih dostaviti i podatke o mestu prebivali ta stranog dr avljanina u inostranstvu. odnosno staratelj deteta. u slucaju iz stava 2 ovog clana. Izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva Clan 306 (1) Kada primi izjavu o priznanju ocinstva. kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom. koje ce o sklopljenom braku o bavestiti nadle no inostrano diplomatsko-konzularno predstavni tvo u na oj zemlji. da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. maticar j e du an da mu karca koji je priznao ocinstvo pouci o njegovom pravu na utvrdivanje o cinstva sudskom odlukom. Savetovanje oca Clan 307 Ako majka i dete. (2) Ako je izjava o priznanju ocinstva data maticaru koji nije nadle an. nece se tra iti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog clana. maticar ce izvod iz maticne knjige ven canih dostaviti ministarstvu nadle nom za pravosude. odnosno majku ili dete. po pravilu. maticar je du an da je pouci o njenom pravu da imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. (3) Ako mu karac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta. (3) Maticar ce. Postupak priznanja ocinstva Izjava o priznanju ocinstva Clan 305 (1) Izjava o priznanju ocinstva daje se. odnosno staratelja deteta.(2) Ako je brak sklopio strani dr avljanin. . Savetovanje majke Clan 308 (1) Kada majka prijavljuje rodenje deteta van braka. 3. maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. odnosno majka ili dete.

(3) Maticar ce usmeno saop titi mu karcu koji je priznao ocinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu r odenih i o tome ce saciniti slu benu bele ku.Utvrdivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 309 (1) Maticar utvrduje. (3) Buduci usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz maticn e knjige rodenih za svakog od njih. maticar ce u pisati priznanje ocinstva u maticnu knjigu rodenih. da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu ro denih. na osnovu izjava stranaka. prilo enih isprava i na drugi nac in. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka Clan 311 Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slu benoj du nos ti. Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja Clan 312 (1) Buduci usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu sta rateljstva na cijem podrucju oni imaju zajednicko prebivali te. (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. (2) Strani dr avljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko minista rstva nadle nog za porodicnu za titu. 4. buduci usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta. (2) Posle upisa priznanja ocinstva maticar urucuje ocu izvod iz maticne knjige r odenih za dete. Upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 310 (1) Priznanje ocinstva upisuje maticar koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. odnosno boravi te. kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da us voje dete (op ta podobnost usvojitelja). (2) Maticar ce usmeno saop titi majci da mu karac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo i o tome ce saciniti slu benu bele ku. kao i druge dokaze o podobnosti deteta da b . (2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvo d iz maticne knjige rodenih za dete. Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja Clan 313 (1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na cijem podrucju dete ima prebivali te. odnosno boravi te.

Jedinstveni licni registar usvojenja Clan 316 (1) Kada utvrdi da su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost u svojitelja). (3) Nalaz i mi ljenje iz stava 2 ovog clana daju strucnjaci organa starateljstva. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. pravnika i lekara. organ starate ljstva je du an da detetu postavi privremenog staratelja koji ce ga zastupati u po stupku zasnivanja usvojenja. . Op ta podobnost usvojitelja i usvojenika Clan 314 (1) Organ starateljstva utvrduje da li su buduci usvojitelji podobni da usvoje d ete (op ta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (op ta po dobnost usvojenika) na osnovu izjava buducih usvojitelja. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. na osnovu prilo enih isprava i na drugi nacin. odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojeni ka). (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje. odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). kao i od zdravstvenih ustanova.ude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). (2) Organ starateljstva du an je da re enje iz stava 1 ovog clana donese u roku od 6 0 dana od dana predaje urednog zahteva. organ starateljstva ce pozvati roditelja i dete koje je navr ilo 10. roditelja ili staratel ja deteta. socijalnog radnika. samog deteta. godinu ivo ta da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. organ starateljstva du an je da mu preporuci da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starate ljstva. (3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja. (2) Jedinstveni licni registar usvojenja vodi ministarstvo nadle no za porodicnu z a titu. organ starateljstva du an je da podatke o buducim usvojiteljima odnosno buduc em usvojeniku odmah unese u Jedinstveni licni registar usvojenja. (4) Organ starateljstva mo e zatra iti nalaz i mi ljenje i od strucnjaka porodicnih sa vetovali ta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodicnim odno sima. pedagoga. (4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporuceno psiho-socijalno savetovan je. (2) Odluka o op toj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strucnog mi ljenja psiho loga. Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 315 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (op ta podob nost usvojitelja).

Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 319 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da uzajamno prilagodavanje nije bilo uspe no. ako je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) i . (4) Nacin vodenja Jedinstvenog licnog registra usvojenja propisuje ministar nadl e an za porodicnu za titu. (3) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako usvojitelji i roditelj odnosno starat elj deteta sporazumno izvr e izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav s porazum u najboljem interesu deteta. Izbor buducih usvojitelja Clan 317 (1) Organ starateljstva koji je utvrdio op tu podobnost usvojenika bira buduce usv ojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog licnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zakljucak. osim ako je usvojitelj strani dr avljanin. 2.(3) Jedinstveni licni registar usvojenja sadr i evidenciju podataka o buducim usvo jiteljima za koje je utvrdeno da su podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvoji telja) i deci za koju je utvrdeno da su podobna da budu usvojena (op ta podobnost usvojenika). (2) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako dete usvaja supru nik ili vanbracni par tner roditelja deteta. Re enje o usvojenju Clan 320 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje donosi pismeno re enje o usvojenju: 1. Prilagodavanje Clan 318 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje du an je da im uputi de te radi uzajamnog prilagodavanja. (2) Period prilagodavanja ne mo e trajati du e od est meseci. (2) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. (3) Organ starateljstva du an je da nadzire uspe nost uzajamnog prilagodavanja buduc ih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slu bene bele ke (posebna p odobnost usvojitelja i usvojenika). ako su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). odnosno ako usvojeno dete usvaja supru nik ili vanbracni pa rtner usvojitelja deteta.

. (2) Urucivanju re enja iz stava 1 ovog clana mo e prisustvovati i dete ako je to u s kladu sa njegovim godinama i zrelo cu.3. ako je to u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. Mesto i nacin urucivanja re enja Clan 324 (1) Re enje o usvojenju urucuje se na svecan nacin licno usvojiteljima i staratelj u usvojenika. Iskljucivanje javnosti Clan 323 (1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljucena. (2) Usvojenje je zasnovano danom dono enja re enja o usvojenju. (2) Slu beno lice organa starateljstva du no je da preporuci buducim usvojiteljima d a se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva. (3) Re enje iz stava 1 ovog clana konacno je i njime se poni tava raniji upis rodenj a usvojenika. ako utvrdi da je uzajamno prilagodavanje buducih usvojitelja i deteta bilo us pe no (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika). Upoznavanje sa pravnim posledicama Clan 321 (1) Slu beno lice organa starateljstva sa buducim usvojiteljima obavlja razgovor b ez prisustva javnosti u kojem je du no da ih upozna sa pravnim posledicama koje na stupaju zasnivanjem usvojenja. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u poro dicnim odnosima. Re enje o novom upisu rodenja Clan 325 (1) Na osnovu re enja o usvojenju organ starateljstva donosi re enje o novom upisu r odenja usvojenika. (2) Re enjem o novom upisu rodenja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se po dacima o usvojiteljima. Savetovanje Clan 322 (1) Slu beno lice organa starateljstva preporucice buducim usvojiteljima da detetu saop te istinu o njegovom poreklu to je pre moguce. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slu benu tajnu i nj u su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. u kojem ce ga podrobno obavestiti o preds tojecem usvojenju. (2) Slu beno lice organa starateljstva mo e obaviti razgovor i sa detetom.

323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. Postupak zasnivanja hraniteljstva Clan 328 (1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe cl.Upisivanje i uvid u maticnu knjigu Clan 326 (1) Re enje o novom upisu rodenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja maticaru k oji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. 320 i 321 i cl. (2) Mesna nadle nost za ticenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivali te ni boravi te odreduje se prema mestu gde je ticenik naden. Iskljucivanje javnosti . Mesna nadle nost Clan 330 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadle an organ starateljstva prema mestu prebivali ta. Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka Clan 329 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokrece organ starateljstva po slu benoj du nosti. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. 311-315 . porodicno saveto vali te ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podn esu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u maticnu knjigu rodenih. (2) Posle novog upisa rodenja usvojenika pravo uvida u maticnu knjigu rodenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. cl. Evidencija i dokumentacija o usvojenju Clan 327 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj de ci. odnosno boravi ta ticenika. maticar je du an da u puti dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva. udru enja i gradani. pravosudni i drugi dr avni organi. 5.

Re enje o postavljenju novog staratelja Clan 334 (1) Organ starateljstva donosi re enje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razre en du nosti ili je umro. organ starateljstva du an je da izvr i popis imovine nika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. odnos no lice koje ima pravni interes.Clan 331 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljucena. (4) Urucivanjem re enja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj u poznat sa svojim pravima i du nostima (uvodenje staratelja u du nost). (2) Ako ticenik ima imovinu. a sama imovina predaje mu se na upravlj anje i raspolaganje. (3) Ako ticenik ima imovinu. (2) Privremeni zakljucak o obezbedenju sme taja ticenika organ starateljstva du an je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o li enju poslovne sposobnosti punoletnog lica. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. staratelju se urucuje i izve taj stalne komisije za po pis i procenu vrednosti imovine ticenika. (3) Re enjem o stavljanju pod starateljstvo odreduju se prava i du nosti staratelja. Hitnost postupka Clan 332 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podac i dostupni. (5) albu protiv re enja o stavljanju pod starateljstvo mo e izjaviti staratelj. Re enje o stavljanju pod starateljstvo Clan 333 (1) Organ starateljstva donosi re enje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi d a za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (2) Na re enje iz stava 1 ovog clana primenjuju se odredbe clana 333 ovog zakona. Pritu ba na rad staratelja Clan 335 tice . (4) Re enje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva du an je da donese od mah.

(3) Ministarstvo nadle no za porodicnu za titu du no je da odgovori na pritu bu iz stava 1 ovog clana u roku od 30 dana od dana prijema pritu be. (2) albu protiv re enja o razre enju staratelja mo e izjaviti staratelj. re enje iz stava 1 ovog clana upisuje se i u jav ni registar prava na nepokretnostima. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dan a od dana prijema re enja. ticenik koji je sp (2) Organ starateljstva du an je da na pritu bu iz stava 1 ovog clana odgovori u rok u od 15 dana od dana kada je pritu ba primljena u organu starateljstva. odnosno lice koje ima pravni interes. ticenik koji je sp (2) Pritu ba se podnosi ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu. ministars tvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. Re enje o prestanku starateljstva Clan 337 (1) Organ starateljstva donosi re enje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga bez odlaganja staratelju i ticeniku. Re enje o razre enju staratelja Clan 336 (1) Organ starateljstva donosi re enje o razre enju staratelja ako utvrdi da za to p ostoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (3) Primopredaja izmedu ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o sta vljanju pod starateljstvo iz clana 333 ovog zakona. (2) albu protiv re enja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i ticenik koji je sposoban za rasudivanje. (2) Ako ticenik ima nepokretnosti. . osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo Clan 340 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o ticenicima.(1) Pritu bu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. odnosno lice k oje ima pravni interes. Upisivanje u maticnu knjigu Clan 339 (1) Konacno re enje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konacno re enje o prestan ku starateljstva dostavlja se bez odlaganja maticaru koji vodi maticnu knjigu ro denih za ticenika. Pritu ba na rad organa starateljstva Clan 338 (1) Pritu bu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj.

ali ne mogu odrediti p ogrdno ime. . odnosno i ime i prezime. ako ne mogu da posti gnu sporazum o imenu deteta. (3) albu protiv re enja iz stava 2 ovog clana mogu izjaviti roditelji deteta minist arstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. (3) Svako je du an da se slu i svojim licnim imenom. Jedanaesti deo LICNO IME I ZAJEDNICKE ODREDBE Pojam Clan 342 (1) Licno ime sastoji se od imena i prezimena. (2) Odluka o skracenom licnom imenu saop tava se maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava na licno ime i konstatuje se u maticnoj knjizi rodenih. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. (2) Licno ime upisuje se u maticnu knjigu rodenih. u skladu sa zakonom. Skraceno licno ime Clan 343 (1) Lice cije ime ili prezime. ako u zakonom odredenom roku nisu odredili ime detetu. (2) Organ starateljstva re enjem odlucuje o merama preventivnog ili korektivnog na dzora nad vr enjem roditeljskog prava odnosno o odredivanju i promeni licnog imena deteta. odnosno ako su odredili pogrdno ime. ako nisu pozn ati. II ODREÐIVANJE LICNOG IMENA Ime deteta Clan 344 (1) Ime deteta odreduju roditelji. ime kojim se v reda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi e u maticnu knjigu rodenih i na mat ernjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.(2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. Drugi postupci pred organom starateljstva Clan 341 (1) Organ starateljstva vodi i druge postupke. sadr i vi e od tri reci du no je da se u pravnom saobracaju slu i skracenim licnim imenom. (4) Ime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi.

lice koje promenom licnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. umesto svog uzme prezime drugog supru nika.Prezime deteta Clan 345 (1) Prezime deteta odreduju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. ako nisu poznati. odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. svom prezimenu doda prezime drugog supru nika odnosno prezimenu drugog supru nika doda svoje prezime. 2. 3. lice koje je osudeno za krivicno delo za koje se goni po slu benoj du nosti dok k azna nije izvr ena odnosno dok traju pravne posledice osude. (3) Prezime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. godinu i koje je sposobno za rasudivanje. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje ima pr avo na davanje saglasnosti sa promenom licnog imena. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. Promena prezimena deteta Clan 349 . lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime. Ko nema pravo na promenu Clan 347 Pravo na promenu licnog imena nema: 1. 4. zadr i svoje prezime. ivota (2) Dete koje je navr ilo 10. 3. lice protiv koga se vodi krivicni postupak za delo za koje se goni po slu benoj du nosti. Promena prezimena supru nika Clan 348 (1) Supru nici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih: 1. (2) Roditelji ne mogu zajednickoj deci odrediti razlicita prezimena. III PROMENA LICNOG IMENA Ko ima pravo na promenu Clan 346 (1) Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje je navr ilo 15. (2) Supru nik koji je promenio prezime sklapanjem braka mo e u roku od 60 dana od da na prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka. 2.

neovla cenom upotrebom imaocevog li cnog imena ili dela imena na drugi nacin bez pristanka imaoca (neovla cena upotreb a licnog imena). osim kada je to uobicajeno ili neophodno (iskrivljavanje l icnog imena). 4. pripisivanjem imaocu drugacijeg licnog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac du an da se slu i drugacijim licnim imenom ili delom imena. (2) Usvojenom detetu mo e se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvo jitelja. IV ZA TITA PRAVA NA LICNO IME Povreda prava na licno ime Clan 351 Pravo na licno ime mo e se povrediti narocito: 1. . (3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem mo e posle prestanka usvojenja poni te njem uzeti svoje prezime. (2) Op tinska uprava koja prihvati zahtev za promenu licnog imena du na je da o tome obavesti nadle nog maticara radi upisa promene licnog imena u maticnu knjigu rode nih i vencanih i organ koji vodi evidenciju o prebivali tu gradana.(1) Detetu se mo e promeniti prezime: 1. (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za promenu licnog imena podnosilac mo e i zjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijem a re enja. skracenim. utvrdivanjem materinstva odnosno ocinstva. 2. odnosno o metanjem na drugi nacin da vr i pravo na licno ime (sprecavanje i ometanje vr enja p rava na licno ime). Pristanak za upotrebu imena Clan 352 (1) Imalac mo e i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog licnog imena ili dela imena u dopu tene svrhe. oznacavanje m imaoca drugacijim licnim imenom od njegovog. navodenjem drugoga ili dopu tanjem drugome da sebe ozn acava imaocevim licnim imenom ili delom imena. drugog lica. pro irenim ili drugacijim navodenjem imaocevog licnog imena ili dela imena. 2. Stvarna i mesna nadle nost Clan 350 (1) Zahtev za promenu licnog imena podnosi se op tinskoj upravi na cijem podrucju podnosilac zahteva ima prebivali te. 3. osporavanjem imaocu na drugi naci n prava da se slu i svojim licnim imenom (osporavanje prava na licno ime). iskrivljenim. sprecavanjem imaoca da se slu i svojim licnim imenom ili delom imena. organizacije. odnosno boravi te. oznacavanjem sebe. osporavanjem materinstva odnosno ocinstva. stvari ili pojave imaocevim lic nim imenom ili delom imena.

uni tenje ili preinacenje predmeta kojima je izvr ena povreda prava. 2. utvrdi postojanje prava da se ono slu i svojim licnim imenom. Opoziv pristanka Clan 354 (1) Ako je imalac zadr ao pravo da pristanak za upotrebu licnog imena opozove. Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE tete prouzrokova . su pru nik. zabrani dalje vr enje ili ponavljanje radnje kojom se povreduje pravo. znatno na kodila njegov im interesima. opo zivom pristanak prestaje. Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na licno ime Clan 356 Ako je imalac prava na licno ime umro posle izvr ene povrede. za titu prava na licno ime mogu zah tevati: lice koje je umrli odredio da se stara o za titi njegovog licnog imena. 4. dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete. srazmerno tome koliko je upotreba licnog imena doprinela ostvarenju dobiti. kao i ako je povreda izvr ena posle smrti imaoca prava na licno ime. povlacenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na licno ime ili ne to dr ugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava. (3) U slucaju iz stava 2 ovog clana. Vezanost pristankom Clan 353 Pristanak dat za jednu upotrebu licnog imena. 5. dete. o teceni ima pravo na naknadu ne opozivom pristanka. pod pret njom placanja odredene svote novca povredenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi. (2) I kada nije zadr ao pravo na opoziv. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom licnog imena.) ako bi upotrebom bilo povredeno pravo tih lica.(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaocev o prezime odnosi (supru nik. s obzirom na okolnosti slucaja. a on to nije mogao predvideti. 3. za upotrebu na drugi nacin odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu. Tu be Clan 355 Lice cije je pravo na licno ime povredeno mo e u parnicnom postupku zahtevati od s uda da: 1. roditelj i dr. imalac mo e opozvati pristanak ako bi upotr eba njegovog licnog imena. dete i roditelj umrlog. za odredeni nacin upotrebe odnosno za upotrebu u odredenu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu. naredi uklanjanje.

je se punova nim ako 19 ovog zakona i ako aja 1947. godine do 5. br. br. (4) Ako posle pocetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz sta va 3 ovog clana. 25/93. godine p narodnooslobodilackim odborima ili narodnim odborima prizna su bili u vreme zakljucenja braka ispunjeni uslovi iz cl. do uredenja posebnog vanparnicnog po stupka zakonom . maja 1946. maja 1946. godine do 9. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". broj 29/64).Primena ovog zakona Clan 357 (1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodicne odnose koji su nastali do d ana pocetka primene ovog zakona. 25/93. . 35/94. odnosno odredenog clana narodnog odbora. priznaju se punova nim od dana njihovog zakljucenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punova nost tih br akova po Osnovnom zakonu o braku ("Slu beni list SFRJ". dalji postupak sprove ce se prema odredbama ovog zakona. aprila 1941. 22/93. (2) Brak zakljucen u red vojnim organima. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasni k RS". 15je uveden u maticne knjige ili je tra eno to uvodenje do 9. postupak ce se nastaviti prema odredbama Zakona o bra ku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 46/95 i 29/2001). (4) Odredba stava 3 ovog clana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosna nom s udskom presudom ogla eni za nepostojece. Shodna primena zakona kojim se ureduje vanparnicni postupak Clan 360 Na postupak iz clana 11 stav 3 ovog zakona. a bez uce ca predsednik a narodnog odbora. Usvojenje Clan 358 (1) Na usvojenje zasnovano pre pocetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su va ili do dana pocetka primene ovog zakona. br. vremenu od 6. godine sklopl jeni uz uce ce maticara ili drugog slu benika narodnog odbora.shodno ce se primenjivati odredbe zakona kojim je ureden vanpar nicni postupak za davanje dozvole za zakljucenje braka. maja 1946. 35/94. 22/93. godine. (3) Ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postu pku iz stava 2 ovog clana. godine punova an je ako je zakljucen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljucenja braka. m (3) Brakovi zakljuceni posle 9. br. 46/95 i 29/2001) nastavice se prema odredbama ov og zakona. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glas nik RS". Brak Clan 359 (1) Brak zakljucen pre 9. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. osim ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena od luka. (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem z a potrebe drugih zakona. maja 1955.

jula 2006.Rokovi Clan 361 Rokovi za podizanje tu bi predvideni ovim zakonom primenjivace se na sve slucajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona. 46/95 i 29/2001). a primenjuje se od 1. 25/82 i 48/88 i "Slu beni glasnik RS". . godine. jula 2005. br. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". godine. br. (3) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e odredbe Glave pete (Li enje i vracanje roditeljskog prava) Zakona o vanparnicnom postupku ("Slu beni glasnik SR S". (2) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog clana. br. osim odredaba clana 2 03 st. 22/ 93. Stupanje na snagu i primena ovog zakona Clan 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku R epublike Srbije". 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1. 25/93. Prestanak va enja drugih zakona i propisa Clan 362 (1) Danom pocetka primene ovog zakona prestaje da va i Zakon o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 35/94. broj 46/95).

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful