Prvi deo OSNOVNE ODREDBE Sadr ina zakona Clan 1 Ovim zakonom ureduju se: brak i odnosi u braku, odnosi

u vanbracnoj zajednici, o dnosi deteta i roditelja, usvojenje, hraniteljstvo, starateljstvo, izdr avanje, im ovinski odnosi u porodici, za tita od nasilja u porodici, postupci u vezi sa porod icnim odnosima i licno ime. Porodica Clan 2 (1) Porodica u iva posebnu za titu dr ave. (2) Svako ima pravo na po tovanje svog porodicnog ivota. Brak Clan 3 (1) Brak je zakonom uredena zajednica ivota ene i mu karca.

(2) Brak se mo e sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka buducih supru nika. (3) Supru nici su ravnopravni. Vanbracna zajednica Clan 4 (1) Vanbracna zajednica je trajnija zajednica ivota a bracnih smetnji (vanbracni partneri). ene i mu karca, izmedu kojih nem

(2) Vanbracni partneri imaju prava i du nosti supru nika pod uslovima odredenim ovim zakonom. Radanje, majka i dete Clan 5 (1) ena slobodno odlucuje o radanju. (2) Majka i dete u ivaju posebnu za titu dr ave. Dete Clan 6 (1) Svako je du an da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima k oje se ticu deteta. (2) Dr ava ima obavezu da preduzima sve potrebne mere za za titu deteta od zanemariv anja, od fizickog, seksualnog i emocionalnog zlostavljanja te od svake vrste eks ploatacije. (3) Dr ava ima obavezu da po tuje, titi i unapreduje prava deteta.

(4) Dete rodeno van braka ima jednaka prava kao dete rodeno u braku. (5) Usvojeno dete ima jednaka prava prema usvojiteljima kao dete prema roditelji ma. (6) Dr ava je du na da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi za titu u porodicnoj sredini uvek kada je to moguce. Roditelji Clan 7 (1) Roditeljsko pravo pripada majci i ocu zajedno. (2) Roditelji su ravnopravni u vr enju roditeljskog prava. (3) Zabranjena je zloupotreba roditeljskog prava. (4) Usvojitelji imaju pravni polo aj roditelja. Izdr avanje Clan 8 (1) Izdr avanje je pravo i du nost clanova porodice odredenih ovim zakonom. (2) Odricanje od prava na izdr avanje nema pravnog dejstva. Imovinski odnosi Clan 9 Imovinski odnosi u porodici ureduju se zakonom, a mogu se uredivati i sporazumno , u skladu sa ovim zakonom. Nasilje u porodici Clan 10 (1) Zabranjeno je nasilje u porodici. (2) Svako ima, u skladu sa zakonom, pravo na za titu od nasilja u porodici. Punoletstvo i poslovna sposobnost Clan 11 (1) Punoletstvo se stice sa navr enom 18. godinom ivota. (2) Potpuna poslovna sposobnost stice se punoletstvom i sklapanjem braka pre pun oletstva uz dozvolu suda. (3) Sud mo e dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti maloletnom licu koje je navr ilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i du evnu z relost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj licnosti, pravima i interesi ma. (4) O dozvoli iz st. 2 i 3 ovog clana sud odlucuje u vanparnicnom postupku.

Organ starateljstva Clan 12 (1) Poslove za tite porodice, pomoci porodici i starateljstva, u smislu ovog zakon a, vr i centar za socijalni rad (u daljem tekstu: organ starateljstva). (2) Kada organ starateljstva u obavljanju poslova utvrdenih ovim zakonom re ava u upravnim stvarima, obavlja ove poslove kao poverene. (3) Organizaciju rada organa starateljstva, standarde strucnog rada te sadr aj i n acin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodicnu z a titu. Licno ime Clan 13 (1) Svako ima pravo na licno ime. (2) Pravo na licno ime stice se rodenjem. (3) Licno ime se mo e promeniti pod uslovima odredenim ovim zakonom. Nadzor Clan 14 (1) Nadzor nad radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za porodicnu za t itu. (2) Nadzor nad strucnim radom organa starateljstva vr i ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje nacin vr enja nadzora nad strucni m radom organa starateljstva. Drugi deo BRAK I SKLAPANJE BRAKA Razlicitost polova, izjava volje i nadle nost Clan 15 Brak sklapaju dva lica razlicitog pola davanjem izjava volje pred maticarem. Zajednica ivota Clan 16 Brak se sklapa radi ostvarivanja zajednice Smetnje za sklapanje braka Bracnost Clan 17 ivota supru nika.

Krvno srodstvo Clan 19 Brak ne mogu sklopiti krvni srodnici u pravoj liniji. Adoptivno srodstvo Clan 20 Srodstvo zasnovano usvojenjem (adoptivno srodstvo) predstavlja smetnju za sklapa nje braka na isti nacin kao i krvno srodstvo. tetka i bratanac. ticenik. dozvoliti sklapanje braka izmedu tazbinskih s rodnika iz stava 1 ovog clana. po tovanje i pomaganje Clan 25 . iz opravdanih razloga. Sloboda volje Clan 24 Brak ne mo e sklopiti lice cija volja nije slobodna. (2) Sud mo e. godinu ivota. Nesposobnost za rasudivanje Clan 18 Brak ne mo e sklopiti lice koje je nesposobno za rasudivanje. Starateljstvo Clan 22 Brak ne mogu sklopiti staratelj i Maloletstvo Clan 23 (1) Brak ne mo e sklopiti lice koje nije navr ilo 18. godinu ivota. tetka i sestric. (2) Sud mo e. deca rodene brace i sestara. zet i ta ta. dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koj e je navr ilo 16. iz opravdanih razloga. stric i sinovica. ujak i sestricina. a dostiglo je telesnu i du evnu zrelost potrebnu za v r enje prava i du nosti u braku.Brak ne mo e sklopiti lice koje je vec u braku. a od srodnika u pobocnoj l iniji brak ne mogu sklopiti: rodeni brat i sestra. ocuh i pastorka te maceha i pastorak. te deca brace i sestara po ocu ili majci. Tazbinsko srodstvo Clan 21 (1) Brak ne mogu sklopiti tazbinski srodnici u prvom stepenu prave linije: sveka r i snaha. II DEJSTVA BRAKA Zajednica ivota. brat i sestra po ocu ili majc i.

Imovinski odnosi Clan 29 (1) Imovina supru nika mo e biti zajednicka i posebna imovina. (2) Brak prestaje poni tenjem i razvodom na dan pravnosna nosti presude o poni tenju o dnosno razvodu. svoje imovinske odnose u rediti bracnim ugovorom.Supru nici su du ni da vode zajednicki ivot te da se uzajamno po tuju i poma u. Ni tavost braka Razlicitost polova. (2) Brak izmedu lica iz stava 1 ovog clana nece se poni titi ako je zajednica ivota supru nika naknadno uspostavljena. poni tenjem i razvodom. u skladu sa ovim zakonom. (3) Brak prestaje poni tenjem ako je ni tav ili ru ljiv. Mesto stanovanja i zajednicko domacinstvo Clan 27 Supru nici sporazumno odreduju mesto stanovanja i odlucuju o vodenju zajednickog d omacinstva. Izdr avanje Clan 28 Supru nici su du ni da se uzajamno izdr avaju pod uslovima odredenim ovim zakonom. pod uslovima odredenim ovim zakonom. Izbor rada i zanimanja Clan 26 Supru nici su nezavisni u izboru rada i zanimanja. (2) Supru nici mogu. Zajednica ivota Clan 32 (1) Brak je ni tav ako nije sklopljen radi ostvarivanja zajednice ivota supru nika. ako izjave volje supru nika n isu bile potvrdne ili ako brak nije sklopljen pred maticarem. izjava volje i nadle nost Clan 31 Brak je ni tav ako su ga sklopila dva lica istog pola. . III PRESTANAK BRAKA Nacini prestanka braka Clan 30 (1) Brak prestaje smrcu supru nika.

telo i li drugo znacajno dobro jednog ili drugog supru nika odnosno treceg lica. Nesposobnost za rasudivanje Clan 34 (1) Brak je ni tav ako ga je sklopilo lice nesposobno za rasudivanje.Bracnost Clan 33 (1) Brak je ni tav ako je sklopljen za vreme trajanja ranijeg braka jednog supru nik a. (2) Ako lice iz stava 1 ovog clana naknadno postane sposobno za rasudivanje. Prinuda Clan 38 (1) Brak je ru ljiv ako je na njegovo sklapanje supru nik pristao pod prinudom. Srodstvo Clan 35 (1) Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili krvni. (3) Strah se smatra opravdanim kada se iz okolnosti vidi da je ugro en ivot. (2) Prinuda postoji kada je drugi supru nik ili neko treci silom ili pretnjom izaz vao opravdan strah kod supru nika i kada je on zbog toga pristao na sklapanje brak a. adoptivni ili tazbinski sro dnici izmedu kojih nije dozvoljeno sklapanje braka. bra k je ru ljiv. (2) Novi brak nece se poni titi ako je raniji brak u meduvremenu prestao. (2) Brak maloletnika ne mora se poni titi ako se zadovolje uslovi iz clana 23 stav 2 ovog zakona. Starateljstvo Clan 36 Brak je ni tav ako su ga medusobno sklopili staratelj i Ru ljivost braka Maloletstvo Clan 37 (1) Brak je ru ljiv ako ga je sklopilo maloletno lice bez dozvole suda. . (2) Brak izmedu tazbinskih srodnika iz stava 1 ovog clana ne mora se poni titi ako postoje opravdani razlozi. Zabluda ticenik.

Clan 39 (1) Brak je ru ljiv kada je na njegovo sklapanje supru nik pristao u zabludi o licno sti drugog supru nika ili o nekoj njegovoj bitnoj osobini. (3) Zabluda o nekoj bitnoj osobini postoji kada se radi o takvoj osobini zbog ko je supru nik koji je u zabludi ne bi sklopio brak da je za nju znao. Materinstvo i ocinstvo Materinstvo Clan 42 Majka deteta jeste ena koja ga je rodila. a sklopio je brak sa drugim licem (zabluda o fizickoj licnosti). Utvrdivanje materinstva sudskom odlukom Clan 43 (1) Ako ena koja je rodila dete nije upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka d eteta. a supru nik koji je u zabludi ne bi sklopi o brak da je za to znao. Razvod po tu bi Clan 41 Svaki supru nik ima pravo na razvod braka ako su bracni odnosi ozbiljno i trajno p oremeceni ili ako se objektivno ne mo e ostvarivati zajednica ivota supru nika. (3) Sporazum o vr enju roditeljskog prava mo e imati oblik sporazuma o zajednickom v r enju roditeljskog prava ili sporazuma o samostalnom vr enju roditeljskog prava. . (2) Zabluda o licnosti postoji kada je supru nik mislio da sklapa brak sa jednim l icem. odnosno k ada je sklopio brak sa licem sa kojim je eleo. Razvod braka Sporazum o razvodu Clan 40 (1) Supru nici imaju pravo na razvod braka ako zakljuce pismeni sporazum o razvodu . (2) Pravo na utvrdivanje materinstva imaju dete i ena koja tvrdi da je majka dete ta. Treci deo ODNOSI DETETA I RODITELJA I PORODICNI STATUS DETETA 1. (2) Sporazum o razvodu obavezno sadr i i pismeni sporazum o vr enju roditeljskog pra va i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine. ali to lice nije ono za koje se iz davalo (zabluda o gradanskoj licnosti). njeno materinstvo mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom.

Ko mo e da prizna ocinstvo Clan 46 Ocinstvo mo e da prizna mu karac koji je navr io 16. (4) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle usvojenja deteta. godinu rasudivanje. ivot (2) Ako majka ne mo e dati saglasnost. (2) Pravo na osporavanje materinstva imaju: dete. ena koja je upisana u maticnu k njigu rodenih kao majka deteta. Saglasnost majke Clan 48 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi majka ako je navr ila 16. (2) Ocem deteta koje je rodeno u roku od 300 dana od dana prestanka braka smatra se mu majke deteta iz tog braka ako je brak prestao smrcu mu a i ako majka nije sk lopila novi brak u tom roku. (3) Ocem deteta koje je rodeno u novom braku smatra se mu ka. majke deteta iz tog bra (4) Ocem deteta koje je rodeno van braka smatra se mu karac cije je ocinstvo utvrd eno priznanjem. ako se dete ivo rodi. odnosno cije je ocinstvo utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. (3) Nije dopu teno osporavanje materinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. dovoljna je saglasnost deteta.Osporavanje materinstva Clan 44 (1) Materinstvo ene koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta . Ocinstvo Clan 45 (1) Ocem deteta koje je rodeno u braku smatra se mu majke deteta. priznanje ocinstva proizvodi dejstvo iako je dato pre rodenja dete ta.m o e biti osporeno. te mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta . Kada se mo e priznati ocinstvo Clan 47 (1) Ocinstvo se mo e priznati samo ako je dete ivo u trenutku priznanja. . godinu a i ako je sposobna za rasudivanje. ena koja tvrdi da je majka ako istom tu bom tra i i u tvrdivanje svog materinstva. (5) Nije dopu teno osporavanje materinstva posle smrti deteta. ivota i koji je sposoban za (2) Izuzetno. pod uslovom da je saglasnost data u skladu sa clanom 49 stav 1 ovog zakona.

Saglasnost deteta Clan 49 (1) Sa priznanjem ocinstva mora da se saglasi dete ako je navr ilo 16. Osporavanje ocinstva Clan 56 ivota . ni izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva ne mo e se opozvati. saglasnost sa priznanjem ocinstva daje staratelj deteta uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Kako se mo e priznati ocinstvo Clan 51 (1) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati pred maticarem. ako nisu bili ispunjeni uslovi za njihovu punova nost predvideni ovim zakon om. organom starateljstva ili sudom. (2) Ako dete ne mo e dati saglasnost. ako su date pod prinudom ili u zabludi. Utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom Clan 55 (1) Ako ocinstvo nije utvrdeno priznanjem. godinu i ako je sposobno za rasudivanje. (2) Pravo na utvrdivanje ocinstva imaju: dete. majka i mu karac koji tvrdi da je o tac deteta. Ni tavost priznanja Clan 53 Ni tave su i izjava o priznanju ocinstva. mo e biti utvrdeno pravnosna nom sudskom presudom. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oci nstva. Opozivanje priznanja Clan 52 Ni izjava o priznanju ocinstva. Saglasnost staratelja deteta Clan 50 Ako ni majka ni dete ne mogu dati saglasnost. i izjava o saglasnosti sa priznanjem oc instva. (2) Izjava o priznanju ocinstva mo e se dati i u testamentu. dovoljna je saglasnost majke. Ru ljivost priznanja Clan 54 Ru ljive su i izjava o priznanju ocinstva.

(4) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog priznanjem onim licima koja su s e saglasila sa priznanjem ocinstva. Ocinstvo Clan 58 (1) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se mu majke. bez obzira na uzrast.mo e biti osporeno. (2) Pravo na osporavanje ocinstva imaju: dete. ocinst vo mu karca koji je darovao semene celije ne mo e se utvrdivati. pod usl ovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja dao pismeni pristan ak. 1 i 2 ovog clana ne mo e se osporavati. 1 i 2 ovog clana ima pravo na osporavanje ocinstva samo ako dete nije zaceto postupkom biomedicinski potpomog nutog oplodenja. mu majke i mu karac koji tvrd i da je otac deteta ako istom tu bom tra i i utvrdivanje svog ocinstva. majka. (4) Mu karac koji se smatra ocem deteta u smislu st.(1) Ocinstvo mu karca koji je upisan u maticnu knjigu rodenih kao otac deteta . (3) Nije dopu teno osporavanje ocinstva utvrdenog pravnosna nom sudskom presudom. (5) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle usvojenja deteta. . (2) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanom jajnom celijom. (2) Pravo deteta da zna ko su mu roditelji mo e biti ograniceno samo ovim zakonom. 2. Prava deteta Poreklo Clan 59 (1) Dete. Materinstvo i ocinstvo u slucaju zaceca uz biomedicinsku pomoc Materinstvo Clan 57 (1) Majka deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc jeste ena koja ga je rodila. II DETE POD RODITELJSKIM STARANJEM 1. (5) Ako je dete zaceto uz biomedicinsku pomoc darovanim semenim celijama. (2) Ocem deteta koje je zaceto uz biomedicinsku pomoc smatra se i vanbracni part ner majke. materins tvo ene koja je darovala jajnu celiju ne mo e se utvrdivati. pod uslovom da je za postupak biomedicinski potpomognutog oplodenja d ao pismeni pristanak. (3) Ocinstvo mu karca koji se smatra ocem deteta u smislu st. ima pravo da zna ko su mu roditelji. (6) Nije dopu teno osporavanje ocinstva posle smrti deteta.

Razvoj deteta Clan 62 (1) Dete ima pravo na obezbedenje najboljih mogucih za svoj pravilan i potpun razvoj. (5) Dete ima pravo da odr ava licne odnose i sa srodnicima i drugim licima sa koji ma ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograniceno sudskom odlukom. ivotnih i zdravstvenih uslova (2) Dete koje je navr ilo 15. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti o odr avanju licnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne ivi. eljama i sklo nostima. ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl (2) Pravo deteta da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi mo e biti ogra niceno samo sudskom odlukom kada je to u najboljem interesu deteta. ivot sa roditeljima Clan 60 (1) Dete ima pravo da ivi sa roditeljima i pravo da se roditelji o njemu staraju pre svih drugih. Licni odnosi Clan 61 (1) Dete ima pravo da odr ava licne odnose sa roditeljem sa kojim ne ivi. (3) Sud mo e doneti odluku o odvajanju deteta od roditelja ako postoje razlozi da se roditelj potpuno ili delimicno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e izv r iti uvid u maticnu knjigu rodenih i u drugu dokumentaciju koja se odnosi na njeg ovo poreklo. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e dat i pristanak za preduzimanje medicinskog zahvata. godinu uciti sa kojim ce roditeljem iveti. . (3) Sud mo e doneti odluku o ogranicavanju prava deteta da odr ava licne odnose sa r oditeljem sa kojim ne ivi ako postoje razlozi da se taj roditelj potpuno ili deli micno li i roditeljskog prava ili u slucaju nasilja u porodici. (4) Dete koje je navr ilo 15.(3) Dete koje je navr ilo 15. (2) Pravo deteta da ivi sa roditeljima mo e biti ograniceno samo sudskom odlukom ka da je to u najboljem interesu deteta. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e odl uciti koju ce srednju kolu pohadati. (4) Dete koje je navr ilo 15. Obrazovanje deteta Clan 63 (1) Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima. (2) Dete koje je navr ilo 15.

