You are on page 1of 114

m drosti starih "T ltelca u o

etiri

so zm p ra u a
vodi ka linoj slobodi

2O 02

, MO Knjige

Naslov originala

THE FOURAGREEMENTS - Don Miguel Ruiz


Copvright 1997 by Miguel Angel Ruiz, M.D. Fireside, New York

Izdavai
Manana press
u saradnji sa

Mono & Mo knjige Za izdavae Nenad Atanaskovi Miroslav Josipovi Srdan Krsti Prevod Aleksandra abraja Lektura Dobrila urii Tehniki uredik Nenad urii tampa AB Ta, Beograd Tira 500 ISBN 86-84055-00-4

SADRAJ
Uvod Zamagljeno ogledalo
1 Pripitomljavan 2 Prvi sporazum

1 3 1 7 3 3 4 9 5 9 6 9 8 1 1 0 3 1 0 9

je i planetarni san

Besprekorno koristite svoju re 3 Drugi sporazum Nita nemojte shvatati lino


4 Trei sporazum Nemojte stvarati pretpostavke

5 etvrti sporazum Uvek inite sve to

moete

6 Tolteki put ka slobodi

Raskidanje starih sporazuma


7 Novi san

Raj na zemlji

Molitve

Posveeno Vatrenom krugu; onima koji su otili, onima koji su tu, i onima koji e tek doi.

eleo bih najtoplije da zahvalim svojoj majci Sariti, koja me je nauila bezrezervnoj ljubavi; svom ocu Hose Luisu, koji me je nauio disciplini; svom dedi Leonardu Matijasu, koji mi je dao klju koji otkljuava tolteke misterije i svojim sinovima Miguelu, Hose Luisu i Leonardu. eleo bih da izrazim svoju duboku ljubav Gaju Denkinsu i Trej Denkins i da im zahvalim na predanom radu. eleo bih da zatim iskaem duboku zahvalnost Denet Mils - izdavau, uredniku, verniku. Takoe sam veito zahvalan i Reju Cembersu zbog toga to mi je osvetlio put. eleo bih da iskaem potovanje i svom dragom prijatelju Diniju Dentriju, izuzetnom mozgu" ija je vera dotakla i moje srce. eleo bih da zahvalim mnogim ljudima koji su bezrezervno ponudili svoje vreme, srca i sposobnosi kao podrku ovim uenjima. Na ovom nepotpunom spisku nalaze se: Gea Bakli, Ted i Pegi Rias, Kristineja Donson, Dudi Red" Frubauer, Viki Molinar, Dejvid i Linda Dibl, Bernadet Vigil, Sintija Vuton, Alen Klark, Rita Rivera, Ketrin Cejs, Stefani Biro, Tod Kaprielijan,

etiri sporazum a

Don Miguel Ruis

Glena Kvigli, Alen i Rendi Hardmen, Sindi Pasko, Tink i ak Kaugil, Robert i Dajana Paez, Siri Gijan Sing Kalsa, Heder E, Leri Endrjus, Dudi Silver, Kerolin Hip, Kim Hofer, Mersad Keradmand, Dajana i Skaj Ferguson, Keri Kropidlovski, Stiv Hejzenburg, Dara Salour, Joakim Galvan, Vudi Bob, Rejel Guerero, Mark Geron, Kolet Mican, Brandt Morgan, Ketrin Kilgor (Kiti Kaur), Majki Gilardi, Lora Hanej, Mark Kloptin, Vendi Bob, Ed Foks, Jari Daeda, Meri Kerol Nelson, Amari Magdelana, Dejn Fn Dau, Rus Venejbl, Gju i Maja Kalsa, Mataji Rosita, Fred i Merion Vatineli, Dajana Loren, V J. Poli, Gejl Don Prajs, Barbara Sajmon, Peti Tores, Kej Tomson, Ramin Jazdani, Linda Lajtfut, Teri Gorton, Doroti Li, J. J. Frenk, Denifer i Din Denkins, Dord Gorton, Tita Vims, Seli Vulf, Didi Bojs, Morgan Drasmin, Edi Fon on, Sidni de Jong, Peg Hekit Kansijen, Zermen Botista, Pilar Mendoza, Debi Rund Kaldvel, Bea La Skala, Eduardo Rabasa i Kauboj.

-10

etiri sporazuma

T li, o

re mnogo hiljada godina Tolteci su bili poznati u celom junom Meksiku kao ueni mukarci i ene". Antropolozi govore o Toltecima kao o naciji ili rasi, ali Tolteci su prvenstveno bili naunici i umetnici. Oni su osnovali udruenje koje je prouavalo i uvalo duhovna znanja i iskustva drevnih vremena. Okupljali su se kao uitelji (naguali) i studenti u Teotihuakanu, drevnom gradu piramida u blizini Meksika, poznatom kao mesto na kome ovek Postaje Bog". Tokom milenijuma, naguali su bili primorani da uvaju drevnu mudrost i dre je u tajnosti. Evropska osvajanja, kao i velike zloupotrebe line moi od strane nekolicine uenika, obavezivali su ih da kriju ova znanja od onih koji nisu eleli da ih na mudar nain koriste ili od onih koji bi ih mogli namerno zloupo-trebiti radi sticanja line dobiti. Na sreu, ezoterino znanje Tolteka sauvano je i prenoeno s jedne generacije na drugu u porodicama naguala. Iako je stotinama godina bila skrivena velom tajne, drevna proroanstva nagovetavala su da e doi vreme kada e biti neophodno da se ova mudrost vrati ljudima. Sada je don Miguel Ruis, nagual iz
etiri sporazum a 11

Don Miguel Rnis

roda Viteza orla, upuen da s nama podeli svoje snano tolteko uenje. Tolteko znanje potie iz istog sutinskog istinskog jedinstva kao i sve ostale svete ezoterine tradicije irom sveta. Iako ono ne predstavlja religiju, ono potuje sve duhovne uitelje koji su pouavali ljude na Zemlji. Iako je usmereno ka duhovnosti, ono se najtanije moe opisati kao nain ivota, koji nas vodi putem sree i ljubavi.

12

etiri sporazuma

LAvod
o g

le a o dl

ie tri hiljade godina, jedan ovek sasvim slian meni i vama, iveo je u blizini grada okruenog planinama. Taj ovek je prouavao medicinu i eleo je da stekne znanja svojih predaka, ali se nije u potpunosti slagao sa svim onim to je uio. U svome srcu oseao je da tu neto nedostaje. Jednoga dana, dok je spavao u jednoj peini, sanjao je da vidi sopstveno usnulo telo. Izaao je iz peine u no mladog meseca. Nebo bese vedro i on ugleda milione zvezda. A zatim se u njemu dogodi neto to je zauvek izmenilo njegov ivot. Posmatrao je svoje ruke, oseao svoje telo, i uo svoj glas kako govori: ,Ja sam stvoren od svetlosti; stvoren sam od zvezda." On ponovo pogleda zvezde i shvati da zvezde ne stvaraju svetlost, ve da, zapravo, zvezde nastaju od svetlosti. Sve je sainjeno od svetlosti", ree on , a ono izmeu nije samo prazan prostor." I znao je da je sve to postoji jedno ivo bie, i da je ta

etiri sporazuma

13

Don Miguel Kuis

svetlost vesnik ivota, jer je i sama iva i u sebi sadri sva znanja. Tada je shvatio da, iako je sainjen od svetlosti, on nije isto to i zvezde. ,Ja sam meuprostor izmeu zvezda", mislio je. I tako je zvezde nazvao tonal a svetlost izmeu zvezda nagual, i znao je da je ono to stvara harmoniju i prostor izmeu to dvoje ivot ili Namera. Bez ivota, tonal i nagual ne bi mogli da postoje. ivot je apsolutna sila, boanstvo, Tvorac koji stvara sve. Evo ta je otkrio: Sve to postoji je manifestacija jednog ivog bia koje nazivamo Bogom. I on shvati da ljudska percepcija nije nita drugo do svetlost koja opaa svetlost. Takoe je uvideo da je materija ogledalo - sve to odraava svetlost i stvara slike od te svetlosti jeste ogledalo - i da je svet iluzije, San, samo dim koji nas spreava da vidimo ta mi zaista jesmo. Nae istinsko bie je ista ljubav, ista svetlost", ree on. Ovo mu je saznanje promenilo ivot. Kada je jednom shvatio ta je zapravo on, pogledao je druge ljude i prirodu, i bio je zapanjen onim to je video. Video je sebe u svemu - u svakom ljudskom biu, u svakom stablu, u vodi, u kii, u oblacima, u zemlji. I video je da ivot spaja tonal i nagual na razliite naine da bi time stvorio milijarde manifestacija ivota. U tih nekoliko trenutaka shvatio je sve. Bio je veoma uzbuen, ali srce mu bese spokojno. Jedva je ekao da kae svojim ljudima ta je otkrio. Ali nije mogao da pronae rei kojima bi to objasnio. Pokuao je da kae drugima, ali ga nisu razumeli. Videli su da se on izmenio, da neto prekrasno zrai iz njego14 etiri sporazuma

Zamagljeno ogledalo

vih oiju i glasa. Primetili su da on vie nikoga i nita ne osuuje. On vie nije bio kao drugi. Mogao je sve odlino da razume, ali njega niko nije razumeo. Verovali su da je on inkarnacija Boga, a kada je to uo on se nasmei i ree: To je istina. Ja jesam Bog, ali i vi ste Bog. Mi smo isti, vi i ja. Mi smo slike svetlosti. Mi smo Bog." Ali ljudi ga i dalje nisu razumeli. Shvatio je da je on ogledalo drugih ljudi, ogledalo u kome je mogao ,da vidi sebe. Svako od nas je ogledalo", ree on. Video je sebe u svima, ali oni u njemu nisu videli sebe. I on shvati da svi oni sanjaju, ali ne znajui, ne shvatajui ta oni zapravo jesu. Oni nisu mogli da vide njega kao sebe jer je izmeu ogledala postojao zid od magle ili dima. A taj zid magle bio je sainjen od tumaenja svetlosnih slika - Sna ljudskih bia. Tada je znao da e uskoro zaboraviti sve to je nauio. eleo je da zapamti sve svoje vizije, i tako je odluio da sebe nazove Zamagljenim Ogledalom da bi zauvek znao da je materija ogledalo i da je magla u meuprostoru ono to nas spreava da saznamo ta smo. Rekao je: ,Ja sam Zamagljeno Ogledalo, jer vidim sebe u svima vama, ali mi ne prepoznajemo jedni druge zbog magle koja se nalazi izmeu nas. Ta magla je San, a ogledalo ste vi, onaj koji sanja."

etiri sporazuma

15

Lako je iveti zatvorenih oiju, ne shvatajui ono to vidi...


Don Lenon

etiri sporazuma 17

"PV i p i f o ml j a v a nj e i planetarni
Ono to ovog trenutka vidite i ujete nije nita drugo nego san. Vi sanjate upravo sada, ovog trenutka. Sanjate iako je va mozak u budnom stanju. San je glavna funkcija uma, i um sanja dvadeset i etiri sata na dan. Sanja kada je mozak u budnom stanju, a isto tako i kada je mozak u stanju sna. Razlika je u tome to, onda kada je mozak u budnom stanju, postoji materijalni okvir koji ini da stvari opaamo linearno. Kada utonemo u san, taj okvir nestaje, i san ima tenju da se neprestano menja. Ljudi neprestano sanjaju. Pre nego to smo roeni, ljudi su ve stvorili jedan veliki spoljanji san, koji emo nazvati drutvenim snom ili planetarnim snom. Planetarni san je kolektivni san sainjen od milijardi manjih, linih snova, koji zajedno sainjavaju porodini san, san zajednice, sad grada, san drave, i konano san itavog oveanstva. Planetarni san ukljuuje sva

saia

Don Miguel Ruis

drutvena pravila, verovanja, zakone, religije, razliite kulture i naine ivota, sve vlade, kole, drutvene dogaaje i praznike. Nae uroene sposobnosti omoguavaju nam da nauimo da sanjamo, a oni koji su poeli da ive pre nas ue nas kako da sanjamo drutveni san. Pravila spoljanjeg sna su tako brojna da, im se jedno novo ljudsko bie rodi, mi skreemo panju tog deteta i uvodimo ta pravila u njegov ili njen um. Spoljanji san koristi roditelje, kolu i religiju da nas naui kako da sanjamo. Panja je naa sposobnost da razlikujemo stvari i usredsredimo se samo na one koje elimo da opaamo. Moemo da opaamo milione stvari istovremeno, ali uz pomo panje, moemo da odrimo ono to elimo da opaamo, ta god to bilo, u prvom planu svojih misli. Odrasli su privukli nau panju i neprestanim ponavljanjem ubacili informacije u na um. Sve to znamo nauili smo na taj nain. Koristei svoju panju nauili smo itavu stvarnost, itav san. Nauili smo kako da se ponaamo u drutvu: u ta treba da verujemo i u ta ne treba da verujemo; ta je prihvatljivo a ta nije; ta je dobro a ta loe; ta je lepo a ta runo; ta je ispravno i ta je pogreno. Sve je to bilo unapred pripremljeno - sva ta znanja, sva pravila i koncepti o tome kako treba da se ponaamo u svetu. Dok ste ili u kolu, sedeli ste u klupi usmeravajui svoju panju na ono to uitelj govori. Kada ste ili u crkvu, usmeravali ste panju na ono to je govorio svetenik ili pop. Isti sistem postoji sa majkom i ocem, braom i sestrama: svi su oni poku-18 etiri sporazuma

( Pripitomljavanje i planetarni san

avali da privuku vau panju. Takode smo nauili i to kako da mi privuemo panju drugih ljudi, pa smo tako razvili potrebu za panjom koja moe da dovede do velikog rivalstva. Deca se takmie u tome da privuku panju svojih roditelja, svojih nastavnika, svojih prijatelja. Pogledaj me! Pogledaj ta radim! Hej, ovde sam!" Potreba za panjom postaje veoma izraena i nastavlja se i kada odrastemo. Spoljanji san privlai nau panju i ui nas u ta treba da verujemo, poevi od jezika kojim govorimo. Jezik je ifra meusobnog razumevanja i komunikacije medu ljudima. Svako slovo, svaka re bilo kog jezika predstavlja jedan sporazum. Ovo nazivamo stranicom knjige; re stranica je sporazum koji razumemo. Kada jednom shvatimo ifru, naa panja je privuena i energija se prenosi sa jedne osobe na drugu. Niste vi izabrali kojim ete jezikom govoriti. Vi niste birali svoju veru ili moralne vrednosti - one su ve postojale pre nego to ste se vi rodili. Mi nemamo mogunost da biramo u ta emo verovati ili u ta neemo verovati. Mi ne moemo da biramo ak ni najjednostavniji od tih sporazuma. Mi ak nismo mogli da biramo ni sopstveno ime. Kao deca, nismo imali priliku da izaberemo svoja verovanja, ali smo se sloili sa informacijama koje su nam preko drugih ljudi prenesene iz planetarnog sna. Jedini nain da sauvamo informacije jeste sporazum. Spoljanji san nam moe privui panju, ali ukoliko se mi s tim ne sloimo, mi ne prihvatamo inetiri sporazuma 19

Don MiguelRuis

formaciju. im se sloimo, mi ponemo da verujemo, i to se naziva poverenje. Imati poverenja, znai bezrezervno verovati. Eto kako uimo kao deca. Deca veruju u sve to im odrasli kau. Mi se slaemo sa njima i nae poverenje je tako snano da na sistem verovanja kontrolie itav na ivotni san. Mi nismo birali ta verovanja, i moda smo se i bunili protiv njih, ali nismo bili dovoljno snani da u svojoj pobuni pobedimo. Posledica toga je da smo se prepustili tim verovanjima i sklopili sopstveni sporazum. Ja ovaj proces nazivam pripitomljavanjem ljudi. Prilikom tog pripitomljavanja mi uimo kako da ivimo i kako da sanjamo. U pripitomljavanju ljudi, informacije iz spoljanjeg sna prenose se u unutranji san, oblikujui itav sistem naih verovanja. Dete najpre ui nazive stvari: mama, tata, mleko, flai a. Dan za danom, kod kue, u koli, u crkvi, i na televiziji, govore nam kako treba da ivimo, kakvo ponaanje je prihvatljivo. Spoljanji san nas ui kakvi kao ljudi treba da budemo. Mi imamo itav koncept o tome ta znai biti ena" i ta znai biti mukarac". A takode uimo i da procenjujemo: procenjujemo sebe, procenjujemo druge, procenjujemo svoje blinje. Deca se pripitomljavaju na isti nain kao to se pripitomljava i pas, maka, ili bilo koja druga ivotinja. Da bismo obuili psa, mi ga kanjavamo i dajemo mu nagrade. I svoju decu, koju toliko volimo, obuavamo na isti nain kao i bilo koju pripitomljenu ivotinju: koristei sistem kazni i nagrada. Stalno nam govore: Ti si dobar deko", ili Ti si dobra devojica", kada
1

20

etiri sporazuma

( Pripitomljavanje i planetarni san

radimo ono to roditelji ele da radimo. Kada to ne inimo, mi smo nevaljali deak" ili nevaljala devojica". Kada smo se ponaali protivno pravilima, bili smo kanjeni; kada smo se ponaali u skladu sa pravilima, dobijali smo nagradu. Bili smo kanjavani vie puta svakoga dana, a takode i nagraivani vie puta na dan. Uskoro smo poeli da se plaimo kazne, a isto tako smo se plaili i toga da neemo dobiti nagradu. Nagrada je panja koju dobijamo od roditelja ili drugih ljudi, kao to su braa i sestre, nastavnici i prijatelji. Uskoro smo stekli potrebu da privlaimo panju drugih da bismo dobili nagradu. Kada dobijamo nagradu oseamo se dobro i mi nastavljamo da inimo ono to drugi ele da bismo je ponovo dobili. Zbog straha od kazne, kao i straha da neemo dobiti nagradu, poinjemo da se pretvaramo da smo drugaiji nego to zaista jesmo, samo da bismo zadovoljili druge, samo da bismo bili dovoljno dobri za druge. Trudimo se da zadovoljimo roditelje, trudimo se da zadovoljimo nastavnike u koli, trudimo se da zadovoljimo crkvu, i tako poinjemo da glumimo. Pretvaramo se da smo ono to nismo jer se plaimo da emo biti odbaeni. Strah od odbacivanja pretvara se u strah da neemo biti dovoljno dobri. Na kraju postajemo neto to nismo. Postajemo kopija verovanja svoje majke, oevih verovanja, drutvenih verovanja i religioznih verovanja. Sve nae prirodne tenje gube se u procesu pripitomljavanja. A kada dovoljno odrastemo da moemo da shvatamo, mi nauetiri sporazuma 21

Don Miguel Ruis

cimo re ne. Odrasli kau: Nemoj da radi ovo ili ono." Mi se bunimo i kaemo: Ne!" Bunimo se zbog toga to branimo svoju slobodu. elimo da budemo ono to jesmo, ali mi smo veoma mali, a odrasli su veliki i jaki. Posle odreenog vremena poinjemo da se plaimo jer znamo da emo svaki put kada uradimo neto loe biti kanjeni. U izvesnom periodu naeg ivota pripitomljavanje postaje tako snano da nam vie nije potreban niko drugi da nas pripitomljava. Nisu nam potrebni majka ili otac, kola ili crkva da bi nas pripitomljavali. Toliko smo dobro obueni da poinjemo da pripitomljavamo sami sebe. Postali smo ivotinje koje se same pripitomljuju. Sada moemo da pripitomljujemo sebe u skladu sa istim onim sistemom verovanja koja smo prihvatili, i uz upotrebu istog sistema nagrada i kazni. Mi kanjavamo sebe onda kada se ne ponaamo u skladu sa svojim sistemom verovanja; nagraujemo sebe onda kada smo dobri deaci" ili dobre devojice". Taj sistem verovanja je poput Knjige zakona koja vlada naim umom. Bez pogovora, ta god da se nalazi u toj knjizi zakona, za nas predstavlja istinu. Mi zasnivamo sva svoja verovanja u skladu sa Knjigom zakona, ak i onda kada su ta verovanja u suprotnosti s naom unutranjom prirodom. ak i moralni zakoni poput Deset boijih zapovesti isprogramirani su u naem umu tokom procesa pripitomljavanja. Jedan po jedan, svi nai sporazumi ulaze u Knjigu zakona, i ti sporazumi odreuju na san.
-22 etiri sporazuma

( Pripitomljavanje i [/lanetami san

U naem umu postoji i neto to nas navodi da procenjujemo sve i svakoga, ukljuujui i vreme, psa, maku - sve. Koristei Knjigu zakona, na unutranji Sudija sudi o svemu to inimo ili ne inimo, svemu to mislimo i ne mislimo, svemu to oseamo i ne oseamo. Sve ivo nalazi se pod tiranskom vlau ovoga su-dije. Svaki put kada uinimo neto to se kosi sa Knjigom zakona, Sudija kae da smo krivi, da moramo biti kanjeni, i da treba da se stidimo. To se deava mnogo puta svakoga dana, iz dana u dan, tokom svih godina naeg ivota. Postoji i drugi deo nas koji prima ove presude, i taj deo se naziva rtvom. rtva u sebi nosi krivicu, sramotu i stid. To je onaj deo nas koji kae: Jadan ja, nisam dovoljno dobar, nisam dovoljno pametan, nisam dovoljno lep, nisam vredan ljubavi, jadan ja." Veliki sudija se slae govorei: Da, ti nisi dovoljno dobar." Sve se ovo zasniva na jednom sistemu verovanja koji nismo odabrali svojom voljom. Ta verovanja su toliko snana, da ak i mnogo godina nakon to se okrenemo novim shvatanjima i pokuamo da sami donosimo odluke, otkrivamo da ta verovanja i dalje upravljaju naim ivotom. Sve to nije u skladu sa Knjigom zakona kod vas e izazvati neprijatan oseaj u solar pleksusu, a to se zove strah. Krenje pravila iz Knjige zakona otvara vae emocionalne rane i vi reagujete tako to stvarate emocionalni otrov. Poto sve to se nalazi u Knjizi zakona mora biti istina, sve to se kosi s vaim verovanjima uinie da se oseate nesigurno. ak i ako je Knjiga zakona pogrena, ona ini da se vi oseate sigurno.
etiri sporazuma 23

Don Migtiel Ruis

Eto zbog ega nam je potrebno mnogo hrabrosti da izmenimo svoja verovanja. Zbog toga to je, iako znamo da mi nismo birali ta verovanja, istina i to da smo se sloili s njima. To slaganje je toliko snano da ak i kada shvatimo da ona nisu istinita, oseamo krivicu, stid i sramotu, koji se pojavljuju onda kada se suprotstavimo tim verovanjima. Ba kao to vlada ima knjige zakona koje upravljaju drutvenim snom, na sistem verovanja predstavlja Knjigu zakona koja upravlja naim linim snom. Svi ti zakoni postoje u naoj svesti, mi verujemo u njih, a Sudija u nama sudi iskljuivo na osnovu tih verovanja. Sudija donosi presudu, a rtva trpi sramotu i kaznu. Ali ko kae da u ovom snu ima pravde? Istinska pravda znai platiti samo jednom za svaku greku. Istinska nepravda je kada plaamo vie puta za svaku greku. Koliko puta plaamo jednu greku? Odgovor je, hiljadama puta. ovek je jedina ivotinja na Zemlji koja hiljadu puta plaa istu greku. Ostale ivotinje plaaju jednom za svaku greku koju uine. Ali ne i mi. Mi imamo snanu memoriju. Mi uinimo greku, sudimo sami sebi, proglaavamo sebe krivim, i kanjavamo sebe. Kada bi bilo pravde, to bi bilo dovoljno; ne bi trebalo da to inimo ponovo. Ali svaki put kada se setimo toga, mi sebi ponovo sudimo, ponovo sebe proglaavamo krivim, i ponovo kanjavamo sebe, iznova, iznova i iznova. Ako imamo mua ili enu, on ili ona nas takode podseaju na tu greku, tako da mi sebe ponovo osuujemo, ponovo kanjavamo i ponovo smatramo krivim. Da li je to fer?
24 etiri sporazuma

( Pripitomljavanje i planetarni san

Koliko puta smo naterali svog mua ili enu, svoju decu ili roditelje da ponovo plaaju za istu greku? Svaki put kada se setimo te greke, opet ih iznova krivimo i aljemo im sav emocionalni otrov koji oseamo zbog te nepravde, a zatim ih teramo da opet iznova plaaju zbog iste greke. Je li to pravedno? Na unutranji Sudija grei zbog toga to je sistem verovanja, kao i Knjiga zakona, pogrean. itav san je zasnovan na pogrenom zakonu. Devedeset i pet procenata tih verovanja koje smo smestili u svoj um nisu nita drugo nego lai, i mi patimo zbog toga to verujemo u sve te lai. U planetarnom snu normalno je da ljudi pate, da ive u strahu i da doivljavaju emocionalne drame. Spoljanji san nije prijatan san; to je san pun nasilja, san pun straha, ratova, nepravdi. Pojedinani ljudski snovi se razlikuju, ali uglavnom su to komari. Ako pogledamo itavo ljudsko drutvo, videemo da je to mesto gde je teko iveti jer u njemu vlada strah. irom sveta vidimo ljudske patnje, bes, osvetu, bolesti zavisnosti, nasilje na ulicama i ogromnu nepravdu. Oni mogu postojati na razliitim nivoima u razliitim zemljama irom sveta, ali ono to dominira u spoljanjem snu je strah. Ako uporedimo san ljudskog drutva sa opisom pakla kakav postoji u svim religijama irom sveta, otkriemo da su oni potpuno isti. Religije kau da je pakao mesto na kojem nas stie kazna, mesto straha, bola i patnje, mesto na kome gorite u vatri. Vatru stvaraju emocije koje potiu od straha. Kada god osetimo bes, ljubomoru, zavist ili mrnju, oseamo da u nama gori vatra. Mi ivimo u paklenom snu.
etiri sporazuma 25

Don Miguel Ruis

Ako pakao smatramo stanjem uma, onda je pakao svuda oko nas. Drugi nas ponekad upozoravaju da emo, ukoliko ne inimo ono to nam oni kau da treba da inimo, otii u pakao. Loe vesti! Mi smo ve u paklu, ukljuujui i one koji nam to govore. Nijedan ovek ne moe drugoga osuditi na pakao jer smo mi ve u njemu. Istina je da drugi mogu uiniti da utonemo jo dublje u pakao. Ali samo ako mi dozvolimo da se to desi. Svako ljudsko bie ima svoj lini san, i ba kao i u drutvenom snu, u njemu esto vlada strah. Mi uimo da sanjamo pakao u svom sopstvenom ivotu, u svom linom snu. Taj isti strah se, naravno, manifestuje na razliite naine kod svakog oveka, ali svi mi doivljavamo bes, ljubomoru, mrnju, zavist i druga negativna oseanja. Na lini san takode moe postati veita nona mora u kojoj patimo i ivimo u strahu. Ali mi ne moramo sanjati komarni san. Moemo da uivamo u prijatnom snu. itavo oveanstvo traga za istinom, pravdom i lepotom. Mi smo u veitoj potrazi za istinom jer verujemo jedino u lai koje smo nagomilali u svom umu. Mi traimo pravdu jer u naem sistemu verovanja pravde nema. Traimo lepotu jer bez obzira na to koliko jedna osoba bila lepa, mi ne verujemo da je ona zaista lepa. Mi i dalje traimo i traimo, iako se sve to ve nalazi u nama. Nije potrebno da pronalazimo istinu. Svuda oko sebe, mi vidimo istinu, ali zbog sporazuma i verovanja koje nosimo u svojoj svesti, mi ne moemo da sagledamo tu istinu. Mi ne vidimo istinu jer smo slepi. Ono to nas ini slepima, to su ta lana verovanja koja se nalaze u naoj svesti. Mi imamo
1

26 etiri sporazuma

Pripitomljavanje i planetarni san

potrebu da uvek budemo u pravu i da ubedimo druge da gree. Oslanjamo se na svoja uverenja, a naa uverenja nam prouzrokuju patnju. ini se kao da ivimo okrueni gustom maglom od koje ne moemo da vidimo dalje od svog nosa. Ta magla u kojoj ivimo nije stvarna. Ta magla je san, va lini san o ivotu - ono u ta verujete, sve predstave koje imate o sebi, svi sporazumi koje ste sklopili sa drugima, sa sobom, pa ak i sa Bogom. itav va um je magla koju su Tolteci nazvali mitota (izgovara se MIH-TOE'-TAY). Va um predstavlja san u kome hiljadu ljudi govori istovremeno i niko nikoga ne razume. To je stanje ljudskoga uma - jedna velika mitota, i zbog te velike mitote vi ne moete da vidite kakvi ste zaista. U Indiji mitotu nazivaju maja, to znai iluzija. To je lina predstava naega Ja sam." Sve to mislite o sebi i o itavom svetu, sve je to mitota. Mi ne moemo da vidimo ta zaista jesmo; nismo u stanju da vidimo da u stvari nismo slobodni. Eto zbog ega se ljudi opiru ivotu. Sam ivot predstavlja najvei ljudski strah. Smrt nije na najvei strah; na najvei strah je rizik koji moramo da preuzmemo da bismo iveli - rizik da ivimo i izrazimo svoje pravo ja. Ljudi se najvie plae da budu ono to jesu. Nauili smo da ivimo pokuavajui da zadovoljimo potrebe drugih. Nauili smo da ivimo prema merilima drugih ljudi zbog straha da nas oni nee prihvatiti i da nas nee smatrati dovoljno dobrim. Tokom procesa pripitomljavanja, pokuavajui da budemo dovoljno dobri, mi u sebi stvaramo sliku savrenstva. Mi zamietiri sporazuma 27

Don Miguel Ruis

ljamo kakvi bi trebalo da budemo da bi nas svi prihvatili. Naroito se trudimo da zadovoljimo one koji nas vole, kao to su majka i otac, starija braa i sestre, svetenici i uitelji. Trudei se da budemo dovoljno dobri u njihovim oima, mi stvaramo sliku savrenstva, ali mi ne odgovaramo toj slici. Mi stvaramo tu sliku, ali ta slika nije stvarna. Na taj nain nikada neemo postati savreni. Nikada! Poto nismo savreni, mi odbacujemo sebe. A taj stepen samoodbacivanja zavisi od toga koliko su odrasli bili uspeni u slamanju naeg integriteta. Nakon pripitomljavanja vie se ne radi o tome da treba da budemo dovoljno dobri za nekog drugog. Mi nismo dovoljno dobri sami sebi, jer ne odgovaramo sopstvenoj predstavi o savrenstvu. Mi ne moemo da oprostimo sebi to nismo onakvi kakvi elimo da budemo, ili bolje reeno, onakvi kakvi verujemo da treba da budemo. Mi ne moemo da oprostimo sebi to to nismo savreni. Mi oseamo da nismo onakvi kakvi verujemo da treba da budemo i zbog toga se oseamo lano, frustrirano i nepoteno. Pokuavamo da sakrijemo sebe i pretvaramo se da smo onakvi kakvi nismo. Posledica toga je da se oseamo neiskreno i nosimo drutvene maske da bismo spreili da drugi to primete. Plaimo se da e neko drugi primetiti da nismo onakvi kakvi se pretvaramo da jesmo. Mi takode procenjujemo i druge na osnovu svoje predstave o savrenstvu, i normalno je da oni ne mogu da ispune naa oekivanja.

28

etiri sporazuma

Pripitomljavanje i planetarni san

Mi poniavamo sebe samo da bismo udovoljili drugima. U stanju smo ak i da sebe fiziki povredujemo samo da bi nas drugi prihvatili. Znamo da tinejderi uzimaju droge samo da ih drugi tinejderi ne bi odbacili. Oni nisu svesni da je problem u tome to oni ne prihvataju sebe. Oni odbacuju sebe zbog toga to nisu onakvi kakvim se predstavljaju. Oni ele da budu onakvi kakvi su zamislili da treba da budu, ali nisu, i zbog toga oseaju krivicu i stid. Ljudi beskonano kanjavaju sebe zato to nisu onakvi kakvi misle da treba da budu. Oni zlostavljaju sebe, a takode koriste i druge da bi zlostavljali sebe. Ali niko nas toliko ne zlostavlja koliko mi zlostavljamo sebe, a to inimo preko Sudije, rtve i svog sistema verovanja. Istina je da ima onih koji kau da ih njihov mu ili ena, majka ili otac zlostavljaju, ali mi znamo da mi sebe zlostavljamo jo mnogo vie od toga. Mi sebi sudimo gore od bilo koga drugog. Ako pred drugima neto pogreimo, poriemo svoju greku i pokuavamo da je zatakamo. Ali im ostanemo sami, Sudija postaje toliko strog, a oseanje krivice toliko snano, da se oseamo glupi, ili zli, ili nedostojni. U itavom vaem^^ vie od vas samih. A granica ovog samozlostavljanja upravo je ista ona granica koju smo spremni da trpimo od nekoga drugog. Ako vas neko maltretira malo vie nego to vi maltretirate sami sebe, verovatno ete napustiti tu osobu. Ali ako vas neko maltretira malo manje nego to vi maltretirate sebe, vi ete verovatno ostati u vezi s tom osobom i beskonano dugo je trpeti.
etiri sporazuma 29

D on M iguel R uis

Ukoliko veoma loe postupate sa sobom, moete ak trpeti i to da vas neko tue, poniava, i tretira vas kao krpu. Zbog ega? Zbog toga to u svom sistemu verovanja, vi kaete: Ja to zasluujem. Ova osoba mi ini uslugu jer ivi sa mnom. Ja nisam vredan ljubavi i potovanja. Ja nisam dovoljno dobar." Mi imamo potrebu da nas drugi vole i prihvataju, ali mi ne moemo da prihvatimo i da volimo sebe. Sto vie volimo sebe, manje emo zlostavljati sebe. Samozlostavljanje je posledica samoodbacivanja, a samoodbacivanje potie od toga to imamo predstavu o savrenstvu i to nikada ne moemo dostii taj ideal. Naa predstava o savrenstvu je razlog zbog kojeg odbacujemo sebe; to je razlog to ne moemo da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, i to ne moemo da prihvatimo druge onakve kakvi jesu.

K\ovog

s n a

ostoje hiljade sporazuma koje ste sklopili sami sa sobom, sa drugim ljudima, sa svojim snom o ivotu, sa Bogom, sa drutvom, sa svojim roditeljima, sa svojim muem ili enom, sa svojom decom. Ali najvaniji sporazumi su oni koje ste sklopili sa sobom. U tim sporazumima rekli ste sebi kakvi ste, ta oseate, u ta verujete i kako treba da se ponaate. Rezultat toga je ono to nazivate svojom linou. U tim sporazumima kaete: Ovo sam ja. Ovo su stvari u koje verujem. Neke stvari mogu
-30 etiri sporazuma

( Pripitomljavanje i planetarni san

da uradim, a neke ne mogu. Ovo je stvarnost, a ono fantazija; ovo je mogue, ono nemogue." Jedan jedini sporazum ne predstavlja veliki problem, ali mi imamo mnoge sporazume zbog kojih patimo, zbog kojih nemamo uspeha u ivotu. Ako elite da ivite sreno i zadovoljno, morate imati dovoljno hrabrosti da raskinete te sporazume koji su zasnovani na strahu i oduzimaju vam snagu. Takvi sporazumi koji potiu iz straha teraju nas da rasipamo ogromnu energiju, ali sporazumi koji potiu iz ljubavi pomau nam da sauvamo energiju, pa ak i da je uveamo. Svako od nas rada se sa izvesnom linom snagom koju svakodnevno obnavljamo odmarajui se. Naalost, mi troimo svu svoju snagu najpre na stvaranje svih tih sporazuma, a zatim na to da ih odravamo. Mi traimo svoju snagu na sve te sporazume koje smo stvorili, a posledica toga je da se oseamo nemoni. Mi jedva da imamo dovoljno snage da preivimo svaki dan, jer vei deo njen koristimo za odravanje sporazuma koji nas dre zarobljenim u planetarnom snu. Kako da promenimo itav san svoga ivota ako nemamo snage da promenimo ni jedan jedini sporazum? Ukoliko uviamo da su nai sporazumi ono to odreuje na ivot, a nismo zadovoljni svojim ivotnim snom, moramo promeniti te sporazume. Kada konano budemo spremni da promenimo svoje sporazume, sklopiemo etiri veoma mona sporazuma koji e nam pomoi da raskinemo one sporazume koji potiu iz straha i oduzimaju nam snagu.
etiri sporazuma 31-

Don Miguel Ruis

Svaki put kada ponitite jedan sporazum, sva snaga koju ste upotrebili da ga stvorite vraa se vama. Ako usvojite ova etiri nova sporazuma, oni e vam dati dovoljno line snage da moete da promenite itav sistem svojih starih sporazuma. Potrebna vam je jaka volja da biste prihvatili ova etiri sporazuma - ali ako moete da ponete da ivite sa ovim sporazumima, va ivot e se udesno izmeniti. Videete svojim oima kako ponor pakla nestaje. Umesto da ivite u paklenom snu, stvoriete nov san - svoj sopstveni rajski san.

32

etiri sporazuma

FVvi

1 e pi^ k 3s e koristite. svoju

rvi sporazum je i najvaniji, a takode i najzahtevniji. On je veoma vaan jer ete ve samo uz pomo tog prvog sporazuma biti u stanju da se uzdignete na onaj nivo egzistencije koji ja nazivam rajem na zemlji. Prvi sporazum glasi besprekorno koristite svoju re. On zvui vrlo jednostavno, ali je veoma, veoma moan. Zato ba re? Vaa re predstavlja vau kreativnu mo. Vaa re je dar koji potie direktno od Boga. U Jevandelju po Jovanu, u Bibliji, koje govori o stvaranju svemira, kae se: U poetku bese re, i re bese sa Bogom, i re bese Bog." Uz pomo rei vi izraavate svoju kreativnu snagu. Sve iskazujete reima. Bez obzira na to kojim jezikom govorite, vaa namera manifestuje se
etiri sporazuma 33

Don Miguel Ruis

pomou rei. O emu sanjate, ta oseate, i kakvi ste zapravo vi, sve se to manifestuje reima. Re nije samo zvuk ili pisani simbol. Re je sila; to je vaa sposobnost izraavanja i komunikacije, miljenja, a samim tim, i stvaranja dogaaja u vaem ivotu. Vi imate mo govora. Koja jo ivotinja na planeti ima mo govora? Re je najmonije orue koje kao ljudsko bie posedujete; ona je magijsko orue. Ali kao i ma sa dve otrice, vaa re moe stvoriti najlepi san, ili unititi sve oko vas. Jednu otricu predstavlja zloupotreba rei, koja oko sebe stvara pakao. Druga otrica je besprekorna upotreba rei, pomou koje moemo stvoriti samo lepotu, ljubav i raj na zemlji. Zavisno od toga kako je upotrebite, re vas moe osloboditi, ili vas baciti u najstranije ropstvo. Sva magija koju posedujete zasnovana je na vaim reima. Vaa re je ista magija, a zloupotreba rei predstavlja crnu magiju. Re je toliko mona da jedna re moe izmeniti ivot ili unititi ivote miliona ljudi. Pre nekog vremena, u Nemakoj, jedan ovek je, koristei rei, manipulisao itavom zemljom punom veoma inteligentnih ljudi. On ih je poveo u svetski rat koristei iskljuivo mo svoje rei. Naveo je druge ljude da poine najsvirepije zloine. Svojim reima pokrenuo je njihov strah, i poput ogromne eksplozije, poelo je ubijanje i ratovanje irom sveta. U elom svetu ljudi su ubijali jedni druge jer su se plaili jedni drugih. Hitlerova re, zasnovana na verovanjima i sporazumima koji su posledica straha, pamtie se vekovima.
34 etiri sporazuma

Besprekomo koristite svoju re

Ljudski um je kao plodno tlo na koje neprestano padaju semenke. Te semenke su miljenja, ideje i koncepti. Kada posadite jedno seme, jednu misao, ona poinje da raste. Re je kao semenka, a ljudski um je tako plodan! Jedini problem je u tome to on i suvie esto postaje plodno tlo za seme straha. Svaki ljudski um predstavlja plodno tlo, ali samo za onu vrstu semena za koju je pripremljen. Vano je imati u vidu za kakvu vrstu semena je spreman na um, i pripremiti ga da prihvati seme ljubavi. Pogledajte primer Hitlera: on je razvejao sve to seme straha, koje je bogato proklijalo i sa velikim uspehom izazvalo masovna unitenja. Shvatajui ogromnu mo rei, moramo imati na umu da ta mo izlazi iz naih usta. Jedan strah ili sumnja zasaeni u na um mogu prouzrokovati beskonaan niz dramatinih dogaaja. Re je poput arolije, a ljudi koriste rei kao crnu magiju, nepromiljeno bacajui ini jedni na druge. Svaki ovek je arobnjak, i svi smo mi u stanju da nekoga zaaramo svojim reima ili da nekoga oslobodimo arolije. Izraavajui svoje miljenje, mi neprestano bacamo ini. Primer: sretnem svoga prijatelja i kaem mu jedno svoje miljenje koje mi je upravo palo na um. Kaem mu: Hm! Ima istu onu boju lica kao ljudi koji obino obolevaju od raka." Ako on poslua moju re i sloi se s njom, on e oboleti od raka za manje od godinu dana. Tolika je mo rei. Tokom na'eg pripitomljavanja, nai roditelji, braa i sestre govore nam svoje stavove i ne razmiljajui o njima. Mi smo
etiri sporazuma 35'

Don Miguel Ruis

verovali u njihovo miljenje i iveli u strahu od njihovog miljenja, kao na primer da li dovoljno dobro plivamo, ili igramo neki sport, ili piemo. Neko izrazi svoje miljenje i kae: Vidi, ova devojica je runa!" Ta devojica to uje, poveruje da je runa i raste u ubedenju da je runa. Nije vano koliko je ona stvarno lepa; dokle god poseduje taj sporazum, ona veruje da je runa. Ona je rtva arolije. Skreui nau panju, re moe da ude u na um i promeni naa verovanja nabolje ili nagore. Jo jedan primer: vi moda verujete da ste glupi i moda verujete u to otkako znate za sebe. Ovaj sporazum moe da bude veoma zbunjujui i da vas navede da uinite mnoge stvari samo da biste zaista dokazali da ste glupi. Moda ete uiniti neto i zatim pomisliti: Voleo bih da sam pametan, ali sam sigurno glup inae to ne bih uradio." Svest se kree u stotinu razliitih pravaca i mogli bismo provesti dane i dane opsedunuti tim jednim jedinim verovanjem u sopstvenu glupost. Tada jednoga dana neko skrene vau panju i, koristei re, stavi vam do znanja da niste glupi. Vi poverujete u ono to ta osoba kae i napravite nov sporazum. Posledica toga je da se vi vie ne oseate glupo i ne ponaate se tako. itava arolija je razbijena, samo uz pomo rei. I obrnuto, ukoliko vi verujete da ste glupi, a neko privue vau panju i kae: Ti si zaista najgluplja osoba koju sam ikada upoznao", sporazum e se obnoviti i dobiti novu snagu.

36

etiri sporazuma

Besprekorno koristile svoju re

Sada da vidimo ta znai re besprekorno. Besprekornost (engl. impeccabilitj) znai bez greha". Besprekoran (engl. impeccable) potie od latinske rei pecatus, to znai greh". Prefiks im u rei impeccable znai bez", tako da impeccable znai bez greha". Religije govore o grehu i greni cima, ali hajde da razjasnimo ta zaista znai greiti. Grehje bilo ta to inite protiv samoga sebe. Sve to oseate ili verujete ili kaete a to je usmereno protiv vas samih jeste greh. Vi se suprotstavljate sebi kada sebe osuujete ili krivite zbog neega. Biti bez greha znai upravo suprotno. Biti besprekoran znai ne raditi protiv sebe. Kada se ponaate besprekorno, vi preuzimate odgovornost za svoja dela, ali vi sebe ne osuujete i ne krivite. Sa ovog gledita, itav koncept greha menja se od neega to ima moralni ili religiozni smisao ka neemu to tumaimo na osnovu zdravog razuma. Odbacivanje sopstvene linosti osnovno je obeleje greha. Samoodbacivanje je najvei greh koji moete poiniti. U skladu sa religijskim nainom izraavanja, samoodbacivanje je smrtni greh", koji vodi u smrt. Besprekornost, s druge strane, vodi u ivot. Besprekorno koristiti re znai ne koristiti re protiv sebe. Ako vas sretnem na ulici i kaem vam da ste glupi, to izgleda kao da ja koristim tu re protiv vas. Ali zapravo ja svoju re koristim protiv sebe, jer ete me vi zbog toga mrzeti, a to to ete
etiri sporazuma 37

Don Miguel Kuis

me vi mrzeti neije dobro za mene. Dakle, ako se ja naljutim i svojom reju poaljem vama sav taj emocionalni otrov, ja koristim re protiv sebe. Ako volim sebe, ja u tu ljubav izraavati u svojoj komunikaciji s vama, i to znai da besprekorno koristim re, jer e taj in proizvesti slinu reakciju. Ako ja volim vas, onda i vi volite mene. Ako ja vas uvredim, vi ete uvrediti mene. Ukoliko sam vam zahvalan, i vi ete biti zahvalni meni. Ako sam sebian prema vama, i vi ete biti sebini prema meni. Ako koristim rei da bih na vas bacio ini, i vi ete baciti ini na mene. Besprekorno korienje rei znai pravilnu upotrebu energije; to znai usmeravanje vae energije u pravcu istine i ljubavi prema sebi. Ako sa sobom sklopite sporazum da ete besprekorno koristiti svoju re, upravo s tom namerom, istina e se manifestovati kroz vas i vi ete oistiti sav emocionalni otrov koji postoji u vama. Ali teko je sklopiti takav sporazum zbog toga to smo nauili da radimo upravo suprotno. Nauili smo i prihvatili obiaj da laemo u komunikaciji s drugima, i to je jo vanije, sa sobom. Mi ne koristimo svoje rei besprekorno. Mo rei je u paklu u potpunosti zloupotrebljena. Mi koristimo re da bismo proklinjali, okrivljivali, osuivali, unitavali. Naravno, koristimo je takode i na ispravan nain, ali to nije esto. Veinom koristimo rei da bismo prenosili svoj lini otrov - da bismo izraavali bes, ljubomoru, zavist i mrnju. Re je ista magija - najmoniji dar koji posedujemo kao ljudska bia - a mi je koristimo protiv sebe. Mi planiramo osvetu. Mi stvaI38 etiri sporazuma

Besprekomo koristite svoju re

ranio haos uz pomo rei. Koristimo rei da bismo stvarali mrnju izmeu razliitih rasa, izmeu razliitih ljudi, izmeu porodica, izmeu naroda. I suvie esto zloupotrebljavamo rei, a tom zloupotrebom stvaramo i odravamo pakleni san. Zloupotreba rei je sredstvo pomou kojeg jedni druge poniavamo i drimo jedni druge u stanju straha i sumnje. Zbog toga to je re magija koju ljudi poseduju, a zloupotreba rei crna magija, mi neprestano koristimo crnu magiju ak i ne znajui da je naa re magina. Uzmimo primer jedne ene koja je bila inteligentna i veoma dobroduna. Imala je erku koju je mnogo volela i oboavala. Jedne veeri dola je kui posle veoma napornog dana na poslu, umorna, u stanju izrazite emocionalne napetosti, i sa stranom glavoboljom. elela je mir i tiinu, ali njena erka je radosno pevala i skakutala. Cerka nije bila svesna toga kako se majka osea; ona je bila u sopstvenom svetu, u svom sopstvenom snu. Oseala se prekrasno, i skakala je i pevala sve jae i jae, izraavajui svoju radost i ljubav. Pevala je tako glasno da je majina glavobolja postala jo gora, i u jednom trenutku, majka je izgubila kontrolu. Ljutito je pogledala svoju slatku erkicu i rekla: Uuti! Ima grozan glas. Moe li bar malo da uti!" Istina je u stvari da majka nije imala nimalo strpljenja za bilo kakvu vrstu buke; nije bila stvar u tome da devojica ima ruan glas. Ali je erka poverovala u ono to je njena majka rekla i u tom trenutku je sklopila sporazum sa sobom. Posle toga vie nije pevala, jer je verovala da je njen glas ruan i da e smetati svaetiri sporazuma 39

Don Miguel Ruis

kome ko ga uje. Postala je stidljiva u koli, i kada bi joj rekli da peva, odbijala je. Postalo joj je teko ak i da razgovara s drugima. Za ovu devojicu sve se promenilo zbog ovog novog sporazuma: ona je verovala da mora da potiskuje svoja oseanja da bi bila prihvaena i voljena. Kada god ujemo neije miljenje i poverujemo u njega, mi sklapamo sporazum i on postaje deo naeg sistema verovanja. Ova devojica je odrasla, i iako je imala prekrasan glas, nikada vie nije pevala. Ona je razvila itav kompleks zbog te jedne ini. Te ini je na nju bacila osoba koju je ona najvie volela: njena majka. Njena majka nije primeivala ta je uinila svojom reju. Ona nije znala da je upotrebila crnu magiju i bacila ini na svoju erku. Ona nije poznavala mo svoje rei i zbog toga je ne treba kriviti. Ona je uinila isto ono to su i njena majka, otac i ostali uinili njoj mnogo puta. Oni su zloupotrebili re. Koliko puta to inimo svojoj deci? I mi na slian nain izraavamo svoje miljenje i naa deca godinama nose sa sobom tu crnu magiju. Ljudi koji nas vole koriste crnu magiju protiv nas, ali oni ne znaju ta rade. Zbog toga im moramo oprostiti; oni ne znaju ta rade. Jo jedan primer: probudite se ujutro i oseate da ste veoma sreni. Oseate se divno, provodite sat ili dva pred ogledalom, doterujui se. I, nakon toga vam jedna od vaih najboljih prijateljica kae: ta se deava s tobom? Izgleda grozno. Pogledaj kakva ti je haljina; izgleda smeno." To je to; to je dovoljno da vas vrati u pakao. Moda vam je ta devojka to rekla samo zato
40 etiri sporazuma

Besprekorno koristite svoju re

da vas povredi. A to je i uinila. Ona vam je saoptila svoje miljenje koristei u njemu svu mo svoje rei. Ako prihvatite to miljenje, ono se tada pretvara u sporazum i vi ulaete svu svoju mo u to miljenje. To miljenje se pretvara u crnu magiju. Ovakve ini je teko razbiti. Jedini nain da razbijete ovu aroliju jeste da sklopite nov sporazum zasnovan na istini. Istina je ono najvanije u besprekornom korienju rei. Na jednoj strani maa nalaze se lai koje stvaraju crnu magiju, a na drugoj strani maa je istina koja ima mo da razbije aroliju crne magije. Samo nas istina moe osloboditi.

Zamislite koliko puta, u svakodnevnoj meusobnoj komunikaciji, izgovarajui rei bacamo ini jedni na druge. Vremenom se takva komunikacija pretvorila u najgoru vrstu crne magije, koju nazivamo ogovaranjem. Ogovaranje ili traarenje predstavlja crnu magiju u svom najgorem vidu zato to je ono ist otrov. Nauili smo da ogovaramo sklapanjem sporazuma. Kada smo bili deca, uli smo kako odrasli oko nas neprekidno traare, otvoreno izraavajui svoje miljenje o drugim ljudima. Oni su ak imali miljenje i o onim ljudima koje ne poznaju. Emocionalni otrov se prenosio zajedno s tim miljenjima, i mi smo to usvojili kao normalan nain komuniciranja.
etiri sporazuma 41

Don Miguel Ruis

Ogovaranje je postalo glavni vid komunikacije u ljudskom drutvu. Ono je postalo nain zbliavanja, jer se oseamo bolje kada vidimo da se neko drugi osea isto tako loe kao i mi. Postoji jedna stara izreka koja kae: Beda voli drutvo", a ljudi koji pate u paklu ne ele da budu usamljeni. Strah i patnja su vaan deo planetarnog sna; oni su sredstva pomou kojih nas planetarni san dri u pokornosti. Upotrebljavajui analogiju ljudskog uma sa kompjuterom, ogovaranje moemo uporediti sa kompjuterskim virusom. Kompjuterski virus je deo kompjuterskog jezika napisan istim jezikom kao i svi ostali kodovi, ali sa zlom namerom. Taj kod se ubacuje u program vaeg kompjutera onda kada vi to najmanje oekujete i najee tako da vi toga niste ni svesni. Kada se takav kod ubaci, va kompjuter vie ne radi dobro, ili ne radi uopte jer se kodovi tako izmeaju sa tako mnogo kontradiktornih poruka da on vie ne moe da daje dobre rezultate. Ljudsko ogovaranje funkcionie na potpuno isti nain. Na primer, upisali ste se na neki kurs kod novog profesora i ve due vreme se unapred radujete to ete ii na taj kurs. Upravo kada ste prvoga dana krenuli na predavanja, naletite na nekoga ko je ve iao na isti kurs, i on vam kae: ,,Oh, taj profesor je jedan uobraeni kreten! On nema pojma o emu pria, a jo je i perverzan, i zato, uvaj se!" Rei i emocionalni kod osobe koja vam je to rekla istoga trenutka se uvlae u vas, ali vi niste svesni njene ili njegove motivacije i ne znate zbog ega vam on ili ona to govori. Ta osoba je
Lf 2 etiri sporazuma

Besprekomo koristite svoju re

moda ljuta zbog toga to nije imala uspeha na kursu ili jednostavno stvara pretpostavke zasnovane na strahu i predrasudama, ali poto ste vi jo kao dete nauili da gutate informacije, jedan deo vas veruje u tu priu, i vi odlazite na predavanje. Dok profesor govori, vi oseate kako u vama raste otrov i ne shvatate da gledate profesora oima osobe koja vam je prenela taj tra. Tada poinjete da prepriavate to ostalim ljudima koji pohaaju isti kurs, i oni poinju da posmatraju profesora na isti nain: kao kretena i perverznjaka. Vi ete omrznuti predavanja i uskoro odluiti da se ispiete. Kriviete profesora, ali u stvari kriv je tra. Sve te probleme moe da prouzrokuje jedan mali kompjuterski virus. Jedna malena dezinformacija moe da prekine komunikaciju medu ljudima, da zarazi svaku osobu s kojom doe u dodir i da uini da ta osoba postane zarazna za druge. Zamislite da svaki put kada vam ljudi prenesu neki tra, oni ubace kompjuterski virus u va um, i da svaki put malo poremete va jasan nain razmiljanja. Zatim zamislite da, pokuavajui da raistite sopstvenu zbunjenost, vi ponete da traarite i ogovarate i tako prenosite taj virus na druge. Sada zamislite kako se ovaj vid komunikacije odvija u beskrajno dugom lancu medu svim ljudima na zemlji. Kao posledica toga svet je pun ljudi koji mogu da primaju informacije samo iz kanala koji su zakreni otrovnim, zaraznim virusima. I ovaj otrovni virus je takode ono to Tolteci nazivaju mitotom, haosom hiljadu razliitih glasova koji istovremeno pokuavaju da govore u naem mozgu.
etiri sporazuma 43

Don Miguel Ruis

Jo su gori crni magovi ili kompjuterski hakeri" koji namerno ire viruse. Setite se neke situacije kada ste vi ili neko koga poznajete bili ljuti na nekoga i eleli da se osvetite. Iz elje za osvetom rekli ste neto toj osobi, ili neto o njemu ili njoj sa namerom da irite otrov i da uinite da se ta osoba osea loe. Kao deca inimo to sasvim nesvesno, ali kada odrastemo postajemo mnogo promiljeniji u svojim naporima da povredimo druge ljude. Tada laemo sebe govorei da je ta osoba dobila zasluenu kaznu za svoja nedela. Kada posmatramo svet kroz prizmu kompjuterskih virusa, lako je opravdati i najgore ponaanje. Ono to ne vidimo je to da nas zloupotreba rei vodi jo dublje u pakao.

Godinama se u nama taloe traevi i ini baene tuim reima, ali takode i one koje upotrebljavamo razgovarajui sami sa sobom. Mi neprestano razgovaramo sa sobom i najee govorimo stvari kao to su: Oh, ja sam debeo/debela, izgledam runo. Starim, gubim kosu. Ja sam glup/glupa, nikada nita ne shvatam. Nikada neu biti dovoljno dobar, i nikada neu biti savren." Vidite li kako koristimo rei protiv sebe ? Moramo poeti da shvatamo da re jeste i da re deluje. Ako razumete ovaj prvi sporazum, besprekorno koristite svoju re, poeete da pri-meujete sve promene koje e se dogoditi u vaem ivotu. Pro44 etiri sporazuma

Besprekorno koristite svoju re

mene e se najpre dogoditi u vaem ophoenju prema sebi, a kasnije i u nainu ponaanja prema drugima, naroito prema onima koje najvie volite. Razmislite koliko puta ste ogovarali osobu koju najvie volite da biste od drugih dobili podrku za svoj nain razmiljanja. Koliko puta ste privukli panju drugih, irei otrov o onome koga volite da biste potvrdili da je vae miljenje ispravno? Vae miljenje nije nita drugo do va stav. On ne mora biti istinit. Vae miljenje potie iz vaih verovanja, vaeg sopstvenog ega, i vaeg sopstvenog sna. Mi stvaramo sav taj otrov i prenosimo ga na druge samo da bismo mogli pred sobom da opravdamo svoje stavove. Ako usvojimo ovaj prvi sporazum i ponemo besprekorno da koristimo svoju re, sav emocionalni otrov e na kraju nestati iz naeg uma i iz nae komunikacije i linih odnosa, ukljuujui i odnos sa svojim ljubimcem, makom ili psom. Zahvaljujui besprekornoj upotrebi rei takoe ete postati imuni na ini koje drugi bacaju na vas. Negativnu ideju moete da primite samo ukoliko va um predstavlja plodno tlo za tu ideju. Kada ponete besprekorno da koristite rei, va um vie nee biti plodno tlo za rei koje predstavljaju crnu magiju. Umesto toga, postae plodno tlo za rei koje su posledica ljubavi. Moete izmeriti stepen besprekorne upotrebe rei jainom ljubavi prema sebi. Ljubav prema sebi i va nain razmiljanja o sebi upravo su srazmerni kvalitetu i integritetu vaih rei. Kada besprekorno koristite rei, oseate se dobro; sreni ste i smireni. ~~
etiri sporazuma 45

Don Miguel Ruis

Moete prevazii pakleni san jednostavnim sklapanjem sporazuma o besprekornom korienju rei. Upravo sada, ja bacam to seme u va um. Da li e to seme proklijati ili ne, zavisi od toga koliko je va um prijemiv za seme ljubavi. Od vas zavisi da li ete sami sa sobom sklopiti ovaj sporazum: ja M'besprekorno koristiti^voju re. Gajite ovo seme, i kada ono izraste u vaim mislima, iz njega e nastati mnoge semenke ljubavi koje e zameniti seme straha. Ovaj prvi sporazum promenie vrstu semena koje uspeva u vaem umu. Besprekorno koristite svoju re. To je prvi sporazum koji treba da sklopite ako elite da budete slobodni, ako elite da budete sreni, ako elite da prevazidete nivo egzistencije koji predstavlja pakao. On je veoma moan. Koristite re na pravi nain. Koristite re da biste preneli svoju ljubav. Koristite belu magiju, poinjui od sebe. Reite sebi kako ste divni, kako ste sjajni. Reite sebi koliko volite sebe. Upotrebite re da razbijete sve one sitne, siune sporazume zbog kojih patite. To je mogue. Mogue je zato to sam ja to uinio, a ja nisam nita bolji od vas. Ne, mi smo potpuno isti. Imamo istu vrstu mozga, istu vrstu tela; mi smo ljudi. Ako sam ja bio u stanju da raskinem te sporazume i sklopim nove, onda i vi moete uiniti isto. Ako ja mogu besprekorno da koristim svoju re, zato ne biste mogli i vi? Samo ovaj jedan sporazum moe izmeniti itav va ivot. Besprekorna upotreba rei vodi ka linoj slobodi, velikom uspehu i izobilju; ona moe odagnati svaki strah i preobraziti ga u radost i ljubav.
-46 etiri sporazuma

Besprekorno koristite svojti re

Samo zamislite ta sve moete uiniti besprekornom upotrebom rei. Besprekornom upotrebom rei moete prevazii san pun straha i iveti drugaijim ivotom. Moete iveti u raju okrueni hiljadama ljudi koji ive u paklu zbog toga to ete vi postati imuni na taj pakao. Moete stei carstvo nebesko samo zahvaljujui ovom jednom sporazumu: Besprekorno koristite svoju re.

etiri sporazuma

47

r
ino
Sledea tri sporazuma zapravo proizlaze iz prvog sporazuma. Drugi sporazum glasi nita nemojte shvatati lino. ta god da se desi u vaoj okolini, nemojte to shvatati lino. Da upotrebimo raniji primer, ako vas sretnem na ulici i kaem: Hej, ba si glup", a da vas pri tome ak i ne poznajem, to ne govori nita o vama; to govori neto o meni. Ako to shvatite lino, onda ete moda poverovati da ste glupi. Moda ete pomisliti: Odakle on to zna? Je li on to vidovit, ili moda svi mogu da vide koliko sam glup?" Vi to shvatate lino zbog toga to se slaete sa onim to je reeno, ma ta to bilo. im se sloite, kroz vas poinje da tee otrov, i vi ste zarobljeni u paklenom snu. Ono to vas dri zarobljene to je ono to nazivamo linom vanou. Lina vanost,

etiri sporazuma

49

Don Miguel Ruis

ili lino shvatanje stvari, izraz je maksimalne sebinosti zbog toga to mi pretpostavljamo da se uvek radi o meni". Tokom perioda naeg obrazovanja, ili naeg pripitomljavanja, nauili smo da sve shvatamo lino. Mi mislimo_^da .smo mi za sve odgovorni. Ja, ja, ja, uvek ja! Nita od onoga to drugi ljudi rade nije zbog vas. Oni to rade zbog sebe. Svi ljudi ive u sopstvenom snu, u sopstvenom umu; oni se nalaze u potpuno drugaijem svetu od onoga u kojem mi ivimo. Kada neto shvatimo lino, mi stvaramo pretpostavku da oni znaju kako je u naem svetu, i mi pokuavamo da njima nametnemo svoj svet. ak i kada se ini da je neka situacija sasvim lina, ak i kada vas drugi direktno vreaju, to nema nikakve veze s vama. Ono to oni kau, to oni ine, i miljenja koja oni izraavaju u skladu su sa sporazumima koje oni imaju u sopstvenom umu. Njihovo gledite zasniva se na programiranju koje su oni primili tokom pripitomljavanja. Ako neko izrazi svoje miljenje i kae vam: Hej, ba si debeo", nemojte to shvatati lino, jer istina je zapravo da se ta osoba bavi sopstvenim oseanjima, verovanjima i miljenjima. Ta osoba pokuava da vam poalje otrov, i ako vi to shvatite lino, onda ete primiti taj otrov i on e postati va. Lino shvatanje stvari uinie da postanete lak plen tih grabljivaca, crnih magova. Oni mogu lako da skrenu vau panju samo jednim svojim miljenjem i da vas nahrane bilo kakvim otrovom, i zbog toga to sve to shvatate lino, vi ete ga progutati.
50 etiri sporazuma

Nita nemojte sboatati lino

Vi gutate sav njihov emocionalni otpad, i sada to postaje va otpad. Ali ukoliko to ne shvatite lino, vi moete biti imuni ak i ako se nalazite usred pakla. Otpornost prema otrovu usred pakla dar je ovog sporazuma. Kada stvari shvatate lino, vi se oseate uvreenim i reagujete tako to branite svoja uverenja i tako stvarate konflikte. Vi od muve pravite medveda, jer imate potrebu da budete u pravu i da dokaete da drugi nisu u pravu. Vi takoe nastojite da dokaete da ste u pravu, izraavajui svoje miljenje. Na isti nain, ta god da oseate i inite predstavlja samo projekciju vaeg sopstvenog sna, odraz vaih sopstvenih sporazuma. Ono to govorite, ono to radite, i miljenja koja imate u skladu su sa sporazumima koje ste sklopili - a ti sporazumi nemaju nikakve veze sa mnom. Meni nije vano ta vi mislite o meni i ja vae miljenje ne shvatam lino. Ja ne shvatam lino kada mi ljudi kau: Miguele, ti si sjajan", a takoe ne shvatam lino ni kada mi kau: ,,Miguele, ti si grozan". Ja znam da ete mi, kada ste sreni, rei: Miguele, ti si pravi aneo!" Ali, kada ste ljuti na mene rei ete: O, Miguele, ti si pravi avo! Odvratan si. Kako moe da radi takve stvari?" U svakom sluaju, to ne utie na mene jer ja znam kakav sam ja. Nije mi potrebno da budem prihvaen. Nemam potrebu da ujem kako mi neko govori: Miguele, ti odlino radi!" ili Kako se samo usuuje da to radi!" Ne, ja to ne shvatam lino. ta god vi mislili, ta god da oseate, ja znam da je to va problem a ne moj. To je va nain gleCetiri sporazuma 51

Don MiguelRuis

danja na svet. To nije nita lino, jer se vi bavite sobom, a ne mnome. Drugi e imati svoje miljenje koje je u skladu sa njihovim sistemom verovanja, tako da nita od onoga to oni misle nema nikakve veze sa mnom, ve s njima. Moda ete mi ak rei: Miguele, tvoje rei mi nanose bol." Ali vi niste povredeni zbog onoga to ja govorim; stvar je u tome to ono to ja govorim povreduje rane koje vi ve imate. Vi povredujete sami sebe. Nema nikave anse da ja to shvatim lino. Ne zbog toga to vam ja ne verujem ili nemam poverenja u vas, ve zato to ja znam da vi gledate svet drugim oima, svojim oima. Vi stvarate u svojoj glavi itavu sliku ili film, a u tom filmu vi ste reiser, vi ste producent, vi ste i glavni glumac ili glumica. Svi ostali igraju sporedne uloge. To je va film. Nain na koji vi posmatrate taj film u skladu je sa sporazumima koje ste sklopili sa ivotom. Vae gledite je neto to je lino vae. To je samo vaa istina i niija vie. Dakle, ako se vi naljutite na mene, ja znam da se vi u stvari bavite sobom. Ja sam vam pruio izgovor da se naljutite. A vi se ljutite zbog toga to se bojite, zbog toga to se bavite strahom. Ako se vi ne bojite, nema naina da se naljutite na mene. Ako se ne bojite, nema anse da me mrzite. Ako se ne bojite, nema anse da budete ljubomorni ili tuni. Ako ivite bez straha, ako volite, onda tu nema mesta nijednoj od tih emocija. Ako vi nemate takvih oseanja, logino je da ete se oseati dobro. Kada se vi oseate dobro, sve oko vas je dobro. Kada je sve oko vas sjajno, sve vas ini srenim. Vi volite
52 etiri sporazuma

Nita nemojte shvatati lino

sve oko sebe, jer volite sebe. To je zato to se sviate sami sebi. Zbog toga to ste zadovoljni sobom. Zbog toga to ste sreni u svom ivotu. Sreni ste u tom filmu koji reirate, sreni sa svojim sporazumima sa ivotom. Vi ste spokojni, i vi ste sreni. Vi ivite u stanju blaenstva u kome je sve divno, i sve je tako lepo. U tom stanju blaenstva vi neprekidno vodite ljubav sa svim onim to opaate.

ta god da drugi ljudi rade, oseaju, misle, ili kau, nemojte to shvatati lino. Ako vam oni kau kako ste divni, oni to ne govore zbog vas. Vi znate da ste divni. Nije potrebno da verujete drugima koji vam kau da ste divni. Nemojte nita shvatati lino. ak i ako neko uzme pitolj i prosvira vam metak kroz glavu, ni to nije nita lino. ak ni u takvom ekstremnom sluaju. ak ni miljenja koja imate o sebi ne moraju nuno biti istinita; zbog toga, nema potrebe da shvatate lino ak ni ono to ujete u svom sopstvenom umu. Um ima sposobnost da razgovara sam sa sobom, ali takode ima i sposobnost da uje informacije koje dopiru iz drugih sfera. Ponekad ujete neki glas u svojoj svesti, i moda se pitate odakle on dolazi. Taj glas moda dolazi iz druge stvarnosti u kojoj postoje iva bia veoma slina ljudskom umu. Tolteci su ta bia nazvali saveznicima. U Evropi, Africi i Indiji nazvali su ih bogovima.
etiri sporazuma 53

Don MiguelRuis

Naa svest takode egzistira i na nivou bogova. Naa svest takode ivi i u toj stvarnosti i moe da je opaa. Svest svojim oima posmatra i opaa ovu stvarnost koja postoji u budnom stanju. Ali svest takode vidi i opaa i bez oiju, iako na um gotovo i nije svestan te percepcije. Svest ima vie od jedne dimenzije. Moe se povremeno dogoditi da imate ideje koje ne potiu od vae svesti, ali ih vi opaate svojom sveu. Vi imate pravo da verujete ili da ne verujete tim glasovima i imate pravo da ono to oni kau ne shvatate lino. Mi imamo pravo izbora hoemo li ili neemo verovati glasovima koje ujemo u svojoj svesti, ba kao to imamo pravo izbora u ta emo verovati i sa ime emo se sloiti u planetarnom snu. Svest takode moe da govori i slua samu sebe. Svest je isto tako podeljena kao i vae telo. Ba kao to moete da kaete: Imam jednu ruku i mogu da dodirnem svoju drugu ruku i da osetim drugu ruku", svest moe da razgovara sama sa sobom. Jedan deo svesti govori, a drugi deo slua. To postaje veliki problem kada hiljade delova vae svesti govore u isto vreme. To se zove mitota, seate se? Mitota se moe uporediti's velikim vaarom na kome hiljade ljudi govori i trguje istovremeno. Svi oni imaju razliite misli i oseanja; svako od njih ima razliito gledite. Programiranje njihove svesti - svi ti sporazumi koje smo sklopili - nisu nuno meusobno usklaeni. Svaki sporazum je kao posebno ivo bie; on ima sopstvenu linost i svoj sopstveni glas. Postoje suprotstavljeni sporazumi koji se suprotstavljaju drugim sporazu54 etiri sporazuma

Nita nemojte sbvatati lino

mirna uvek iznova i iznova sve dok u naoj svesti ne doe do pravog velikog rata. Mitota je razlog zbog kojeg ljudi skoro nikada ne znaju ta ele, kako to ele da ostvare, ili kada. Oni se ne slau sami sa sobom zbog toga to postoje delovi svesti koji ele jednu stvar i drugi delovi koji ele neto sasvim suprotno. Jedan deo svesti suprotstavlja se odreenim mislima i postupcima, a drugi deo podrava sprovodenje suprotnih stavova. Sva ta siuna iva bia stvaraju unutranji konflikt zbog toga to su iva i svako od njih ima svoj glas. Samo ukoliko napravimo pregled svih svojih sporazuma moemo otkriti sve konfikte u svojoj svesti i konano stvoriti red umesto haosa mitote.

Nemojte nita shvatati lino jer kada shvatate stvari lino vi sebi stvarate bespotrebnu patnju. Ljudi su navikli da pate na razliitim nivoima i u razliitom stepenu, i mi podravamo jedni druge u odravanju tih navika. Ljudi su se meusobno sloili da pomognu jedni drugima da pate. Ako imate potrebu da budete zlostavljani, lako ete postii da budete zlostavljani. Isto tako, ako ste u drutvu ljudi koji imaju potrebu da pate, neto u njima e vas navesti da ih zlostavljate. To je kao da na leima nose natpis koji kae: Molim te, udari me." Oni trae opravdanje za svoju patnju. Njihova sklonost ka patnji nije nita drugo nego sporazum koji oni obnavljaju iz dana u dan.
etiri sporazuma 55

Don Miguel Ruis

Gde god da krenete otkriete da vas ljudi lau, i, kako budete postajali sve svesniji, primetiete da i vi takode laete sebe. Nemojte oekivati da vam ljudi govore istinu jer i oni takode lau sebe. Morate verovati sebi i odluiti da li da verujete ili da ne verujete u ono to vam neko govori. Kada zaista vidimo druge ljude onakve kakvi jesu a da pri tome nita ne shvatamo lino, nikada neemo biti povredeni onim to oni govore ili rade. ak i ako vas drugi lau, u redu je. Oni vas lau zbog toga to se plae. Oni se plae da ete vi otkriti da oni nisu savreni. Bolno je skinuti tu drutvenu masku. Ako drugi kau jedno, ali rade drugo, vi ete lagati sebe ako ne sluate njihova dela. Ali ako ste iskreni prema sebi, utedeete sebi mnogo patnje. Moe vas zaboleti ako kaete sebi istinu o tome, ali ne treba da se vezujete za taj bol. Ubrzo e doi do izleenja i samo je pitanje vremena kada ete se oseati bolje. Ako vam neko ne prua ljubav i potovanje, pravi je blagoslov ako vas ta osoba napusti. Ako vas ta osoba ne napusti, svakako ete s njim ili s njom doiveti mnogo godina patnje. Odlazak moe da boli neko vreme, ali e vae srce na kraju zaceliti. Tada moete odabrati ono to zaista elite. Otkriete da ne morate verovati drugima onoliko koliko morate verovati sebi da biste napravili pravi izbor. Kada navika da stvari ne shvatate lino postane kod vas duboko ukorenjena, moete izbei mnoge stresove u ivotu. Va bes, ljubomora i zavist e nestati, pa ak i tuga e jednostavno nestati ako stvari ne budete shvatali lino.
56 etiri sporazuma

Nita nemojte shvatati lino

Ako vam ovaj drugi sporazum prede u naviku, otkriete da vas nita ne moe vratiti u pakao. Otkriete da ste osvojili neizmerno veliku slobodu kada nita ne budete shvatali lino. Postaete imuni na crne magove i nikakva arolija nee delovati na vas bez obzira na to koliko je mona. itav svet-vas moe ogovarati, ali ako vi to ne shvatite lino biete \imunD Neko vam moe namerno poslati emocionalni otrov, ali ako ga ne shvatite lino, vi ga neete progutati. Ako vi ne primite taj emotivni otrov, on e delovati jo gore na onoga ko ga alje, ali ne i na vas. Vidite i sami koliko je vaan ovaj sporazum. Odluka da stvari ne shvatate lino pomae vam da se odreknete mnogih navika i obiaja koji vas dre zarobljene u paklenom snu i prouzrokuju bespotrebnu patnju. Samo zahvaljujui primeni ovog drugog sporazuma poeete da raskidate desetine malih, siunih sporazuma koji vam nanose bol. A ukoliko primenite prva dva sporazuma, raskinuete sedamdeset i pet procenata tih malih, siunih sporazuma koji vas dre zarobljene u paklu. Zapiite ovaj sporazum na list papira i zakaite ga na friider da bi vas uvek podseao: Nita nemojte shvatati lino. Kada steknete naviku da nita ne shvatate lino, neete imati potrebu da verujete u ono to drugi rade ili govore. Bie potrebno da verujete samo sebi da biste odgovorno donosili odluke. Vi nikada niste odgovorni za ponaanje drugih; vi ste odgovorni samo za sebe. Kada ovo istinski shvatite i prestanete da stvari shvatate lino, teko da vas mogu povrediti nepromiljeni komentari ili ponaanje drugih.
etiri sporazuma 57

Don Migtiel Ruis

Ako se drite ovog sporazuma, moete putovati irom sveta .potpuno otvorena srca i niko vas ne moe povrediti. Moete rei: Volim te", bez straha da e vas neko ismejati ili odbaciti. Biete sposobni da traite ono to elite. Moete rei da, ili moete rei ne - ta god da budete odabrali -a da pri tome nemate nikakvog oseanja krivice i da nemate ta sebi da prebacite. Moete uvek initi ono to vam je na srcu. Tada se moete nalaziti usred pakla a pri tom oseati unutranji mir i sreu. Vi ete ostati u tom stanju blaenstva, a pakao vas uopte nee dotai.

58

etiri sporazuma

etiri sporazuma 59

T ei spo^c V

izum

7 \)em jte stv o arati p o retp s


i, 'V J - T! - ',- f , S r .Te i

tav e k

i sporazum glasi nemojte stvarati pretpostavke. Skloni smo tome da o svemu stvaramo pretpostavke. Problem u stvaranja pretpostavki je taj to mi verujemo da su one istinite. Mogli bismo se zakleti da su istinite. Mi stvaramo pretpostavke o onome to drugi rade ili misle - mi ih shvatamo lino - a zatim krivimo njih i reagujemo tako to aljemo emocionalni otrov preko svojih rei. To je razlog zbog kojeg stvarati pretpostavke, znai traiti probleme. Mi stvorimo pretpostavku, pogreno shvatajui stvari, shvatimo ih lino, i zavrimo tako to ni iz ega napravimo stranu dramu. Sve nedae i drame koje ste doiveli u svom ivotu proizale su iz toga to ste donosili pretpostavke i lino shvatali stvari.

Don Miguel Ruis

Razmislite za trenutak o istinitosti ove tvrdnje. itava sfera kontrole medu ljudima zasniva se na stvaranju pretpostavki i linom shvatanju stvari. itav na pakleni san zasnovan je na tome. Veliki deo emocionalnog otrova nastaje samo zbog toga to stvaramo prepostavke i shvatamo ih lino, jer mi najee poinjemo da traarimo na osnovu svojih pretpostavki. Setite se, traarenje i ogovaranje su nain komuniciranja meu ljudima u paklenom snu i nain prenoenja otrova od jednog oveka ka drugom. Zbog toga to se plaimo da postavimo pitanje i razjasnimo stvari, mi stvaramo pretpostavke; zatim branimo svoje pretpostavke i pokuavamo da dokaemo da neko drugi nije u pravu. Uvek je bolje postaviti pitanje nego stvoriti pretpostavku, zato to pretpostavke predstavljaju preduslov patnje. Velika mitota u ljudskoj svesti stvara veliki haos koji nas navodi da sve pogreno shvatamo i pogreno tumaimo. Mi vidimo samo ono to elimo da vidimo i ujemo samo ono to elimo da ujemo. Mi ne opaamo stvari onakve kakve jesu. Navikli smo da sanjamo bez ikakve veze sa stvarnou. Mi bukvalno sanjamo stvari stvarajui ih u svojoj mati. Zbog toga to neto ne razumemo, stvaramo pretpostavku o tome ta to znai, a kada se istina otkrije, na san se rasprsne kao mehur od sapunice i mi otkrivamo da stvari uopte ne stoje onako kako smo mislili. Jedan primer: etate ulicom i sretnete osobu koja vam se svia. Ta osoba se okrene prema vama i nasmei se, a zatim ode. Vi stvarate gomilu pretpostavki samo na osnovu tog jednog
-60 etiri sporazuma

Nemojte stvarati pretpostavke

iskustva. Uz pomo tih pretpostavki vi stvarate itavu fantaziju. I vi zaista elite da verujete u tu fantaziju i da je uinite stvarnom. itav san poinje da se oblikuje samo na osnovu vaih pretpostavki, i vi moete pomisliti: ,,Oh, ovoj osobi se zaista sviam." U vaoj svesti itav odnos se stvara na osnovu toga. Moda ete se ak i venati u toj fantaziji. Ali ta fantazija se nalazi u vaoj svesti, u vaem linom snu. Stvaranje pretpostavki u odnosima s drugima zaista znai stvaranje problema. Cesto pretpostavljamo da nai partneri znaju ta mi mislimo i da ne moramo da kaemo ta elimo. Mi pretpostavljamo da e oni uiniti ono to mi elimo, jer nas tako dobro poznaju. Ako oni ne uine ono to mi pretpostavljamo da treba da uine, oseamo se povredenim i kaemo: Trebalo je da zna." Jo jedan primer: odluite da stupite u brak i stvorite pretpostavku da i va partner gleda na brak na isti nain kao i vi. Zatim ponete da ivite zajedno i otkrijete da nije tako. To prouzrokuje mnoge konflikte, ali vi ipak ne pokuavate da razjasnite svoja shvatanja o braku. Mu doe kui s posla i ena je ljuta, a mu i dalje ne zna zato. Moda je to zbog toga to je ena stvorila neku pretpostavku. Ne govorei mu ta eli, ona pretpostavlja da je on tako dobro poznaje, da e sam znati ta ona eli, kao da moe da joj ita misli. Ona se nervira zbog toga to on nije ispunio njena oekivanja. Stvaranje pretpostavki u jednoj vezi uzrok je mnogih svaa, mnogih problema, mnogih nesporazuma sa ljudima koje navodno volimo.
etiri sporazuma 61

U bilo kakvoj vrsti veze moemo pretpostaviti da drugi znaju ta mi mislimo i da ne moramo da im kaemo ta elimo. Om e uiniti ono to mi elimo zato to nas tako dobro poznaju. Ako oni ne uine ono to mi elimo, ono to mi pretpostavljamo da treba da uine, oseamo se povredenim i mislimo: Kako si mogao/mogla to da uradi? Trebalo je da zna." Ponovo stvaramo pretpostavku da druga osoba zna ta mi elimo. itava drama nastaje zato to stvaramo takvu pretpostavku a zatim na osnovu nje stvaramo i druge pretpostavke. Nain na koji ljudski um funkcionie veoma je interesantan. Mi imamo potrebu da sve opravdamo, da sve objasnimo i shvatimo, da bismo se oseali sigurnim. Imamo milione pitanja na koja moramo da dobijemo odgovore zato to ima toliko stvari koje na razum ne moe da objasni. Nije vano da li je odgovor taan; sama injenica da imamo odgovor ini da se oseamo sigurno. To je razlog zbog kojeg stvaramo pretpostavke. Ako nam drugi neto kau, mi stvaramo pretpostavke, a ako nam neto ne kau, stvaramo pretpostavke da bismo zadovoljili svoju potrebu da znamo i da bismo nadoknadili potrebu za komunikacijom. ak i kada neto ujemo i ne razumemo, stvaramo pretpostavke o tome ta to znai a zatim poverujemo u te pretpostavke. Stvaramo najrazliitije vrste pretpostavki jer nemamo hrabrosti da postavimo pitanja. Te pretpostavke nastaju veoma brzo i uglavnom nesvesno zbog toga to se drimo sporazuma da na taj nain komuniciramo. Mi smo se sloili s tim da nije bezbedno postavljati pitanja;
-62 etiri sporazum a

Nemojte stvarati pretpostavke

sloili smo se s tim da, ukoliko nas ljudi vole, oni treba da znaju ta elimo ili kako se oseamo. Kada poverujemo u neto to smo pretpostavili, verujemo da smo u pravu do te mere da moemo da unitimo svoje odnose s drugima da bismo odbranili svoju poziciju. Mi stvaramo pretpostavku da svi vide ivot onako kako ga mi vidimo. Pretpostavljamo da drugi misle onako kako mi mislimo, oseaju onako kako mi oseamo, sude onako kako mi sudimo, i zloupotrebljavaju onako kako mi zloupotrebljavamo. To je najsnanija pretpostavka koju ljudi stvaraju. A to je i razlog zbog kojeg se plaimo da budemo onakvi kakvi jesmo pred drugima. Zbog toga to mislimo da e svi drugi suditi o nama, maltretirati nas, zlostavljati i kriviti nas onako kako mi krivimo sebe. Tako da ak i pre nego to drugi imaju priliku da nas odbace, mi ve odbacujemo sebe. Takav je nain funkcionisanja ljudskog uma. Mi takode stvaramo i pretpostavke o sebi, a time stvaramo mnoge unutranje konflikte. Mislim da sam u stanju da ovo uradim." Vi, na primer, stvorite ovakvu pretpostavku, a zatim otkrijete da niste u stanju da to uradite. Vi precenjuejte ili potcenjujete sebe zbog toga to niste zastali da sebi postavite pitanja i odgovorite na njih. Moda treba da prikupite vie informacija o odreenoj stvari. Ili moda treba da prestanete da laete sami sebe o tome ta zaista elite. Cesto, kada stupite u vezu s nekim ko vam se svia, vi imate potrebu da pronaete razloge zbog ega volite tu osobu. Meduetiri sporazuma 63

Don MiguelRuis

tim, vi vidite samo ono to elite da vidite i poriete da postoje stvari koje vam se kod te osobe ne sviaju. Vi laete sebe samo da biste bili u pravu. Zatim stvarate pretpostavke, a jedna od tih pretpostavki je: Moja ljubav e promeniti ovu osobu." Ali to nije istina. Vaa ljubav nee promeniti nikoga. Ako se drugi promene, to je zbog toga to oni ele da se promene, a ne zato to vi moete da ih promenite. Zatim se neto desi izmeu vas dvoje, i vi ste povredeni. Iznenada uviate ono to ranije niste eleli da vidite, samo to to sada izgleda prenaglaeno zbog vaeg emocionalnog otrova. Sada morate da opravdate svoj oseaj bola i da okrivite drugoga za svoj izbor. Za ljubav nisu potrebni razlozi; ona postoji ili ne postoji. Prava ljubav znai prihvatanje drugih ljudi onakvih kakvi jesu bez nastojanja da ih promenimo. Ako pokuavamo da ih promenimo, to znai da nam se oni zapravo ne sviaju. Naravno, ako odluite da ivite s nekim, ako sklopite taj sporazum, uvek je bolje sklopiti takav sporazum s nekim ko je upravo onakav kakav biste vi eleli da bude. Pronaite nekoga koga uopte ne morate menjati. Mnogo je lake pronai nekoga ko je ve onakav kakav bismo eleli da on ili ona bude, umesto da pokuavamo da promenimo tu osobu. Takoe, ta osoba vas mora voleti upravo onakve kakvi ste, tako da on ili ona nee morati vas da menjaju. Ako drugi oseaju da treba da vas promene, to znai da vas u stvari ne vole onakve kakvi jeste. Zato biste bili s nekim ako niste onakvi kakvi bi on ili ona eleli da budete?
etiri sporazuma

Nemojte stvarati pretpostavke

Moramo biti onakvi kakvi jesmo, zbog toga ne treba da drugima pruamo lanu sliku. Ako me voli onakvog kakav sam, ,,U redu, uzmi me." Ako me ne voli onakvog kakav sam, ,,U redu, poljubi pa ostavi. Nadi nekoga drugog." Ovo moe zvuati grubo, ali ovakva vrsta komunikacije znai da su lini sporazumi koje sklapamo s drugima jasni i besprekorni. Zamislite samo dan kada budete prestali da stvarate pretpostavke u vezi sa svojim partnerom i, konano, u vezi sa svim ostalim ljudima u svom ivotu. Va e se nain komuniciranja potpuno promeniti i vai odnosi vie nee biti optereeni konfliktima koji su posledica pogrenih pretpostavki. Najbolji nain da sebe spreimo da stvaramo pretpostavke jeste da postavljamo pitanja. Obezbedite sebi jasnu komunikaciju. Ako neto ne razumete, pitajte. Naite u sebi dovoljno hrabrosti da postavljate pitanja sve dok ne obezbedite da je sve onoliko jasno koliko moe biti, pa ak i tada nemojte pretpostavljati da znate sve ono to se moe znati o nekoj situaciji. Kada jednom ujete odgovor, neete morati da stvarate pretpostavke jer ete znati istinu. Takode, pronaite u sebi dovoljno hrabrosti da traite ono to elite. Svako ima pravo da vam odgovori da ili ne, ali ete uvek imati pravo da pitate. Na isti nain, svako ima pravo da pita vas, i vi imate pravo da kaete da ili ne. Ukoliko neto ne razumete, bolje je za vas da pitate i da to razjasnite, umesto da stvarate pretpostavke. Onoga dana kada
etiri sporazuma 65

Don Miguel Ruis

prestanete da stvarate pretpostavke, komuniciraete jasno i isto, osloboeni emocionalnog otrova. Ukoliko ne stvarate pretpostavke, vaa re postaje besprekorna. Zahvaljujui jasnoj komunikaciji, svi vai odnosi e se promeniti, ne samo s vaim partnerom, ve i sa svim ostalima. Neete imati potrebe da stvarate pretpostavke jer e sve postati sasvim jasno. Evo ta ja elim; evo ta ti eli. Ako komuniciramo na ovakav nain, nae rei postaju besprekorne. Kada bi svi ljudi mogli da komuniciraju na ovakav nain, koristei besprekorno rei, ne bi bilo ratova, ni nasilja, ni nesporazuma. Svi ljudski problemi bili bi reeni kada bismo samo mogli da imamo dobru, jasnu komunikaciju. To je, dakle, Trei sporazum: Nemojte stvarati prepostavke. To je lako rei, ali ja znam da je to teko uiniti. Teko je zbog toga to mi tako esto radimo upravo suprotno. Mi imamo sve te navike i obiaje kojih ak nismo ni svesni. Kada postanemo svesni ovih navika i shvatimo znaaj ovog sporazuma, uiniemo prvi korak. Ali shvatanje njegove vanosti nije dovoljno. Informacije ili ideje su samo semenke u vaoj svesti. Ono to zaista oznaava promenu jeste sprovodenje u delo. Sprovodenje u delo uvek iznova i iznova, hrani to seme, i predstavlja jaku osnovu za stvaranje novih navika. Nakon mnogih ponavljanja ovi novi sporazumi e postati naa druga priroda, i tada ete videti kako e vas magija vae rei preobraziti iz crnog maga u belog maga.
66 etiri sporazuma

Nemojte stvarati pretpostavke

Beli mag koristi re sa ciljem stvaranja, davanja, zajednitva i ljubavi. Kada vam ovaj sporazum postane navika, itav va ivot e se potpuno preobraziti. Kada budete potpuno izmenili svoj san, u vaem ivotu desie se arolija. Lako ete dobijati ono to elite jer e se duh slobodno kretati kroz vas. Tako ete ovladati vetinom namera, vetinom duha, vetinom ljubavi, vetinom zahvalnosti i vetinom ivota. To je cilj Tolteka. To je put ka linoj slobodi.

etiri sporazuma

67'

u in , sv tom te ite e oe .
ostoji samo jo jedan sporazum, ali taj jedan sporazum nam omoguava da ostala tri postanu duboko ukorenjene navike. etvrti sporazum govori o sprovodenju prva tri: Uf ek uinite sve to moete. \)Ci KJ ' ^M t> "\ *"& H0lfT U O^TO H Pod bilo kojim okolnostima, uvek uinite sve to moete, nita manje i nita vie. Ali imajte na umu da ono sve to moete da uradite nee biti isto u svakom trenutku. Sve oko vas je ivo i neprekidno se menja, tako da e ono najbolje to moete da uradite ponekad biti visokog kvaliteta, a drugi put nee biti tako dobro. Kada se ujutro probudite osveeni i puni snage, najbolje to moete da uradite bie vie od onoga to moete nou kada ste umorni. Najbolje to moete da uradite razlikovae se kada ste zdravi i kada ste bolesni, ili trezni, odnosno pijani. Najbolje

etiri sporazuma

69

D on M iguel K iti

to moete da uinite zavisie od toga cia li se oseate divno i sreno, ili ste uznemireni, ljuti, ili ljubomorni. U vaem svakodnevnom raspoloenju najbolje to moete da uinite moe se menjati iz trenutka u trenutak, iz sata u sat, iz dana u dan. Ono najbolje to moete da uinite takode e se menjati tokom vremena. Kada izgradite navike na osnovu etiri nova sporazuma, najbolje to moete da uinite postae bolje nego to je bilo ranije. Bez obzira na kvalitet, uvek uinite sve to moete - nita manje i nita vie nego to je sve to moete. Ukoliko se suvie trudite da uinite vie od onoga to moete, utroiete vie energije nego to je neophodno i na kraju ono najbolje to moete da uinite nee biti dovoljno dobro. Kada se previe napreete, slabite svoje telo i radite protiv sebe, i tada e vam trebati vie vremena da postignete svoj cilj. Ali ako inite manje od onoga to je sve to vi moete, izlaete sebe frustracijama, samoosuivanju, oseaju krivice i kajanju. Jednostavno uinite sve to moete - u bilo kakvim okolnostima u svom ivotu. Nije vano da li ste slabi ili bolesni, ako uvek dajete sve od sebe nikada neete morati sebe da krivite. A ako ne krivite sebe nikada neete morati da patite zbog oseaja krivice, stida, i da kanjavate sami sebe. Ako uvek budete inili sve to moete, razbiete veliku aroliju kojom ste bili zaarani. Bio jednom jedan ovek koji je eleo da se resi patnji i uzdigne do vieg stanja svesti i zato pode u budistiki hram da pronae uitelja koji bi mogao da mu pomogne. Doavi kod uite70 etiri sporazuma

Uvek uinite sve to moete

Ija, on ga zapita: Uitelju, ako meditiram etiri sata dnevno, koliko e mi vremena biti potrebno da se uzdignem do vieg stanja svesti?" Uitelj ga pogleda i ree: Ako meditira etiri sata dnevno, moda e se uzdii do vieg stanja svesti za deset godina." Mislei da moe da postigne i bolje od toga, ovek ga zatim upita: O, uitelju, a ta ako budem meditirao osam sati dnevno, koliko e mi trebati da stignem do vieg stanja svesti?" Uitelj ga pogleda i ree: Ako bude meditirao osam sati dnevno, moda e se uzdii do vieg stanja svesti za dvadeset godina." Ali zato e mi trebati vie vremena ako budem meditirao due?" upita ovek. Uitelj odgovori: Ti nisi doao ovde da bi rtvovao svoju radost ili svoj ivot. Ti si ovde da bi iveo, da bi bio srean i voleo. Ako si u stanju da uini sve to moe tokom dva sata meditacije, ali ipak umesto toga meditira osam sati, samo e se umoriti, promaiti svoj cilj i nee uivati u ivotu. Uini sve to moe, i moda e shvatiti da bez obzira na to koliko dugo bude meditirao, ti moe da ivi, voli i bude srean."

Ako budete inili sve to moete, iveete punim pluima. Biete produktivni, biete dobri prema sebi, zbog toga to ete
etiri sporazuma 71

Don Mguel Ruis

davati sve od sebe svojoj porodici, svome drutvu, svima. Ali delanje je ono to e vas uiniti neizmerno srenim. Kada uvek inite sve to moete, vi delate. initi sve to moete znai da to inite zbog toga to to elite, a ne zato to oekujete nagradu. Veina ljudi radi upravo suprotno: oni neto rade samo onda kada oekuju nagradu i ne uivaju u tome to rade. A to je razlog zbog kojeg ne ine sve to mogu. Na primer, veina ljudi odlazi na posao svaki dan razmiljajui samo o tome kada e primiti platu, i o novcu koji e dobiti za posao koji obavljaju. Oni jedva ekaju petak ili subotu, zavisno od toga kojim danom primaju platu i mogu da uzmu slobodan dan. Oni rade zato da bi bili nagraeni i kao rezultat toga oni imaju otpor prema radu. Oni pokuavaju da izbegnu rad i tako im on postaje sve tei, i zbog toga ne ine sve to mogu. Oni naporno rade ele nedelje, patei zbog posla koji obavljaju, patei zbog toga to ine, ne radei zato to ele, ve zbog toga to moraju. Oni moraju da rade da bi platili stanarinu, da bi mogli da izdravaju svoju porodicu. Oni su puni frustracija, i ak i onda kada prime novac oni su nesreni. Imaju dva dana da se odmore, da rade ono to ele, i ta oni onda rade? Pokuavaju da pobegnu. Oni se opijaju zbog toga to ne vole sami sebe. Oni ne vole svoj ivot. Kada ne volimo sebe onakve kakvi smo, povredujemo sebe na mnogo naina. S druge strane, ako neto radite jednostavno zato da biste to radili, ne oekujui nikakvu nagradu, otkriete da uivate u onome to radite. Nagrada e doi, ali vi se ne vezujete za nagradu.
1

72

etiri sporazuma

Uvek uinite sve to moete

Vi ete dobiti i vie nego to ste se nadali ako ne oekujete nagradu. Ako volimo to to radimo, ako uvek inimo sve to moemo, onda zaista uivamo u ivotu. Dobro se zabavljamo, nije nam dosadno i ne doivljavamo stresove. Kada inite sve to moete, onda ne ostavljate nikakvu mogunost Sudiji da vam kae da ste krivi ili da vas osuuje. Ako ste uinili sve to moete, a Sudija ipak pokua da vam sudi prema Knjizi zakona, imaete odgovor na to: Uinio sam sve to sam mogao." Nee biti kajanja. To je razlog zbog kojeg uvek inimo sve to moemo. Ovaj sporazum nije lako sprovoditi, ali e vam njegovo sprovodenje zaista doneti slobodu. inei sve to moete vi uite da prihvatate sebe. Ali morate biti svesni svojih greaka i uiti iz njih. Uenje iz sopstvenih greaka znai da vi delate, iskreno sagledavate rezultate i nastavljate dalje da radite. To razvija vau svest. Kada inite sve to moete neete se oseati kao da zaista obavljate neki posao jer ete uivati u svemu to radite. Znadete da inite sve to moete kada budete uivali u tome to radite ili radite na nain koji za vas nee imati negativne posledice. iniete sve to moete zbog toga to tako elite, a ne zbog toga to to morate, ne zbog toga to pokuavate da zadovoljite Sudiju, i ne zbog toga to pokuavate da zadovoljite druge. Ukoliko neto radite zbog toga to ste na to prinueni, nikada neete biti u stanju da date sve od sebe. Tada je bolje da to uopte ne radite. Ne, vi ete initi sve to moete jer to to uvek inite sve to moete vas ini tako srenim. Kada inite sve to
etiri sporazuma 73'

Don MiguelRuis

moete samo zbog toga to u tome uivate, vi radite zbog toga to uivate u tome to radite. Biti aktivan znai iveti punim ivotom. Pasivnost znai odbacivanje ivota. Biti pasivan znai sedeti ispred televizora svakoga dana godinu za godinom zbog toga to se plaite da ivite i da preuzmete rizik da pokaete svoje pravo lice. Pokazati svoje pravo lice znai stupiti u akciju. Moete imati mnogo ideja u svojoj glavi, ali ono to menja stvari jeste akcija. Bez sprovodenja ideja u delo ne moe biti ni manifestacije, ni rezultata, ni nagrade. Dobar primer imamo u prii o Forestu Gampu. On nije imao sjajne ideje, ali je bio aktivan. Bio je srean zato to je uvek davao sve od sebe u svemu to je radio. Bio je bogato nagraen iako nije oekivao nikakvu nagradu. Biti aktivan znai iveti. To znai preuzeti rizik da krenemo u akciju i ostvarimo svoje snove. To nije isto to i nametati svoj san nekome drugom, jer svako ima pravo da ostvari svoj san.

,-Ciniti sve to moete jeste sjajna navika. Ja uvek inim sve to mogu u svemu to radim i oseam. U mom ivotu, to to inim sve to mogu predstavlja ritual jer sam ja odluio da to treba da postane ritual. To je moje verovanje kao i bilo koje verovanje koje sam sam odabrao. Ja od svega pravim ritual i uvek inim sve to mogu. Tuiranje je za mene ritual, i dok to inim ja govorim svom telu koliko ga volim. Oseam vodu na svome telu i uivam u tome. inim sve to mogu da bih ispunio potrebe
l74 etiri sporazuma

Uvek uinite sve to moete

svoga tela. inim sve to mogu da bih svome telu pruio sve i da bih primio ono to moje telo moe da mi da. U Indiji ljudi izvode ritual koji nazivaju pua. Taj ritual izvode tako to uzimaju idole koji predstavljaju Boga u mnogim razliitim oblicima i kupaju ih, hrane, i pruaju im svoju ljubav. Oni ak izgovaraju mantre tim idolima. Sam idol nije vaan. Ono to je vano jeste nain izvoenja rituala, nain na koji oni kau: Volim te, Boe." Bog je ivot. Bog je ivot u akciji. Najbolji nain da kaete Volim te, Boe", jeste da u svom ivotu inite sve to moete. Najbolji nain da kaete: Hvala ti, Boe", to je da se okanite prolosti i da ivite u ovom trenutku, upravo ovde i upravo sada. Sta god da vam ivot uzme, dignite ruke od toga. Kada se prepustite i okanite se prolosti, omoguiete sebi da ivite punim pluima u ovom trenutku. Okaniti se prolosti znai da moete da uivate u snu koji se deava upravo sada. Ako ivite u snu prolosti, ne moete da uivate u onome to se deava upravo sada jer ete uvek eleti da to bude drugaije nego to jeste. Nemate vremena da alite za bilo kim ili bilo im zbog toga to ivite. Ako ne uivate u onome to vam se deava upravo sada, znai da ivite u prolosti i da ivite samo polovino. To vodi ka samosaaljenju, patnji i suzama. Pravo da budete sreni je pravo koje ste stekli roenjem. Roenjem ste stekli i pravo da volite, da uivate i delite s nekim svoju ljubav. ivi ste, zato ivite svoj ivot i uivajte u njemu. Nemojte se opirati tome da vas ivot prome, jer vas tako proetiri sporazuma 75

Don MiguelRuis

zima Bog. Samo vae postojanje dokazuje postojanje Boga. Vae postojanje dokazuje postojanje ivota i energije. Nema potrebe da bilo ta saznajemo ili dokazujemo. Jednostavno iveti, rizikovati i uivati u ivotu, to je sve to je potrebno. Reite ne kada elite da kaete ne, i da kada elite da kaete da. Imate pravo da budete ono to jeste. Moete biti ono to jeste samo ukoliko inite sve to moete. Kada ne inite sve to moete, poriete sami svoje pravo da budete onakvi kakvi ste. To je seme koje treba istinski da gajite u svojoj svesti. Nije vam neophodno poznavanje dubokih filozofskih koncepata. Nije potrebno da vas drugi prihvataju. Vi izraavate svoju boansku prirodu samim tim to ivite i volite sebe i druge. Boanski je rei Hej, volim te". Prva tri sporazuma delovae samo ukoliko budete inili sve to moete. Nemojte oekivati da ete uvek biti u stanju da besprekorno koristite re. Vae navike su veoma jake i veoma duboko ukorenjene u vaoj svesti. Ali moete dati sve od sebe. Nemojte oekivati da nikada nita neete shvatiti lino; samo uinite sve to moete. Nemojte oekivati da vie nikada neete stvoriti ni jednu pretpostavku, ali svakako moete dati sve od sebe. Kada inite sve to moete, vaa navike da zloupotrebljavate re, da stvari shvatate lino, i da stvarate pretpostavke postajae s vremenom sve slabije i sve rede. Neete morati sebe da osuujete, da se oseate krivim ili da kanjavate sebe ukoliko ne budete mogli da sprovodite ove sporazume. Ako inite sve to
-76 etiri sporazuma

Vvek uinite sve io moete

moete, oseaete se dobro ak i ako jo uvek budete stvarali pretpostavke, jo uvek shvatali stvari lino, i ako jo uvek ne budete besprekorno koristili svoju re. Ako uvek inite sve to moete, uvek iznova i iznova, postaete majstor transformacija. Ponavljanje vodi ka savrenstvu. Ako uvek inite sve to moete vi ete postati majstor. Sve to ste ukada nauili, nauili ste ponavljanjem. Nauili ste da piete, da vozite, pa ak i da hodate nauili ste ponavljanjem. Majstorski ste ovladali vetinom korienja svog jezika zbog toga to ste vebali. Delanje je ono to je najvanije. Ako budete inili sve to moete u potrazi sa linom slobodom, u potrazi za ljubavlju prema sebi, otkriete da je samo pitanje vremena kada ete pronai ono za ime tragate. Ovde se ne radi o sanjarenju ili satima provedenim u meditaciji i snovima. Morate biti hrabri i biti pravi ovek. Morate potovati sebe onakve kakvi jeste, potujte .svoje telo, uivajte u svom telu, volite svoje telo, hranite, istite i leite svoje telo. Vebajte i inite sve ono to vam pomae da se u svom telu oseate dobro. To je pua koju inite za svoje telo, i to je komunikacija izmeu vas i Boga. Ne morate slaviti idole Device Marije, Hrista, ili Bude. Moete to initi ako elite; ako vam to prija, uinite to. Vae sopstveno telo predstavlja manifestaciju Boga, jj|kojrotujejte_syj2J telo, u vaem ivotu sve e se promenitk Kada budete navikli da pruate ljubav svakom delu svoga tela, posejaete u svojoj svesti
etiri sporazuma 77

Don Miguel Ruis

seme ljubavi, at kada semenke izrastu, vi ete veoma voleti, uvaavati i potovati svoje telo. Svaki in tada postaje ritual u kojem slavite Boga. Nakon toga, sledei korak je slavljenje Boga u svakoj misli, svakom oseanju, svakom verovanju, ak i u onome to je dobro" ili loe". Svaka misao e postati komunikacija sa Bogom, i vi ete iveti u snu u kome nee biti osude i maltretiranja, i neete imati potrebe da ogovarate i poniavate sebe.

Kada budete potovali sva ova etiri sporazuma, vie nikada neete iveti u paklu. Nikada vie. Ako besprekorno koristite svoju re, ako nita ne shvatate lino, ako ne stvarate pretpostavke, ako uvek inite sve to moete, onda ete imati predivan ivot. Vi ete imati stoprocentnu kontrolu nad svojim ivotom. Ova etiri sporazuma predstavljaju sutinu majstorstva transformacije, jedne od vetina Tolteka. Vi ete transformisati pakao i pretvoriti ga u raj. Planetarni san e se transformisati u va sopstveni rajski san. Takvo znanje postoji; ono samo eka da ga vi upotrebite. etiri sporazuma su tu; vi samo treba da usvojite te sporazume i da potujete njihovo znaenje i snagu. Jednostavno inite sve to moete da ispotujete ove sporazume. Moete danas usvojiti ovaj sporazum: donosim odluku da potujem etiri sporazuma. Oni su tako jednostavni i logini da ak i dete moe da ih shvati. Ali, morate imati veoma jaku
-78 etiri sporazuma

Vvek uinite sve to moete

volju, veoma snanu volju da biste se pridravali ovih sporazuma. Zbog ega? Zbog toga to emo, gde god da krenemo, nailaziti na brojne prepreke na svom putu. Svi e pokuavati da nas ometu u naoj odluci da sprovodimo ove nove sporazume i sve oko nas navodie nas da ih prekrimo. Problem je u svim onim drugim sporazumima koji su deo planetarnog sna. Oni su prisutni i veoma snani. Zbog toga morate postati veliki lovac, veliki ratnik, koji e braniti ova etiri sporazuma svojim ivotom. Vaa srea, vaa sloboda i itav va nain ivota zavisie od toga. Cilj ratnika je da prevazide ovaj svet, da pobegne iz ovog pakla, i da se nikada ne vrati. Tolteci nas ue da je nagrada za prevazilaenje ljudskog iskustva patnje, to to emo postati otelotvorenje Boga. To je naa nagrada. Mi zaista moramo upotrebiti svu svoju snagu da bismo uspeli da se pridravamo ovih sporazuma. Ja nisam oekivao da u odmah biti u stanju da to uradim. Na tom putu sam esto padao, ali bih svaki put ustao i nastavio da se trudim. I kada bih ponovo pao i dalje sam se trudio. Nisam saaljevao sebe. Nije bilo razloga da alim sebe. Govorio sam: ak i ako padnem, biu dovoljno hrabar, biu dovoljno pametan, i uspeu!" Dizao sam se i nastavljao sam dalje. Padao sam, ali sam nastavljao da idem sve dalje i dalje, i svaki put mi je bilo sve lake i lake. Pa ipak, na poetku je bilo veoma teko, veoma naporno. I zato ako padnete, nemojte osuivati sebe. Nemojte pruiti svome sudiji to zadovoljstvo da vas pretvori u rtvu. Ne, budite
etiri sporazuma 79'

Don MiguelRuis

strogi prema sebi. Ustanite i ponovo sklopite sporazum. ,,U redu, prekrio sam sporazum koji kae da treba besprekorno da koristim svoju re. Poeu opet iz poetka. Pridravau se ova etiri sprorazuma ba danas. Danas u besprekorno koristiti svoju re, nita neu shvatati lino, neu stvarati pretpostavke i uiniu sve to mogu." Ako prekrite neki sporazum, sutradan ponite iz poetka, i ponovo sledeeg dana. U poetku e biti teko, ali svakoga dana bie vam sve lake i lake, sve dok jednoga dana ne otkrijete da ste stekil kontrolu nad svojim ivotom uz pomo ova etiri sporazuma. I, iznenadiete se kada vidite koliko se va ivot promenio. Nije potrebno da budete vernik ili da svakodnevno idete u crkvu. Vaa ljubav i samopotovanje bie sve vei iz dana u dan. Vi to moete. Ako sam ja to mogao, i vi to moete da uinite. Nemojte brinuti za budunost; usmerite svoju panju na dananji dan i ostanite u sadanjem trenutku. ivite dan za danom. Uvek inite sve to moete da biste ispotovali ove sporazume, i uskoro e vam to postati lako. Dananji dan predstavlja poetak novog sna.

80

etiri sporazuma

"T l+ p f ka slo o i o e ki u bd

p ra u a o zm

vi priaju o slobodi. Sirom sveta, mnogi ljudi, mnogi narodi, mnoge zemlje bore se za slobodu. Ali ta je to sloboda? U Americi govorimo da ivimo u slobodnoj zemlji. Ali jesmo li mi zaista slobodni? Imamo li slobodu da budemo onakvi kakvi zaista jesmo? Odgovor je ne, mi nismo slobodni. Istinska sloboda je pitanje ljudskog duha - to znai slobodu da budemo onakvi kakvi zaista jesmo. Ko nas spreava da budemo slobodni? Mi krivimo vladu, krivimo loe vremenske uslove, krivimo svoje roditelje, krivimo religiju, krivimo Boga. Ko nas zapravo spreava da budemo slobodni? Spreavamo sami sebe. ta zaista znai biti slobodan? Deava se da se udarno ili oenimo i onda kaemo da smo izgubili svoju slobodu, zatim se razvedemo ali i dalje nismo slobod-

etiri sporazuma

81

Don Miguel Ruis

ni. ta nas spreava u tome? Zbog ega ne moemo da budemo onakvi kakvi smo? U sebi nosimo davne uspomene, na doba kada smo bili slobodni i voleli tu slobodu, ali mi smo zaboravili ta zapravo znai sloboda. Ako vidimo dete koje ima dve ili tri, ili moda etiri godine, vidimo slobodno ljudsko bie. Zbog ega je to ljudsko bie slobodno? Zato to on ili ona rade ta god ele. To ljudsko bie je potpuno neobuzdano i divlje. Ba kao i cvet, drvo, ili ivotinja koja nije pripitomljena - divlje! A ako pogledamo ljude koji su stari dve godine, otkriemo da ti ljudi gotovo neprestano imaju irok osmeh na licu i da se dobro zabavljaju.',Oni istrauju svet.] Oni se ne plae igre. Oni se plae onda kada se povrede, kada su gladni, kada njihove potrebe nisu zadovoljene, ali oni ne brinu o prolosti, ne brinu za budunost, i ive samo u sadanjem trenutku. ' Veoma mala deca ne plae se da izraze svoja oseanja. Ona su tako puna ljubavi da duboko oseaju ljubav, ona se tope od ljubavi. Ona se nimalo ne plae ljubavi. To je opis normalnog ljudskog bia. Dok smo deca, mi se ne plaimo budunosti niti se stidimo prolosti. Nae normalne ljudske tenje jesu da uivamo u ivotu, da se igramo, da istraujemo, da budemo sreni, i da volimo. Ali, ta se deava sa odraslim ljudima? Zbog ega smo mi toliko drugaiji? Zbog ega mi nismo divlji? Sa stanovita rtve moemo rei da nam se neto dogodilo, a sa stanovita ratnika
82 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

moemo rei da je ono to nam se dogodilo normalno. Ono to se dogodilo jeste da sada imamo Knjigu zakona, velikog Sudiju i rtvu koji upravljaju naim ivotom. Mi vie nismo slobodni jer nam Sudija, rtva i na sistem verovanja ne dozvoljavaju da budemo ono to zaista jesmo. Nakon to je jednom na mozak isprogramiran tako to je u njega ubaen sav taj otpad, mi vie nismo sreni. Taj lanac obuke koji se prenosi od oveka do oveka, sa generacije na generaciju, savreno je normalan u ljudskom drutvu. Nema potrebe da krivite svoje roditelje zato to su vas uili da budete kao i oni. emu su vas drugom mogli nauiti osim onome to su i sami znali? Oni su uinili najbolje to su mogli, i ako su vas zlostavljali, to je bilo zbog njihovog pripitomljavanja, njihovih strahova, njihovih verovanja. Oni nisu imali kontrolu nad programiranjem koje su dobili i zato i nisu mogli drugaije da se ponaaju. Nema potrebe da krivite svoje roditelje ili bilo koga ko vas je zlostavljao u ivotu, ukljuujui i sebe. Ali vreme je da prekinete to zlostavljanje. Vreme je da se oslobodite tiranije svoga Sudije tako to ete promeniti osnove svojih linih sporazuma. Vreme je da se oslobodite uloge rtve. Vae istinsko bie je jo uvek malo dete koje nikada nije odraslo. Ponekad se to dete pojavi kada se vi igrate ili zabavljate, kada ste sreni, kada slikate, ili piete poeziju, ili svirate na klaviru, ili se izraavate na neki drugi nain. To su najsreniji trenuetiri sporazuma 83

Don Miguel Ruis

ci vaeg ivota - kada vae istinsko bie izlazi na povrinu, kada ne brinete o prolosti ili o budunosti. Vi ste tada kao dete. Ali postoji neto to menja sve ovo to smo nabrojali: to nazivamo obavezama. Sudija kae: ekaj malo, ti ima obaveze, mora ih izvravati, mora da ide na posao, mora da ide u kolu, mora da zaradi za ivot." Sve te obaveze pojavljuju se u naoj svesti. Na izraz lica se menja i mi ponovo postajemo ozbiljni. Ako posmatrate decu koja se igraju odraslih, videete kako se njihov izraz lica menja. Hajde da se igramo advokata", i njihov izraz lica se odmah promeni; deje lice poinje da lii na lice odrasle osobe. Takva su lica koja vidimo kada odemo na sud - a takvi smo svi mi. Mi smo jo uvek deca, ali smo izgubili svoju slobodu. Sloboda koju traimo jeste sloboda da budemo ono to jesmo, da izrazimo svoju linost. Ali ako pogledamo svoj ivot, videemo da veinu vremena provodimo inei neto da bismo zadovoljili druge, da bi nas oni prihvatili, radije nego da ivimo po svom. Eto ta se desilo sa naom slobodom. U naem drutvu i u svim drutvima irom sveta, vidimo da su od svakih hiljadu ljudi, devet stotina devedeset i devet potpuno pripitomljeni. Najgore od svega je to to veina nas uopte nije svesna toga da nije slobodna. U nama postoji neto to nam apue da nismo slobodni, ali mi ne shvatamo ta je to, i zbog ega nismo slobodni. Problem veine ljudi je taj to proive itav ivot a da nikada ne otkriju da Sudija i rtva upravljaju njihovim umom, i zbog
84 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

toga nemaju anse da budu slobodni. Prvi korak ka linoj slobodi je da toga postanemo svesni. Moramo biti svesni da nismo slobodni da bismo postali slobodni. Moramo biti svesni problema da bismo ga mogli resiti. Biti svestan problema predstavlja uvek prvi korak zbog toga to, ako nismo svesni, nita ne moemo da promenimo. Ako niste svesni toga da u sebi nosite mnogo rana i emocionalnog otrova, ne moete poeti da raiavate i leite svoje rane i tako ete nastavljati da patite. Nema razloga da patite. Ako ste svesni moete se pobuniti i rei: Sad je dosta!" Moete potraiti nain da iscelite i transformiete svoj lini san. Planetarni san je samo san. On ak nije ni stvaran. Ako se pozabavite svojim snom i ponete da menjate svoja uverenja, otkriete da veina uverenja koja su vam stvorila rane i nanela bol nisu ak ni istinita. Otkriete da ste toliko godina patili bez razloga. Zato? Zato to je sistem verovanja koji je ubaen u va mozak zasnovan na laima. Zbog toga je vano da ovladate svojim linim snom; zato su Tolteci postali gospodari sna. Va ivot je manifestacija vaeg sna; to je svojevrsna umetnost. A ukoliko ne uivate u svom snu, u svako doba moete promeniti svoj ivot. Gospodari snova mogu svoj ivot da pretvore u remek-delo; oni kontroliu san tako to sami donose odluke i imaju pravo izbora. Svaka stvar ima svoje posledice a gospodar sna je svestan tih posledica. Biti Toltek predstavlja nain ivota. To je nain ivota u kome nema predvodnika i sledbenika, u kome imate svoju sopetiri sporazuma 85

Don Mignel Ruis

stvenu istinu i ivite tu svoju istinu. Tolteci postaju mudri, postaju divlji, i ponovo postaju slobodni. Postoje tri majstorstva s kojima ljudi mogu postati Tolteci. Prvo je Majstorstvo svesti, 'to znai da treba da budemo svesni toga kakvi zaista jesmo;~a svim svojim mogunostima. Drugo je Majstorstvo transformacije - kako da se promenimo, kako da se oslobodimo pripitomljavanja. Tree je Majstorstvo namere. Namera sa toltekog stanovita oznaava onaj deo ivota koji omoguava transformaciju energije; to je jedno ivo bie koje neprimetno objedinjuje svu energiju, ili ono to nazivamo Bogom". Namera je sam ivot; to je bezrezervna ljubav. Majstorstvo namere je dakle Majstorstvo ljubavi. " Kada govorimo o toltekom putu ka slobodi, vidimo da oni imaju itav plan oslobaanja od pripitomljenosti. Oni porede Sudiju, rtvu i sistem verovanja sa parazitom koji napada ljudsku svest. Sa stanovita Tolteka, svi pripitomljeni ljudi su bolesni. Oni su bolesni zato to u sebi nose parazita koji kontrolie njihovu svest i mozak. Taj parazit se hrani negativnim emocijama koje potiu od straha. Ako potraimo opis parazita, videemo da je parazit ivo bie koje ivi na raun drugih ivih bia, ispijajui njihovu energiju i ne dajui im nita za uzvrat, i malo-pomalo unitava svoga domaina. Sudija, rtva, i sistem verovanja odlino odgovaraju ovom opisu. Oni zajedno ine jedno ivo bie koje se sastoji od psihike ili emocionalne energije, a ta energija je iva. Naravno, to nije materijalna energija, ali ni emocije nisu materijalna ener-86 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

gija. Nai snovi takode ne predstavljaju materijalnu energiju, ali mi znamo da oni postoje. Jedna od funkcija mozga je da transformie materijalnu energiju u emocionalnu energiju. Na mozak je fabrika emocija. A ve smo rekli da je glavna funkcija mozga da sanja. Tolteci veruju da taj parazit - Sudija, rtva i sistem verovanja - ima kontrolu nad vaim umom; on kontrolie va lini san. Parazit sanja kroz va um i ivi svoj ivot kroz vae telo. On preivljava samo zahvaljujui emocijama koje potiu od straha i hrani se dramama i patnjom. Sloboda za kojom tragamo je sloboda da koristimo svoje telo i um, da ivimo svojim ivotom, umesto da ivimo ivotom koji nam namee na sistem verovanja. Kada otkrijemo da nau svest kontroliu Sudija i rtva i da se nae pravo ja" nalazi u zapeku, imamo pred sobom samo dve mogunosti. Jedna mogunost je da nastavimo da ivimo onako kako ivimo, da se predamo Sudiji i rtvi, da nastavimo da ivimo u planetarnom snu. Druga mogunost je da se ponaamo onako kako smo se ponaali kao deca kada su nai roditelji pokuavali da nas pripitome. Moemo se pobuniti i rei Ne!" Moemo objaviti rat parazitu, rat Sudiji i rtvi, rat za svoju nezavisnost, rat za pravo da koristimo svoju svest i svoj mozak. To je razlog zbog ega u svim amanistikim tradicijama u Americi, od Kanade do Argentine, ljudi nazivaju sebe ratnicima, zato to su oni u ratu protiv parazita u svojoj svesti. To je istinsko znaenje ratnika. Ratnik je onaj koji se buni protiv invazije
etiri sporazuma 87'

Don Miguel Ruis

parazita. Ratnik se buni i objavljuje rat. Ali to to smo ratnici ne znai da emo uvek pobedivati u ratu; moemo i pobedivati i gubiti, ali emo uvek initi sve to moemo i barem emo imati ansu da ponovo budemo slobodni. Ako se odluimo za ovaj put, imaemo barem dovoljno dostojanstva da se pobunimo, i svakako neemo biti bespomona rtva sopstvenih udljivih emocija ili otrovnih emocija drugih. ak i ako podlegnemo neprijatelju - parazitu - neemo biti medu onim rtvama koje ne pruaju nikakav otpor. U najboljem sluaju, kada postanemo ratnici, imaemo priliku da se uzdignemo iznad planetarnog sna i da promenimo svoj lini san u onaj san koji nazivamo rajem. 'Ba kao i pakao, raj je mesto koje postoji u naoj svesti. To je mesto puno radosti, mesto na kojem smo sreni, mesto gde smo slobodni da volimo i da budemo ono to zaista jesmo. Moemo stii do raja jo za ivota; ne moramo ekati da umremo. Bog je svugde prisutan i carstvo nebesko je svuda, ali najpre moramo da otvorimo oi i ui da vidimo i ujemo tu istinu. Moramo se osloboditi parazita. Parazit se moe uporediti sa monstrumom koji ima hiljadu glava. Svaka glava tog parazita predstavlja jedan od naih strahova. Ako elimo da budemo slobodni, moramo unititi parazita. Jedno reenje je da napadamo jednu po jednu glavu parazita, to znai da se, jedan po jedan, suoimo sa svakim od svojih strahova. To je spor proces, ali daje rezultate. Svaki put kada se suoimo s jednim od tih strahova, postaemo malo slobodniji.
88 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

Drugi pristup je da prestanemo da hranimo parazita. Ako ne dajemo parazitu hranu, on e umreti od gladi. Da bismo to uinili, moramo imati Jcontrolu nad svojim emocijama,\moramo se uzdravati od dohranjivanja emocija koje potiu oTstraha. To je lako rei, ali veoma teko uiniti. Teko je zbog toga to Sudija i rtva kontroliu nau svest. Tree reenje se naziva inicijacijom smrti. Inicijacija smrti postoji u mnogim tradicijama i ezoterinim kolama irom sveta. Sreemo je u Egiptu, Indiji, Grkoj i Americi. To je simbolina smrt kojom ubijamo parazita a da pri tome ne nanosimo nikakvu povredu svom fizikom telu. Kada mi na simbolian nain umremo" i parazit mora da umre. Ovo reenje je bre od prva dva, ali je jo tee od njih. Potrebno nam je mnogo hrabrosti da bismo se suoili sa anelom smrti. Moramo biti veoma jaki. Hajde da malo detaljnije razmotrimo svako od ovih reenja.

s a n d mg o g s k r e t a n j a p a n j e Nauili smo da je san u kome sada ivite posledica toga to je spoljanji san skrenuo vau panju i usadio vam sva vaa verovanja. Proces pripitomljavanja moemo nazvati snom prvog skretanja panje zbog toga to je na taj nain vaa panja upotrebIjena prvi put da biste stvorili prvi san vaeg ivota.
etiri sporazuma 89

Don Miguel Ruis

Jedan od naina da izmenite svoja verovanja jeste da usmerite svoju panju na sve one sporazume i verovanja, i promenite sporazume koje ste napravili sami sa sobom. Tokom tog procesa, vi po drugi put skreete svoju panju, stvarajui na taj nain san drugog skretanja panje ili novi san. Razlika je u tome to vie niste naivni. Kada ste bili dete nije bilo tako; vi niste imali izbora. Ali vie niste dete. Sada od vas zavisi u ta ete verovati a u ta ne. Moete odabrati da verujete u bilo ta, a to ukljuuje i mogunost da verujete u sebe. Prvi ete korak uiniti kada postanete svesni magle koja se nalazi u vaoj svesti. Morate postati svesni toga da vi neprestano sanjate. Samo ako ste svesni toga imaete mogunost da transformiete svoj san. Ako ste svesni toga da je itava drama vaeg ivota posledica onoga u ta verujete, a ono u ta verujete nije istina, onda moete poeti sa promenama. Meutim, da biste istinski izmenili svoja verovanja, morate usmeriti svoju panju na ono to elite da promenite. Morate znati koje sporazume elite da promenite pre nego to budete u stanju da to uinite. Sledei korak, dakle, sastoji se u tome to ete postati svesni svih samosputavajuih verovanja zasnovanih na strahu, koja vas ine nesrenim. Napraviete pregled svega onoga u ta verujete, svih svojih sporazuma, i tokom tog procesa ete zapoeti transformaciju. Tolteci su to nazvali Umetnou transformacije, i ona zaista predstavlja majstorstvo. Moete postii Majstorstvo transformacija time to ete izmeniti sporazume zasnovane na strahu zbog kojih patite i ponovo isprogramirati svoj um, na svoj
1

90 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

nain. Jedan od naina da to uinite jeste da istraite i usvojite alternativna verovanja kao to su etiri sporazuma. Odluka da usvojimo etiri sporazuma predstavlja objavu rata sa ciljem da preotmete svoju slobodu od parazita. etiri sporazuma vam pruaju mogunost da se oslobodite bolnih emocija, a time ete sebi otvoriti vrata da ponete da uivate u ivotu i zaponete novi san. Od vas zavisi da li ete istraiti mogunosti svoga sna, ako to elite. etiri sporazuma stvorena su da vam pomognu da savladate Umetnost transformacije, da vam pomognu da raskinete sporazume koji vas ograniavaju, da steknete novu snagu, i da ojaate. Kada budete postajali sve snaniji, moi ete da raskinete sve vei broj sporazuma, sve do onog trenutka kada stignete do sutine svih tih sporazuma. Suoavanje sa sutinom tih sporazuma, to je ono to nazivam odlaskom u pustinju. Odlaskom u pustinju omoguujete sebi da se sretnete sa svojim demonima oi u oi. Kada izaete iz pustinje, svi ti demoni pretvori e se u anele. Sprovodenje ova etiri nova sporazuma predstavlja veoma moan in. Skidanje ini crne magije sa vae svesti zahteva veliku linu snagu. Svaki put kada raskinete neki sporazum, stei ete sve veu snagu. Poeete raskidanjem sporazuma koji su veoma sitni i zahtevaju manje snage. Kada ti sitniji sporazumi budu raskinuti, vaa mo e se uveavati sve dok ne stignete do onog trenutka kada ete konano moi da se suoite sa najveim demonima u svojoj svesti.
etiri sporazuma 91

Don Miguel Ruis

Na primer, devojica kojoj su rekli da ne treba da peva sada ima dvadeset godina i jo uvek ne peva. Jedan od naina da prevazide ovo uverenje da ima ruan glas jeste da kae: U redu, pokuau da pevam, ak i ako zaista loe pevam." Zatim moe da zamisli kako joj neko tape i govori joj: ,,Oh! Pa to je sjajno." Na ovaj nain bi mogla malo, sasvim malo, da raskine sporazum, ali on e jo uvek biti prisutan. Meutim, sada e ona imati malo vie snage i hrabrosti da pokua ponovo i ponovo, sve dok konano sasvim ne raskine taj sporazum. To je jedan od naina da se izvuemo iz paklenog sna. Ali umesto svakog sporazuma koji raskidate i koji vam donosi patnju, morate usvojiti novi sporazum koji vas ini srenim. To e spreiti stari sporazum da se vrati. Ako isti taj prostor zauzmete novim sporazumom, onda e stari sporazum nestati zauvek, a na njegovo mesto doi e novi sporazum. U naoj svesti ima mnogo snanih uverenja zbog kojih e nam ovaj proces moda izgledati beznadeno. Zbog toga morate ii korak po korak i biti strpljivi sa sobom jer je taj proces postepen. Va sadanji nain ivota posledica je dugogodinjeg pripitomljavanja. Ne moete oekivati da ete poniititi taj proces pripitomljavanja za jedan dan. Raskidanje sporazuma je veoma mukotrpno jer mi ulaemo snagu svoje rei (a to je snaga nae volje) u svaki sporazum koji smo sklopili. Potrebno nam je isto toliko snage da bismo izmenili jedan sporazum. Ne moemo promeniti sporazum upotrebljavajui manje snage nego to smo uloili u to da ga sklopimo, i gotovo
'92 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

sva naa mo troi se na odravanje tih sporazuma koje smo sklopili sa sobom. To je zbog toga to nai sporazumi predstavljaju neku vrstu zavisnosti. Mi smo postali zavisnici svog naina ivota. Zavisni smo od besa, ljubomore i samosaaljenja. Zavisni smo od verovanja koja nam kau: Nisam dovoljno dobar, nisam dovoljno pametan. Zbog ega bih se uopte trudio? Drugi ljudi e to uiniti jer su oni bolji od mene." Svi ti stari sporazumi koji upravljaju snom naeg ivota posledica su neprestanog ponavljanja. Stoga, da biste usvojili etiri sporazuma, morate koristiti ponavljanje. Uvebavanje novih sporazuma u vaem ivotu jeste nain da u tome postanete jo bolji. Ponavljanje vodi ka savrenstvu.

Disciplina sops-tvervog pcm acm ja


Zamislite da ste se jednoga jutra probudili puni entuzijazma. Oseate se dobro. Sreni ste i puni energije, spremni da proivite taj dan. Zatim za dorukom dolazi do svae sa vaim muem, odnosno enom, koja pokree bujicu emocija. Vi se naljutite i u tom oseanju besa troite veliki deo line snage. Posle svae oseate se iscrpljeno i jedino to elite je da sednete i dobro se isplaete. U stvari, toliko ste umorni da elite da odete u svoju sobu, sruite se na krevet i pokuate da se oporavite. Dan provodite obuzeti svojim oseanjima. Nemate snage da nastavite dalje i najradije biste pobegli od svega.
etiri sporazuma 93

Don Miguel Ruis

Svakoga jutra budimo se sa odreenom kolinom mentalne, emocionalne i fizike energije koju troimo tokom dana. Ukoliko dozvolimo da emocije iscrpe nau energiju, neemo imati dovoljno snage da izmenimo svoj ivot ili da sebe dajemo drugima. Va nain gledanja na svet zavisie od emocija koje u tom trenutku oseate. Kada ste ljuti, sve oko vas je loe, nita ne valja. Vi krivite sve oko sebe ukljuujui i vreme; bez obzira na to da li pada kia ili ija sunce, nita vam ne odgovara. Kada ste tuni, sve oko vas je tuno i dovodi vas do suza. Posmatrajui drvee oseate tugu; gledate kako pada kia i sve vam izgleda tuno. Moda se oseate ranjivim i imate potrebu da zatitite sebe jer ne znate u kojem trenutku bi vas neko mogao napasti. To je zato to svet gledate oima punim straha! Zamislite da je ljudski um slian vaoj koi. Kada dodirujete zdravu kou, to je divan oseaj. Vaa koa je stvorena za dodire i dodiri vam prijaju. Sada zamislite da imate neku ranu i da vam je koa raseena i inficirana. Ako dodirnete inficiranu kou, to e vas boleti, zbog toga je pokrivate pokuavajui da je zatitite. Tada neete uivati u dodiru jer vam on nanosi bol. Sada zamislite da svi ljudi imaju takvo kono oboljenje. Niko nikoga ne moe da dodirne jer pri tome svi oseaju bol. Svi imaju rane na koi, zato ta infekcija izgleda normalno, a i bol se takode smatra normalnim; verujemo da tako treba da bude. Moete li da zamislite kako bismo se ponaali jedni prema drugima kada bi svi ljudi imali takvo kono oboljenje? Naravno,
-94 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

skoro se nikada ne bismo grlili jer bi to bilo suvie bolno. I tako bismo morali imedu sebe da stvorimo veliku distancu. Ljudski um je slian upravo takvom konom oboljenju. Svaki ovek ima osetljivo telo koje je potpuno prekriveno bolnim ranama. Svaka rana je zaraena emocionalnim otrovom - otrovom koji potie iz svih tih emocija.koje nam nanose bol, kao to su patnja, bes, zavist i tuga. Kada doivimo neku nepravdu, rane u naoj svesti se otvaraju i mi reagujemo stvarajui emocionalni otrov, zbog toga to imamo svoje ideje i verovanja o tome ta je pravedno a ta nepravedno. Naa svest je toliko izranjavljena i ispunjena otrovom tokom procesa pripitomljavanja, da svi opisuju izranjavljenu svest kao normalnu. To se smatra normalnim, ali ja vam mogu rei da to nije normalno. Na planetarni san je disfunkcionalan, a ljudi su mentalno oboleli od bolesti koja se zove strah. Simptomi ove bolesti su sve emocije koje ljudima nanose bol: bes, mrnja, tuga, zavist, oseanje da smo naputeni i iznevereni. Kada strah postane i suvie jak, na razum poinje da poputa, i to nazivamo mentalnom boleu. Psihotino ponaanje se javlja onda kada smo toliko zaplaeni a rane toliko bolne, da nam se ini da je bolje da prekinemo kontakt sa spoljanjim svetom. Ako svoje duevno stanje shvatimo kao stanje bolesti, otkriemo da postoji lek. Ne moramo vie da patimo. Najpre treba posegnuti za istinom da bismo otvorili svoje emocionalne rane, izvadili otrov, i u potpunosti zaleili rane. Kako emo to uiniti? Moramo oprostiti onima za koje znamo da su nam naneli zlo,
etiri sporazuma 95

Don Miguel Ruis

ne zbog toga to oni zasluuju da im mi oprostimo, ve zato to toliko volimo sebe da ne elimo i dalje da nastavimo da plaamo zbog te nepravde. Oprotaj je jedini put ka izleenju. Moemo odluiti da oprostimo iz elje da pomognemo sebi. Moemo prestati sa prebacivanjem i rei: Sada je dosta! I ne elim da budem veliki sudija koji sudi samome sebi. Vee ne elim sebe da kanjavam i zlostavljam. Vie ne elim da budem rtva." Pre svega, moramo oprostiti svojim roditeljima, svojoj brai, sestrama, svojim prijateljima, i Bogu. Kada jednom oprostite Bogu, onda konano moete da oprostite i sebi. Kada jednom oprostite sebi, vie neete odbacivati sebe. Poeete da prihvatate sebe, i vaa ljubav prema sebi postae tako jaka da ete konano prihvatiti sebe onakve kakvi ste. To je poetak ljudske slobode. Sutina je u opratanju. Znaete da ste nekome oprostili kada ga budete videli a pri tome ne budete doivljavali emotivnu reakciju. Kada ujete ime te osobe neete reagovati emotivno. Kada neko dotakne ono to je nekada bila rana a vi vie ne budete oseali bol, tada ete znati da ste zaista oprostili. Istina je kao skalpel. Istina je bolna, jer ona otvara sve rane koje su prekrivene laima, zato da bismo mogli da se izleimo. Te lai su ono to nazivamo sistemom poricanja. Dobro je to imamo sistem poricanja, jer nam on omoguava da pokrijemo svoje rane i nastavimo da funkcioniemo. Ali kada vie u sebi nemamo rana ni otrova, nema vie potrebe za laima. Sistem
1

96 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

poticanja nam tada vie nije potreban, jer zdrava svest, poput zdrave koe, moe da podnese dodir bez bola. Dodiri postaju prijatni za svest kada je ona ista. Problem veine ljudi je to to gube kontrolu nad svojim emocijama. Emocije postaju te koje kontroliu ljudsko bie, a ne obrnuto. Kada izgubimo kontrolu govorimo stvari koje ne elimo da kaemo i inimo stvari koje ne elimo da inimo. Zbog toga je tako vano da besprekorno koristimo svoju re i da postanemo duhovni ratnici. Moramo nauiti da kontroliemo emocije tako da imamo dovoljno line snage da promenimo svoje sporazume zasnovane na strahu, izvuemo se iz pakla i stvorimo svoj sopstveni raj.

Kako se postaje ratnik? Ratnici irom sveta poseduju neke osobine koje su gotovo identine. Ratnik je svestan. To je veoma vano. Svesni smo da smo u ratu, a rat u naoj svesti zahteva disciplinu. Ne vojniku disciplinu, ve disciplinu ratnika. To nije spoljanja disciplina koja nam odreuje ta treba a ta ne treba da radimo, ve disciplina koja nam nalae da budemo svoji, bez obzira na sve. Ratnik ima kontrolu. Ne kontrolu nad drugim ljudskim biima, ve kontrolu nad svojim emocijama, kontrolu nad samim sobom. Velika razlika izmeu ratnika i rtve jeste u tome to rtva potiskuje, a ratnik se uzdrava. rtve potiskuju emocije zato to se plae da ih iskau, plae se da kau ono to zaista ele da kau. Uzdravanje nije isto to i potiskivanje. Uzdravati se znai obuzdavati emocije i izraavati ih u pravom trenutku, ni ranietiri sporazuma 97'

Don Miguel Ruis

je, ni kasnije. Zato su ratnici besprekorni. Oni imaju potpunu kontrolu nad svojim emocijama a samim tim i nad celokupnim svojim ponaanjem.

3 iija ija v\ anela sm rH


Poslednji nain da steknemo linu slobodu jeste da se pripremimo za inicijaciju smrti, da prihvatimo samu smrt kao svoga uitelja. Aneo smrti moe nas nauiti kako da zaista ivimo punim ivotom. Postajemo svesni toga da u bilo kom trenutku moemo umreti; imamo samo sadanjost da u njoj ivimo. Istina je da mi zapravo ne znamo hoemo li sutra umreti. Ko zna? Mi pretpostavljamo da pred sobom imamo jo mnogo godina. Ali da li je zaista tako? Ako odemo u bolnicu i lekar nam kae da imamo samo jo nedelju dana ivota, ta emo uiniti? Kao to sam ve rekao, imamo dve mogunosti. Jedna mogunost je da patimo zbog toga to emo umreti, i da svima govorimo: Jadan ja, umreu", i da od svega napravimo veliku dramu. Druga mogunost je da iskoristimo svaki trenutak da budemo sreni, da radimo ono u emu zaista uivamo. Ako imamo samo jo nedelju dana ivota, hajde da uivamo u ivotu. Hajde da ivimo. Moemo rei: Sada u biti ono to zaista jesam. Vie neu iveti tako da pokuavam da zadovoljim druge. Vie se neu plaiti toga ta e oni
1

98 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

misliti o meni. Sta me briga ta drugi misle ako u za nedelju dana umreti? Biu ono to jesam." Aneo smrti nas moe nauiti da ivimo svakoga dana kao da je to poslednji dan naeg ivota, kao da moda neemo doekati sutranji dan. Moemo poeti svaki dan reima: Budan sam, vidim sunce, pokazau svoju zahvalnost suncu, svemu i svakome, jer sam jo uvek iv. Imam jo jedan dan na raspolaganju da budem ono to jesam." Tako ja gledam na ivot, to je ono emu me je aneo smrti nauio - da budem potpuno iskren, da znam da niega ne treba da se plaim. I naravno, da volim ljude oko sebe jer ovo je moda poslednji dan u kome mogu da vam kaem koliko vas volim. Ja ne znam da li u vas ikada vie videti i zato ne elim da se svaam s vama. Sta bi bilo kada bih se s vama strano posvaao i izlio na vas sav taj emocionalni otrov koji nosim u sebi, a vi sutra umrete? Oh! O Boe, Sudija e me strano osuditi i ja u se oseati uasno krivim zbog svega onoga to sam vam rekao. Oseau se krivim ak i zbog toga to vam nisam rekao koliko vas volim. Ljubav koja me ini srenim u stvari je ljubav koju mogu da podelim s vama. Zbog ega bih poricao da vas volim? Nije vano da li vi mene volite. I ja i vi moemo sutra umreti. Zato sam srean to mogu sada da vam pokaem koliko vas volim. Moete ovako iveti svoj ivot. Ako tako inite, vi se pripremate za inicijaciju smrti. Posle inicijacije smrti stari san koji ste -nosili u svojoj svesti zauvek e umreti. Da, vi ete se seati paetiri sporazuma 59'

Don MiguelRuis

razita - Sudije, rtve i onoga u ta ste ranije verovali - ali parazit e biti mrtav. Eto ta e umreti u inicijaciji smrti - parazit. Nije lako proi kroz inicijaciju smrti jer e se Sudija i rtva boriti svim sredstvima. Oni ne ele da umru. A mi oseamo da smo mi taj koji e umreti, i bojimo se te smrti. Kada ivimo u planetarnom snu, to je kao da smo mrtvi. Onaj ko preivi inicijaciju smrti dobija najlepi dar: vaskrsenje. Doiveti vaskrsenje znai ustati iz mrtvih, biti iv, ponovo biti ono to jeste. Vaskrsnuti znai ponovo biti kao dete - biti neobuzdan, divlji i slobodan, ali sa jednom razlikom. Razlika je u tome to sada imamo slobodu mudrosti umesto slobode nevinosti. U stanju smo da razbijemo svoju pripitomljenost, da ponovo postanemo slobodni, i da iscelimo svoju svest. Predajemo se anelu smrti, znajui da e parazit umreti i da emo mi ostati ivi, zdrave svesti i savrenog razuma. Tada emo biti slodob-ni da sami upotrebimo svoj um i da upravljamo sopstvenim ivotom. To je ono emu nas, prema shvatanju Tolteka, ui aeo smrti. Aneo smrti dolazi govorei nam: Sve ovo to vidi i to ovde postoji jeste moje; to nije tvoje. Tvoj dom, tvoj mu/ena, tvoja deca, tvoja kola, tvoj posao, tvoj novac - sve je to moje i ja ti to mogu uzeti kad god poelim, ali zasad moe biti tvoje." Ako se predamo anelu smrti biemo zauvek sreni. Zato? Zato to aneo smrti odnosi prolost da bi nam omoguio da nastavimo da ivimo. U svakom trenutku koji proe, aneo
100 etiri sporazuma

Raskidanje starih sporazuma

smrti uzima ono to umire a mi nastavljamo da ivimo u sadanjosti. Parazit eli da sa sobom nosimo prolost koja nam oteava ivot u sadanjosti. Ako pokuavamo da ivimo u prolosti, kako moemo da uivamo u sadanjosti? Dok sanjamo o budunosti, zato bismo morali da nosimo teret prolosti? Kada emo iveti u sadanjosti? To je ono emu nas ui aneo smrti.

etiri sporazuma 101

ovi sc m

rva

2e.m lji

elim da zaboravite sve to ste celoga ivota uili. Ovo je poetak novog shvatanja, novog sna. San u kojem ivite je vaa tvorevina. To je vaa percepcija stvarnosti koju u svakom trenutku moete promeniti. Vi imate mo da stvorite pakao, a imate i mo da stvorite raj. Zato ne biste sanjali drugaiji san? Zato ne biste upotrebili svoj um, svoju imaginaciju i svoja oseanja da stvorite rajski san? Treba samo da upotrebite svoju matu i dogodie se udo. Zamislite da imate mo da svet gledate drugim oima, kada god to poelite. Svaki put kada otvorite oi, vidite svet oko sebe na drugi nain. Sada zatvorite oi, a zatim ih otvorite i pogledajte oko sebe. Ono to ete videti je ljubav koja izvire iz drvea, ljubav koja dolazi sa neba, ljubav koja potie od svetlosti. Videete ljubav u
etiri sporazuma 103

Don Miguel Ruis

svemu to vas okruuje. To je stanje blaenstva. Vi direktno primate ljubav iz svega, ukljuujui i sebe i druge ljude. ak i kada su ljudi tuni ili besni, ispod tih njihovih oseanja vi vidite da vam oni takode upuuju i svoju ljubav. Koristei matu i svoju novu sposobnost opaanja, videete sebe kako ivite novim ivotom, u novom snu, kako ivite ivotom u kojem neete morati da opravdavate svoje postojanje i u kojem ete imati slobodu da budete onakvi kakvi zaista jeste. Zamislite da imate dozvolu da budete sreni i da istinski uivate u svom ivotu. Va ivot je rastereen od sukoba sa sobom i drugima. Zamislite da ivite tako da moete dez straha da izrazite svoje snove. Vi znate ta elite, a ta ne elite, i kada to elite. Slobodni ste da menjate svoj ivot onako kako vi istinski elite. Ne plaite se da traite ono to vam je potrebno, da kaete da ili ne bilo kome i bilo emu. Zamislite da ivite bez straha od toga da li e vas drugi osuivati. Vi vie ne odreujete svoje ponaanje prema onome to e drugi moda misliti o vama. Vi vie niste odgovorni za bilo ije miljenje. Nemate vie potrebu da kontroliete bilo koga drugog, a ni vas takode vie niko ne kontrolie. Zamislite da ivite tako to ne krivite nikoga ni zbog ega. Moete lako da opratate drugima i da prestanete da osuujete druge. Nemate potrebu da budete u pravu, i nemate potrebu da bilo koga ubedujete da nije u pravu. Potujete sebe i sve druge, i oni za uzvrat potuju vas.
104 etiri sporazuma

Raj na Zemlji

Zamislite da ivite ne plaei se da volite a da pri tom ne budete voljeni. Vie se ne plaite da ete biti odbaeni, i nemate potrebu da budete prihvaeni. Moete rei Volim te" bez stida i ne traei pri tome nikakve razloge. Moete ii svetom irom otvorenog srca, ne 'strahujui da ete biti povredeni. Zamislite da ivite ne plaei se da prihvatite rizik i istraujete ivot. Ne plaite se da ete neto izgubiti. Ne plaite se da ivite na ovom svetu, i ne plaite se smrti. Zamislite da volite sebe upravo onakve kakvi ste. Volite svoje telo ba takvo kakvo je, i volite svoja oseanja ba takva kakva su. Vi znate da ste savreni upravo onakvi kakvi ste. Razlog zbog kojeg traim da zamislite sve te stvari upravo je taj to su sve one savreno mogue! Moete iveti u tom stanju blaenstva, stanju milosti, u rajskom snu. Ali da biste doiveli taj san, prvo morate shvatiti ta on znai. Samo nas ljubav moe dovesti u to stanje blaenstva. Stanje blaenstva je kao stanje zaljubljenosti. Stanje zaljubljenosti je kao stanje blaenstva. Vi lebdite u oblacima. Svuda oko sebe vidite ljubav. Savreno je mogue iveti na taj nain celog ivota. Mogue je jer su to uinili i drugi a oni nisu nita drugaiji od vas. Oni ive u stanju blaenstva zahvaljujui tome to su promenili svoje sporazume i sanjaju drugaiji san. Kada jednom osetite ta znai iveti u stanju blaenstva, biete oduevljeni. Znaete da je raj na zemlji stvaran - takav raj zaista postoji. Kada jednom budete znali da postoji raj, kada jednom shvatite da moete iveti u njemu, od vas zavisi da li ete
etiri sporazuma 105

. , !'; ;i. iit; ;.i:i ' < > '. i.'.Ji ">.-, :';v iivi- hi:;i;r i^iuma Isus nam u: <,(;\onr c ^.K'stvj ndK'.skom. o carstvu ljubavi, a!i gotove niko nije bio spreman da ga sasiua. Govorili su: Sta to pria? Moje srce je pusto, ne oseam tu ljubav o kojoj govori; ja nisam spokojan kao ti." Ne morate biti takvi. Samo zamislite da je ljubav o kojoj je on govorio stvarna i otkriete da ona pripada i vama.

Svet je lep i udesan. ivot moe biti veoma jednostavan kada ljubav postane va nain ivota. Uvek moete biti puni ljubavi. To je va izbor. Vi moda nemate razloga da volite, ali moete voleti jer vas to ini srenim. Ljubav koju pruamo stvara samo sreu. Ljubav e vam pruiti unutranji mir. Ona e promeniti va pogled na svet. Sve moete gledati oima punim ljubavi. Moete oseati ljubav svuda oko sebe. Kada tako ivite, magla nestaje iz vae svesti. Mitota odlazi na veno putovanje. To je ono za ime su ljudi tragali vekovima. Hiljadama godina traili smo sreu. Srea je izgubljeni raj. Ljudi su se toliko trudili da dostignu to stanje, a to je deo evolucije uma. To je budunost oveanstva. Takav nain ivota je mogu, i on je u vaim rukama. Mojsije ga je nazvao Obeanom zemljom, Buda ga je nazivao Nirvanom, Isus ga je nazvao Rajem, a Tolteci ga zovu Novi san. Naalost, va identitet je stopljen sa planetarnim snom. Sva vaa verovanja i sporazumi nalaze se u toj magli. Vi oseate prisustvo parazita i verujete da ste to vi. Zbog toga vam je teko da se oslobodite - da se resite parazita i da stvorite dovoljno prostora da
106 etiri sporazuma

Raj na urniji

doivite ljubav. Vi ste vezani za Sudiju, vezani ste za rtvu. Patnja ini cla se oscate sigurnim jer vam je tako dobro poznata. AH zaista nema razloga za patnju. Jedini razlog to patite je taj to ste to sami odabrali. Ako dobro pogledate svoj ivot pronai ete mnogo razloga da patite, ali neete pronai nijedan dobar razlog da to inite. Isto vai i kada je u pitanju srea. Jedini razlog to ste sreni jeste taj to ste odluili da budete sreni. Srea je stvar izbora, a isto tako i patnja. Moda ne moemo izbei svoju ljudsku sudbinu, ali mi ipak moemo da biramo: da trpimo svoju sudbinu, ili da u njoj uivamo. Da patimo, ili da volimo i da budemo sreni. Da ivimo u paklu, ili da ivimo u raju. Ja sam odluio da vim u raju. Kakav je va izbor?

etiri sporazuma 107'

olim vas da na trenutak zatvorite oi, otvorite srce i osetite svu ljubav koja izvire iz vaeg srca. elim da se pridruite mojim reima svim svojim mislima i svim srcem, da osetite snane spone ljubavi. Zajedno emo izgovoriti ovu molitvu da bismo osetili vezu sa svojim Tvorcem. Koncentriite se na svoja plua, kao da su ona jedino to postoji. Osetite zadovoljstvo kada vam se plua ire da bi zadovoljila najsnaniju potrebu ljudskoga tela - disanje. Duboko udahnite i osetite kako vam se plua pune vazduhom. Osetite kako vazduh nije nita drugo nego ljubav. Osetite vezu izmeu vazduha i plua, vezu ljubavi. Punite svoja plua vazduhom sve dok vae telo ne oseti potrebu da izbaci taj vazduh. A zatim izdahnite, i ponovo osetite zadovoljstvo. Jer, kada ispunjavamo bilo koju potrebu ljudskog tela, to nam prua zaetiri sporazuma 109

Don Miguel Ruis

dovoljstvo. Disanje nam prua veliko zadovoljstvo. Samo disanje je dovoljno da nas uvek ini srenim, da uvek uivamo u ivotu. Dovoljno je iveti. Osetite zadovoljstvo ivljenja, zadovoljstvo oseanja ljubavi...

./Molitva za slobod u Danas, Tvorcu svemira, molimo te da nam prie i podeli s nama snano oseanje ljubavi. Znamo da je tvoje pravo ime Ljubav, da optiti s tobom znai osetiti iste vibracije, istu talasnu duinu na kojoj se nalazi i ti, jer si ti jedino to postoji u svemiru. Danas, pomozi nam da budemo kao ti, da volimo ivot, da ivimo, da volimo. Pomozi nam da volimo tvojom ljubavlju, bez ikakvih uslova, bez oekivanja, bez obaveza, bez bilo kakvog prebacivanja. Pomozi nam da volimo i prihvatimo sebe ne sudei o sebi, jer kada sudimo sebi, mi sebe okrivljujemo i tada imamo potrebu da kanjavamo sebe. Pomozi nam da bezrezervno volimo sve to si stvorio, posebno druga ljudska bia, posebno one koji nas okruuju - sve nae roake i ljude koje toliko elimo da volimo. Kada ih odbacujemo, mi odbacujemo sebe, a kada odbacujemo sebe, odbacujemo i Tebe. Pomozi nam da volimo druge ba takve kakvi su bez ikakvih uslova. Pomozi nam da ih prihvatimo, ne sudei o njima, jer
110 etiri sporazuma

M olitve

kada im sudimo, mi ih okrivljujemo i tada imamo potrebu da ih kanjavamo. Danas, oisti nae srce od otrovnih oseanja koja nosimo u sebi, izbaci svaku osudu iz naih misli zato da bismo mogli da ivimo u savrenom miru i savrenoj ljubavi. Danas je veoma poseban dan. Danas otvaramo svoja srca da bismo mogli ponovo da volimo i kaemo jedni drugima Volim te", bez ikakvog straha, i da to zaista i oseamo. Danas ti pruamo svoje srce. Pridi nam, govori naim glasom, gledaj naim oima, upotrebi nae ruke, i upotrebi naa srca da bismo mogli da pruimo sebe jedni drugima u meusobnoj ljubavi. Danas, Tvorcu, pomozi nam da budemo ba kao ti. Hvala ti za sve to nam danas daje, posebno za slobodu da budemo onakvi kakvi zaista jesmo. Amin.

za

lju b

Zajedno emo usniti predivan san - san koji ete uvek voleti da sanjate. U tom snu oko vas je predivan, topao sunan dan. Sluate pesmu ptica, apat vetra i um reke. Kreete se u pravcu reke. Na ivici reke meditira jedan starac i vi primeujete da iz njegove glave zrai prekrasna svetlost raznih boja. Vi ne elite da mu smetate, ali on opaa vae prisustvo i otvara oi. Oi su mu pune ljubavi a na licu mu je veliki osmeh. Pitate ga kako uspeva da zrai svim tim divnim bojama. Pitate ga moe li vas
etiri sporazuma 111 '

Don Miguel Ruis

nauiti kako da inite isto to i on. On odgovara da je pre mnogo, mnogo godina on postavio isto pitanje svom uitelju. Starac poinje da pria svoju priu: Moj uitelj otvori svoje grudi i izvadi iz njih svoje srce, i iz svog srca izvadi prekrasan plamen. Zatim otvori moje grudi, otvori moje srce, i stavi u njega mali plamen. On vrati moje srce u moje grudi, i im mi je srce bilo na mestu, ja osetih ogromnu ljubav, jer je plamen koji je on uneo u moje srce bila njegova ljubav. Taj plamen rastao je u mom srcu i razbuktao se u veliku, veliku vatru - vatru koja ne gori, ve proiava sve ega se dotakne. Ta vatra dotakla je svaku eliju moga tela, i elije mog tela me zavolee. Sjedinio sam se sa svojim telom, ali moja ljubav je i dalje rasla. Ta vatra dodirnu sva moja oseanja i moj um, i moja oseanja se pretvorie u snanu i iskrenu ljubav. I ja zavoleh sebe, iskreno i bezrezervno. Ali vatra je i dalje plamtela i ja osetih potrebu da s nekim podelim svoju ljubav. Odluio sam da ugradim deo svoje ljubavi u svako drvo, i drvee me zavole, i ja se sjedinih sa drveem, ali moja ljubav se tu nije zaustavila, ona je i dalje rasla. Ja dadoh jedan deo svoje ljubavi svakom cvetu, i travi, i zemlji i oni me zavolee, i sjedinie se sa mnom. A moja je ljubav rasla sve vie i vie i ja zavoleh sve ivotinje na svetu. One mi uzvratie svojom ljubavlju i zavolee me, i ja se sjedinih s njima. Ali moja ljubav je i dalje rasla. Unesoh deo svoje ljubavi u svaki kristal, u svaki kamen na zemlji, u prainu, u metale, i oni me zavolee, i ja se sjedinih sa
-112 etiri sporazuma

M olitv e

zemljom. A tada odluih da svoju ljubav unesem u vodu, u okeane, u reke, u kiu, u sneg. Oni me zavolee i sjedinie se sa mnom. A moja ljubav je i dalje rasla sve vie i vie. Odluih da svoju ljubav dam vazduhu i vetru. Osetih snano jedinstvo sa zemljom, sa vetrom, sa okeanima, sa prirodom, i moja ljubav je i dalje rasla. Okrenuh se ka nebu, ka Suncu, ka zvezdama, i pruih jedan deo svoje ljubavi svakoj zvezdi, Mesecu, Suncu, i oni me zavolee. I ja postadoh jedno sa Mesecom i Suncem i zvezdama, i moja ljubav nastavi da raste sve vie i vie. Ja dadoh svoje ljubavi svakom oveku, i sjedinih se sa itavim oveanstvom. Gde god sam iao, koga god sam sretao, u njegovim oima sam video sebe, jer ja sam deo svega, jer volim." A tada starac otvori svoje grudi, izvadi svoje srce u kome je goreo prekrasan plamen, i stavi taj plamen u vae srce. I sada u vama raste ljubav. Sada ste postali jedno sa vetrom, sa vodom, sa zvezdama, sa itavom prirodom, sa svim ivotinjama, i sa svim ljudima. Oseate kako iz plamena u vaem srcu izviru svetlost i toplota. Iz vae glave zrai prekrasna svetlost raznih boja. Vi zraite ljubavlju i molite se: Hvala ti, Tvorcu svemira, za darove ivota koje mi prua. Hvala ti to mi daje sve to mi je potrebno. Hvala ti to mi prua priliku da ivim u ovom prekrasnom telu, sa ovim udesnim umom. Hvala ti to ivi u meni sa svom svojom ljubavlju, svojim istim i beksrajnim duhom, svojom toplotom i sjajnom svetlou.
etiri sporazum a ' 113

Don Miguel Ruis

Hvala ti to, gde god da krenem, doputa da svojim reima, svojim oima, svojim srcem pruam tvoju ljubav. Volim te ba takvog kakav si, i zbog toga to sam i ja tvoja tvorevina, volim i sebe onakvog kakav sam. Pomozi mi da u svome srcu nosim ljubav i rnir i da ivim novim ivotom ljubavi, da bih mogao iveti u ljubavi do kraja svog ivota. Amin.

114 etiri sporazuma

Don Miguel Ruis je uitelj tradicije toltekih misterija. Ve vie od decenije, on prenosi mudrost drevnih Tolteka svojim studentima i uenicima, pokazujui im put ka linoj slobodi. Danas nastavlja da iri svoj jedinstveni spoj antike mudrosti i savremenih znanja drei predavanja i kurseve, i putujui u svete gradove irom sveta.

etiri sporazuma 115