2. Mi ljenje deteta Clan 65 (1) Dete koje je sposobno da formira svoje mi ljenje ima pravo slobodnog izra avanja tog mi ljenja. porodicnim savetovali tem ili drugom ustanovom speci jalizovanom za posredovanje u porodicnim odnosima. (4) Dete mo e preduzimati i druge pravne poslove kada je to predvideno zakonom. a u skladu sa godina ma i zrelo cu deteta. Roditeljsko pravo Smisao roditeljskog prava Clan 67 . a u prisustvu lica koje dete samo izabere. (6) Sud i organ uprave utvrduju mi ljenje deteta u saradnji sa kolskim psihologom o dnosno organom starateljstva. (3) Mi ljenju deteta mora se posvetiti du na pa nja u svim pitanjima koja ga se ticu i u svim postupcima u kojima se odlucuje o njegovim pravima. (5) Dete koje je navr ilo 10. (3) Dete koje je navr ilo 15. godinu ivota mo e slobodno i neposredno izraziti svoje mi ljenje u svakom sudskom i upravnom postupku u kome se odlucuje o njegovim pravi ma. odnosno izdr avanja roditelja i maloletnog brata odnos no sestre. godinu ivota mo e preduzimati pravne poslove kojima upr avlja i raspola e svojom zaradom ili imovinom koju je steklo sopstvenim radom. (2) Dete koje je navr ilo 14. odnosno preko nekog drugog l ica ili ustanove. odnosno saglasnost organa starateljstva za pravne poslove iz clana 193 stav 3 ovog zakona. godinu ivota (stariji maloletnik) mo e preduzimati. obratiti sudu ili organu uprave i zatra iti pomoc u ostvarivanju svog prava na slobodno izra avanje mi ljenja. (4) Dete koje je navr ilo 10. Du nosti deteta Clan 66 (1) Dete je du no da roditeljima poma e u skladu sa svojim godinama i zrelo cu. pravne poslove kojima ne stice ni prava ni obaveze i pravne poslove malog znacaja. godinu ivota (mladi maloletnik) mo e preduzimati prav ne poslove kojima pribavlja iskljucivo prava. i sve ostale pravne poslove uz prethod nu ili naknadnu saglasnost roditelja. (2) Dete ima pravo da blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna za f ormiranje svog mi ljenja. (2) Dete koje stice zaradu ili ima prihode od imovine du no je da delimicno podmir uje potrebe svog izdr avanja. pod uslovima odredenim ovim zakonom. godinu ivota mo e se samo.Poslovna sposobnost deteta Clan 64 (1) Dete koje nije navr ilo 14. por ed pravnih poslova iz stava 1 ovog clana.

te da dete usmeravaju ka usvajanju i po tovanju v rednosti emocionalnog. izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. poverenju i uzajamnom po tovanju. (4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunja va uslove za staratelja. (2) Staranje o detetu obuhvata: cuvanje. (3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete pred kolskog uzrasta. . Obrazovanje deteta Clan 71 (1) Roditelji imaju du nost da obezbede osnovno kolovanje detetu.Roditeljsko pravo izvedeno je iz du nosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za za titu licnosti. Vaspitavanje deteta Clan 70 Roditelji imaju pravo i du nost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi. (2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete poni avajucim postupcima i kaznama koje vr edaju ljudsko dostojanstvo deteta i du ni su da dete tite od takvih postupaka drugi h lica. (3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obave tenja o detetu od obrazovnih i zdrav stvenih ustanova. Sadr ina roditeljskog prava Staranje o detetu Clan 68 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da se staraju o detetu. Zastupanje deteta Clan 72 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje). Cuvanje i podizanje deteta Clan 69 (1) Roditelji imaju pravo i du nost da cuvaju i podi u dete tako to ce se oni licno s tarati o njegovom ivotu i zdravlju. podizanje. prava i interesa deteta. vaspitavanje. etickog i nacionalnog identiteta svoje porodice i dru tva. (2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa nji hovim verskim i etickim uverenjima. a o daljem obrazo vanju deteta du ni su da se staraju prema svojim mogucnostima. obrazovanje. z astupanje.

(2) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada samo on nije doneo odluku o vr enju roditeljskog prava. (3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i rasp ola u prihodom koji je steklo dete mlade od 15 godina. (4) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. a sud jo (3) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot. koje mora biti u najboljem interesu deteta. a zakljucili su sporazum o zajednickom ili samostalnom . Sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava Clan 76 (1) Sporazumom o zajednickom vr enju roditeljskog prava roditelji deteta pismeno s e sagla avaju da ce roditeljska prava i du nosti obavljati zajednicki. ili je potpuno li en roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti. Izdr avanje deteta Clan 73 Roditelji imaju pravo i du nost da izdr avaju dete pod uslovima odredenim ovim zakon om. a nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava. Vr enje roditeljskog prava Zajednicko vr enje roditeljskog prava Clan 75 (1) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno kada vode zajednicki vot. i (2) Roditelji roditeljsko pravo vr e zajednicki i sporazumno i kada ne vode zajedn icki ivot ako zakljuce sporazum o zajednickom vr enju roditeljskog prava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta Clan 74 Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju i raspola u imovinom deteta pod uslovi ma odredenim ovim zakonom. ivi sa detetom. ili je umro. osim ako ni je drugacije odredeno zakonom (voljno zastupanje). Samostalno vr enje roditeljskog prava Clan 77 (1) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo kada je drugi roditelj nepoznat. (2) Sastavni deo sporazuma o zajednickom vr enju roditeljskog prava jeste i sporaz um o tome ta ce se smatrati prebivali tem deteta.(2) Roditelji imaju pravo i du nost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta. medusobnim sp orazumevanjem.

(3) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva pokrece i sudske postup ke u skladu sa zakonom. Li enje roditeljskog prava Potpuno li enje roditeljskog prava .vr enju roditeljskog prava. sporazum o visini doprinosa z a izdr avanje deteta od drugog roditelja i sporazum o nacinu odr avanja licnih odnos a deteta sa drugim roditeljem. (3) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo ima pravo i du nost da izdr ava dete. a koje su mu stavljene u nadle nost ovim zakonom. upozorava roditelje na nedostatke u vr enju roditeljskog prava. (4) Pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. Korektivni nadzor Clan 80 (1) Korektivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kada donosi odluke kojima ispravlja roditelje u vr enju roditeljskog prava. (2) U obavljanju korektivnog nadzora organ starateljstva donosi odluke kojima: 1. zahteva od roditelja da polo e racun o upravljanju imovinom deteta. Nadzor nad vr enjem roditeljskog prava Preventivni nadzor Clan 79 Preventivni nadzor nad vr enjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva kad a donosi odluke kojima omogucava roditeljima da vr e roditeljsko pravo. preduzimanje vecih medicinskih zahvata nad detetom . (2) Sporazumom o samostalnom vr enju roditeljskog prava prenosi se vr enje roditeljs kog prava na onog roditelja kome je dete povereno. Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava Clan 78 (1) Sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog prava obuhvata sporazum roditelja o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. promena prebivali ta deteta i raspolaganje imovinom deteta velike vrednosti. smatraju se narocito: obrazovanje deteta. da s a detetom odr ava licne odnose i da o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta odl ucuje zajednicki i sporazumno sa roditeljem koji vr i roditeljsko pravo. u smislu ovog zakona. ali sud proceni da taj sporazum nije u najboljem inter esu deteta. 2. 3. upucuje roditelje na razgovor u porodicno savetovali te ili u ustanovu specijal izovanu za posredovanje u porodicnim odnosima. (5) Jedan roditelj sam vr i roditeljsko pravo na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednicki ivot ako zakljuce sporazum o samostalnom vr enju roditeljskog p rava i ako sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta.

po dizanje. ako podstice dete na vr enje krivicnih dela. Delimicno li enje roditeljskog prava Clan 82 (1) Roditelj koji nesavesno vr i prava ili du nosti iz sadr ine roditeljskog prava mo e biti delimicno li en roditeljskog prava. osim du nosti da izdr ava dete. ako navikava dete na odavanje rdavim sklonostima. (4) Roditelj koji ne vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava na odr avanje licnih o dnosa sa detetom i prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta. ako fizicki. odnosno na rad koji je zabranjen zakonom. 4. (5) Sudskom odlukom o potpunom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna i li vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. te na upravljanje i rasp olaganje imovinom deteta. ili na rad koji ugro ava moral. seksualno ili emocionalno zlostavlja dete. zdravlje ili obrazovanje deteta. 2. obrazovanje i zastupanje deteta. (2) Sudska odluka o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e li iti roditelja jednog ili vi e prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. 5. odnosno ako sprecava odr avanje licnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne ivi. ako na drugi nacin zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava. (3) Roditelj grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava: 1. ako izbegava da izdr ava dete ili da odr ava licne odnose sa detetom sa kojim ne vi. ako je napustio dete. vaspitavanje. ako na drugi nacin grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. osim du nosti da izdr ava dete. Vracanje roditeljskog prava . (4) Sudska odluka o potpunom li enju roditeljskog prava li ava roditelja svih prava i du nosti iz sadr ine roditeljskog prava. ako se uop te ne stara o detetu sa kojim ivi. (3) Roditelj koji vr i roditeljsko pravo mo e biti li en prava i du nosti na cuvanje. i 3. 5. 3. 4. 2. (2) Roditelj zloupotrebljava prava iz sadr ine roditeljskog prava: 1. ako izrabljuje dete sileci ga na preterani rad. (5) Sudskom odlukom o delimicnom li enju roditeljskog prava mo e biti odredena jedna ili vi e mera za tite deteta od nasilja u porodici. ako s namerom i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednicki ivot sa de tetom koje se nalazi u ustanovi socijalne za tite za sme taj korisnika.Clan 81 (1) Roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje du nosti iz sadr ine ro diteljskog prava mo e biti potpuno li en roditeljskog prava.

godinu ivota. Produ enje roditeljskog prava Kada se roditeljsko pravo produ ava Clan 85 Roditeljsko pravo se mo e produ iti i posle punoletstva deteta ako je dete zbog bole sti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o za titi svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugro ava sopstvena p rava i interese. 5. upisuje se u maticnu knjigu rodenih. kada umru dete ili roditelj. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javn i registar prava na nepokretnostima. Cetvrti deo USVOJENJE I ZASNIVANJE USVOJENJA . (2) Ako dete ima nepokretnosti. kada dete bude usvojeno. kada roditelj bude potpuno li en roditeljskog prava. kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. kao i odluka o produ enju i prestanku produ enog roditeljskog prava.Clan 83 Roditelju se mo e vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bi o potpuno ili delimicno li en roditeljskog prava. 2. Kada prestaje produ eno roditeljsko pravo Clan 86 Produ eno roditeljsko pravo mo e da prestane kada prestanu razlozi zbog kojih je rod iteljsko pravo bilo produ eno. kada dete navr i 18. 4. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 87 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju roditeljskog prava. Prestanak roditeljskog prava Kada roditeljsko pravo prestaje Clan 84 (1) Roditeljsko pravo prestaje: 1. (2) Roditeljsko pravo ne prestaje roditelju kada njegovo dete usvoji njegov supr u nik. 3.

dete ciji su se roditelji saglasili sa usvojenjem. odnosno brat ili sestra po ocu ili majci. Krvno srodstvo Clan 92 Ne mo e se usvojiti krvni srodnik u pravoj liniji. 4. a od srodnika u pobocnoj liniji rodeni brat ili sestra. Starateljstvo Clan 94 . dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava. Op ta podobnost usvojenika Interes usvojenika Clan 89 Dete se mo e usvojiti ako je to u njegovom najboljem interesu. Adoptivno srodstvo Clan 93 (1) Ne mo e se usvojiti dete koje je vec usvojeno.Nadle nost Clan 88 Usvojenje se zasniva odlukom organa starateljstva. dete koje nema ive roditelje. dete ciji su roditelji potpuno li eni poslovne sposobnosti. 3. 5. dete ciji roditelji nisu poznati ili je nepoznato njihovo boravi te. (3) Ne mo e se usvojiti maloletno dete koje je steklo potpunu poslovnu sposobnost. (2) Supru nik ili vanbracni partner usvojitelja mo e usvojiti njegovo ranije usvojen o dete. Maloletstvo usvojenika Clan 90 (1) Usvojiti se mo e samo maloletno dete. Porodicni status usvojenika Clan 91 Usvojiti se mo e: 1. (2) Ne mo e se usvojiti dete pre nego to navr i treci mesec ivota. 2.

ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje licu koj e je starije od usvojenika manje od 18 godina ili licu koje je starije od usvoje nika vi e od 45 godina ako je takvo usvojenje u najboljem interesu deteta. Saglasnost usvojenika Clan 98 Sa usvojenjem mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. godinu posobno za rasudivanje. saglasnost za usvojenje daje njegov staratelj. ako je roditelj li en prava da odlucuje o pitanjima koja bitno uticu na eta. to dete navr i drugi mesec (4) Roditelj mo e povuci saglasnost za usvojenje u roku od 30 dana od dana kada je dao saglasnost. 3. 2. (1) Dete se mo e usvojiti samo uz saglasnost roditelja. ako je roditelj potpuno li en roditeljskog prava. ako je roditelj potpuno li en poslovne sposobnosti. Licna svojstva usvojitelja ivota i koje je s ivot det . Saglasnost staratelja usvojenika Clan 97 Ako je dete pod starateljstvom. (3) Roditelj ne mo e dati saglasnost za usvojenje pre nego ivota. Kada nije potrebna saglasnost roditelja usvojenika Clan 96 Saglasnost roditelja za usvojenje nije potrebna: 1. (2) Izuzetno. Op ta podobnost usvojitelja Starost usvojitelja Clan 99 (1) Razlika u godinama izmedu usvojitelja i usvojenika ne mo e biti manja od 18 ni ti veca od 45 godina. (5) Pravo iz stava 4 roditelj mo e iskoristiti samo jednom. (2) Roditelj daje saglasnost za usvojenje sa oznacavanjem ili bez oznacavanja us vojitelja.Staratelj ne mo e usvojiti svog Saglasnost roditelja usvojenika Clan 95 ticenika.

ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje stranom dr avljaninu i pre isteka roka iz stava 2 ovog clana ako je to u najboljem interes u deteta. 2. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. da se ne mogu naci usvojitelji medu domacim dr avljanima. da se ministar nadle an za porodicnu za titu saglasio sa usvojenjem. (3) Izuzetno. Priprema usvojitelja Clan 102 (1) Usvojiti mo e samo lice koje je pripremljeno za usvojenje po posebnom programu .Clan 100 (1) Usvojiti mo e samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osnovu ko jih se mo e zakljuciti da ce roditeljsko pravo vr iti u najboljem interesu deteta. II DEJSTVA USVOJENJA Odnos usvojenika i usvojitelja . 3. 4. (2) Program pripreme za usvojenje propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. mo e usvojiti lice koje je supru nik ili vanbra cni partner roditelja deteta. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. ministar nadle an za porodicnu za titu mo e dozvoliti usvojenje i licu k oje samo ivi ako za to postoje narocito opravdani razlozi. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. (2) Ne mo e usvojiti: 1. (2) Smatrace se da se usvojitelji ne mogu naci medu domacim dr avljanima ako je pr o lo vi e od godinu dana od dana uno enja podataka o buducem usvojeniku u Jedinstveni licni registar usvojenja. osim ako ne usvaja supru nik ili vanbracni partner roditelja odnosno usvojioca d eteta. Dr avljanstvo usvojitelja Clan 103 (1) Strani dr avljanin mo e usvojiti dete pod uslovom: 1. Bracni status usvojitelja Clan 101 (1) Usvojiti mogu supru nici ili vanbracni partneri zajedno. 2. (2) Nezavisno od stava 1 ovog clana. (3) Izuzetno. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na usvojenika.

Clan 104 Usvojenjem se izmedu usvojenika i njegovih potomaka i usvojitelja i njihovih sro dnika zasnivaju jednaka prava i du nosti kao izmedu deteta i roditelja odnosno dru gih srodnika. Odnos usvojenika i roditelja Clan 105 (1) Usvojenjem prestaje roditeljsko pravo roditelja. III PRESTANAK USVOJENJA Nacin prestanka usvojenja Clan 106 (1) Usvojenje prestaje poni tenjem. (2) Organ starateljstva mo e zasnovati i povremeno hraniteljstvo. . Peti deo HRANITELJSTVO I ZASNIVANJE HRANITELJSTVA Nadle nost Clan 110 (1) Hraniteljstvo se zasniva odlukom organa starateljstva. te prav a i du nosti srodnika prema njemu. (2) Usvojenjem prestaju prava i du nosti deteta prema njegovim srodnicima. ako je ni tavo ili ru ljivo. (3) Ministar nadle an za porodicnu za titu propisuje bli e uslove za zasnivanje hranit eljstva. Ru ljivost usvojenja Clan 108 Ru ljivo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja je saglasnost za usvojenje data po d prinudom ili u zabludi. Ni tavost usvojenja Clan 107 Ni tavo je usvojenje prilikom cijeg zasnivanja nisu bili ispunjeni uslovi za njego vu punova nost predvideni ovim zakonom. osim ako dete ne usvaja sup ru nik ili vanbracni partner roditelja deteta. Posledice prestanka Clan 109 Nakon prestanka usvojenja o staranju nad detetom odlucuje organ starateljstva. (2) Usvojenje se ne mo e raskinuti.

Op ta podobnost hranjenika Interes hranjenika Clan 111 Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je to u najboljem interesu deteta. (3) Detetom bez roditeljskog staranja u smislu ovog zakona smatra se: dete koje nema ive roditelje. (2) Hraniteljstvo se mo e zasnovati i ako je dete pod roditeljskim staranjem. Saglasnost hranjenika Clan 116 Sa zasnivanjem hraniteljstva mora da se saglasi dete koje je navr ilo 10. ako dete ima smetnju u psiho-fizickom razvoju i ako je nesposobno da se sam o stara o sebi i o za titi svojih prava. dete ciji su r oditelji li eni prava na cuvanje i podizanje odnosno vaspitavanje deteta i dete ci ji se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci na cin. Porodicni status hranjenika Clan 113 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati ako je dete bez roditeljskog staranja. dete ciji roditelji jo nisu stekli poslovnu sposobnost. godinu iv . Maloletstvo hranjenika Clan 112 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo ako je dete maloletno. (2) Nije potrebna saglasnost roditelja za zasnivanje hraniteljstva kada je dete bez roditeljskog staranja. (2) Zasnovano hraniteljstvo mo e se produ iti i posle navr enih 18 godina ivota hranjen ika. (4) Kada su hranjenici braca i sestre. dete ciji su roditelji nepoznati ili je nepoznato njihovo bor avi te. Saglasnost staratelja hranjenika Clan 115 Ako je dete pod starateljstvom. dete ciji su roditelji potpuno li eni roditeljskog prava odnosno poslovne sp osobnosti. saglasnost za zasnivanje hraniteljstva daje njeg ov staratelj. po pravilu se hraniteljstvo zasniva sa is tim hraniteljem. ali ima smetnje u psiho-fizickom razvoju ili je dete sa poremecajem u pona anju. Saglasnost roditelja hranjenika Clan 114 (1) Hraniteljstvo se mo e zasnovati samo uz saglasnost roditelja deteta.

3. osim ako nisu potpuno ili delimicno li eni roditel jskog prava odnosno poslovne sposobnosti ili se radi o roditeljima koji se ne st araju o detetu ili se staraju o detetu na neodgovarajuci nacin. lice obolelo od bolesti koja mo e tetno delovati na hranjenika. 2. pripremljeno za hraniteljstvo po posebnom programu. Op ta podobnost hranitelja Licna svojstva hranitelja Clan 117 (1) Hranitelj mo e biti samo lice za koje je utvrdeno da ima licna svojstva na osn ovu kojih se mo e zakljuciti da ce se starati o detetu u njegovom najboljem intere su. da sa detetom odr avaj u licne odnose i da odlucuju o pitanjima koja bitno uticu na ivot deteta zajednic ki i sporazumno sa hraniteljem. (3) Hranitelj ima pravo na naknadu. 4. da upravljaju i raspola u imovinom deteta. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. (2) Hranitelj ne mo e biti: 1. (2) Hranitelj ima du nost da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan t i rad. III PRESTANAK HRANITELJSTVA Nacini prestanka hraniteljstva Clan 121 ivo . u skladu sa zakonom. lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava. lice osudeno za krivicno delo iz grupe krivicnih dela protiv braka i porodice . da izdr avaju dete. Priprema hranitelja Clan 118 (1) Hranitelj mo e biti lice koje je. protiv polne slobode i protiv ivota i tela. vaspitava i obrazuje dete. II DEJSTVA HRANITELJSTVA Prava i du nosti hranitelja Clan 119 (1) Hranitelj ima pravo i du nost da cuva. (2) Program pripreme za hraniteljstvo propisuje ministar nadle an za porodicnu za ti tu. po pravilu.ota i koje je sposobno za rasudivanje. podi e. Prava i du nosti roditelja Clan 120 Roditelji deteta koje je na hraniteljstvu imaju pravo i du nost da zastupaju dete.

. 4. (3) Organ starateljstva du an je da donese odluku o raskidu hraniteljstva ako utvr di da je prestala potreba za hraniteljstvom ili da hraniteljstvo vi e nije u najbo ljem interesu deteta. o detetu pod roditeljskim staranjem nastavljaju da se staraju roditelji. esti deo STARATELJSTVO I STAVLJANJE POD STARATELJSTVO Ko se stavlja pod starateljstvo Clan 124 Pod starateljstvo se stavljaju dete bez roditeljskog staranja (maloletni ticenik) ili punoletno lice koje je li eno poslovne sposobnosti (punoletni ticenik). kada dete stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. Posledice prestanka Clan 123 (1) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. lice koje je sa njim ivelo u istoj porodicnoj zaj ednici ima prvenstvo prilikom zasnivanja novog hraniteljstva. (2) Hraniteljstvo se mo e produ iti najkasnije do navr ene 26. (2) Nakon prestanka hraniteljstva smrcu hranitelja ili raskidom hraniteljstva. raskidom hraniteljstva. kada umru dete ili hranitelj. godine se dete redovno koluje. 2. godinu ivota. 3. kada dete navr i 18. (2) Organ starateljstva mo e doneti odluku o raskidu hraniteljstva na zahtev hrani telja. ivota deteta ako (3) U slucaju smrti hranitelja. kada dete bude usvojeno. na zahtev roditelja odnosno staratelja hranjenika ili na njihov sporazumn i zahtev.(1) Hraniteljstvo prestaje: 1. Raskid hraniteljstva Clan 122 (1) Hraniteljstvo se mo e raskinuti odlukom organa starateljstva. o staranju nad detetom bez roditeljskog staranja odlucuje organ starateljstva. Odluka o stavljanju pod starateljstvo Clan 125 (1) Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. 5.

lice koje je potpuno ili delimicno li eno roditeljskog prava.(2) Odluka o stavljanju pod starateljstvo obavezno sadr i i plan staranja. Kolektivni staratelj Clan 130 ticen . ne mo e ocekivati da ce pravilno obavljati poslove s taratelja. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. Postavljanje staratelja Ko se postavlja za staratelja Clan 126 (1) Za staratelja se postavlja lice koje ima licna svojstva i sposobnosti potreb ne za obavljanje du nosti staratelja. Mi ljenje ticenika Clan 127 ticenik koji je navr io 10. II STARATELJ 1. (3) Odlukom o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva postavlja starate lja i odlucuje o sme taju ticenika. a pristalo je da bude staratelj. 2. (5) Ako ticenik ima imovinu. godinu ivota i koji je sposoban za rasudivanje ima pravo da predlo i lice koje ce mu biti postavljeno za staratelja. s obzirom na njegove licne odnose sa ticenikom. Ko se ne mo e postaviti za staratelja Clan 128 Za staratelja se ne mo e postaviti: 1. 4. 3. osim ako interes ticenika ne nala e drugacije. lice ciji su interesi u suprotnosti sa interesima ticenika. ticenika vr i stalna (6) Nacin rada. lice od koga se. (2) Za staratelja se prvenstveno postavljaju supru nik. lice koje je potpuno ili delimicno li eno poslovne sposobnosti. roditeljima ti cenika ili drugim srodnicima. srodnik ili hranitelj ika. sastav i finansiranje stalne komisije propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. Staratelj vi e ticenika Clan 129 Isto lice mo e se postaviti za staratelja vi e ticenika ako na to pristane i ako je t o u interesu ticenika. (4) Organ starateljstva poku ace najpre da smesti ticenika u srodnicku porodicu.

stranom dr avljaninu koji se nalazi ili ima imovinu na teritoriji Republike Srb ije. 2. Razre enje staratelja Kada se staratelj razre ava . da licu pod s tarateljstvom ne postavlja staratelja nego da du nost staratelja vr i neposredno. 4. a ono nema zakonskog zastupnika ili punomocni ka. drugom licu kada je to predvideno zakonom. potrebno odobrenje organa starateljstva. 3. odnosno licima koja imaju suprotne interese a istog zakonskog zastupnika (ko lizijski staratelj). Privremeni staratelj Clan 132 (1) Organ starateljstva mo e odluciti da postavi privremenog staratelja ticeniku.Direktor ustanove socijalne za tite za sme taj korisnika odnosno lice zaposleno u to j ustanovi mo e se postaviti za staratelja ticenika sme tenih u tu ustanovu ako na to pristane i ako je to u interesu ticenika. ako je to u interesu ticenika. kada ih staratelj obavlja. Neposredni staratelj Clan 131 (1) Organ starateljstva mo e odluciti. strucnjak organa starateljstva mo e punova no da ob avi samo ako nije nosilac starateljskih upravnih ovla cenja i pod uslovima i na na cin na koji ih obavlja staratelj. k ao i detetu pod roditeljskim staranjem odnosno poslovno sposobnom licu ako proce ni da je to neophodno radi privremene za tite licnosti. 2. (2) Pod uslovima iz stava 1 ovog clana organ starateljstva du an je da postavi pri vremenog staratelja: 1. (3) Poslove staratelja za ciju je punova nost. prava ili interesa tih lic a. licu ciji su interesi u suprotnosti sa interesima njegovog zakonskog zastupni ka. (2) Re enjem o neposrednom vr enju poslova staratelja odreduje se strucnjak organa s tarateljstva koji ce u njegovo ime obavljati poslove staratelja. licu cije je boravi te nepoznato. licu koje zahteva da mu bude postavljen privremeni staratelj i za to navede o pravdan razlog. 6. 5. (4) Organ starateljstva mo e da zakljuci pravni posao sa ticenikom o kome se neposr edno stara samo uz saglasnost ministarstva nadle nog za porodicnu za titu. (3) Odlukom o postavljanju privremenog staratelja odreduje se pravni posao ili v rsta pravnog posla koju on mo e preduzeti u zavisnosti od okolnosti svakog konkret nog slucaja. nepoznatom sopstveniku imovine.

(2) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 30 dana od dana kad a utvrdi da on obavlja du nost staratelja nesavesno ili da bi za ticenika bilo kori snije da mu se za staratelja postavi drugo lice. pribavljanje s redstava za izdr avanje te upravljanje i raspolaganje imovinom ticenika. podizanje. (2) Staratelj je du an da se stara da se otklone razlozi zbog kojih je punoletni ti cenik li en poslovne sposobnosti te da se on to pre osposobi za samostalan ivot. prilikom razre avanja jednog staratelja.Clan 133 (1) Organ starateljstva du an je da bez odlaganja razre i staratelja ako utvrdi da j e on iz bilo kog razloga prestao da obavlja du nost. ticenika i neposredno se obave tava o uslovima u k (3) Staratelj zastupa ticenika jednako kao . Zastupanje ticenika Clan 137 (1) Staratelj je du an da zastupa ticenika. vaspitavanje i obrazovan je maloletnog ticenika to pre dovede do njegovog osposobljavanja za samostalan ivot . ili da zloupotrebljava prava odnosno grubo zanemaruje du nosti staratelja. blagov remeno sprovede postupak postavljanja novog staratelja. (3) Organ starateljstva du an je da razre i staratelja u roku od 60 dana od dana kad a ovaj to zatra i. (2) ticenik ima jednaku poslovnu sposobnost kao dete pod roditeljskim staranjem. popis i procenu vrednosti imovine komisija organa starateljstva. to roditelj zastupa dete. Du nosti staratelja Staranje o Clan 135 (1) Staratelj je du an da se savesno stara o ticeniku. III DEJSTVA STARATELJSTVA 1. Du nost organa starateljstva Clan 134 (1) Organ starateljstva du an je da. ili da je nastupila neka okolnost zb og koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. (2) Ako ticenik ima imovinu. ticeniku ticenika vr i stalna (2) Staranje o ticeniku obuhvata: staranje o licnosti. zastupanje. Staranje o licnosti Clan 136 (1) Staratelj je du an da se stara da cuvanje. (3) Staratelj je du an da posecuje ojima ticenik ivi.

Raspolaganje imovinom ticenika Clan 140 (1) Staratelj raspola e imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. 2. da odluci o preduzimanju medicinskog zahvata nad ticenikom. ticenikovih prihoda. 4. sredstava socijalne za tite. (4) Prihodi od imovine ticenika mogu se upotrebiti i za podmirenje opravdanih tro k ova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva odnosno za placanje nagrade staratelju. (3) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva obavljati pos love koji prelaze okvir redovnog upravljanja imovinom ticenika. (2) Raspolaganje imovinom ticenika staratelj mo e preduzimati samo uz prethodnu sag lasnost organa starateljstva. sredstava dobijenih od lica koja su po zakonu du na da izdr avaju 3. Odgovornost staratelja . da preduzima pravne poslove kojima upravlja i raspola e prihodom koji je stekao ticenik mladi od 15 godina.(4) Staratelj mo e samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva: 1. 3. 4. ticenika. (2) Sredstva za izdr avanje 1. 2. Upravljanje imovinom ticenika Clan 139 (1) Staratelj je du an da upravlja imovinom ticenika koju ovaj nije stekao radom. ticenika pribavljaju se iz: ticenika (2) Staratelj je samostalan u obavljanju poslova redovnog upravljanja imovinom ti cenika. a na osnovu odluke organa starateljstva. 5. da odluci o kolovanju ticenika. Pribavljanje sredstava za izdr avanje Clan 138 (1) Staratelj je du an da preduzima sve potrebne mere kako bi pribavio sredstva za izdr avanje ticenika. drugih izvora. ticenikove imovine. (3) Glavnicu imovine ticenika staratelj mo e upotrebiti samo za njegovo izdr avanje i li kada to zahteva neki drugi va an interes ticenika. da dâ saglasnost za preduzimanje pravnih poslova ticenika starijeg od 14 godina.

Clan 141 (1) Staratelj odgovara za tetu koju prouzrokuje ticeniku tokom obavljanja poslova starateljstva. (2) Staratelj je du an da redovni izve taj podnese do kraja meseca februara za preth odnu godinu. IV PRESTANAK STARATELJSTVA Nacini prestanka starateljstva . (2) Krivica staratelja postoji kada je tetu prouzrokovao namerno ili grubom nepa nj om. (4) Izve taj treba da sadr i i podatke o upravljanju i raspolaganju ticenikovom imovi nom te ticenikovim prihodima i rashodima u proteklom periodu. osim ako ne doka e da je teta nastala bez njegove krivice. o uslovima sme taj a. vaspitavanju i obrazovanju. Prava staratelja Pravo na naknadu tro kova Clan 143 (1) Staratelj ima pravo na naknadu opravdanih tro kova ucinjenih tokom obavljanja poslova starateljstva. os (3) Uslove za naknadu tro kova i nagradu staratelju propisuje ministar nadle an za p orodicnu za titu. osim ako ticenikovih prihoda. zdravlju. 2. Izve tavanje organa starateljstva Clan 142 (1) Staratelj je du an da organu starateljstva podnosi izve taje i pola e racune o svo m radu pocetkom svake kalendarske godine za prethodnu godinu (redovni izve taj). (2) Naknada tro kova staratelju isplacuje se prvenstveno iz im ako se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. a vanredni odnosno zavr ni izve taj u roku od 15 dana od dana kada to z atra i organ starateljstva. ticenikovih prihoda. odnosno nakon prestanka star ateljstva (zavr ni izve taj). (3) Izve taj staratelja treba da sadr i podatke o licnosti ticenika. k ada organ starateljstva to zatra i (vanredni izve taj). (5) Nacin podno enja izve taja i polaganja racuna propisuje ministar nadle an za porod icnu za titu. Pravo na nagradu Clan 144 (1) Staratelj ima pravo na nagradu. (2) Nagrada staratelju isplacuje se prvenstveno iz se time ne ugro ava ticenikovo izdr avanje. (3) Za tetu iz stava 1 ovog clana solidarno odgovara i organ starateljstva. kao i o svemu drugom to je od znacaja za licnost ticenika. kao i konacno stanj e njegove imovine.

3. (3) Prestankom starateljstva prestaju prava i du nosti staratelja. godinu ivota. kada maloletni ticenik navr i 18. Delimicno li enje poslovne sposobnosti Clan 147 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju svojim postupcima neposredno ugro ava sopstvena prava i interese ili prava i interese dr ugih lica mo e biti delimicno li eno poslovne sposobnosti. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti mladeg maloletnika. (3) Sudskom odlukom o delimicnom li enju poslovne sposobnosti odredice se pravni p oslovi koje lice delimicno li eno poslovne sposobnosti mo e odnosno ne mo e samostalno preduzimati. 4. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju roditeljskog prava odnos no o sticanju ili vracanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog ticenika. V LI ENJE POSLOVNE SPOSOBNOSTI Potpuno li enje poslovne sposobnosti Clan 146 (1) Punoletno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizickom razvoju nije s posobno za normalno rasudivanje te zbog toga nije u stanju da se samo stara o se bi i o za titi svojih prava i interesa mo e biti potpuno li eno poslovne sposobnosti. kada maloletni ticenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva. kada bude doneta pravnosna na sudska odluka o vracanju poslovne sposobnosti pun oletnom ticeniku. Vracanje poslovne sposobnosti Clan 148 Punoletnom licu li enom poslovne sposobnosti mo e se vratiti poslovna sposobnost kad a prestanu razlozi zbog kojih je ono bilo potpuno ili delimicno li eno poslovne sp . 2. 5. 6. (2) Poslovna sposobnost lica iz stava 1 ovog clana jednaka je poslovnoj sposobno sti starijeg maloletnika. kada ticenik umre. (2) Starateljstvo mo e da prestane i kada roditelj koji se nije starao o detetu il i se starao o detetu na neodgovarajuci nacin pocne da se stara o detetu na odgov arajuci nacin. kada maloletni ticenik bude usvojen.Clan 145 (1) Starateljstvo prestaje: 1. (4) Starateljstvo ne prestaje razre enjem ili smrcu staratelja.

(3) Nema pravo na izdr avanje supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr av anje predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. Upisivanje sudske odluke u javne registre Clan 150 (1) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti upisuje se u maticnu knjigu rodenih. a nesposoban je za rad ili je nezaposlen. (2) Pravnosna na sudska odluka o li enju i vracanju poslovne sposobnosti dostavlja s e bez odlaganja organu starateljstva. (2) Nema pravo na izdr avanje supru nik koji je u vreme sklapanja ni tavog ili ru ljivog braka znao za uzrok ni tavosti odnosno ru ljivosti. Sedmi deo IZDR AVANJE I IZDR AVANJE SUPRU NIKA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 151 (1) Supru nik koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. II IZDR AVANJE VANBRACNOG PARTNERA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 152 (1) Vanbracni partner koji nema dovoljno sredstava za izdr avanje. ima pravo na izdr avanje od drugog vanbracnog partnera srazmerno njegovim mogucnostima. Odluke o li enju i vracanju poslovne sposobnosti Clan 149 (1) Odluku o li enju poslovne sposobnosti i odluku o vracanju poslovne sposobnosti donosi sud u vanparnicnom postupku. ima pravo na izdr avanje od drugog supru nika srazmerno njegovim mo gucnostima. III IZDR AVANJE MAJKE DETETA Ko ima pravo na izdr avanje Clan 153 (1) Majka deteta koja nema dovoljno sredstava za izdr avanje ima pravo na izdr avanj e od oca deteta za vreme od tri meseca pre porodaja i godinu dana posle porodaja . (2) Na izdr avanje vanbracnog partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o izdr avanju supru nika. odluka iz stava 1 ovog clana upisuje se i u javni registar prava na nepokretnostima. a nesposoban je za rad il i je nezaposlen. (2) Ako lice li eno poslovne sposobnosti ima nepokretnosti.osobnosti.

IV IZDR AVANJE DETETA. (3) Du nost maloletnog deteta da delimicno podmiruje potrebe svog izdr avanja od sop stvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na du nost roditelja i krvnih s rodnika. ima pravo na izdr avanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji. (2) Nema pravo na izdr avanje majka ako bi prihvatanje njenog zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za oca. (4) Nema pravo na izdr avanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne sr odnike. a nema dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Punoletno dete koje se redovno koluje ima pravo na izdr avanje od roditelja sra zmerno njihovim mogucnostima. odnosno od maloletnog deteta koje stice zaradu ili ima prihode od imovine.. godine ivota. Izdr avanje punoletnog deteta Clan 155 (1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad. 1 i 2 ovog clana ima pravo na izdr avanje od krvni h srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogucnostima ako roditelj i nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. Izdr avanje adoptivnih srodnika . a nema dovoljno sredstava za izdr av anje. odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stice zaradu ili ima prihode od imovine. (3) Punoletno dete u smislu st. Izdr avanje brata odnosno sestre Clan 157 Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdr avanje od punoletnog brata ili s estre. Izdr avanje roditelja Clan 156 (1) Roditelj koji je nesposoban za rad. RODITELJA I DRUGIH SRODNIKA Izdr avanje maloletnog deteta Clan 154 (1) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od roditelja. a najkasnije do navr ene 26. ima pravo na izdr avanje od roditelja sve dok takvo stanje traje. (2) Maloletno dete ima pravo na izdr avanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ush odnoj liniji ako roditelji nisu ivi ili nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Nema pravo na izdr avanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdr a vanje predstavljalo ociglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. srazmerno njegovim mogucnostima. ako roditelji nisu ivi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdr avanje .

autorski honorar itd. (2) Ako se visina izdr avanja odreduje u procentu od redovnih mesecnih novcanih pr imanja du nika izdr avanja (zarada. naknada zarade. a nemaju dovoljno sredstava z a izdr avanje. (4) Nemaju pravo na izdr avanje maceha odnosno ocuh ako bi prihvatanje zahteva za izdr avanje predstavljalo ociglednu nepravdu za pastorka. penzija. (3) Maceha odnosno ocuh koji su nesposobni za rad. (2) Izdr avanje se mo e odrediti i na drugi nacin. njegovih licnih potreba. prihoda te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja.). Izdr avanje tazbinskih srodnika Clan 159 (1) Maloletni pastorak ima pravo na izdr avanje od macehe odnosno ocuha. visina izdr avanja. ne mo e biti manja od 15% niti veca od 50% redovnih . roditelja i drugih krvnih srodnika. (2) Potrebe poverioca izdr avanja zavise od njegovih godina. (4) Minimalna suma izdr avanja predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike odn osno za lica na porodicnom sme taju periodicno utvrduje ministarstvo nadle no za por odicnu za titu. zdravlja. V ODREÐIVANJE I PRESTANAK IZDR AVANJA Kriterijumi odredivanja izdr avanja Clan 160 (1) Izdr avanje se odreduje prema potrebama poverioca i mogucnostima du nika izdr avan ja.Clan 158 Na izdr avanje adoptivnih srodnika primenjuju se odredbe ovog zakona o izdr avanju d eteta. u skladu sa zakonom. obrazovanja . odreduje u novcu. imovine. obaveze da izdr a va druga lica te drugih okolnosti od znacaja za odredivanje izdr avanja. po pravilu. mogucnosti za zaposle nje i sticanje zarade. ali samo ako se poverilac i du nik izdr avanja o tome sporazumeju. Nacin odredivanja izdr avanja Clan 161 (1) Izdr avanje se. (2) Nema pravo na izdr avanje maloletni pastorak ako je brak izmedu roditelja i ma cehe odnosno ocuha prestao poni tenjem ili razvodom. Visina izdr avanja Clan 162 (1) Poverilac izdr avanja mo e po svom izboru zahtevati da visina izdr avanja bude odr edena u fiksnom mesecnom novcanom iznosu ili u procentu od redovnih mesecnih nov canih primanja du nika izdr avanja. njegove imovine. imaju pravo na izdr avanje od punoletnog pastorka srazmerno njegovim mogucnostima. po pravilu. (3) Mogucnosti du nika izdr avanja zavise od njegovih prihoda. pri cemu se vodi racuna o minimalnoj sumi izdr avanja.

njihova obaveza je podelje na. (2) Izdr avanje supru nika posle prestanka braka ne mo e trajati du e od pet godina. a nije imalo pravnu obavezu. izdr avanje supru nika po prestanku braka mo e se produ iti i posle isteka roka od pet godina ako narocito opravdani razlozi sprecavaju supru nika poverioca izdr avanja da radi. visina izdr avanja treba da omoguci najmanje takav nivo ivotnog standarda za dete kakav u iva roditelj du nik izdr avanja. kada istekne vreme trajanja izdr avanja. Redosled u izdr avanju Clan 166 (1) Supru nik ostvaruje pravo na izdr avanje prvenstveno od drugog supru nika. Pravo na regres Clan 165 (1) Lice koje je fakticki davalo izdr avanje. Prestanak izdr avanja Clan 167 (1) Izdr avanje prestaje: 1. ima pra vo na naknadu od lica koje je po ovom zakonu bilo du no da daje izdr avanje. (3) Izuzetno.mesecnih novcanih primanja du nika izdr avanja umanjenih za poreze i doprinose za o bavezno socijalno osiguranje. Promena visine izdr avanja Clan 164 Visina izdr avanja mo e se smanjiti ili povecati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Trajanje izdr avanja Clan 163 (1) Izdr avanje mo e trajati odredeno ili neodredeno vreme. pravo deteta na izdr avanje ima prvenstvo. (4) Ako ima vi e poverilaca izdr avanja. (3) Ako je poverilac izdr avanja dete. . (2) Ako je vi e lica istovremeno bilo du no da daje izdr avanje. (2) Krvni srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje redosledom kojim nasle duju na osnovu zakona. njihova obaveza je so lidarna. (5) Ako je vi e lica istovremeno du no da daje izdr avanje. (3) Tazbinski srodnici ostvaruju medusobno pravo na izdr avanje posle krvnih srodn ika.

kada poverilac izdr avanja stekne dovoljno sredstava za izdr avanje. (2) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do znatnog uvecanja vredn osti posebne imovine jednog supru nika. (3) Izdr avanje supru nika prestaje i kada poverilac izdr avanja sklopi novi brak odno sno vanbracnu zajednicu. Uvecanje vrednosti Clan 170 (1) Ako je tokom trajanja zajednickog ivota u braku do lo do neznatnog uvecanja vre dnosti posebne imovine jednog supru nika. drugi supru nik ima pravo na udeo u toj imov ini srazmerno svom doprinosu. kada du nik izdr avanja izgubi mogucnost za davanje izdr avanja ili davanje izdr avan ja postane za njega ocigledno nepravicno. Osmi deo IMOVINSKI ODNOSI I IMOVINSKI ODNOSI SUPRU NIKA 1. 2. smrcu poverioca ili du nika izdr avanja. (2) Imovina koju je supru nik stekao u toku trajanja braka deobom zajednicke imovi ne odnosno nasledem. drugi supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu srazmerno svom doprinosu. osim ako pov erilac izdr avanja nije maloletno dete.2. Zajednicka imovina Pojam zajednicke imovine Sticanje Clan 171 . Posebna imovina Sticanje Clan 168 (1) Imovina koju je supru nik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu poseb nu imovinu. 2. Upravljanje i raspolaganje Clan 169 Svaki supru nik samostalno upravlja i raspola e svojom posebnom imovinom. osim ako poverilac izdr avanja nije malo letno dete. (4) Supru nik cije je pravo na izdr avanje jednom prestalo ne mo e ponovo ostvariti pr avo na izdr avanje od istog supru nika. (2) Izdr avanje mo e da prestane: 1. poklonom ili drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isk ljucivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.

Upravljanje i raspolaganje Clan 174 (1) Zajednickom imovinom supru nici upravljaju i raspola u zajednicki i sporazumno. Upisivanje u javni registar Clan 176 (1) Smatra se da su supru nici izvr ili deobu zajednicke imovine ako su u javni regi star prava na nepokretnostima upisana oba supru nika kao suvlasnici na opredeljeni m udelima. osim ako nakon upisa nije zakljucen pismeni sporazum supru nika o d eobi zajednicke imovine odnosno bracni ugovor. (2) Smatra se da poslove redovnog upravljanja supru nik uvek preduzima uz saglasno st drugog supru nika. osim ako supru nik koji je ostvario dobitak ne doka e da je u igru ulo io posebnu imovinu. Deoba zajednicke imovine Pojam deobe Clan 177 . ili je o pravima supru nika na nepo kretnosti odlucivao sud. Pravo intelektualne svojine Clan 173 Imovina stecena kori cenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice i vota u braku predstavlja zajednicku imovinu.(1) Imovina koju su supru nici stekli radom u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (3) Supru nik ne mo e raspolagati svojim udelom u zajednickoj imovini niti ga mo e opt eretiti pravnim poslom medu ivima. Igra na srecu Clan 172 Imovina stecena igrom na srecu u toku trajanja zajednice ivota u braku predstavlj a zajednicku imovinu. Uvecanje vrednosti Clan 175 Ako je posle prestanka zajednickog ivota u braku do lo do uvecanja vrednosti zajedn icke imovine. svaki supru nik ima pravo na potra ivanje u novcu odnosno pravo na ude o u uvecanoj vrednosti srazmerno svom doprinosu. (2) Smatra se da je upis izvr en na ime oba supru nika i kada je izvr en na ime samo j ednog od njih. (2) Supru nici mogu bracnim ugovorom drugacije urediti svoje imovinske odnose.

Deobom zajednicke imovine, u smislu ovog zakona, smatra se utvrdivanje suvlasnic kog odnosno supoverilackog udela svakog supru nika u zajednickoj imovini. Vreme deobe Clan 178 Deoba zajednicke imovine mo e se vr iti za vreme trajanja braka i posle njegovog pre stanka. Sporazumna deoba Clan 179 Supru nici mogu zakljuciti sporazum o deobi zajednicke imovine (sporazumna deoba). Sudska deoba Clan 180 (1) Ako supru nici ne mogu da se sporazumeju o deobi zajednicke imovine, deobu zaj ednicke imovine vr i sud (sudska deoba). (2) Pretpostavlja se da su udeli supru nika u zajednickoj imovini jednaki. (3) Veci udeo jednog supru nika u sticanju zajednicke imovine zavisi od njegovih o stvarenih prihoda, vodenja poslova u domacinstvu, staranja o deci, staranja o im ovini te drugih okolnosti od znacaja za odr avanje ili uvecanje vrednosti zajednic ke imovine. (4) Veci udeo u sticanju zajednicke imovine utvrduje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze u trenutku prestanka zajednice ivota u braku. (5) o e iz od Veci udeo jednog supru nika u sticanju pojedinog prava iz zajednicke imovine m se utvrditi samo ako je to pravo ekonomski samostalno u odnosu na ostala prava zajednicke imovine, a supru nik je u sticanju tog prava ucestvovao i prihodima svoje posebne imovine.

Pravo na deobu Clan 181 Pravo na deobu zajednicke imovine imaju: supru nici, naslednici umrlog supru nika i poverioci onog supru nika iz cije se posebne imovine nisu mogla namiriti njihova p otra ivanja. Deoba stvari za licnu upotrebu supru nika Clan 182 (1) Stvari za licnu upotrebu jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu svojinu b ez uracunavanja u njegov udeo ako njihova vrednost nije nesrazmerno velika u odn osu na vrednost zajednicke imovine i vrednost stvari za licnu upotrebu drugog su pru nika. (2) Ako je vrednost stvari iz stava 1 ovog clana nesrazmerno velika, one pripada ju u iskljucivu svojinu supru niku sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba stvari namenjenih detetu

Clan 183 (1) Stvari namenjene detetu pripadaju u iskljucivu svojinu supru niku koji vr i rodi teljsko pravo bez uracunavanja u njegov udeo. (2) Ako roditelji vr e roditeljsko pravo zajednicki, nad stvarima namenjenim detet u imaju pravo zajednicke svojine. Deoba stvari za vr enje zanata ili zanimanja Clan 184 Stvari za vr enje zanata ili zanimanja jednog supru nika pripadaju mu u iskljucivu s vojinu sa uracunavanjem u njegov udeo. Deoba predmeta domacinstva Clan 185 Predmeti domacinstva na kojima jedan supru nik nakon prestanka zajednice ivota u br aku ima dr avinu u trajanju od najmanje tri godine pripadaju mu u iskljucivu svoji nu sa uracunavanjem u njegov udeo. Odgovornost za obaveze Odgovornost za sopstvene obaveze Clan 186 Za sopstvene obaveze preuzete pre ili nakon sklapanja braka odgovara supru nik koj i ih je preuzeo svojom posebnom imovinom, kao i svojim udelom u zajednickoj imov ini. Odgovornost za zajednicke obaveze Clan 187 (1) Za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajednickog ivota u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supru nika, odgovaraju supru nici solidarno svo jom zajednickom i posebnom imovinom. (2) Supru nik koji je iz svoje posebne imovine podmirio zajednicku obavezu ima pra vo na naknadu od drugog supru nika srazmerno njegovom udelu u zajednickoj imovini. 3. Ugovori supru nika Bracni ugovor Clan 188 (1) Supru nici odnosno buduci supru nici mogu svoje imovinske odnose na postojecoj i li buducoj imovini urediti ugovorom (bracni ugovor). (2) Bracni ugovor mora biti zakljucen u pismenom obliku i mora biti overen od st rane sudije, koji je du an da pre overe supru nicima procita ugovor i upozori ih da se njime iskljucuje zakonski re im zajednicke imovine. (3) Bracni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar pr ava na nepokretnostima.

Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom Clan 189 (1) Supru nici mogu zakljuciti ugovor na osnovu koga ce jedan od njih upravljati i raspolagati celokupnom zajednickom imovinom ili nekim njenim delovima. (2) Ugovor iz stava 1 ovog clana mo e se odnositi: samo na upravljanje ili samo na raspolaganje ili samo na pojedine poslove upravljanja i raspolaganja. (3) Upravljanje obuhvata i raspolaganje u okviru redovnog poslovanja, osim ako n ije drugacije ugovoreno. (4) Ugovor o upravljanju i raspolaganju zajednickom imovinom koji se odnosi na n epokretnosti upisuje se u javni registar prava na nepokretnostima. Ugovor o poklonu Clan 190 (1) Ako brak prestane razvodom ili poni tenjem, uobicajeni pokloni koje su supru nic i ucinili jedan drugome u toku trajanja zajednickog ivota u braku ne vracaju se. (2) Vracaju se pokloni cija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajednicke imovine supru nika, a koje su supru nici ucinili jedan drugom u toku traj anja zajednickog ivota u braku. (3) Pravo na povracaj poklona nema supru nik ako bi prihvatanje njegovog zahteva z a povracaj poklona predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supru nika. (4) Pokloni se vracaju prema stanju u kome su se nalazili u trenutku prestanka z ajednickog ivota u braku. II IMOVINSKI ODNOSI VANBRACNIH PARTNERA Zajednicka imovina Clan 191 (1) Imovina koju su vanbracni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice ivo ta u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. (2) Na imovinske odnose vanbracnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog za kona o imovinskim odnosima supru nika. III IMOVINSKI ODNOSI DETETA I RODITELJA Upravljanje imovinom deteta Clan 192 (1) Dete samostalno upravlja imovinom koju stekne radom. (2) Roditelji imaju pravo i du nost da upravljaju imovinom deteta koju ono nije st eklo radom. Raspolaganje imovinom deteta Clan 193 (1) Dete samostalno raspola e imovinom koju stekne radom.

tazbinski i adoptivni srodnici supru nika odnosno vanbracnih partnera koji zajedno sa njima ve. primenjuju se odredbe zakon a kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi. deteta i roditelja te clanova porodicne zajednice koji nisu uredeni ovim zakonom. Deveti deo ZA TITA OD NASILJA U PORODICI Nasilje u porodici Clan 197 (1) Nasilje u porodici. IV IMOVINSKI ODNOSI CLANOVA PORODICNE ZAJEDNICE Zajednicka imovina Clan 195 (1) Imovina koju su zajedno sa supru nicima odnosno vanbracnim partnerima stekli r adom clanovi njihove porodice u toku trajanja zajednice ivota u porodicnoj zajedn ici predstavlja njihovu zajednicku imovinu.(2) Roditelji imaju pravo da raspola u imovinom deteta koju ono nije steklo radom. (3) Nemaju pravo stanovanja dete i roditelj ako bi prihvatanje njihovog zahteva za pravo stanovanja predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog roditelja. (5) Prihode od imovine deteta roditelji mogu upotrebiti i za sopstveno izdr avanje odnosno za izdr avanje svog drugog zajednickog maloletnog deteta. vanbracnih partnera. Primena zakona kojim se ureduju svojinskopravni odnosi i primena zakona kojim se ureduju obligacioni odnosi Clan 196 Na imovinske odnose supru nika. Pravo stanovanja (habitatio) Clan 194 (1) Dete i roditelj koji vr i roditeljsko pravo imaju pravo stanovanja na stanu ci ji je vlasnik drugi roditelj deteta ako dete i roditelj koji vr i roditeljsko prav o nemaju pravo svojine na useljivom stanu. (4) Glavnicu imovine deteta roditelji mogu upotrebiti samo za njegovo izdr avanje ili kada to zahteva neki drugi va an interes deteta. u smislu ovog zakona. osim odredbe clana 176 stav 2 (upis ivanje u javni registar) i clana 180 stav 2 (pretpostavka o jednakim udelima). (3) Raspolaganje nepokretnom imovinom i pokretnom imovinom velike vrednosti rodi telji mogu preduzimati samo uz prethodnu ili naknadnu saglasnost organa staratel jstva. (2) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se krvni. jeste pona anje kojim jedan clan por i . (2) Pravo stanovanja traje do punoletstva deteta. (3) Na imovinske odnose clanova porodicne zajednice shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supru nika.

vredanje. 3. godinu ivota ili nemocnim licem. navodenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navr ilo 14 . (4) Vreme provedeno u pritvoru kao i svako li enje slobode u vezi s krivicnim delo . 3. lica koja su medusobno bila ili su jo uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi. 4.odice ugro ava telesni integritet. 4. du evno zdravlje ili spokojstvo drugog clana poro dice. kao i svako drugo drsko. (3) Clanovima porodice u smislu stava 1 ovog clana smatraju se: 1. (2) Nasiljem u porodici. lica koja ive ili su ivela u istom porodicnom domacinstvu. vanbracni partneri ili biv i vanbracni partneri. (2) Mere za tite od nasilja u porodici jesu: 1. bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. u smislu stava 1 ovog clana. roditelji i ostali krvni srodnici. (3) Mera za tite od nasilja u porodici mo e trajati najvi e godinu dana. bez obzira na pra vo svojine odnosno zakupa nepokretnosti. zabrana pribli avanja clanu porodice na odredenoj udaljenosti. 5. kojom se privremeno zabranjuje ili ogranicava odr avanje licnih odnosa sa drugim clanom porodice. izdavanje naloga za iseljenje iz porodicnog stana ili kuce. izdavanje naloga za useljenje u porodicni stan ili kucu. deca. zabrana daljeg uznemiravanja clana porodice. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice . smatra se narocito: 1. 2. prisiljavanje na seksualni odnos. bezobzirno i zlonamerno pona anje. iako nikada nisu ivela u istom porodicnom domacinstvu. supru nici ili biv i supru nici. Mere za tite Clan 198 (1) Protiv clana porodice koji vr i nasilje sud mo e odrediti jednu ili vi e mera za tit e od nasilja u porodici. od nosno koja imaju zajednicko dete ili je dete na putu da bude rodeno. nano enje ili poku aj nano enja telesne povrede. 2. te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu. 3. 6. ogranicavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trecim licima. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nano enja telesne povrede clanu porodice ili njemu bliskom licu. 5. 5. 2. odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo. 4.

po pravilu. (4) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada su tu ba ili predlog primljeni u sudu.m odnosno prekr ajem uracunava se u vreme trajanja mere za tite od nasilja u porodic i. ako ovim zakonom nije drugacije odredeno . Sastav veca Clan 203* (Prestao da va i) Hitnost postupka Clan 204 (1) Postupak u vezi sa porodicnim odnosima hitan je ako se odnosi na dete ili ro ditelja koji vr i roditeljsko pravo. Zajednicke odredbe Sadr ina ovog dela zakona Clan 201 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni parnicni postupci u vezi sa porodi cnim odnosima. Produ avanje mere za tite Clan 199 Mera za tite od nasilja u porodici mo e se produ avati sve dok ne prestanu razlozi zbo g kojih je mera bila odredena. (3) Postupak iz stava 1 ovog clana sud ce. . sprovesti na najvi e dva ro ci ta. (2) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima tu ba se ne dostavlja tu enom na odgovo r. Prestanak mere za tite Clan 200 Mera za tite od nasilja u porodici mo e prestati pre isteka vremena trajanja ako pre stanu razlozi zbog kojih je mera bila odredena. Primena zakona kojim se ureduje parnicni postupak Clan 202 Na postupak suda koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju se odredbe zak ona kojim se ureduje parnicni postupak. Deseti deo POSTUPCI U VEZI SA PORODICNIM ODNOSIMA I POSTUPAK PRED SUDOM 1.

(2) Podaci iz sudskih spisa spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi uc esnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. Odluka o tro kovima Clan 207 O naknadi tro kova postupka u vezi sa porodicnim odnosima sud odlucuje po slobodno j oceni. vodeci racuna o razlozima pravicnosti. Tu ba za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka Clan 211 Tu bu za utvrdenje postojanja ili nepostojanja braka mogu podneti supru nici. (2) Postupak za razvod braka pokrece se i predlogom za sporazumni razvod braka.(5) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 30 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. lica k oja imaju pravni interes da bude utvrdeno postojanje ili nepostojanje braka i ja vni tu ilac. . Postupak u bracnom sporu Mesna nadle nost Clan 209 U bracnom sporu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnicni po stupak. Istra no nacelo Clan 205 U postupku u vezi sa porodicnim odnosima sud mo e utvrdivati cinjenice i kada one nisu medu strankama sporne. Pokretanje postupka Clan 210 (1) Postupak radi utvrdivanja postojanja ili nepostojanja braka. 2. Iskljucivanje javnosti Clan 206 (1) U postupku u vezi sa porodicnim odnosima javnost je iskljucena. Revizija Clan 208 Revizija je uvek dozvoljena u postupcima u vezi sa porodicnim odnosima. pokrece se tu bom. a mo e i samostalno istra ivati cinjenice koje nijedna s tranka nije iznela. kao i za poni ten je i razvod braka (bracni spor).

smatrace se da je od svoje tvrdnje odustao. (2) Ako tu ilac postojanje ranijeg braka ne mo e dokazati izvodom iz maticne knjige vencanih. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu za poni tenje ranijeg braka. postojanje ranijeg braka dokazuje se izvodom iz maticne knji ge vencanih. (3) Pravo na podizanje tu be za poni tenje ni tavog braka ne zastareva. smatrace se da je tu ba povucena. (2) U slucajevima iz stava 1 ovog clana brak se mo e poni titi i posle njegovog pres tanka. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (prinuda i zabluda) Clan 216 Supru nik koji je brak sklopio pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu za poni ten je braka u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda u ocena.Tu ba za poni tenje ni tavog braka Clan 212 (1) Tu bu za poni tenje braka iz uzroka navedenih u cl. Naknadni nestanak uzroka ni tavosti (bracnost) Clan 214 Sud ce odbiti tu beni zahtev za poni tenje braka ako je raniji brak prestao do zaklj ucenja glavne rasprave. clanu 34 stav 1 i cl. (2) Roditelji maloletnog supru nika. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (nesposobnost za rasudivanje) Clan 217 . 31-33. sud ce mu nalo iti da u odredenom roku pokrene parnicu radi utvrdivanja da raniji brak postoji. odnosno njegov staratelj. a ako on to ne ucini. (3) Ako tu eni osporava punova nost ranijeg braka koji je upisan u maticnu knjigu ve ncanih. Tu ba za poni tenje ru ljivog braka (maloletstvo) Clan 215 (1) Supru nik koji je u vreme sklapanja braka bio maloletan mo e podneti tu bu za poni t enje braka sklopljenog bez dozvole suda u roku od godinu dana od dana sticanja p unoletstva. 35 i 36 ovog zakona mogu podneti supru nici. lica koja imaju pravni interes da br ak bude poni ten i javni tu ilac. mogu podneti tu bu za poni tenje braka sklopljenog bez dozvole suda do punoletstva maloletnog supru nika. Dokazivanje ni tavosti (bracnost) Clan 213 (1) U postupku za poni tenje braka koji je sklopljen za vreme trajanja ranijeg bra ka jednog supru nika. a ako on to ne ucini.

Naslednici i staratelj Clan 220 (1) Pravo na tu bu za razvod braka ne prelazi na naslednike supru nika. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za pon i tenje braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. (3) U bracnom sporu koji je pokrenut predlogom za sporazumni razvod braka supru ni ke ne mo e zastupati isti punomocnik. (3) Naslednici supru nika koji su pokrenuli bracni spor predlogom za sporazumni ra zvod braka mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za razvod braka. Punomocnik Clan 221 (1) Ako tu bu u bracnom sporu podnosi punomocnik stranke. mo e podneti tu bu za poni tenje braka u roku od godinu dana od dana prestanka nesposobnosti za rasudivanje.Supru nik koji nije bio sposoban za rasudivanje u trenutku sklapanja braka. odnosno od dana pra vnosna nosti sudske odluke o vracanju poslovne sposobnosti. a nakn adno postane sposoban za rasudivanje. Odricanje od tu benog zahteva Clan 222 U bracnom sporu odricanje od tu benog zahteva ima isto pravno dejstvo kao povlacen je tu be. (2) Naslednici supru nika mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za poni tenje braka. Naslednici i staratelj Clan 218 (1) Pravo na tu bu za poni tenje braka ne prelazi na naslednike supru nika. (2) Punomocje mora da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podno enje tu be. Povlacenje tu be . punomocje mora biti over eno i izdato samo radi zastupanja u bracnom sporu. (4) Staratelj poslovno nesposobnog supru nika mo e podneti tu bu za razvod braka samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. Tu ba za razvod braka Clan 219 Tu bu za razvod braka mogu podneti oba supru nika.

sud ce re enjem utvrditi da je presuda bez pravn og dejstva i da se postupak obustavlja. (3) Sud mo e presudom u bracnom sporu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. Presuda o razvodu braka na osnovu sporazuma o razvodu Clan 225 (1) Sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava unosi se u izreku presude o raz vodu braka ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. 1 i 2 ovog clana do lo p osle dono enja prvostepene presude.Clan 223 (1) U bracnom sporu tu ilac mo e tu bu povuci do zakljucenja glavne rasprave bez prist anka tu enog. prvostepeni sud c e re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Presuda i sudsko poravnanje Clan 224 (1) U bracnom sporu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnov u priznanja ili odricanja. . a sa pristankom tu enog dok postupak nije pravnosna no zavr en. Presuda u bracnom sporu Clan 226 (1) Sud je du an da presudom u bracnom sporu odluci o vr enju roditeljskog prava. (2) Pravnosna na presuda u bracnom sporu ne mo e se pobijati vanrednim pravnim lekov ima u pogledu dela u kome je doneta odluka o poni tenju ili razvodu braka. (2) Predlog za sporazumni razvod braka mogu povuci jedan ili oba supru nika dok po stupak nije pravnosna no zavr en. (2) U bracnom sporu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. Smrt stranaka Clan 228 (1) Ako u toku bracnog spora umre jedan ili umru oba supru nika. Pobijanje presude Clan 227 (1) Presuda kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu mo e se pobijati s amo zbog bitnih povreda odredaba parnicnog postupka ili zbog toga to je sporazum o razvodu zakljucen pod prinudom ili u zabludi. (2) Sud mo e presudom u bracnom sporu odluciti o potpunom ili delimicnom li enju rod iteljskog prava. (3) Ako je do povlacenja tu be ili predloga u skladu sa st. (2) Sporazum supru nika o deobi zajednicke imovine unosi se u izreku presude kojom se brak razvodi na osnovu sporazuma o razvodu braka.

ako jedan od supru nika ne pristane na posredovanje. ili uz njihovu saglasnost. Postupak posredovanja Sadr ina postupka posredovanja Clan 229 Postupak posredovanja (u daljem tekstu: posredovanje) obuhvata postupak za poku aj mirenja (u daljem tekstu: mirenje) i postupak za poku aj sporazumnog okoncanja sp ora (u daljem tekstu: nagodba). . 218 i 220 ovog zakona. Kada se sprovodi posredovanje Clan 230 (1) Posredovanje se redovno sprovodi uz postupak u bracnom sporu koji je pokrenu t tu bom jednog od supru nika. 3. Kako se sprovodi posredovanje Clan 232 (1) Po prijemu tu be za poni tenje ili razvod braka. sud zakazuje roci te za posredova nje koje se odr ava samo pred sudijom pojedincem. ako je boravi te jednog od supru nika nepoznato. (3) Sudija koji rukovodi posredovanjem ne mo e ucestvovati u dono enju odluke u neko j kasnijoj fazi postupka. 4.(2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa cl. sud ce na njihov predl og. (4) Poveravanje se vr i dostavljanjem tu be za poni tenje ili razvod braka. ako jedan ili oba supru nika Ko sprovodi posredovanje Clan 231 (1) Posredovanje. ive u inostranstvu. po pravilu. (2) Posredovanje u bracnom sporu se ne sprovodi: 1. (2) Sudija koji rukovodi posredovanjem du an je da preporuci supru nicima da se podv rgnu i psiho-socijalnom savetovanju. 2. (2) Uz poziv na roci te za posredovanje dostavlja se i tu ba za poni tenje ili razvod braka. (3) Ako supru nici pristanu na psiho-socijalno savetovanje. sprovodi sud. poveriti posredovanje nadle nom organu starateljstv a. odnosno drugoj ustanovi koja je specijali zovana za posredovanje u porodicnim odnosima. osim ako je posredovanje uspelo. ako je jedan od supru nika nesposoban za rasudivanje. bracnom ili porodicnom savetovali tu.

Zapisnik o mirenju Clan 238 (1) O mirenju sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i izjave supru nika o tome da su se pomirili odnosno da miren je nije uspelo. (2) Ako ne dode do pomirenja. ali sud odnosno ustan ova kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da do pomirenj a dode. smatrace se da mirenje nije uspelo i nastavice se postupak nagodbe.Mirenje Kada se sprovodi mirenje Clan 233 Mirenje se sprovodi samo u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za razvod braka. (2) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult . Kada je mirenje uspelo Clan 236 Ako se supru nici pomire. sa mirenjem se mo e nastaviti. (2) Punomocnici ne mogu zastupati supru nike niti mogu prisustvovati mirenju. smatrace se da je tu ba za razvod braka povucena. iako su uredno pozvani. u smislu stava 1 ovog clana. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu mirenj a obavesti sud kojem je podneta tu ba za razvod braka i dostavi mu zapisnik o mire nju. Kada mirenje nije uspelo Clan 237 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. Svrha mirenja Clan 234 Svrha mirenja jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta i bez ra zvoda braka. Trajanje mirenja Clan 239 (1) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du ni su da mirenj e sprovedu u roku od dva meseca od dana dostavljanja tu be sudu odnosno ustanovi. ne odazovu pozivu za mirenje. Poziv na mirenje Clan 235 (1) Na mirenje se pozivaju oba supru nika.

sporazum supru nika o vr enju rod iteljskog prava unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka ukoliko s ud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. smatrace se da je nagodba delimicno uspela. (3) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. odn osno tu bom za razvod braka a mirenje supru nika nije uspelo. Kada je nagodba uspela Clan 243 (1) Ako supru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. (2) Sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja nastojace da sup ru nici postignu sporazum o vr enju roditeljskog prava i sporazum o deobi zajednicke imovine. (3) Roci te za mirenje sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 2 ovog clana. (4) Ako je nagodba uspela ili je delimicno uspela. Poziv na nagodbu Clan 242 Na nagodbu se pozivaju oba supru nika i njihovi punomocnici. sporazum supru nika o deobi zaj ednicke imovine unosi se u izreku presude o poni tenju ili razvodu braka. iako su uredno pozvani. (2) Ako ne dode do nagodbe. smatrace se da je nagodba uspela. Nagodba Kada se sprovodi nagodba Clan 240 Nagodba se sprovodi u bracnom sporu koji je pokrenut tu bom za poni tenje braka. (2) Ako supru nici postignu samo sporazum o vr enju roditeljskog prava ili samo spor azum o deobi zajednicke imovine. sa nagodbom se mo e nastaviti. ali sud odnosno ustanov a kojoj je poveren postupak posredovanja proceni da ima izgleda da se nagodba po stigne. Kada nagodba nije uspela Clan 244 (1) Ako se jedan ili oba supru nika. smatrace se da nagodba nije uspela i nastavice se postupak po tu bi za po ni tenje ili razvod braka. ne odazovu pozivu na nagodbu. Svrha nagodbe Clan 241 (1) Svrha nagodbe jeste da se poremeceni odnos supru nika razre i bez konflikta nako n poni tenja ili razvoda braka. u smislu stava 1 ovog clana.atima mirenja u roku od tri meseca od dana kada joj je dostavljena tu ba za razvod braka. postupak mirenja ce sprovesti sud. .

a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Trajanje nagodbe Clan 246 (1) Sud je du an da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kada je sudu dostavljena tu ba za poni tenje braka. Pokretanje postupka Clan 248 Postupak radi utvrdivanja i osporavanja materinstva (spor o materinstvu). (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da nagodbu sprovede u roku od dva meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odnosno od dana kad a joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. ovog clana. (4) Roci te za nagodbu sud je du an da zaka e tako da se odr i u roku od 15 dana od dana kada je istekao rok iz stava 3. (2) Ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja du na je da o rezultatu nagodb e obavesti sud kojem je podneta tu ba za poni tenje ili razvod braka i dostavi mu za pisnik o nagodbi. (2) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog materi nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da je ona rodila dete. (3) Ako ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja ne obavesti sud o rezult atima nagodbe u roku od tri meseca od dana kada je okoncan postupak mirenja odno sno od dana kada joj je dostavljena tu ba za poni tenje braka. radi u tvrdivanja i osporavanja ocinstva i radi poni tenja priznanja ocinstva (spor o oci nstvu) pokrece se tu bom. Tu ba radi utvrdivanja materinstva Clan 249 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja materinstva bez obzira na rok. odnosno izjave supru nika da nagodba nije uspela. 3. Postupak u sporu o materinstvu i ocinstvu Mesna nadle nost Clan 247 U sporu o materinstvu i ocinstvu mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ur eduje parnicni postupak. postupak nagodbe ce s provesti sud.Zapisnik o nagodbi Clan 245 (1) O nagodbi sud odnosno ustanova kojoj je poveren postupak posredovanja sastav lja zapisnik koji sadr i sporazum supru nika o vr enju roditeljskog prava i o deobi za jednicke imovine. Tu ba radi osporavanja materinstva .

Tu ba radi utvrdivanja ocinstva Clan 251 (1) Dete mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. a na jkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. Tu ba radi osporavanja ocinstva Clan 252 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva bez obzira na rok. (2) Majka mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac. a najkasnije u roku od 10 godina od rod enja deteta. (2) ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja svog materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ona nije rodila dete. (4) Mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta mo e podneti tu bu radi osporav anja materinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta nije rodila dete. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. (4) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja ocinstva mu karcu koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta u roku od godinu dana od dana saznanja da je on otac deteta. a najkasnije u ro ku od 10 godina od rodenja deteta. a najkasnije u roku od 10 god ina od rodenja deteta. Tu ba radi poni tenja priznanja ocinstva . (2) Majka mo e podneti tu bu radi utvrdivanja ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da mu karac koga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo.Clan 250 (1) Dete mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva bez obzira na rok. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja detet a. (5) Mu karac koji se smatra ocem deteta zacetog uz biomedicinsku pomoc mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da det e nije zaceto postupkom biomedicinski potpomognutog oplodenja. (3) ena koja tvrdi da je majka deteta mo e podneti tu bu radi osporavanja materinstva eni koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta u roku od godinu d ana od dana saznanja da je ona rodila dete. a najkasnije u roku od 10 godina od rodenja deteta. odnosno staratelj deteta. (3) Mu majke mo e podneti tu bu radi osporavanja svog ocinstva u roku od godinu dana od dana saznanja da on nije otac deteta. (3) Mu karac koji tvrdi da je otac deteta mo e podneti tu bu radi utvrdivanja svog oci nstva u roku od godinu dana od dana saznanja da se sa njegovim priznanjem ocinst va nisu saglasili majka.

Naslednici tu enog Clan 255 (1) Ako tu eni u sporu o materinstvu i ocinstvu nije vi e iv. (4) Stranke u sporu radi osporavanja ocinstva jesu: dete. tu ba se podnosi protiv n jegovih naslednika. mu karac koji tvr di da je otac deteta i mu karac koga majka smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni s uparnicari). (6) Ako tu bom u sporu o materinstvu i ocinstvu nisu obuhvacena sva lica koja mora . majka. (2) Ako tu eni nema drugih naslednika. (3) Stranke u sporu radi utvrdivanja ocinstva jesu: dete. tu ba se podnosi protiv Republike Srbije kao naslednika. kao i izjave o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. (5) Stranke u sporu radi poni tenja priznanja ocinstva jesu: lice koje je dalo izj avu o priznanju ocinstva.Clan 253 (1) Tu bu radi poni tenja izjave o priznanju ocinstva. odnosno radi poni tenja priznanja ocinstva. (2) Naslednici tu ioca mogu nastaviti vec zapoceti postupak radi utvrdivanja da je postojao osnov za utvrdivanje ili osporavanje materinstva ili ocinstva. lica koja imaju pravni interes da izjava bude poni tena te javni tu ilac. a lice koje ima pravni interes da izjava bude poni tena samo ako se radi o uslovima za ni tavost priznanja (nu ni i jedinstveni suparnicari). Naslednici i staratelj tu ioca Clan 254 (1) Pravo na tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu ne prelazi na naslednike. ena koja tvrdi da je majka deteta. Suparnicarska zajednica Clan 256 (1) Stranke u sporu radi utvrdivanja materinstva jesu dete i majka deteta. (3) Staratelj maloletnog ili poslovno nesposobnog tu ioca mo e podneti tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu samo uz prethodnu saglasnost organa starateljstva. (2) Lice koje je izjavu o priznanju ocinstva. 46-51 ovog zakona. kao i izjavu o saglasnosti sa priz nanjem ocinstva. iz uzroka navedenih u cl. mu karac koji se po ovom zakonu smatra ocem i mu karac koji tvrdi da je otac deteta (nu ni i jedinstv eni suparnicari). dalo pod prinudom ili u zabludi mo e podneti tu bu radi poni tenja iz jave u roku od godinu dana od dana kada je prinuda prestala ili je zabluda uocen a. mogu podneti lica koja su dala izjavu. ena koja je upisana u maticnu knjigu rodenih kao majka deteta i mu k arac koji se po ovom zakonu smatra ocem deteta (nu ni i jedinstveni suparnicari). lice koje je dalo izjavu o saglasnosti sa priznanjem o cinstva. majka. ena koja tvrdi da je (2) Stranke u sporu radi osporavanja materinstva jesu: dete.

odnosno boravi te. 4. Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje rodit eljskog prava Mesna nadle nost Clan 261 Dete mo e podneti tu bu u sporu za za titu svog prava i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava pred sudom op te mesne nadle nosti ili pred sudom na cijem podru cju ono ima prebivali te. (2) Punomocje treba da sadr i navode u pogledu vrste tu be i osnova za podizanje tu be . (3) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici.ju biti stranke u postupku. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 260 (1) Sud je du an da presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluci o vr enju rodit eljskog prava. (2) Odredba stava 1 ovog clana ne dira u pravo naslednika da nastave postupak u skladu sa clanom 254 stav 2 ovog zakona. sud ce je odbaciti. punomoc je mora biti overeno i izdato samo radi zastupanja u ovom sporu. (7) Ako tu ilac u roku koji sud odredi ne pro iri tu bu na sva lica koja moraju biti s tranke u postupku ili se ta lica ne pridru e tu bi kao tu ioci. sud je du an da pouci tu ioca da tu i i lice koje tu bom nij e obuhvaceno ili da to lice pozove da se pridru i tu bi kao novi tu ilac. smatrace se da je tu ba povucena. a ako tu ba bude vracena sudu bez ispravke. . (2) Sud mo e presudom u sporu o materinstvu i ocinstvu odluciti i o potpunom ili d elimicnom li enju roditeljskog prava. prvostepeni s ud ce re enjem utvrditi da se postupak obustavlja. Presuda i sudsko poravnanje Clan 258 (1) U sporu o materinstvu i ocinstvu ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja ili odricanja. (2) U sporu o materinstvu i ocinstvu stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnan je. Smrt stranaka Clan 259 (1) Ako u toku spora o materinstvu i ocinstvu umru tu ilac ili tu eni. Punomocnik Clan 257 (1) Ako tu bu u sporu o materinstvu i ocinstvu podnosi punomocnik stranke.

i roditelj koji je bio li en roditeljskog prava. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od organa starateljstva d a mu postavi kolizijskog staratelja. (2) Dete koje je navr ilo 10. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustan ove socijalne za tite. udru enja i gradani. pravosudni i drugi dr avni organi. Tu ba za za titu prava deteta Clan 263 (1) Tu bu za za titu prava deteta mogu podneti: dete. roditelji deteta i organ starateljstva. (3) Dete koje je navr ilo 10. javni tu ilac i organ starateljstva. javni tu i lac i organ starateljstva. (3) Tu bu za vracanje roditeljskog prava mo e podneti. Kolizijski staratelj i privremeni zastupnik deteta Clan 265 (1) Ako izmedu deteta i njegovog zakonskog zastupnika postoje suprotni interesi. drugi roditelj. (3) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a za titu prava deteta imaju sve decje. dete zastupa kolizijski staratelj.Pokretanje postupka Clan 262 Postupak u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditelj skog prava pokrece se tu bom. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje mo e sam o odnosno preko nekog drugog lica ili ustanove zatra iti od suda da mu postavi pri vremenog zastupnika zbog postojanja suprotnih interesa izmedu njega i njegovog z akonskog zastupnika. (2) Tu bu za li enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. Tu ba za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava Clan 264 (1) Tu bu za vr enje roditeljskog prava mogu podneti: dete. Du nost suda Clan 266 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog . (2) Tu ba za za titu prava deteta mo e se podneti u pogledu svih prava koja su detetu priznata ovim zakonom a nisu za ticena nekim drugim postupkom. roditelji deteta. zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite. udru enja i gradani. pravosudni i drugi dr avni organi. (4) Pravo i du nost da obaveste javnog tu ioca ili organ starateljstva o razlozima z a li enje roditeljskog prava imaju sve decje. pored lica iz stava 2 ovog cl ana.

du an je: 1. du an je da detetu postavi privremenog zastupnika. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. 3. 265-267 ovog zakona du ni su da primenjuju i organi koji vode drug e postupke ako se ti postupci odnose i na prava deteta. 265-267 ovog zakona primenjuju se i u drugim sudskim postupcima u vezi sa porodicnim odnosima ako se ti postupci odnose i na prava deteta. du an je: 1. (2) Odredbe cl. Narocita hitnost postupka Clan 269 (1) Postupak za za titu prava deteta i postupak za li enje roditeljskog prava naroci to su hitni. Du nost kolizijskog staratelja ili privremenog zastupnika Clan 267 Ako kolizijski staratelj ili privremeni zastupnik utvrdi da u sporu za za titu pra va deteta ili u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava on zastupa dete koje je sposobno da formira svoje sopstveno mi ljenje. da dozvoli detetu da neposredno izrazi svoje mi ljenje i da mi ljenju deteta posv eti du nu pa nju u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. ako dete nije neposredno izrazilo mi ljenje pre d sudom. 2. da mi ljenje deteta utvrdi na nacin i na mestu koje je u skladu sa njegovim god inama i zrelo cu. 3. (3) Ako sud utvrdi da je u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odno sno li enje roditeljskog prava stranka dete koje je sposobno da formira svoje mi lje nje. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna. (2) Ako sud proceni da u sporu za za titu prava deteta ili u sporu za vr enje odnosn o li enje roditeljskog prava dete kao stranka nije zastupano na odgovarajuci nacin . da detetu pru i obja njenje koje se tice mogucih posledica akta koji on preduzima . da prenese sudu mi ljenje deteta. osim ako bi to ocigledno bilo u suprotnosti sa najboljim interesom deteta. Du nost drugih Clan 268 (1) Odredbe cl. 2. .prava sud je uvek du an da se rukovodi najboljim interesom deteta. da se stara da dete blagovremeno dobije sva obave tenja koja su mu potrebna.

Nalaz i strucno mi ljenje Clan 270 Pre nego to donese odluku o za titi prava deteta ili o vr enju odnosno li enju roditelj skog prava. odluku o poveravanju zajednickog deteta jednom roditelju. (2) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava stranke ne mogu da zakljuce sudsko poravnanje. sud je du an da zatra i nalaz i strucno mi ljenje od organa starateljstva. porodicnog savetovali ta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u por odicnim odnosima. Odluka o vr enju ili li enju roditeljskog prava i o za titi od nasilja u porodici Clan 273 (1) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta odluciti i o vr enju odnosno li en ju roditeljskog prava. 5. (3) Sud mo e presudom u sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li en je roditeljskog prava odrediti jednu ili vi e mera za tite od nasilja u porodici. (2) Ako roditelji nisu zakljucili sporazum o vr enju roditeljskog prava ili sud pr oceni da njihov sporazum nije u najboljem interesu deteta. Presuda i sudsko poravnanje Clan 271 (1) U sporu za za titu prava deteta i u sporu za vr enje odnosno li enje roditeljskog prava ne mo e se izreci presuda zbog propu tanja niti presuda na osnovu priznanja il i odricanja. (3) Kada sud donese odluku o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prav a. Postupak u sporu za poni tenje usvojenja Mesna nadle nost Clan 274 U sporu za poni tenje usvojenja mesno je nadle an sud na cijem se podrucju nalazi or gan starateljstva pred kojim je zasnovano usvojenje. Odluka o vr enju roditeljskog prava Clan 272 (1) Sporazum roditelja o zajednickom ili samostalnom vr enju roditeljskog prava un osi se u izreku presude o vr enju roditeljskog prava ukoliko sud proceni da je taj sporazum u najboljem interesu deteta. sud ce narediti da se dete odmah preda roditelju koji treba da vr i roditeljsko pravo. a dete se ne nalazi kod roditelja koji treba da vr i roditeljsko pravo. o visini doprinosa za izdr avanje od strane d rugog roditelja i o nacinu odr avanja licnih odnosa deteta sa drugim roditeljem do nosi sud. . (2) Sud mo e presudom u sporu za vr enje roditeljskog prava odluciti i o potpunom il i delimicnom li enju roditeljskog prava.

usvojenik. (2) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti najkasnije do zakljucenja glavne ras prave u bracnom sporu. Postupak u sporu za izdr avanje Mesna nadle nost Clan 277 U sporu za izdr avanje mesno je nadle an sud odreden zakonom kojim se ureduje parnic ni postupak. (2) Tu bu za izdr avanje mo e podneti lice koje se u smislu ovog zakona smatra poverio cem odnosno du nikom izdr avanja. odnosno tokom trajanja zajednice ivota vanbracnih partnera. lica ko ja imaju pravni interes da usvojenje bude poni teno. 89-103 ovog zakona mogu podneti usvojitelji. kao i javni tu ilac. (3) Na osnovu re enja iz stava 2 ovog clana osna uje se prvi upis rodenja usvojenika . Pokretanje postupka Clan 278 (1) Postupak u sporu za izdr avanje pokrece se tu bom. (2) Na osnovu presude iz stava 1 ovog clana organ starateljstva pred kojim je za snovano usvojenje donosi re enje o poni tenju re enja o novom upisu rodenja usvojenika . Presuda o poni tenju usvojenja Clan 276 (1) Presudu o poni tenju usvojenja sud dostavlja organu starateljstva pred kojim j e zasnovano usvojenje. roditelji odnosno staratelj usvojenika. (3) Izuzetno. biv i supru nik koji iz opravdanih razloga nije podneo tu bu za izdr avanj e u bracnom sporu mo e je podneti najkasnije u roku od godinu dana od dana prestan ka braka. odnosno od dana kada mu je ucinjeno poslednje fakticko davanje na ime . (2) Lice koje je izjavu o saglasnosti za usvojenje dalo pod prinudom ili u zablu di mo e podneti tu bu za poni tenje usvojenja u roku od godinu dana od dana kada je pr inuda prestala ili je zabluda uocena. (3) Tu bu za izdr avanje deteta mo e podneti i organ starateljstva.Tu ba za poni tenje usvojenja Clan 275 (1) Tu bu za poni tenje usvojenja iz razloga navedenih u cl. Pokretanje postupka za izdr avanje supru nika odnosno vanbracnog partnera Clan 279 (1) Tu ba za izdr avanje supru nika mo e se podneti tokom trajanja braka. 6.

javni tu ilac i organ starateljstva. tu beni zahtev mo e biti usvojen samo ako su us lovi od kojih zavisi pravo na izdr avanje postojali u vreme prestanka braka i jo uv ek postoje u vreme zakljucenja glavne rasprave u sporu za izdr avanje. odnosno boravi te clan porodice pr ema kome je nasilje izvr eno. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. . njegov zakonski zastupnik. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. (4) U slucaju iz stava 3 ovog clana.izdr avanja. Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici Mesna nadle nost Clan 283 U sporu za za titu od nasilja u porodici mesno je nadle an. Evidencija i dokumentacija o izdr avanju Clan 282 (1) Presudu o izdr avanju sud je du an da odmah dostavi organu starateljstva na cijo j teritoriji poverilac izdr avanja ima prebivali te odnosno boravi te. kao i za produ enje mere za tite od nasilja u porodici. mogu podneti: clan porodice prema kome je nasilje i zvr eno. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 281 Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za izdr avanje. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. i sud na cijem podrucju ima prebivali te. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o izdr avanim li cima. (2) Tu bu za odredivanje mere za tite od nasilja u porodici. (5) Tu ba za izdr avanje vanbracnog partnera mo e se podneti u roku od godinu dana od dana prestanka zajednice ivota vanbracnih partnera. odnosno od dana kada je ucinj eno poslednje fakticko davanje na ime izdr avanja. Pokretanje postupka Clan 284 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici pokrece se tu bom. pored suda op te mesne nad le nosti. 7. Narocita hitnost postupka Clan 280 (1) Postupak u sporu za izdr avanje narocito je hitan.

(3) Tu bu za prestanak mere za tite od nasilja u porodici mo e podneti clan porodice p rotiv koga je mera odredena. II POSTUPAK PRED ORGANOM UPRAVE 1. Narocita hitnost postupka Clan 285 (1) Postupak u sporu za za titu od nasilja u porodici narocito je hitan. (2) Prvo roci te zakazuje se tako da se odr i u roku od osam dana od dana kada je tu b a primljena u sudu. tako i o licima protiv kojih je odredena mera za t ite. Dejstvo Clan 288 alba ne zadr ava izvr enje presude o odredivanju ili produ enju mere za tite od nasilja u porodici. (2) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju kako o licima prema kojima je nasilje izvr eno. Zajednicke odredbe albe . tako i organu starateljstva na cijoj ter itoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice protiv koga je mera za tite o dredena. (3) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. (2) Sud mo e odrediti i meru za tite od nasilja u porodici koja nije tra ena ako oceni da se takvom merom najbolje posti e za tita. sud mo e zatra iti od organa starateljstva da pru i pomoc u pribavljanju potreb nih dokaza i da iznese svoje mi ljenje o svrsishodnosti tra ene mere. (3) Drugostepeni sud du an je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu j e dostavljena alba. Organ starateljstva Clan 286 Ako organ starateljstva nije pokrenuo postupak u sporu za za titu od nasilja u por odici. Evidencija i dokumentacija o nasilju u porodici Clan 289 (1) Presudu u sporu za za titu od nasilja u porodici sud je du an da odmah dostavi k ako organu starateljstva na cijoj teritoriji ima prebivali te odnosno boravi te clan porodice prema kome je nasilje izvr eno. Odstupanje od nacela dispozicije Clan 287 (1) Sud nije vezan granicama tu benog zahteva za za titu od nasilja u porodici.

na osnovu izjava buducih supru nika. prilo enih isprava i na d rugi nacin. . (3) Na njihovo tra enje maticar je du an da u roku od osam dana donese pismeno re enje o odbijanju zahteva za sklapanje braka. (2) O usmenom zahtevu buducih supru nika maticar sacinjava zapisnik. (2) Maticar ce usmeno saop titi podnosiocima zahteva da ne mogu sklopiti brak ako utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. da li su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zak onom. 2. Prihvatanje zahteva za sklapanje braka Clan 294 Maticar odreduje dan sklapanja braka u sporazumu sa buducim supru nicima kada utvr di da su ispunjeni svi uslovi za punova nost braka predvideni ovim zakonom. (3) Buduci supru nici uz zahtev za sklapanje braka podnose izvod iz maticne knjige rodenih za svakog od njih. Postupak sklapanja braka Zahtev za sklapanje braka Clan 292 (1) Buduci supru nici podnose usmeni ili pismeni zahtev za sklapanje braka maticar u op tine u kojoj ele da sklope brak. (2) U postupku pred organom starateljstva primenjuju se i metode strucnog socija lnog rada i socijalne za tite. Odbijanje zahteva za sklapanje braka Clan 293 (1) Maticar utvrduje. (4) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka podnosioci zahteva m ogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana p rijema re enja. a po potrebi i dokaz o sprovedenom postupku davanja dozvole za sklapanje braka. ako ovim zakonom nije dr ugacije odredeno. podnece dokaz da je prethodni brak prestao ukoliko ova cinjenica nije upisana u maticnu knjigu rodenih. Primena zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak Clan 291 (1) Na postupak organa uprave koji je u vezi sa porodicnim odnosima primenjuju s e odredbe zakona kojim se ureduje op ti upravni postupak. (4) Ako je buduci supru nik ranije bio u braku.Sadr ina ovog dela zakona Clan 290 Odredbama ovog dela zakona ureduju se posebni upravni postupci u vezi sa porodic nim odnosima.

dozvoliti da se brak sklopi i na drugom mestu. (2) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se sporazumeju o prezimenu. ako za to postoje narocito opravdani razlozi. ako se obezbede uslovi u pogledu svecanog izgleda prostorije i ako se time ne vreda dostojanstvo cina sklapanja braka. dva svedoka i maticar. dijagnoze i prognoze bolesti. Mesto i nacin sklapanja braka Clan 299 (1) Brak se sklapa javno. Odustajanje Clan 298 Ako se podnosioci zahteva ne pojave u dogovoreno vreme. a maticar preko grudi mora nositi lentu u bojama zastave Republike Srbije. lecenju i rezultatima lecenja. kako bi dobili potpunu informaciju o svim podacima koji se ticu njihovog zdravlja. (2) Svedok prilikom sklapanja braka mo e biti svako poslovno sposobno lice. a izostanak ne opravdaju . u prostoriji posebno predvidenoj za t u namenu. Savetovanje u pogledu zdravlja Clan 296 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da se do dana sklapanja braka uzaj amno obaveste o stanju svog zdravlja. Ucesnici prilikom sklapanja braka Clan 300 (1) Sklapanju braka prisustvuju buduci supru nici. maticar ce konstatovati da su odustali od sklapanja braka. (2) Maticar ce posebno preporuciti buducim supru nicima da se upoznaju sa mogucnos tima i prednostima planiranja porodice. a po potrebi i da posete odgovarajucu medi cinsku ustanovu. na svecan nacin. izuzetno. (2) Prostorija predvidena za sklapanje braka mora biti prigodno uredena i u njoj mora biti istaknuta zastava Republike Srbije. Sklapanje braka preko punomocnika . (3) Maticar mo e. Savetovanje u pogledu licnih i imovinskih odnosa Clan 297 (1) Maticar ce preporuciti buducim supru nicima da posete bracno ili porodicno sav etovali te i da se upoznaju sa va no cu odr avanja skladnih bracnih i porodicnih odnosa.Upoznavanje sa pravnim posledicama sklapanja braka Clan 295 Maticar sa buducim supru nicima obavlja razgovor bez prisustva javnosti u kojem je du an da ih upozna sa pravnim posledicama koje nastupaju sklapanjem braka.

(4) Posle datih potvrdnih izjava volje buducih supru nika maticar progla ava da je b rak sklopljen.Clan 301 (1) Op tinska uprava mo e. punomocniku i buducem s upru niku koji ce prisustvovati sklapanju braka. (3) Kada maticar utvrdi da na njegov izve taj nema prigovora. a zatim ce svakog od nj ih pojedinacno upitati da li slobodno pristaje da sklopi brak sa onim drugim. (3) Punomocje treba da sadr i licne podatke o vlastodavcu. (2) Punomocje za sklapanje braka mora biti overeno i izdato samo radi sklapanja braka. (4) Punomocje va i 90 dana od dana overavanja. (5) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za sklapanje braka preko punomocnika po dnosioci zahteva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. . Upisivanje braka u maticnu knjigu Clan 303 (1) Sklopljeni brak maticar upisuje u maticnu knjigu vencanih i u maticnu knjigu rodenih za oba supru nika. re enjem dozvoliti da se brak sklopi u prisustvu jednog buduceg supru nika i punomocnika drugog buduceg supru nika ako za to postoje narocito opravdani razlozi. maticar ce procitati prilo eno punomocje . Dostavljanje izve taja o sklopljenom braku Clan 304 (1) Ako je mesto rodenja supru nika razlicito od mesta sklapanja braka. punomocnik svojim imenom i prezimenom pored licnog imena supru nika koga zastupa. kao i datum overe punomocja. svedoci i maticar. maticar do stavlja izve taj o sklopljenom braku nadle nom maticaru. (2) Upis braka u maticnu knjigu vencanih potpisuju supru nici svojim imenom i novi m prezimenom. (5) Posle progla enja da je brak sklopljen maticar ce upitati supru nike kako glasi njihov sporazum o prezimenu. izuzetno. Cin sklapanja braka Clan 302 (1) Sklapanje braka pocinje utvrdivanjem identiteta buducih supru nika i izve tajem maticara da su oni pristupili sklapanju braka te da su za punova nost njihovog bra ka ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. (3) Posle potpisivanja maticar urucuje supru nicima izvod iz maticne knjige vencan ih. na prigodan nacin ce upoznati buduce supru nike sa pravima i du nostima u braku. (2) Ako se brak sklapa preko punomocnika.

u roku od 30 dana od dana prijema poziva iz clana 306 stav 1 ovog zakona ne daju nikakvu izj avu ili izjave da odbijaju davanje saglasnosti sa priznanjem ocinstva. (3) Ako mu karac koga je majka imenovala ocem deteta u roku od 30 dana ne dâ nikakvu izjavu ili izjavi da on nije otac deteta. odnosno majka ili dete. (2) Ako je izjava o priznanju ocinstva data maticaru koji nije nadle an. (2) Ako je majka u prijavi rodenja deteta navela da ocem deteta smatra mu karca ko ji je kasnije priznao ocinstvo. maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete i o njoj se sastavlja zapisnik. maticar je du an da pozove majku i det e. odnosno staratelj deteta. (3) Izjava o priznanju ocinstva ne mo e se dati preko zakonskog zastupnika ili pun omocnika. (3) Maticar ce. maticar je du an da majku pouci o njeno m pravu na utvrdivanje ocinstva sudskom odlukom. Savetovanje oca Clan 307 Ako majka i dete. uz izvod iz maticne knjige venc anih dostaviti i podatke o mestu prebivali ta stranog dr avljanina u inostranstvu. maticar je du an da je pouci o njenom pravu da imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. 3. koje ce o sklopljenom braku o bavestiti nadle no inostrano diplomatsko-konzularno predstavni tvo u na oj zemlji. maticar je du an da pozove t og mu karca da u roku od 30 dana dâ izjavu o priznanju ocinstva.(2) Ako je brak sklopio strani dr avljanin. organ pred kojim je prizna to ocinstvo du an je da bez odlaganja zapisnik ili ispravu koja sadr i izjavu o priz nanju ocinstva dostavi maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. nece se tra iti njena saglasnost u smislu stava 1 ovog clana. da u roku od 30 dana daju izjavu o saglasnosti sa priznanjem ocinstva. u slucaju iz stava 2 ovog clana. maticar ce izvod iz maticne knjige ven canih dostaviti ministarstvu nadle nom za pravosude. . (2) Ako majka imenuje mu karca koga smatra ocem deteta. Postupak priznanja ocinstva Izjava o priznanju ocinstva Clan 305 (1) Izjava o priznanju ocinstva daje se. kao i ako je izjava data pred organom starateljstva ili sudom. odnosno majku ili dete. po pravilu. Savetovanje majke Clan 308 (1) Kada majka prijavljuje rodenje deteta van braka. odnosno staratelja deteta. maticar j e du an da mu karca koji je priznao ocinstvo pouci o njegovom pravu na utvrdivanje o cinstva sudskom odlukom. Izjava o saglasnosti sa priznanjem ocinstva Clan 306 (1) Kada primi izjavu o priznanju ocinstva.

prilo enih isprava i na drugi nac in. kao i druge dokaze o svojoj podobnosti da us voje dete (op ta podobnost usvojitelja). na osnovu izjava stranaka. (3) Buduci usvojitelji uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnose izvod iz maticn e knjige rodenih za svakog od njih. odnosno boravi te. (2) Posle upisa priznanja ocinstva maticar urucuje ocu izvod iz maticne knjige r odenih za dete. odnosno boravi te. (2) Roditelj ili staratelj deteta uz zahtev za zasnivanje usvojenja podnosi izvo d iz maticne knjige rodenih za dete. Postupak zasnivanja usvojenja Pokretanje postupka Clan 311 Postupak zasnivanja usvojenja mogu pokrenuti organ starateljstva po slu benoj du nos ti. da li su ispunjeni svi uslovi za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu ro denih. (2) Strani dr avljani podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja preko minista rstva nadle nog za porodicnu za titu. Upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 310 (1) Priznanje ocinstva upisuje maticar koji vodi maticnu knjigu rodenih za dete.Utvrdivanje ispunjenosti uslova za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu Clan 309 (1) Maticar utvrduje. buduci usvojitelji i roditelji odnosno staratelj deteta. 4. (2) Maticar ce usmeno saop titi majci da mu karac za koga je ona navela da ga smatra ocem deteta nije priznao ocinstvo i o tome ce saciniti slu benu bele ku. (3) Maticar ce usmeno saop titi mu karcu koji je priznao ocinstvo da nisu ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom za upis priznanja ocinstva u maticnu knjigu r odenih i o tome ce saciniti slu benu bele ku. maticar ce u pisati priznanje ocinstva u maticnu knjigu rodenih. (4) Kada utvrdi da su ispunjeni svi uslovi predvideni ovim zakonom. Zahtev roditelja ili staratelja deteta za zasnivanje usvojenja Clan 313 (1) Roditelj ili staratelj deteta podnosi pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu starateljstva na cijem podrucju dete ima prebivali te. Zahtev usvojitelja za zasnivanje usvojenja Clan 312 (1) Buduci usvojitelji podnose pismeni zahtev za zasnivanje usvojenja organu sta rateljstva na cijem podrucju oni imaju zajednicko prebivali te. kao i druge dokaze o podobnosti deteta da b .

pravnika i lekara. socijalnog radnika. (2) Organ starateljstva du an je da re enje iz stava 1 ovog clana donese u roku od 6 0 dana od dana predaje urednog zahteva. odnosno da dete nije podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). (4) Organ starateljstva mo e zatra iti nalaz i mi ljenje i od strucnjaka porodicnih sa vetovali ta ili drugih ustanova specijalizovanih za posredovanje u porodicnim odno sima. odnosno da je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojeni ka). Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 315 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da podnosioci zahteva nisu podobni za usvojitelje (op ta podob nost usvojitelja). organ starateljstva ce pozvati roditelja i dete koje je navr ilo 10. organ starateljstva du an je da podatke o buducim usvojiteljima odnosno buduc em usvojeniku odmah unese u Jedinstveni licni registar usvojenja. roditelja ili staratel ja deteta. samog deteta. na osnovu prilo enih isprava i na drugi nacin. (3) Nalaz i mi ljenje iz stava 2 ovog clana daju strucnjaci organa starateljstva. (3) Kada primi zahtev roditelja za zasnivanje usvojenja. . (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. (2) Odluka o op toj podobnosti donosi se na osnovu nalaza i strucnog mi ljenja psiho loga.ude usvojeno (op ta podobnost usvojenika). pedagoga. (4) U primerenom roku nakon to je roditelju preporuceno psiho-socijalno savetovan je. Op ta podobnost usvojitelja i usvojenika Clan 314 (1) Organ starateljstva utvrduje da li su buduci usvojitelji podobni da usvoje d ete (op ta podobnost usvojitelja) i da li je dete podobno da bude usvojeno (op ta po dobnost usvojenika) na osnovu izjava buducih usvojitelja. porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. godinu ivo ta da pred njim daju pismene izjave o saglasnosti za usvojenje. (5) Nakon to roditelj da pismenu izjavu o saglasnosti za usvojenje. kao i od zdravstvenih ustanova. organ starate ljstva je du an da detetu postavi privremenog staratelja koji ce ga zastupati u po stupku zasnivanja usvojenja. (2) Jedinstveni licni registar usvojenja vodi ministarstvo nadle no za porodicnu z a titu. Jedinstveni licni registar usvojenja Clan 316 (1) Kada utvrdi da su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost u svojitelja). organ starateljstva du an je da mu preporuci da se podvrgne psiho-socijalnom savetovanju u organu starate ljstva.

odnosno ako usvojeno dete usvaja supru nik ili vanbracni pa rtner usvojitelja deteta. 2. ako je dete podobno da bude usvojeno (op ta podobnost usvojenika) i . Odbijanje zahteva za zasnivanje usvojenja Clan 319 (1) Organ starateljstva donosi pismeno re enje o odbijanju zahteva za zasnivanje u svojenja ako utvrdi da uzajamno prilagodavanje nije bilo uspe no. (3) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako usvojitelji i roditelj odnosno starat elj deteta sporazumno izvr e izbor i ako organ starateljstva proceni da je takav s porazum u najboljem interesu deteta. (2) Period prilagodavanja ne mo e trajati du e od est meseci. Izbor buducih usvojitelja Clan 317 (1) Organ starateljstva koji je utvrdio op tu podobnost usvojenika bira buduce usv ojitelje na osnovu evidencije iz Jedinstvenog licnog registra usvojenja i o tome donosi poseban zakljucak. (2) Izbor buducih usvojitelja ne vr i se ako dete usvaja supru nik ili vanbracni par tner roditelja deteta. (4) Nacin vodenja Jedinstvenog licnog registra usvojenja propisuje ministar nadl e an za porodicnu za titu. ako su buduci usvojitelji podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvojitelja). Prilagodavanje Clan 318 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje du an je da im uputi de te radi uzajamnog prilagodavanja. (2) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za zasnivanje usvojenja podnosioci zaht eva mogu izjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od d ana prijema re enja. osim ako je usvojitelj strani dr avljanin.(3) Jedinstveni licni registar usvojenja sadr i evidenciju podataka o buducim usvo jiteljima za koje je utvrdeno da su podobni da usvoje dete (op ta podobnost usvoji telja) i deci za koju je utvrdeno da su podobna da budu usvojena (op ta podobnost usvojenika). (3) Organ starateljstva du an je da nadzire uspe nost uzajamnog prilagodavanja buduc ih usvojitelja i deteta te da o svojim ocenama sastavlja slu bene bele ke (posebna p odobnost usvojitelja i usvojenika). Re enje o usvojenju Clan 320 (1) Organ starateljstva koji je izabrao buduce usvojitelje donosi pismeno re enje o usvojenju: 1.

Upoznavanje sa pravnim posledicama Clan 321 (1) Slu beno lice organa starateljstva sa buducim usvojiteljima obavlja razgovor b ez prisustva javnosti u kojem je du no da ih upozna sa pravnim posledicama koje na stupaju zasnivanjem usvojenja. ako utvrdi da je uzajamno prilagodavanje buducih usvojitelja i deteta bilo us pe no (posebna podobnost usvojitelja i usvojenika).3. ako je to u skladu sa godinama i zrelo cu deteta. Mesto i nacin urucivanja re enja Clan 324 (1) Re enje o usvojenju urucuje se na svecan nacin licno usvojiteljima i staratelj u usvojenika. Savetovanje Clan 322 (1) Slu beno lice organa starateljstva preporucice buducim usvojiteljima da detetu saop te istinu o njegovom poreklu to je pre moguce. (2) Re enjem o novom upisu rodenja usvojenika podaci o roditeljima zamenjuju se po dacima o usvojiteljima. (2) Slu beno lice organa starateljstva mo e obaviti razgovor i sa detetom. (2) Usvojenje je zasnovano danom dono enja re enja o usvojenju. Iskljucivanje javnosti Clan 323 (1) U postupku zasnivanja usvojenja javnost je iskljucena. . porodicnom savetovali tu ili u drugoj ustanovi koja je specijalizovana za posredovanje u poro dicnim odnosima. u kojem ce ga podrobno obavestiti o preds tojecem usvojenju. (3) Re enje iz stava 1 ovog clana konacno je i njime se poni tava raniji upis rodenj a usvojenika. Re enje o novom upisu rodenja Clan 325 (1) Na osnovu re enja o usvojenju organ starateljstva donosi re enje o novom upisu r odenja usvojenika. (2) Slu beno lice organa starateljstva du no je da preporuci buducim usvojiteljima d a se podvrgnu i psiho-socijalnom savetovanju u organu starateljstva. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o usvojenju spadaju u slu benu tajnu i nj u su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podaci dostupni. (2) Urucivanju re enja iz stava 1 ovog clana mo e prisustvovati i dete ako je to u s kladu sa njegovim godinama i zrelo cu.

odnosno boravi ta ticenika. Postupak zasnivanja hraniteljstva Clan 328 (1) U postupku zasnivanja hraniteljstva shodno se primenjuju odredbe cl. maticar je du an da u puti dete na psiho-socijalno savetovanje u organ starateljstva.Upisivanje i uvid u maticnu knjigu Clan 326 (1) Re enje o novom upisu rodenja usvojenika dostavlja se bez odlaganja maticaru k oji vodi maticnu knjigu rodenih za dete. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije o hraniteljstvu propisuje ministar nadle an za porodicnu za titu. udru enja i gradani. (2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. (2) Posle novog upisa rodenja usvojenika pravo uvida u maticnu knjigu rodenih za dete imaju samo dete i usvojitelji deteta. (2) Mesna nadle nost za ticenika kome se ne mogu utvrditi ni prebivali te ni boravi te odreduje se prema mestu gde je ticenik naden. cl. (3) Pre nego to dozvoli detetu uvid u maticnu knjigu rodenih. 320 i 321 i cl. Evidencija i dokumentacija o usvojenju Clan 327 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o usvojenoj de ci. 5. pravosudni i drugi dr avni organi. Iskljucivanje javnosti . Mesna nadle nost Clan 330 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo mesno je nadle an organ starateljstva prema mestu prebivali ta. Postupak stavljanja pod starateljstvo Pokretanje postupka Clan 329 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo pokrece organ starateljstva po slu benoj du nosti. 311-315 . porodicno saveto vali te ili u drugu ustanovu koja je specijalizovana za posredovanje u porodicnim odnosima. 323 i 324 ovog zakona o postupku zasnivanja usvojenja. (2) Inicijativu za pokretanje postupka stavljanja pod starateljstvo mogu da podn esu zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne za tite.

(2) Privremeni zakljucak o obezbedenju sme taja ticenika organ starateljstva du an je da donese u roku od 24 sata od trenutka kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom.Clan 331 (1) U postupku stavljanja pod starateljstvo javnost je iskljucena. Pritu ba na rad staratelja Clan 335 tice . (4) Urucivanjem re enja o stavljanju pod starateljstvo smatra se da je staratelj u poznat sa svojim pravima i du nostima (uvodenje staratelja u du nost). (5) albu protiv re enja o stavljanju pod starateljstvo mo e izjaviti staratelj. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. Re enje o stavljanju pod starateljstvo Clan 333 (1) Organ starateljstva donosi re enje o stavljanju pod starateljstvo ako utvrdi d a za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. (2) Podaci iz evidencije i dokumentacije o stavljanju pod starateljstvo spadaju u slu benu tajnu i nju su du ni da cuvaju svi ucesnici u postupku kojima su ti podac i dostupni. (3) Ako ticenik ima imovinu. odnos no lice koje ima pravni interes. (3) Re enjem o stavljanju pod starateljstvo odreduju se prava i du nosti staratelja. a sama imovina predaje mu se na upravlj anje i raspolaganje. staratelju se urucuje i izve taj stalne komisije za po pis i procenu vrednosti imovine ticenika. a najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom nad maloletnim detetom odnosno od dana prijema sudske odluke o li enju poslovne sposobnosti punoletnog lica. (2) Na re enje iz stava 1 ovog clana primenjuju se odredbe clana 333 ovog zakona. (2) Ako ticenik ima imovinu. Hitnost postupka Clan 332 (1) Postupak stavljanja pod starateljstvo jeste hitan. organ starateljstva du an je da izvr i popis imovine nika najkasnije u roku od osam dana od dana kada je obave ten o postojanju potrebe za starateljstvom. Re enje o postavljenju novog staratelja Clan 334 (1) Organ starateljstva donosi re enje o postavljenju novog staratelja ako utvrdi da je prethodno postavljeni staratelj razre en du nosti ili je umro. (4) Re enje o stavljanju pod starateljstvo organ starateljstva du an je da donese od mah.

re enje iz stava 1 ovog clana upisuje se i u jav ni registar prava na nepokretnostima. (2) albu protiv re enja o razre enju staratelja mo e izjaviti staratelj. (2) Ako ticenik ima nepokretnosti. Pritu ba na rad organa starateljstva Clan 338 (1) Pritu bu na rad organa starateljstva mogu podneti staratelj. Evidencija i dokumentacija o stavljanju pod starateljstvo Clan 340 (1) Organ starateljstva du an je da vodi evidenciju i dokumentaciju o ticenicima. . Re enje o razre enju staratelja Clan 336 (1) Organ starateljstva donosi re enje o razre enju staratelja ako utvrdi da za to p ostoje zakonski razlozi i urucuje ga staratelju bez odlaganja. ticenik koji je sp (2) Organ starateljstva du an je da na pritu bu iz stava 1 ovog clana odgovori u rok u od 15 dana od dana kada je pritu ba primljena u organu starateljstva. ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dan a od dana prijema re enja. odnosno lice koje ima pravni interes. odnosno lice k oje ima pravni interes. Upisivanje u maticnu knjigu Clan 339 (1) Konacno re enje o stavljanju pod starateljstvo odnosno konacno re enje o prestan ku starateljstva dostavlja se bez odlaganja maticaru koji vodi maticnu knjigu ro denih za ticenika. Re enje o prestanku starateljstva Clan 337 (1) Organ starateljstva donosi re enje o prestanku starateljstva ako utvrdi da za to postoje zakonski razlozi i urucuje ga bez odlaganja staratelju i ticeniku. (3) Ministarstvo nadle no za porodicnu za titu du no je da odgovori na pritu bu iz stava 1 ovog clana u roku od 30 dana od dana prijema pritu be. (2) albu protiv re enja o prestanku starateljstva mogu izjaviti staratelj i ticenik koji je sposoban za rasudivanje.(1) Pritu bu na rad staratelja organu starateljstva mogu podneti osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. osoban za rasudivanje i lice koje ima pravni interes. ministars tvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. ticenik koji je sp (2) Pritu ba se podnosi ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu. (3) Primopredaja izmedu ranijeg i novog staratelja obavlja se po pravilima o sta vljanju pod starateljstvo iz clana 333 ovog zakona.

Skraceno licno ime Clan 343 (1) Lice cije ime ili prezime. (4) Ime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi.(2) Nacin vodenja evidencije i dokumentacije propisuje ministar nadle an za porodi cnu za titu. . (2) Odluka o skracenom licnom imenu saop tava se maticaru koji vodi maticnu knjigu rodenih za imaoca prava na licno ime i konstatuje se u maticnoj knjizi rodenih. (2) Organ starateljstva re enjem odlucuje o merama preventivnog ili korektivnog na dzora nad vr enjem roditeljskog prava odnosno o odredivanju i promeni licnog imena deteta. (3) albu protiv re enja iz stava 2 ovog clana mogu izjaviti roditelji deteta minist arstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijema re enja. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. odnosno i ime i prezime. ime kojim se v reda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. II ODREÐIVANJE LICNOG IMENA Ime deteta Clan 344 (1) Ime deteta odreduju roditelji. (3) Roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta. ali ne mogu odrediti p ogrdno ime. (2) Roditelji imaju pravo da se ime deteta upi e u maticnu knjigu rodenih i na mat ernjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja. (3) Svako je du an da se slu i svojim licnim imenom. u skladu sa zakonom. Drugi postupci pred organom starateljstva Clan 341 (1) Organ starateljstva vodi i druge postupke. sadr i vi e od tri reci du no je da se u pravnom saobracaju slu i skracenim licnim imenom. ako ne mogu da posti gnu sporazum o imenu deteta. ako nisu pozn ati. (2) Licno ime upisuje se u maticnu knjigu rodenih. ako u zakonom odredenom roku nisu odredili ime detetu. odnosno ako su odredili pogrdno ime. Jedanaesti deo LICNO IME I ZAJEDNICKE ODREDBE Pojam Clan 342 (1) Licno ime sastoji se od imena i prezimena.

Ko nema pravo na promenu Clan 347 Pravo na promenu licnog imena nema: 1. (3) Prezime deteta odreduje organ starateljstva ako roditelji nisu ivi. Promena prezimena deteta Clan 349 .Prezime deteta Clan 345 (1) Prezime deteta odreduju roditelji prema prezimenu jednog ili oba roditelja. 3. ime kojim se vreda moral ili ime koje je u suprotnosti sa obicajima i shvatanjima sredine. Promena prezimena supru nika Clan 348 (1) Supru nici se prilikom sklapanja braka mogu sporazumeti da svaki od njih: 1. umesto svog uzme prezime drugog supru nika. 2. godinu i koje je sposobno za rasudivanje. ivota (2) Dete koje je navr ilo 10. lice koje je osudeno za krivicno delo za koje se goni po slu benoj du nosti dok k azna nije izvr ena odnosno dok traju pravne posledice osude. 2. ako nisu poznati. godinu ivota i koje je sposobno za rasudivanje ima pr avo na davanje saglasnosti sa promenom licnog imena. lice koje promenom licnog imena namerava da izbegne neku svoju obavezu. zadr i svoje prezime. svom prezimenu doda prezime drugog supru nika odnosno prezimenu drugog supru nika doda svoje prezime. III PROMENA LICNOG IMENA Ko ima pravo na promenu Clan 346 (1) Pravo na promenu licnog imena ima svako lice koje je navr ilo 15. lice protiv koga se vodi krivicni postupak za delo za koje se goni po slu benoj du nosti. odnosno ako ne mogu da postignu sporazum o prezimenu deteta. (2) Roditelji ne mogu zajednickoj deci odrediti razlicita prezimena. 4. lice koje namerava da promeni ime u pogrdno ime. 3. (2) Supru nik koji je promenio prezime sklapanjem braka mo e u roku od 60 dana od da na prestanka braka uzeti prezime koje je imao pre sklapanja braka.

(1) Detetu se mo e promeniti prezime: 1. Pristanak za upotrebu imena Clan 352 (1) Imalac mo e i uz naknadu dati pristanak za upotrebu svog licnog imena ili dela imena u dopu tene svrhe. IV ZA TITA PRAVA NA LICNO IME Povreda prava na licno ime Clan 351 Pravo na licno ime mo e se povrediti narocito: 1. pro irenim ili drugacijim navodenjem imaocevog licnog imena ili dela imena. odnosno boravi te. oznacavanje m imaoca drugacijim licnim imenom od njegovog. pripisivanjem imaocu drugacijeg licnog imena ili dela imena odnosno tvrdnjom da je imalac du an da se slu i drugacijim licnim imenom ili delom imena. stvari ili pojave imaocevim lic nim imenom ili delom imena. . (3) albu protiv re enja o odbijanju zahteva za promenu licnog imena podnosilac mo e i zjaviti ministarstvu nadle nom za porodicnu za titu u roku od 15 dana od dana prijem a re enja. 3. skracenim. navodenjem drugoga ili dopu tanjem drugome da sebe ozn acava imaocevim licnim imenom ili delom imena. (3) Dete koje je promenilo prezime usvojenjem mo e posle prestanka usvojenja poni te njem uzeti svoje prezime. 4. (2) Op tinska uprava koja prihvati zahtev za promenu licnog imena du na je da o tome obavesti nadle nog maticara radi upisa promene licnog imena u maticnu knjigu rode nih i vencanih i organ koji vodi evidenciju o prebivali tu gradana. utvrdivanjem materinstva odnosno ocinstva. 2. neovla cenom upotrebom imaocevog li cnog imena ili dela imena na drugi nacin bez pristanka imaoca (neovla cena upotreb a licnog imena). osim kada je to uobicajeno ili neophodno (iskrivljavanje l icnog imena). sprecavanjem imaoca da se slu i svojim licnim imenom ili delom imena. drugog lica. Stvarna i mesna nadle nost Clan 350 (1) Zahtev za promenu licnog imena podnosi se op tinskoj upravi na cijem podrucju podnosilac zahteva ima prebivali te. (2) Usvojenom detetu mo e se promeniti prezime prema prezimenu jednog ili oba usvo jitelja. 2. osporavanjem imaocu na drugi naci n prava da se slu i svojim licnim imenom (osporavanje prava na licno ime). osporavanjem materinstva odnosno ocinstva. organizacije. iskrivljenim. oznacavanjem sebe. odnosno o metanjem na drugi nacin da vr i pravo na licno ime (sprecavanje i ometanje vr enja p rava na licno ime).

a on to nije mogao predvideti. srazmerno tome koliko je upotreba licnog imena doprinela ostvarenju dobiti. utvrdi postojanje prava da se ono slu i svojim licnim imenom. Vezanost pristankom Clan 353 Pristanak dat za jednu upotrebu licnog imena. dete i roditelj umrlog. Tu be Clan 355 Lice cije je pravo na licno ime povredeno mo e u parnicnom postupku zahtevati od s uda da: 1. 3.(2) Za upotrebu prezimena potreban je pristanak i drugih lica na koja se imaocev o prezime odnosi (supru nik. opo zivom pristanak prestaje. dosudi naknadu materijalne i nematerijalne tete. povlacenje tvrdnje kojom se osporava imaocu pravo na licno ime ili ne to dr ugo to je potrebno za uklanjanje stanja povrede prava. (2) I kada nije zadr ao pravo na opoziv. naredi uklanjanje. Aktivna legitimacija posle smrti imaoca prava na licno ime Clan 356 Ako je imalac prava na licno ime umro posle izvr ene povrede. dete. Dvanaesti deo PRELAZNE I ZAVR NE ODREDBE tete prouzrokova . Opoziv pristanka Clan 354 (1) Ako je imalac zadr ao pravo da pristanak za upotrebu licnog imena opozove. dosudi deo dobiti ostvarene upotrebom licnog imena. kao i ako je povreda izvr ena posle smrti imaoca prava na licno ime. su pru nik. 5. 4. pod pret njom placanja odredene svote novca povredenom ako se radnja povrede ne obustavi ili ako se ponovi. imalac mo e opozvati pristanak ako bi upotr eba njegovog licnog imena. znatno na kodila njegov im interesima. 2. za odredeni nacin upotrebe odnosno za upotrebu u odredenu svrhu ne smatra se pristankom i za ponovljenu upotrebu. za upotrebu na drugi nacin odnosno za upotrebu u neku drugu svrhu. uni tenje ili preinacenje predmeta kojima je izvr ena povreda prava. za titu prava na licno ime mogu zah tevati: lice koje je umrli odredio da se stara o za titi njegovog licnog imena. roditelj i dr. (3) U slucaju iz stava 2 ovog clana. zabrani dalje vr enje ili ponavljanje radnje kojom se povreduje pravo. o teceni ima pravo na naknadu ne opozivom pristanka.) ako bi upotrebom bilo povredeno pravo tih lica. s obzirom na okolnosti slucaja.

(2) Brak zakljucen u red vojnim organima. odnosno odredenog clana narodnog odbora. aprila 1941. 22/93. br. maja 1946. m (3) Brakovi zakljuceni posle 9. godine sklopl jeni uz uce ce maticara ili drugog slu benika narodnog odbora. postupak ce se nastaviti prema odredbama Zakona o bra ku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". Usvojenje Clan 358 (1) Na usvojenje zasnovano pre pocetka primene ovog zakona primenjuju se propisi koji su va ili do dana pocetka primene ovog zakona. (4) Ako posle pocetka primene ovog zakona bude ukinuta prvostepena odluka iz sta va 3 ovog clana. 22/93. (3) Ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena odluka u postu pku iz stava 2 ovog clana. br. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glas nik RS". 25/93. 46/95 i 29/2001).shodno ce se primenjivati odredbe zakona kojim je ureden vanpar nicni postupak za davanje dozvole za zakljucenje braka. je se punova nim ako 19 ovog zakona i ako aja 1947. a bez uce ca predsednik a narodnog odbora. dalji postupak sprove ce se prema odredbama ovog zakona.Primena ovog zakona Clan 357 (1) Odredbe ovog zakona primenjuju se i na porodicne odnose koji su nastali do d ana pocetka primene ovog zakona. maja 1946. priznaju se punova nim od dana njihovog zakljucenja ako su ispunjeni ostali uslovi za punova nost tih br akova po Osnovnom zakonu o braku ("Slu beni list SFRJ". 35/94. (2) Usvojenje zasnovano po odredbama ovog zakona smatra se potpunim usvojenjem z a potrebe drugih zakona. godine do 5. do uredenja posebnog vanparnicnog po stupka zakonom . 25/93. 15je uveden u maticne knjige ili je tra eno to uvodenje do 9. osim ako ovim zakonom nije drugacije odredeno. maja 1946. godine punova an je ako je zakljucen saglasno propisima koji su bili na snazi u vreme zakljucenja braka. 35/94. maja 1955. . godine p narodnooslobodilackim odborima ili narodnim odborima prizna su bili u vreme zakljucenja braka ispunjeni uslovi iz cl. Shodna primena zakona kojim se ureduje vanparnicni postupak Clan 360 Na postupak iz clana 11 stav 3 ovog zakona. br. godine do 9. (4) Odredba stava 3 ovog clana ne primenjuje se na brakove koji su pravnosna nom s udskom presudom ogla eni za nepostojece. Brak Clan 359 (1) Brak zakljucen pre 9. br. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasni k RS". godine. 46/95 i 29/2001) nastavice se prema odredbama ov og zakona. osim ako je do dana pocetka primene ovog zakona doneta prvostepena od luka. broj 29/64). vremenu od 6. (2) Sudski odnosno upravni postupak koji je pokrenut po odredbama Zakona o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS".

godine. br. Prestanak va enja drugih zakona i propisa Clan 362 (1) Danom pocetka primene ovog zakona prestaje da va i Zakon o braku i porodicnim odnosima ("Slu beni glasnik SRS". 35/94. br. (3) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e odredbe Glave pete (Li enje i vracanje roditeljskog prava) Zakona o vanparnicnom postupku ("Slu beni glasnik SR S". br. a primenjuje se od 1. 2 i 3 ovog zakona koje se primenjuju od 1.Rokovi Clan 361 Rokovi za podizanje tu bi predvideni ovim zakonom primenjivace se na sve slucajeve u kojima rokovi nisu istekli po odredbama ovog zakona. (2) Danom pocetka primene ovog zakona prestaju da va e podzakonski akti doneti na osnovu zakona iz stava 1 ovog clana. jula 2006. 46/95 i 29/2001). Stupanje na snagu i primena ovog zakona Clan 363 Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slu benom glasniku R epublike Srbije". 22/ 93. 25/93. godine. broj 46/95). 25/82 i 48/88 i "Slu beni glasnik RS". jula 2005. osim odredaba clana 2 03 st. 22/80 i 11/88 i "Slu beni glasnik RS". .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful