You are on page 1of 185

dr Olivera Novitovi

KOMERCIJALNO I CARINSKO POZNAVANJE ROBE


Recezenti: dr Dragia Rani i dr Duan Boi Tira: 25 kom. 2009. Sva prava su zadrana. Ni jedan deo ove publikacije nemoe biti reprodukovan niti smeten u sistem za pretraivanje u bilo kom obliku, bez prethodne pismene dozvole autora. CIP- Katagolizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 66.017(075.8) Novitovi Olivera Komercijalno i carinsko poznavanje robe 185 str. Tira 25 Definicija nekih pojmova; str. 127-130. Bibliogarfija uz svako poglavlje

Predgovor Ova knjiga, nastala iz potrebe da se na naim prostorima pojavi graa multidisciplinarnog tipa koja e upoznati studente, kao i specujaliste koji se bave materijalima, projektovanjem, proizvodnjom, dizajnom, kvalitetom i carinskim poznavanjem robe, sa obiljem informacija iz najnovije zapadne literature, koja moe da poslui kao idejni koncept za stvaranje raznih proizvoda, poev od klasinih, ublaenim modernim linijama i jednostavnim oblicima, od vrhunskih materijala, to je stil koji e vrlo brzo biti negovan. Prikazane su vrhunske linije ekskluzivnih proizvoda raenih po najsavremenijoj svetskoj tehnologiji, koja stvara neto novo u industriji metalnih, kompozitnih, keramikih, polimernih i drugih proizvoda. Tehnike izrade ovih materijala vrlo intezivno se usavravaju. Kako se to postie? Jednostavno, jer sve vrhunske stvari su u sutini jednostavne skladan spoj kvaliteta u materijalu i izradi sa dizajnom prilagoenim svetskim trendovima, to su osnovne odlike proizvoda vrhunskih materijala. Samo na jednom mestu, u ovoj knjizi, moete doi do ideje za novi posao, proizvod- komunikaciju sa svetom. Ako se pitate da li ste u mogunosti da konkretno radite neki proizvod, prisutno je reenje za Vas-formiranje tima koji e Vam dati podrku. Ovde se neguje osnovni koncept: zadovoljiti najzahtevnije ljubitelje dobrog ukusa, lepote komada, funkcionalnosti, kompatibilnosti, kvaliteta, dizajna, razliitih stilova, a da sve bude u skladu sa ekolokim normama. Specifine tehnologije primenjene na razliitu kombinaciju materijala daju funkcionalne i vredne proizvode, poev od lepote elegancije, do lepote jednostavnosti. Spoj topline, elegancije, funkcionalnosti, kvaliteta i lepote moe doi do izraaja u permanentnom kontaktu sa svetom i novim informacijama, to sve zahteva nesumljivo sposobnost da se neto planira, kreira, organizuje i vre razliite aktivnosti neophodne za ostvarenje neke ideje. Mo multidisciplinarnog se ogleda u sposobnosti ureivanja ivota i poboljanje njegovog kvaliteta. Najnovije tehnologije koriste softvere za kreiranje i ispitivanje strukture, emu svet pridaje veliku panju. Koristei se novim metodama ispitivanja materijala mogu se otkriti greke, ostvariti optimalna zatita proizvoda prevlakama razliite debljine, dobiti homogene slojeve koji se mogu ispitivati, a to je do skora bilo nemogue. Novinu predstavlja ispitivanje velikih povrina, a to je posebno bitno za avio primene, kao i ispitivanje na povienim temperaturama. Za razne aplikacije mogu se koristiti ugljena, staklena, keramika, poliamidna i metalna vlakna. Dobijaju se proizvodi koji imaju optimalnu vrstou, ilavost i mogunost kreativnih karakteristika. Posebne

karakteristike su dobijene na vlaknima od aluminijuma i titana koje su nale primenu za avio i raketne svrhe. Svetski trend predstavlja organizovanje kompanija u cilju poboljanja produktivnosti, da bi kvalitet ivota dostigao vii nivo. Samo u Velikoj Britaniji je dato na projekte u oblasti komunikacija u elektronskom sektoru i za razvoj visokih tehnologija oko etiri miliona funti. Organizacije koje se bave poboljanjem kvaliteta ivota mogu se konsultovati na odgovarajuem sajtu (www.dti.gov.uk/work-lifebalance). Prema najnovijim informacijama,prioritrtan znaaj se daje razvoju nanotehnologija, kompjuterskim raunanjima i biomaterijalima. Funkcionalni materijali kao i materijali za vojne svrhe zauzimaju vidno mesto. Kljuni faktori koji odreuju uspeh kompanija su razvoj kompjuterskih tehnologija, novih materijala i njihovo startovanje u praktinoj primeni. Velika panja se posveuje i materijalima za ambalau (www.iopse-arch.com). Istaknuta svetska firma CORDIS je lansirala nove tehnologije na vebu u vrednosti od 30 000 000 evra, a investicija se planira za Evropsku uniju i predstavlja kopletna znanja ekonomije celog sveta. Prezentirani su proizvodi iz oblasti novih tehnologija (filtri za vodu, tretmani iz oblasti biotehnologija za dijabetiare i druge do sada neizleive bolesti, www.cordis.lu/market place). U razvijenim zemljama intezivno se radi u oblasti razvoja reciklae. Ona je veoma isplativa. Najbitnija faza u razvoju reciklae je pravilno sortiranje proizvoda. Bitno je znati ta u kom trenutku treba uraditi. U Velikoj Britaniji u toku poslednje godine od 500 000 tona plastinih flaa samo je 3% reciklirano, to predstavlja problem na kome se sada puno radi. Trae se putevi da vei deo populacije bude ukljuen u reavanje problema razliitih materijala i postizanju optimalnog kvaliteta proizvoda a samim tim i ekologije, to e dati odlian marketing uz korienje vrhunskog menadmenta. Generalno reeno materijali e zauzimati vano mesto u reavanju problema uticaja sredine stim to e prioritetno mesto zauzti materijali koji se koriste u medicinske svrhe. Graa za ovu knjigu nastala je inoviranjem knjige Materijali i prozvodi za novi milenijum, a kao potreba udbenike literature za studente viih kola i fakulteta, gde se u okviru predmeta Komercijalno i carinsko poznavanje robe izuava itav spektar razliitih oblasti. Autor

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda trai kombinaciju razliitih materijala koji mogu da ispune najstroije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj iroj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka vrstoa, mala gustina i odlina otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji iskljuivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na emi.

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma sloeni, to su viekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postiu kombinacijom razliitih reima termike obrade uz vrlo sloenu menadment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz razliitih oblasti kao to su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramiki materijali, biomaterijali ili proizvodnje na elu sa tehnolokim menaderom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definiu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda to je u vezi sa odreenim standardima. Poslovi tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledei nain: koncept identifikacije kompletiranje projektne dokumentacije mogunost istraivanja brza (spora ) laboratorijska istraivanja uz manju ili viu cenu ispitivanja tehnologija i biznis - veza izmeu tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa primena novih tehnologija u procesima. Uspeh projekta zavisi od Tehnikog komiteta za nadzor. Ovaj sloen projekat je uspean ako svi uesnici projekta ostvare svoje zadatke.
4

U 21. veku znaajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zatite ivotne sredine. Kako ouvati ivotnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, ist vazduh, svakako, znaajan zadatak sadanjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskoriena da bi se stvorili i odrali odgovarajui uslovi ivota, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne reava problem, ali je vano da informacije o realnom i istinitom poremeaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem ivotu. Prema meritornim procenama na planeti e 2030. godine iveti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadanjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i dananje ekoloke filozofije, ukoliko se eli sauvati za budue generacije, sadanji stepen ekoloke ravnotee. Savremeno potroako drutvo svakodnevno proizvodi ogromne koliine smea u kome najvie ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaa je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim raunicama u poslovima sa otpadom u svetu se godinje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smea iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog ega u svetu lako dobija kreditnu podrku banaka. Shvatajui da je ponaanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniju, evropske zemlje u tranziciji poele su ozbiljno da reavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu solidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau, to je za 29% poveanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da e u sledeih pet godina doi do poveanja obima areciklae za 20% godinje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti sakupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae. Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalau.

NEKA ZAPAANJA SAVREMENOG SLIKARSTVA U novom milenijumu osea se pre svega potreba za saznanjem. Nova generacija nije protiv snage boje ili crtea, ali trai da njen cilj bude realno odreen, opravdan formom ne prezajui ako treba ni od slikarske otrine. Prisutan je ambijent za romantina raspoloenja i dekorativne vrednosti. Crtei na slikama mogu biti jednostavni, jasni i nimalo sluajni.

Elektronska umetnost sastavni je deo umetnosti. Inenjeri i umetnici stvaraju nove uslove.Otkriva se fascinantni svet. Evropa e doi ovde milom ili silom. Trai se talentovani crta i dizajner. Dobro je ako on razvije koloristiki metod do pune snage , naputajui svaki kompromis sa postojeim graanskim ukusom u pogledu akademskog modeliranja predmeta. Kasnija dela obino nadmauju rana. Poznato je da je umetniko delo rezultanta zajednikog odravanja linosti, vremena i sredine, pa se stoga ne moe dati prednost ni jednoj od ovih komponenata, niti ih izdvojeno posmatrati. Umetnika dela nastaju na sloen nain i ne mogu se svesti na opte formulacije koje najee dovode do predubeenja. Po sebi se razume da je teko povui granicu izmeu realnog i fantastinog, kao to je u praksi teko odvojiti ove tendenicije od elemenata podsvesti, odnosno od nadrealizma.Ona, u stvari, ne moe ni postojati kao precizna injenica u umetnosti, koja je po svojoj sutini plod mate, nego je re o pokretanju duha u jednom ili drugom pravcu. Pod apstraktnom umetnou obuhvataju se samo ona dela koja ne oznaavaju tela odreenih oblika, niti na njih blie aludiraju, ona nastaju kao plod svesti koja se ne zaustavlja prilikom stvaralakog ina, da bi odmerila svoj poloaj u odnosu na stvarnost, nego se zadovoljava sopstvenim kretanjem i postupkom. Realizam slikara sastoji se preteno u otkrivanju istine o svetu posredstvom oseta. Slikajui ono to ulo vida omoguava da saznaju slikari se trude da do tanina preciziraju svoja oseanja, a ne samo predmete, da bi izrazili sadraj unutranjeg ivota. Atmosvera, u prenosnom i u bukvalnom smislu, igra neobino vanu ulogu. Realizam obuhvata i naivno slikarstvo, koje je u naoj zemlji dalo raznovrsne rezultate. Ova dela su proizvod narodnog stvaralatva. Naivno slikarstvo ini sponu izmeu ralizma i fantastike. Posveujui panju onome to zna i misli o pojedinim predmetima umesto vizuelnom utisku, naivni slikar nas povlai unutranjem svetu, daleko od realnosti. Folklorni elementi mogu delovati u istom pravcu poniranja ka unutranjem svetu kao i naivno slikarstvo kada se prihvati njihov simbolini smisao u oznaavanju nasleenih znanja i predanja, a ne samo arm dekorativnih vrednosti. Tim su putem pojedini umetnici preli u oblast fantastinog slikarstva, inspiriui se bezimenim narodnim stvaralatvom ili obiajima. Mutni folklorni elementi se prevode u jezik modernog slikarstva. Veoma je bitno spojiti elemente narodnog stvaralatva sa sopstvenim psiholokim i dekorativnim preokupacijama kao i sa razvijenim smislom za sve to je u domenu rukotvorine i zanata. Apstraktna umetnost je manje zastupljena kod nas od realizma. Lirska apstrakcija je bogatije zastupljena od geometrijske, mada ni ona ne zadrava uvek isti teorijski smisao kidanja veza sa vizuelnom realnou. Veina umetnika dolazi postepeno do svojih naina i modela izraavanja, preko odreenih vizuelnih odnosa, sa reralnim svetom. Zahvaljujui modernim sredstvima komunikacije slikarstvo je u dvadesetom veku doivelo veliko proirenje svoje publike i znatnu uestalost uticaja izmeu razliitih sredina. Interferencije sadraja i oblika, izraajnog jezika i tehnike rada, postale su

gotovo pravilo na svim delovima globusa i meu sredinama koje su dosta udaljene. Principi moderne umetnosti proirili su se na vee podruje nego ma koji raniji stil, a pitanje nacionalnog izraza postalo je veoma sloeno i suptilno. Razliite struje su najee internacionalne. Vizantijska umetnost, gotika, renesansa, barok, klasicizam i romantizam bili su talasi ukusa koji su prelazili preko mnogih zemalja, nezaustavljajui se ni na politikim ni na etnikim granicama. Ipak se pokazalo, kada se pojedine zemlje sakupile dela svojih umetnika iz razliitih epoha, da je iz pregleda takvih zbirki obino proizilazilo izvesno jedinstvo duha i pored svih razlika meu strujama i stilovima. Otuda se oiglednom i istorijski opravdanom tvrdnjom da su struje internacionalne, ne umanjuje smisao nacionalnog ili lokalnog. Individualni stvaralac mora uneti u struje neto svoje zemlje i od svojih prilika, bez obzira na to da li on to eli ili ne. Umetnik nije izolovano bie, ma koliko njegova mata bila slobodna. Geografski ambijent, klima, pejza i vegetacija, a pre svega drutvena sredina, njena umetnika tradicija i sposobnost da neto prihvati ili odbaci, ine sastavni deo njega samog. On se njima hrani kao to biljka crpi sokove iz tla na kome raste, ili zbog njih gladuje. Slino biljci on se istovremeno na svoj nain suprostavlja lokalnim vetrovima, ili im se delimino povinjava, i kao to ona okree grane i lie u pravcu iz koje joj dolazi svetlost, tako i umetnik moe prihvatiti impulse iz daleka, a da pri tome potpuno ostane veran sebi i svome tlu. Nastajanje originalne slikarske umetnosti zapoelo je pre 150 godina, kada je u Parizu poelo otiskivanje grafika u malom broju primeraka Dvadeseti vek je vek demokratije, izmeu ostalog i po tome da se umetnou bavi svako. Ko hoe, ko moe, ko zna i ko ume. Ogroman medijski prostor i surova glad za svim vrstama aplikativnih reenja dovela je do velikog broja kunih radionica u kojima zahvaljujui solidnoj tehnolokoj podrci nastaje nova, najprimenjenija umetnost. Sve se to preliva po ekranima i stazama interneta. Ovo ne moe ostati nevidljivo i neprimeeno. MULTIMEDIJA Uli smo u eru nove pismenosti i informatikog drutva. Ni najvei optimisti nisu mogli predvideti da e nastati neto to ukljuuje hipertekst, fotografije i slike, glas i muziku , video i film, animaciju i virtuealne trodimenzionalne sekvence, tako da prua velike mogunosti i okupira sva ula zainteresovanim korisnicima. Ona pomae savremenom oveku da bude akter i da uestvuje u njemu olakavajui tako razvoj civilizacije. Glad za saznanjem i informacijama permanentno je prisutan. Pojava multimedijalnih izdanja i interneta, koja je omoguila itaocu da skokovito i uspeno ita i zahvaljujui hiper tekstu, vorovima i linkovima, brzo pronalazi ono to ga interesuje a zanemaruje ono poznato i neinteresantno, irom zemaljske kugle i bez granica veliki je korak u daljem razvoju civilizacije. Pojavom interneta, spoja raunara i novih telekomunikacionih tehnologija dolo je do intezivnog razvoja tgehnologije i mogunosti savremenog drutva. Internet postaje mozak grupna memorija savremene civilizacije. To je snaga i mo bez granica. Tehnoloki napredak nije neto to se razvija od svoje volje; napredak se deava samo onako kako su ga ovek i drutvo oblikovali, u granicama ljudske prirode

kao metafizike i politike ekonomije kao zemaljske, pragmatine odrednice. Nove tehnologije zahtevaju vreme tokom kojeg se menjaju polako, gotovo neprimetno u poetku, a kasnije na gotovo neverovatne naine utiu na ivote svih u njihovoj blizini U sluaju Interneta, nesporno je da je uticaj Amerike na razvoj u svetskim razmerama odluujui. Taj uticaj odreen je bezbrojnim kanalima i spregama kroz koje ekonomski ciklusi, trita novca, industrijska konkurencija, promene raspoloenja zakonodavaca u Vaingtonu, politika klima u ruralnoj i konzervativnoj Americi, kao i moda i trendovi drutvenog ukusa i potronje, utiu na anse za komercijalizaciju novih tehnologija, njihovo dugorono prihvatanje u drutvu i ekonomski uinak. Uz svu inerciju da se o budunosti razmilja na idealizovani nain, pravi futurizam svakako moe biti proizvod racionalne analize Svetski mediji pokazuju izuzetnu naklonost prema svemu to je u vezi sa digitalnom tehnologijom, kao i sa internetom Medijske zvezde,poslovni ljudi, razni naunici preko interneta daju izjave, diskutuju o svojim vizijama budunosti na elitnim konferencijama i seminarima Vodei ljudi firmi koje su deo fenomena internet deo su upravljakog sloja koji rukovodi medijima, Wall Street-om, Holivudom i Silikonskom dolinom. Mo, bogatstvo i drutveni presti koji uivaju, ine ih jo monijim zahvaljuji razvoju digitalne tehnologije i interneta. Vie nije utopija, ve je postala stvarnost da se ogromna profitabilnost poslovanja stie preko interneta. Raznim sociolokim i ekonomskim istraivanjima dolo je se do zakljuaka da e sve vei broj firmi, kao i obinih kupaca , nabavku robe i svoje poslovanje uskoro obavljati preko interneta. Na kraju, sa kompjuterima i digitalnom revolucijom, koja je poela u ranim 70-im godinama prolog veka, desile su se ogromne promene koje zaista menjaju drutveni i svakodnevni ivot u osnovi. MODA Prisutne su razliite definicije pojma mode.Uobiajenao je shvatanje da moda nije umetnost. Kreator eli da pokae ljudima kako mogu da izgledaju, zatim da im kae da su drugaiji od drugih, da potencira individuu kao takvu i da svako shvati da ima svoj put koji treba da sledi. Prisutna je i elja da odea obua bude udobna, da bude deo ovekovog ivota, da ue u svaki segment njegovog ivljenja od jutra do mraka. Ljude karakterie pored intelektualnih osobina i njihov nain oblaenja. Ono to nose treba da bude u saglasnosti sa njihovom individualnou. elja modnog kreatora je da se njegovi modeli nose sa zadovoljstvom, da ne namee stil ljudima, a da im ponudi izbor. Ljudi vrlo esto umeju da odaberu ono to ele i to odgovara njihovoj linosti. Moda je nain izraavanja kreatora. Moda je neka vrsta neminovnosti i slobode. Dizajn, moda, odevanje i umetnost su tesno povezani. Sinteza ivota, onog realnog i imaginarnog daje jednu celinu. Ono to inspirie, ono to daje pokretaku snagu da se ovek bavi bilo ime, jeste momenat. Ako je stvaralac u jednom momentu srean ili ako je jedan momenat zabeleen kao istinit, kao pravi, znaajan, onda ga treba definisati, jer je injenica da je svet daleko od definitivnog i da je nemogue uhvatiti ga....

Ono to je prednost mode, kao u ostalom i prednost umetnosti, je da je to proces koji se nastavlja i bez kreatora, da moe da ga prati, na njegovom samostalnom putu i crpi iz njega snagu za dalje. Teko je dati formu nainu razmiljanja.Teko je otelotvoriti, materijalizovati ono to je ideja u glavi. Naalost ili na sreu, moda je sistem. Moda je jedna velika maina koja funkcionie po svojim pravilima. Ta pravila mogu da se prihvate, ali su u stvari tu da bismo ih sruili. Ko god je uspeo u modi, uspeo je zato to je sruio pravila. Zvui paradoksalno, ali se najee rui konvencionalno. Ljudi treba da izgledaju onako kako se trenutno oseaju. Odevanje je iva stvar koja se pomera u skladu sa raspoloenjem i sa linou. Poenta mode jeste da se pravi uvek neto novo, to u opte nije nove, ali je to veita ljudska tema za boljim. Moda je veita ljudska tenja za boljim. To je nain da se ovek istakne kao linost, da izae iz mase drugih ljudi, da potuje sebe. Moda podrazumeva i neku dozu organizovanosti. Kreator treba u svoj rad da unese i sistematsko. Kreatori svoje ideje dovode u realan svet. Moda je sukob pravila i svojevoljnosti. Pravila postoje i treba ih savladati. Moda je sistem koji podrazumeva ideju, proizvoaa i kupca.s Moda je i socioloki fenomen koji podrazumeva dosta ulagivanja, dosta lane skromnosti, dvolinosti. Statusno oblaenje neuporedivo je starije od mode. U svakoj epohi i u svakoj civilizaciji znalo se ko ta sme i moe da nosi. Takoe, svaka epoha imala je i svoje kriterijume lepote, (ne ) pristojnosti, prefinjenosti vane koliko i znakovi bogatstva. Krianke i Egipanke su slobodno etale razgolienih grudi, sa izrezima na prednjoj strani suknji koji su sezali do struka.Barokne dame su svoje grudi pokrivale tek da bi ih istakle. Pa ipak, tek u modernom dobu, oblaenje je postalo u pravom smislu izazov.Kroz izazov je nastala moda i do danas dinamiku njenog oblikovanja odreuje stepen rizika sa kojim se ulazi u novo. Kao socioloki fenomen, moda upuuje na dinamiku promena u drutvu, reflektujui ih na najuoljivi i najnedopadljivi mogui nain.Unutar mode, oblaenje se izraava kao poseban trend drutvenog ivota. Funkcija modnog odela u tom smislu nije samo upotrebna, estetska i statusna- ona prerasta u neto veoma bitno to se ini u drutvu. Zato kvalitet nekog modnog noviteta podlee kompleksnim kriterijumima procene meu kojima upotrebna funkcija postaje sve ee zanemarljiva, a u skladu sa tim menjaju se i zahtevi vezani za pravila izrade modela. To je omoguilo da moda najpre preraste u eksperiment, a zatim u art. Kao art, ona nije namenjena posebnom sloju u drutvu, stoga kao proieni art ona gubi ne samo upotrebnu, ve i statusnu funkciju u svojim najekstravagantnim aspektima, ona zapravo zahteva statusno odricanje, tako da se kroz modu kao art ulazi u seriju izazova koji prevazilaze smelo oblaenje. Jedan od izazova je klasian stil namenjen za dokoliarsku klasu bogatih. Osnovni kriterijum vrednosti u ovom sluaju je novac. Komercijalni interes se retko dovodi u pitanje. Najvei izazov je za one koji kreiraju modu kao art. Artistika moda nije namenjena samo bogatim, ali dopire samo do bogatih. Bitno je razgraniiti komercijalno od artistikog. Afirmisati nekoga u svetu mode ne znai samo otkriti ga kao umetnika, ve i uvesti ga u elitu onih koji su postigli afirmaciju i razvili svoju statusnu mreu.

Osnovne specifinosti legura zlata sa posebnim osvrtom na njihovu termiku obradu Zlato poseduje fiziko-hemijske osobine koje se dosta razlikuju od osobina ostalih metala. Njegove najvanije osobine jesu visoka koroziona otpornost u razliitim agresivnim sredinama, visoka elektro i toplotna provodljivost, dobra katalitika svojstva i dekorativni izgled. Ove karakteristike uslovljavaju njegovu iroku primenu u raznim granama i oblastima tehnike, tehnologije, medicine, umetnosti i dr. Posebno je karakteristino jer moe da podnese visok stepen hladne deformacije pri svim vidovima plastine prerade metala, meutim ono ima relativno niske mehanike osobine pa se legira sa drugim plemenitim ili neplemenitim metalima, ime se postiu eljene mehanike osobine. Njegove mehanike osobine zavise od stepena istoe. Osnovne karakteristike su: temperatura topljenja tvrdoa po brinelu zatezna tvrdoa Rm napon teenja R 2 istezanje kontrakcija Z 1064 0C 200-250 130 10-25 N/mm2 50 % 90 %

Gustina zlata pri sobnoj temperaturi iznosi 19,3 g/cm3. Sa promenom temperature menja se gustina.

slika 2. Zavisnost gustine zlata od temperature Kod topljenja estica zlata iji je prenik manji od 50 temperatura topljenja se smanjuje sa smanjenjem veliine estica i od 0.9 od temperature topljenja, pri normalnim uslovima.

10

Koeficijent linearnog irenja je najvei kod zlata u odnosu na druge plemenite metale. Promena koeficijenta linearnog irenja ispod 20 0C veoma su velike, dok kod viih temperatura iznad 20 oC, zavisnost koeficijenta linearnog irenja od temperature je skoro linearna. Toplotna provodljivost zlata pri 20 0C iznosi 315 WmK i posle srebra ima najveu provodljivost. Sa povienjem temperature toplotna provodljivost zlata monotono opada. Prisustvo primesa ili legirajuih elemenata utie na smanjenje toplotne provodljivosti. Specifini elektrini otpor pri T=20 oC je 2,45 cm. Legirajui elementi i primese poveavaju elektrini otpor zlata. Najvei uticaj na porast specifinog elektrinog otpora ima dodatak V, Ti, Nb i Ta, dok najmanji uticaj pokazuje Ag, Cu i Pd. Mehanike osobine kod zlata su relativno niske. Zatezna vrstoa je oko 130 N/mm 2, relativno izduenje 50 % u arenom stanju. Granica teenja je oko 20 N/mm 2. Otvrdnjavanje u toku hladne deformacije je relativno slabo izraeno zbog sklonosti zlata da rekristalie u toku deformacije. Dodatak legirajuih elemenata ili primesa utie na poveanje mehanikih osobina, odnosno poveanje zatezne vrstoe i tvrdoe. Najmanji uticaj na poveanje vrstoe ima srebro i paladijum, dok najvei imaju uticaj Co, Ni i Pt. Temperatura rekristalizacije za isto zlato je relativno niska u odnosu na druge metale. Veliki uticaj na temperaturu rekristalizacije ima istoa zlata. Tako se hladno deformisano zlato sa 9,99 % istoe rekristalie na sobnoj temperaturi. Dodatak 0,01 % Cu poveava temperaturu rekristalizacije na 140 0C. Dodatak 0,25 % Ag poveava temperaturu rekristalizacije zlata, ali dalje poveanje sadraja srebra do 1 % utie na dalje poveanje temperature rekristalizacije. Rezultati ispitivanja uticaja primesa u koliini od 0,01 % na temperaturu rekristalizacije zlata su dati u tabeli 1. Tabela 1: Uticaj primesa na proces rekristalizacije zlata Legura pri sobnoj STADIJUM REKRISTALIZACIJE temperaturi 100 0C 200 0C Au 99,999 Au + Mg Au + Al Au + Si Au + Fe Au + Ni Au + Cu Au + Pd Primarna (zavrna) Primarna (zavrna) Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Tekstura Primarna (zavrna) Sekundarna Tekstura primarna (poetna) Tekstura primarna (poetna) Primarna (poetna) Primarna (zavrna) Primarna (poetna) Primarna (zavrna) Primarna (poetna)

11

Au + Ag Au + Sb Au + Te Au + Pt Au + Pb Au +Bi

Primarna (zavrna) Tekstura Tekstura Sekundarna Tekstura Tekstura

Primarna (zavrna) Primarna (zavrna) Primarna (poetna) Primarna (poetna) Primarna Tekstura

Rezultati u tabeli 1. se odnose na period od pola godine. Iz analize rezultata datih u tabeli proizilazi da najvei uticaj na poveanje temperature rekristalizacije imaju Bi, Al, Si, Sb i Ni. Elementi kao to su Cu, Ag i Pd u pomenutoj koncentraciji (do 1%) nemaju uticaj na poveanje temperature rekristalizacije. Hemijske osobine zlata blie su osobinama platinskih metala nego srebru iako se nalaza po Mendeljevu u istoj grupi. Eletrodni potencijal Au-Au (III) iznosi-1,5 V. Usled ne tako visoke vrednosti potencijala na zlato ne deluje razblaena i koncentrovana HCl, HNO3 i H2SO4. HCL moe da rastvara zlato u prisustvu oksidanata kao to su oksid Mg, ferohlorid ili O2 (pri visokom pritisku i temperaturi). Zlato se rastvara u carskoj vodi (smea HCl i HNO3). Osim carske vode sa zlatom reaguje: hlorna voda (H2O + Cl2); bromna voda (H2O + Br2); HBr (neznatno pri sobnoj temperaturi); rastvor joda sa kalijum-jodidom (KJ + J2); rastvor ferohlorida i hlorovodonine kiseline (FCl4 + HCl)-neznatno pri sobnoj temperaturi; rastvor cijanida KCN, NaCN ( u prisustvu kiseonika i drugih oksidanasa); hlor (pri temperaturi vioj od 183 0C); acetilen (pri 480 0C) Reagensi koji ne reaguju sa zlatom su: voda, vazduh, azotna kiselina selenova kiselina sona kiselina hlorna kiselina (HClO4), do 97 0C, razni rastvori NaOH, KOH vodonik-sulfid, hlor (do 147 0C), vinska kiselina limunska kiselina siretna kiselina

12

Korozija zlata i legura zlata Pored velike postojanosti korozija Au zavisi od prisutne sredine. Brzina korozije Au zavisi od sredine, temperature i vremena. Najvea korozija zlata je u carskoj vodi, bromnoj vodi, a najslabija u suvom jodu, HF, bakar-sulfatu i vodonik sulfid Korozione osobine legura zlata imaju mnogo vei znaaj sobziromna na njihovu iroku primenu i manju korozionu postojanost. Zlato se moe legirati sa dosta velikom koliinom srebra ili neplemenitih metala, da se pri tom ne izazove veliko smanjenje korozione postojanosti pri sobnoj temperaturi. Prema rezultatima ispitivanja zlata do 50 % dodatak srebra i bakra ne smanjuje korozionu postojanost u agresivnim sredinama. Legure sa manjim sadrajem zlata od 50 % u agresivnim sredinama korodiraju dosta brzo. Sem uea zlata u leguri, na korozionu postojanost legure ima uticaj stepen hladne deformacije i temperatura starenja. Ovaj uticaj je utoliko vei to je sadraj zlata manji u leguri. Stvaranje tamne prevlake patine pri reagovanju legure sa sumporom i vodonik-sulfidom ima veliko znaenje kod zlatnih legura za nakit i legura za kontakte. Ovo je izuzetno izraeno kod legura koje imaju manji procenat zlata. Sa porastom temperature i vlanosti okoline postojanost legure Au-Ag i Au-Cu, prema stvaranju patine naglo se smanjuje. Osnovna primena zlata je za izradu nakita. Osim lepog izgleda, dobrog dizajna, nakit mora biti koroziono otporan na veoma agresivne sredine i na ljudski znoj. Postojanost zlatne legure odreivana je niekaratnoj leguri sa 9 % Ag, 41 % Cu, 6 % Zn i 2 % Ni. Ispitivanja postojanosti vrena su u azotnoj kiselini i vetakom ljudskom znoju (5 delova siretne kiseline, 5 delova NaCl i 100 delova vode) na hladno deformisanim uzorcima. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja imaju znaajan uticaj na korozionu postojanost ispitivane zlatne legure. Koroziona postojanost ispitivane legure u koncentrovanoj azotnoj kiseline poveava se sa povienjem temperature starenja i ne zavisi od prethodnog stepena hladne deformacije. Stepen hladne deformacije i temperatura starenja pokazuju uticaj na korozionu postojanost legure zlata koja je ispitivana u sredini vetakog znoja. Pri poveanju stepena hladne deformacije do 20 % i temperature starenja do 650 0C, postojanost prema koroziji se smanjuje. Kod stepena deformacije od 40 % (i veim) i temperaturi starenja do 315 0C ne dolazi do korozije legura. Povienje temperature starenja iznad 315 0C pogorava postojanost legure. Date podatke treba imati u vidu kod definisanja tehnologije za proizvodnju nakita. Definitno moe da se kae da su optimalne temperature starenja (ojaavanje taloenjem, poveanje tvrdoe, vrstoe otpornosti na koroziju) ispod 315 0C ukoliko je deformacija 40 % i iznad. Specifinosti legure zlata Zlato se legira sa 42 elementa. Samo pet elemenata (Ni, Cu, Pd, Pt i Ag) grade sa zlatom neprekidan niz vrstih rastvora, potpuna rastvorljivost ovih elemenata u zlatu.

13

Potpunu nerastvorljivost u zlatu pokazuju ugljenik, volfram, osmijum i inertni gasovi. Zlato sa srebrom obrazuje potpunu rastvorljivost. Temperatura poetka ovravanja se postepeno sniava od take topljenja zlata 1064 0C do take topljenja srebra 960 0C. Temperaturni interval izmeu linije topljenja i ovravanja je uzak i iznosi 10-12 0C. Faznih prebraaja od (solidusa) linije ovravanja do sobne temperature kod sistema Au-Ag nema. Primeene su samo promene kod koncetracije od 10-20 % Ag i vrlo sporog hlaenja i to u smislu stvaranja blieg sreivanja rasporeda atoma. Legure Au-Ag sistema pokazuju dobre osobine i postojanost prema oksidaciji. Veoma su mekane i plastine. Maksimalna vrstoa se postie kod 40 % srebra. Izduenje legure iznosi 40-50 %. Navedene osobine dozvoljavaju sve oblike prerade sa velikim stepenom hladne deformacije. Dodatak srebra dovodi do progresivne promene boja. Kod sadraja od 25 % Ag, legura ima lepu svetlozelenu boju, ali sa veim sadrajem srebra legura poprima nedokorativnu, belu boju. Tehnika primena legura Au-Ag je dosta ograniena i svodi se na izradu kontaktnih materijala u elektrotehnici. Kod legura Au-Cu ispod temperature ovravanja obrazuje se neprekidan niz vrstih rastvora, potpuna rastvorljivost bakra u zlatu. Najnia temperatura topljenja ove legure je 900 0C (legura sa 80 % zlata i 20 % bakra). Karakteristina osobina legura Au-Ag jeste stvaranje sreenih faza pri sporom hlaenju. Sreena struktura nastaje promenom nepravilnog raporeda u sreeni rapored atoma putem difuzionog premetanja u kristalu. Stepen sreenosti zavisi od sastava legure. Pri koncetraciji zlata u leguri od 68-75% (atomskih) i temperaturama 231 0C do 199 0C dolazi do prelaska vrstog rastvora u Au3Cu. Ovo je posebno vano to nastanak sreene strukture Au3Cu dovodi do promene fizikomehanikih osobina: elektrine provodljivosti, tvrdoe, vrstoe i toplotne provodljivosti. Kod legure koja sadri 50 % (atomskih) Au pri sporom hlaenju, iz nesreenog vrstog rastvora, sa povrinski centralnom kubnom reetkom obrazuje se AuCu II faza, koja je postojana u temperaturnom intervalu od 380-410 0C. Ispod 380 0C stvara se AuCu I faza koja ima tetragonalnu reetku. U sutini to je razvuena povrinski centrirana kubna reetka sa sreenim pregrupisanim atomima Au i Cu. Fazni preobraaj nesreene faze u sreenu fazu vri se na sledei nain. U poetku, pri snienju temperature ispod kritine, pojavljuju se klice sreene faze u nesreenoj osnovi, koje zatim rastu na raun nesreene faze i ukupna sreenost se naglo poveava. Brzina obrazovanja i rasta klica nove faze jako zavisi od temperature. PRI 400 0C PREOBRAAJ SE ZAVRAVA POSLE 25 VREME PREOBRAAJA IZNOSI 20 MIN.
H

, DOK PRI 380 0C

14

Mehanike osobine legure sa sreenom fazom AuCu mogu da se menjaju u irokim granicama u zavisnosti od faznog otvrdnjavanja. Menjanjem sastava legure ili reima sreivanja mogue su promene mehanikih osobina legure koja ima AuCu fazu. Legura sa 32,3 % (atomska) zlata ima fazni preobraaj pri temperaturi 335 0C. U temperaturnom intervalu prisutna je dvofazna oblast koja se sastoji od nesreene faze i antifaze tipa II, stabilne pri 313-328 0C. Ispod temperature od 308 0C obrazuje se sreena faza I. Fazni preobraaj vrstog rastvora legure sa 25 % (atomskih) zlata u AuCu 3 fazu odvija se pri 390 0C. Sreivanje legure sa ovim sastavom odvija se bez promene tipa reetke, menjajui pri tome samo parametre. SREIVANJE STRUKTURE DOVODI VRSTOE LEGURE (OKO 30 %). DO ZNAAJNOG POVEANJA

Pri odstupanju sastava od stehiometrijskog odnosa primeuje se porast granice teenja legure zbog vika atoma Au ili Cu, a ije je dejstvo isto kao uticaj legirajueg elementa na osnovni metal. Proces rekristalizacije sreene faze AuCu3 je znatno spori nego kod nesreene faze. Ovo usporavanje procesa moe biti i do 100 puta. Mehanike osobine sreene faze zavise od stepena sreenosti i od veliine zrna substrukture. Iznad temperature faznog preobraaja mehanike osobime legure pokazuju dosta sloene promene. Izmeu kritine temperature 580 0C utvren je porast vrstoe legure usled deformacionog starenja. Iznad 580 vrstoe legure naglo opada. Stepen deformacionog ovravanja legure AuCu zavisi od stepena sreenosti. Utvreno je da legura sa idealnom sreenou pri niskim temperaturama otvrdnjava znatno bre nego legura sa nesreenom fazom. Legure AuCu sistema imaju iroki industrijski primenu, koriste se za izradu nakita, zlatnog novca za kontaktne materijale i lemove. Zlato-Cink Maksimalna rastvorljivost cinka u zlatu u vrstom stanju iznosi 33 % (atomska), a zlata u cinku 4,8 % atomskih. Jedinjenje Au4Zn je nesreeni vrsti rastvor. Izmeu 420 0C i 261 0C dolazi do sreivanja uz obrazovanje faze tipa AuCu. Ispod 270 0C dolazi do sreivanja uz obrazovanje sloene strukture sa ortorombinom reetkom. Jedinjenje AuZn pri sobnoj temperaturi predstavlja sreenu super strukturu. Ova faza ostaje sreena sve do temperature topljenja. Cink se u znatnoj koliini nalazi u legurama zlata za izradu nakita. Zlato kadmijum

15

Maksimalna rastvorljivost zlata u kadmijumu na 623 0C iznosi 32,5 % (atomskih), a zlata u kadmijumu 3,5 %(atomskih) na 309 0C. Legure zlato-kadmijum najvie se koriste za izradu lemova. Zlato-nikl Pri legiranju zlata sa niklom temperatura likvidusa se smanjuje i ima najniu vrednost pri 951 0C i pri koncentraciji nikla od 42 % (at). Sa daljim poveanjem sadraja nikla termperatura likvidusa raste do temperature topljenja nikla. Legure Au-Ni kristaliu se uz obrazovanje neprekidnog niza vrstih rastvora. Pri snienju temperature, od solidusa do sobne, dolazi do raspada jednofaznog vrstog rastvora, tako da se kod sporog hlaenja stvara dvofazna struktura. Najvia temperatura raspada je kod 70 % (atomarnih) nikla i iznosi 812 0C. Mehanike osobine, tvrdoa i vrstoa poveavaju se sa porastom sadraja nikla, da bi najveu vrednost imale kod 50 % (artomarnih) nikla. Sa daljim poveanjem nikla mehanike osobine opadaju. Legure sistema Au-Ni-Cu-Zn se koriste za izradu nakita. Zlato-paladijum Ove legure grade neprekidan niz vrstih rastvora. Tvrdoa i vrstoa dostiu maksimalne vrednosti pri koncetraciji paladijuma od 60 do 65% (atomarnih). Paladijum se dodaje da bi se legure plastino obraivale. Ove legure nemaju veliku tvrdou, ali se ona moe poveati dodatkom nikla. Zlato-platina Zlato sa platinom obrazuje neprekidni niz vrstih rastvora u celom intervalu koncetracije. Najvia temperatura prelaska izmeu jednofaznog i dvofaznog podruja je 1252 0C pri koncetraciji od 60 % platine. Fiziko-mehanike osobine zavise od reima termike odbrane. Dodatak 0,5 % rodijuma poveava tvrdou, vrstou i plastinost legura. Trokomponentni sistemi Uzajamno dejstvo u ovim sistemima legura na bazi zlata je malo izueno. Ove legure su vane za izradu nakita. Sve ove legure imaju fazne preobraaje. Sa snienjem temperature oblast homogenosti se smanjuje, a oblast legura sa dvofaznom strukturom se poveava. Brzim hlaenjem sa temperature iznad 650 0C moe se dobiti legura sa 58.55 % Au koja e imati homogeni vrsti rastvor. Zagrevanjem do 300 0C izazvae se raspad presienog vrstog rastvora na dve faze: 1, koja sadri zlato i srebro, 2, koja sadri zlato i bakar, a to dovodi do poveanja tvrdoe legura. Poveanje tvrdoe legure moe se postii dispergovanjem i sreivanjem. Raspad presienog vrstog rasatvora deava se ispod 500 0C. Legure Au-Cu-Ni koje u sebi sadre 4-20 % Zn pripadaju grupi belog zlata i slue za izradu nakita.

16

Fazni preobraaji u ovim legurama su veoma sloeni i nedovoljni izueni, a mehanike osobine jako zavise od termike obrade. Zlato-bakar-paladijum Homogeni vrsti rastvor je u itavom intervalu koncentracija iznad 650 0C. Homogene faze legura su plastine i relativno male vrstoe. Pri snienju temperature dolazi do faznih preobraaja to omoguava da se povea tvrdoa legure starenjem. Dodatak paladijuma u leguri poveava stabilnost faza kod legura Au-Cu. Kao najstabilnija faza javlja se sreena faza AU3Pd2Cu3 sa povrinski centriranom kubnom reetkom. Pri sadraju zlata do 15 % poveava se stabilnost PdCu faze. Zlato poveava postojanost prema koroziji u leguri PdCu. Zbog toga se legura Au-Pd-Cu koristi za izradu kontaktnih materijala i lemova. Zlato-srebro-paladijum Sve legure ovog sistema obrazuju vrst rastvor, imaju homogenu strukturu. Vrednost tvrdoe ovih legura je manje osetljiva na promene koncetracije zlata i srebra. Legure koje sadre zlata manje od 50 % (atomarnih) otporne su na tamnjenje (stvaranje sulfida), a legure sa vie 50 % (atomarnih) ne korodiraju u prisustvu agresivnih sredina.

Savremeni pravci razvoja materijala i ekologije sa osvrtom na kvalitet U biolokim i medecinskim istraivanjima koristi se itav spektar razliitih materijala od pakovanja, razdvajanja , skladitenja, upotrebe, pa do sortiranja za reciklau. Prisutni su razliiti izazovi npr. jedan materijal je potpuno razgradljiv, a ne kodljiv za ljudski organizam, drugi ne sme da trpi promene a kompatabilan je sa ljudskim organizmom. Kolosalna inovacija u svetu nauke i tehnologije su bioloki materijali, pogotovu kada su u pitanju biomaterijali koji se koriste za implatante. Od njih se izrauju kontaktna soiva, vetaki kukovi, srani zalisci, kao i implatanti koji svojom razgradnjom oslobaaju lekovite supstance. Postoji mnogo definicija biomaterijala ali ona koja se najee koristi opisuje biomaterijal kao bilo koji materijal koji je u mogunosti da zameni ili obnovi funkciju tkiva u ovejem telu i da neprekidno ili periodino bude u kontaktu sa fluidima u organizmu. Ova definicija je ograniavajua jer iskljuuje materijal koji se koristi za ureaje kao to su hirurki instrumenti. U koliko se govori o izloenosti fluidima iz organizma, najee se radi o implatantima koji su u kontaktu sa unutranou tela, to zahtev nekoliko izriitih ogranienja u pogledu matejala da bi on uopte mogao da se koristi kao biomaterijal. Biomaterijal mora biti bioprimenjljiv ( ne izaziva negativne reakcije organizma). Ne sme biti toksian i ne sme imati kncerogeno dejstvo. Biomaterijal mora posedovati odgovarajue fizike i mehanike osobine da bi se koristio za popunu ili zamenu telesnog tkiva, mora biti prisutna sposobnost oblikovanja, treba da ima nisku cenu i da je lako dostupan na tritu. Sve ove zahteve ispunjavaju materijali koji su dostupni prosenom inenjeru koji se bavi materijalima. U ovu kategoriju su

17

svrstani metalni materijali, polimeri, keramika i prirodni materijali. U tabeli br.1. dati su primeri biomaterijala i njihova primena. Tabela 2. PRIMENA Srce i delovi za srce MATERIJAL Poliestri Silikoni Ugljenik Teflon Nerajui elik Nerajui elici Titanove legure Poliakrilna kiselina Poliglukoidna kiselina Kolagen Hidroksiapatit Kalcijum fosfat Polimetilmetakrilat Hidrogeli Silikon-akrilat

Skelet

Oftamologija

Savremeni koncept razvoja novih proizvoda trai kombinaciju razliitih materijala koji mogu da ispune najstroije zahteve u pogledu kvaliteta. Reprezentativni primer je upotreba titana za masovnu proizvodnju u automobilskoj i avio industriji. Do sada je visoka cena titana bila prepreka njegovoj iroj primeni. Zbog svojih dobrih osbina ( visoka vrstoa, mala gustina i odlina otpornost na koroziju) titan se koristi za izradu delova u automobilskoj kao i u avioindustriji. Do skora su se u avioindustriji iskljuivo koristile legure aluminijuma. Najnoviji tip aviona F-22 proizveden u SAD ima komponente matrijala prikazane na emi.

18

Struktura materijala u -22 F

10% 24% 42%

Legure titana Polimerni kompoziti Legure aluminijuma Legure gvo`|a

24%

Sistemi legura su veoma sloeni, to su viekomponentni sistemi koji pored titana imaju aluminijuma, kalaja, mangana, hroma,silicijuma, molidbena, vanadijuma i cirkonijuma. Optimalni zahtevi u pogledu kvaliteta se postiu kombinacijom razliitih reima termike obrade uz vrlo sloenu menadment strukturu korporacije MAI ( Korporacija za oblikovanje metal). Da bi se dobio optimalan kvalitet proizvoda kompanija mora posedovati eksperte iz razliitih oblasti kao to su : metalni materijali, kompozitni materijali, keramiki materijali, biomaterijali ili proizvodnje na elu sa tehnolokim menaderom. Pored ovih treba da postoje eksperti za oblast ekonomije. Svi oni strogo definiu kriterijume i optimalne tehno-ekonomske parametre u cilju dobijanja potrebnog kvaliteta proizvoda to je u vezi sa odreenim standardima. Poslovi tako odabrnog tako odabranog tima mogli bi se grupisati na sledei nain: koncept identifikacije kompletiranje projektne dokumentacije mogunost istraivanja brza (spora ) laboratorijska istraivanja uz manju ili viu cenu ispitivanja tehnologija i biznis- veza izmeu tehnologije i biznisa validnost projekta implementacija procesa primena novih tehnologija u procesima. Uspeh projekta zavisi od Tehnikog komiteta za nadzor. Ovaj sloen projekat je uspean ako svi uesnici projekta ostvare svoje zadatke. U 21. veku znaajno mesto se mora dati svim aspektima ekologije i zatite ivotne sredine. Kako ouvati ivotnu sredinu, proizvesti hranu, obezbediti pitku vodu, ist vazduh, svakako, znaajan zadatak sadanjih i generacija koje tek dolaze . Industrijska revolucija mora biti maksimalno iskoriena da bise stvorili i odrali odgovarajui uslovi ivota, a da se industrijalizacija ne okrene protiv svojih stvaralaca. Konstatovanjem alarmantne situacije u eko-sistemu se ne reava problem, ali je vano da informacije o realnom i istinitom poremeaju u prirodi budu stavljene do znanja javnosti, kako bi postali svesni da samo svojim humanim odnosom prema prirodi mogu doprinet zdravijem ivotu.
19

Prema meritornim procenama na planeti e 2030. godine iveti oko 12 milijardi ljudi. U takvoj situaciji javljaju se veoma ubedljivi razlozi za korenitu promenu dosadanjeg pristupa industrijskoj proizvodnji i dananje ekoloke filozofije, ukoliko elimo da za budue generacije sauvamo, bar sadanji stepen ekoloke uravnoteenosti prirode. Savremeno potroako drutvo svakodnevno proizvodi ogromne koliine smea u kome najvie ima proizvoda za jednokratnu upotrebu. Reciklaa je vrlo profitabilna delatnost. Prema nekim raunicama u poslovima sa otpadom u svetu se godinje okrene oko 150 milijardi dolara.Vrednost jedne tone smea iznosi oko 50 dolara, pa je po isplativosti ova delatnost na visokom mestu , zbog ega u svetu lako dobija kreditnu podrku banaka. Shvatajui da je ponaanje u ovoj oblasti po postavljenim standardima uslov za integraciju u Evropsku uniji, Evropske zemlje u tranziciji poele su ozbiljno da reavaju problem otpada, a pojedine od njih uspele su da u relativno kratkom periodu postignu soidne rezultate. Prema najnovijim podacima sa Instintuta za materijale u Londonu u toku 2000-te godine 282000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau, to je za 29% poveanje u odnosu 1999. godinu. Svetski eksperti prognoziraju da e se u sledeih pet godina doi do poveanja obim areciklae za 20% godinje. U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae. Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu, karonsku, staklenu i drugu ambalau. U radu je pokuano da se ostvari korelacija savremenih asekata materijala i sistema kvliteta, kao i nekih parametara koji odluuju u kojim pravcima e se kretati strategija budueg razvoja. Iz tih razloga razmatrana su pitanja ekologije, motivacije, dizajna proizvoda kao i reciklae. CARINSKO POSLOVANJE Pojam carine Carine su vrsta dravnog poreza koji se plaa na odreenu robu kad prelazi dravnu ili carinsku granicu. U starom i srdnjem veku carine su bile obaveza koje su na svom podruju ubirali vladari, feudalci, gradovi i crkva na robu u unutranjem prometu. Carine su esto imale znaajne takse, npr.luke takse, drumarine, mostarine ili kao odteta za osiguranje robe. Pojam carine u dananjem smislu, kao dravni porez , koji se ubira kad roba prelazi granicu, izgradili su prvi merkantilisti u XVII i XVIII veku. Prema smeru kretanja robe carine se dele na uvozne, izvozne i provozne (tranzitne). Danas su najvanije uvozne carine, ree su izvozne carine, a tranzitne su najveim delom ukinute

20

Prema svrsi zbog koje su uvedene, carine se dele na fiskalne (cilj im je poveanje dravnih prihoda) i na zatitne (treba da zatite robu domae proizvodnje od strane konkurencije povienjem cena strane robe). Kad zatitne carine vae samo odreeno vreme, u kome domaa proizvodnja treba da postane sposobna da konkurie stranoj robi, govori se o vaspitnim carinama. Prema nainu odmeravanja, postoje carine ad valorem (prema vrednosti) i specifine carine koje se ubiraju po teini, komadu ili obimu robe. Prema nainu odreivanja carine se dele na autonomne, koje drava odreuje bez sporazuma s drugim dravama, i na konvencionalne , koje su rezultat sporazuma s drugim dravama. Po uinku koji treba da proizvedu, carine mogu biti prohibitivne, kad im je cilj zabrana uvoza ili izvoza robe; retorzivne, kad se odreuju kao odmazda za previsoke ili diskriminatorne carine koje se prema domaoj robi primenjuju u stranoj dravi; preferencijalne, kada se pomou povoljnih carinskih stopa nastoji da olaka trgovina s odreenim dravama ili olaka uvoz nekih dobara Pokretna carinska skala je specifina carina, jer se njen iznos menja prema kretanju cena odnosne robe. Danas se vie ne primenjuje, a klasian primer za tu vrstu carine bio je engleski zakon na ito koji je vaio od 1689. do 1846. godine. Rebuliki carinski Zakon predvia postojanje uvoznih, a u izuzetnim sluajevima izvoznih carina, a izriito iskljuuje postojanje tranzitnih carina. Ne podlee plaanju carine: stvari za slubene potrebe efova stranih drava i efova diplomatskih predstavnitava u Srbiji injihove ue poredice i lanova pratnje; grbovi , amblemi, zastave, igovi, nametaj iprevozna sredstva namenjena za neposrednu upotrebu diplomatskih i konzularnih predstavnika; u okviru sklopljenih meunarodnih ugovora stvari namenjene za potrebe meunarodnih organizacija i linu upotrebu njihovih predstavnika i slubenika i vojna oprema namenjena za potrebe Vojske Srbije . Carinske isprave Carinske isprave su dokumenti na osnovu kojih se obavlja carinjene. To su u prvom redu carinska deklaracija ili prijava za carinjenje i isprave koje se prilau, npr. prevozne isprave (tovarni list kod eleznikog, renog i avionskog prevoza, teretnica ili konosman kod pomorskog prevoza), rauni o ceni robe, uverenje o poreklu robe, koje po pravilu izdaju trgovinske, ili industrijske komore, ili organi vlasti, to zavisi od konkretnog meunarodnog ugovora, a vano je za primenu carinske tarife i za kontrolu meunarodnog prometa robom. Jedan od najvanijih carinskih dokumenata je carinska deklaracija.Ovaj dokument je pismena prijava robe za carinjenje koju podnosi njen vlasnik prilikom uvoza robe u carinsko podruje, provoza kroz njega ili izvoza iz carinskog podruja. Smatra se da je vlasnik robe lice na koga glase prevozne isprave ili na koje su one prenete U ime vlasnika carinsku deklaraciju esto i podnose transportna preduzea ili ovlaeni carinski

21

posrednici. Carinska deklaracija se podnosi na propisanom obrascu, koja sadri :ziv robe, koliinu, prevozno sredstvo, poreklo i namenu robe, kao i potpis podnosioca. Uz carinsku deklaraciju moraju se podneti i druge propisima odreene isprave, npr. raun, prevozna isprava , prijava ouvozu ili izvozu i sl.Davanje lanih podataka u carinskoj deklaraciji predstavlja carinski prekraj. Carinska deklaracija slui kao osnova za pregled robe, za njen obraun i za naplatu carine i carinskih dabina. Ako carinarnica prilikom pregleda robe nae da stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u deklaraciji, ona e to zapisniki utvrditi, a podnosilac deklaracije ima pravo da podnese prigovor protiv nalaza carinarnice u pogledu kvaliteta, koliine, ili vrednosti robe. Po prigovoru podnosioca deklaracije donosi reenje u prvom stepenu carinarnica, a u drugom stepenu Uprava carina CARINSKI ORGANI Carinski organi, su organi dravne uprave koji kontroliu promet robe prilikom uvoza na carinsko podruje provoza kroz njega, ili izvoza sa carinskog podruja, koji robu carine i vre deviznu kontrolu na granici carinskog podruja. Carinski organi u naoj dravi su Uprava carina i carinarnice. Uprava carina organizuje carinsku slubu, neposredno rukovodi svim carinskim organizacionim jedinicama i reava albe pretiv reenja carinarnica donesenih u prvom stepenu u upravnom i prekrajnom postupku. Carinarnice pregledaju i carine robu neposredno na terenu, vre nadzor nad putnicima u devizno-valutnom pogledu, vode prekrajni postupak povodom carinskih krivica, prikupljaju statistike podatke i vre druge poslove koji im se stave u dunost. Carinarnice postoje u svim onim pograninim mestima gde prolaze pogranini putevi, a mogu postojati i u vanijim trgovakim i prometnim sreditima itavog carinskog podruja. CARINSKI POSREDNIK Carinski posrednik je ovlaeno lice koje mesto vlasnika robe podnosi carinsku deklaraciju. Carinski posrednik mora biti regidtrovan kod carinarnice i posebno kfalifikovan za vrenje svoga posla. CARINSKI POSTUPAK Carinski postupsk obuhvata postupke koji obavljaju carinske vlasti u vezi sa carinjenjem robe, a sastoji se iz primanja i ispitivanja carinske deklaracije sa svim propisanim propratnim ispravama koje su potrebne da se moe izvriti carinjenje robe, zatim i carinskog pregleda, koji se sastoji u utvrivanje koliine, kvaliteta i vrednosti robe,
22

odreivanju carinske stope prema carinskoj tarifi, obraunavanju carine, taksa, poreza na promet, learine i drugih taksa koje se naplauju u toku carinskog postupka, i, na kraju, u naplati carine i carinskih dabina, koje obuhvataju ukupan iznos svih davanja kojima je roba optereena prilikom carinjenja. Carinarnice i Uprava carine vode carinski postupak i donose reenja po odredbama Zakona o optem upravnom postupku.Protiv reenja carinarnice moe se izjaviti alba Upravi carina, a u odreenim sluajevima protiv reenja donesenih od carinskih organa moe se traiti pravna zatita i pred sudovima. CARINSKA SLOBODNA SKLADITA Carinska slobodna skladita slue za smetanje neocarinjene robe, a osnivaju se u mestima u kojima postoje carinarnice. U ovim skladitima roba se moe sortirati, pretakati prepakivati i dr.,tj.smeju se vriti sve manipulacije doputene i u javnom skladitu. U pojedinim zemljama postoje osim ovih skladita i posebna preduzea koja se kao javna skladita bave skladinim poslom i odgovaraju prema posebnim naelima za uskladitenu robu. Ako su ta javna skladita pod nazorom carinskih vlasti, za robu koja je u njima smetena vae isti propisi kao i za robu u carinski slobodnim skladitima.Ta skladita zovu se slobodna javna skladita.Takva skladita odgovorna su i carinskim vlastima i vlasnicima robe, koji inae nisu u neposrednom odnosu sa carinskim vlastima. Carinska slobodna skladita i slobodna javna skladita vana su za tranzitnu, reeksportnu i uopte za meunarodnu trgovinu, jer obaveza uvoznika robe na plaanje carine nastaje tek kada roba ostaje u zemlji CARINSKO SMESTITE Carinsko smestite je svako smestite za robu koja uiva povlasticu izvan carinskog prostora, pa roba koja je sve vreme ovde smetena ne podlee plaanju carine. Carinska smestita se mogu otvarari samo u metima u kojima postoji carinarnica, Svi propisi koji vae za carinska slobodna skladita vae i za carinska smestita. Robu u carinsko slobodno skladite moe smestiti svaki uvoznik, dok robu u carinsko smestite moe smestiti smao uvoznik kome je to odobreno. SLOBODNA CARINSKA ZONA Slobodna carinska zona obuhvata podruje koje se nalazi u okviru podruja granica neke zemlje, ali ne spada u njeno carinsko podruje. Slobodna carinska zona najee

23

obuhvata deo neke luke, pa brodovi koji s robom pristaju ne podleu nikakvom carinskom postupku od strane carinskih vlasti zemlje kojoj luka pripada. Meutim, kada roba prelazi carinsku granicu i ulazi u carinsko podruije drave koja je odobrla slobodnu carinsku zonu, ona podlee redovnom carinskom postupku. Slobodne carinske zone postojale su a i sada postoje u mnogim zemljama, npr.Hamburgu, Kopenhagenu, Solunu i dr. Jugoslovenska slobodna carinska zona u Solunu osnovana je konvencijom zakljuenom 1913. godine izmeu Kraljevine Srbije i Kraljevine Grke.Poto Srbija za vreme I svetskog rata nije mogla koristiti ovu zonu, konvencija o toj slobodnoj zoni obnovljena je 1923. godine s vanou od 50 godina, stim da se njeno vaenje moe produiti U toj zoni postoji jugoslovenska carinarnica, a roba izmeu Jugoslavije i te zone prevozi se eleznicom pod carinskom (tranzitnom) plombom jugoslovenskih i grkih carinskih vlasti. U naoj zemlji je formiranje slobodne carinske zone regulisano Carinskim zakonom, a odobrenje za osnivanje daju ovlaeni dravni organi. U novije vreme mnoge nerazvijene zemlje postigle su veliki privredni razvoj osnivanjem slobodnih carinskih zona za obavljanje raznih privrednih delatnosti, jer slobodne carinske zone za to pruaju velike pogodnosti i privlae strani kapital za ulaganje. CARINSKA UNIJA Carinska unija predstavlja savez na osnovu meunarodnog ugovora izmeu dve ili vie drava iji je opti cilj ukidanje carinskih barijera i uspostavljanje jedinstvenog carinskog podruja, odnosno uvoenje slobodnog reima uvoza i izvoza robe izmeu drava lanica unije.Ovo znai da se, po pravilu, izmeu drava koje su sklopile sporazum o carinskoj uniji uspostavlja identinost carinskog zakona i carinske tarife, jedinstvo carinske granice i carinske teritorije prema treim dravama, puna sloboda trgovinskog prometa i razmene u okviru takve teritorije, kao i deoba prema ugovorom utvrenim pravilima carina ubranih na zajednikoj granici. Ovu definiciju carinske unije dao je Stalni sud meunarodne pravde u savetodavnom miljenju od 5.9.1931.prilikom razmatranja saglasnosti nameravane carinske unije izmeu Austrije i Nemake sa odredbama Sanermenskog i Versajskog ugovora o miru iz 1919.godine i enevskog protokola o Austriji od 4.10.1922. Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT) daje neto elastiniju definiciju carinske unije.Prema odredbama lana XXIV, t. 8. GATT-a pod carinskom unijom se podrazumeva zamena dveju ili vie carinskih teritorija jednom carinskom teritorijom u sluajevima kad uspostavljanje takvog jedinstvenog podruja ima za posledicu ukidanje izmeu ugovornih strana carina i trgovinskih ogranienja za najvai deo trgovinske zamene (dakle, ne trai se apsolutna sloboda prometa izmeu ugovornica) i da takse,

24

dabine, carine i druga ogranienja koja se primenjuju prema treim zemljama budu u sutini identina. Pod carinskom unijom se, meutim, ne moe smatrati sporazum kojim je predvien slobodan bescarinski reim samo za odreene proizvode, ili pak posebni povlaeni reimi izmeu odreene grupe zemalja koje ine izvesnu politiku zajednicu, kao i sporazumi u kojima je jedna ugovorna strana povlaena Sa stanovita meunarodnog prava carinska unija ograniava suverenitet drava lanica carinske unije time to im onemoguava voenje samostalne carinske politike prema treim zemljama, dok se uzajamne povlastice izmeu drava lanica carinske unije ne mogu uziati kao osnov za tree drave kakv postoji izmeu drava koje su stupile u carinsku uniju. U istoriji najpoznatiji primer carinske unije predstavlja Zollverein, odnosno carinski savez izmeu nemakih drava sklopljen Sporazumom od 22.III.1832., prema ijim odredbama je uspostavljena carinska unija izmeu veine nemakih kneevina i kraljevina, na elu sa Pruskom.Ovaj carinski savez je predstavljao bazu za kasnije politiko ujedinjenje Nemake. Posle I svetskog rata Belgija i Luksemburg su Sporazumom od 25.VII.1921.godine stvorile carinsku uniju kojoj je se kasnije prikljuila Holandija. Ova unija je poznata pod nazivom Beneluks. U Evropi je tokom druge polovine XIX i poetkom XX veka bilo vie planova za stvaranje carinske unije izmeu pojedinih zemalja. Meutim, ti planovi nisu ostvareni.Tako su Srbija i Bugarska predvidele sklapanje carinske unije 1905. godine, ali je to spreila Austro Ugarska koja je u tom cilju protiv Srbije vodila viegodinji carinski rat. Posle II svetskog rata Jugoslavija je u periodu 1947-1948. bila u carinskoj uniji sa Albanijom, a Bledskim sporazumom iz 1947. godine predvieno je bilo stvaranje carinske unije sa Bugarskom. Meutim,usled pogoranja politikih odnosa do ega je dolo posle Rezolucije Inforbiroa 1948., Albanija je jednostrano raskinula taj sporazum, dok do stvaranja carinske unije sa Bugarskom nije ni dolo. Danas najznaajnija carinska unija deluje u okviru Evropske ekonomske zajednice.Poetak ove unije datira iz Rimskih sporazuma koji su stupili na snagu 1.I.1958 gde je predviena potpuna privredna integracija est zemalja zapadne Evrope.Ova zajednica prilikom osnivanja zvala je se Zajednica za ugalj i elik, inile su je Zapadna Nemaka,Francuska,Italija,Holandija, Belgija i Luksemburg.Poev od 1.VI.1968. godine uspostavljena je potpuna carinska unija izmeu ovih zemalja. Kasnije tokom vremena ova zajednica je se sve vie proirivala, taka da je sada sainjava 18 zemalja sa tendencijom daljeg proirenja. U meuvremenu ova carinska unija prerasla je i u monetarnu uniju sa jedinstvenom valutom, sa daljom tendencijom u perspektivi prerastanja i u politiku integraciju. Osnovni razlog ujedinjavanja Evropskih zemalja je u injenici, da samo ujedinjena Evropa moe da se ekonomski suprostavi SAD i Japanu.

25

Program finansijske pomoi NVO u oblasti odrivog razvoja sprovodi se od strane Regionalnog centra za ivotnu sredinu za Centralnu i Istonu Evropu (REC) uz podrku Europe Aid Kancelarije Evropske komisije. Ovaj program ima za cilj da finansijski podri inicijative nevladinih organizacija u regionu Zapadnog Balkana u jaanju njihove uloge na teme odrivog razvoja. Program takoe promovie saradnju sa lokalnim i regionalnim vlastima, kao i drugim zainteresovanim stranama u definisanju prioriteta odrivog razvoja. Program podrazumeva program finansijske pomoci na regionalnom nivou, saradnje vie zemalja i program finansijske pomoi na nacionalnom nivou, koji podrazumeva podrku projektima u svakoj od zemalja posebno i to: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji i Crnoj Gori i Kosovu (pod lokalnom administracijom UN). Program finansijske pomoi na regionalnom nivou sprovodi REC Centrala u Maarskoj, dok program finansijske pomoi na nacionalnom nivou u svakoj od zemalja Zapadnog Balkana, sprovode Lokalne Kancelarije REC-a. Program finansijske pomoi na nacionalnom nivou u naoj zemlji sprovodi REC Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori. Ovaj program omoguuje NVO-ima da: uvrste pozicije i definiu uloge u poboljanju kvaliteta ivotne sredine na lokalnom i regionalnom nivou kroz promociju odrivog razvoja (odrivi stil ivota, sredina bez GMO-a, obnovljiva energija, odrivo korienje prirodnih resursa, organska poljoprivreda, dobro vladanje, kao i drutvena jednakost); podiu svest stanovnitva o odrivom razvoju sa ciljem promene njihovog ponaanja ka ekoloki prihvatljivijem; sarauju sa vlastima u definisanju prioriteta odrivog razvoja; sarauju sa drugim zainteresovanim stranama u primeni prakse odrivog razvoja. A.Q.A. American Qualitz Assessors je jedna od tri vodee sertifikacione kue u SAD sa seditem u Junoj Karolini, vri sertifikaciju prema standardima ISO 9000, QS 9000, ISO 14000, AS 9000 i TL 9000. Iako je svakako najpoznatija u SAD, AQA preko svojih filijala irom sveta, pokriva sve regione sveta. U Evropi, AQA posluje preko svoje direkcije za Evropu sa seditem u Cirihu, a u Beogradu je poelo sa radom predstavnitvo za Jugoslaviju i istonu Evropu. A.Q.E. Ltd predstavlja kompaniju koja Vam omoguuje da na veoma brz nain usaglasite Va Poslovni sistem sa sistemom kvaliteta u skladu sa serijom standarda ISO 9000, sa sistemom za upravljanje zatite ivotne sredine u sa serijom standarda ISO

26

14000 ili sa sistemom kvaliteta specificiranim za automobilsku industriju u skladu sa standardom QS 9000. Pristup A.Q.E. je... Da se svaka organizacija moe dovesti do sertifikata za period od 6 9 meseci u zavisnosti od veliine organizacije i da se mora potovati sistem vie obuke manje konsaltinga, jer samo obueni ljudi najbolje znaju kako da svoj poslovni sistem usaglase sa ISO 9000, ISO 14000 ili QS 9000 Da cena uvoenja sistema kvaliteta ili zatite ivotne sredine najvie zavisi od angaovanja samih zaposlenih u organizaciji, ali da zavisi i od veliine organizacije, kompleksnosti poslovanja, podrke rukovodstva i postojeeg upravljanja. PUT DO SERTIFIKATA Gap Analiza je najvaniji korak, analiza postojeeg naina poslovanja i njeno poreenje sa standardima. Rezultat analize je LISTA AKTIVNOSTI KOJE JE NEOPHODNO REALIZOVATI Obuka upoznavanja sa standardima i analiza postojee dokumentacije Provera dokumentacije prvog i drugog nivoa. Obuka za interne provere po meunarodno priznatoj metodologiji. Predocenjivanje koje predstavlja simulaciju stvarnog ocenjivanja i izvodi se strogo prema pravilima inostranih sertifikacionih tela Po dogovoru moe se realzovati i obuka za stalnounapreenje, kao i dogovoriti eventualni konsultatski dani, ukoliko se ukae potreba.

A.Q.A. kao sertifikaciono telo, izmeu ostalog je sertifikovalo sledee poznate svetske kompanije: u skladu sa standardom ISO 9000: Jack Daniels Distillery, JW Alluminium Company, Aero System Engineering Inc., Corning Division of Dow Jones Industrial, RJR Tobacco Company, United Airlines, i mnoge druge. u skladu sa standardom QS 9000 & ISO 9001: Del Met Corporation, Tower Automotive Inc., (jedan od kljunih snabdevaa velike trojke Chrysler, General Motors i Ford), Harvard Industries, itd.

27

u skladu sa standardom ISO 14001: Feintool U.S., Lang Mekra North America, Group Arnold Magnetic Technologies, Tower Automotive, ATC Inc., Hutchinson Sealing System, i dr. Preko direkcije iz Beograda, sertifikovane su sledee organizacije: Institut za mala i srednja preduzea, Beograd ISO 9001: 1994 HK Petar Drapin , Mladenovac ISO 9001: 1994 Transportped, Beograd ISO 9002 : 1994 Minel Elip, Beograd ISO 9002 : 1994 Uno Martin, abac ISO 9001: 1994 Minel Kontaktne mree, Beograd ISO 9002 : 1994 Moji Promet, Nova Pazova ISO 9002 : 1994 Mz Home Group, Beograd, Novi Sad, Bjeljina ISO 9002 : 1994 Unigrad, Srpsko Sarajevo ISO 9002 : 1994 Kolos, Srpsko Sarajevo ISO 9001: 1994 Montaa, Srpsko Sarajevo ISO 9002 : 1994 Prvi put na ovim prostorima sertifikovana je neka organizacija prema standardu QS 9000 i to Sinter a.d. iz Uica. Kaldera, Laktai Banjaluka ISO 9002 : 1994 Akademija Umetnosti BK ISO 9001: 2000 Unis Adria, Banja Luka ISO 9002 : 1994 Bobi, Klanice ISO 9002 : 1994 Integral Inenjering, Banja Luka ISO 9001: 2000 tark, Beograd ISO 9001: 1994 Yassa, Beograd zakazana provera prema ISO 9001: 2000 Livnica Kikinda zakazana provera prema QS 9000 Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo as uspostavljanja koncepta zastite ivotne sredine,definisanje njihovih znaajnih aspekata, odreivanje ciljeva, uspostavljanje programa, provera i praenje rezultata i priprema izvetaja o zatiti ivotne sredine autori su eleli da iru populaciju informiu o svojim saznanjima i trendovima zatite ivotne sredine, koristei se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials, London, UK). Na prelomu dva milenijuma, ulo se u vek tehnoloke ekspanzije,informatike revolucije i poremeaja prirodne ravnotee sa druge strane.Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje, a proizvodi e biti kvalitetni i ekoloki isti.Sigurno da na kvalitet ivota utie:menadersko znanje, globalizacija, elektronske mree, inovacije, kreativnost i poznavanje tehnoloke revolucije u oblasti biotehnologije, komunikacionih mrea i transportnih sredstava. Poznata je injenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA naelima sastoje od sledeih faza:uspopstavljanje politike zatite ivotne sredine,

28

utvrivanje znaajnih aspekata zatite ivotne sredine, odreivanje ciljeva, uspostavljanje programa zatite ivotne sredine, provera i praenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvieg rukovodstva),priprema izvetaja o zatiti ivotne sredine(EMAS). Da bi program zatite ivotne sredine mogao da funkcionie neophodno je periodino praenje i ocenjivanje, radi kontinualnog obogaivanja novim iskustvima iz sveta, uz ukljuivanje novih ideja upuenih od referentne grupe. Meunarodne organizacije za standardizaciju(ISO/IEC/ITU)imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu, pri emu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode, zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnotvo fizikih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija.Svi oni imaju ulogu da pomognu potroaima standardizovanim i lako razumljivim obeleavanjem. Treba istai porodicu meunarodnih standarda ISO 14000-Menament ivotnom sredinom, koji pomau organizacije da prevaziu usklaivanje sa propisima o ivotnoj sredini ve poseduju strateki znaaj, jer definiu strukturu,jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiu na ivotnu sredinu i poboljanje sistema. Uticaj ivotne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. U svim oblastima rad je veoma dinamian, a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donoenje standarda za itave grupe proizvoda uz pokuaj da se maksimalno potuju ekoloki propisi(IEC Uputstvo 109, Aspekti ivotne sredine) i IEC Uputstvo 113, Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice.Sa generalne take gledita, medjunarodna standardizacija treba da odigra znaajnu ulogu u odravanju i unapreenju kvaliteta ivota u pogledu donoenja standarda i odgovarajuih drugih dokumenata. Nevladine i druge organizacije van postojeih(ISO/IEC/ITU), razvile su svoja sopstvena dokumenta, kao to su:WWF(Svetski fond za prirodu), sa standardima za menadment sistemom u umarstvu, FSC(Savet za upravljanje umama) i MSC(Menadment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija(CEPAA), koji je doneo SA 8000 standard za drutveni menadment. U toku 2001 godine dolo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa seditem u Londonu.Spajanjem ovih institucija njihovi lanovi dobijae informacije iz tehnologije, optimizacije kvaliteta, reciklae, ekonomije i ekologije.Divna je to prilika za profesionalno informisanje.Institut ima 24000 lanova iz velikog broja zemalja, a razpolae godinjim sredstvima od 11 000 000 funt, to je sigurnost za dug period u budunosti.Dolo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.lanovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije, kontinualni profesionalni razvoj, servisi za organizovanje svetskih konferencija, izdavanje asopisa, kao i praenje trendova u razliitim fazama usavravanja, obrazovanja, izvodjenje specijalnih kurseva.Institut sarauje sa 200 kompanija iz celog sveta. Formirani servisi u Institutu pomau lanovima Instituta, kompanijama, akademijama i Vladi.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije, ekologije, reciklae, keramikih materijala, kompozitnih materijala, lakih materijala, polimera, gume, elika, biomaterijala, livarstva, elektronike,povrinskog inenjeringa itd.

29

Prioritetan znaaj se daje multidisciplinarnom radu i izuavanju.Reciklaa je evropska perspektiva, ekologija takodje. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u vee u cilju kvalitetnog rada, kao i veeg kapitala.Uveana sredstva institucija omoguuju njihov intezivan razvoj, a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Sigurno je da e doi do profesionalnijeg obavljanja poslova, a sve to ima i komercijalni interes. Posebna panja se posveuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj, svih aspekata nauke, inenjeringa i tehnologije, otkria, procesa, aplikacija, reciklaa materijala minerala i goriva. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i ireg je posveivanje panje reciklai i ekolokim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagraivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije, kao i inenjerski dizajn.Vano mesto zauzimaju vakum tehnologije.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum, titan i specijalne elike. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau,to je za 29% poveanje u odnosu na 1999.godinu.Svetski eksperti predvidjaju da e u sledeih pet godina doi do poveanja obima reciklae za 20% godinje.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae.Embrion za reciklau u Belgiji se razvija od 1994.godine.Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalau, kartonsku, karoserije kola, staklene i plastine flae.Sakupljeno je i odvojeno vie od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smeteni u blizini kua, a zatim otpremljeno na reciklau u toku prole godine. U Evropi se oekuje da se u toku 2001,godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Na ovaj nain dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. Svetski trendovi su legure titana, legure za avio i auto industriju, kao i korienje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Pravu revoluciju u svetu materijala ine legure koje e se proizvoditi sledeih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Kod tih legura izrazaito je poveana vrstoa, a ovi materijali obezbeuju produenje ljudskog veka.Kvalitetan ivot moe da se produi do 100 godina.Vek implatanta je oko 25 godina.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta e se produiti do 40 godina sa poboljanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnou sa ljudskim organizmom.Dosta se insistira na genetikoj kontroli bioaktivnih materijala.Sve to ima za cilj poboljanje kvaliteta ivota za milione ljudi i produenje ljudskog veka.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramikih materijala zauzimaju vidno mesto. Prioritetan znaaj ima dekorativan izgled proizvoda, to dovodi do originalnih umetnikih proizvoda, razliitih nijansi boja kod izrade optikih instrumenata, satova i drugih proizvoda uz softversku podrku.Nova generacija materijala potpuno e zatititi materijale od korozije i to korienjem legure Zn-Al. ISO 14000 je serija standarda iji je cilj da pomognu kompanijama u uvoenju i korienju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zatitom ivotne sredine.Oni potiu od meunarodno definisanih i prihvaenih metoda koje daju podrku ekolokim parametrima. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od itavog seta alatki menadmenta za prezentovanje aspekta ivotne sredine.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zatite ivotne sredine koja je apsolutno uniformna za sve

30

kompanije irom sveta.Poetkom ovog milenijuma vie od 20 000 preduzea u oko 100 zemalja je kompletno ili delimino sertifikovano.Prioritetan cilj je promovisati zatitu ivotne sredine,spreiti njeno zagaenje a sve to mora biti u vezi sa drutvenim i ekonomskim potrebama. Verovatno da e ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta,to e uticati na zdravlje, lepotu i kvalitet ivota. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu. Literatura 1. O. Novitovi: Materijali i proizvodi za novi milenijum 2001,140,7-15 2. R.G.Baker and A. Kelly(ed): The contribution of physical metallurgy to engineering practice; 1976 London, The Royal Society 3. D. Miclean: A new field for materials science, Materials Science and Engineering,1976, 26, 141-152. 4. A.Kelly: Walter Rosenhain and materials research at Teddington,Philosophical Transactions of the Royal Societu, 1976,282,5-36. 5. S.H.Alsayed et al.: Fibre- reinforced polymer repair materials-some facts, Proceedings of the Institution of Chemical Engineers, 2000,138,131-134. NEKA ZAPAANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPENIH Obezbediti opstanak i dugoroniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve tei i sloeniji zadatak. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka reava logistika. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspeno reava probleme ekonomije.Razvoj logistikog koncepta poslovanja u preduzeima razvijenih zemalja omoguio je savladavanje tekoa uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logistiara da logistika sama ne moe dobiti rat, ali da je bez logistike svaki rat unapred izgubljen . Logistike aktivnosti su: nabavka, skladitenje, odravanje zaliha, transport i distribucija. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog znaaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzea. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglaene i da postoji meu njima koordinacija u cilju obezbeenja optimalnog poslovanja. Logistika proizvodnje je najvaniji segment logistike preduzea. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija, materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje, kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje, upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzea je: smanjenje trokova proizvodnje, smanjenje prosene sume angaovanih sredstava, skraenje pojedinanih vremena

31

procesa i eliminisanje proizvodnje sa grekom.Ukoliko se vodi rauna o ovim osnovnim parametrima poveanje dobiti je izvesno. Na logistiku proizvodnje utie: razvoj proizvoda, struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. Pri razvoju proizvoda treba voditi rauna o konstruktivnom konceptu, zatim, o proizvodno tehnikom konceptu, a logistiki aspekti stvaraju uslove da se stvori mogunost prednosti u konkurenciji. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljaima onda se eliminiu problemi u protoku materijala. Na logistiku u velikom stepenu utie struktura proizvoda jer ona definie strukturu logistikih aktivnosti koje su prisutne u logistikom procesu. to je proizvodnja sloenija to je tee njeno normiranje i vei su logistiki trokovi. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veu logistiku panju. Standardizovanje samih elemenata moe smanjiti trokove koordinacije protoka. Sa obimom proizvodnje raste i znaaj logistike. U zavisnosti od principa izrade odreuje se i struktura izrade. Principi izrade utiu na protok materijala kao i vreme njegovog zadravanja. Zbog toga principi izrade utiu i na troak nastao usled koordiniranja protoka, a radi obezbeenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Treba razlikovati: principe obavljanja posla, principe objekta i principe grupa. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnoloku emu u kojoj uestvuju radnici. Principi objekta to su sva mogua pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnolokog i radnog procesa. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata, da bi se ostvario idealan protok materijala. Navedeni principi izrade proizvoda utiu na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu odreenih kriterijuma. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Najznaajniji preduslovi za uspean rad su: visok i permanentan standard kvaliteta, organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put, izrada malih serija, stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednaile promene potreba i eventualne smetnje, integrisana obrada podataka Osnovno je izvriti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno, a proizvodnju realizovati uz najmanje trokove uskladitenja i vremena. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih, proizvodnih i izlaznih tokova. Prioritetan zadatak je prilagoavanje potrebama potroaa. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe, a to moe da se ostvari uz skraenje procesa proizvodnje, maksimalno smanjenje serije, proizvodnja razliitih varijanti proizvoda.

32

Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledee: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljaa (bez skladitenja, tj. bez zaliha), proizvodnja malih serija, potpuno usklaeni kapaciteti u proizvodnom procesu, autonomne radne grupe i univerzalno obueni radnici, nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta ( bez greke ), dnevni operativni plan,zasnovan na planiranom obimu zavrne faze rada. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje, odnosno za eliminaciju skladita predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzea, ve i savrena organizacija privrede kao celine, tj. organizacija preduzea dobavljaa, organizacija komunikacionog i saobraajnog sistema, orghanizacija trgovine i dr. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritian stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima meu svim preduzeima koja uestvuju u proizvodnji. Na osnovu odreenih ugovora razrauju se godinji, kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Svaki partner u sistemu je duan da informie sve ostale o promeni bilo kog inioca poslovanja, kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. Znaajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se drati osnovnih pravila, a to su: - potovanje termina, - minimizovanje vremena, - minimizovanje vezivanje kapitala, - manje zalihe na skladitu, - optimalno rastereenje kapaciteta, - minimizovanje trokova. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje, planirati koliinu, planirati termine i kapacitete proizvodnje. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe, planirane veliine serija, vreme potrebno za pripremu plana), zatim, podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod), zatim, plan rada, kao i podaci o radnom mestu. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovoenje firmom bilo uspeno. Ukoliko je na tritu firma izloena jaoj konkurenciji to je menader firme prinuen da razmilja o novim mogunostima za racionalizaciju poslovanja.Trina ponuda je glavni podsticaj za poveano ukazivanje panje zajednikom upravljanju svim logistikim aktivnostima firme. Logistika marketinga se sastoji iz sledeeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. Oblast marketinga obuhvata mreu distribucije, servis potroaa i kontrolu zaliha. Finansije obuhvataju informacione mree u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. Proizvodnju ini proizvodni asortiman, skladitenje i transport. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme.

33

U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logistikih poslova. Primenom logistike smanjuju se trokovi zbog vrenja fiziko distributivnih aktivnosti. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinkom smislu obezbeenje odreenog nivoa servisiranja potroaa. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna panja. Servisiranje potroaa mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Ovo su samo neka zapaanja koja sigurno mogu pomoi ka uspenom binisu, jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraivanjima iz zemalja sa razvijenom trinom privredom. ta je to ekologija? Kako je nastala planeta i ivot na njoj? Koliko joj je vremena jo preostalo ukoliko nastavljamo sa njenim razaranjem i unitavanjem? ta treba initi za ouvaje ivotne sredine? Ekologija je nauka o zatiti ivotne sredine, borbe da se pomire sukobljeni interesi u odreivanju spoljanjih uslova ivota, veza ivih organizama s njihovim prirodnim okruenjem. Ekologija nije samo grana biologije, ona je mnogo vie od toga. Ona obuhvata delove prirodnih i drutvenih nauka, filozofiju i prouava prirodu kao celinu. Upravo ovaj pristup ini ekologiju tako irokim predmetom. Njena centralna tema jeste meuzavisnost celokupnog sveta. Planeta Zemlja je nastala pre 4,6 miliona godina, kad se od gasova i kosmike praine zgusnula u divnu, vrstu kuglu. Moe nam izgledati velika, ali Zemlja je tek neznatno zrnce u univerzumu. Zemlja je jedina planeta na kojoj je ivot mogu. To je zato to je prekrivena tankim slojem vazduha, tla i vode koji se naziva biosfera. Sloeni splet biljaka, ivotinja i drugih oblika ini ekosistem. U ekosistemu je sve tesno povezano jedno s drugim, promenite li jedan deo, menjate i drugi. Ljudi su samo jedan element ekosistema. Ekosistem moe opstati bez nas, ali nas ne moe biti bez ekosistema. Zivotna sredina je jedinstven sistem na planeti Zemlji koja omoguava i podrava nastajanje i trajanje ive materije u razliito organizovanim oblicima. To je sistem sa neogranienim brojem meusobno zavisnih procesa koji se neprekidno odvijaju. Nain ivota savremenog oveka i proizvodne tehnologije dovode postepeno do sveobuhvatnog zagaivanja Zemlje. Zagaenje u jednoj sredini spontano se prebacuje u druge, doprinosei daljem irenju zagaenja. Unitavanje ivotne sredine jeste svaka ljudska delatnost koja pogorava anse sadanjih ili buduih generacija da im priroda bude od koristi i da opstanu u njoj. Isputanje biocida u ivotnu sredinu jednako je opasno po oveanstvo koliko i pretnja nuklearnim ratom.

34

OUVANJE IVOTNE SREDINE

ovek,kao biljke i ivotinje,spada u ivu prirodu. Neraskidivo je povezan sa svojom prirodnom okolinom: vodom,vazduhom,zemljitem, biljkama i ivotinjama. Iz te prirodne okoline,koja opstaje zahvaljujui neprestanom dotoku suneve toplotne i svetlosne energije,ovek dobija sve to mu je neophodno za ivot.Od biljaka i ivotinja dobija hranu ,bez koje moe da izdri najvise nekoliko nedelja;bez vode moe da preivi samo nekoliko dana,a bez vazduha samo nekoliko minuta.Iz prirodne okoline ovek pribavlja i sve sirovine koje mu omoguuju da udobnije ivi: materijal za gradnju kua i izradu predmeta za domainstvo,rude,ugalj, naftu Ono to oveka,kao vrstu,izdvaja od ostalih ivih bia,i ini ga posebnim podsistemom u okviru biosfere,je,pre svega,njegova posebna, trostruka veza sa prirodom. ovek je: -deo prirode, -korisnik prirode i -bie iji je uticaj na prirodu,u toku duge istorije ljudskog drutva, postajao sve jai.ovek je jedina vrsta koja svojom delatnou trajno zagauje okvir svog ivota.I ne samo svog. Ako oveku nedostaje kultura ivljenja,sigurno je da se ovo suludo unitavanje prirodne sredine u kojoj ivimo, a koje nam ne namee samo naa tehnoloka civilizacija, nego i nae vaspitanje,nee moi zaustaviti. Beograd u vremenu razvoja ekoloke svesti Buran industrijski i urbani razvoj ,naroito izraen u poslednjim decenijama XX veka,prouzrokovao je znaajnu degradaciju ivotne sredine i zagaivanje koje su u pojedinim komponentama dostigle razmere koje su zahtevale sinhronizovanu akciju

35

madjunarodnog karaktera,naroito najrazvijenijih zemalja.Tako bi se spreile tendencije koje u globalnim razmerama predstavljaju opasnost po oveka i ivi svet. U centru nae panje nalaze se problemi zagaivanja i zatite ivotne sredine, koji su posledica industrijskog i urbanog razvoja,gde razvoj hemije i energetike u bitnim oblastima ljudske delatnosti-zauzimaju znaajno mesto. Poveanje broja stanovnika,naroito gradske populacije,uz sve vee korienje prirodnih resursa,poremetili su ekoloku ravnoteu i izazvali negativne posledice koje se ni lako ni brzo ne mogu otkloniti. Ako je pre dva veka zagaenje bilo lokalnog znaaja,pre jedan vek regionalnog znaaja , krajem XX veka problem je globalnog znaaja.Ovi se problemi moraju reavati udruenim naporima veine zemalja.O tome svedoci i veliki broj konvencija kao to su : konvencija o zabrani dompingovanja visokoaktivnih radioaktivnih otpadaka,konvancija o zatiti ozonskog sloja,konvencija o prekograninom kretanju opasnog otpada i njegovom odlaganju kao i dokumenti meunarodnih konferencija o zatiti ume,ouvanja bioloke raznovrsnosti i dr. Ustav i zakoni nae zemlje daju pravo graaninu da ivi u zdravoj sredini. Geoloka sredina kao deo ivotne sredine urbanog podruja Beograda predstavlja znaajni prirodni resurs ogranienog kapaciteta,pa njeno korienje mora biti racionalno sa nunim merama zatite.Ta sredina je izvorite snabdevanja grada vodom, prehrambenim proizvodima, energijom,mineralnim sirovinama. Ona predstavlja graevinsko tlo za deponovanje razliitih otpadaka i opasnih materija. U podruju grada ona je izloena brojnim i raznovrsnim tehnogenim uticajima koji je vie ili manje degradiraju. Geoloka sredina grada,zbog brojnih i razliitih zahteva korisnika, izloena je najintenzivnijim tehnogenim uticajima.Brojne interakcije prirodne i stvorene sredine u urbanom prostoru su esto teko uoljive i objanjive. Prirodni procesi ovde ponekad imaju drugaiju genezu i razvoj nego u slobodnom prostoru. Dobrim delom pod uticajem grada je geoloka sredina njegove ire okoline koja slui za snabdevanje vodom,energijom i slino,to moe prouzrokovati njeno osiromaenje i degradaciju. Dobar deo potreba za pijaom vodom Beograd danas obezbeuje iz izvorita podzemnih voda. Podzemne vode zbog boljeg kvaliteta,boljih uslova zatite trebalo bi da uvek imaju prednost nad korienjem i preradom povrinskih voda. Korienje povrinskih voda praktino bi trebalo da doe u obzir tek onda kada su iskoriene mogunosti eksploatacije podzemnih voda.

36

Geoloka sredina Beograda je i prostor za deponovanje komunalnih i industrijskih otpadaka,rudnikih jalovina meu kojima su u odreenoj meri zastupljene razliite opasne materije.O znaaju pravilnog reavanja ovog pitanja najbolje govori injenica da se radi o vie od 1000 tona komunalnih otpadaka dnevno samo iz Beograda.Pri tom pitanje zbrinjavanja deponovanja prerade ili unitenja otpadaka,praktino ni u jednom sluaju nije do kraja reeno na zadovoljavajui nain. U uem gradskom podruju locirana je gusta mrea gradskih instalacija (vodovod,kina i fekalna kanalizacija,toplovod,gasovod...). Delovi te mree su zastareli i oteeni,ak bez evidencije. Neki od tih sistema nose i odreeni nivo rizika u sluaju prirodnih ili tehnolokih nepogoda i katastrofa, a neki su sami potencijalni izvor. Neophodne mere:utvrivanje stanja ivotne sredine,utvr|ivanje potencijalnih izvora zagaenja, kao i metodologija spreavanja irenja i poveavanja zagaenosti. Prikupljanjem podataka i njihovom obradom dolo se do stanja i odgovarajuih mogunosti za reavanje ekolokih problema Beograda. Otpaci Kao proizvod narastajue,sve ee proizvodnje i potronje,jedini su izvor sirovina koji se stalno obnavlja i uveava.Ograniavanje nepotrebne potronje kao i korisna upotreba otpadaka,osnovni su zadaci u zatiti prirodne sredine,koji se mogu reavati usmeravanjem intelektualnog i radnog napora,upornim podizanjem ljudskih saznanja i odgovornim odluivanjem o merama koje drutvo treba da preduzme. Osnove programa za Beograd Beograd ne moe pretendovati da bude nosilac razvoja visokih tehnologija, privredni , turistiki, administrativni ili trgovaki centar,ako ne rei pitanje elementarne istoe grada i ne zatiti svoju prirodu posebno reke. Ako se uspostavi kontrola rada sa otpacima koji su osnovni izvor zagaenja i ako se nau savremena reenja za tretman gradskog smea,mogue je to postii. Lokacije za rad sa otpacima treba otvarati tamo gde oni najvie nastaju da bi se spreio transport kroz naseljene delove.U vezi sa tim treba utvrditi stroge kriterijume rada. Istraivanje strunjaka bazirana na iskustvima razvijenih gradova Evrope, SAD,Japana..., na strukturi otpadaka u Beogradu,pokazuju da je za tretman sme}a za ovaj grad jedino realno da se na izvorima otpadaka vri njihovo izdvajanje i selekcija korisnih otpadaka (metali,staklo,guma,plastika,papir...), kao i da se smee odreenim tehnolokim postupcima dovodi u stanje iskorienja u energetske svrhe.Potrebno je donoenje odluke o trajnim lokacijama za pripremu otpadaka od metala to reava problem velikog broja privatnih auto-otpada,koji su postali ruglo i veliki zagaiva grada.

37

Neophodna realizacija programa sakupljanja ambalanog stakla i proizvodnje staklenog kra.Odreivanje lokacija za odlaganje i deponovanje stare i otpadne gume,nerazgradive plastike i drugih tetnih i opasnih otpadaka, npr. najlon kese. Odreivanje mini lokacija-sabirnih punktova za otkup, sortiranje i prvu fazu pripreme otpadaka u naseljenim delovima grada. Organizovano sakupljanje starog otpadnog olova kao opasnog zagaivaa. Ekologija i otpadne plastike Otpadna plastika zbog svoje hemijske strukture ostaje dugo na deponijama nerazgraena i neunitena.Zbog ove neunitivosti izaziva klizanje tla.Otpadna plastika je veoma voluminozan materijal i zato sa porastom plastinih otpadaka predstavlja znaajno ekoloko optereenje pri deponovanju smea. Priblian sastav plastine frakcije u smeu iz domainstva u Evropi je 65% poliolefina,15% polistirola,10% polivinil hlorida i 10% ostali polimeri. Oko 70% od ukupne koliine svih otpadnih polimernih materijala u smeu ini ambalaa.Zahvaljujui plastici iz otpada moemo obezbediti dodatne izvore toplote,ako bi ovu vrstu smea spaljivali.Otpad gori bez dodatka goriva,a mnoge instalacije za sagorevanje otpada sadre i ureaje za recikliranje toplote.Toplota se koristi za zagrevanje vode ili stanova ili za proizvodnju elektrine energije. Zakljuak je da u postojeim uslovima reavanja gradskog otpada,otpadna plastika stvara probleme kod deponovanja-dok je kod spaljivanja ak poeljna. Otpadna plastika koja je dola u kontejner za smee ili je ve na deponiji sa ostalim smeem iz domainstva ne moe se vratiti nazad i reciklirati. Ona se moe reavati dalje samo u tom sklopu sa smeem a najbolje reenje je da se iskoristi kao energetsko gorivo. U nekim zemljama se u javnosti stvara psiholoka odbojnost prema plastici,zbog nepoverenja u njenu razgradljivost.Na primer, u borbi za zdravu ivotnu sredinu prednost se daje papirnim kesama,zaboravljajui da za samo 700 takvih kesa treba sruiti jedno stablo a ume su plua planete. Recikliranje otpadne plastike Reciklai se danas daje izuzetan znaaj u svetu .Razlozi za ovo su nagli rast cena sirovina i sve otriji propisi u vezi zatite ovekove okoline.

38

Do sada najmasovniji vid reciklae otpadne plastike je reciklaa jednorodne otpadne plastike,i proizvodnja regranulata.A postoje i novi tehnoloki procesi koji nude reenja i za pomeanu otpadnu plastiku. Najinteresantnija i najmasovnija je fleksibilna ambalaa,tj. folije,vree,kese i dr. za jednokratnu upotrebu.Za ovu vrstu ambalae se koristi vei broj termoplastinih materijala,ali najveu primenu ima polietilen niske gustine. Termoplastini materijali nisu kompatibilni i ne legiraju se kao metali. Recikliranjem otpadnih PE folija u regranulat ,u Srbiji se bavi jedino Inos-Beograd.Trokovi proizvodnje su visoki ,pa je Inos-Beograd prinuen na vee izvore gde je preteno jednorodna plastika i bez stranih primesa.Plasman regranulata je obezbeen.Sa novom opremom uz smanjenje trokova proizvodnje i bolji kvalitet regranulata,moglo bi se ustostruiti proizvodnja i na taj nain bi se primetno smanjio priliv otpadne plastike na deponiju Beograda,a i ostvariti materijalna dobit. Recikliranje meane otpadne plastike Razvijena je i tehnologija kojom se ova meavina ekstrudirati i presovati u kalupima. Dobijeni proizvodi se koriste kao zamena za drvo i beton i veoma su otporni na vremenske uslove. Od ove smee se proizvode :ograde,letve,palete, koevi...mogu se sei,zakucavati i obraivati kao drvo.Kombinacija ova dva tehnoloka postupka je idealno reenje.Dosadanja praksa u proizvodnji regranulata je pokazala da 30% otpadne plastike koja doe na preradu nije odgovarajueg kvaliteta pa se odvozi na deponiju. Redukcija koliina komunalnog smea selektivnim sakupljanjem i primarnom pripremom staklenih boca Staklo spada u najvie primenjivani ambalani materijal za razliite vrste proizvoda. Poseduje vie dobrih osobina koje se zahtevaju od savremene ambalae, a najvanija prednost je neogranien broj puta se moe koristiti bez ikakvog odraza na kvalitet i osobine proizvoda. Ali kad proizvodi sa ambalaom dospeju u smee tj. postanu sastavni deo komunalnog otpada staklo se ne moe upotrebiti dalje. Kao inertan materijal, staklo ne zagauje prirodu direktno vodu,vazduh,ali predstavlja balast za komunalne slube i deponije smea,jer nepotrebno zauzima prostor za druge vrste otpadaka, a uz to je i sekundarni zagaiva zbog: transporta,potronje energije i same njegove proizvodnje. Otpaci stakla Pojavljuju se u obliku upotrebljene ambalae i staklenog kra raznog porekla. Prema jugoslovenskom standardu JUS. B.E.O. 001 definie se klasifikacija, oznaavanje i

39

skladitenje staklenog kra.Po tom standardu se i vri sortiranje, priprema ,prerada i upotreba staklenog kra kao sirovine za proizvodnju stakla. Kriterijumi za klasifikaciju su: vrsta proizvoda, boja, granulacija i mesto ponovne upotrebe. Vei izvori otpadaka su: industrija koja koristi staklenu ambalau za pakovanje (punionice pia, prehrambena, farmaceutska, hemijska i druge industrije); trgovinske radnje; privredne organizacije u kojima se koriste stakleni proizvodi (graevinsko staklo ,ogledala,...) Manji izvori otpadaka su: ugostiteljsko-turistiki objekti; domainstva; trgovinske radnje. Statistika danas ne prati koliine nastalih otpadaka,niti se vri permanentna analiza sastava komunalnog smea u Beogradu, tako da se obim staklenih otpadaka mora procenjivati na osnovu nekih relevantnih faktora kao to su: -proizvodnja staklene ambalae ; -potronja proizvoda koji se pakuju u staklo. to se tie sadraja stakla u komunalnom smeu ,moe se raunati da u Beogradu nastaje oko 30,000 tona godinje, staklenog kra, tj.da ga u komunalnom smeu ima 8-10% . Ovde se povratna ambalaa ne izdvaja posebno, jer i ona posle odreenog broja ciklusa ispada iz upotrebe i pretvara se u stakleni kr.Preneto u zapreminske jedinice to znai da stakleni kr svake godine smanjuje prostor na deponiji smea za oko 12,000 m3 ,a za odnoenje kra svakodnevno se mora angaovati zapremina koju ine vie od 40 kontejnera za smee. Ovako veliki resurs staklenog kra na relativno maloj povrini se u Beogradu gotovo ne koristi,jer se sakupljaju samo otpaci iz malog broja veih izvora otpadaka,dok sve ostalo zavrava na deponiji. Mogunosti... Selektivno sakupljanje ,priprema i vraanje stakla u novi sirovinski krug predstavlja uobiajeni postupak sa staklom u zemljama sa civilizacijskim odnosom prema sopstvenim resursima i okolini to ih okruuje. Ciljevi kojima se tei: smanjenje zapremina otpada koji se odlae na deponije; uteda energije za izradu novih proizvoda uz smanjenje upotrebe primarnih sirovina; smanjenje zagaenja ivotne sredine otpacima.

40

Na ovaj nain se prvenstveno reavaju ekoloki problemi,pri emu se ekonomski efekti ispoljavaju tek na makro planu i na nacionalnom nivou. Veina evropskih zemalja ima dugu tradiciju u sakupljanju staklenog kra,pa se stepen vraanja ovog kra kree od 20-50% u odnosu na proizvodnju staklene ambalae. U cilju maksimalnog obuhvatanja otpadaka iz malih izvora u tim zemljama je razvijena iroko postavljena sabirna mrea,u kojoj znaajna mesta imaju: graani,organi vlasti , komunalne slube,sakupljai i preraivai otpadaka, kao i korisnici sekundarnih sirovina. Retki su evropski gradovi u kojima ne postoji ovakav nain rada sa otpacima stakla,pa se moe rei da je i to jedno od merila stepena prisutnosti novog doba u njima. Efikasnije sakupljanje staklenog kra kod nas egzistiralo bi izgradnjom mree sabirnih kontejnera, specijalne konstrukcije i prijatnog estetskog izgleda. Uspean prilaz unapreenju postupanja sa otpadom od stakla u Beogradu ,moe se reiti celovitim sagledavanjem problema.Odgovornost mora da bude svaija ,ali kroz institucije grada,iju strukturu oslikavaju svi drutveni ,ekoloki i naroito ekonomski efektisrazmerni koliinama otpada. Koncepti organizacije sabirne mree Celovit postupak sa otpacima stakla podrazumeva: sistem povratne ambalae kroz: kauciju, raznovrsan vid akcija otkupa tog stakla od ljudi; povratni tok starog stakla i kra selektivnim sakupljanjem,na mestima nastajanja,sa veih ili manjih izvora kao to su industrijski.Ovakvo sakupljanje moe se aktivirati tek kad zaivi postrojenje za preradu kra. Mali izvori zahtevaju posebno organizovanu mreu sakupljanja.Koncepcija se zasniva na postavljanju specijalnih,estetski oblikovanih kontejnera sa otvorima za ubacivanje to su tzv. IGLO kontejneri.Najpogodnija mesta su pijace,javne povrine to blie domainstvima.Obilazak i pranjenje iziskuju i posebna vozila za to.Iskustveni podaci govore da je potrebno postaviti kontejner na svakih 300-700 stanovnika.Za Beograd bi to iznosilo 2,000-5,000 kontejnera. Obzirom na relativno visoka ulaganja koja se mogu vratiti samo ekonomskim efektima pripremljenog stakla kao sirovine-koncepcija ovog sistema je da funkcionie na bazi opteg ekolokog interesa. U pogonu za pripremu ,stakleni kr se dovodi do kvaliteta po JUS standardu,za sirovinu u proizvodnji novog stakla. Izvode se nove tehnoloke operacije:selektiranje,granulacija,vazduna i elektromagnetna separacija i pranje.Naravno da uz pogon za pripremu treba da postoji i linija za grubo pranje boca.

41

U okviru preduzea Inos postoji program za izgradnju centra za primarnu preradu staklenog kra.Pripremljeni stakleni kr ima svoju vrednost tako da bi se prihodom od njegove prodaje mogao vraati deo sredstava uloenih u sakupljako-preradni pogon.Uz ovo treba imati u vidu i ekoloke efekte.A ne treba zaboraviti ni efekte drutvene prirode ,zasnovane na pravilnom vaspitavanju nae dece u pogledu podizanja nivoa kulturnog i zdravog odnosa prema raspoloivim resursima i prostoru u kom se ivi. Voda-jedan od kljunih ekolokih problema Beograda Danas je problem obezbeenja koliina kvalitetne pitke vode sve izraeniji.On se ispoljava razliitim intenzitetom i u nerazvijenim i razvijenim zemljama.Narastanjem stanovnitva kao i njihovih potreba dolazi do sve veeg zagaenja postojeih izvora (povrinskih i podzemnih voda),a i potrebe su sve vee.Sve veci broj tokova vie lii na kanale otpadnih voda,nego na izvorita iste, pitke vode. Beograd je viemilionski grad,koji se stalno iri,zbog ega postoji deficit-kao stalni raskorak izmeu koliine vode koja se dobija u proizvodnim pogonima i zahtevima potroaa.Beograd izruuje otpadne vode u reke bez ikakvog preiavanja za razliku od ostalih veih gradova u svetu.Posledice takvog stanja su sve tee po ivotnu sredinu.Beograd zbog svog geografskog poloaja(smeten na obalama Save i Dunava) ima vrlo deklikatnu osobenost ekolokog karaktera: zavisi od kvaliteta ovih reka i posebno je ranjiv ukoliko doe do bilo kakvog ozbiljnijeg zagaenja,obzirom da su na slivnim podrujima locirane brojne hemijske industrije i nuklearne elektrane. Situacija sa terena Na uu u Savu,na Kolubari,deponovane su znatne koliine otpadnog materijala, kako biljnog tako i razne ambale.Deo je donela reka ,a deo sami stanovnici deponuju. eleznika reka se uliva u Savu na 12,4 km uzvodno od ua.Ona prima deo otpadnih voda industrijskih objekata koji se direktno i slobodno izlivaju u vodotok.U predelu Makia postoji nesmetana infiltracija zagene vode u priobalju. eleznika reka je potencijalno najopasniji zagaiva izvorita vode u priobalju. Topiderska reka je jedna od najzagaenijih na teritoriji grada.Tehnoloke vode degradiraju vodotok u toj meri kao da je u pitanju otvoreni kolektor.Veim delom ona protie kroz naselje.Maksimum zagaenosti reke je u Rakovici,gde se nalaze objekti:gumarske,metalne,mainske i graevinske industrije.Kao posledica izlivenih voda javlja se mleno-bela boja reke-takva protie kroz Topider,jedan od najlepih beogradskih parkova. Prema analizi Zavoda za zatitu zdravlja Beograda,stanje Save u ukarikom rukavcu je kritino.Iako su preduzete mere zatite,nisu jo uvek postignuti rezultati.

42

Sava po svom kvalitetu odstupa od reke II klase.Najvee su to koncentracije amonijaka,suspendovanih materija,fenola i nafte.Ova reka ve na teritoriju grada dolazi optereena znatnom koliinom toksinih materija.Njen kvalitet se jo vie naruava na iroj teritoriji grada.Najveim delom njena obala je neureena i u znatnoj meri degradirana fluvijalnom erozijom,a este su povrine pod internim deponijama smea. Posle obilnih padavina dolazi do spiranja toksinih materija baenog otpada i direktnog prodiranja u zemljite i reku.Na levoj i desnoj strani obale Save nalaze se reni bunari beogradskog vodovoda.Sava je danas ,a bie i u budunosti,jedino izvorite vode za pie Beograda. Na samoj reci nalazi se vei broj restorana-splavova,koji sve svoje otpadne vode isputaju direktno u reku,bez ikakvog preiavanja. Beograd, kao veliki grad ini nedovoljno, a moe i mora da zatiti svoje reke, zbog zdravlja sadanjih i buduih generacija.Samo planska akcija drutva moe ouvati osnovne elemente ivotne sredine. Podzemna voda je vaan izvor pijae vode, dostupna tokom cele godine. Istraivanja su vrena na teritoriji Beograda u optinama: Barajevo, Vodovac, Grocka, Zvezdara, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, ukarica, Rakovica, Palilula. Ispitivani objekti su izvori, bunari u naseljima,manji l okalni vodovodi u vlasnitvu domainstava. Uzorci su uzeti sa objekata ija se voda koristi za pie. A rezultati su sledei: -vrednosti nitrata su prekoraeni u 63% sluajeva; -vrednosti amonijaka u 20% sluajeva su preko dozvoljenog; Vano je istai da nitrat iako relativno neotrovan,svojom poveanom koncentracijom u vodi, moe biti redukovan na nitrite u crevima novoroenadi i prouzrokovati bolest metemoglobinemiju. Takoe, nitrati mogu sa aminima u ljudskom telu da formiraju kancerogena jedinjenja za koja se zna da izazivaju tumor kod laboratorijskih ivotinja,i misli se da izazivaju rak kod ljudi.Nalaenje ovih jedinjenja azota ukazuje na zagaenje organskim materijama,a esto su prisutna i zbog upotrebe vetakih ubriva. Na zdravlje ljudi utiu i sulfati koji izazivaju gastrointestinalne poremeaje. Ostali analizirani fiziko hemijski parametri umanjuju pitkost vode(ph vrednosti, gvoe,hloridi,magnezijum) ili ini vodu nepogodnom za korienje u domainstvu zbog-mangana,gvoa,kalcijuma,ugljendioksida,... Obilaskom terena konstatovano je poraavajue stanje u kome se danas nalaze izvori pitke vode.Vei broj esama koje su podignute kao zadubine,zarasle u korov,oteenih ili unitenih prilaza i kaptaa.Problem je i kod bunara. Izvesni broj domaina ih je pretvorio u septike jame i na taj nain zagadio itav akvifer. Iako njihovi susedi i dalje koriste vodu za pie i ishranu. Bunari su po tradiciji kopani blizu kua,isto tako blizu su graene i tale,ak i one tale koje imaju pod od betona,nemaju zatieno, izbetonirano

43

mesto za deponiju stajskog ubriva. Na taj nain je omogueno povrinsko slivanje voda stajskog otpada u bunar,kao i njihovo proceivanje kroz zemljite. Svi ovi izvori pitke vode mogu da poslue kao alternativni pomoni izvori tamo gde je mrea vodovoda neupotrebljiva za pie ili je potreba za vodom velika. Dugo godina smo uili da smo mi zemlja bogata vodom.Ipak potrebna nam je voda dobrog kvaliteta,a tu naalost postajemo siromani. Beograd je veliki grad koji sebi ne moe da dopusti luksuz rasipanja vode. Pogotovu je nedopustivo zagaenje akvifera,tim pre to su podzemne vode u vezi, tako da emo piti sve vie hemiju. Ve sada se ljudi okreu izvorskim vodama,naalost u svom neznanju-ne prelaze na bolje.Odgovornost je na svakom od nas! Neophodno je uiniti neto da bi se odnos ljudi prema vodi promenio, podjednako prema rekama i izvoritima,odnosno uspostavio sa ovim prirodnim blagom. Opti zakljuak je da sve analizirane vodotoke,na njihovom toku kroz naselja,treba obavezno regulisati.Poveati kontrolu izlivanja komunalnih i industrijskih otpadnih voda.Obavezno spreiti svako nekontrolisano izlivanje istih. Ugraditi ureaje za preiavanje na svim objektima. Pootriti propise o kvalitetu izlivenih otpadnih voda tako da njihov kvalitet mora odgovarati bar kvalitetu voda II klase.Svako nepotovanje propisa treba da ima visoke kazne-jer su ugroeni ivoti par miliona ljudi koji ive danas i naa deca sutra. Ureena rena korita i obale upotpunile bi sliku pejzaa stvorivi uslove za odmor i rekreaciju.Skladna i negovana priobalna vegetacija je nezamenljiva. Biljke imaju znaajnu ulogu u preiavanju izvesnih koliina otpadnih materija, ali kod ovih reka,sa ovakvim stepenom zagaenja,one su praktino nemone. One spreavaju i erozione procese,koji su na pojedinim mestima jasno izraeni i nezamenjivi su element ovekove ivotne i radne sredine. Postojee izvore je neophodno popraviti,oistiti i ograditi. Bunari se moraju pravilno i propisno ozidati.Voda se treba povremeno istiti i hlorisati. A ako su ve pretvoreni u septike jame neophodno je stopirati dalje korienje i vratiti ih u prvobitno stanje. Od stanja vodoprivredne infrastrukture grada (vodovod, kanalizacija, regulacija reka, preiavanje otpadnih voda, ouvanje kvaliteta u vodotocima...) najvitalnije zavisi stanje ivotne sredine grada u celini.Mora se to skorije pristupiti izgradnji planiranih sistema,za preiavanje otpadnih voda naselja na podruju grada, ukljuujui tu i predtretmane u industrijama. Samo na taj nain Beograd,moe sa pravom da zahteva da i ostali uzvodni zagaivai obave svoje obaveze. Sve budue regulacije vodotoka na podruju grada treba raditi vodei rauna o ekolokom i ambijetalnom,skladnom uklapanju u urbano i drugo okruenje.

44

Ureenje obala Save i Dunava obavljati tako da do punog izraaja doe izuzetna ambijentalna vrednost tih prostora sa kojom Beograd moe da gradi svoju prepoznatljivost u svetu.

Pitaj leptira i svica Pitaj leptira i svica I druga bia letea Vazduh je zaviaj ptica I domovina cvea. Ako budemo loili do daske I zagaivali zrak bez mere Ptice ne nositi gas maske A cvee skafandere. Avala dobija guenje Vazduh je nalik testu Beogradu zabraniti puenje Na javnom mestu. Dolaze ptiji delegati I mole da im se vazduh vrati. Srbija puca po avu Trese je groznica vrua Doktor propisuje koavu Da joj proisti plua... Lj. Rumovi

45

Problem aerozagaenja i predlog prventivnih mera Veliki industrijski objekti,kao i komunalni izvori i motorna vozila,predstavljaju stalne izvore aerozagaenja.Primena odgovarajuih preventivnih mera zatite kvaliteta vazduha,od izuzetnog je znaaja za ouvanje urbane ivotne sredine. Direktna uzrono-posledina veza izmeu aerozagaenja i pojave velikih grupa oboljenja je do sada utvrena bezbroj puta. Osim ovog direktnog dejstva na zdravlje ljudi i biljni i ivotinjski svet,toksine supstance iz atmosfere istovremeno menjaju i kvalitet voda i tla.Toksine supstance u atmosferi uvek imaju iru dimenziju i problem se mora sagledavati globalno,iako su efekti najupadljiviji u neposrednoj blizini samih izvora. Zagaenje vazduha izduvnim gasovima motornih vozila se sistematski prati u Beogradu od 1974.godine na 10 mernih mesta. Kontrola koncentracija pomenutih gasova pokazuje da su najugroeniji oni delovi gradova u kojima su ulice uske, zgrade visoke i zatvorenog tipa,zatitnih zelenih pojaseva nema , a frekvencija vozila velika. Najvea aerozagaenja u Beogradu,registruju se na raskrsnicama po centru grada. Sve registrovane koncentracije CO i Pb su sve vee. Motorna vozila predstavljaju znaajan izvor zagaenja u Beogradu.Do sada preduzimane mere za smanjenje emisije tetnih supstanci iz izvora za zagaivanje i za smanjenje disperzije emitovanih tetnih supstanci,su omoguile da se ne registruje skok zagaenosti.Neophodno je nastaviti sa do sada sprovoenim merama zatite,ali trebalo bi uvoditi nove. Primeri tetnih supstanci koje se nalaze u izduvnim gasovima motornih vozila: vodena para,ugljen-dioksid,ugljen-monoksid,azotovi oksidi,sumpor-dioksid,irok spektar isparljivih organskih sastojaka i vrste estice. Azotovi oksidi pod uticajem suneve svetlosti formiraju fotohemijski smog, naroito est u Los Anelesu i Meksiko Sitiju. Kada je a u pitanju najefikasnija prevencija se postie upotrebom kvalitetnog uglja. Olovo je u vazduhu prisutno kao olovo-dioksid.Olovo moe biti udahnuto, ali kao takvo ne izaziva trovanje kod oveka.Ono je kumulativni otrov,koji se taloi u telu,posebno u kostima.Vei deo olova koji se unosi u organizam, unosi se putem hrane i pia,a manji deo putem vazduha.Mere koje se preduzimaju, poinju limitiranjem saobraaja u centralnim zonama grada i pranjem ulica. Materije koje su dominantni zagaivai vazduha u urbanoj sredini su: sumpordioksid,a; specifini zagaivai u zavisnosti od vrste industrije i lebdee estice; olovo i produkti sagorevanja od izduvnih gasova automobila.

46

Smanjenje aerozagaenja u budunosti bi trebalo da se ostvari: uvoenjem novih tehnologija za odsumporavanje dimnih gasova; smanjenjem potronje fosilnih goriva; zamenom fosilnih goriva alternativnim izvorima kao to je solarna energija; veom distribucijom bezolovnog benzina; istraivanjem novih tehnologija sagorevanjem u velikim energetskim objektima; ukljuivanjem u meunarodne programe zatite vazduha; kaznenom poreskom politikom prema najveim zagaivaima; izgradnjom i uvoenjem toplovoda za centralno grejanje svih stanova u gradu; redovnom kontrolom emisije gasova iz motornih vozila; obavezno formiranje peakih i biciklistikih zona u najugroenijim delovima grada; preorjentacijom gradskog saobraaja na podsistem sa elektrinim pogonom; izgradnjom metroa kroz ceo Beograd; dislokacijom auto i magistralnih puteva iz uih gradskih podruja; ozelenjavanjem gradskih povrina vie nego to je to uobiajeno do sada.

Mali ekoloki podsetnik

Zelene biljke su jedini proizvoai kiseonika na Zemlji-uvaj ih, titi i neguj; Nema tetnih ivotinja. Svaka ivotinja ima svoje mesto u prirodi .Ubedi oca da ne lovi.Tokom zime hrani ptice stanarice.

47

Bez vode ne moe ni jedno ivo bie.tedi vodu.Ne dopusti da curi bez potrebe. Za proizvodnju elektrine energije troe se ogromne koliine vode-tedi struju. Deterdenti zagauju vodu nastoj da se manje prlja. Plastine boce,kese i ambalaa ne trule. Kada se spaljuju,zagauju vazduh.Kupuj samo ona pia koja su u bocama za zamenu. itaj etikete na prehrambenim proizvodima.Kupuj one na kojima je napisano da su bez konzervansa i vodi rauna o roku upotrebe. Ako smee iz domainstva odlaete u kontejnere,ve uestvujete u zatiti ivotne okoline. Buka oteuje sluh.Ne putajte muziku koju volite i za komije. Kuni ljubimci nisu igrake vodite rauna o njihovim potrebama. Ozonski omota titi sva iva bia od tetnog ultravioletnog zraenja.Ovaj omota je sve tanji zbog gasova koje u atmosferu isputaju mlazni avioni, friideri,zamrzivai,klima ureaji... Hartija se pravi od drveta. Misli o tome kada je koristi.

Odreivanje zagaenosti vazduha pomou liajeva Poto su liajevi biljke koje su veoma osetljive na prisustvo tetnih gasova u vazduhu , lako emo utvrditi da li je u kraju u kome ivimo vazduh zagaen. U blizini industrijskih postrojenja,u velikim gradovima,na stablima drvea neemo nai liajeve. Ako na ponekom stablu uoimo samo koraste liajeve,zakljuujemo da je prisustvo tetnih gasova na mestu gde smo ih nali-veliko.

48

Koraste i listaste liajeve moemo nai na mestima gde je koncentracija tetnih gasova manja. Samo u zoni istog vazduha moemo nai bunaste liajeve. Kisele kie Jedna od posledica zagaenja vazduha je bolest koju mnogi nazivaju zelena kuga jer dovodi do suenja biljaka.Neposredan uzrok bolesti,koja je zahvatila mnoge ume u Evropi,pa i u naoj zemlji je kisela kia. Kako je kia postala kisela, kad znamo da nastaje od vode koja se u obliku pare sa zemlje die put neba? Dok padaju kroz zagaenu atmosferu,kine kapi razlau sumpor-dioksid i okside azota,gasove koji su u nju dospeli iz dimnjaka industrijskih postrojenja.Pretvaraju ih u razarajuu sumpornu i azotnu kiselinu. Zemlja upija vodu,tu vodu zatim,biljke,uz pomo korenovog sistema usisavaju. Listopadno drvee oboljeva, lie uti ili bledi po obodu,dok grane postaju krte i lome se. Ako elimo da saznamo da li je vazduh u kraju zagaen posmatrajmo etinare. Na osnovu izgleda etinara, lako emo saznati, ne samo da li je, ve i koliko je vazduh zagaen.

49

POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je vetina raunanja pomou slova (umesto cifara), vetina pravljenja zakljuaka, nauka koja ui kako se proraunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktika aktivnost.U najirem smislu rei logistika postoji da omogui vreme, mesto i uslove za smanjenje ukupne cene kotanja. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzea. Propisi malo utiu na definisanje optimalnog vremena i poloaj transfera vlasnitva ili na poveanu kreativnu vrednost. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Logistika pomae da se ostvari uz korienje svih moguih vetina takva strategija u firmi koja garantuje uspeh, stim to je kontinualan rad prioritetan zadatak. Konani cilj je zahtev za logistikim funkcionalnim radom. Integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje ine integralnu logistiku. Ceo proces, pre svega, zavisi od ponaanja kupca i prodavca. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. On zavisi od mehanizma raspodele, tradicije proizvoda, nabavke, priliva informacija, softverske podrke kao i snadbevanja. Logistika operacionog menadmenta je znaajna za usmeravanje i skladitenje materijala, kao i finalizaciju proizvoda. Start logistikih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca, a zavrava se po okonanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. Logistika podrka je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. Za bolje razumevanje logistikih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele, podrka proizvodnji i nabavka. Ove komponente su ilustrovane slikom 2.1. i ine kombinovane logistike operacije u preduzeu. Oblast fizike raspodele ima znaaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Prema fizici rasp odele, kupac je krajnji cilj, odredite ili destinacija u lancu prodaje. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. Prisutne su razliite varijante marketinkog sistema, kao i itav spektar fizika raspodele. One utiu na ukupni, tj. konani aspekat marketinkog procesa. Podrka proizvodnji obuhvata menaderski rad, procese skladitenja, kao i tok izmeu faza u procesu proizvodnje. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno uee u primarnoj proizvodnji, obezbeenje materijala, raznih komponenti, kao i rad u skladitu. Ona mora da odgovori na pitanja: ta, kako i gde e se proizvoditi. Podrka proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija . Na osnovu slike 2.1. moe da se konstatuje da je rad, dan za dan,siguran izlaz iz zamrene situacije ili prezaduenosti. Tok informacija ima specifinu lokaciju u logistikom sistemu zahteva. Informacije se integriu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logistikih operacija. Zatim, planiranje i kontrola operacija dan za danom, planiranje i koordinacija priliva. Najvanjij tipovi

50

logistikih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Relacije izmeu dve logistike informacije date su sledeoj slici. Planiranje i koordinacija toka zahtev za logistikim informacijama strateki --- ogranienost ----logistiki---proizvodni-----izvrenje zahteva cilj kapaciteta zahtevi zahtevi planiranje----sreivanje skladita menadment robe menadment---drugi procesi---distribucija transport---nabavka operacija i otpremanje Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifinog planiranja, i to: 1. strateki cilj, 2.ogranienost kapaciteta, 3. Logistiki zahtevi, 4. Proizvodni zahtevi, 5. Izvrenje zahteva, 6. Sreivanje skladita i 7. Planiranje. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje izmeu uesnika u samom procesu proizvodnje. Koordinaciju rezultata specifinog planiranja ini:strateki cilj, ogranienost kapaciteta,logistiki zahtevi, proizvodni zahtevi, izvrenje zahteva, sreivanje skladita i planiranje Osnovni pokretai celog lanca su strateki ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva.Strateki cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca, kao i zahteva za proizvodima, njihovim servisiranjima i performansama. Finansijski aspekat stratekog plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar, prihvatljivost, olakice, opremu i kapacitet.Kapacitet ogranienja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv.Logistiki zahtevi karakteriu rad koji se odnosi na raspodelu olakica, opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Sreivanje skladita je veza izmeu planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja, kao i strukture samog skladita. Najvanije je da postoji ravnotea, tj.komunikacija rukovodeeg tima, kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Skladitenje je samo jedan integralni deo planiranja, koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Na osnovu informacija moe da se odgovori na pitanje ta, gde i kada u celom logistikom procesu. Izvrenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podrku ostvarenja zahtevane proizvodnje.

51

Izvrenje zahteva je istorijski trenutak, nivelacija tekuih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje buduih) nivelacija aktivnosti. Logistiko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. manje od 9 dana). Periodino planiranje (meseno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod, formira se podrka tranji i operacioni plan. Operacioni zahtevi Drugi aspekat informacione tranje odnosi se na direktne operacije prihvatanja, procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Ovaj transver koji je prisutan izmeu participanata je tipino ponaanje putem telefona, emila , faksa ili elektronske pote.Informacione tehnologije izuzetno utiu na razvoj menadmenta. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadmenta. Raspodela informacija komplikovane tranje olakava i usklauje performanse sa logistikom podrkom. Primarni cilj logistike podrke je obezbeenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Klju operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifinih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. Menadment robe Menadment robe se odnosi na korienje informacija koje su implementirane u logistiki plan kao specifine. Korienjem kombinacije ovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrkom planiranja. Rad menadmenta robe pripada logistikom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa. Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreu ka skladitu. Radi poveanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete.Takoe je neophodno izvriti osiguranje raspoloive opreme kada je neophodno. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu, modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeenja usluga prodavca. U veini sluajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakica, tako da postoji karika, odnosno veza izmeu prodavaca i kupaca. Primarne razlike izmeu nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tranje. Kvalitet Poznato je da se problemi kvaliteta ne reavaju na mestima na kojiima se otkriju, ve na mestima gde su nastali. Upravljanje kvalitetom moe da garantuje obezbeenje kvaliteta korienjem preventivnih mera.Da ne bi dolo do ponavljanja greki problemi se reavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali, stim to ti uzroci moraju biti i uklonjeni. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na reavanje problema, ve i na mogunost ponavljanja problema unutar

52

istog ili drugih delova sistema. Ovo je mogue ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadmenta, nabavke, projektovanja, ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiu na kvalitet).Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno orue za razvoj svih performansi i obezbeenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da reava probleme na kontrolisan nain, kako ne bi dolo do njihovog ponavljanja, uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Logistika ima prioritetan znaaj u razvoju i kontinualnoj podrci poboljanja TQM (total qality management).TQM je najvanija finansijska obaveza svih delova, odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistiki preporod. Logistika sadri sve parametre zahteva standarda kvaliteta. Logistiki rad je supervizor vizije parametara kvaliteta, to znai da se korienjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj nain unapred predvideti, a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono to je optimalno, tj. zahtev kupca. Najvaniji aspekat preusmeravanja logistikih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada doe do greke. Primer za logistiki pristup je situacija vraanja flaa na reciklau koje su ve koriene, promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristine promene, pre svega,cene kotanja.Veoma je bitno, znati, da se logistikom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logistikih promena. Za firme koje se bave trgovinom, zahtevi za specifinim tranjama, zauzimaju veoma vano mesto u logistikim operacijama, tako da logistiki sistem mora biti veoma paljivo dizajniran. Promena logistike kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odraavaju na posmatranu korporaciju. Podrka ivotnom podrke logistici. ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje

Organizacije vrlo teko mogu da se implementiraju u internacionalni logistiki sistem zato to ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). Veoma je bitno prepoznati prepreke, koje se vrlo esto nalaze u unutranjim procesima integracija.Originalne internacionalne barijere su vrlo esto u odnosima struktura organizacija, sistemima merenja, skladitenju proizvoda, informacionim tehnologijama i sposobnostima, odnosno u nivou znanja transfera. Performanse (izvoenje) logistikih procesa Prioritetni cilj kompletne logistike analize je izvoenje performanse ciklusa. To je osnova kreativnog operacionog sistema. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. Performanse ciklusa su dinamika podeavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz).Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifine zahteve proizvoda ili materijala.Visok zapreminski sistem je tipian za razliita ureivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi, mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa trae logistiku podrku da bi mogle postati jednostavnije. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podrku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji.

53

Sistem output, predstavlja oekivane performanse logistikih operacija. Operacioni zahtevi su ono sa im se zadovoljavamo, to ini misiju svih performansi ciklusa. Performanse ciklusa su klju logistikog menadmenta. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija izmeu performansi ciklusa. Neke performanse ciklusa karakteriu duga vremena dogovaranja. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa, kao i zbog primene neodgovarajuih hardware. Razliite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logistike zahteve, stim to svaka mora imati specifian dizajn i mehanizam upravljanja.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. One su bitne za logistike zahteve. Na slicci 2-3 ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistika operaciona polja. Slika 2-4 ilustruje kompleksnu mreu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom. Za razumevanje logistikog sistema, odnosno grae logistikog sistema, treba poznavati tri kljuna momenta. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logistikih funkcija.Drugi, da se struktura performansi ciklusa slae sa fizikom raspodele, podrkom proizvodnji, ili sa zahtevima proizvodnje. Zbog razliitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifinim performansama ciklusa. Tree, struktura kompletnog logistikog sistema utie na kontrolu i cilj je razvijati pojedinane performanse aranmana kada je proces integracije traen ili zahtevan. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje, uproavanje i razlike u prirodi fizike raspodele, podrke proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa moe da se prikae grafiki. Fizika raspodele performansi ciklusa Fizika raspodele je zbir performansi trita i prodaje to predstavlja ekonomske parametre.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. Tipine performanse fizike raspodele sadre pet karakteristinih odnosa i to su: transmisija, procesi, selekcije, transport i isporuka kupcima. Od logistikih prognoza zavisi izgled firme. Izmeu prodaje i kupovine moedoi do neklada. Prodaja je diktirana zahtevima tranje, odnosno kupaca. Klju za razumevanje dinamikog ciklusa fizike raspodele je odravanje tranje u jednom sreenom obliku. Logistika je odgovorna za odnose izmeu kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. Performanse ciklusa - podrka proizvodnji Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrka proizvodnji. Postoje i neki novi koncepti u logistikom menadmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje, a to je u skladu sa nekim modernim strategijama. Kada je firma specijalizovana za vie razliitih oblasti u specifinim proizvodnim oblastima, onda se stvara mrea performansi ciklusa koji podravaju proizvodni sistem.Logistika olakava ove procese u proizvodnji. Izvri se selekcija situacija, kompleksna proizvodnja moe da se podri, pa ak i premai korienjem fizike raspodele.

54

EKOLOGIJA Ekologija je bioloka disciplina, koja prouava prirodne odnose i zakonitosti izmeu organizama i organizama ivotne sredine, ive i neive. Poslednjih godina dolo je do naglog razvoja drutva, urbanizacije, industrijalizacije, kao i demografske eksplozije. Sve je to uslovilo da ovek pone intezivno koristiti prirodna bodatstva, proizvodi, pri emu se zaboravlja da su neki prirodni resursi ogranieni i neobnovljivog kapaciteta, kao npr. ugalj, nafta. Civilizacija je donela mnogo problema, izmeu ostalog i veliku koliinu otpada zagaujuih supstanci i taj uticaj je vei u visokoindustrijskim zemljama, nego u nerazvijenim. Na primer, jedan Amerikanac 25 puta vie zagadi ivotnu sredinu od jednog Indijca. Zbog toga je danas oveanstvo zabrinuto za sopstveni opstanak. Sve vie se razmilja o zdravoj hrani, istoj tehnologiji, zatiti vazduha, vode, zemljita i uopte ivotne i radne sredine. Zemljite, zajedno sa vodom i vazduhom, uslov je za opstanak ivog sveta, pa ga tako i treba posmatrati i zatititi od razliitog zagaenja kojih iz dana u dan ima sve vie. Izraz ekologija potie od grke rei oikos, to znai dom i logos to znai nauka. Termin je uveo nemaki biolog Ernest Hekel, 1866. Godine, meutim tvorcem moderne ekologije moemo smatrati erls Darvina, koji je pojmom borbe za opstanak obuhvatio sve odnose koje prouava ekologija. Mnogo hiljada godina ovek je bio nemoan pred prirodom, a onda je poeo da osvaja prostore i da trai nain kako da to bolje iskoristi mogunosti koje mu prua ivotna sredina. Tako je postao stvaralac uslova ivota, ali je esto ugroavao prirodu, dovodei je u stalje u kome se ona i danas nalazi. Mnogobrojne ovekove aktivnosti poremetile su prirodnu ravnoteu i izazvale tzv. ekoloku krizu. Stanje ivotne sredine u celom svetu je krajnje zabrinjavajue i zagaenje se mora zaustaviti i svesti na meru kontrole, a da bi se ivotna sredina izleila i zatitila, drutvo mora izdvojiti vie sredstava nego kao do sad. Ve sada se niz obolenja dovodi u vezu sa zagaenom sredinom. Raanje sve veeg broja dece sa deformacijama, kao i uestale pojave tumora i kancera kod oveka, delovanjem raznih zagaujuih materija (teratogeno dejstvo), i posledice tog dejstva na potomstvo (mutageno dejstvo). Veza oveka sa prirodom je ekoloka i ekonomska, ekoloki cilj je imati zdravu ivotnu sredinu, a ekonomski poveanje materijalnog blagostanja. Ekonomski i ekoloki interesi se moraju uskladiti kako bi bilo dovoljnu upotrebljive vode, istog vazduha, tiine, nezagaene hrane i dr. U kolikoj meri ekologija i ekonomija nisu u praksi meusobno povezane moemo videti na primeru: umesto da se organizuje prikupljanje sirovina, u naapoj zemlji se uvozi stari papir i druge sekundarne sirovine i zato postoji problem gomilanja vrstog otpada. Drutvena organizovanost u oblastima zatite ivotne sredine mora biti sprovedena na svim nivoima u preduzeima i ustanovama, time bi briga za zdravu ivotnu sredinu bila obaveza svakog radnika. Meunarodna saradnja u oblasti zatite ivotne sredine je est problem jedne drave u kojoj je nastalo zagaenje samim tim, jer moe uticati na ivotne uslove u drugoj dravi. Veliki broj reka koje prolaze kroz nau zemlju ve su zagaene, naroito reke koje dotiu iz Rumunije. Najvanija reka za nau dravu je Dunav koji protie kroz osam podunavskih zemalja, znaajan je kao hidroenergetski potencijal, za reni transport,

55

za razvoj industrije U naoj zemlji postoji mnogo zakona koji reguliu problematiku zatite vode, to meunarodne, to u samoj dravi.

ZAGAIVANJE I ZATITA VAZDUHA ista atmosfera nije ni izbliza hemijski ista, istu atmosferu ine hiljade razliitih jedinjenja. Zagaivanje vazduha delatnou oveka, posledica je unoenja u vazduh gasovitih produkata i estica iz niza procesa. Izvori zagaenja vazduha su brojni: LOITA kao izvor zagaenja vazduha- U loitima gorivo sagoreva radi dobijanja toplotne energije, a zagaivanje vazduha izazivaju produkti sagorevanja koji se dimnjacima izbacuju u vazduh. AUTOMOBILI kao izvor zagaenja vazduha- Automobilski saobraaj daje vie od 60% ukupne koliine svih zagaujuih supstanci u vazduhu. Zemlje Evropske Unije uvode kontrolu emisije ugljen- dioksida koji se oslobaa u radu automobila, jer mora da se smanji na 140 gr./km, to dovodi do smanjenja emisije za 25%, do 2008.godine. OSTALI IZVORI ZAGAENJA su: livnice i topionice, hemijske industrije, zagaivanje vazduha pri preradi nafte, ruda i mineralnih sirovina Stvarna zatita vazduha od zagaenja znai da u vazduh ne treba unositi nikakve supstance koje bi izmenile njegov sastav u odnosu na prirodni. To nije mogue, jer se ne raspolae svim potrebnim znanjima za nove iste tehnologije, ali i finansijskih sredstava nema dovoljno. Smanjivanje koncentracije razblaivanjem- i to izgradnjom visokih dimnjaka koji otpadne gasove izbacuje u vie slojeve vazduha, koji neprestano struji i time se supstance u dimu meaju sa vazduhom, ali se negativni efekti javljaju na mestima gde se ne oekuju, na visokim planinama. Propadanjem jezera u Skandinaviji je izazvano i ovim postupcima. Izborom goriva se takoe smanjuje zagaenost, katalizatori se, takoe, koriste u naftnoj i hemijskoj industriji, kao i za proiavanje gasova iz motora. U loitima se postavljaju elektro filteri u cilju zatite vazduha. ZAGAIVANJE I ZATITA VODE Vode se dele na: atmosferske, povrinske i podzemne. Posebnu opasnost predstavljaju vode zagaene radioaktivnim materijama, koje se mogu otkriti samo specijalnom metodom. Zagaivai vodenih ekosistema mogu biti prostorno koncentrisani i rasuti. Koncentrisani su naselja, industrijski i poljoprivredni objekti koji svoje otpadne vode isputaju u kanalizaciju. Kod rasutih zagaivaa, zagaujue supstance se u vodu unose nekontrolisano i nekoncentrisano padavinama, spiranjem sa javnih puteva. Sastav vode u prirodi varira u zavisnosti od porekla vode i zemljita kroz voda protie. ivi svet znatno utie na sastav vode kao i uginuli organizmi.

56

Zagaivanje atmosferske vode pri prolazu kroz atmosferu dolazi do kiselih kia koje negativno utiu na vegetaciju. Te padavine nose i estice ai dima kao i patogene organizme koji se ire i izazivaju epidemije. Zagaivanje povrinskih voda nastaje sputanjem atmosferskih taloga ili spiranjem terena i time povrinske vode postaju zagaene npr. Begej. Industrijske otpadne vode nose razne hemijske supstance koje su toksine, a ove vode potiu iz raznih proizvodnih procesa u industriji. Stepen zagaenosti vode moe se podeliti na manje zagaene, srednje, jae i veoma zagaene. Metode koje pomau u cilju zatite vode su sistemi zatvorenog ciklusa vode tj. putem recirkulacije i ponovnog korienja gde voda stelno krui u procesu, proiava se u onoj meri u kojoj je potrebno, a sveom vodom se nadoknauje voda koja je isparila. Proiavanje otpadnih voda sadri nekoliko faza od meanja, grubog ceenja, uklanjanje vlakana, flotacijom i neutralizacijom preko kapajuih filtri- prokapnika do primene aktivnog mulja. ZAGAIVANJE I ZATITA ZEMLJITA Zemljite se sastoji iz vrste, tene i gasovite faze i ivih organizama. vrstu fazu ine mnogi minerali, tenu ini voda, a gasovitu vazduh. Od pojave oveka do danas zemljite predstavlja nezamenjivi resurs za proizvodnju hrane. Smatra se da zemljite zajedno sa vodom i vazduhom spada u obnovljive, prirodne resurse. Zemljite, a posebno njegov produktivni prostor ugroen je ljudskom aktivnou, zatim erozijom- odnoenje zemljita vodom, kao i razni materije koje dospevaju vodom. Vazduhom dospevaju razliite materije koje najpre otete vegetaciju, zatim i zemljite. Onda moemo doi do zakljuka da su oteenja zemljita sve promene koje zemljite pretrpi ili trpi, bilo da su u pitanju fizike, hemijske ili morfoloke. Zagaivanje pri privrednoj proizvodnji moe nastati ubrenjem, pesticidima, insekticidima Da bi se zemljite zatitilo od zagaujuih supstanci moraju se znati izvori zagaenja, koliine i njihovo tetno dejstvo. U industriji obrada se vri deponovanjem, reciklaom ili unitavanjem. Pod reciklaom se podrazumeva postupak kojim se vrsti otpadci nalaze u istim kontejnerima, koji se deponuje i izruuje na pokretne trake, gde se materijal izdvaja i sortira za novi proizvodni proces. Smanjivanje koliine otpadaka se u mnogim zemljama reava spaljivanjem, a sama prednost je zatita ivotne sredine tokom itavog tehnolokog procesa. Deponija je bitan faktor u ouvanju ivotne sredine i treba da bude ograena i uvana, da raspolae vodom i da zadovolji ostale kriterijume. Zemlja, voda i vazduh, takoe mogu biti zagaeni radioaktivnim supstancama, bukom, vibracijom i dr.

57

ZAGAENJE I ZATITA UMA Na osnovu fosilne analize ostataka utvreno je da od velikog broja biljnih i ivotinjskih vrsta u razvoju zemlje do danas je preostalo samo 1% evolucije flore i faune. Plua planete predstavljaju ume koje ujedno eliminiu tetne materije i tako obezbeuju ravnoteu prirodne razmene organskih i neorganskih materija. U prolosti umske povrine prekrivale su ogromna prostranstva, pa su ljudi u ekonomskim aktivnostima koristili drvni materijal, pa a i palili ume kako bi dobili vee obradive povrine. Nastanjivanje novih predela, izgradnja gradova, puteva dovelo je do smanjenja uma. Zvanini podaci govore da je 40% povrine zemlje i uma, ali se smatra da je do sada polovina uma uniteno i to urbanizacijom i eksplozijom populacije. Masovno suenje uma, danas predstavlja ekoloki i razvojni problem. U Nemakoj se sui ak 52%, u zemljama bive Jugoslavije 32%, a u Crnoj Gori 34% uma. O zatiti prirode govori podatak da je u Rusiji zatieno 6% uma, mada je neophodno 10%. Ulaganja i sam rad po tom pitanju svakako se mora isplatiti i to viestruko. EKOLOKI PROBLEMI Ekologija, kao nova nauka nema veliku tradiciju, iako se ve oslanja i primenjuje na ve poznate nauke. Njen intezivni razvoj tek poinje u razvijenim zemljama sveta. Svest ljudskog drutva o ekolokim problemima razvijala se bre od ove nauke, pa zbog toga i njen rast nije ujednaen. Reavanje ekolokog problema je zakonski uslov za postojanje poslovnog sistema i svi ga se moraju pridravati. Da bi se to omoguilo potrebno je definisati tu oblast i principe upravljanja, a to je sistemski i sistematski pristup. ovek je najvaniji resurs, njegov ivot i zdravlje ne sme i ne moe da ima cenu. Trenutno izbegavanje trokova nije dobit, ve kratkoroko reenje koje kasnije vie kota. Ekoloki problemi moraju se reavati tamo gde nastaju, a ne gde se pojavljuju. ZEMLJA I OVEK Morate nauiti vau decu da je tlo pod njihovim stopama pepeo njihovih dedova. Da bi oni potovali Zemlju, recite vaoj deci da je Zemlja sa nama u srodstvu. Uite vau decu, kao to inimo mi sa naom, da je Zemlja naa majka. ta god snae Zemlju, snaie i sinove Zemlje. ovek ne tka tkivo ivota; on je samo struk u tom tkivu. to god ini tkanje, ini sebi samome.

58

Navedeni citat je deo pisma indijanskog poglavice, amerikom Predsedniku A. Linkomu, 1854.godine. Amerikanci promoviu 11-u Boiju zapovest Radi uvek tako da tvoj projekat bude profitabilan, a danas promoviu I 12-u- Radi uvek tako da tvoj projekat to manje zagauje okolinu. Potpuno ista tehnologija ne postoji, ipak borba putem ekolokih kampanja vodi se svugde u svetu, nauno stunim argumentima, to daje rezultate npr. tetne materije u SAD od 1988.godine do 1993.godine, smanjene su za 44%. Zagaenje okoline nije jedini problem, ve postoje druge promene koje je Robert Fofel, ekonomista i nobelovac, 1993. godine registrovao: Tehnoloka evolucija Pregorevanje planete Ubrzani intezitet tehnolokih promena Strunjaci smatraju da je za stvaranje Zemlje bilo potrebno 50 milijardi godina, od toga jedna milijarda kako bi alge isporuile dovoljno kiseonika za sloeniji oblik ivota. Problem ugroavanja predstavlja sve vei obim proizvodnje, masovne industrije, kao i geofizike promene nastale ugroavanjem osnovne prirodne ravnotee. O geofizikim promenama danas se mnogo govori, od globalnog otopljenja do rupe u ozonskom omotau. Dananje mere koje se podrazumevaju na planu uravnoteavanja proizvodnje i potronje, posebno se tiu apsorgovanja toplote. Budunost nije daleko, ma kakva bila, samo joj se mora pogledati u oi. NASTANAK I RAZVOJ EKOLOGIJE Istorijat i definicija Ekologija je relativno mlada nauka. Po jednima, nastala je pre vie od 120 godina, a po drugima tridesetak godina kasnije. Re ekologija potie iz knjiga Opta istorija razvia organizama (1866) i Prirodna istorija stvaranja (1879) nemakog biologa Ernesta Hekela (E. Haeckel), gde je oznaavala granu zoologije koja istrauje sveobuhvatnost odnosa izmeu ivotinjskih vrsta i njihove neorganske i organske okoline. U toj iskljuivoj vezanosti za ivotinje je nedostatak Hekelove postavke. Termin je izveden iz grke rei oikos koja znai kua, dom, mesto stanovanja, stanite, okolina i logos to oznaava uenje, re, govor, nauku. Iz istog korena potie re ekonomija, koja oznaava nauku o proizvodnji i raspodeli materijalnih dobara u

59

ljudskom drutvu. Ekologija se moe shodno ovome definisati kao ekonomija ive prirode, tj. nauka o proizvodnji i raspodeli organske materije u prirodi. Ekologija je nastala i u poetku se razvijala u okvirima biologije. Iako je Hekel dao ime ekologiji, arls Darvin, je, po nekima, njen stvarni tvorac, poto pojam borbe za opstanak pokriva splet meuodnosa ivih bia kao i odnose prema uslovima neive prirode. Danas je ekologija priznata nauka. Meutim, kao i sve mlade nauke, nema opte prihvaenu definiciju predmeta koji prouava. Pojam ekologije je evoluirao od isto zoolokog (kako je definisao Hekel), preko biolokog (gde je ekologija shvaena kao grana biologije), ka znatno irem. U svakom sluaju, osnovni elementi svih definicija ekologije su iva bia, sredina (okolina), meusobni uticaji ivih bia i odnosi ivih bia prema sredini. Znai, ekologija je nauka koja prouava odnose ivih bia i okolne sredine, meusobne odnose ivih bia i uticaje sredine na iva bia. Krajnji cilj ekologije je da utvrdi naela na kojima poiva zajedniki ivot organizama u svakoj ivotnoj oblasti. Meusobni odnosi izmeu ivih bia i ostale prirode su interesovali jo antike filozofe Aristotela, Teofrasta, Hipokrita i dr., u Starom Rimu pesnika Virgilija, filozofa Lukrecija. Meutim, ekologija u pravom smislu rei, se formirala znatno kasnije tek u drugoj polovini XIX veka, a procvat je doivela posle pedesetih godina ovog veka, kada je prihvaeno saznanje da ovek ne moe prisvajati prirodu ne vodei rauna o zakonitostima koje vladaju u njoj, a da time ne ugrozi i uslove za svoj opstanak. U stvari, ekologija se pojavila kada je ekonomska aktivnost oveka poela da trajno degradira prirodno okruenje ime je ovek doveo u pitanje i sopstveni opstanak. Ekoloki pokret je nastao tek kada su podruja u kojima je stanovala buroazija postala ugroena ekolokim nevoljama koje je donela industrijalizacija. Tada je postalo jasno da je i sam ekonomski razvoj ogranien neravnoteom izmeu stalno rastueg stanovnitva i opadajuih sredstava za njegovu ishranu i ivot zbog permanentnog zagaivanja i trovanja ivotnog prostora. Konano se shvatilo da se pojedini ekoloki problemi mogu reiti uspeno tehnikim merama, ali se ekoloka kriza moe spreiti samo ako se shvati kao pitanje ivota na planeti Zemlji uopte, a ne samo opstanka oveka. FAZE U RAZVOJU EKOLOGIJE Osnovne faze u razvoju ekologije su: Prouavanje ivotne sredine pojedinih vrsta Prouavanje ekosistema Prouavanje uticaja izmeu ekosistema Prouavanje biosfere i Prouavanje poloaja i uloga oveka u biosferi.

60

Razvoj ekologije je poeo opisivanjem prirode. Nastavio je prouavanjem sredine u kojoj ive pojedine vrste i njihovog odnosa sa drugim vrstama. Sredinom dvadesetih godina ovog veka poinje prouavanje zajednica vrsta, tj. poinje razvoj sinekologije. Otkrivaju se zakoni dinamike populacija meuzavisnih vrsta. Kreirana su dva osnovna sinekoloka pojma lanac ishrane i piramida brojeva. Meutim, ekologija i dalje nije imala svoju osnovnu jedinicu prouavanja (poput atoma u fizici, ili elije u histologiji). Stoga je stvoren termin ekosistem. Prvi ga je upotrebio Artur Dord Tensli 1935. Rejmond Lindemion je 1942. godine postavio osnove za prouavanje ekosistema kao sloenog sistema kroz koji tee energija i odvija se ciklus ishrane kroz sve njegove ive i neive komponente. Ekosistem je shvaen kao sistem koji je jasno prostorno i vremenski odreen, a ukljuuje ne samo organizme koji ga naseljavaju nego i fizike uslove klime i tla, kao i sva meusobna dejstva izmeu razliitih organizama, ali i organizama i fizikih uslova. Ekosistem predstavlja samodovoljnu ivotnu zajednicu i njenu mrtvu fiziku okolinu, ali ta zajednica ima stalnu dinamiku ravnoteu i meuzavisnosti uslovljene razmenom materija i energije. U treoj fazi razvoja ekologija se bavi prouavanjem meuuticaja ekosistema, uglavnom fokusirajui granine, tj. preklopne zone gde se sustiu dva ekosistema. Meutim, odreivanje granica meu ekosistemima nije lako, jer su oni meuzavisni razmenjuju energiju, imaju zajednike lance ishrane, cirkulaciju kiseonika i ugljen - dioksida. Ekosistemi jesu sposobni za samoregulaciju, ali sa druge strane svi oni na Zemlji ine jednu celinu, jedan globalni ekosistem nazvan biosfera. Prouavanje biosfere je etvrta faza razvoja ekologije. Permanentni procesi preobraaja materije i tokovi energije se odvijaju u okvirima svakog ekosistema posebno, ali kao strukturnih jedinica biosfere. Sto godina nakon njenog postanka (ezdesetih godina dvadesetog veka), na poznati biolog ekolog, Sinia Stankovi (1892-1974) je ukazao da se ekologija razvila u samostalni sistem ideja, koji premouje tradicionalne barijere izmeu prirodnih nauka. U petoj fazi razvoja, ekologija se usredsreuje na prouavanje ovekovog poloaja u biosferi. Beskrajna raznovrsnost ekosistema i ivog sveta na Zemlji nisu odraz nejedinstvenosti u biosferi, ve plod raznovrsnih reenja egzistencije u raznorodnim geografskim i ekolokim uslovima (zonalnim, regionalnim, lokalnim). ovek menja prirodu i izaziva menjanje ivotnih zajednica oko sebe, a da uglavnom toga i nije svestan. Antropogeno menjanje prirode tee veoma brzo. Materija u prirodi ima sopstvene tokove i zakonitosti. ovek pri svakom zahvatu mora dobro da razmisli kako e on uticati na neobnovljive prirodne resurse i da nee moda razorni elementi da nadmae one proizvodne. Menjajui prirodno okruenje ovek je kroz istoriju napravio promene koje su unitile ivotne uslove ak i za njega samog. I to se deavalo u najrazvijenijim drutvima. itelji Mesopotamije, Stare Grke, Persije, krei ume da bi dobili obradive povrine, nisu ni sanjali da su time postavili temelje dananje pustoi na tim teritorijama, jer su zajedno sa umama liili centra za sakupljanje i zadravanje vlage. Ljudi moraju shvatiti da ne vladaju prirodom kao robinjom. Naprotiv, oni svojim telom stoje u njenom sreditu i dele njenu sudbinu. Jedno preimustvo oveka je to kao svesno bie ima ansu da moe saznavati, shvatati i

61

pravilno primenjivati njene zakone. Drugim reima, poto su prirodni resursi ogranieni, neophodan je razvoj ekoloke politike, pogotovo u siromanim zemljama. Ona treba da sadre planove korienja prirodnih resursa, finansijske planove za ouvanje, regeneraciju i zatitu prirode, zakonsko regulisanje korienja i parcelisanja obradivog zemljita, mreu institucija koje se bave zatitom prirode i onih koje obrazuju strune kadrove ili masovno vaspitavaju stanovnitvo za ouvanje prirode. Znai, ekologija se razvijala kao prirodna bioloka, i kao drutvena humanistika nauka. Danas univerzalni odnosi oveka i prirode jesu predmet prouavanja i drugih nauka sociologije, ekonomije, psihologije i prava i dr. VEZA EKOLOGIJE SA DRUGIM NAUKAMA Ekologija kao sintetska nauka o odnosima ivog i neivog ima izuzetno mnogo dodirnih taaka sa hemijom i fizikom. Ovom prilikom e izostati dublja analiza tih veza, a akcent e biti stavljen na bioloki aspekt ekologije. Bioloke nauke se definiu prema problemu koji prouavaju. U celini gledano, ivot je sloena pojava, ije je osnovne strukture mogue podeliti na biljke, ivotinje i gljive. Shodno tome, biologiju moemo podeliti na botaniku, zoologiju i mikologiju, ili na jo ue bakteriologiju, algologiju, protozoologiju, entomologiju, ihtiologiju, ornitologiju. Morfologija sa ograncima citologija, histologija i anatomija, prouava grau ivih bia. Fiziologija sa biohemijom prouava ivotne procese i funkcije u organizmu i njegovim delovima (organima, tkivima i elijama), a takoe i funkcionalne reakcije organizma i njegovih delova na razliita spoljanja i unutranja dejstva. Stoga je fiziologija od svih biolokih disciplina najblia ekologiji. Genetika istrauje nasledne pojave u ivom svetu. Savremena ekologija je sintetika, multidisciplinarna nauka. Prouava uzajamne odnose ili interakcije izmeu organizama i sredine od kojih zavisi odravanje tj. opstanak jedinki i populacija organskih vrsta. Konkretno, ona prouava raspored i gustinu naselja na pojedinim mestima, nain ivota i ponaanje pod datim uslovima. Poto su svi ivotni procesi direktno ili indirektno zavisni od uslova sredine, i druge bioloke discipline tretiraju odnos organizam sredina. Najuoljivija je zavisnost fiziolokih procesa od uslova, jer energija potrebna za ivotne procese dolazi spolja. Meutim, i tok razvia i rasta su esto dirigovani spoljanjim faktorima. Spoljanje manifestacije deluju na ula ivotinja i reaktivni sistem biljaka i u znatnoj meri odreuju njihovo ponaanje. Spoljanji faktori utiu i na genetiki sistem. itava organska evolucija je tekla saglasno spoljanjoj sredini.

62

Meutim, za razliku od navedenih disciplina, ekologija nema zadatak da istrauje prirodu mehanizama delovanja sredine na organizam. Nju u prvom redu interesuje znaaj interakcije organizma i ivotne sredine za odranje organskih vrsta u prirodi, pa ona istrauje zakonitosti na kojima ti odnosi poivaju. Osim toga, fiziologija tretira delove individualnih organizama. Ekologija, meutim, prouava reakcije organizma kao celine ne sredinu. Ekologija ide i iznad nivoa individue, istraujui zakonitosti na kojima se zasnivaju i odravaju zajednice organizama kao realni biotiki sistemi, poto su bia u prirodi uzajamno uslovljena i ne funkcioniu izolovano. Veza ekologije i fiziologije je tesna. Ekologija mnoge veze organizama i sredine tumai fiziolokim reakcijama. Postoji i nana disciplina ekofiziologija, tj. fizioloka ekologija. Veoma prisna je veza ekologije i biogeografije. Biogeografija uzima u obzir ekoloke osobenosti organizma ije rasprostranjenje ispituje. Biljke su u velikoj veini vezane za podlogu i njihova zavisnost od uslova neive sredine (klimatskih i geografskih) je daleko vie ispoljena nego kod ivotinja. Zato je fitoekologija spojena sa fitogeografijom u jednu naunu granu. Meutim, zadatak biogeografije nije da prouava ekoloke specifinosti organizama, ve da koristi gotove rezultate ekologije. Biogeogafiju interesuju sistematske jedinice i njihovo rasprostranjenje u funkciji prostora i vremena. Ekologija, meutim, vodi rauna o adaptivnim tipovima i njihovom odnosu prema uslovima sredine, a u drugom redu u kakvoj se geografskoj oblasti sreu i za koje su organske vrste vezani. Veze ekologije, genetike i organske evolucije su oigledne. Specifine odlike jedne vrste su rezultat interakcije naslea i ivotne sredine. Genetika, koja prouava mehanizme naslednih procesa u organizmima, nuno se oslanja na ekologiju u delu ispitivanja dejstva sredine na organizam. Genetika varijabilnost neke vrste u velikoj meri zavisi od gustine populacija i njenih kolebanja. Ekologija se nuno mora naslanjati i na bioloku sistematiku. esto se srodne vrste, pa ak i rase iste vrste meusobno ekoloki razlikuju. PODELA EKOLOGIJE ovek, iako je od prvobitnog okvira ivota izgradio specifini kulturni okvir, i dalje jeste deo prirode, jedna od vrsta u carstvu ivotinja. Njegov odnos, kao drutvenog i svesnog bia, prema ivotnoj sredini se bitno razlikuje od odnosa drugih ivih bia. Stoga se zakonitosti otkrivene prouavanjem ivotinja i biljaka ne mogu jednostavno prenositi na oveka i njegov odnos sa ivotnom sredinom. Otuda je shodno definisanju zadataka, ekologiju mogue podeliti na ekologiju biljaka, ekologiju ivotinja i humanu ekologiju. Ekologija biljaka (fitoekologija) prouava odnose biljaka prema drugim biljkama i okolnoj sredini. U tu svrhu ona opisuje vegetacione i biljne kompozicije nekog podruja, zanemarujui uticaj ivotinja na biljke. Ova nauna disciplina je starija i due se razvijala nezavisno.

63

Ekologija ivotinja (zooekologija) se bavi prouavanjem rasta populacija, rasporedom, ponaanjem i odnosima izmeu ivotinja i okolne sredine. Vetaki je ekologija razbivena na biljnu i animalnu. Biljna je metodoloki daleko odmakla zahvaljajui preteno statinoj, nevagilnoj prirodi biljnog sveta. Poto su ivotinje zavisne od biljaka kao hrane ili sklonita, tj. biljke ine deo spoljanje sredine za ivotinje, ekologija ivotinja se ne moe sasvim shvatiti bez adekvatnog osvrtanja na ekologiju biljaka. Odnos biljaka i ivotinja ispituju i fito - i zooekologija, pa svoja saznanja spajaju u nauku koja prouava biocenoze (biocenologija) ili ekosisteme (ekosistemska ekologija). Humana ekologija prouava odnose oveka prema ivoj i neivoj okolini. To je relativno nova nauna disciplina. Prvi ovaj termin pominju 1921, godine Amerikanci Bardes i Park. Ona je prvo tretirana kao medicinska grana. Meutim, poto se uticaji sredine na oveka prouavaju i u sociologiji, tehnici, ekonomiji, pravu, arhitekturi, iri se delokrug humane ekologije. Ona istrauje strukturu ljudskih zajednica u razliitim habitatima (uslovima gde postoje uslovi za kontinualnu ljudsku egzistenciju hrana, klima i dr.). Predmet humane ekologije po jednima je uzajamni odnos izmeu prirode uopte i oveka posebno, a po drugima ureenje prostora nastalog aktivnostima ljudskog drutva. Humana ekologija se sve u svemu bavi sa etiri osnovne teme stanovnitvo, okolina, tehnologija i organizacija. Tako se ona moe i definisati kao nauka o strukturi i razvoju ljudskih zajednica i drutva sa stanovita procesa prilagoavanja ljudskih populacija okolnoj sredini, uzimajui pri tom u obzir i tehnoloke sisteme i obrasce drutvene organizacije kojima je to prilagoavanje postignuto. Ona istrauje kako uticaj ekosistema na oveka, tako i uticaj oveka na ekosistem kao i posledice koje se pri tome javljaju. Nakon humane, u nauci se javlja socialna ekologija. To je drutvena nauka (socioloka) koja istrauje odnos oveka i njegove ivotne sredine analizirajui drutvene procese i odnose koji utiu na elemente njegove ivotne sredine. Ekologija u sutini prouava dva kompleksa faktora bioloki i fiziografski i njihove zavisnosti.

64

NIVOI ISTRAIVANJA U EKOLOGIJI Prvi nivo je idiografski. Istrauje odnose na nivou individue. Na primer odnos leptira kupusara i kupusa kako na ivotinju utie vlanost sredine, temperatura, svetlost, paraziti, patogene Sporozoea, virusi itd. Svi posmatrani odnosi su relativno jednostavni, neposredni. Na ovom stupnju istraivanja fitoekologija i zooekologija idu odvojenim putevima. Drugi je cenografski stepen. Analizira odnose na nivou zajednice. Biotop i biocenoza grade sistem u kojem protie energija i krui materija, a sposoban je da se sam regulie. Trei je holografski nivo (gr. holos=ceo, sav, itav). Bavi se sintetskim razmatranjem bioma sa aspekta ekonomije, produktiviteta. Ovde vie nema odvojenog biolokog i fiziografskog aspekta. Shematski bi se to moglo prikazati na sledei nain: HOLOGRAFSKI CENOGRAFSKI Biocenoza IDIOGRAFSKI Jedinka, vrsta Biloki

Biotop Abiotiki faktori (svetlost...) Fiziografski

Shodno tome savremenija podela ekologije je na idioekologiju (autekologiju) i sinekologiju.

65

EKOLOKE DISCIPLINE Ekologija kao nauka se moe podeliti na vie naina. Ako se bazira na nivoima istraivanja, mogu se izdvojiti autekologija i sinekologija. Autekologija (idioekologija ili analitika ekologija) prouava jednostavne odnose na idiololokom nivou, tj. odnose jedinke prema abiotikim i biotikim faktorima sredine. Nekada je nazivana biologija krompirove zlatice. Postoji jo nekoliko sinonima koji se ree koriste. Osnovni postupak koji ova nauka koristi je analitiki. Sinekologija (sintetika ekologija) u istraivanjima primenjuje sintetiki postupak, koji ukljuuje tri stupnja. Prvi stupanj prouava skupove jedinki iste vrste, tj. na nivou populacije je. Nauna disciplina koja se njime bavi je demekologija. Demekologija je ekologija populacije jedne vrste (gr. demos = lat. populus = populacija, narod). ee se zove populaciona ekologija. Nalazi se na granici autekologije i sinekologije. Ona, posmatrajui jedinke, prati strukturu i dinamiku populacija zavisno od uslova sredine. Drugi stupanj istraivanja u sinekologiji kao teite ima skupove populacija razliitih vrsta biljaka i ivotinja koje naseljavaju jedan prostor, takozvane ivotne zajednice, odnosno biocenoze, pa se ovaj organak zove biocenologija. Faktori sredine se na ovom nivou ne posmatraju pojedinano, nego kao kompleks koji odlikuje biotop. Razdvajanje biljne od ivotinjeke ekologije ovde je neopravdano gledano sa aspekta realno postojeih odnosa u prirodi, ali je metodoloki doputeno odvojeno ispitivanje fito- i zoocenoze. Trei, najvii stupanj istraivanja u sinekologiji je ispitivanje ekosistema, ako jedinstva organizama (biocenoze) i biotopa. Nauna disciplina koja se ovim bavi je ekosistemska ekologija tj. ekosistemologija. Poto ukljuuje i neivo, ovaj deo ekologije nije isto bioloka, ve interdisciplinarna, mostovna nauka sa pedologijom, geohemijom, biohemijom, biofizikom i dr. Savremena ekologija je na putu da se razvije u samostalan sintetiki sistem ideja sa multidisciplinarnim pristupom prirodnim pojavama. Otac moderne ekologije, Judin Odum, ekologiju smatra vezom izmeu prirodnih i drutvenih nauka. Hegel je ukazivao: samo ona svest koja je tek prekoraila ivotinjski nivo ima kao osnovni sadraj takvu udnju za predmetima i takvu potrebu za dominacijom nad drugom osobom, koji se ne ustruava od razaranja. OSNOVNI POJMOVI U EKOLOGIJI Apstrakcija je zamisliti bilo koji organizam van sredine u kojoj zadovoljava ivotne potrebe. ivotna sredina predstavlja sveukupnost ive i neive prirode van organizma. Na ivot svakog organizma utie ivo i neivo okruenje (temperatura, vlanost, klima, faktori zemljita, svetlost, hemijski sastav sredine, drugi organizmi kako predatori, simbionti, paraziti, patogeni, tako i biljke, plen, pripadnici iste vrste i dr.). Svi ovi inioci

66

se oznaavaju kao ekoloki faktori. Kao otvoreni sistemi, iva bia su u stalnom procesu razmene materije i energije sa spoljanjom sredinom. NIVOI ORGANIZACIJE IVOG SVETA Mogu se izdvojiti etiri osnovna intergaciona sistema: elija kao organski kompleks makromolekula; vieelijski organizam (jedinka) kao vieelijski kompleks; populacija kao skup jedinki jedne organske vrste; biocenoza ili ivotna zajednica kao integrisani sistem veeg broja populacija razliitih organskih vrsta; ekosistem je prirodni kompleks koji objedinjuje ivu (biocenozu) i neivu komponentu (supstrat na kojem zajednica ivi biotop), izmeu kojih se vri materijalna razmena; biosfera predstavlja jedinstveni ekosistem, tj. vrhunsko jedinstvo ive i neive prirode planete Zemlje. Ona obuhvata itav naseljeni prostor na Zemlji (bios gr.=ivot; sfera gr.=lopta), odnosno donje slojeve atmosfere (10 12 km u visinu), takozvanu troposferu, hidrosferu do najveih okeanskih dubina (11 km) i litosferu do dubine od 3 km; tehnosfera predstavlja ljudska naselja, pratea infrastruktura i razni predmeti za zadovoljavanje ljudskih potreba. ZAGAENJE IVOTNE SREDINE Sa industrijalizacijom zagaenje poinje da biva intenzivnije i da prelazi lokalne zajednice da bi, vremenom, postalo univerzalni problem. Pitanje ovog problema se postavlja tek pedesetih godina dvadesetog veka kada je industrijalizacijom i urbanizacijom doveden u pitanje i ovekov opstanak. Nauno- tehnolokom revolucijom je nastalo oko 1000 novih supstanci hemijskog sastava koji ima veoma tetno dejstvo po prirodnu sredinu. ZAGAENJE VAZDUHA je posledica sagorevanja fosilnih goriva; u atmosferi se poveava koliina: ugljen-dioksida, sumpora, azotnih jedinjenja. Taloenjem sumpora i azota nastaju kisele kie koje ugroavaju tlo, jezera, reke i ume.

67

ZAGAENJE VODA hemijskim supstancama poprima takve razmere da mnoge reke postaju kolektori otpadnih voda. Sve vie se smanjuje kvalitet i koliina vode koja je potrebna za egzistenciju ivog sveta, pa i oveka. Zagaenje ivota u morima moe vrlo brzo izazvati njegov nestanak i samim tim e proizvodnja kiseonika biti obustavljena. ZAGAENJE TLA ima za posledicu promenu hemijskog i mineralnog sastava, to se negativno odraava na rast biljaka i ivotinja. Krenje uma radi potrebe industrije papira u zemljama zapadnog sistema poprima ozbiljne razmere. U zemljama u razvoju se kri umski ekosistem radi jeftinijeg energetskog izvora. Pored toga, problem predstavlja i smanjenje poljoprivrednih povrina usled urbanizacije izazvane demografskim bombama. Izradnjom autoputeva i naselja se poveava buka i koncentracija ugljen-dioksida. Svest o opasnosti usled degradacije prirodne sredine se javlja naroito razvojem nuklearnih aktivnosti i nuklearnih elektrana. ak i njihov normalan rad izaziva degradaciju stvaranjem radioaktivnog otpada, koji zrai i po sto godina. Industralizacija se odvijala sa eksploatatorskim odnosima prema prirodnim resursima i hemizacijom tehnolokih procesa, pri tom zagaujui vodu i poveavajui njenu potronju. Sve ovo dovodi do negativnih promena u ovekovoj sredini koje sa nauno-tehnolokom revolucijom, ne prestaju, ve i narastaju i dobijaju globalni karakter. ZATITA I UNAPREENJE IVOTNE SREDINE Nekada, u ne tako davnoj prolosti, problem zatite ive prirode shvatao se pre svega kao zatita retkih i ugroenih biljnih i ivotinjskih vrsta. Danas, zatita prirode shvata se daleko kompleksnije i sveobuhvatnije. Ova kvalitativna promena bila je omoguena saznanjem da je pre svega, zahvaljujui ekologiji, da ivu prirodu ine ne samo pojedinane organske vrste ve i biocenoze u koje su organske vrste na specifian, ekoloki nain inkorporirane. Ne samo to, shvatalo se da se ustvari radi o ekosistemu, u kojima je na izvanredan nain izraeno dijalektiko jedinstvo ive i neive prirode, u krajnjoj liniji i o biogeosferi, kao celini, u kojoj je sve na odreen specifian nain povezano. Iz ovakvih kompleksnih saznanja moderne ekologije nuno su morala da proisteknu i drugaija, modernija i kompleksnija shvatanja o zatite prirode. Naravno, sve to ne znai da je zatita retkih i ugroenih vrsta danas manje aktuelna. Naprotiv, ini se da vrste biljaka i ivotinja do sada nikad nisu bile tako ugroene kao danas. ta vie, dolo se do veoma znaajnog zakljuka da unitavanje vrsta znai istovremeno i osiromaenje svetskog genofonda, to je stvar krajnje tetna.

68

Sada se uvode mnoge ekoloke norme koje moraju potovati sve zemlje razvijenog sistema. Uvode se istije, zelene tehnologije, vre se preiavanja otpadnih voda, zagaenog vazduha, recikliranje iskorienih proizvoda i druge akcije kojima se pokuava, kroz odrivi razvoj, redukovati zagaenje i unaprediti ivotna sredina. ZAKLJUAK Ekologija je oduvek bila prevashodno bioloka nauka, to proistie ve iz same njene definicije, koja je opte prihvaena: ekologija je nauka koja se bavi aktivnim odnosom ivih bia prema spoljanjoj sredini. Meutim, sa obzirom da se u definiciji ekologija nalazi u spoljanjoj sredini, jasno je da ekologija u svoj predmet istraivanja mora ukljuiti i elemente neive prirode (klimu, geomorfologiju, minerologiju, zemljite i td.). Zato je ekologija, ustvari, ne samo bioloka nauka ve i nauka interdisciplinarnog i multidisciplinarnog karaktera sa bitnim naglaskom na ivim biima. Sa obzirom na svoj predmet istraivanja i problematiku kojom se bavi, ekologija je u najveoj meri povezana sa pitanjem zatite, obnove i unapreivanja spoljanje ivotne sredine, pri emu je od posebnog znaaja njen interes za odnos oveka prema toj sredini i odnos te sredine prema oveku. Ekologija je, bez ikakve sumnje, nauka koja se na jedinstven nain profesionalno bavi problemima ivotne i uopte spoljanje sredine, i ovekom u njoj. Ekologija je nauka koja raspolae daleko najveom sumom znanja i injenica o problemima spoljanje sredine, to znai problemima njenog ouvanja (zatite), obnove i unapreenja. LITERATURA Veljovi, V. (1982): Ekologija i geografija biljaka. PMF Kragujevac. str.1-13. Jankovi, M. (1994): Razvoj ekoloke misli u Srbiji. str.183-193. Pei, S. (1996): Ekologija i geografija ivotinja (skripta). PMF Kragujevac. str.1-12. Stankovi, S. (1962): Ekologija ivotinja. Beograd.

PODSVEZA BUKOVO - JELOVIH UMA Abieti-Fagenion moesijacae Bukovo - jelove ume u Jugoslaviji se prostiru od (400) 800 1800 m n.v. Klima koja pogoduje razvoju ovih uma je humidna, u granicama 1100-2800mm padavina godinje; godinje temperature su od 5-8C, a u doba vegetacije 10-14C. Jela ne podnosi letnju suu u hrastovom pojasu ni velike mrazeve i hladnoe u subalpijskom bukovom pojasu, tako da opstaje u srednjeplaninskom pojasu bukve. Ovaj tip ume zajedno sa zajednicom Piceo-Abieti-Fagetum predstavlja osnovnu zajednicu bukovog pojasa na planinama Srbije, ali i Rumunije i Bugarske.

69

Nalazei se izvan toplog i suvog hrastovog pojasa koji je za vreme postglacije trpeo krupne promene (kserofitizacija) i hladnog i surovog subalpijskog pojasa koji je pretrpeo krupne promene u glacijacije i hladnim periodama postglacijacije, bukovo-jelov pojas je imao u kontinuitetu najpovoljnije uslove za opstanak. Povoljan, refugijalni, kontinuirani i stabilni kompleks ekolokih faktora uinio je da ovaj pojas planine postane utoite mnogim vrstama iz niih i viih pojaseva. Mnoge iste planinske bukove ume su rezultat antropogenih uticaja u smislu maksimalnog korienja i see jele iz ovih zajednica. Na izvestan stepen reliktnosti, odnosno veu istorijsku starost bukovo-jelovih uma od nekih monodominantnih zajednica ukazuje prisustvo reliktnih vrsta Ilex aquifolium, Corylus columa, Picea omorika, Taxus baccata. Smra se postepeno sputa iz vieg, suvog pojasa i prodire u bukovo-jelove ume gde formira meovitu zajednicu smre, bukve i jele. U okviru ove podsveze, izdvojene su dve asocijacije. 1. Zajednica Abieti-Fagetum U bivoj Jugoslaviji bukovo-jelove ume zauzimaju najvee povrine na krenjaku u dinarskom podruju Slovenije, Hrvatske i Bosne. U unutranjosti zemlje i jugo-istonim predelima razvijaju se na nekarbonatnim supstratima - na plitkim, dubokim i vrlo dubokim kiselim smeim zemljitima lake ilovae. Bukovo-jelova uma u Srbiji naseljava preteno severne strane masiva, esto izvorine elenke jer je jela veoma osetljiva na toplotne uticaje. Bukovo-jelove ume su zastupljene na Kopaoniku, Staroj i Suvoj planini, Prokletijama, ari, Goliji, Rtnju, Jastrepcu, Gou, Tari. Floristiki sastav - U spratu drvea i bunja najee vrste su: Fagus moesiaca. Abies alba, Picea abies, Acer pseudoplatanus. Sorbus aucuparia-jerebika, Sambucus racemosa i dr. Zeljaste biljke: Mycelis muralis, Asperula odorata. Aremonia agrimonoides, Fragaria vesca, Daphne blagayana, Anemone nemorosa, Saxifraga rotundifolia, Campanula rotundifolia, Paris quadrifolia, Vaccinium myrtillus, Allium ursinum, Luzula luzuloides. Bukva u svim umama postie najvei stepen prisutnosti V, jela samo na Suvoj planini I a u svim ostalim V. Smra se javlja samo na Staroj i Suvoj planini i na Zlataru. Bukovojelove ume na Gou su interesantne i vrlo raznolike zbog sloenosti reljefa, razliite geoloke podloge (serpentini, karbonati) i znatnog visinskog raspona masiva. Zemljita iz ove ume spadaju meu naa najproduktivnija umska zemljita, ija je reakcija u svim profilima kisela. Jovanovi je izdvojio 4 subasocijacije u sklopu zajednice bukovo-jelovih uma: a) Abieti-Fagetum galietosum (typicum i serpentinicum) je klimaregionalna zajednica na Gou, sa diferencijalnom vrstom Galium rotundifolium; b) Abieti-Fagetum polypodietosum na humusnom zemljitu slabo kiselom, bukva dominira; c) Abieti-Fagetum drymetosum (typicum i serpentinicum) naseljava strme izloene padine na serpentinu; diferencijalna vrsta je Festuca drymeia, a u varijantama na serpentinu Epimedium alpinum;

70

d) Abieti-Fagetum myrtilletosum (luzulosum i epimedietosum) - ovde su najtei uslovi za ivot jele, zemljite je jako kiselo, suvo i plitko, prisutne su vrste Vaccinium myrtillus. Luzula nemorosa, a na serpentinu Epimedium alpinum. Na Rtnju su bukovo-jelove ume razvijene na krenjakim stenama i predstavljaju najznaajniju fitocenozu ove planine. Na Staroj planini bukova-jelova uma se prostire od 800-1600 m n.v. usled velike visine planine, izloenosti nae strane masiva severu i zapadu i velike razuenosti reljefa. Jela je bila ire rasprostranjena u prolosti. Pored bukve i jele prisutne su i vrste Populus tremula, Betula pendula, Acer heldreichii... Na Suvoj planini od 1100-1600 m n.v. na strmim padinama, na krenjaku potkoviastog vlanog severnog dela planine, iznad pojasa bukove i meje leske. Na Kopaoniku na 1300-1500 m n.v. na severnim, severno-istonim i severo-zapadnim ekspozicijama nagiba 20-35. Karakteristino za ovaj masiv je sve vee prodiranje smree u bukovojelove ume ili formiranje smrevo-jelovih uma u pojasu bukve. Na Jastrepcu samo na severnoj strani masiva u zaklonjenom delu opkoljenom sa svih strana istim planinskim bukovim umama na visini od 650-1100 m n.v.. Ovde su povoljni uslovi za razvoj bukovo-jelove ume, planina je bogata vodom. Na Zlataru su manje zastupljene bukovojelove ume ve dominiraju smreve i smrevo- jelove ume od 1150m n.v. 2. Piceo-Fago-Abietum - zajednica bukve, jele i smre U kontinentalnim krajevima Balkanskog poluostrva klima se najmanje menjala od tercijera do danas, pa ne postoje razlike vee u ovom tipu ume na celom prostoru od Pljeevice do Rodopa. Zajednica bukove, jele i smre je ograniena na visinski pojas od 1000-1500 m n.v.. Donju i gornju granicu ove ume odreuje vrsta Abies alba-jela svojim ekolokim dijapazonom. Smra se odrava na najmanjim visinama, ispod svog pojasa na planini zahvaljujui zatiti koju joj pruaju jela i bukva. Ovaj tip ume je istorijski stariji od bukovog, bukovo-jelovog i smrevo-jelovog tipa, i blii je predakom liarskoetinarskom tipu ume refugijalnog pojasa naih planina. U Srbiji proseni humiditet naglo opada od zapada prema istoku, tako da se na granici sa Bosnom (Tara, Golija, Zlatar) pojas ume smre, bukove i jele javlja na visinama iznad 1000 m, dok se u centralnom delu (Kopaonik) i u istonoj Srbiji javljaju iznad 1400m i pruaju se do 1600 m n.v.. Zemljite na kome se razvija ova zajednica je humusno, kiselo sa intenzivnim nakupljanjem umske prostirke od lia bukve, visoko produktlvno. Floristiki sastav: Picea abies, Abies alba, Fagus moesiaca. Oxalis acetosela - zeja soca, Luzula luzuloides, Dtyopteris filix-mas, Mycelis muralis, Aremonia agrimonoides-petrovac, Vaccinium mytillus... Sva tri edifaktora ove zajednice postiu optimalni prirast u visinu i debljini na itavom Balkanu, od Hrvatske preko Bosne, Srbije do Bugarske. U Bugarskoj ove ume izgrauju

71

poseban pojas na planinama od Balkana, preko Rile do Rodopa ali mnogi imaju praumski karakter na primer u rezervatu Parangalica sa smrama i jelama visokim preko 40m i starim preko 300 godina. I u Srbiji su se zadrale nedirnute praume sa ogromnim stablima smre, jele i bukve preko 50 m visine i 2 m prenika u rezervatu Ljute livade na Crnom vrhu, na Goliji. Stanje bukovo-jelovih uma Srbije: Smra i jela se danas maksimalno eksploatiu iz bukovo-smrevih, bukovo-jelovih i bukovo-smrevo-jelovih uma. Smanjuju se povrine meovitim liarsko-etinarskim umama, iji su ekosistemi stabilniji i produktivniji od istih bukovih. Malo se radi na zatiti ove meovite ume od see. Svaki poremeaj odnosa bukove i jele u umama vodi poremeaju itave stukture ume i sniavanju prinosa drvene mase obeju vrsta edifikatora. Degradirani, mali fragmenti istih, a loih bukovih uma u pojasu bukve i jele mogu se videti na Kopaoniku, Goliji, Staroj i Suvoj plamni, Rtnju, Jastrepcu. Proreene ume bukve i jele, i bukve, jele i smre je imperativ za praksu. Sekundarna vegetacija u pojasu bukovih uma na Dinaridima je izgraena u glavnom od mezofilnih -livada koje pripadaju svezama: Paniion Lakui. Cynosurion Tx. I Bromion erecti ije su edifikatorske vrste: Paniia serbica, Poa alpina, Polygonum bistrota, Alchemilla vulgaris, Knautia sarajevensis, Antoxantum odoratum, Festuca fallax, Lilium bosniacum, Carum carvi, Orchis sambucina, Trifolium pratense, T. repens, Primula intricata, Leontodon autumualis, Campanula patula i dr. Tercijalnu vegetaciju na Dinarskim planinama u brdskom pojasu ine asocijacije redova: Chonopodietalia (sveza Chenopodium subalpinum), Plantaginetalia majoris (sveza Plantaginon reniformis) i Secelinetalia (sveza Centaurion cyani). Najrasprostranjenije asocijacije su: Senecietum rupestris (iz sveze Chenopodium subalpinium) i Plantago-Barbaretum illyricae (iz sveze Plantaginion reniformis). IVOTINJSKI SVET BUKOVIH UMA ivotlnjski svet predstavlja konzumentsko-reducentsku komponentu biocenoze bukovih uma. Njihov ivotinjski svet je u sinekolokom pogledu mnogo manje poznat od biljnog. Jedino postoje podaci za ptice od Matvejeva i za skakavce od Grebenikova. Za vreme ledenog doba u interglacijacijama na Balkanskom poluostrvu je bio bogat ivotinjski svet: nilski konj je iveo kod Postojine u drugoj interglacijaciji, nosorog Tichorhinus antiquitatus u treoj interglacijaciji. U glacijacijama ivotinjski svet se sastajao od vrsta koje i danas ive na severu Evroazije: irvas, Gulo gulo-deronja, Bison

72

bonasus-bizon, Ovibos moshatus-mousno govee, Leming, polarna lisica, i danas ve izumrele vrste: runasti nosorog, mamut, peinski medved, peinska hijena ali i veliki tetreb, vuk, lisica. Danas na velikim prostranstvinia listopadnih uma u Evropi ivi oko 4.000 vrsta ivotinja. Bukova uma prua obilje hrane, fitocenoza je veoma raznovrsna u strukturnom i ekolokom pogledu, pa je i ivotinjski svet bogat. Osnovna hrana veine ivotinja su irevi, orasi, lenici i drugo semenje koji sadre dosta hranjivih materija. Gljive su takoe vaan element ishrane mnogih ivotinja. Gljiva guba-Sanoderma applantum raste u skupinama na bukvama i jasenovima. Zelene biljke-autotrofi i gljiveheterotrofi predstavljaju proizvoae organske materije-producente. Njima se hrane biljojedi, a zatim u lancu ishrane stupaju na scenu mesojedi. Na kraju lanaca ishrane stoje reducenti koji razlau organsku materiju, a to su mnogobrojne materije. ivotinjsko naselje se rasporeuje po spratovima. Posebno je bogato naselje koje se razvija u umskoj stelji i u gornjem sloju zemljita. Stanovnici ovih naselja se hrane ostacima uginulih biljaka - mokrice, stonoge i skokuni ili su grabljivice. Ispod sloja opalog lia ive prave ivotinje tla: valjkasti crvi, pljosnati crvi i gliste. U bukovim umama Goa naene su vrste: Dendrobaena jastrbensis, D. Vejdovskyi, D. attemsi, Allobophora leoni, A. Caliginosa caliginosa, Lumbricus rubellus. U okolini Ranja: Allobophora rosea, A. Doflelni, Ostalasium lacteum. U bukovim umama Rtnja: Allobophora rosea, Proctodrilus tuberculatus. Na Staroj planini vrste: Allobophora hanolirchi i Dendrobaena veneta. Gliste rijui zemlju uvlae mrtvo lie i njegove delove u tlo bogato mineralima i tako stvaraju izvor hrane za biljke. Tim ivotinjama se hrane grabljivi beskimenjaci, a esto i rovice, jazavci i ptice insektojedi. Sve te ivotinje tla, a i mnoge druge bitni su elementi odravanja ekoloke ravnotee u umama, jer prerauju uginule biljke i ivotinje u siune delove pripremivi ih tako za milione bakterija i gljivica koje ive u tlu i obavljaju oko 80% raspadanja. I u viim spratovima sume ivotinjsko naselje je raznovsno. Svee lise, izdanci i stabla drvea slue mnogim ivotinjama kao hrana, sklonite ili lovite. Kvalitativno i kvantitativno najbogatije je naselje antropoda, preteno fitofagnih insekata, i to kako na povrini stabla i lia (gusenice velikog broja vrsta leptira, koje se hrane liem; koleoptere hrizomelide i kurkulionide koji su takoe potroai lia: biljne vai koje se hrane sokom drvea i drugi insekti), tako i u unutranjosti stabla (koleoptere iz grupe Buprestidae, Cerambycidae, Anobiidae i Ipidae, kao i ose drvenarice). Njima se pridruuje itav niz predatora (ptice, mnoge artopode, meu kojima i grabljivi insekti). U bukovim umama Kragujevake kotline obitava najmanja umska asambleja surlaa (22 vrste, 57 jedinki). Zaniniljivo je da su dve dominantne vrste autekoloki bitno razliite. Phyllobius betulae je univerzalni listojed listopadnih drvenastih vrsta, a Acalles capiomonti geofil. U bukovim umama karakteristian tip ivotne forme po Matvejevu je Humidoaestisilvicola (ivotinje koje se veru po drveu listopadnih Balkanskosrednjeevropskih uma), a u pojedinim fitocenozama Theroaestisilvicola i Herboaestisilvicola.

73

Senzonska kolebanja klimatskih faktora su jedna od faktora veih fluktuacija brojnosti mnogih umskih insekata, posebno fitofaga. Sa senzonskim promenama u toku godine nastupaju periodine migracije umskih ivotinja. U bukovim umama su najnepovoljniji zimski uslovi opstanka, koje ipak mnoga iva bia preive pod zatitom snenog pokrivaa. Pred poetak zime nastupaju migracije u pravcu prizemnog sprata, gde umska stelja i gornji sloj tla predstavljaju glavno sklonite za sitnije oblike. Akvitet sitne umske faune je potpuno obustavljen preko zime i samo poneki oblici paukova, stonoga, stafilinida i diptera prekidaju mirovanje radi traenja hrane u toplijim zimskim danima. Kod insekata je veoma izraena zimska diapauza. I krupnije ivotinje migriraju pred poetak zime u susedne submediteranske ume ili dalje. Ova pojava je najizraenija kod ptica. Od krupnijih ivotinja, kimenjaka, vrste koje ceo svoj ivot provode u bukovim umama (ne migriraju) na razliite naine provode zimu. Neke vrste usporavaju svoje ivotne procese i prelaze u stanje anabioze ili padaju u zimski san (medvedi, slepi mievi); druge vrste provode zimu u aktivnom stanju, ali koriste hranu koju su nakupile tokom leta i jeseni i dovukle u svoja sklonita, tako da zimi ne love. Postoje i vrste koje sakupljaju hranu aktivno tzokom itave zime ali iskljuivo na onim mestima i delovima drvea koji su van snega. to se tie aktivnosti ivotinja, preovladaju danju aktivne forme, dok su nou aktivne samo grabljivice i neki glodari. Meu ivotinjama razlikujemo one vrste koje su stalno prisutne, sezonske vrste koje su iz hladnih krajeva i ovde provode zimu i vrste ptica koje se sele preko ove teritorije u prolee i jesen. Fauna bukovih uma je vrlo bogata. Od sisara za ovu zonu su karakteristini od preivara: Cervus elaphus-crveni jelen, Capreolus capreolus-srna, u istoriji je iveo Bison bonasus-zubr: od nepreivara divlja svinja-Sus scrofa se sree ee nego u drugim biotopima. Najtipiniji carnivor je divlja umska maka-Felis silvestris, a esti su i vuk- Canus lupus, lisica, jazavac-Meles meles; elemente tajge predstavlja Ursus arctos-mrki medved, Martes kuna-kuna zlatica, Mustela erminea-hermelin: Mustela putorius-tvor se ovde sree ee nego u drugim biotopima. U ovoj zoni ivi ogroman broj glodara: Lepus europaeus-obian zec, Lepus timidus-beli zec, Castor fiber-dabar, Sciurus vulgaris-veverica (element tajge). Od mitolokih glodara najea je ria umska voluharica-Cleth-rionomys glareolus, Arvicola terestris-vodena voluharica (element tajge), Apodemus silvaticus-obian umski mi i Apodemus flavicollis-utogrili umski mi. Najkarakteristiniji stanovnici ovih uma su puhovi: Glis glis-veliki sivi puh, Elyomys quercinus-vrtni, Muscardinus a, avelanarius-lenjikar i dr.

74

Od insektivora najbrojnija vrsta je obian je Arinaceus europaeus, a prisutna je i krtica Talpa europea. Ornitofaunu karakteriu vrste: Strix aluco-umska sova, Erithacus rubecola-crvenda, Buteo buteo-miar, Hicraaetus pennatus-patuljasti orao, Parus palaustris-siva senica, Parus caeruleus-senica plavi, Turdus ericetorum-drozd peva, Phylloscopus sibilatrixumski zvidak. Ovde se ee nego u drugim biotopima javljaju vrste: Turdus merulakos, Parus major-obina senica, Sylvija atricapilla-crnoglava grmua, Columba oenasgolub duplja, Picus canus-siva unja. Elemente tajge predstavljaju: Dryocopus martius-crna unja, Pyrrhula pyrrhula-zimovka, Phylloscopus collybita-zvidak, Turdus viscivorus-drozd imela, Tetraster bonasaialetrka. Sezonske vrste ptica iz hladnijih krajeva koje ovde provode zimu su: Turdus pilaris-drozd banjug, Carduelus spinus-iik, C. flammea (retko), Regulus regulus-kralji, Bombicilla garrulus-svilorepa. Fringilla montifringilla-severna zeba, Falco columbarius-mali soko, Emberiza citrinella-utovoljka i Cuculus canorus-kukavica dolazi na teritoriju ovih uma iz nizija da bi se tu razmnoavale po drugi put u toku leta. Preko teritorije ovih uma se sele mnoge vrste: Turdus musicus, Phylloscopus trochiliszvidak kovai i mnoge vrste plovua. Ptice osim to su deo nekog veeg ekosistema, ujedno su i domaini drugim ivim biima. Na njihovom telu i u njima ivi mnotvo beskimenjaka, neki su paraziti i ive u krvi, pantljiara u probavnom sistemu, ili se zavlae u miie i oi. Druga siuna iva bia se slue pticama kao prevoznim sredstvom (forezija). Ptije gnezdo je stalno prebivalite niza malih beskimenjaka koji u njega dou pasivno (s graditeljem) ili se dosele sami. Tu su vrste Dilepis undula-pantljiara, va-Cuclutogaster, grnja-Joubertija microphyllus, buva-Ceratophyllus hirundinis, ovja va-Melophagus ovinus, ptija muvaOrnithomya avicularia. Gmizavce predstavljaju: Emys orbicularis-barska kornjaa, Anguis fragilis-slepi, Laceita agilis-umski guter, Natrix natrix-barska zmija. ee nego u drugim biotopima sreu se Coronella austriaca i Elaphe longissima-smuk. Elementi tajge su vrste: Lacerta vivipara-ivorodni guter, Vipera berus-arka i dr. Od amfiba su zastupljeni: Triturus cristatus-mrmoljak, Salamandra salamandradadevnjak, Rana dalmatina-umska aba, Rana esculenta-mala zelena, Rana ridibundavelika zelena, Bufo viridis, Hyla arborea-gatalika jedna vrsta iz familije Hylidae, Bombina bombina-crveni muka, Alytes obstericans-primalja. Element tajge je vrsta Bufo bufo. Slatkovodne ribe predstavljaju Acipenseridae (jesetra, moruna, keiga), i Cyprinidae: Rutilus-crvenperka, Leuciscus cephalus-klen, Rhodeus-gavaica, deverika.

75

Od beskimenjaka najbolje je proueno rasprostranjenje skakavaca. U ovim umama se sreu Stenobothrus lineatus, S. nigromaculatis, Odontopodisima ventralis, Gomphocerus rufus, Chorthippus longicornis, Ch.biguttulus, Ch.albomarginatus, Ch.dorsatus, O.decipiens, Chrysachraon dispar. Elementi tajge su vrste: Podisma pedestris, Mecosthetus grossus, Stauroderus scalaris, Omocestus viridulus. U bukovoj umi na lokalitetima Konjevii, Preljina, Sokolii, Trbuani naene su Compodea i Jaryx, a u okolini Ravne Reke Acerentomon meridionale, A.balcanicum, Eosentomon transitorium, Campodea Svensoni. Od ostalih beskimenjaka - insekata prisutni su leptirovi: paunovac-Papilio machaon, ljubiasti car-Apatura iris, A, Limenitis camilla, sedefasti arenjaci: Brenthis ino. Classiana dia. satir-Minois drias, plavac-Lysandracoridon, obrubljeni crnacErebia medusa, Saturnia pavonia. Od tvrdokrilaca su karakteristini truljci Carabus: C.arcensis-poljski i C.coriaceus-koasti, lepa striibuba Rosalia alpina, brojne bube listare-Chrysomelidae, surlai-Curculionidae. DINAMIKA BIOCENOZE BUKOVIH UMA Dinammka je diferencija u tri glavna aspekta: proleni, letnji i jesenji. Najbolje je izraena u ekosistemu podpojasa brdskih bukovih uma. Smenu aspekata uslovljavaju pre svega sezonska kolebanja temperature i svetlosti. Za vreme zime asimilacija je praktino ograniena na sloj mahovina. Sa porastom temperature u prolee, prvo se javljaju prizemne zeljaste biljke, pobuene zagrevanjem umske stelje, ija toplota zrai u prizemni sloj vazduha i favorizuje razvitak prizemne flore. Lista zatim sprat bunja i naposletku sprat drvea. U jesen dolazi do opadanja lia i iezavanja prizemne flore, odnosno njenih nadzemnih delova. Ekoloki smisao tih promena lei u smanjivanju transpiracione povrine. ANTROPOGENI UTICAJI 1 DEGRADACIJE BUKOVIH UMA Znatne negativne promene u bukovim umama Jugoslavije nastale su u istorijsko doba. Najpre Rimljani, a zatim Turci su na primitivan nain eksploatisali bukovo drvo u cilju dobijanja rude i umura. Uporedo je ilo neprekidno proreivanje i unitavanje bukovih uma od strane zemljoradnika i stoara. Devastacija je bila najvea na donjoj i gornjoj granici bukve. U brdskim pojasevima usled stalne tenje oveka za proirivanjem obradivih povrina pored ostalih uma stradale su i bukove ume. Ovde je i stoka odigrala znatnu negativnu ulogu - brtenjem mladih lastara i mladica bukve onemoguavala je obnovu ume. Tako se danas, na stanitima brdske bukove ume razvija ne samo sekundarna ve i tercijalna vegetacija okopavina, ugaenih stanita, strnita i smetlita. Pod neto slabijim uticajem oveka su bukovo-jelove ume iz kojih se uglavnom koristi drvna masa edifikatorskih vrsta. Na svojoj gornjoj granici bukva je unitavana i potiskivana nanie zbog stalne tenje za dobijanjem to veih povrina pod panjacima.

76

Tako da danas imamo pojavu stalnog suavanja pojasa bukovih uma - donja granica se penje navie, a gornja sputa sve nanie. Na mnogim naim planinama ovek je krenjem uma doveo itave komplekse zemljita do potpune erozije. Danas se moe izdvojiti niz degradacionih faza bukovih uma koje se mogu grupisati u nekoliko osnovnih tipova (na Kopaoniku): Juniperus tip-sa klekom, Pteris tip-sa bujadi, Vaccinium tip-sa borovnicom, Alropa tip-sa velebiljem, Luzula tip-sa luzulom, Veratrum tip-sa emerikom, Senecio tip, Festuca tipsa vlasuljom, Sesleria tip, Tilia tip-sa lipom, Erica tip i dr. U Hrvatskoj Caluna tip. Floristiki sastav svih ovih degradacionih tipova je karakteristian ali nepostojan i svi imaju specifine sukcesije i dinamiku. Najveu produkciju biomase ima biocenoza klimatogenih bukovo-jelovih uma, a neto manju biocenozu montanih bukovih uma. Njihov znaaj za oveka je upravo proporcionalan produkciji njihove biomase. U praksi, u interesu naeg umaratva je podizanje novih bukovih uma. Prilikom poumljavanja ili unoenja bukve u razliite sastojine treba voditi rauna o ekolokim osobinama stanita, o poreklu mladica bukvi (semeno ili izdanako poreklo). Poto sve rase bukve u Jugoslaviji imaju veliku izdanaku mo, paljivom negom se mogu dobiti niske i srednje bukove izdanake ume, koje mogu biti od prilinog ekonomskog znaaja. Preterana sea i unitavanje bukovih uma kao specifinih biljnih zajednica nosi sa sobom i iezavanje mnogih ivotinjskih vrsta koje su prilagoene upravo na tu mikroklimu bukove ume, kod drugih vrsta dolazi do cepanja areala. Na Kavkazu je do 1918. godine zbog uticaja oveka izumrlo 9 vrsta ivotinja, meu kojima i lav, divlje govee tur, gepard, dabar, los, zubr i tigar.

VEGETACIJA VISOKIH ZELENI Klasa BETULO - ADENOSTYLETEA Br.-Bl. Et Tx. 1943. Higrofilno - frigorifilna vegetacija "visokih zeljastih biljaka" i bunova. Red ADENOSTYLETALIA G.et J.Br.-Bl. 1931. Planinske zajednice zeljastog ili bunastog karaktera. Sveza ADENOSTYLON ALLIARIAE Br.-Bl. 1921. Obuhvata planinske Fitocenoze, zeljaste ili bunaste, sa razliitim edifikatorskim vrstama. U Srbiji, i to ree sree se samo jedna zajednica: Asocijacija Junipero-Salicetum silesiacae Jov. 1953. Sveza ALNION VIRIDIS Aich. 1933.

77

Obuhvata zajednice zelene jove, preteno na silikatnim stenama i sveem zemljitu, esto ine gornju umsku granicu. Iz ove sveze konstantovana je samo jedna sveza visokoplaninska zajednica leske vrbe i planinske jove, rasprostranjena na Staroj planini (Mii et al. 1963.). To je: Asocijacija Saliceto-Alnetum viridis oli et al. 1963. VEGETACIJA UMSKIH POARITA Klasa EPILOBIETEA ANGUSTIFOLII Tx. et Prsg.1950. Mezofilna zajednica umskih oboda, vegetacija umskih progala i umskih poarita. Red ATROPETALIA BELLADONNAE Vlieg. 1937. Zajednice koje se javljaju na umskim proplancima, progalama na obodima uma i na umskim poaritima. Sveza CHAMAENERION ANGUSTIFOLII (Rubel 1933)Soo 1933. Obuhvata zajednice na oligotrofnom, obino kiselom zemljitu, koje se javljaju u zoni umskih zajednica u okviru klase Quercetea robori-petraeae i sveze Fagion i dr. U Srbiji su opisane tri asocijacije. Najvanija i najraspostranjenija meu njima, naroito na umskim poaritima, je as. Epilobietim angustifolii. Asocijacija Epilobietum angustifolii Soo 1933. Raspostranjena je naroito na poaritima, u pojasu etinarskih uma, na veim nadmorskim visinama (naroito u smrevim, bukovo-jelovim i molikovim umama), na silikatnoj podlozi i zemljitu sa dosta kiselog humusa. Ralanjena je na tri subasocijacije i to: a) subas. Typicum, b) subas. senecio-achilleetosum i c) subas. luzuleto-deschampsietosum flexuosae. Poznate su i ove dve asocijacije koje imaju manje rasprostranjenje. Asocijacija Calamagrostietum epigei Jur. 1928 i Asocijacija Inulo-Rubetum tomentosae Vuki. 1965 Sveza ATROPION BELLADONNAE Br.-Bl. 1930 em. Oberd. 1957. Obuhvata zajednice na eutrofnom, dubokom zemljitu, u zoni uma koje pripadaju svezama Carpinion i Fagion. Poznato je vie asocijacija. Naroito je znaajna i iroko raspostranjena sledea: Asocijacija Atropetum belladonnae (Br.-Bl. 1930) Tx. 1931.

78

Dosta je raspostranjena na poaritima i praznim prostorima brdske bukove ume (Fagetum montanum). Izdvojena su etri facijesa, koji predstavljaju faze u progresivnom razvoju vegetacije posle poara (Vukievi, 1965) i to: a) facijes galiosum aparinae, b) facijes epilobiosum angustifoliae, c) facijes rubosum (hirta) - Iragariosum (vesca) i d) facijes populosum (tremula). Asocijacija Luzuleto - Rubetum to mentosae Vuki. 1965. Javlja se na poaritima uma omorike (Piccetum omorikae), na bogatom zemljitu, alkalne reakcije, sa dosta humusa. Asocijacija Euphorbio (cyparissiae) - Brachypodietum pinnati Vuki. 1965. To je termofilna zajednica poarita na stanitu uma crnog bora, na serpentinskoj podlozi. Utvrena su etiri facijesa, poev od prve godine posle poara do "stabilnog" stanja, 10 godina posle poara (Vukievi, 1965). To su: a) facijes moehringiosum trineviae-Rumex acetosela, b) facijes moehringiosum trineviae-Vicia cracca, c) facijes seneciosum rupestris-Vicia cracca, d) facijes potentillosum opacae-Brachypodium pinnatum. Asocijacija Calamintho (acinos) - Menthetum thymifoliae Vuki. 1965. Javlja se na poaritima uma munike (Pinetum heldreichii), na krenjakoj podlozi, na plitkom zemljitu (blokovi stena izbijaju na povrinu). Asocijacija Telekietum speciosae Treg. 1941. Javlja se na vlanim mestima, u blizini reica. Naena je na Goliji (Gaji, 1989). Sveza SAMBUCO-SALICION CAPREAE Tx. 1950. Obuhvata higro-mezofilno-nitrofilne bunaste zajednice, nitrofilnog karaktera. Na ruderalizovanim stanitima. U Srbiji se sreu dve asocijacije: Asocijacija Achilleo (abrotanoides) - Salicetum mixtum Vuki. 1965. Javlja se na poaritima uma bora krivulja (Pinus mughus), na plitkom zemljitu - planinskoj crnici, alkalne reakcije. Asocijacija Sambucetum racemosae (Noir. 1949) Oberd. 1973. SUKCESIJE VEGETACIJE NA UMSKIM POARITIMA I ISTINAMA Jedan od uzroka koji naruavaju sloenu strukturu ume i uslove njene sredine ili njenog stanita (njenog fitoklimata) jesu umski poari. S obzirom da su oni esta pojava u naim umama, naroito u umama izgraenim od etinarskih vrsta drvea u viim predelima, to emo se podrobnije upoznati sa posledicama poara na umskim stanitima, kao i s ponovnim razvojem -sukcesijom umske vegetacije na poaritima.

79

Od intenziteta umskog poara zavisi u kojoj e meri biti izmenjene stanine prilike ili drugim reima, od vrste poara zavisi da li e sklop sastojaka biti samo pogaljen (prizemni poar) ili e on sasvim nestati pod uticajem poara (visoki poar). U prvom sluaju bitno se menja umska mikroklima, dok u drugom sluaju umsko zgarite dobija svojstva otvorenih stanita. Ovde nas interesuje drugi sluaj, i to kako u pogledu izmena koje se dogaaju na samom stanitu tako i u vezi sa ponovnim razvojem vegetacije na ovim, izmenjenim stanitima. Pod uticajem umskih poara koji unitavaju u potpunosti sastojke bitno se menjaju stanini uslovi, to se naroito manifestuje u promeni mikroklimatskih uslova i to: pojaavanje amplituda temperatura u zemljitu i prizemnim slojevima vazduha, poveanja evaporacije vode, smanjivanje relativne vlage vazduha itd. Isto tako, dolazi do znatnijeg oteenja zemljita, pa je esto potrebno da proe i nekoliko hiljada godina da bi se ono ponovo povratilo u prvobitno stanje. Ovo se odnosi, pre svega, na sluajeve kada umski poari zahvate organogena zemljita koja se formraju na jedrim stenama (organogene crnice i humusno silikatno zemljite). To su preteno borova stanita, i tada vrlo esto itavo zemljite nestaje u poaru. Ako su u pitanju padine sa izraenijim nagibom, onda je na takvim stanitima uma kao vegetacijski tip trajno unitena s obzirom da je erozija zemljita uvek propratna pojava. Najvanija neposredna posledica poara je sagorevanje umske prostirke i humusa iz povrinskih slojeva zemljita. Pri tom zaostaju mineralne supstance u obliku pepela, a posledice toga su promene u reakciji zemljita u pravcu alkalnosti i prevoenje u rastvorljiv oblik velikih koliina kalcijuma, kalijuma, magnezijuma i fosfora, koji se kao takvi lako ispiraju i s tim ispadaju iz biolokog kruenja. Isto tako, ve prilikom poara, sagorevanjem organskih materija, azot uglavnom bude izgubljen za zemljite, jer odlazi u atmosferu. Posledica svega toga je znatno smanjivanje plodnosti zemljita. tetne posledice umskih poara mogu biti u znatnoj meri ublaene ako doe do regeneracije umske vegetacije, bilo prirodnim ili vetakim putem. Bitno je da se zemljite zatiti to pre od erozije. Ovde e biti upravo rei o ponovnom razvoju ili sukcesiji umske vegetacije - od prvih, inicijalnih stadija razvoja do stanja u kome je uma bila pre poara. Posle umskih poara nastupaju odreeni stadiji ponovnog razvoja vegetacije, koji se po Tregubovu (1941) i Gliiu (1950, 1955) mogu prikazati shematski na sledei nain:

80

Poetni stadij razvoja umsle vegetacije posle poara

Odmah nakon poara, prvih godina javlja se veoma obilno vrbovica (Epilobium angusdifolium), koja dominira na svim povrinama gde su pre poara bile sastojine umskog drvea. Posle toga, preko jednog stadija vrsta Rubus (u viim podruijima preteno vrste Rubus idaeus) razvijaju se inicijalne-pionirske umske fitocenoze. Meutim, u viim predelima postoji ponekad izmeu stadija vrbovice (Epilobium angustifolium) i stadija Rubus-jedan meustadij, u kojem preovladava Calamagrostis epigeios. Ako su ekoloki uslovi povoljni, esto dolazi odmah do obrazovanja stadija Rubus ili ak i do inicijalne umske fitocenoze. Inicijalne umske fitocenoze mogu biti raznolike, to zavisi od uslova stanita. Ako su uslovi stanita povoljni i dozvoljavaju nalet semena breze (Betula verrucose) i jasike (Populus tremula), onda e se razviti tipina fitocenoza jasike i breze Populo-Beluletum typicum, u koje se kao pratioci nalazi iva (Salix caprea) i vrste zova (Sambucus racemosa i S.nigra). U sluaju da stanini uslovi ne omoguavaju nalet semena breze (guste i sklopljene sastojine oko poarita, nepovoljna koafiguracija u pogledu pravca dominirajuih vetrova), onda e se pojaviti, u povoljnim uslovima, fitocenoza jasike (Populetum tremulae), sa znatnijim udelom ive. Meutim, ako poarite lei na strmim padinama, dolazi do erozije i kao posledica ispiranja zemljita pojaava se njegova skeletnost, i u tom sluaju javlja se pionirska fitocenoza breze, oznaena po Gliiu (1950) Betuletum. Ali, na ovakvim padinama ne moe se uvek oekivati nalet semena breze, pa e se vegetacija razvijati jednim zaobilaznim putem, preko pionirskih fitocenoza zeljastih vrsta, koje doprinose popravljanju uslova zemljita, da bi se kasnije mogla pojaviti fitocenoza jasike Populetum tremulae. Posle obrazovanja inicijalnih (pionirskih) umskih fitocenoza naseljavaju se vrste drvea sa veim staninim zahtevima i, preko jednog ili vie stadija, dolazi vremenom do obrazovanja stabilnije umske zajednice, koja odgovara ekolokim uslovima toga podruja.

81

Shema razvooja umske vegetacije van dohvata plavne vode, posle poara, jaih vetroizvala i istih sea (prema M. Gliiu, 1955) Ovaj, kao i prvi shematski prikaz razvoja vegetacije prikazuje, glavnom, inicijalne stadije razvoja vegetacije posle umskih poara, ne obuhvatajui jo one sloene procese u dinamici razvoja umske vegetacije kod ove pionirske fitocenoze, sastavljene od heliofilnih vrsta drvea, poinju da dobijaju sve vie sciofilnih elemenata. U sledeoj shemi prikazan je dalji tok razvoja vegetacije u viim planinskim predelima. Oito je da posle naseljavanja prvih, pionirskih vrsta na poaritu dominiraju due vreme heliofitne vrste, koje su sa manjim ivotnim zahtevima. Tek kasnije, naseljavanjem belog bora i smre, smre i jele (bukve), nastupaju bitne promene u omjeru smese vrsta drvea i uopte strukture sastojine, to ima posledice i u mikroklimi stanita, koje sve vie dobijaju mezofitni karakter. Ove promene odvijaju se neprekidno, u poetku sa

82

ispoljenim dinamizmom, kasnije sa usporenim - sve dok se tokom vremena ne formira stabilnija fitocenoza, koja je odraz regionalnih klimatskih uslova. U naem konkretnom sluaju to je zajednica jele i bukve (Abieti-Fagetum illyricum). Na poaritima u Srbiji, u pojasu brdskih uma bukve (Fagetum montanum), Vukievi je (1961) utvrdila sledee sukcesivne stadije, ije trajanje ukupno iznosi oko 25 godina: 1. stadij terofita (obuhvata period prvih godina posle poara), 2. stadij vrbovice (Epilobium angustifolium), 3. stadij Rubus hirtus-Fragaria vesca, 4. stadij Populus tremula, sa znatnijim udelom umskih vrsta drvea; posle ovoga stadija formira se ishodna vegetacija - zajednica brdske ume bukve. POPULO BETULETUM typicum (Glii)

Shema razvoja vegetacije posle poara, jaih vetroizvala i istih sea u regionu ume bukve i jele na triaskim krenjacima (prema V. Stefanoviu, 1960)
83

Za kontinentalna podruja Hrvatske gde je rasprostranjena klimatogena uma hrasta, kitnjaka i graba (Querco-Carpinetum illyricium), zavisno od staninih uslova, u prvom redu tipa zemljita, regresija i progresija vegetacija e se odvijati razliito (Ziani, 1957). Na povrinama gde su ume degradirane steljarenjem, paom, seom drveta, nastaju dva tipa regresivnh stadija: prvi na pseudoglju (subas. erythronietosum), koji vodi ka vritinama, gde su zastupljene vrste: Calluna vulgaris, Pteridium aquilinum, Genista germanica, Juniperus communis, Agrostios vulgaris i drugi na movarno oglejenim zemljitima (subas. caricetosum pilosae), gde se javljaju vie higrofilni elementi: Lycopus europeus, Agrostis alba, Juncus sp. div, Genista elata i dr. Progresivni stadiji razlikuju se takoe, jer u prvom sluaju odvija se progresija preko zajednice jasike i breze, a u drugom sluaju preko zajednice lukog jasena i crne jove. LITERATURA 1. Branislav Jovanovi, Vojislav Mii, Anka Dini, Nikola Vukievi: Vegetacija Srbije II umske zajedince I, Srpska akademija nauka i umetnosti, odeljenje prirodno-matematikih nauka, Beograd 1997. 2. Vijislav Mii: Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji, monografija, Bioloki institut N.R. Srbije - posebna izdanja. Beograd 1957. 3. Momilo Koji, Ranka Popovi, Branko Karadi: Sintaksonomski pregled vegetacije Srbije, institut za biolika islraivanja "Sinia Stankovi" Beograd 1998. 4. Vitomir Stefanovi: Fitocenologija sa pregledom umskih fitocenoza Jugoslavije, "Svetlost", OOUR- Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Sarajevo 1986. 5. I. K. Lopatin i S. D. Matvejev: Kratka zoogeografija sa osnovama biogeografije i ekologije bioma Balkanskog poluostrva, I knjiga. Univerzitetski udbenik, Ljubljana 1995. 6. Sneana Pei: Interakcije sa sredinom i dinamika surlaa (Coleoptera, Curculionidae) Kragujevake kotline. Univerzitet u Kragujevcu, prirodno-matematiki fakultet, Kragujevac 1997. 7. Diplomski rad: Diplure i proture severnog dela aka, Slavica Milovi, Kragujevac, novembar 1992. 8. Diplomski rad: Diplure i proture okoline Ravne reke, Goran Andri, Kragujevac, decembar 1992. 9. Diplomski rad: Kine gliste Goa, Slaana Levajac, Kragujevac, april 2000. 10. Diplomski rad: Kine gliste okoline Ranja, Goranka Anelkovi, Kragujevac, novembar 1999. 11. Diplomski rad: Kine gliste Rtnja, Sanja Denkovi, Kragujevac, decembar 1998. 12. Diplomski rad: Kine gliste Stare planine, Danijela ordevi, Kragujevac, januar 1999.

84

Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada -Savremeno potroako drutvo svakodnevno proizvodi ogromne koliine smea u kome najvie ima proizvoda za jednokratnu upotrebu,meutim nije sve to zavri u kanti za smee otpad koji mora da se spali ili odloi na deponiju.Veliki deo starih stvari moe ponovo da postane upotrebljiv materijal. Problem otpada treba da bude usmeren ka aktivnostima za smanjenje smea i njegovo adekvatno odlaganje u reciklau. -Srbija se suoava sa velikim problemom zbog neadekvatnog upravljanja otpadom.Svaki graanin Srbije za sobom godinje ostavi oko 280 kilograma otpada.Od strane javno komunalnih preduzea prikupi se tek neto vie od polovine.Svakodnevno,svako od nas u proseku napravi oko 0,8 kilograma otpada,koji se iz svakog drugog doma iznosi neorganizovano i zavri na nekoj od 4481 divlje deponije koliko ih ima u Srbiji.Divlje deponije nastaju kao posledica nedovoljno razvijene infrastrukture,ali i loih navika i nedovoljne brige za okolinu. Javnih povrina koje nisu pod smeem sve je manje.Zbog toga se moemo zapitati da li to Srbija postaje svojevrsna zemlja kontejner? Oseaj za isto i lepo je ve odavno izgubljen... Razbacano ubre je postalo deo normalnog ivotnog prostora. Koliina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu, nezavisno od toga da li je re o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. Nadzor nad kompletnom strukturom, izvorima otpada, kao i konano njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak. Nije suvino da svi uesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume, a to su: - Ekonomski - Tehnoloki - Upravljaki - Ekoloki - Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: - Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada - Visoki stepen zatite zdravlja i okoline - Smanjenje rizika i opasnosti - Efikasna kontrola - Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonominosti - Reciklaa i iskoriavanje - Sakupljanje, transport, optimizacija procesa.

85

Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zatite zdravlja i okoline na nain da svaka zemlja mora uiniti sledee: - Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada, - Zbrinuti sopstveni otpad, - Otpad se mora obraivati i odlagati , koliko je to mogue sa tehnikog aspekta to blie mestu na kome nastaje, - Potsticati sigurnost i zatitu, - Opredeljivati se za iste tehnologije, - Podravati procese reciklae, iskoriavanje otpada, kao i sekundarne sirovine. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti vaee zakonske propise. Obraeni otpad mora biti sterilan, suv, smrvljen, neprepoznatljiv, iskoristiv kao izvor energije, bez neugodnih mirisa. Infektivni otpad koji se moe obraivati: Otpad koji sadri patogene bioloke agense koji zbog svog tipa, koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloeni,-- kulture i pribor iz mikrobiolokih laboratorija, delovi opreme, materijal i pribor koji je doao u dodir sa krvlju ili izluevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hirukim zahvatima, previjanju rana, obdukcijama, otpad iz dela za izolaciju bolesnika, otpad iz dela za dializu, sistemi za infuziju, rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu, zatim otpad koji je doao u obzir za raznaispitivanja i istraivanja), Otri predmeti i predmeti od stakla (igle, lancete, pricevi, skalpeli, i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine, epruvete, petrijeve olje, ampule idr ). Posude za otre predmete (posude koje se koriste za otre predmete, neprobojne za sadraj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogueno ispadanje sadraja ili pozleivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti, hiruki otpad, kateteri, vreice sa tekuim sadrajem, krv, plazma, urin , fekalije,) sonde rektalne i gastralne, vaginalne sonde i uni levii, speculum, ostatci hrane, ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pruanja zdravstvenih usluga. Budimo kreativni napravimo brend nae kue, naeg Zdrastvenog Centra. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard, da nauimo da zatitimo i sebe i druge. ansa nae kue je velika. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu reavanju problema infektivnog medicinskog otpada. Za ovaj proces neophodno je uee svih lanova kolektiva.Moramo verovati da moemo da reimo ovaj problem. Napraviemo neto nae.

86

EKOLOGIJA I DRUTVO I Gorivo budunosti biodizel Reforma energetskog sistema mora se sprovoditi praenjem svih procesa razvitka trita u EU i usklaivanjem procesa uz zadovoljavanje svih meunarodnih zahteva sigurnosti. Zakonska regulativa mora osigurati jasna i po evropskim standardima utvrena trina pravila, sigurno i kvalitetno snabdevanje naftom i naftnim derivatima, zatitu dravnih interesa, zatitu stanovnitva i okoline. Svetski program korienja energije biomase i otpada ima za cilj osiguranje svih preduslova i uklanjanja prepreka za podsticanje i poveanu upotrebu ogrevnih drva, drvnog otpada, slame, biljke, otpada i plinskog ( bioplin ) i tekueg ( etanol, metanol i bionafta ) biogoriva u proizvodnji energije. Prednosti takvog programa su: -Proizvodnja energije na ekoloki prihvatljiv nain -Smanjenje emisije staklenikih plinova i drugih zagaivaa ( SO2, NOx ) -Upotreba vikova i otpada iz poljoprivrede, umarstva i industrije -Poveanje energetske efikasnosti -Smanjenje uvoznih energenata -Proizvodnja energije u malim sistemima, snabdevanje ruralnih podruja, u kojima nema toplovodne ili plinske mree, preduzea i malih pogona -Otvaranje novih radnih mesta Biodizel je motorno gorivo koje se dobija iz repinog ulja ili drugih biljnih ulja esterifikaciom sa metanolom. Ima svojstva jednaka onima koje ima klasini dizel dobijen iz mineralnih ulja, a koristi se kao zamena mineralnog dizela ili u odreenoj smesi sa njim. Dananji sve zahtevniji ekoloki standardi, kao i obaveze smanjivanja emisije staklenikih plinova daju snaan podsticaj njegovoj proizvodnji i korienju u evropskim dravama. Prerada uljane repice zapoinje ienjem i otklanjanjem nepoeljne primese za dalju preradu.Zatim se usitnjava, presuje pri emu se dobija ulje i kruti ostatak pogaa. Sledi podgrevanje materijala, pa njegovo zagrevanje do 110C . Pri tome nastaje proces koagulacije belanevina i agromerizovanje kapljiva ulja u vee. Presovanjem se odvaja ulje od krutog dela pogae. U studiji se opisuje presa za porodina gazdinstva kapaciteta do 100 t prerade i prese veih kapaciteta od 100 t. Biodizel je metilni ester repiinog ulja i dobija se iz ulja uljane repice ili recikliranog otpadnog jestivog ulja. Biodizel nije lako zapaljiv, nije tetan za zdravlje, nije opasan za zagaenje voda i vazduha. Postrojenja za proizvodnju biodizela grade se sa kapacitetom od nekoliko hiljada do stotinu hiljada tona godinje. Ekonominost proizvodnje je naravno vea to je kapacitet vei.

87

Svetska iskustva u proizvodnji biodizela su velika iako se tek s poetkom prve naftne krize (1973 godine ) poinju sprovoditi savremeni eksperimenti ispitivanja mogunosti korienja biljnog ulja za pokretanje motornih vozila. Uz tadanji dokaz da se biljna ulja mogu uspeno koristiti dizelskim motorima, postojale su i odreene potekoe. Biodizel se proizvodi iz razliitih biljnih ulja, ali i goveeg loja i starog jestivog ulja. Ipak, najvanija sirovina za proizvodnju biodizelskog goriva je uljana repica ( 82,82 %), pa suncokret ( 12,50 %). Uz to je vana injenica da je proizvodnja biodizelskog goriva u svetu u stalnom porastu. Dok je 1991. godine proizvedeno 111 000 t biodizelskog goriva, u 1998. godini proizvodnja je dostigla 1 366 000 t. Temeljni razlozi za takvo naglo poveanje proizvodnje su poljoprivreda, okolina i celokupna privreda. Biodizel ne oteuje dizel motore. Naprotiv, njegova visoka mazivost u poreenju sa mineralnim dizelom uzrokuje manje troenje klipova, prstenova, cilindra, i preciznih delova pumpe za ubrizgavanje. Biodizel gorivo uspeno je prolo test na vozilima, jer dosada nije pokazalo nikakve negativne posledice na rad motora tih vozila. Vano je da biodizel ima bolju mazivost od mineralnog dizela. Poslednjih godina u veini zemalja se nastoji da se smanji udeo sumpora i aromata u dizelskom gorivu u svrhu odravanja istijeg vazduha. Naalost,u procesu odstranjivanja sumpora i aromata izdvajaju se i komponente koje imaju zadatak podmazivanja motora. Rezultat toga je da nova nisko sumporna goriva imaju manju sposobnost podmazivanja. Goriva sa samo 0,4% dodatnog biodizela imaju minimalnu mazivost koju zahteva standard za mineralni dizel. Uz to je dokazano da biodizel ima puno bolju mazivost od nesumpornog mineralnog goriva. Zato meavina sa malim procentom biodizela moe u potpunosti nadomestiti manjak mazivosti nesumpornih goriva. Ovakva meavina biodizela i mineralnih dizela smanjuje emisiju izduvnih gasova, a maksimalna mazivost postie se sa meavinom otprilike 10 % biodizela u mineralnom dizelu. Velika povoljnost biodizela je i u manjim opasnostima pri njegovom transportu. Naime, ist biodizel se moe prevoziti kao i biljna ulja, dok je s meavinama potrebno preduzimati mere kao i pri transportu mineralnog dizela. Biodizel je neotrovan, biorazgradiv i manje iritantan za kou u odnosu na mineralni dizel. Vano je i to da e meavina biodizela sa dizelom i kerozinom u hladnim vremenskim uslovima pomoi u spreavanju od smrzavanja, slino kao to se aditivi dodaju mineralnom dizelu. Dakle, dodatkom biokomponente ( metilnog estera ) u malim koliinama ( 1,5 5%) postiu se dobri uinci u smislu kvaliteta izduvnih gasova, te ponaanja dizelskog goriva u motoru. Svi parametri dizelskog goriva moraju ostati nepromenjeni jer se radi o evropskom standardu EN 590. Za ostvarivanje ovog cilja nuna su ulaganja u modernizaciju rafinerija zbog evropskog kvaliteta proizvoda, profitabilne proizvodnje i zatite sredine. Za ostvarivanje takve

88

strategije prerade nafte, potrebno je uloiti velika sredstva u obnovu i izgradnju novih sekundarnih rafinerijskih kapaciteta, ime bi kvalitet proizvodnje derivata dostigao zadovoljavajui nivo. Zbog prednosti biodizela i podsticanja njegovog korienja za pogon vozila, potrebno je : doneti standarde za biodizelsko gorivo podstai uvoz vozila prilagoenim za korienje biodizela cena biodizela treba da bude jednaka ili nia za 10 % od cene mineralnog dizela to se postie poreskom politikom informisati vozaa i vlasnika vozila o prednostima korienja biodizela Novo podruje zahteva istraivanja ne samo tehnike prirode nego i upoznavanje delovanja na privredu i standard stanovnitva. Nemaki proizvoai vozila koji koriste biodizel ( UFOP, 2001 ) Audi putnika vozila BMW AG putnika vozila Case traktorska vozila Citroen Deutschland AG putnika vozila Daimler Chrysler AG Mercedes putnika vozila Deutz AG motori Farymann Diesel GmbH motori Fendt traktorska vozila Fiatgri traktorska vozila Ford putnika vozila Hanomag Komatsu tertna vozila Isecki Traktori John Deere traktorska vozila KHD traktorska vozila Lindner traktorska vozila MAN Nutzfahrzeuge AG komercijalna vozila Massey-Ferguson traktorska vozila Nissan ciljukari Opel AG putnika vozila Perkins Motoren GmbH- putnika vozila Renault putnika vozila Renault traktorska vozila Same-Lamorghini GmbH putnika vozila Skoda Deutschland GmbH putnika vozila Steinbock boss Fordertechnik GmbH komercijalna vozila Steyer-Daimler-Puch-AG- traktori Still GmbH viljukari Suzuki Auto GmbH Deutschland . putnika vozila VolksWagen AG putnika vozila VOLVO Deutschland Gmbh putnika vozila VOLVO Trucks Deutschland teretna vozila Zetor/ZTS (Semex GmbH) traktori

89

SPASITE NAA MORA Svakog dana Sunce i Mesec povlae mora tako da se dobija plima i oseka. Tople struje putuju od tropskih predela ka polovima, dok hladna voda izvire iz okeanskih dubina. Vetar stvara talase na povrini, a podvodni vulkani komeaju morsko dno. Morske biljke i ivotinje se mogu nai u svim oblicima, bojama i veliinama. Tik ispod povrine ive pitoplanktoni mikroskopske biljke koje apsorbuju karbon dioksid ( jedan od gasova iz staklene bate koji se oslobaa kada goriva poput drveta, nafte i benzina sagorevaju.). Pitoplankton formira osnovu masovnog lanca ishrane, obezbeujui hranu za zoo planktone, minijaturne ivotinjice koje za uzvrat hrane najmanje ribe i ljuskare. Ova siuna stvorenja slue kao hrana za ona vea, te se tako lanac ishrane nadograuje. Najvei deo morskog ivota se moe nai blizu kopna, gde sunce moe dopreti kroz plitku vodu do dna. Biljke onda rastu u velikoj meri, sisari poput polarnih medveda i morskih vidri provode veliki deo vremena kraj ivice vode, a ribe koje ive na veim dubinama, kornjae i ptice selice poseuju takva mesta da bi se razmnoavale i hranile. Dalje od kopna, more je, kako bi to reklai vie misteriozno. Ptice krue nad njim, meduze plutaju po povrini, kitovi izranjaju da bi udahnuli vazduh, a grupacije morske trave, siunih riba i ljuskara se okupljaju tamo gde se sudaraju razliite struje.Duboko ispod jata malih riba se migolje i okreu kako bi izbegle grabljivice. Ispod njih plivaju i odmaraju vee ribe. A jo dublje od njih, temperature se retko diu iznad take zaledjivanja i jedina svetlost koja se moe videti jeste sjaj ( ili hemoosvetljenje ) kojim zrae siune bakterije. Ovde vrebaju ajkule udnog izgleda i oktopodi koji ekaju da ugrabe mrtve ivotinje i biljke to doplutaju do dan okeana. RAZLIITI MORSKI EKOSISTEMI Topli pliaci tropskih okeana predstavljaju idealne uslove za korale. Koralni siuno polipi oblikovani kao vrci polako se izgrauju u viebojne strukture grebea koje su utoite za vie od 2 000 vrste riba, 5 000 vrsta mekuaca i bezbroj drugih kraba, morskih zvezda i crva. Blizu obala tropskih zemalja rastu vodene ume ogromne formacije algi koje cvetaju na mestima gde se die hladna, hranljivim sastojcima bogata voda iz okeanskih dubina. Vodene ume obezbeuju hranu i habitat za iroki spektar morskih ivotinja. Morske ivotije pasu morsko dno, a ribe kao to su garibaldi i kabezon plivaju unaokolo u istoj meri kao to i ptice obleu oko drvea. U stenovitim toplim priobalnim podrujima morske zvezde i lupari se bore za mesto, hvatajui se za stene asa stotinama cevastih noica. Dagnje se kriju po pukotinama, krabe se kriju ispod kamenja, a morska trava raste svuda gde se pronae vrsta povrina za koju se moe uhvatiti. U temperaturnim zonama more i zemlja se esto spajaju u vidu irokih ravnih muljevitih obala, u ijem mulju ive zajedno horde jedinstveno adaptiranih vrsta, izmeu estica

90

mulja i peska, i obezbedjuju hranu za meseeve pueve, koljke i krabe. Zauzvrat, ova stvorenja slue kao hrana za ptice koje poseuju obalu, kao na primer za ritsku ljuku, ptice koje hvataju koljke i sabljarke. More je skladite za hranu, lekove i minerale. Morska riba i druge ivotinje daju etrnaest procenata ivotinjskih proteina na svetu. Samo sedamdeset procenata od toga konzumiraju ljudi ostatak odlazi u preradu za ivotinjsku hranu i djubriva. Nekih petstvo morskih vrsta proizvode hemikalije koje mogu pomoi u leenju raka. Vie od etrdeset zemalja, ukljuujui Australiju, Brazil, Egipat, Malaziju, Nigeriju i Trinidad i Tobago, dolaze do nafte i prirodnog gasa sa morskog dna. Mnoge druge zemlje iskopavaju da bi dobile pesak i ljunak. USLUGE KOJE PRUA OKEAN Brodovi koji prelaze preko mora transportuju ljude i robu irom sveta. Godine 1992 tek neto manje od 18,5 miliona tona tovara je ulo u Veliku Britaniju samo kroz luku Sautemptonu. Morska obala je prvi izbor za odmor. 1/3 onih koji idu na odmore u svetu hrli ka plaama mediterna, a 1993 vie od 4,5 miliona turista je posetilo havajsko ostrvo Oahu. Mora toliko pruaju brojne nevidljive usluge. Svake godine ona apsorbuju 3 milijarde tona karbon dioksida. Mangrovi i koralni grebeni tite tropske obale od oluja sa mora, dok temperaturne obale uvaju ravne povrine mulja, slane movare i peane dine. BEZ RIBE U MORU Ukoliko nastavimo da tretiramo okeane kao do sada, oni nee biti u mogunosti da nas snabdeju sa svim dobrima i uslugama koje primamo zdravo za gotovo. Lovci su ve desetkovali veinu populaciju velikih kitova. Foke i kornjae su ve znaajno preeksploatisane. Koralni grebeni su dosta uniteni zbog odlamanja za suvenire, a ravne povrine mulja obrane zbog mamaca i ljuskara. Ali, ono to jo vie zabrinjava, moda, jeste nain na koji smo smanjili zalihe riba u okeanima. Prema Organizaciji UN za hranu i poljoprivredu more moe priutiti doprinos od 100 miliona tona ribe godinje. 1988. godine ribolovci su ve izvlaili 97,4 miliona tona. Brojke su sada u opadanju, ne zbog toga to ljudi shvataju potrebu da se smanje ulovi, ve zbog toga to su zalihe riba niske. U meuvremenu, vladine subvencije teraju i ohrabruju ribolovce iz razvijenih zemalja da koriste informacije koje sakupljaju pomou aviona, helikoptera i satelita u odluivanju gde e zabaciti svoje mree koje mogu biti duge i do 65 km. A i siromatvo i pritisak da se otplate medjunarodni dugovri prisiljavaju zemlje u razvoju i njihove ribolovce da hvataju i izvoze koliko god je mogue ribe.

91

Ribolovci obino poinju hvatanjem velike ribe koja ima visoku cenu na tritu kao i mnoge druge ribe koje se hvataju za hranu, te velike ribe su obino grabljivice. Kada se otkloni veliki broj grabljivica, itav lanac ishrane e se poremetiti. 1983. godine skoro 80 000 maslinastih Ridlijevih kornjaa su otplivala sa Meksike obale Pacifika. Sada zahvaljujui kolekcionarima jaja i ribarima ih je ostalo neto manje od 1000. U 19 veku komercijalne kitolovake flote su pobile ogroman broj kitova po imenu Sperm. U 20 veku poelo se sa lovom na kitove desnice pre nego to se prelo na ogromne plave kitove. Kada je ponestalo plavih kitova, lovci su preli na manje kitove sa perajima, a onda i na jo manje morske kitove. Sada jedina vrsta koja egzistira u relativno velikom broju jeste kit minke - dugaak 10 m pa se ak i ova vrsta kitova smatra ugroenom u severnoj hemosferi. ZLOUPOTREBLJENO MORE Iako naftni tankeri redovno kvare glavne vesti zagaenje od naftnih mrlja je daleko od najozbiljnije pretnje po morsku sredinu. Drugi oblici zagaivanja i destruktivne ribolovake metode su zapravo mnogo opasniji. Komercijalni ribolovci esto hvataju u mreu drugu ribu i ivotinje sluajno. U istonom Pacifiku delfini se hvataju u mree postavljene za tunjevinu, a ribolovci u jugositonoj Aziji izvlae retke mrmonje i kornjae, zajedno sa svojim ribljim ulogom. Ribolovci esto bacaju plastine mree. ivotinje se hvataju u takve mree i neke se dave momentalno, druge nastavljaju i dalje da plivaju sve dok se toliko ne upetljaju da ne mogu dalje da se miu. U nekim delovima sveta ribolovci su prisiljeni da koriste tetne metode kako bi poveali njihove male prihode. Ribolov uz pomo dinamita, na primer unitava koralne grebene, koji se takoe oteuju buenjem i vaenjem. Na Bahamima morsko tlo prekriveno grebenima i morskom travom se uznemiruje kada je buenje u toku, to komea sediment i die ga, a on dalje gui grebene i na kraju ih ubija. Buenje na zapadnoj obali Tajlanda ima iste posledice, unitava koralne grebene koji privlae turiste u ovaj region. Nafta truje morska stvorenja. Ona takoe otklanja izolaciju i plovnost, tako da ona umiru od hipotermije ili se dave. Naftni tankeri namerno putaju neto od njihovog tovara u okeane. Potraga za naftom esto podrazumeva i korienje eksploziva koji unitava lokalnu sredinu. Konstrukcija buotine uznemirava morsko dno i dok se nafta izvalai toksine hemikalije se izlivaju u more.

92

FOTO: ZLATIBOR, AJETINA (lini snimak) T IPOVI VRSTOG OTPADA -vrst otpad moe biti podeljen na tipove prema izvoru svog nastanka: 1. Kuni otpad (gradski otpad) 2. Rizian otpad 3. Biomedicinski otpad ili bolniarski infektivni otpad. KUNI OTPAD -Gradski vrst otpad sastoji se od otpada iz domainstva,graevinskog materijala,sanitarnog otpada iz naig kupatila i otpada sa ulice.

93

Zadnjih godina potroako trite se razvija drastino i koristi proizvode u konzervama,aluminijumskim folijama, plastici i drugim nerazgradivim materijalima koji mogu nezamislivo nakoditi prirodi.

FOTO: DEPONIJA RIBARSKA BANJA Kuni otpad bi trebalo da razdvajamo u razliite kontejnere prema vrsti otpada. Na primer: -Rizian otpad-biorazgradiv otpad (lekovi,baterije,farbe,sijalice,toplomeri...) -Mokar-biorazgradiv otpad (ostaci od obroka,kore od voa...) -Tvrdi otpad (metal,plastika,staklo...)

94

FOTO: KONTEJNERI BANJA LUKA, REPUBLIKA SRPSKA (BiH) ETIRI GLAVNE KATEGORIJE OTPADA: PRIRODNI OTPAD-Ostaci od obroka,lie, voe i povre. OTROVNI OTPAD-Stari lekovi,farbe,sve hemikalije,sijalice,dezodoransi,sve to ima baterije,ubriva i pesticidi,toplomeri... RECIKLANI OTPAD-Papir,staklo,metali,plastika. BOLNICKI OTPAD-Otpadi poput zavoja i odee natopljene krvlju i drugim telesnim tenostima... OTROVNI OTPAD -Industrijski i medicinski otpadi smatraju se rizinim,jer sadrze otrovne materije. Rizicni otpad moze biti otrovan po ljude,ivotinje i biljke. Industrijski otpad je svaki otpadni materijal koji nastaje u industrijskom procesu i obuhvata razne otpadke u vidu metala,plastike,otpadke u tenom stanju kao i hemijske

95

FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC i druge nusprodukte koji isputeni u ivotnu sredinu dovode do degradacije kvaliteta ivota uz ugroavanje ljudskog zdravlja, biljnog i ivotinjskog sveta.Industrijski otpad moe biti vrst, tean, mulj.... U industrijskoj proizvodnji,energetici,poljoprivredi,komunalnoj delatnosti, i pri raznim drugim aktivnostima javljaju se otpadni materijali koji mogu biti: Visoko toksini,kancerogeni,korozivni,i iritantni.Industrijski otpad koji sasdri stabilne materije kao to su:Plastika,guma,stakleni i porcelanski kr, ut i slino, odlae se u deponije koje su najmanje kontrolisane i predstavljaju veliki sanitarni i zdravstveni problem.

96

FOTO: INDUSTRIJSKI ODPAD NOVI POPOVAC

FOTO: DIVLJA DEPONJA BOGATI, MAVA

97

BOLNIKI OTPAD -Bolniki otpad nastaje tokom pregleda,leenja i previjanja ljudi i ivotinja,takoe i pri eksperimentima.Bolniki otpad je zagaen hemikalijama koje se smatraju opasnim, a ta sredstva su formaldehid i fenol,koji se nalaze u sredstvima za dezinfekciju,iva u termometrima i meraima pritiska.

FOTO: DEPONIJA ALEKSANDROVAC Ovaj otpad je raznovrsan jer sadri makaze,natopljene zavoje, gumene rukavice,lekove,kulture bakterija,delove organa.Ovaj otpad moe biti veoma opasan ako se sa njim ne postupa i ne uklanja struno.

FOTO:DEPONIJA DESPOTOVAC

98

FOTO: DEPONIJA PLASTINOG MATERIJALA UPSALA, VEDSKA PLASTIKA - POSEBAN PROBLEM!

FOTO: DEPONIJA JALOVITE

99

Plastika sa svojim kvalitetom da je lagana,a jaka i jo jeftina zapoela na svakodnavni ivot.Nepaljivo odlaganje plastike zaustavlja proputanje vode krot zemlju i blokira tokove podzemnih voda.Plastika izaziva poremeaj u radu bakterija koje se nalaze u zemlji i koje tako izmenjene,ako se progutaju izazivaju smrt.Obojene plastike sadre u sebi veoma otrovne teke materijale,pa je u nekim razvijenim zemljama zabranjena.

FOTO: DIVLJA DEPONIJA ZLATIBOR (LINI SNIMAK)

VREME KOJE JE POTREBNO DA BI SE NEKI MATERIJALI RAZLOILI

100

MATERIJALI XRANA,CVECE I SVI ORGANSKI PROIZVODI PAPIR (NEPLASTIFICIRAN) PAMUNA ODEA VUNENI PREDMETI DRVO KONZERVE PLASTINA KESA

PRIBLIZNO RASPADA 1-2 NEDELJE 10-30 DANA 2-5 MESECI 1 GODINA 10-15 DANA

VREME

100-500 GODINA MILION GODINA STAKLENA FLAA N I K A D A !!!

POSTUPANJE I ODNOS PREMA OTPADU -Kako gradovi rastu, sa porastom populacije koliina nastalog otpada postaje nepodnosljiva.Firme koriste razne naine odlaganja otpada: -Otvorene deponije -Kratere za odlaganje -Septike jame -Fabrika za spaljivanje

101

NEMARNOST ZA IVOTNU OKOLINU, ZLATIBOR


102

OTVORENE DEPONIJE Otvorene deponije su nenatkrivene oblasti koje se koriste za odbacivanje vrstog otpada svih vrsta.Otpad je dostupan i raznosi se,nepokriven je i nerazvrstan. Na ovakvim deponijama nastaju mnoge bolesti, jer se otpad ne razlae, a te bolesti mogu prenositi ivotinje koje u potrazi za hranom dou do deponije i tu obole.

DOMAE IVOTINJE U BLIZINI DIVLJE DEPONIJE

-Otvorene deponije takoe isputaju u tlo otrove koji truju okolnu zemlju i vodu, a time izazivaju bolesti kod ljudi,ivotinja i biljaka.

103

DEPONIJA U BLIZINI ZAPADNE MORAVE, POEGA

DEPONIJA RIBARSKA BANJA

104

FABRIKA ZA SPALJIVANJE Fabrike za spaljivanje su mesta gde se deo otpada prerauje (reciklira) a deo se spaljuje.Ostatak od spaljivanja je pepeo koji se dimom i vetrovima raznosi veoma daleko.Pepeo koji ostaje je veoma otrovan jer sadri DIOXIN i teke metale koji izazivaju teka obolenja (rak i dr...). Ovo uopte nije dobar nain uklanjanja otpada i ovako se najee uklanja infektivan otpad.

FABRIKA NEMAKA

KRATERI ZA ODLAGANJE -Krateri za odlaganje su ogromne rupe u koje se baca gradski otpad u slojevima.Kada se odlozi jedan sloj,on se prekrije zemljom u odredjeni mehanizam rastresa i sabija zemlju.

105

DEPONIJA KRALJEVO Tako sabijen sloj formira opasnu eliju. Kada se krater napuni nastaje tzv.baterija na kojima se izgradi parking ili neto slino.Opasnost je kada otrovna baterija procuri,jer se otrovi iz nje ire i zagadjuju zemlju i vodu,trujui ljude,biljke i ivotinje.

DEPONIJA SMEA NEMAKA

106

SEPTIKE JAME - Septike jame su higijenske i reavaju problem curenja otrova do nekog vremena.One su obmotane nepropusnim materijalima od plastike i gline i hermetiki su zatvorene.Problem je to u njima nema vazduha, a kada dospe malo vazduha prilikom odlaganja otpada od njih nastaje gas METAN koji se u nekim zemljama koristi u prodaji kao gorivo. RECIKLAA - Sutina pojma reciklaa je smanjenje korienja primarnih sirovina na taj nain umanjuje se zloupotreba ivotnog prostora...

RECIKLAA PLASTINIH MATERIJA KRUSCLITZ Reciklaom se dolazi do manjeg zagaenja prirode,manjeg korienja sirovina iz prirode, istovremeno se smanjuje i koliina otpada, ak i od 75% do 85 % i znaajno smanjuje trokove postupanja sa otpadom. Osnovni princip recikliranja bazira se na smanjenju koliina sirovih materijala koji se koriste u proizvodnji i koliine otpada koji se odlae na Deponiju.

107

. RECIKLAA PLASTINIH MATERIJA KRUSCLITZ Ako bi ste pri povratku iz neke Evropske zemlje vozom ili autobusom prespavali ulazak u Srbiju i zbog toga se nakon izvesnog vremena zapitali Gde sam ja sada? brzo ete doi do odgovora.

RECIKLAA PLASTINIH MATERIJA KRUSCLITZ

108

Na osnovu najlon kesa koje Ukraavaju kronje drvea,razbacanih plastinih boca,starih automobilskih guma, kartonskih kutija... i velike koliine drugog otpada na osnovu ove strane,lako je zakljuiti da ste stigli u Srbiju! Danas je njen znak raspoznavanja UBRE! Ima ga svuda... Najvie pored saobraajnica,ali ne zaostaju ni obale reka i same reke, jezera,poljane, livade... O naseljenim mestima sve to se naziva ZELENOM POVRINOM izgubilo je bitku!

RECIKLAA PLASTINIH MATERIJA KRUSCLITZ ISTORIJAT PAPIRA Ljudi u starim civilizacijama pisali su po glini i koi, klesali u kamenu i rezbarili u drvetu. Prva pretea papiru je bio papirus koji se pravio u starom Egiptu. Papirus je dobio ime po biljci istog imena, koja je do pola rasla u vodi i imala dugaak valjkast koren iz slojeva poput luka, ijim se seenjem razmotavanjem dobija papirus. Prvi papir se pravio u Kini oko 105. godine nove ere, mada se tvrdi da je u upotrebi bio 200 godina pre toga, od biljke konoplje, bambusa i kineske vrbe i uvan je kao velika tajna. Tek 751 godine Arapi su posle rata koji je trajao 31 godinu pobedili Kineze, a meu zarobljenicima su bili i majstori za pravljenje papira koji su tajnu pravljenja papira preneli Arapima. Ve 1009. godine poelo je pravljenje papira u Evropi, tanije u Italiji. Italijani su nali nain da prilikom pravljenja papira dodaju lepak tutkalo koji se pravio od kuvanih kostiju ivotinja i tako papir uine otpornijim na vlagu i cepanje. Godine 1719. Francuzi predlau da se za pravljenje papira koriste stabla drveta, a 1800 godine nastale su prve fabrike za proizvodnju papira. Papir poinje da se upotrebljava za sve i svata, a ume se sve vie seku da bi se on napravio. Tu poinju veliki ekoloki problemi. Problem se jo vie uveava kada su papir poeli da boje otrovnim bojama i da

109

ga plastificiraju! Takva je veina ambalae od papira koja se danas nudi tritu, a upravo takav papir ne moe da se reciklira! Danas se u papirnoj industriji koriste razne vrste papira i kartona napravljenih na bazi celuloze iji procenat utie na sam kvalitet papira. Prouavajui tehnologiju izrade papira odluili smo se za onaj koji sadri najvei procenat celuloze (minimalno 90% celuloze i 10% recikliranog papira). Stoga se svi nai prozvodi izrauju od dvoslojne talasaste lepenke- kraft kvaliteta - mikro E-val. Dvoslojna talasasta lepenka sastoji se iz dva meusobno slepljena papira, od kojih je jedan ravan, a jedan talasast. Oblik i dimenzija vala direktno utiu na mehanike osobine lepenke, naroito na elastinost i otpornost na savijanje i izvijanje. Upravo takva vrsta papira je veoma pogodna za obradu i oblikovanje (savijanje i seenje).

www.ambalaza.com KAKO SE PRAVI PAPIR? Papir se pravi od drveta. Glavna sirovina za proizvodnju je drvenjaa (za loije vrste papira) i drvna celuloza (za finije papire). Isitnjena masa se kuva u hermetiki zatvorenim kazanima uz dodatak raznih hemikalija i pretvara se u celuloznu kau. Zatim se ispire, radi odstanjivanja neistoe i trunica, a onda joj se oduzima viak vode. Tako dobijenoj smesi se dodaju razna punila (kaolin, lepak, gips, boje itd. ve prema vrsti papira), a onda se dobijeni papir puta u mainu odakle izlazi namotan na velike kaleme. Od ega se pravi novinski papir? Novinski papir se najee proizvodi od drvenih ostataka, nastalih: proeljavanjem uma (To su grane i mala stabla koja se odstranjuju, da bi se olakao rast velikih i jaih stabala u nekoj umi.), ostataka u pilanama (To su grane i ostali ostaci koji nastaju kod piljenja trupaca.) recikliranjem starog, upotrebljenog novinskog papira, iz kojeg je odstranjena tinta.

110

RUNO PRAVLJENJE PAPIRA Imamo za cilj da vas zbliimo sa papirom tako to emo ga praviti runo i udahnuti mu duu svojim idejama pri pravljenju dodavanjem cvetova, listova, boja i oblika i time poeti da uviamo njegovu vrednost i poeti da obraamo panju na njega kada ga troimo, kupujemo i recikliramo. Prestaemo da kupujemo proizvode sa puno nepotrebne papirne ambalae, izbegavaemo da kupujemo plastificirani papir i odvajaemo papir u posebne kante i nositi ga na reciklau. Na runo pravljeni papir e biti toliko lep i poseban da ga moemo poklanjati kao umetniko delo onima koje volimo ili ga ak prodavati i novac koristiti da nekome pomognemo ili da zatitimo prirodu!

www.google.com Kako napraviti reciklirani papir? ta nam sve moe posluiti kao masa za runo pravljenje papira: -Stare novine; Iskoriene papirne salvete od ruka; Karton oko koga je bio obmotan toalet papir u rolni; Kartonska kutija od mekog kartona za uvanje jaja; Sav ostali neplastificiran papir i karton. UPOZORENJE: Mogu se koristiti samo papir i karton koji nisu plastificirani! Dodatni materijal: - Cvetovi i listovi koji su tanki bez tvrdih delova i koji su presovani izmeu dve teke knjige Proceeni sok cvetova neke biljke koja je prirodna farba, recimo biljka kana. Moe se koristit i boja od starih vodenih bojica ili mali toner kupljen u farbari. Alat za pravljenje papira: - 8 daica duine 21 cm (debljine priblino 1cmx2cm) od kojih emo napraviti dva rama prema nacrtu - Komad mreice protiv komaraca koja se postavlja na prozor ili gaza veliine papira A4 - Puno iscepkanog ili iseckanog starog papira na to sitnije komade ili iscepkana kutija za dranje jaja - ista plastina kanta - Mikser
111

- Plastina posuda za muenje - Velika plastina kadica ili lavor - Suneri ili truleks krpe za sakupljanje vika vode koja curi - Stare novine - 4 daice duine 21 cm (debljine priblino 1cmx2cm) - 4 daice duine 21 cm (debljine priblino 1cmx2cm) - Ekserii - mreica za komarce A4 formata Pravljenje ramova: Ramovi se mogu napraviti na vie naina, recimo spajanjem letvica tankim ekseriima ili lepljenjem lepkom za drvo i suenjem koje traje jedan dan. Mogu se u prodavnicama kupiti i uglovi za spajanje ramova kako bi bili vri , ako nameravamo da pravimo puno papira. Od toga koliko dobro napravite ram zavisi koliko e vam trajati!Jedan ram postavite na mreicu za komarce presavijte mreicu preko rama i uvrstite je na ram tako to e te je razapeti kucajui ekserie sa svih krajeva ivica mreice na drveni ram kao na slici Mreica mora biti dobro zategnuta.Drugi ram je istih dimenzija ali je bez mreice. Proces pravljenja papira: Iscepkanu ili iseckanu staru hartiju, karton od kutije za jaja i slino potopite u vrelu vodu u istoj plastinoj kanti i ostavite je u tome par sati, ili jo bolje dva dana.Kada ste sve pripremili a stara hartija je odleala u vodi uzimajte po aku toga dodajete u plastinu posudu za muenje i mutite mikserom vie puta od 12 do 20 sekundi dok ne bude liilo na supu. Ako dodate previe toga mikser moe pregoreti! Sipajte izmiksovanu supu u kadicu ili lavor. Ram sa mreicom okrenite tako da mreica gleda na gore, pa na ovaj ram stavite onaj bez mreice i poravnajte ih. Drite ih poravnate rukama i potopite ih u kadicu, tako da supica poplavi ramove i ue u donji ram.

www.google.com Podignite ga ali samo toliko da je mreica tj. dno potopljeno u supicu i najsporije mogue ga podignite ali tako da ga ne krivite ni na jednu stranu i lagano ga mrdajte levo-desno dok se talog u ramu ne slegne. Spustite ram na stare novine i ostavite par minuta da se

112

ocedi. Sipajte boju na papir kapanjem i stavite ispresovano cvee i lagano sunerom pritiskajte da se sve ocedi, pa pokupite vodu sa donje strane mreice sunerom ili truleks krpom, ali neno. Sada uklonite gornji ram i opsecite papir u oblik koji elite, recimo cvet, koljka ili jednostavno ostavite etvrtast oblik. Prekrijte to odozgo sa najlonom i tvrdim kartonom ili plastinom fasciklom. Dok drite ram i fasciklu spojene, obrnite sve to naopako, tako da je sada ram gore i spustite sve ovo na zemlju. Paljivo, lupkajui neim tvrdim u ram recimo malim ekiem odvojite ram od vaeg umetnikog dela i ostavite da se sve osui! Koliko dugo e se suiti zavisi od temperature i brzine vetra i naravno od debljine papira koji ste napravili. Ne pravite predebeo papir!

www.google.com AMBALAA OD PAPIRA I KARTONA

www.ekologija.ba Papir, karton i lepenka danas su najvazniji ambalazni materijali. Njihova ambalaza i potrosnja je u stalnom porastu zahvaljujuci prednosti koje ovi materijali pruzaju, a to su:
113

- mala zapreminska masa, laki su - zadovoljavajuca mehanicka svojstva -lako oblikovanje -pogodnost neposrednog stampanja i reklame -pogodnost oplemenjivanja i kombinovanja sa drugim materijalima -niska cena -upotrebljava se kao nepovratna ambalaza -ekoloski najprihvatljiviji materijali. Za izradu ambalaze od papira koriste se -obican papir -natron ili kraft papir -specijalne vrste papira Obican papir se dobija od tehnicke celuloze, sa ili bez dodatka drvenjace i starog papira. Upotrebljava se za izradu vrecica, kao omotni papir, za oblaganje gornje povrsine kartona itd. U koliko sadrzi samo celulozu dobija se visokokvalitetni bezdrvni papir. Natron papir dobija se od nebeljene sulfatne celuloze. Ova celuloza ima duga vlakna, pa zato natron papir ima dobra mehanicka svojstva. Smedje je boje i upotrebljava se za izradu viseslojnih papirnih transportnih vreca, talasaste lepenke itd. Gornja strana natron papira je obicno glatka, sto omogucava graficku obradu, a donja nije, pa se zato moze dobro lepiti. Oplemenjivanjem papira raznim postupcima dobijaju se specijalne vrste papira koji nisu propustljivi na gasove, tecnosti i masnoce. Oplemenjivanje papira moze se vrsiti voskovima, parafinom, prirodnim i sintetickim smolama, rastorima kiseline i dr. U zavisnosti od upotrebljenog sredstva za oplemenjivanje razlikujemo - pergament papir - parafinski papir - vostani papir - papir oplemenje smeson sintetickih smola i voskova. Ambalazu od papira i kartona, prema obliku, mozemo podeliti na tri grupe: -vrece i vrecice -kutije -ostali oblici (burad i drugi cilindricni sudovi, kao i oblici tuba) Papir je najstariji oblik savitljive ambalae. Kao ambalani materijal, papir dobijen iz dudove kore u Kini upotrebljavao se ve u 1. i 2. stoljeu pre Hrista. Kroz stoljea, tehnike obrade papira su poboljavane, ali ne znatno. Takav papir transportiran je preko Bliskog Istoka do Europe, kada je 1310. konano stigao u Ujedinjeno Kraljevstvo te preko oceana u Ameriku. Papir niskog kvaliteta upotrebljavan je sve do 1867., kada je otkriven postupak dobijanja papira iz pulpe drveta. Na poetku 20. stoljea (1905.) izumani su strojevi za proizvodnju ivanih papirnatih vreica s tiskom, koje su kasnije

114

postale vieslojne (1925.). Prve komercijalne kartonske kutije proizvedene u Engleskoj 1817., naknadno su zamenjivale drvene kutije upotrebljavane u tu svrhu. Pismonosna ambalaa Koverti U zavisnosti od sadrine poiljke moete izabrati sledee vrste koverata: Koverti opte namene Ovi koverti su namenjeni za pisana saoptenja, raune, tampane materijale i slino. Materijal: papir 90 g/ m Boja: bela.

www.posta.rs Koverti posebne namene Pogodni su za predmete kojima je potrebna dodatna zatita pored spoljnjeg omota koji je izraen od papira, npr: audio i video kasete, CD-ovi, foto filmovi, slajdovi, fotografije i slino. Materijal: papir 125 g/m i natron 130 g/m sa aircap zatitnom folijom Boja: bela i oker . www.posta.rs Visokosigurnosni koverti Namenjeni su za slanje novca, obveznica, menica, ekova, akcija, predmeta i hartija od vrednosti, to ne iskljuuje i druge predmete kojima ovaj koverat prua potrebnu zatitu u prenosu. Materijal: polipropilen Boja: bela

www.posta.rs Luksuzni koverti Ovi koverti obezbeuju visok kvalitet i moderan dizajn kreiran za posebne prilike. Materijal: polietilen Boja: bela i pastelne u vie dezena

115

www.posta.rs Viseslojna ambalaza Tetrapak

www.ekologija.ba Mleko i razni sokovi pakuju se u posebnu ambalau koju najee nazivamo tetrapak. Budui da ovakva ambalaa, sem papirnog, sadri i neke druge slojeve, kao to su polietilenski sloj i sloj od aluminijske folije, ona se ne moe reciklirati na isti nain kao i papir. Zato ovu ambalau moramo odlagati u kontejner za meani otpad, ili je razloiti na slojeve i onda svaki sloj odloiti u odreene kontejnere. Papirne kese Papir se pravi od drveta i to od velike koliine drveta. Drvna industrija je ogromna i proces nabavljanja papirnih kesa za trgovine je dug i tetan po okolinu. Kao prvo, drvee se za tu svrhu obeleava i see. Onda se koristi mainerija za uklanjanje stabala iz ume, bilo kamionima ili helikopterima. Maine zahtevaju korienje fosilnih goriva i puteva (to unitava prirodnu okolinu) ime se uznemirava umska populacija.

116

www.ambalaza.hr Debla se moraju suiti barem tri godine pre nego to se mogu koristiti. Maine se koriste da se oguli kora, koja se onda see u male kocke i kuva na velikoj temperaturi i pod velikim pritiskom. Ovaj drveni paprika se vari' u krenjaku i sumpornoj kiselini osam sati. Para i vlaga odlazi u atmosferu, a drvo prelazi u stanje kae. Potrebno je oko tri tone kore da se napravi jedna tona drvne kae. Ta kaa se onda pere i izbeljuje, za ta se potroi nekoliko hiljada litara vode. Boja se dodaje uz jo vode, i papir se dobija kombinacijom drvene kae i vode u odnosu 1 prema 400. Ova meavina se proputa kroz mreu bronzanih ica, kroz koju prolazi voda, ostavljajuci kau, koja se onda namotava u papir. Uh. A to je samo za pravljenje papira. Moramo uzeti u obzir i sve hemikalije, struju i fosilna goriva koja se koriste u dopremanju ove sirovine i proizvodnju i dopremanje gotove papirne kese. KARTON se obicno priozvodi od drvenjace, starog papira sa manjim ili vecim dodatkom celuloze ili poluceluloze. Proizvode se mnoge vrste kartona koje se medjusobno razlikuju prema upotrebljenim sirovinama, gramaturi, nameni i doradi. Sivi karton proizvodi se od starog papira. Pogodan je za izdadu jeftinije ambalaze. Bezdrvni stamparski karton izradjuje se od drvne celuloze sa vecim procentom punila (tutkala). Sluzi za izradu fine ambalaze. Bezdrvni pisaci ,,ofset,, kartoni proizvode se od celuloze, dosta tutkalisani i masinski glatki. Upotrebljavaju se u farmaceutskoj, parfimerijskoj i kozmetickoj industriji. Lepenka je viseslojni karton koji se ne moze savijati. Proizvodi se od mokrih listova papira naslaganih jedan na drugi, koji se lepe, presuju i suse. Talasasta lepenka je cenjeni ambalazni materijal pre svega zbog svojih vrlo dobrih mehanickih svojstava u odnosu prema svojoj gramaturi i ceni. U zavisnosti od broja slojeva moze biti dvo-, tro-, peto- i sedmoslojni.
117

Valoviti karton Valoviti karton se moe definisati kao karton koji je izraen od jednog ili vie slojeva papira za val, koji je lepljen izmeu dva ili vie papira za ravni sloj. Osnovne sirovine za izradu valovitog kartona su papir i karton. Boje i sredstva za impregnaciju samo su sredstva za oplemenjivanje papira. Lepak je pomono sredstvo za izradu valovitog kartona i zatvaranje ambalae. Papira za izradu valovitog kartona ima vie vrsta. Upotrebljavaju se papiri od iste celuloze, celuloze meane s drvenjaom i papira koji su dobijeni od papirnih otpadaka. Lepila koja se upotrebljavaju za lepljenje valova na ravne povrine papira su mineralnog ili biljnog porekla, danas se sve vie upotrebljavaju kvalitetna sinteticka lepila. Valoviti karton koji se upotrebljava za izradu ambalae u prehrambenoj industriji ne sme biti lepljen silikatnim ve skrobnim lepkom. Ambalaa za prekomorski transport mora biti vodootporna ili vodonepropustnjiva, a ambalaa od valovitog kartona za pakovanje proizvoda koje treba smrzavati u hladnjaama mora biti otporna na snienu temperaturu ispod 0C, vlagu i da ne klizi. Papir koji e se koristiti za izradu valovitog kartona zavisi o tome da li je namenjen izradi transportne ambalae ili komercijalne ambalae. Za transportnu ambalau koriste se papiri veih gramatura, kartoni, a za komercijalnu ambalau papiri manjih gramatura.

www.ekoforum.org.yu Paketska ambalaa Ekoloki materijal od koga se pravi paketska ambalaa je visokog kvaliteta i pri propisanim uslovima prenosa poiljaka obezbeuje potrebnu zatitu. Paketska ambalaa je otporna na sve spoljne uticaje (mehanika oteenja, vlaga i dr.) usled kojih bi moglo doi do oteenja sadraja paketa. Na paketskoj ambalai se nalaze oznaena polja za ispisivanje adresnih podataka primaoca, poiljaoca, kao i oznaena polja za ispisivanje vrednosti i mase paketa. U zavisnosti od sadrine i oblika robe koja se prenosi u ponudi su paketska ambalaa opte namene i paketska ambalaa posebne namene. Boja paketske ambalae je tamno uta.

118

Paketska ambalaa opte namene Paketska ambalaa opte namene je kompatibilna sa svetskim standardima i uklapa se u EUROBOKS paletu (100,0 x 100,0 cm). Namenjena je za slanje razliitih predmeta i robe. Materijal: troslojni karton i polipropilen. Polipropilenska paketska ambalaa je izraena od 100% polipropilena i moe se vie puta koristiti, a prua i jau zatitu sadraja od kartonskih kutija. Boja: oker uta www.posta.rs Paketska ambalaa posebne namene Ova vrsta ambalae je namenjena za predmete koji se, zbog osobina i dimenzija, ne mogu zapakovati u ambalau u obliku kutije npr: boce, slike, dokumenta, projekte, kalendare i dr. U ponudi su etiri tipa paketske ambalae posebne namene: Paketska ambalaa tip Ts, Tl i P je valjkastog oblika i pogodna je za prenos dokumenata, slika, planova, itd. Materijal: troslojni karton. Boja: tamno uta

www.posta.rs Kartonska ambalaa i pure-pak pakerica Od osnovnih vrsta ambalanih materijala i formi ambalae u koje se mleko i jogurt danas pakuju, u ovom radu bie pomenute: kartonska ELOPAK ambalaa, PE kese, plastine boce, staklene povratne boce, sa posebnim osvrtom na procesnu opremu koja se koristi za pakovanje mleka. Pure-Pak P S50 maina je konstruisana i razraena u Walled Lake-u, Michigan. Maina je dizajnirana kao jednoredna, sa doziranjem na vrhu, i moe da proizvede do 5000 napunjenih i zatvorenih kartonskih jedinica na sat, zavisno od toga koji se proizvod puni. Pure-Pak maina je konstruisana za punjenje mleka i jogurta u etvrtaste kartonske kutije od 1l i od 0.5 l.

119

www.ekoserb.sr.gov.yu Da bismo objasnili celokupan proces pakovanja, potrebno je objasniti svaki deo ponaosob, gde je smeten i na koji nain funkcionie. Idemo redom: Automatsko spremite za karton Automatsko spremite prima oko 750 kartona. Kartoni su postavljeni ivicama krilaca dna na povrinu dve iroke gumene trake. Kako napojni vod uzme karton sa otvora spremita, tako gomila kartona postaje laka, to registruje kontrolni ureaj koji automatski ukljuuje motor koji pokree trake. Trake polako guraju sledei karton ka otvoru spremita, i kad se sledei karton nae u poloaju otvora spremita, odakle napojni vod moe da ga preuzme, kontrolni ureaj iskljuuje motor pokretne trake. Napojni vod i transporter Napojni vod pomou vakuum-hvataljki sa gumicama oduzima karton sa otvora spremita. Karton se postavlja u ljeb transportera tako da se otvara (uduvavanjem vazduha, 3bar) i formira oblik cevi kvadratnog poprenog preseka. Transporter je u vidu lanca koji se okree i pokree nosa koji nosi karton do vretena, i postavlja ga na jedan od njegovih klipova.Vreteno se sastoji od 6 klipova i rotira u smeru suprotnom kazaljki na satu, ime pomera karton u poloaj za izvravanje naredne operacije. Ureaj za savijanje dna Operacija koja se vri u poloaju 1 klipa vretena je presavijanje dna prema obeleenim linijama u trougaona krilca, da bi se lake dno preklopilo i zatvorilo nakon zagrevanja. Pomou komprimovanog vazduha dno kartona se presavije po dijagonalama i krilca se formiraju od delova 2 i 4, dok e delovi 1 i 3 biti ispod krilaca nakon preklapanja. Kada je ova operacija zavrena, vreteno se rotira i postavlja klip sa kartonom u poloaj za narednu operaciju.

120

Greja Poloaj 2 klipa vretena nalazi se ispod grejaa. Karton je na klipu postavljen tako da je okrenut ka grejau dnom, koje je u prethodnom koraku presavijeno u vidu krilaca. Kad se vreteno zaustavi, glava grejaa se sputa dok ne pokrije trouglasta krilca. Glava zatim upravlja porciju pregrejanog vazduha na kartonska krilca da rastopi polietilenski sloj kojim je karton obloen. Nakon toga, glava grejaa se podie, a vreteno rotira klip do sledeeg poloaja. Prilikom pomeranja vretena iz poloaja 2 u poloaj 3, specijalno konstriusani zupci preklapaju formirana i zagrejana krilca, ime potpuno zatvaraju dno posude. poloaju 3 nalazi se prva presa i ureaj za hlaenje. Tokom zadravanja kartona u ovom poloaju, vrelo kartonsko dno se podvrgava maksimalnom pritisku. Hlaenje dna tokom dejstva pritiska (ledenom vodom) ima za cilj da otvrdne polietilenski sloj ime se kompletira var dna. Druga presa Poloaj 4 klipa vretena postavlja karton ispod druge prese. Tu se dno podvrgava drugi put pritisku i hlaenju, da se povea njegova mehanika otpornost. Ureaj koji skida kutiju sa vretena U petom, poslednjem, poloaju klipa vretena kartonska kutija se postavlja u vertikalan poloaj, dnom na dole, odakle e biti skinuta pomou vakuuma i postavljena u pregradak konvejera kojim e kutija biti transportovana do mesta gde e se izvriti punjenje.Konvejer se pomeri jednom dok se vreteno zarotira za dva poloaja Konvejer Pomou kratkotrajnog vakuuma kutija se sputa na glavne nosae konvejera u momentu kad su oni paralelni jedan drugom, a zadnji nosai se jo kreu pomou zubaca lananika. Sledei karton se zatim postavlja na preagu transportera . U dugom taktu, potiskiva drugi karton postavlja naspram glavnih nosaa koji su u pokretu i odrava kontakt s njim dok god se zadnji nosai ne zatvore iza kartona da obrazuju pregradak. Konvejer se zatim pomera za duinu od dva mesta i zaustavlja se, spreman da ponovi ciklus. Ureaj za formiranje vrha kutije Konvejer nosi ove dve kutije dok ih ne postavi ispod duple glave pritiskivaa. Sada se, na isti nain kao to je bilo formirano dno, savijaju gornje ivice kartona prema obeleenim linijama, formirajui krilca od delova 1 i 3. Zatim se kartoni konvejerom dalje pomeraju do sledee stanice. Ureaj za doziranje proizvoda u ambalau Tokom pomeranja kartona do sledee stanice, oni prelaze preko senzora gde ih detektuju dve foto-elije. Signale registruje PLC (Programmable Logic Controller) koji na osnovu toga odreuje vreme kada treba da ukljui punilicu. U odgovarajuem trenutku, PLC alje signal kojim se pokree klip u vazdunom cilindru. Klip se pomera na dole, stvarajui negativan pritisak u cilindru. Negativan pritisak otvara usisnu cev tanka u kojem se nalazi proizvod, i tenost poinje da puni cilindar. U trenutku kad klip dostigne maksimalnu

121

udaljenost od poetnog poloaja, karton se podie ka otvoru punilice. Klip sada menja smer kretanja i poinje da se podie, a negativan pritisak na tenost u cilindru se menja u pozitivan. Porast pozitivnog pritiska zatvara otvor tanka sa proizvodom i pritisak se usmerava na unutranju stranu otvora za pranjenje cilindra, zbog ega se ovaj postepeno otvara. Tenost sada izlazi kroz otvor koji postepeno poveava prenik. Ovo kontrolisanje veliine otvora omoguava da tenost puni karton ravnomerno i bez prskanja. Ureaj za postavljanje poklopca u uspravan poloaj Kutije se nakon punjenja pomeraju ka sledeoj stanici. Ova stanica ponovo savija i preklapa po linijama vrh pakovanja i postavlja krilca u uspravan poloaj, u kakvom pakovanje mora stii u sledeu stanicu, greja za formiranje vara. Greja Napunjeno pakovanje u pregradi konvejra dolazi u poloaj ispod grejaa, pri emu su delovi 1 i 3 savijeni u unutranjost a 2 i 4 se nalaze spolja i oni se zagrevaju pregrejanim vazduhom. Takoe se zagreva i spoljanja strana dela 1 (zbog datumiranja). Presa i hladnjak Napunjen karton sa zagrejanim i preklopljenim krilcima se dovodi u stanicu gde se mehaniki pritiska i hladi.Napunjene i zatvorene kutije se izvode iz maine na pokretnu platformu, gde ekaju da budu smetene u transportnu ambalau, automatski ili runo.Pored osnovnih delova, ova maina ima ureaje koji vre neke sporedne funkcije u procesu pakovanja, kao to su varijator brzine, ureaj za kodiranje ambalanih jedinica, ureaj koji javlja da treba podmazati ureaj, odnosno dodati ulje itd.Pure-Pak P S50 ima mogunost za ugradnju brojnih ureaja za obavljanje dodatnih operacija, u zavisnosti od elje i potreba kupca. Neke od njih su - HEPA sistem (ureaj kojim se filtrira vazduh koji se koristi u procesu pakovanja), ureaj za automatsku dezinfekciju radnih delova maine pomou sredstva u spreju, mealica za toplu i hladnu vodu, ureaj za formiranje kosog ili ravnog vrha pakovanja itd. ZAKLJUCAK Papir i karton se medjusobno razlikuju po gramaturi, odnosno po debljini.Na osnovu debljine, papirom se smatra proizvod cija je debljina manja od 0.3 mm. Nedostaci ambalaze od papira i kartona su osetljivi na vlagu i svetlost koji negativno uticu na mehanicka svojstva. STRATEGIJA RECIKLIRANJA SEKUNDARNIH SIROVINA SA ASPEKTA OCUVANJA I UNAPREDJIVANJA ZIVOTNE SREDINE Privredne I komunalne infrastrukture generisu velike kolicine razlicitih odpadnih materijala i sekundarnih sirovina. Neke od njih (rudarstvo, energetika i dr.) formiraju i velike povrsine degradiranog zemljista koje prema ekoloskim, ali i privrednim standardima, predstavlja odpadno zemljiste .Svaka privredna infrastruktura-posebno one u rudarstvu, energetici, metalurgiji, hemiskoj i

122

prehranbenoj indusriji, velikoj masinogradnji, i sl.-predstavlja slozen sistem, sa vise proizvodnih (tehnogenih )jedinica , koji su sa okolnom zivotnom sredinom formira kvalitativno novi kompleksan eko-tehnogeni sistem. Ako se pri tom odpadni materijali i sekundarne sirovine deponuju direktno i definitivno, odpadne vode i odpadni gasovi ispustaju neposredno u prirodne vodotokove a degradirano zemljiste ne revitalizuje (rekultivise)-ovakvi sistemi su (uslovno receno) neekologizirani (zastita zivotne sredine je nedovoljna, ili je uopste i nema). Ako se, medjutim, odpadni materijali, sekundarne sirovine i degradirano zemljiste regenerisu (recikliranjem, revitalizacijom, rekultivacijom), a ostatak materijala deponuje u skladu sa pozitivnim svetskim iskustvima, tehnogeni sistemi su tada ekologizirani (zahtevi za zastitom su na taj nacin maksimalno zadovoljeni).Iz ovoga proizilazi da regeneracija odpadnih materijala i zemljista gde recikliranje u sirem smislu ima najvazniju ulogu , predstavlja osnovu za efikasnu i optimalnu zastitu zivotne sredine. Privredni sistemi-generatori odpadnih materijala i sekundarnih sirovina, lako donose odluku o recikliranju, ukoliko raspolazu jasnim ekonomskim pokazateljima. Medjutim, mnogi materijali i sirovine, posebno degradirano zemljiste, ne mogu se ekonomicno regenerisati, te se u takvim slucajevima ovo mora regulisati stimulativnim propisima o zastiti zivotne sredine. Mnogi privredni sistemi nisu, zbog tehnoloskih specificnosti, zainteresovani za recikliranje odpadnih materijala koje generisu, ili ne poznaju mogucnost njihovog ponovnog koriscenja. Zbog toga se propisima mora utvrditi obaveza stalnog izvestavanja o generisanim odpadnim materijalima i distribuciji tih materijala privrednim subjektima koji ce vrsiti regeneraciju. Informisanje o raspolozivim materijalima, mogucnostima njihovog recikliranja, i mestima gde se recikliranje moze vrsiti, treba obavljati organizovano preko ovlascenje institucije (agencija, berza , i sl.). U izlaganju se, na primerima tipicnih tehnogenih sistema koji funkcionisu u privredi Srbije, razmatraju razlicite vrste odpadnih materijala ;uopsteno se iznosi njihova struktura, sadzaji , tehnoloski procesi i operacije kojima se ovakvi materijali mogu reciklirati, potencijalni efekti recikliranja i grube osnove strategije za organizovano recikliranje koje moze obezbediti optimalnu zastitu zivotne sredine.Energetska kriza koja je nastupila, krajem sedamdesetih godina , ogranicenost prirodnih izvora sirovina, teskoce pri prosirenju postojecih i izboru novih likacija za uredjene deponije i sve strozije zakonske mere zastite zivotne sredine, vezane za nacin odlaganja odpadaka, dovele su do ubrazog razvoja sistema za preradu odpadaka. Odpadci se mogu klasifikovati na vise nacina (prema agregatnom stanju, izvoru nastajanja i sl.), pri cemu bi osnovna podela mogla biti na kucne odpatke (smece) i industrijske odpatke.Americki komitet za standard (ASTM)ustanovio je sledecu klasifikaciju kucnog smeca ; Sirovo smece, Usitnjeno smece, sa ili bez komponenata gvozdja Usitnjeno smece, posle magnetnog izdvajanja komponenata gvozdja, stakla i ostalih neorganskih komponenata, dimenzija manjih od 50.8mm,

123

Usitnjeno smece , sa 95% cestica dimenzija manjih od 2mm, Briketirano ili paletizovano smece, Gorive komponente smeca koje se daljim postupcima mogu preraditi u tecno gorivo, Gorive komponente smeca koje se u daljim postupcima mogu preraditi u gasovito gorivo . Masa i sastav otpadaka zavise od mnogih faktora , kao sto su klima , ekonomska razvijenost posmatranog regiona , velicina grada , nacin stanovanja i socijalne specificnosti, nacin sakupljanja i odvodjenja smeca , kao i vrsta industrijskih procesa od kojih potice odpad.Godisnja masa smeca danas po stanovniku iznosi 200-300 kg, ali u razvijenim zemljljama dostize i 700-1000kg.Postupci uklanjanja otpadaka treba da obezbede optimalnu zastitu zivotne sredine , kako sa aspekta kruzenja materijala u prirodi , tako i sa aspekta zagadjenja sredine.Uklanjanje otpadaka obuhvata sakupljanje, transport, skladistenje, sortiranja , recikliranje, preradu i unistavanje , pri cemu se sve te metode mogu podeliti na: Utilizacione-postupci kojima je cilj maksimalno iskoriscenje energijei sirovine otpadaka Likvidacione postupci kojima je cilj eliminisanje celokupne mase otpadaka, bez iskoriscenja energije i sirovina. Kako se otpadni materijali i otpadna energija u mnogim slucajevima , uz odgovarajuce pripreme mogu iskoristiti, cesto se nazivaju i sekundarne sirovine , odnosno sekundarna energija.Sa stanovista prerade otpadaka mogu se razlikovati dve uslovno podeljene kategorije: Otpaci i otdadne vode mogu se preraditi u okviru samog procesa proizvodnje, Otpaci sa cvrstim , tecnim i gasovim zagadjujucim materijama mogu se sakupljatina centralizovanom mestu i preraditi u postrojenju koje cini integralni deo osnovnog tehnoloskog procesa. Za ponovno koriscenje materijala i energije , domaca i inostrana strucna javnost koristi naziv recikliranje. Na osnovu predvidjenog tempa razvoja svetskih potreba za sirovinama i energentima, izgledi za koriscenje prirodnih resursa su sledeci: aluminijum30-50 godina, hrom 150, kobalt 120-150, bakar 30-50, zlato 20, gvozdje 150-170, olovo 40-60, mangan 70-90, ziva 30-40, molibden 40-60, nikl 80-100, platina 70-90, kalaj i volfram 60-70, cink 40-50, ugalj 100-150, nafta 40-50, prirodni gas 4050. Recikliranje odpadaka se, osim iz razloga zastite zivotne sredine, primenjuje i u slucaju da jedan od narednih pokazatelja ukazuje na rentabilnost procesa recikliranja: Visoka cena osnovne sirovine , kao rezultat udaljenosti izvora, ili deficitarnost sirovine, Cena uklanjanja otpadaka , zavisna od karaktera otpadaka, mesta i nacina stvaranja , kao i propisa vezanih za uklanjanje i unistavanje otpadaka.

124

Materijali cija je cena visoka (zlato, srebro, platina, bakar), podvrgavaju se reciklazi, obzirom da su troskovi reciklaze nizi od troskova primarne proizvodnje. ivotinjski i slicni otpaci, relativno niske vrednosti, preradjuju se najcesce kada je cena unistavanja visoka, a iz razloga (sirenje zaraza, neprijatnog mirisa)ili nedostatka prostora za izgradnju uredjenih deponija .Sekundarne sirovine se mogu sortirati po kriterijumu morfoloskog sastava (npr. crni i obojeni metali)ili po drugim kriterijumima (npr.Vrsti hartije, kvalitetu plasticnih masa, boji stakla...). U postupku recikliranja, poseban znacaj ima klasifikacija materijala i u tu svrhu se koriste razliciti postupci:vizuelni, magnetno ispitivanje materijala, promena boje materijala pri dejstvu kiseline, mikroskopske analize, sposobnost rezanja, sagorevanje(boja plamena, pepeo...). Kao osnovna operacija u postupku recikliranja, izvodi se postupak separacije materijala.Rucno sortiranje predstavlja najstariji tip separacije. Danasnji sistemi rucnog sortiranja podrazujevaju kretanje materijala na pokretnim trakama , pri cemu se za izdvajanje komponenti na bazi gvozdja koriste magneti. Da bi se ostvarila racionalna prerada i vece koriscenje otpadaka, potrebno je ili povecati cenu gotovih materijala(poreskim sistemom), ili uvodjenjem mehanizacije i automatizacije procesa sniziti troskove postupka prerade. U postupku mehanickog sortiranja , razlikuju se sledeci postupci: Mehanicko vizuelno odabiranje, Sortiranje izmesanih i isitnjenih otpadaka elektrostatickim, magnetnim, elekrodinamickim ili aerodinamickim silama, pri cemu se materijali odvajaju jedan za drugim Sortiranje materijala po komadima , dok se ne postigne dovoljan stepen jednorodnosti, ili dok sav dovezeni odpad ne bude sortiran po odabranim kategorijama. Medjutim, najefikasniji , a samim tim i najrentabilniji postupak sakuplanja i prerade otpadaka, predstavlja postupak centralnog sortiranja.Gradske komunalne sluzbe organizuju sakupljanje odpadaka i transportuje ga u centralnu obradnu stanicu, u okviru koje je instalisan sistem za soriranje(od rucnog, do potpuno automatizovanog).Pri automatskom sortiranju , za kriterijum klasifikacije se koristi sredne kolebanje inercionih, elektricnih i drugih karakteristika materijala, uz koriscenje postupaka prosejavanja.Sita mogu biti pokretna i nepokretna, ravna i cilindricna, horizontalna i kosa .Najcesce se koriste ravna nepokretna sita, pokretna sita, dobosasta sita, oscilaciona sita, sita sa tegovima i vibraciona(interciona i elektromagnetna).U ovim uredjajima se izdvajaju materijali dimenzija 0.4-100mm. U procesu sortiranja koji se obavlja pretvaranjem komponenata otpadaka u vlaknastu masu , odpad se iz transportnih kontejnera prebacuje na konvejere i odvodi u izdvajac vlakana , u kome se pretvara u meku izdrobljenu masu(otpaci hrane, staklo, papir, plastika, drvena masa , lisce), i dalje drobi i melje.Tezi metalni predmeti izdvajaju se gravitacionim izdvajacima.Cestice stakla , peska i slicnih sitnih materijala izdvajaju se u ciklonu.Mulj iz ciklona sadrzi 75% stakla, peska, plastike i metala.Ostatak se centrifugira i vrsi selekcija.Nastala vlakna se suse i pakuju, a ostatak sagoreva.Sistemi sortiranja produkata sagorevanja (cvrsti ostatak)zasnovani su na prosejavanju , daljem mlevenju i izdvajanju materijala

125

magnetnim separatorima.Produkti sagorevanja predstavljaju vlaznu masu metala, stakla, sljake, mineralnih soli, ugljenisanog papira.Procesi drobljenja i mlevenja se nekad koriste pre, a nekad posle postupaka separacije, u zavisnosti od samog postupka. Za krupno drobljenje, primenjuju se celjusne i konusne drobilice, u kojima se usitnjavaju komadi materijala koji nisu krupniji od 1500 mm.Pri tome se dobijaju komadi dimenzija 100-300mm. Posle krupnog drobljenja, materijali se cesto podvrgavaju daljem usitnjavanjuu drobilicama za srednje i fino drobljenje. U ovakvim drobilicama se usitnjavaju komadi do dimenzija 10-12mm. Za srednje i fino drobljenje koriste se valjcaste, centrifugalno-udarne i konusne drobilice. U dobosastim i prstenastim mlinovima , koji se pretezno upotrebljavaju za fino mlevenje, komadi materijala dimenzija 2-10mm se melju do cestica od 2-0.075mm. Za veoma fino mlevenje (dimenzija 0.075-0.0001mm), koriste se vibracioni i strujni mlinovi. Za razliku od postupaka prosejavanja, za veoma sitne materijale, dimenzija 5-05mm i sitnije, koriste se razlicite vrste klasifikatora(izdvajaca). Ovi uredjaji mogu biti mehanicki i pneumatski.Od mehanickih klasifikatora , najpoznatiji su inercioni, spiralni, kutijasti, konusni, a za izdvajanje metala magnetni klasifikator. U pneumatskim separatorima koji rade u otvorenom ili zatvorenom ciklusu sa mlinovima za suvo mlevenje, izdvajanje cvrstih materijala se izvodi na osnovu razlicitih brzina talozenja cestica razlicitih dimenzija u struji gasa, u polju centrifugalnih sila ili sile Zemljine teze. Separatori se dele na protocne, i cirkulacione. Protocni separatori sluze za izdvajanje cestica dimenzija 150 do 200mkm, a finija separacija (30do 60mkm) postize se u izdvajacima sa prinudnim obrtajem kola sa skretnim lopaticama.kod pneumatskih cirkulacionih izdvajaca, struja gasa (vazduha) cirkulise unutar separatora i ne odvodi se u okolinu. Ispunjavajuci istovremeno funkciju klasifikatora, ventilatora i ciklona, ovaj izdvajac je u poredjenju sa predhodnim uredjajima kompaktniji i stvara manje gubitke energije. Za sortiranje tecnih odpadaka koristi se posebna vrsta klasifikatora. Osim uredjaja za smanjivanje zapremine materijala (drobljenje i mlevenje)i klasifikaciju, veoma vaznu komponentu sistema cine uredjaji za transport materijala u okviru samog postrojenja. Prema vrsti obavljenih operacija, transportni uredjaji se mogu podeliti na: Dizalicne masine i uredjaje: Mosne i jednosinske dizalice Kontrolne dizalice Podizace Uredjaje neprekidnog transporta; Mobilne transportne uredjaje. Mosne dizalice imaju veliku primenu na skladistima odpadaka.Nosivost mosnih kranova je od 5-50t, a u zavisnosti od elemenata vesanja (kuka ili grabilica )sluze za podizanje i transport komadnog tereta ili za utovar, istovar i manipulaciju metalnog i drugog krsa. Takodje se , na skladistima, koriste i mehanicke lopate za istovar rastresitih materijala, pri kapacitetu istovara do 60t/h.Elektricna vitla predstavljaju dizalicne uredjaje novije konstukcije(u oblasti prerade odpadaka).

126

Rade se malom ili srednjom nosivosti(2-6.5t), pri cemu im je visina dizanja 5-9m, a potrosnja energije 1.5-7.5kW.Skip uredjaji se primenjuju za sarziranje i rade sa kapacitetima vecim i od 1.5 t/h. Trakasti transporteri se koriste za transport rastresitog i komadnog materijala, po horizontalnom i nagnutom putu .Traka transportera moze biti gumirana ili celicna. Za dizanje materija na vece visine nisu pogodni trakasti transporteri, vec se koriste koficasti. Na postrojenjima se cesto koriste i plocasti, puzni i valjkasti transporteri, konvejeri podnog transporta i viseci konvejeri. Za transport rastesitog materijala, cesto se koristi pneumatski transoport .Nedostaci ovih uredjaja su: veliki utrosak energije (10-15 puta vise od trakastih transportera), brzo trosenje uredjaja pri transportovanju abrazivnih materijala i prisustvo zagadjujucih komponenata u izlaznim gasovima. Od mobilnih uredjaja, koriste se auto-dizalice (nosivost 1.5-5 t), rucna i elektricna kolica(800-3000kg). Dosadasnja istrazivanja karakteristika smeca pokazala su da postoji odredjeni udeo smeca koji se nemoze reciklirati .Taj otpad se moze sagoreti , a dobijena toplota iskoristiti za proizvodnju elektricne energije i grejanje stanbenih industrijskih objekata. Do sada je izgradjeno 47 ovakvih objekata u Nemackoj, 10 u Holandiji, 3 u Austriji , 23 u Svedskoj, 39 u Svajcarskoj , tj u zemljama EU sagoreva se 33% otpadaka. Analize su pokazale da po energetskoj vrednosti jedna tona smeca zamenjuje 150-250kg ekstra lakog goriva. Postojenja za sagorevanje smeca slicna su ostalim termoenergetskim objektima, a moguce su opasnosti od strane stetnih polutanata a mogu se izbeci odgovarajucim merama preciscavanja dimnih gasova i odpadnih voda. Savremeno postrojenje za izdvajanje sekundarnih sirovina i sagorevanje komponenata koje se mogu reciklirati treba da sadrzi: sistem za pregled odpadaka i predhodnu separaciju, sistem za usitnjavanje (drobilice, mlinovi) sistem za magnetnu separaciju, sistem za prosejavanje, sistem za sekundarno drobljenje i mlevenje, postrojenje za sagorevanje(rotacione peci i sl) energetsku jedinicu(kotlovi i prateca oprema), sistem za preciscavanje dimnih gasova , i odpadnih voda, sistem za manipulaciju i transport odpadaka , izdvojenih materijala pripremljenog ostatka za sagorevanje i drugih komponenata. Osim postupaka sagorevanja, prisutni su i sledeci postupci dobijanja energije iz odpadaka: piroliza, pneumatska separacija lakih frakcija za dobijanje goriva, anaerobna razgradnja , fermentacija, hidroliza i dr. Tehnicki progres zahteva tehnologije prerade otpadaka koje, pored zadovoljenja proizvodno-tehnickih i ekonomskih parametara , zadovoljavanju i parametre zastite zivotne sredine.Sa stanovista zastite zivotne sredine, postupci recikliranja otpadaka imaju veliki znacaj, obzirom da se time u prvom redu rasterecuju postojece deponije. Pritom, oprema i uredjaji koji se u procesima pripreme materijala za

127

recikliranje koriste, predstvlja standardni asortiman Jugoslovenske masinogradnje. U radu nisu obradjeni postupci komrostiranja i dobijanja biomase i biogasa. Osim recikliranja materiala, moze se primenjivati i postupak recikliranja energije, sagorevanjem dela opadaka uz iskorisscenje dobijene kolicine toplote. Kako su otpaci u SRJ sa velikim udelom biljinih, zivotinjskih komponenti, program uklanjanja smeca mogao bi da bude: Sakupljanje i sortiranje biljnih, zivotinjskih i drugih vrsta otpadaka. Kompostiranje biljnih otpadaka, Iskoriscenje zivotinjskog goriva za proizvodnju biogasa, Recikliranje dela smeca sagorevanje ostatka uz iskoriscenje toplote. Odlaganje, sto je moguce manje kolicine otpadaka, na uredjene deponije. Dosadasnja iskustva u nasoj zemlji iz oblasti sagorevanja cvrstih goriva, transporta i koriscenja proizvedene elektricne i toplotne energije, masinogradnje i prerade sirovina, bila bi znacajna podloga pri uklapanju postojecih i proizvodnji savremenih masina i postrojenja za sakupljanje, klasifikaciju, preradu, sagorevanje i kompostiranje odpadaka. Iz tog razloga, neophodno je sto hitnije uraditi specifikaciju opreme (naziv, osnovne dimenzije, masa, kapacitet, potrosnja energije,...) koja se moze koristiti za preradu otpadaka i spisak proizvoda domacih industijskih organizacija.

EKOSISTEM SRBIJE I POSLEDICE NATO BOMBARDOVANJA Priroda je neto to prevazilazi granice usko nacionalnog. Ona je osnovna vrednost svih ljudi, ili bi to trebalo da bude. Priroda Jugoslavije je veliko blago globalnih razmera. O njoj smo nekada mogli sa ponosom da govorimo kao o ekolokoj oazi u Evropi. Tako je bilo sve do 24. marta 1999. godine, odnosno do poetka bombardovanja. Tom prilikom je NATO izazvao vie desetina ekolokih katastrofa, a najtee su bombardovanje rafinerija nafte u Novom Sadu i Panevu, mnogobrojnih skladita goriva, Prve iskre-Bari, Petrohemije i Azotare u Panevu. Kao posledica, dolo je do isputanja ogromnih koliina toksinih hemikalija, pa su zatrovani tokovi Dunavskog sliva, a prilikom eksplozija, u atmosferu su otile tone ai, ugljen dioksida, ugljen monoksida, sumpordioksida itd. U narednom godinama, Evropi tek predstoji suoenje sa posledicama u vidu kiselih kia. Poznato je da avioni doprinose unitenju ozonskog omotaa, a stotine letova dnevno je pravljeno iznad nae teritorije. injenica je i to da buka i detonacije nepovoljno utiu na ivi svet. Kao vrst pokazatelj toga da je NATO koristio osiromaeni uranijum u svojoj akciji "Milosrdni Aneo", je poveana radioaktivnost na Kosovu koja za posledicu ima sve vei broj obolelih od leukemije.

128

Povrina SR Jugoslavije (102.173km2) (podaci iz 1999. Godine), predstavlja zapravo 2.1% Evrope. Neverovatno je da na ovako maloj teritoriji, ivi tako veliki broj vrsta, gde se neke mogu sresti samo na Balkanu i u Jugoslaviji 80% evropskih vrsta ptica ima stanite u Jugoslaviji 70% vrsta sisara, leptira, buba, rakova 50% vrsta slatkovodnih riba 9% ukupne flore pripada usko rasprostranjenim (endeminim) vrstama, od kojih 2% ivi samo u Jugoslaviji Ogroman broj vrsta pronaenih kod nas, zatien je evropskim i svetskim dokumentima, konvencijama ili se nalazi na Crvenim listama ugroenih vrsta. U Jugoslaviji je zakonom zatieno oko 380 biljnih vrsta, 490 ivotinjskih i 100 vrsta gljiva. Meunarodne organizacije za ouvanje Svetskog prirodnog i kulturnog naslea (UNESCO i WWF) su pod svoje okrilje stavile 9 naih nacionalnih parkova (Durmitor, Biogradska Gora, Loven, Tara, Fruka Gora, erdap, Kopaonik, Skadarsko jezero i ar planina) kao i 4 podruja zatiena Ramsarskom konvencijom (Ludosko jezero, Obedska Bara, Stari Begej-Carska Bara i Skadarsko jezero). -Flora Teritorija Jugoslavije ini 0.035% svetskog kopna, a na njoj ivi 2% svetske flore, pa spada u floristiki bogate delove sveta. Ovde ivi oko 4.300 vrsta biljaka. Vie od 400 ivi samo kod nas, a najpoznatije su borovi munika i molika i Panieva omorika, otkrivena pre stotinak godina. U svetu su veoma retke praume u kojima je ouvana izvorna vegetacija, a jedna takva je Biogradska Gora. Jedino na tim mestima moemo uvideti kako je Svet izgledao u svojoj mladosti. U svetu se najvie koriste lekovi dobijeni iz ekstrakta biljaka. Kventitet i kvalitet lekovitih sastojaka u biljkama zavise od ekolokih uslova u kojima biljke ive. Zbog istoe prirodne okoline u kojoj rastu, biljke sa nae teritorije su veoma cenjene. NATO intervencija je dramatino ugrozila biljni svet. Ekonomska katastrofa poveava pritisak na ume i ostatak biljnog sveta. Posledice zagaenja prilikom bombardovanja tek poinju da se manifestuju, a tetni efekti e biti dugotrajni i mnogobrojni, a osetie ih kako Evropa, tako i itav svet. -Fauna Poslednje sigurno utoite za mnoge ivotinjske vrste koje su u Evropi ugroene, nalazi se kod nas u Jugoslaviji. Oko 110 vrsta slatkovodnih riba je do sada registrovano kod nas, a od toga 14 podvrsta ivi samo kod nas, dok su 2 vrste nastanjene i u postatku Evrope, ali su tamo veoma retke. ak sedam slatkovodnih vrsta je upisano u Crvenu listu Evrope. U Evropi postoji 150-250 vrsta gmizavaca i vodozemaca. Jugoslavija spada u red najbogatjih jer ima priblino 70 vrsta nastanjenih na svojoj teritoriji. Radi poreenja, dau i broj registrovanih vrsta u drugim zemljama Evrope: 4 vrste-Irska 12 vrsta-Velika Britanija 25 vrsta-Poljska, Holandija, Belgija 44 vrste-Bugarska

129

50 vrsta-Rumunija Na naoj teritoriji ivi 350 vrsta ptica. Mnoge od njih koriste nau teritoriju za odmor i hranjenje na putu do svojih gnezdilita na severu Evrope, a mnoge sa severa dolaze kod nas na zimovanje. 66% evropskih vrsta sisara ivi kod nas. 96 vrsta kopnenih i 2 vrste vodenih. Opstanak mnogih od ovih vrsta u Evropi je ugroen, dok kod nas one imaju stabilne populacije. Usled NATO bombardovanja dovodi se u pitanje opstanak mnogih vrsta, jer su njihova stanita ugroena direktnim dejstvima ili zagaenjem iz razorenih industrijskih postrojenja. -Fungi

U Jugoslaviji se nalaze najvei delovi populacija mnogih veoma retkih vrsta fungi odnosno gljiva. Jedna od njih je kraljevka koja je predloena za zatitu Bernskom konvencijom. Vie od 100 vrsta koje su na evropskoj Crvenoj listi imaju stanite ovde kod nas. Kod nas rastu i gljive za koje je u poslednjih nekoliko godina utvreno da deluju lekovito kod kancerogenih oboljenja (pr. ganoderma applantum). Jugoslavija je najvei svetski izvoznik vrganja, a sve koliine uvozi Zapadna Evropa. Za veliki broj ljudi, sakupljanje gljiva je glavni izvor prihoda. Ekonomska kriza pojaana bombardovanjem dovodi do neplanske see uma, ime se remete uslovi za opstanak gljiva. Gljive najbre apsorbuju tetne materije, a tih materija je osloboeno u ogromnim koliinama prilikom bombardovanja hemijskih postrojenja. Ozonski omota Ozon formira tanak zatitni sloj u stratosferi i to je jedina prirodna zatita od tetnog UV zraenja koje ubitano deluje na ivi svet. U poslednjih 15-20 godina je uniteno 3-7% omotaa i pojavile suse takozvane "ozonske rupe". UV zraenje izaziva rak koe, kataraktu, smanjuje prinose u poljoprivredi, promenu temperature na Zemlji i jo mnoge nesagledive posledice. Svet je ve due vreme svestan opasnosti od unitenja ozonskog omotaa, pa 1985.g. potpisuje Beku konvenciju, a 1987.g. u Montrealu Protokol o o zatiti ozonskog omotaa. Ipak, izgleda da je sve to ostalo na papiru.
130

NATO avioni su isputali okside azota koji zajedno sa gasovima iz unitenih rafinerija, tankova sa naftom i benzinom, zagauju atmosferu. Azotni oksidi se horizontalno ire u atmosferi, dovode u opasnost ozonski omota iznad Jugoslavije, njenih suseda i svih ostalih zemalja iznad kojih su vreni preleti. Izraunato je da 500 supersoninih aviona moe dovesti do smanjenja ozonskog omotaa od ak 5% to intenzitet UV zraenja podie za 10%. UNEP (organizacija UN za zatitu ivotne sredine) daje podatak da je indeks UV zraenja na naoj teritoriji 7, to predstavlja gornju vrednost. Sve preko toga je izuzetno tetno po zdravlje ljudi. Staklena bata Sunevo kratkotalasno zraenje apsorbuju atmosfera, hidrosfera i tlo i pretvara se u toplotu i izrauje kao dugotalasno zraenje. Kako je atmosfera gosta, ona postaje barijera za prolazak ovog zraenja, te Zemlja ostaje zagrejana. Ova pojava je poznata kao efekat "staklene bate" i bez nje ne bi bilo ivota na Zemlji. Meutim, problem predstavljaju vetaki izvori materijala koji daju gustinu atmosferi. Dejstvom NATO-a izazvani su brojini poari ime je dolo do oslobaanja CO2, CO, azotnih i sumpornih oksida. Ovo dovodi do globalnog zagrevanja. Kada bi se nivo CO2 sa dananjih 0.04% odvostruio, temperatura bi se podigla za 3-4*C. Porast temperature od samo 1.3*C bi imao katastrofalne posledice: otapanje lednika na Arktiku i Antarktiku, porast nivoa Svetskog mora za vie od 100m potapanje kontinenata vie od 150km od dananjih obala (New York, Los Angeles i Miami bi bili potopljeni) promena geografske distribucije padavina pa bi mnoge poljoprivredne povrine bile suvlje. Ako se nastavi sa dosadanjom emisijom CO2 u atmosferu, doi e do velikih promena u strukturi flore i faune. Radioaktivnost Na poetku sam ve napomenula da je domaoj javnosti poznato da je NATO u svojim akcijama koristio osiromaeni uranijum (OU). Bez obzira na to to u svom nazivu sadri "osiromaeni" on je veoma opasan, toksian, karcinogeni i radioaktivni materijal. OU mnogo efikasnije probija tenkovski oklop ili betonsku zgradu, nego to to ini olovo. Metak u sebi sadri dugaak tanak cilindar OU uliven u plastinu kouljicu. Kada OU bomba eksplodira, oslobodi se uranijum oksid u esticama od 0.5 do 5 mikrona koje se mogu vetrom raznositi vie stotina kolimetara ili ostati u atmosferi. Veme poluraspada ovih estica je 10 milijardi godina, a koliina zraenja samo jedne ove estice u ljudskim pluima jednaka je jednoasovnom rendgenskom snimanju plua. Nju je nemogue otkloniti, pa je izvesno da e ljudi koji su sa njom doli u kontakt biti pogoeni preranom i veoma tekom smru. Za sada se najvie sreemo sa posledicama upotrebe oruja sa OU na primeru Iraka. Koliina baenog OU u ratnoj zoni Zaliva procenjuje se na 350t, a kada se na to dodaju i vrhovi krstareih projektila, rotori helikoptera... dobijemo cifru od 750t. 80.000

131

amerikih "veterana" iz zalivskog rata boluje od "Zalivskog Sindroma" iji su simptomi isti kao kod radijacijske bolesti. Na Kosovu je ustanovljena poveana radioaktivnost, to je pokazatelj da je NATO definitivno koristio OU u svojim dejstvima. Jedno zrno sadri 0.4 do 2kg uranijuma. Posledice su ve vidljive. Veliki broj vojnika iz KFOR-a je vraen kui jer je razvio leukemiju i druge vrste karcinoma. Trenutna politika situacija nam ne dozvoljava da vrimo istraivanja na teritoriji Kosova i Metohije, ali se pretpostavlja da su degeneracije primeene na flori i fauni. Naftne mrlje Tokom bombardovanja, Dunavom su plovile naftne mrlje duge desetinama kilometara, te su dalje odlazile u Rumuniju i Bugarsku, da bi zavrile u Crnom Moru, koje je do '50.-ih godina prolog veka bilo najbogatije more delfinima. Usled velike ekonomske bede, Bugari su dozvolili lovcima iz itavog sveta da dolaze i love ova predvna, humana stvorenja. Stariji ljudi koji jo uvek pamte to vreme, kau da je more bivalo nedeljama crveno od krvi delfina. Danas su oni gotovo istrebljeni. JEDAN LITAR NAFTE U POTPUNOSTI ZAGAUJE MILION LITARA VODE Razlivena nafta ne ostaje samo na povrini, ve neke estice lebde u vodi, a neke padaju na dno, pa itav tok reke postaje zagaen. Nafta stvara tanak mikrofilm na krgama riba to izaziva guenje i masovne pomore. Spreava razmenu kiseonika izmeu vazduha i vode, smanjuje ulazak svetlosti i time dolazi do prestanka fotosintetikih procesa. Samim tim nestaje hrane za ribe i ostali ivi svet. Smanjenje kiseonika onemoguava samopreiavanje reke. Nafta je biorazgradiva, ali je taj proces dugotrajan. Pod uslovom da zagaivanje odmah prestane, zagaenje e trajati decenijama.

Otrovne materije Prilikom eksplozija na industrijskim postrojenjima, dolo je do oslobaanja tekih metala (olovo, bakar, nikl, iva, cink, uran) koji su dospeli u reke i zemljite. Ove materije su veoma opasne, a za razliku od organskih materija, nisu biorazgradive ve zauvek krue prirodom. itelje Jugoslavije od masovnog trovanja, spasli su veoma jaki vetrovi koji su kancerogene oblake oduvali prema srednjoj Evropi, a Dunav je bio neobino visok za to doba godine, pa su toksini relativno brzo oticali u Crno More. Pored tekih metala, postoje i druge toksine materije koje predstavljaju ogromnu opasnost za ekosistem Jugoslavije, a time i sveta. Neki od njih su: etilen dihlorid, vinil hlorid monomer, polihlorisani bifenili.

132

Amerika agencija za zatitu prirodne okoline (EPA) zahteva od fabrika da prijave isputanje PB-a u koliko je koliina vea od 0.4536 kg. U sliv Dunava je tokom bombardovanja izliveno nekoliko tona.

POJAM I ZADACI LOGISTIKE Logistika je vetina raunanja pomou slova (umesto cifara), vetina pravljenja zakljuaka, nauka koja ui kako se proraunavaju vreme i prostor neophodni da se izvede taktika aktivnost.U najirem smislu rei logistika postoji da omogui vreme, mesto i uslove za smanjenje ukupne cene kotanja. Njen prioritetan zadatak je upravljanje strategijom preduzea. Propisi malo utiu na definisanje optimalnog vremena i poloaj transfera vlasnitva ili na poveanu kreativnu vrednost. Ukoliko firme nisu dosledne u pogledu vremena i mesta nema prodaje. Logistika pomae da se ostvari uz korienje svih moguih vetina takva strategija u firmi koja garantuje uspeh, stim to je kontinualan rad prioritetan zadatak. Konani cilj je zahtev za logistikim funkcionalnim radom. Savremeni pristup upravljanja marketing logistikom je novi koncept menadmenta za mnoge poslovne kue ak i u najrazvijenim zemljama sveta. Njegovo ire prihvatanje ii e uporedo sa shvatanjem znaaja fiziko-distributivnih aktivnosti i marketing logistike uopte. S toga se namee kao sasvim prirodna potreba da se u poglavlju ovog rada istakne nekoliko ljunih elemenata koji idu daljem jaanju menadment i marketing logistike kao prometne funkcije. Jo poetkom 16. veka poznati Nikola Makijaveli je rekao da ne postoji nita tee, opasnije i sa neizvesnijim uspehom, nego prokriti put ka upoznavanju nove stvari. Logistika je relativno nova stvar u naunom, ali jo vie u praktinom smislu te rei. Danas, kao i ranije neophodna je savremena primena integralnog posmatranja svih logistikih trokova u preduzeima. Iz mnogobrojnih istraivanja na zapadu se pokazalo da logistiki trokovi zauzimaju u finalnoj ceni robe oko 22%, dok je optereenost drutvenog proizvoda najrazvijenih zemalja sveta oko 21%. Ozbiljni pristup zajednici logistikih poslova, u poslednjih 30-tak godina, je dalo prave rezultate u najveim firmama i dravama razvijenog sveta. Zahvaljujui posebno ukazanoj panji logistici, kasnija logistika istraivanja s poetka 90-tih godina prolog veka su pokazala da postoji tendencija njihovog relativnog smanjenja i na nivou privrede u celini i na nivou pojedinih privrednih subjekata. U naoj zemlji do sada nisu raena ozbiljnija istraivanja o relativnom znaaju logistikih trokova na nivou firme ili privrede u celini. Imajui u vidu iskustva razvijenih zemalja menaderi u naim preduzeima trebali bi ozbiljnije da se pozabave i upoznaju sa logistikim problemima. To se posebno odnosi na menadere i vlasnike privatnih firmi naroito iz trgovake delatnosti, jer svaki razvoj preduzea zavisi od organizacione strukture. Sigurno nastaju najvei problemi upravo u najoperativnijem delu poslovanja-procesu prijema, obrade i realizacije porudbine. To je upravo domen i srce logistikog menadmenta svake firme.

133

Drava bi takoe trebalo da se pozabavi ovim pitanjem, pravilnim sagledavanjem svih logistikih aktivnosti, kakve i kolike utede mogu da se ostvare na makroplanu. Logistikom menadmentu svoj doprinos treba da da i nauka u tom smislu to bi se vie bavila prouavanjem logistikih problema. INTEGRALNA LOGISTIKA Koncepcija integralne logistike ilustrovana je slikom 1. na osenenoj oblasti.

Skladite
Kupac
Fizika raspodela podrka proizvodnji nabavka Snabdeva

Izvor informacija
integralna logistika Uspeh firme zavisi od svih performansi koje ine integralnu logistiku. Ceo proces, pre svega, zavisi od ponaanja kupca i prodavca. Profit je limitiran rezultatima svih delova organizacije. On zavisi od mehanizma raspodele, tradicije proizvoda, nabavke, priliva informacija, softverske podrke kao i snadbevanja. Logistika operacionog menadmenta je znaajna za usmeravanje i skladitenje materijala, kao i finalizaciju proizvoda. Start logistikih operacija je trenutak utovara robe ili materijala ili delova komponenata od prodavca, a zavrava se po okonanju procesa proizvodnje i isporuke kupcu. Logistika podrka je neophodna u svim fazama procesa od prodavca ka kupcu. Za bolje razumevanje logistikih operacija one mogu da se podele na tri oblasti: fizika raspodele, podrka proizvodnji i nabavka. Ove komponente su ilustrovane slikom 1. i ine kombinovane logistike operacije u preduzeu. Oblast fizike raspodele ima znaaj za kretanje finalnog proizvoda ka kupcu. Prema fizici rasp odele, kupac je krajnji cilj, odredite ili destinacija u lancu prodaje. Fizika raspodele je samo deo integrala u prodaji. Ona je u nizu direktno u vezi sa kupcem. Prisutne su razliite varijante marketinkog sistema, kao i itav spektar fizika raspodele. One utiu na ukupni, tj. konani aspekat marketinkog procesa. Podrka proizvodnji obuhvata menaderski rad, procese skladitenja, kao i tok izmeu faza u procesu proizvodnje. Prioritetan zadatak logistike u proizvodnji je njeno uee u primarnoj proizvodnji, obezbeenje materijala, raznih komponenti, kao i rad u skladitu. Ona mora

134

da odgovori na pitanja: ta, kako i gde e se proizvoditi. Podrka proizvodnji se jako razlikuje od fizike raspodele. U fizici raspodele nema proizvodnih operacija. Na osnovu slike moe da se konstatuje da je rad, dan za dan,siguran izlaz iz zamrene situacije ili prezaduenosti. Tok informacija ima specifinu lokaciju u logistikom sistemu zahteva. Informacije se integriu u tri operaciona polja: Na prvom mestu je planiranje i izdvajanje logistikih operacija. Zatim, planiranje i kontrola operacija dan za danom, planiranje i koordinacija priliva. Najvanjij tipovi logistikih informacija su: koordinacija toka i operacioni tok. Relacije izmeu dve logistike informacije date su slikom 2. Planiranje i koordinacija toka strateki cilj ogranienost kapaciteta logistiki zahtevi sreivanje skladita planiranje menadment robe proizvodni zahtevi izvrenje zahteva

drugi menadment

drugi procesi

distrubucija

transport

nabavka

zahtev za logistikim informacijama Na prethodnoj slici data je koordinacija rezultata specifinog planiranja, i to: 1. strateki cilj, 2.ogranienost kapaciteta, 3. Logistiki zahtevi, 4. Proizvodni zahtevi, 5. Izvrenje zahteva 6. Sreivanje skladita i 7. Planiranje. Planiranje i koordinacija Koordinacija je osnovna veza svih komponenata koje postoje izmeu uesnika u samom procesu proizvodnje. Koordinaciju rezultata specifinog planiranja ini: strateki cilj, ogranienost kapaciteta, logistiki zahtevi, proizvodni zahtevi, izvrenje zahteva, sreivanje skladita i planiranje. Osnovni pokretai celog lanca su strateki ciljevi koji su rezultanta marketinga i finansiskih ciljeva.Strateki cilj zavisi od prirode i lokacije kupaca, kao i zahteva za proizvodima, njihovim servisiranjima i performansama. Finansijski aspekat stratekog

135

plana treba da obuhvati detalje vezane za inventar, prihvatljivost, olakice, opremu i kapacitet.Kapacitet ogranienja zavisi od internog i eksternog prihvatanja. Za neproizvodne participante ovaj oblik planiranja je neprihvatljiv.Logistiki zahtevi karakteriu rad koji se odnosi na raspodelu olakica, opremu i neophodne performanse rada koje treba da se implementiraju u plan kapaciteta. Sreivanje skladita je veza izmeu planiranja-koordinacije i operacionih detalja upravljanja, kao i strukture samog skladita. Najvanije je da postoji ravnotea, tj. komunikacija rukovodeeg tima, kao i konsolidacija kreativnih efikasnosti u cilju kontinualnosti samog procesa. Skladitenje je samo jedan integralni deo planiranja, koordinacije i operacionog toka komplikovanih detalja u logistici. Na osnovu informacija moe da se odgovori na pitanje ta, gde i kada u celom logistikom procesu. Izvrenje zahteva za materijalom i komponentama je neophodno za podrku ostvarenja zahtevane proizvodnje. Izvrenje zahteva je istorijski trenutak, nivelacija tekuih aktivnosti i planiranje preduzimanja predskazivanja (unapred definisanje buduih) nivelacija aktivnosti. Logistiko planiranje se pre svega odnosi na relativno kratko vreme predskazivanja i definisanja ciljeva (tj. manje od 9 dana).Periodino planiranje (meseno ili nedeljno) ostvaruje se za svaki proizvod, formira se podrka tranji i operacioni plan. OPERACIONI ZAHTEVI Drugi aspekat informacione tranje odnosi se na direktne operacije prihvatanja, procese i opremu koja je zahtevana od kupca i druge kupovine. Ovaj transver koji je prisutan izmeu participanata je tipino ponaanje putem telefona, emila , faksa ili elektronske pote.Informacione tehnologije izuzetno utiu na razvoj menadmenta. Niska cena transfera informacija je izazvala revoluciju u svim procesima menadmenta. Raspodela informacija komplikovane tranje olakava i usklauje performanse sa logistikom podrkom. Primarni cilj logistike podrke je obezbeenje materijala ili asortimana proizvoda radi ispunjenja zahteva. Klju operacione raspodele je snadbevanje i prodaja specifinih proizvoda pri susretu kupaca raznih zahteva. MENADMENT ROBE Menadment robe se odnosi na korienje informacija koje su implementirane u logistiki plan kao specifine. Korienjem kombinacije ovekovih sposobnosti i informacionih tehnologija ova oblast se razvija u skladu sa podrkom planiranja. Rad menadmenta robe pripada logistikom sistemu i podesan je za planiranje performansi resursa.

136

Transport i otpremanje su direktne informacije koje se kreu ka skladitu. Radi poveanja efikasnosti proizvodnje veoma je bitno konsolidovati potpuno i upotrebiti transportne kapacitete.Takoe je neophodno izvriti osiguranje raspoloive opreme kada je neophodno. Nabavka je u vezi sa potrebnim informacijama koje se odnose na pripremu, modifikaciju i realizaciju kompletnog obezbeenja usluga prodavca. U veini sluajeva informacije koje su u vezi sa nabavkom su nejasne i povezane sa drugim procesima.Oba oblika informacija menjaju serviranje operacionih olakica, tako da postoji karika, odnosno veza izmeu prodavaca i kupaca. Primarne razlike izmeu nabavke i drugih procesa je rezultat operacija transvera tranje. KVALITET Poznato je da se problemi kvaliteta ne reavaju na mestima na kojiima se otkriju, ve na mestima gde su nastali. Upravljanje kvalitetom moe da garantuje obezbeenje kvaliteta korienjem preventivnih mera.Da ne bi dolo do ponavljanja greki problemi se reavaju na mestima na kojima se stvararaju uz prethodno definisanje uzroka zbog kojih su nastali, stim to ti uzroci moraju biti i uklonjeni. Korektivna mera ne trerba da se odnosi samo na reavanje problema, ve i na mogunost ponavljanja problema unutar istog ili drugih delova sistema. Ovo je mogue ukoliko se kvalitet shvata kao rezultat celog sistema (menadmenta, nabavke, projektovanja, ljudskih resursa i ostalih funkcija u poslovnom sistemu koje utiu na kvalitet).Sistem upravljanjem kvalitetom (QMS) je glavno orue za razvoj svih performansi i obezbeenje svih potreba klijenata kao i kontinualan razvoj. Osnovi koncept QMS-a je da obezbedi kontrolu za minimiziranje rizika za pojavu problema i da reava probleme na kontrolisan nain, kako ne bi dolo do njihovog ponavljanja, uz ostvarenja zahteva klijenata i stalan razvoj. Logistika ima prioritetan znaaj u razvoju i kontinualnoj podrci poboljanja TQM (total qality management). TQM je najvanija finansijska obaveza svih delova, odnosno parametara proizvodnje i predstavlja logistiki preporod. Logistika sadri sve parametre zahteva standarda kvaliteta. Logistiki rad je supervizor vizije parametara kvaliteta, to znai da se korienjem znanja logistike mogu dobiti optimalni parametri kvaliteta i na taj nain unapred predvideti, a u toku procesa proizvodnje ostvariti ono to je optimalno, tj. zahtev kupca. Najvaniji aspekat preusmeravanja logistikih operacija je potrba za maksimalnom kontrolom kada doe do greke. Primer za logistiki pristup je situacija vraanja flaa na reciklau koje su ve koriene, promena njihove cene i izbor optimalnih performansi za karakteristine promene, pre svega,cene kotanja.Veoma je bitno, znati, da se logistikom strategijom ne mogu definisati svi zahtevi logistikih promena. Za firme koje se bave trgovinom, zahtevi za specifinim tranjama, zauzimaju veoma vano mesto u logistikim operacijama, tako da logistiki sistem mora biti veoma paljivo dizajniran. Promena logistike kompetentnosti je rezultat svetskih promena koje se odraavaju na posmatranu korporaciju. Podrka ivotnom ciklusu prema najmodernijem terminu je davanje podrke logistici.

137

Organizacije vrlo teko mogu da se implementiraju u internacionalni logistiki sistem zato to ima veoma puno problema i praznog prostora (misli se narazne barijere). Veoma je bitno prepoznati prepreke, koje se vrlo esto nalaze u unutranjim procesima integracija.Originalne internacionalne barijere su vrlo esto u odnosima struktura organizacija, sistemima merenja, skladitenju proizvoda, informacionim tehnologijama i sposobnostima, odnosno u nivou znanja transfera. PERFORMANSE (IZVOENJE) LOGISTIKIH PROCESA Prioritetni cilj kompletne logistike analize je izvoenje performanse ciklusa. To je osnova kreativnog operacionog sistema. Glavne performanse ciklusa lanca su referentna mesta. Performanse ciklusa su dinamika podeavanja uslova-input/output (ulaz/izlaz). Performanse ulaznog ciklusa se odnose na specifine zahteve proizvoda ili materijala. Visok zapreminski sistem je tipian za razliita ureivanja performansi ciklusa koje odgovaraju svim zahtevima. Kada su zahtevi veoma strogi i u napred prepoznatljivi, mogu da se predvide ili relativno mali performanse ciklusa trae logistiku podrku da bi mogle postati jednostavnije. Kompletne performase ciklusa strukture zahteva daju veliku podrku prodaji i to su vrlo komplikovane strukture zahteva u samoj kompaniji. Sistem output, predstavlja oekivane performanse logistikih operacija. Operacioni zahtevi su ono sa im se zadovoljavamo, to ini misiju svih performansi ciklusa. Performanse ciklusa su klju logistikog menadmenta. Performanse ciklusa su u vezi sa svim nabakama i participantima firme. To je veoma bitno za realizaciju transakcija i promenu frekvencija izmeu performansi ciklusa. Neke performanse ciklusa karakteriu duga vremena dogovaranja. Neke komplikacije mogu da nastanu zbog razlike u performansama ciklusa, kao i zbog primene neodgovarajuih hardware. Razliite performanse ciklusa mogu da se koriste u firmama za logistike zahteve, stim to svaka mora imati specifian dizajn i mehanizam upravljanja.Performanse ciklusa su osnove dizajna i operacione kontrole. One su bitne za logistike zahteve. Na slici 3. ilustrovana je struktura performansi ciklusa u tri logistika operaciona polja. Slika 4. ilustruje kompleksnu mreu performansi ciklusa koja je kompatibilna sa njenom strukturom.

138

Izvor materijala komponente delova postrojenja kompletno postrojenje raspodela magacina kupac

Ciklus nabavke

Ciklus podrke proizvodnji

Transportni pravac Ciklus fizike distribucije Pravac komunikacija

Slika 3. logistike performanse ciklusa 1 2


Izvor materijala Izvor materijala

3
Izvor materijala

Proizvodno postrojenje

Proizvodno postrojenje Skladite

Proizvodno postrojenje raspodela skladita Skladite

Skladite

Slika 4. Struktura fleksibilne logistike mree raspodela skladita raspodela skladita


kupac kupac

kupac

Za razumevanje logistikog sistema, odnosno grae logistikog sistema, treba poznavati tri kljuna momenta. Prvi je da su performanse ciklusa fundamentalni cilj zbirne analize logistikih funkcija.Drugi, da se struktura performansi ciklusa slae sa fizikom raspodele, podrkom proizvodnji, ili sa zahtevima proizvodnje. Zbog razliitih izlaza kontrole firma se zadovoljava u celini sa specifinim performansama ciklusa. Tree, struktura kompletnog logistikog sistema utie na kontrolu i cilj je razvijati pojedinane performanse aranmana kada je proces integracije traen ili zahtevan. Ovaj koncept je bitan za bolje razumevanje, uproavanje i razlike u prirodi fizike raspodele, podrke proizvodnji i ostvarenje zahteva performansi ciklusa moe da se prikae grafiki.

139

FIZIKA RASPODELE PERFORMANSI CIKLUSA Fizika raspodele je zbir performansi trita i prodaje to predstavlja ekonomske parametre.Kreativne aktivnosti raznih transakcija su reklama i prodaja. Tipine performanse fizike raspodele sadre pet karakteristinih odnosa i to su: transmisija, procesi, selekcije, transport i isporuka kupcima. Osnova ciklusa performansi raspodele ilustrovana je na slici 5.

Drugi processi
Druge selekcije

Druge transmisije Razni transporti

Drugi kupci Isporuka kupcu

Osnava fizike raspodele aktivnosti perfomansi ciklusa Od logistikih prognoza zavisi izgled firme. Izmeu prodaje i kupovine moedoi do neklada. Prodaja je diktirana zahtevima tranje, odnosno kupaca. Klju za razumevanje dinamikog ciklusa fizike raspodele je odravanje tranje u jednom sreenom obliku. Logistika je odgovorna za odnose izmeu kupovine i prodaje i ima uticaj na kompletnu strategiju marketinga. PERFORMANSE CIKLUSA - PODRKA PROIZVODNJI Logistika stvara uslove da performanse ciklusa budu podrka proizvodnji. Postoje i neki novi koncepti u logistikom menadmentu gde se prave izolacije pojedinim delovima proizvodnje, a to je u skladu sa nekim modernim strategijama. Kada je firma specijalizovana za vie razliitih oblasti u specifinim proizvodnim oblastima, onda se stvara mrea performansi ciklusa koji podravaju proizvodni sistem.Logistika olakava ove procese u proizvodnji. Izvri se selekcija situacija, kompleksna proizvodnja moe da se podri, pa ak i premai korienjem fizike raspodele. Kretanje i usklaivanje cena proizvoda, materijala i poluproizvoda, komponenata kao i raznih olakica u direktnoj je zavisnosti od podrki performansi ciklusa proizvodnje, odnosno logistike podrke. Jednostavne aktivnosti imaju mesto u prodaji i trgovini na veliko tako da se mora ostvariti sortiranje ili klasiranje asortimana proizvoda prema odreenim kategorijama i kretanju ka odreenim nivelacijama u dijapazonu definisane vrednosti. Zato, logistika podrka reprezentuje kompleks bitnih operacija koje mogu detaljno da se analiziraju Izolacija podrke proizvodnji kao specifine operacione oblasti je relativno nov koncept u logistikom menadmentu. Opravdanost za fokusiranje ka performansama ciklusa radi davanja podrki proizvodnji je naena u smanjenju zahteva i operacionih konstanti moderne proizvodne strategije. To se ostvaruje kroz maksimum elastinosti, tradicionalnim reprezentativnim ekonomskim formulama to predstavlja pravu revoluciju brzog uklapanja u proizvodne tokove i bolji uspeh u proizvodnoj utakmici. Logistika

140

podrka je veoma bitna za sve strategije. Logistikom podrkom proizvodnji smanjuju se naprezanja, definiu i nalaze olakice, zatim, odreruje se mesto gde se one nalaze i kada nastaju. Osnovni koncept je podrati sve proizvodne zahteve na najbolji nain. Podrka proizvodnji se jako razlikuje kada se uporedi sa fizikom raspodele ili nabavkom. Logistika proizvodna podrka je tipin zatvorena za firme gde su nesigurna ponaanja izmeu proizvoaa i kupaca. Maksimum se moe izvui ukoliko se proizvodna podrka koristi u odvojenim logistikim operacionim oblastima. Tipino unutranje proizvodno organizovanje ostvaruje se nabavkom materijala i drugih potrbnih komponenata za proizvodnju. Neke firme imaju proizvodne operacije u zaetku, zatim neslaganja kretanja materijala i poluproizvoda. Logistike operacije skrauju prazne hodove u kretanju izmeu firmi i nekih unutranjih zahteva.Kada je proizvod zavren, konana isporuka se iskompletira i locira za otpremu direktno kupcu ili se plasira po prodajnim kuama za sledeu isporuku kupcu. Vremena ovih kretanja, operacija fizike raspodele su u zaetku. Kada je firma na multi planu specijalizovana u specifinim proizvodnim aktivnostima, sistem proizvodne podrke moe zahtevati veliku mreu performansi ciklusa. Reenje za specijalizovano planiranje performansi jeste u smanjenju koraka proizvodnje i proizvodnji pre svega kolekcije numerisane i transfera tipinih zahteva kompletiranih u proizvodnom procesu. Posao logistike proizvodnje je olakanje ovog procesa. Selektovanje situacija, kompleksna podrka proizvodnji ak i kad su u pitanju mogui skokovi i prelazi, kao i raspodela i nabavka ine jedan od ciljeva logistike podrke. Proizvodna operaciona podrka koja je kontrast fizici raspodele ili nabavci limitirana je unutranjim kretanjima kao i internom menadment kontrolom. Da bi bili sigurni da postoji optimalna logistika podrka proizvodnji neophodno je pratiti kontinualno operacione rezultate u kompletnom proizvodnom toku. PERFORMANSE CIKLUSA NABAVKE Potrebno je definisati nekoliko aktivnosti koje su bitne pri praenju materuijala, delova, zavretku proizvoda u proizvodnji ili kompleksnoj raspodeli.To su: 1) poreklo, 2) razna postavljanja i plasiranja, 3) transport, 4) primanja. Ove aktivnosti su prezentirane na slici:

Nastajanje

plasiranja i postavljanja Snabdevanje

dobijanja

transport cikls aktivnosti nabavke

141

Aktivnosti ilustrovane slikom 6. daju zahteve kompletnog procesa nabavki. Jedan materijal, deo ili ostatak proizvoda je nabavljen prijemom, prema definisanim zahtevima i transportovan prema zahtevima i olakicama njegove proizvodnje ili distribuiran na osnovu korienja performansi ciklusa. Osnovni, tj. granini cilj operacija nabavke je iroka identifikacija logistike granice. Logistika granica je kreativan uspeh svih performansi.Tri bitne razlike su prisutne kod ciklusa nabavke tako da proces pribliavanja kupcu bude jednostavan procesni ciklus. Pre svega,vreme isporuke, veliina tereta, metod transporta kao i razlike u ceni nabavke proizvoda. Glavni cilj nabavke je ralizovan vrlo esto uz podrku logistikih granica koje dovode do smanjenja cene kotanja. Performanse ciklusa su tipine za razne odnose izmeu kupaca i moguih procesa. Treba istai da bi se ispunili svi zahtevi kupaca i proizvodni zahtevi neophodna je pozitivna logistika kontrola. Ima takvih situacija da je cena materijala ili komponenata opravdano visoka ili brzo raste i pouzdan je servis isporuke. Performansama ciklusa se ostvaruje smanjenje neizvesnosti, nesigurnosti, to je osnova logistikog menadmenta. Logistike operacije se kombinuju sa nasumice odabranim kreativnim promenama. Slike lustruju amplitude promena koje su rezultat performansi operacionog ciklusa.
ZBIRNI CIKLUS

ISPORUKA KUPCU

vreme, vrednost, dani

10

40

DRUGE TRANSMISIJE

1/2

vreme, vrednost, dani DRUGI TRANSPORTI

1/2

vreme, vrednost, dani DRUGI PROCESI

142 1 vreme, vrednost, dani


20

DRUGE SELEKCIJE

vreme, vrednost, dani

vreme, vrednost, dani

nesigurnost performansi ciklusa Performanse ciklusa ilustruju pripadnost roba u skladitiu iz koga se vri isporuka. Vreme distribucije je dato na slici i prikazuje odnose statistikog porekla kao i relacije performansi svakog definisanog rada. Dijagrami ilustruju minimume i maksimume vremena tranje za svaki zadatak i rezultat vremenena raspodele za sve performanse ciklusa.Linija vertikalnog rasta je refleksija oekivanog vrem ena za sve performanse svakog traenog zadatka. Koriste se i druge transmisije kao to je izuzetno praktian elektronski transfer (EDI). Korienje ovih funkcija je povezano sa stepenom automatizacije i kreditnim podrkama. Vreme transporta je funkcija udaljenosti, koliine robe, tipa, dnosno vrste transporta i operacionih uslova. Slikom 7. ukupni ciklus isporuke kupcu je u dijapazonu od 5 do 40 dana. Od petog dana reflektuju se performanse mogueg vremena. Nakon desetog dana prisutan je maksimum mogueg ciklusa vremena. Oekivane performanse su nakon deset dana. Aktuelne performanse ciklusa su vee ili manje od 10 dana. Cilj menadmenta performansi ciklusa je u skladu sa oekivanjima ili standardnim vremenom. Logistika poslovnog marketinga prouava kako upravljanje na mogui i najbolji nain obezbeuje profitabilnost, nivo distributivnog centra i potroaa kroz efektivno planiranje, organizovanje i kontrolu svih aktivnosti vezanih za prostorno pokretanje proizvoda koji olakavaju proizvodni postupak.

143

Danas, privreda zahteva savremeno ureenje drutva, nove poslovne filozofije u funkcionisanju privrednih subjekata. Snane razvojne tendencije velikog broja svetskih privreda imaju za posledicu stalno poveenje ponude na tritu roba i usluga.Nemilosrdna je konkurencija i javlja se u gotovo svim granama poslovanja, to je sa stanovita kvaliteta proizvoda i njegovog poboljanja, kao i usluga, dobro za krajnje potroae, ali se ponuai susreu sa znatnim tekoama u pogledu toga kome i kako to pre prodati proizvedenu robu. U procesima i tokovima razmene robe na tritu, pred nosioce privrednih aktivnosti, postavljaju se mnoga pitanja kako, ta, gde, kada izvriti poslovnu transakciju. Razvojem i napretkom nauke i tehnologije, glavni problem funkcionisanja preduzea, nije vie u proizvodnji, ve se glavni problem pojavljuje u procesu prodaje. Stoga na tritu veoma je jaka konkurencija izmeu firmi iz iste delatnosti u pridobijanju potroaa, odnosno kupaca. Savremeni nain razmiljanja u strategijskom ponaanju preduzea na tritu otpoinje sa primenom marketing poslovnog koncepta. Poslovna filozofija ima svoja pravila, principe delovanja, instrumente za sprovoenje, a glavni moto jeste direktna usresreenost svih aktivnosti, preduzea prema potroaima, odnosno po zahtevima krajnih korisnika. Dakle, osnovni zadaci marketinga su zadovoljavanje potreba potroaa na tritu. Ovo sve, uz ostvarivanje ekonomskih ciljeva.Sa ovim u vezi esto se konstatuje da, je zadovoljan kupac, je realna imovina preduzea kao i zgrade i raun u banci. Preduzee ostvaruje profit od ponovljenih kupovina kupaca koji su zadovoljili svoje potrebe, po sistemu da zadovoljan kupac prenosi svoje spoznaje o proizvodu ili usluzi jo najmanje trojici svojih poznanika, dok e kupac sa negativnim iskustvom biti vredniji i revnosniji u raznoenju doivljenih informacija. U poslednjih tridesetak godina glavni instrumenti marketinga poinju da gube primat kao osnovni nain sticanja konkurentske prednosti na tritu. Drugim reima,efekti inoviranja na polju politike cena, unapreenja proizvoda i komuniciranja sa okruenjem poinju da bivaju sve manji u odnosu na ulaganja; stoga se smanjuju i mogunosti za znatnije utede u ukupnim poslovnim trokovima. Jedan segment marketinga firme, za sve to vreme, stoji u u drugom planu glavnih dogaaja.Velike trgovake ili proizvodne kompanije, ije je poslovanje izrazito raireno na velikom prostoru, uviaju da se na polju distribucije proizvoda mogu napraviti relativno velike utede. Primeri Nohell Korporacije, svetski poznatog i priznatog proizvoaa kozmetikih proizvoda, koja je poboljanjima u svom logistiko distributivnom informativnom sistemu snizila snizila vreme isporuke svojih proizvoda i time proseno godinje utedela preko sto hiljada USA $, kao i IMCC-a (International Minerals and Chemikal Corporation) firme koja je racionalizacijom svog skladinodistributivnog sistema za preko 30% smanjila svoje operativne trokove. Ovo su samo neki od mnogo slinih primera koji ukazuju na postojanje jednog snanog, a do sada nedovoljno istraenog marketinga ija pravilna i lpgina primena, preduzeu moe da donese ogromne utede, a time i najglavniju mogunost, je sticanje konkurentske prednosti. Pod marketing logistikom se podrazumeva upravljanje tokovima sirovina i repromaterijala od izvorita do mesta prerade, na tokove materijala i polufabrikata u toku samog procesa proizvodnje, kao i tokovi gotovih proizvoda do krajnih potroaa. Kada se govori o marketing instrumentu koji se zove distribucija proizvoda, obino se misli samo na izbor naina distribucije ili prodaje. To podrazumeva

144

odreivanje naina dopremanja proizvoda na trite, vodei rauna o manjem broju posrednika koji imaju ulogu dobavljaa robe do krajnjih korisnika. Dunost i zadatak preduzea je u tom pogledu usmeren na definisanje marketing strategijde, opdnosno naina kojim e se roba dopremiti do krajnjeg potroaa. Pored ovih poslova, ne smeju se ni zanemariti aktivnosti koji se vre kod samog fizikog prenoenja roba s jedne na drugu taku trita. U tom cilju mora se doneti mnogo operativnih i svakodnevnih odluka da bi se na optimalan nain organizovalo dopremanje proizvoda na trite ili u dalji ciklus proizvodnje. Upravljanje fizikom distribucijom roba obuhvata premetanje i skladitenje samo finalnih proizvoda u smeru proizvoa- posrednik ukoliko postoji,do krajnjeg potroaa. Znai, marketing logistika fizike distribucije roba, bavi se poslovima fizikog premetanja svih vrsta roba i proizvoda u okviru procesa drutvene reprodukcije.Pojam logistike strategije oznaava upravljanje dostavom svih neophodnih sredstava iz pozadine na prve linije fronta, jer ovaj pojam potie iz vojnog renika. U ekonomskoj termonologiji ovaj pojam je dobio punopravno lanstvo, to ga stavlja u isti rang, ili slian, koji obuhvata sve poslovne funkcije na nivou preduzea.U ekonomskom smislu, kod marketing logistike, razlikujemo upravljanje materijalom, koje se odvija u procesu nabavke i proizvodnje, zatim upravljanje fizikom distribucijom, koje pored toga obuhvata i regulisanje kretanja gotovih proizvoda od fabrikog magacina do skladita gotovih proizvoda, potom marketing logistiku koja se bavi samo distribucijom od preduzea do krajnjih potroaa. Ipak, ovo sve zajedno predstavlja poslovnu logistiku, dok sam pojam makrodistribucija se odnosi na organizovanje premetanja proizvoda izmeu dva ili vie preduzea na tritu. U anglosaksonskoj literaturi preovlauje stav da je irina delovanja pojma marketing logistike najvea u odnosu na sve ostale termine.Prema tome, marketing logistika u sebi sadri poslove fizike nabavke, upravljanje materijalom i upravljanje fizikom distribucijom. Princip na osnovu koga je dolo do navedene podele razliitih logistikih poslova na upravljanje fizikom distribucijom, na fiziku nabavku i na upravljanje materijalom, jeste diferenciranje tokova razliitih proizvoda koji prolaze kroz proces reprodukcije, tako treba razlikovati tok sirovina od primarnih proizvoaa do nabavnog magacina preraivaa, to u stvari predstavlja inputni tok firme; zatim, tok dobara kroz sam proizvodni proces, potom tokove gotovih roba od prodavca do kupcai sve ulupno fiziko premetanje proizvoda kroz ceo proces reprodukcije. Poslednji a ujedno i tok sa anjirim opsegom je kretanje proizvoda kroz celokupan repropdukcioni ciklus, predstavlja polje delovanja marketing logistike. Prvi navedeni pravac kretanja odnosi se na fiziku nabavku. Drugi po redu odnosi se na upravljanje materijalom, i na kraju upravlje kretanjem gotovih proizvoda predstavlja domen upravljanja fizikom distribucijom robe. Mnogobrojni teoretiari su doli do zakljuka da uopte nije lako, samo jednom reenicom, obuhvatiti oblast poslovanja koja se odnosi na fitiko premetanje roba u proizvodnji i prometu. Tako, dolazi do razliitih definicija poslovne logistike koje, svaka za sebe, pokuavaju na najbolji mogui nain da objasne ovaj segment marketing funkcije. Na primer, Ameriko udruenje za marketing definie fiziku distribuciju kao kretanje i manipulisanje dobrima od mesta proizvodnje do mesta potronje ili upotrebe. Ausralijska asocijacija za distributivni menadment koja glasi: To je kretanje proizvoda

145

od fabrike do korisnika i obuhvata niz aktivnosti koje zahtevaju efikasno premetanje materijala, komponenti ili finalnih proizvoda. Po R.Ballou u svojoj studiji govori se o poslovnoj logistici kao naunoj disciplini koja treba da priblii najboja reenja menaderima preduzea da stvore profitabilni nivo distribucionog servisa proizvoda do krajnih potroaa uz planiranje, organizaciju i kontrolu svih aktivnosti premetanja dobara. Inenjerski pristup u definisanju logistikih aktivnosti postoji kod autora koji po svom oprwedeljenju nisu bliski posmatranju logistike u sklopu ekonomskih aktivnosti preduzea i istiu da logistiku ini sistemi aktivnosti koje omoguavaju oblikovanje, projektovanje, usmeravanje, voenje i regulisanje protoka robe, energije i informacija unutar sistema i izmeu sistema. Najjednostavniju i najsveobuhvatniju definiciju dao je D. Bowersox, koji kae da je Marketing logistika proces strategijskog upravljanja kretanjem i skladitenjem materijala, delova i finalnih proizvoda od ponuaa, kroz firmu do potroaa. Ovakav pogled na osnovnu delatnost marketing logistike najbolje odgovaraju definicije datih i oznaenih polja delovanja marketing logistike kao poslovne-prometne funkcije preduzea. Na osnovu navedenog moe se istai da marketing logistika predstavlja vitalnu funkciju svakog subjekta na tritu koji se bavi proizvodnjom ili prometom. Logistika je jedna od bitnih funkcija firme koja reprezentuje nove naine razmiljanja menadmenta o procesima fizikih tokova, i izvan sistema preduzea. Ona omoguava smanjenje vremenskog i teritorijalnog razmaka izmeu proizvodne i potrone faze drutvene reprodukcije. Bez obzira gde se potroai nalazili, oni moraju biti opslueni traenim proizvodima. Zbog toga je vanost logistike da korisnicima ponudi dobra na mestima gde to oni ele, kad iskau potrebu za dobrima i na nain koji to oni ele, ukljuujui i usluge koje idu uz proizvod. U dinaminim uslovima poslovanja na tritu, prodavci moraju pratiti ne samo promene na polju tehnologijeproizvodnje ili prometa, ve i tranju kupaca koja je vezana za nain, brzinu,mesto, vremei sve drugo to podrazumevapod efikasnimservisiranjem potroaa, u logistikom smislu te rei. Mora se ii u susret svim potencijalnim promenama ponaanjau zahtevima potroaa, uz adekvatno prilagoavanje svih aktivnosti marketing logistike. To uopte nije lak zadatak, jer postoji mnogo aktivnosti koje treba meusobno usaglasiti kako bi se postigao eljeni efekat usluivanja potroaa. Takoe, treba istai i to da su mnoge funkcije, koje spadaju pod logistiku ciljno suprostavljene. To znai da se nevoenjem rauna o interesima jedne vrste posla, moe postii suprotan efekat od oekivanog. Na taj nain, moe se dogoditi da ne doedo poveanja efikasnosti logistikog sistema, ve samo do uveanja distributivno logistikih trokova, a time i ukupnih trokova poslovanja preduzea Marketing logistika, kao nauna disciplina nije imala lak razvojni put, niti je taj razvojni put bio kratak. Logistika i dalje tei da pridobije za sebe sve vie odgovornih ljudi u vrhu menadmenta svakog preduzea. Ovaj zakljuak se odnosi za manji deo preduzea u zapadnim trinim ekonomijama, gde se jo uvek nije u pravoj meri sagledao znaaj i uloga ovog domena marketinga. Meutim, kada su u pitanju velike proizvodne ili

146

trgovake kompanije, funkcije logistikog menadmenta u prometu su u velikoj meri realizovane. U naoj zemlji, za veinu menadera, kao i za rukovodioce preduzea u nedovoljno razvijenim zemljama, gledanje na ukupnost logistikih procesa i aktivnosti je neto sasvim novo i nepoznato. Ukoliko je na tritu firma izloena jaoj konkurenciji, to su menaderi preduzea rinueni da razmiljaju o novim mogunostima za racionalizaciju poslovanja. Odnos izmeu trine ponude i uvoenja marketinga je dobar primer za iznetu konstataciju. Trina ponuda e biti glavni podsticaj za poveano ukazivanje panje zajednikom upravljanju svim logistikim aktivnostima firme. Savremeni razvoj i poeci sagledavanja problema vezanih za fiziku distribuciju vezuju se za pedesete godine prolog veka, kada je marketing logistika, kao prometna funkcija jo uvek bila nedefinisana.To je bilo zato, to su sve aktivnosti fizike distribucije proizvoda bile pod znatnim uticajem drugih funkcija preduzea. Razgranienje trokova marketing logistike, takoe, nije bilo moge konsolidovati na jednom mestu, to je posledica rasparanosti logistikih aktivnosti po drugim delovima preduzea. To su po R. Ballou godine pospanosti marketing logistike, odnosno njeni poeci saznanja o vanosti logistikih funkcija u proizvodnji a pre svega u prometu. Na razvoj i dobijanju veeg zanaaja aktivnostima marketing logistikwe u redovnim aktivnostima preduzea, uticali su sledei faktori: Porast obima fiziko distributivnih aktivnosti, Apsolutan i relativan rast trokova markteing logistike, Tehniko-tehnoloka unapreenja u logistikim poslovima, Razvoj informatike opreme, Pojava novih metodologija. U to vreme marketing se kao nain razmiljanja ve pokazao kao efikasan metod za prvazilaenje krize, koja se obino javljala u ogranienoj mogunosti plasmana ve proizvedenih proizvoda. Postojei uveliko dokazani instrumenti marketing miksa su ve iscrpli vei deo svojih mogunosti za znatnija poboljanja u poslovanju firmi. Preduzea i to ona koja su imala obimu distribuciju proizvoda da iz ostalih funkcija firme izvuku poslove marketinke logistike. Meutim, iako se u ovom periodu uvia znaaj fiziko-distributivnih aktivnosti, jo uvek su odreeni delovi marketing logistike bili pod znatnim uticajem neke druge Top menadment poslovne funkcije preduzea, a to se najbolje vidi iz sledee tabele

Marketing

Finansije

Proizvodnja

Kanal distribucije

Informacione veze u okviru logistike

Proizvodnja i asortiman Skladitenje

Servis potroaa
147

Slika 8. Delovi marketing logistike u nadlenosti drugih poslovnih funkcija Finansijski aspekt zaliha Kontrola zaliha Transport

Upravo, kao posledica podreenosti gotovo svih logistikih poslova srugim funkcijama u preduueu, ktivnosti ovog dekla marketinga se ne nalaze pod jednom zajednikom grupaciom poslova i samim tim njima nije mogue efikasno upravljati. U literaturi se taj period upravljanja naziva tradicionalni ili segmentarni pristup upravljanju fizikom distribucijom. Ovaj nain upravljanja transportom, dranjem zaliha i skladinim aktivnostima je i sada zastupljen u firmama koje segmentarno posmatraju aktivnosti fizike distribucij. Sve aktivnosti marketing logistike su morale svoje ciljeve da prilagode ciljevima poslovne funkcije gde su organizaciono bili smeteni. Zbog toga, nije se moga uvideti pravi znaaj celovitosti logistike funkcije, niti meuzavisnost i esto protivrenost ciljeva pojedinih podsistema distribucije. Ciljevi glavnih logistikih funkcija su razliiti i po pravilu suprostavljeni. Nezavisna optimizacija jednog sistema dovodi do poremeaja u funkcionisanju drugog sistema. Tako, na pr., poveanje veliine porudbine robe radi sniavanja trokova prevoza po jedinici, koje zahteva transportna funkcija logistike, dovodi do porasta trokova dranja zaliha i skladitenja na terminalnim logistikim vorovima. Na sledeoj tabeli dat je primer konfliknosti ciljnih funkcija pojedinih logistikih aktivnosti.

Marketing
Vie zaliha Brzi obrt ciklusa Poboljanje u prouavanju Bra isporuka Vie skladita

Finansije
Manje zaliha

Proizvodnja

Dug proizvodni ciklus Nevoljnost ulaganja Nii trokovi rutiranja Manje magacina Fabriki stokovi

Konfliknost ciljeva pojedinil ogistikih poslova Posle znatnog niza godina shvatilo je se da dalje zadravanje logistikih funkcija pod nadlenou drugih organizacionih celina preduzea vodi samo uveanju trokova distribucije, a time i ukupnih trokova poslovanja. Jasno reeno uvia se da samo sistemski nain posmatranja ukupnih logistikih aktivnosti moe da dovede do osnovnog cilja savremenog poslovanja, smanjenja trokova, poveanje profita uz zadovoljenje potroaa. Jedinstveni pristup upravljanja fiziko-distributivnim aktivnostima omoguava da se sagledaju sve meuzavisnosti sastavnih delova ovog dela marketinga. To podrazumeva da se na koordinaciji svih logistikih poslova dolazi do optimizacije sistema u celini.

148

Poeci primene integralnog pristupa u upravljanju logistikim funkcijama distribucijom roba vezani su za metod minimizranja trokova koji nastaju kao posledica vrenja fiziko-distributivnih aktivnosti. S toga, prioritetni zadatak u prodajno marketinkom smislu jeste obezbeenje odreenog nivoa servisa potroaa. Glavna zamerka ovom principu miniziranja ukupnih trokova je bila da treba voditi rauna o tome da je za pojedine proizvode servis isporuke na nepotrebno niskom nivou, zato to u krajnjem dometu utie na opadanje prodaje. Postepeno se ova ciljna funkcija optimizacije sistema fizike distribucije menja novo, koja glasi: maksimizacija ukupnog profita. Obzirom da je funkcija marketing logistike u svom ranom periodu razvoja bila pod znatnim uticajem proizvodne funkcije i poslova finansija, to su ciljevi maksimiziranja ciljeva profita firme se obino svodili na optimizaciju proizvodne funkcije ili drugih delova marketinga, a nevodei dovoljno rauna o trokovima logistike. S tim u vezi, u pravcu daljeg jaanja marketing logistike potrebno je njeno dovoenje u isti rang sa ostalim poslovnim delovima firme. Mogunost blie saradnje i zajednikog delovanja ove tri funkcije u odreenim oblastima date su sledeim ematskim prikazom. POSLOVNA LOGISTIKA

Mesta saradnje Proizvodnja kontrola kvaliteta -upravljanje proizvodnim procesom -plan ponude proizvoda Prostor za saradnju -kretanje proizvoda -lokacija fabrike -nabavka proizvodnih inputa -upravljanje tokovima materijala
-transport -kontrola zaliha -proces prouavanja -skladitenje

Marketing -promocija -istraivanje trita -proizvodni miks unapreenje prodaje

-servis potroaa -cene robe pakovanja -lokacija prodavnica

Odnos poslovne logistike standardnih aktivnosti firme Proizvodnjom kao primarnim segmentom, treba upravljati, pre svega, putem definisanja i sprovoenja odgovarajueg proizvodnog procesa. Upravljanje proizvodnjom nije mogue ostvariti bez pravilnog upravljanja tokovima materijala, organizacijom u tehnikotehnolokom smislu, uz pravilnu kadrovsku raspodelu radne snage.Dalji cilj je kontrola kvaliteta proizvodnje, uz poslovanje po principima ekonominosti, produktivnosti i rentabilnosti.

149

Primarne standardne aktivnosti marketing funkcije firme se obino manifestuju u oblasti istraivanja trita, proizvodnog miksa i razliitih oblika unapreenja prodaje. Klasini poslovi logistike u preduzeu mogu se razvrstati kroz nekoliko glavnih podgrupa: 1. transport, 2. upravljanje zalihama, 3. proces prijema i realizacije porudbina, 4. upravljanje skladinim sistemom preduzea. Iz ove eme se moe videti, da funkcije poslovne logistike treba smestiti izmeu proizvodnje i marketing funkcije preduzea. Logistika zauzima jedno od centralnih mesta i predstavlja veliku odgovornost za menadere koji se njom bave.Ona predstavlja najoperativniji deo preduzea, odnosno most saradnje izmeu dve bazine funkcije u proizvodnom preduzeu. Logistika zauzima jo znaajniju ulogu u organizaciji poslovanja trgovinskih preduzea, a pogotovu u nabavnoj i prodajnoj fazi poslovanja. Logistika je posebno znaajna u fazi pripreme i izbora lokacije pri izgradnji fabrike, vodei rauna o nabavci i dopremi sirovina drugih materijala, a posebno tritu i uslovima prodaje , tj. mogunosti plasmana robe na tritu. Znatan deo logistikih aktivnosti okrenut je ka tritu i potroaima. Najznaajniju ulogu u definisanju standarda o nainu servisiranja potroaa treba da daju logistiari u saradnji sa marketing menaderima. Veoma zunaajna kooperacija izmeu ove dve funkcije treba da bude uspostavljena u domenu cene finalnih proizvoda, dizajna, pakovanja i sve ono to je posebno znaajno u maloprodaji, a posebno lokaciju maloprodajnog objekta. OPERACIONE PERFORMANSE (Operaciona izvravanja) Performanse ciklusa su fundament u strukturi logistikih operacija. Istina, performanse ciklusa su definisane misiom itavog spektra promenljivih operacija sa vremenom kao i tipom prodaje i nabavke. Najvanije performanse ciklusa su : 1. brzina,2. loginost (povezanost),3. fleksibilnost (elastinost) i 4. oporavljanje (ponovno sticanje dobiti). Brzina Brzina, kao performansa ciklusa, predstavlja vreme od utovara robe, pa do njenog prispea, odnosno plasiranja do krajnjeg odredita. Ova performansa ciklusa izuzetno utie na dizajn logistikog sistema. Ciklusi mogu da traju kratko, nekoliko asova, do nekoliko nedelja, a u zavisnosti od tipa komunikacija, tehnologije transporta i vrste robe koja je predmet isporuke. Tipine situacije mogu da se nau u automobilskoj industriji. Svi kupci ne ele maksimalnu brzinu, jer se ona reflektuje na poveanje cene. Linija performansi ciklusa je u direktnoj relaciji sa spiskom zahteva. Konzistencija povezanost Dok je brzina servisiranja kritini parametar, konzistencija ima prioritetno mesto u logistica i ona karakterie stepen sposobnosti firme da ostvari oekivana smanjenja vremena i smanjenje broja performansi ciklusa.

150

Konzistentnost obezbeuje prenos robe izuzetno bezbedno, sigurno do kupca, to znai da je roba zatiena od svih neprijatnosti, problema i od raznih rizika. Konzistencija je fundamentalna logistika operacija. Fleksibilnost Operacija fleksibilnosti se definie kao sposobnost firme da ostvaruje izvanredno servisiranje kupca. Firma koja je logistiki kompetentna znae da devfinie pravi poloaj i nain disteribucije u svakom konkretnom sluaju na najoptimalniji nain. Tipine, oekivane, fleksibilne operacije su: transport robe do krajnjeg odreita, logistika smanjenom plaanju i marketing programu, reklamiranje i predstavljanje novog proizvoda, izlazne faze proizvoda, tekoe pri snadbevanju, ponovna proizvodnja, uobiajeni servisi, nivelacije cena za specifinu prodaju ili kupovinu, razne modifikacije u logistikom sistemu, kao to je meanje i pakovanje robe. Kompanije u kojima je razvijena predmetna logistika prisutna je fleksibilnost, odnosno prilagodljivost za razne specifine sluajeve i okolnosti. Klju uspeha lei u obaveznoj logistikoj fleksibilnosti, to moe biti jedna od performansi koja uklanja prepreke pri distribuciji. Oporavak (recovery) Kontinualno izvrenje kompletnog servisa zahteva unutar svih tipova operacionih situacija je teak zadatak. Nekada se programi prikazuju kao preventivni i slue za prilagoavanje specifinim sitacijama. Preventivne programe teko je davati. Poenta lei u injenici da finansijske obaveze moraju biti prikazane za svaku situaciju. Pouzdanost Stepen kvaliteta logistike je u pouzdanosti. Fundament kvaliteta logistike je sposobnost inplementiranja svih operacionih performansi. Prioritetan cilj kvaliteta je kontinualno poboljanje u cilju postizanja veeg stepena zadovoljenja kupaca uz niu cenu to treba da je u saglasnosti i ciljem postizanja veeg profita. Menader logistiar sree se sa konkretnim operacijama i ovladava najvanijim operacionim sistemima koji predstavljaju preventivne mere. Ovladavanje i analiza svih konkretnih operacija u operacionom sistemu ini klju uspeha logistike kvaliteta.Pristup operacijama zajedno sa operacionim performansama je veoma bitan za distribuciju i krajnjeg kupca. to se tie ocenjivanja i merenja stepena kvaliteta tri aspekta su veoma bitna: merenje promenljivih parametara, definisanje selekcije merenja i definisanje kroz merenje kako pojedinih delova tako i cele osnove. Merenje promenljivih parametara U toku servisiranja mogue je merenje razliitih parametara. Pri tome treba istai da se ova merenja mogu ostvariti za definisani vremenski interval, nedelju, mesec ili

151

kvartal. Zatim se ti parametri koriste u sreenom kalibrisanom obliku za definisanje performansi ciklusa.Vrlo je teko imati precizan, tj. taan oseaj za sve specifine take u vremenu Merenje pojedinih delova Vaan aspekat merenja je selekcija merenja. Selekcija merenja ima izvanredan uticaj na pouzdanu procenu Merenje osnove Za kompletan posao veoma je bitno ostvariti dobru selekciju merenja. Merenje osnove se izvodi sa aspekta svih performansi ciklusa. Fundamentalno pitanje koje se postavlja je kako servisirati logistiki sistem. Veoma je vano pri dobrom definisanju firme razumeti oekivanja kupca, odnosno firma e uspeno funkcionisati, ako upotpunosti razume, prihvata i ispunjava zahteve kupaca. Svaka firma koja koristi logistiku strategiju lojalna je kupcima. Za uspeh kompanije neophodno je znanje, vetine i talenat menadera. Unutar kompanije relacioni odnosi su razliiti, stim, to su jako bitni kriterijumi kreativnosti. Logistike veze mogu biti jako komplikovane zato to postoje razliiti odnosi izmeu raznih korporacija, zatim unutar korporacija, prodaje se i kupuje itav spektar proizvoda, prisutna je uma biznis transakcija i njihovih kupaca i prodavaca. Logistiko povezivanje je veoma bitno za samu strukturu logistike. Vreme i mesto ugovaranja transakcija su primarne logistike operacije. Logistiki zahtevi moraju biti uklopljeni, kompatibilni sa visokim razvojem ekonomije. Logistiki servis moe ukljuiti itav spektar specijalizovanih firmi. Odabiranje, klasificiranje, asortimana proizvoda ima prioritetan uticaj na logistiki servis. Proces sortiranja, odnosno odabiranja se sastoji iz tri osnovna stepena: koncetracije, kupovine i disperzije. LOGISTIKA U GLOBALNOJ EKONOMIJI Osnovni koncept logistike u globalnoj ekonomiji je harmonija i ritam. Prisustvo harmonije i ritma daju neizbean uspeh. Globalne operacije dovode do poveanja logistike cene i kompleksnosti. Razvijene zemlje puno ulau u logistiku to direktno utie na stalan rast proizvodnje i profitabilnosti. U terminu kompleksnost, sloenost globalne operacije poveavaju neizvesnost i smanjuju kontrolu kapaciteta. Neizvesnost rezultata je prisutna u velikom stepenu, stim, ako se raspolae sa duim vremenom ono prua prioritet i smanjuje tranju znanja. Rezultujui problemi koji mogu da se kontroliu od iroko korienih, posredno vezanih sa dravnim intervencijama, tako da je oblast carinskih zahteva i razmena ograniena. Dravnim intervencijama kontrolie se razmena i carina. Ograniavanje zahteva i pootravanje carinskih propisa dovodi do komplikovanja razvoja efikasnosti i uspenosti stvarnog globalnog logistikog sistema.

152

Meutim, dananja ekonomija ne moe izbei globalizaciju. Logistika mora reiti sve znaajne komplikacije.Povoljna okolnost je, da postoji motivaciona snaga to olakava globalizaciju i ini neophodno da postoji granica operacione logistike. Ono to je bitno, je injenica da se mora stvoriti motiv za globalizaciju, identifikovati najvanije barijere i granice logistikih operacija, i zatim sumirati rezultate logistikih izazova. injenica je, da je prisutan mali broj firmi, koje mogu da uu u internacionalne oblasti. Ovo primorava na uzajamni servis meu firmama, motivaciju i olakice. irenjem globalnih operacija preduzea se motiviu, opstaju i preivljavaju. Globalne operacije olakavaju stvarni razvoj tehnologije i sposobnost za postizanje veeg stepena kvaliteta proizvoda. Prisutno je pet glavnih pokretaa globalnih operacija: ekonomski rast, omoguavanje progresa (perspektive), regionalizacija, tehnologija i oslobaanje dravne kontrole.. EKONOMSKI RAST Od drugog svetskog rata firme su osavremenjene, tako da je znatno povean dravni prihod i profit.Ovaj rast je rezultat rasta i razvoja trita, ekspanzije linijske proizvodnje, geografskih ekspanzija i vie efikasnih operacija. Poveanje trgovine je rezultat izmeu ostalog i visokog nataliteta. Promene ekonomskog rasta u industrijskim zemljama deavaju se ponekad u proizvodnji i logistika produktivnosti poinje da poveava rezultate razvoja novih tehnologija. Korienjem koncepta logistike produktivnosti intezivno se razvijaju nove tehnologije to ima za posledicu poveanje kapaciteta. Veze globalnog razvoja su: Ekonomski rast obezbeenje perspektive tehnologija regionalizacija oslobaanje kontrole

Ekonomski rast je u direktnoj vezi sa regionalizaciom, to obezbeuje progres i budunost. Regionalizaciom stvaraju se uaslovi za bolju budunost na bazi novih tehnologija, a za sve to fundament se nalazi u brisnju granica i oslobaanju kontrole distribucije roba. OBEZBEENJE BUDUNOSTI-PROGRESA Proces privatizacije stvara uslove za maksimalnu kontrolu i poveanje zahteva za servisiranjem logistikih operacija. Osnovni cilj globalne logistike je finansijska globalna ekspanzija. Ona e se razvijati ukoliko se poboljava kvalitet logistikog servisa, razvojem meunarodnog transporta, dokumentacije i olakavanje logistikih operacija.

153

REGIONALIZACIJA Procesom regionalizacije stvaraju se uslovi za ravnomeran ekonomski rast svakog podruja. Regionalizaciom olakava se globalna logistika. TEHNOLOGIJE Komunikacione i informacione tehnologije pomau stimulisanje internacionalnih operacija. Ekspanzija proizvodnje nastaje kao posledica tehnolokog razvoja, poveanja kapaciteta, produktivnosti, a kao fundament za to je razvoj kompjuterskih tehnologija i mreno komuniciranje. OSLOBAANJE KONTROLE Ovo je kljuni elemenat u finansijama i transportu. Barijere globalne logistike Najvanije barijere globalne logistike su: trite, konkurencija, finansijske barijere i raspodela kanala(stvaranje mree kanala). Uspeh menadmenta globalne logistike je u tome to ove barijere ublaava kroz postizanje rezultata u oblasti internacionalnih operacija. Trgovina i konkurencija Uvoz je limitiran sa legalnim, fizikim barijerama , ogranienjima za uvoz i drugim ogranienjima. Finansijske barijere globalne logistike rezultat su planiranja i institucionalne infrastrukture. Prognoziranje nekih situacija za odreeni period u opte nije lak posao, a posebno je teak u globalnom okruenju. Precizna dokumentacija je bitna za sve isporuke, a posebno je znaajna u meunarodnom transportu. Internacionalni principi utiu na promenu carinskih stopa i drugih raznih dabina.Logistiki zahtevi zavise od promene carinskih stopa. Radi smanjenja komplikacija definisane su tarifne stope izmeu raznih zemalja, s tim to one komplikuju meunarodnu razmenu. GLOBALNI IZAZOV Mnoge kompanije ele globalno proirenje i stoga je neophodno da savladaju postojee barijere da bi dostigle postavljeni i eljeni cilj. Poveanje meunarodne razmene zahteva veoma dobro razvijenu logistiku rukovoenja. Direktori kompanija moraju biti svesni svih moguih logistikih barijera, sposobni da ih razmatraju i reavaju, kao i moraju imati uvid i usve ostale predvidive okolnosti. Globalne operacije okruenja su esto kompleksne, puno kotaju i ne smeju se zanemariti. Cena i kompleksnost zavise

154

od rastojanja, tipa dokumenata, razlika u kulturi i zahteva kupaca. Dokumentacija je vrlo esto sloena. Kupci zahtevaju promene u proizvodim i uslugama to je povezano sa razlikama u kulturi razliitih zemalja i regiona. Stoga je neophodno permanentno razvijati logistiku proizvodnje, baviti se definisanjem svih moguih relevantnih uticaja logistike proizvodnje, na uspenost poslovanja. Razvoj globalne logistike zahteva kreativnost, filozofiju i vizionarstvo internacionalnih operacija. Vizija mora biti prisutna u operacionoj strategiji, oekivanim performansama, merenju i moguem odluivanju.Kontinualnost globalne razmene ima znaaja za definisanje optimalne cene proizvoda. Veoma je bitno definisati logistike razlike izmeu nacija , kao i samih kompanija. Uvoz i izvoz je nacionalna perspektiva. Stoga je veoma bitno definisati sve internacionalne aktivnosti bitne za izvoz i uvoz. Ocenjivanje organizacije unutar svake zemlje je najvanija interna operacija, a svi rezultati utiu na budunost lokalnih operacija. Ukoliko firme prihvate ovu filozofiju njihove operacije u svakoj zemlji su voene automatski, sa svim merenim performansama, a profit i gubitak se definiu odreenim dokumentima, odnosno generalno se procenjuju. Znaajan je podatak da je sada aktuelna reforma Evropskog logistkog sistema.esta evropska tema je biznis i razvoj logistike u Evropi.Strategija evropske logistike,evropski putevi i evropska infrastruktura su problemi koji se reavaju. U sledeoj dekadi planira se 450 biliona dolara za poboljanje evropskog transporta (mree saobraaja). Za evropsku integraciju osnovne prepreke su: finansijske, tehnike i fizike barijere. Brze pruge su se razvile u Francuskoj, Nemakoj, Italiji i paniji. Razvijena logistika infrastrukture je neophodna u celom regionu. Razvoj regiona je limitiran razvojem saobraaja. Problemi zemalja u naem regionu jesu drastine razlike u kulturi, istoriji i politikom razvoju. Osnovna baza za bolju budunost jeste reavanje problema infra strukture. Strategijom alijanse definiu se logistike operacije za na region. PERFORMANSE TRAJANJA CIKLUSA Duina performansi ciklusa je najvanija razlika izmeu domaih i globalnih operacija.Poveanje logistikog planiranja je oteano. Logistika proizvodnje je moderan oblik programskog paketa koji zadovoljava stroge zahteve savremenog voenja proizvodnje uz konaan rezultat-uspenost poslovanja. Uz pomo nje najkrae mogue vreme je potrebno zaosvajanje proizvodnje novog proizvoda sa minimalnim rizikom nastanka greaka. Izbegava se kart i osigurava kvalitet ve na poetku proizvodnje. Duina trajanja performansi ciklusa, operacije, sistemi integracije i udruivanje su parametri logistike menadmenta koji formiraju razlike izmeu domaih i internacionalnih operacija.Bitno je znati koristiti ove parametre za smanjivanje, ako ne i potpuno eliminisanje otpora promenama koje imaju uticaj na optimalnost proizvodnje.

155

Veze globalnog dopunjavanja stvaraju uslove za razvoj logistike proizvodnje sa svim svojim performansama (performanse kontrole, performanse statistike), a sve u cilju postizanja profitabilnog biznisa. Neophodno je razumevanje odnosa izmeu osnovnih aktivnosti, kotanja (trokova) i profitabilne analize, a pre svega treba znati prvi korak u definisanju cene kotanja. Rezultati koji se oekuju kreiranjem veze izmeu parametara proizvodnje i pokazatelja uspenosti logistike funkcije (napr. vreme, snadbevanje, nerealizovani nalozi, reklamacije) su viestruki. Neposredno se uspostavlja komunikacija i saradnja meu zaposlenima posebno onima koji su odgovorni za postizanje profitabilnog biznisa. Mogue je animirati sve uesnike u procesu proizvodnje od portira do direktora.Konkretna korist je i uspostavljanje veze sa razliitim trinim strukturama, poveanje trine efikasnosti proizvodnje, jaanje konkurentne sposobnosti organizacije (zbog stalnog uvida u vezu izmeu parametara proizvodnje i pokazatelja uspenosti logistike funkcije, to tei postizanje zahtevanog stepena kvaliteta proizvodnje uz optimalnu cenu, bez rasipanja, gubitaka, greaka),a to sve treba da bude proeto logistikom podrkom. Pri ovome treba imati u vidu da je osnovni koncept svakog procesa u jednoj kompaniji da se nalazi u fokusu tehnike kreativnosti i inovativnosti, to treba da bude u direktnoj vezi sa tritem, a u cilju globalne uspenosti poslovanja. Da bi se ovaj koncept ostvario neophodno je: dati vremensko i prostorno definisanje procesa, parametara i zadataka, aktuelizovati i konkretizovati sve potrebne aktivnosti (rad na svakom radnom mestu, unutranji transport, skladitenje, preventina zatita na radu, preventivno odravanje sredstava za rad, snadbevanje potrebnim materijalom, energijom, vodom i dr., kontrola kvaliteta u vidu vertikalne i horizontalne povezanosti) u cilju postizanja optimalne proizvodnje. Polazei od ovih elemenata sa pravom se moe rei da logistika proizvodnje predstavlja proces definisanja svih promena i uticaja i kontrole aktivnosti sa ciljem dugorone trine pozicije merene ostvarenim profitom. Ne sme se zanemariti injenica postojanja kompanije kao otvorenog sistema koji da bi opstao i razvijao se, treba da preko logistikih performansi ciklusa prilagoava se dinamikim promenama u globalnom okruenju. Proizvodnjom treba upravljati prema stvarnim zahtevima domaeg i ino trita. ZAVRNA RAZMATRANJA Analiza sadanjeg aktuelnog trenutka nedvosmisleno dokazuje, da je za uspeh kompanije, logistika proizvodnje veoma znaajna. Zadovoljenje potreba i elja kupaca i obezbeenje dugorone konkurentske pozicije na tritu merene ostvarenim profitom, moe da se realizuje uz kontinualnu logisiku proizvodnje, kroz praenje, merenje i kontrolu svih performansi ciklusa injihovo povezivanje sa cenom kotanja, kvalitetom i definitivnio sa sticanjem profita. Ne treba zaboraviti da je u razvijenim zemljama radna snaga sve skuplja, radno vreme sve krae, vei stepen automatizacije uz korirnjr softverske podrke svim moguim operacijama procesa, tako da se dobija optimalan kvalitet proizvoda koji moe due da traje.

156

NEKA ZAPAANJA KOJA SU NASTALA NA BAZI STVARNOG ISKUSTVA USPENIH Obezbediti opstanak i dugoroniji razvoj bilo kog organizacionog sistema postaje svakim danom sve tei i sloeniji zadatak. Zadnjih deset godina u razvijenom svetu probleme opstanka reava logistika. Logistika se javlja kao nova poslovna funkcija koja vrlo uspeno reava probleme ekonomije.Razvoj logistikog koncepta poslovanja u preduzeima razvijenih zemalja omoguio je savladavanje tekoa uslovljenih privrednom recesijom i otvorio put novom prosperitetu. Tako su privrednici u razvijenim zemljama prihvatili izreku vojnih logistiara da logistika sama ne moe dobiti rat, ali da je bez logistike svaki rat unapred izgubljen . Logistike aktivnosti su: nabavka, skladitenje, odravanje zaliha, transport i distribucija. To su vitalne aktivnosti od izuzetnog znaaja za opstanak i razvoj bilo kog preduzea. Ove aktivnosti moraju da budu potpuno usaglaene i da postoji meu njima koordinacija u cilju obezbeenja optimalnog poslovanja. Logistika proizvodnje je najvaniji segment logistike preduzea. Ona ima za cilj da obezbedi optimalan protok informacija, materijala i vrednosti u procesu transformacije upotrebnih vrednosti u fazi proizvodnje, kao i da obezbedi sve neophodne uslove za njeno nesmetano odvijanje. Logistika proizvodnje obuhvata: planiranje, upravljanje i projektovanje organizacionih koncepata. Osnovni cilj poslovanja svakog preduzea je: smanjenje trokova proizvodnje, smanjenje prosene sume angaovanih sredstava, skraenje pojedinanih vremena procesa i eliminisanje proizvodnje sa grekom.Ukoliko se vodi rauna o ovim osnovnim parametrima poveanje dobiti je izvesno. Na logistiku proizvodnje utie: razvoj proizvoda, struktura proizvoda i principi izrade proizvoda. Pri razvoju proizvoda treba voditi rauna o konstruktivnom konceptu, zatim, o proizvodno tehnikom konceptu, a logistiki aspekti stvaraju uslove da se stvori mogunost prednosti u konkurenciji. Ukoliko se uspostavi korektna i zdrava saradnja sa dobavljaima onda se eliminiu problemi u protoku materijala. Na logistiku u velikom stepenu utie struktura proizvoda jer ona definie strukturu logistikih aktivnosti koje su prisutne u logistikom procesu. to je proizvodnja sloenija to je tee njeno normiranje i vei su logistiki trokovi. Proizvodi koji imaju veliku raznovrsnost delova zahtevaju i veu logistiku panju. Standardizovanje samih elemenata moe smanjiti trokove koordinacije protoka. Sa obimom proizvodnje raste i znaaj logistike. U zavisnosti od principa izrade odreuje se i struktura izrade. Principi izrade utiu na protok materijala kao i vreme njegovog zadravanja. Zbog toga principi izrade utiu i na troak nastao usled koordiniranja protoka, a radi obezbeenja optimalnog toka proizvodnog procesa. Treba razlikovati: principe obavljanja posla, principe objekta i principe grupa. Princip obavljanja posla obuhvata kompletnu tehnoloku emu u kojoj uestvuju radnici.

157

Principi objekta to su sva mogua pogonska sredstva koja se koriste u toku tehnolokog i radnog procesa. Principi grupa predstavljaju kombinaciju principa obavljanja posla i principa objekata, da bi se ostvario idealan protok materijala. Navedeni principi izrade proizvoda utiu na strukturu izrade a oni se mogu sistematizovati na osnovu odreenih kriterijuma. Logistika proizvodnje pravi koordinaciju vezanu za tok proizvodnje i ekonomske parametre. Najznaajniji preduslovi za uspean rad su: visok i permanentan standard kvaliteta, organizovanje proizvodnje orijentisano ka odvijanju procesa uz minimalni transportni put, izrada malih serija, stvaranje rezervi kapaciteta da bi se izjednaile promene potreba i eventualne smetnje, integrisana obrada podataka Osnovno je izvriti optimizaciju svih delova i materijala i da to u svakom trenutku bude dostupno, a proizvodnju realizovati uz najmanje trokove uskladitenja i vremena. Neophodna je potpuna sinhronizacija ulaznih, proizvodnih i izlaznih tokova. Prioritetan zadatak je prilagoavanje potrebama potroaa. U svakom trenutku mora se biti spremno da se zadovolje njihove potrebe, a to moe da se ostvari uz skraenje procesa proizvodnje, maksimalno smanjenje serije, proizvodnja razliitih varijanti proizvoda. Da bi se ovi zahtevi ispunili neophodno je sledee: kontinuirano i neposredno snadbevanje od strane malog broja pouzdanih dobavljaa (bez skladitenja, tj. bez zaliha), proizvodnja malih serija, potpuno usklaeni kapaciteti u proizvodnom procesu, autonomne radne grupe i univerzalno obueni radnici, nesmetani protok predmeta rada standardnog kvaliteta (bez greke), dnevni operativni plan,zasnovan na planiranom obimu zavrne faze rada. Za kontinuirano i neposredno snadbevanje, odnosno za eliminaciju skladita predmeta rada nije dovoljna samo efikasna organizacija preduzea, ve i savrena organizacija privrede kao celine, tj. organizacija preduzea dobavljaa, organizacija komunikacionog i saobraajnog sistema, orghanizacija trgovine i dr. Iskustva pokazuju da je neophodno imatim kritian stav prema visini zaliha i prema procesu nabavke u celini. Sistem sinhronizovane proizvodnje se zasniva na dobroj poslovnoj saradnji i partnerskim odnosima meu svim preduzeima koja uestvuju u proizvodnji. Na osnovu odreenih ugovora razrauju se godinji, kvartalni i nedeljni planovi proizvodnje. Svaki partner u sistemu je duan da informie sve ostale o promeni bilo kog inioca poslovanja, kako bi se ostali na vreme mogli prilagoditi promenama. Znaajno je napomenuti da u okviru planiranja i upravljanja treba se drati osnovnih pravila, a to su:

158

-potovanje termina, -minimizovanje vremena, -minimizovanje vezivanje kapitala, -manje zalihe na skladitu, -optimalno rastereenje kapaciteta, -minimizovanje trokova. U okviru planiranja proizvodnje bitno je planirati program proizvodnje, planirati koliinu, planirati termine i kapacitete proizvodnje. U okviru upravljanja proizvodnjom osnovno je izdavanje naloga i kontrola kapaciteta naloga.U okviru planiranja proizvodnje treba raspolagati podacima o materijalu ( zalihe, planirane veliine serija, vreme potrebno za pripremu plana), zatim, podaci o strukturi proizvoda (popis materijala za jedan proizvod), zatim, plan rada, kao i podaci o radnom mestu. Logistika marketinga ima zadatak da pridobije za sebe odgovorne ljude da bi rukovoenje firmom bilo uspeno. Ukoliko je na tritu firma izloena jaoj konkurenciji to je menader firme prinuen da razmilja o novim mogunostima za racionalizaciju poslovanja.Trina ponuda je glavni podsticaj za poveano ukazivanje panje zajednikom upravljanju svim logistikim aktivnostima firme. Logistika marketinga se sastoji iz sledeeg koncepta: marketinga finansija i proizvodnje. Oblast marketinga obuhvata mreu distribucije, servis potroaa i kontrolu zaliha. Finansije obuhvataju informacione mree u okviru logistika i finansijski aspekat zaliha. Proizvodnju ini proizvodni asortiman, skladitenje i transport. Sve aktivnosti marketing logistike moraju se prilagoditi ciljevima firme. U cilju postizanja optimalnog procesa neophodna je veza svih logistikih poslova. Primenom logistike smanjuju se trokovi zbog vrenja fiziko distributivnih aktivnosti. Zato je prioritetni zadatak u prodajno-marketinkom smislu obezbeenje odreenog nivoa servisiranja potroaa. U savremenom svetu ovome se veoma poklanja posebna panja. Servisiranje potroaa mora da bude na izuzetno visokom nivou i sigurno dovodi do rasta prodaje i maksimizacije ukupnog profita. Ovo su samo neka zapaanja koja sigurno mogu pomoi ka uspenom binisu, jer ova iskustva su zasnovana na primerima i istraivanjima iz zemalja sa razvijenom trinom privredom. dr.Marjana Rebernik Atotch-Podnart-Slovenia dr.Olivera Novitovi Via kola likovnih i primenjenih umetnosti Beograd Jugoslavia dr.Dragia Randji Via poslovna kola Beograd

159

Pravci evropskog razvoja sa aspekta ekologije U nadi da je kucnuo as uspostavljanja koncepta zastite ivotne sredine,definisanje njihovih znaajnih aspekata, odreivanje ciljeva, uspostavljanje programa, provera i praenje rezultata i priprema izvetaja o zatiti ivotne sredine autori su eleli da iru populaciju informiu o svojim saznanjima i trendovima zatite ivotne sredine, koristei se informacijama sa instituta za materijale iz Londona (The Institute of Materials, London, UK). Na prelomu dva milenijuma, ulo se u vek tehnoloke ekspanzije,informatike revolucije i poremeaja prirodne ravnotee sa druge strane. Prioritetno mesto mora zauzeti kontinualan profesionalan razvoj-znanje, a proizvodi e biti kvalitetni i ekoloki isti. Sigurno da na kvalitet ivota utie:menadersko znanje, globalizacija, elektronske mree, inovacije, kreativnost i poznavanje tehnoloke revolucije u oblasti biotehnologije, komunikacionih mrea i transportnih sredstava. Poznata je injenica da se zahtevi iz standarda ISO 14001 saglasno PDCA naelima sastoje od sledeih faza:uspopstavljanje politike zatite ivotne sredine, utvrivanje znaajnih aspekata zatite ivotne sredine, odreivanje ciljeva, uspostavljanje programa zatite ivotne sredine, provera i praenje rezultata programa(interne revizije i preispitivanje od strane najvieg rukovodstva),priprema izvetaja o zatiti ivotne sredine(EMAS). Da bi program zatite ivotne sredine mogao da funkcionie neophodno je periodino praenje i ocenjivanje, radi kontinualnog obogaivanja novim iskustvima iz sveta, uz ukljuivanje novih ideja upuenih od referentne grupe. Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO/IEC/ITU) imaju trodimenzionalan pristup ovom poslu, pri emu se misli na mnoge standarde koji se odnose na ispitivanja i analize vode, zemlje i vazduha i one koji pokrivaju mnotvo fizikih proizvoda u oblasti elektronike i telekomunikacija.Svi oni imaju ulogu da pomognu potroaima standardizovanim i lako razumljivim obeleavanjem. Treba istai porodicu meunarodnih standarda ISO 14000. Menadment ivotnom sredinom, koji pomau organizacije da prevaziu usklaivanje sa propisima o ivotnoj sredini ve poseduju strateki znaaj, jer definiu strukturu, jednostavne alate za kontrolu aktivnosti koje u velikoj meri utiu na ivotnu sredinu i poboljanje sistema. Uticaj ivotne sredine je povezan sa kompletnim lancem industriskog sektora koji ISO pokriva. U svim oblastima rad je veoma dinamian, a kad je u pitanju Evropska Unija on se odvija kroz donoenje standarda za itave grupe proizvoda uz pokuaj da se maksimalno potuju ekoloki propisi (IEC Uputstvo 109, Aspekti ivotne sredine) i IEC Uputstvo 113, Upitnici za deklarisanje materijala-Osnovne smernice. Sa generalne take gledita,

160

medjunarodna standardizacija treba da odigra znaajnu ulogu u odravanju i unapreenju kvaliteta ivota u pogledu donoenja standarda i odgovarajuih drugih dokumenata. Nevladine i druge organizacije van postojeih(ISO/IEC/ITU), razvile su svoja sopstvena dokumenta, kao to su: WWF(Svetski fond za prirodu), sa standardima za menadment sistemom u umarstvu, FSC(Savet za upravljanje umama) i MSC(Menadment sistema u ribarstvu) ili Savet za prioritete akreditovanih agencija (CEPAA), koji je doneo SA 8000 standard za drutveni menadment. U toku 2001 godine dolo je do spajanja Instituta za materijale i Instituta za ekonomiju i ekologiju sa seditem u Londonu.Spajanjem ovih institucija njihovi lanovi dobijae informacije iz tehnologije, optimizacije kvaliteta, reciklae, ekonomije i ekologije.Divna je to prilika za profesionalno informisanje.Institut ima 24000 lanova iz velikog broja zemalja, a razpolae godinjim sredstvima od 11 000 000 funt, to je sigurnost za dug period u budunosti.Dolo je do spajanja institucija sa dugim tradicijama i solidnim fondovima.lanovima Instituta stoje na raspolaganju servisi za informacije, kontinualni profesionalni razvoj, servisi za organizovanje svetskih konferencija, izdavanje asopisa, kao i praenje trendova u razliitim fazama usavravanja, obrazovanja, izvodjenje specijalnih kurseva.Institut sarauje sa 200 kompanija iz celog sveta. Formirani servisi u Institutu pomau lanovima Instituta, kompanijama, akademijama i Vladi.Institut se bavi prikupljanjem informacija iz:ekonomije, ekologije, reciklae, keramikih materijala, kompozitnih materijala, lakih materijala, polimera, gume, elika, biomaterijala, livarstva, elektronike,povrinskog inenjeringa itd. Prioritetan znaaj se daje multidisciplinarnom radu i izuavanju.Reciklaa je evropska perspektiva, ekologija takodje. Svetski trend je okrupnjavanje-spajanje srodnih institucija u vee u cilju kvalitetnog rada, kao i veeg kapitala.Uveana sredstva institucija omoguuju njihov intezivan razvoj, a njihovim spajanjem nema dupliranja poslova.Sigurno je da e doi do profesionalnijeg obavljanja poslova, a sve to ima i komercijalni interes. Posebna panja se posveuje razvoju obima i dostupnosti podataka na internetu. Britanska Vlada dala je zadatak Institutu koji glasi: napredak i razvoj, svih aspekata nauke, inenjeringa i tehnologije, otkria, procesa, aplikacija, reciklaa materijala minerala i goriva. Od velikog interesa kako nacionalnog tako i ireg je posveivanje panje reciklai i ekolokim aspektima svih materijala uz formiranje posebnih fondova koji bi nagraivali doprinose pojedinaca i institucija u oblasti tehnologije, kao i inenjerski dizajn.Vano mesto zauzimaju vakum tehnologije.Ova tehnika je posebno interesantna za aluminijum, titan i specijalne elike. U toku 2000-te godine 282 000 tona polietilena je pripremljeno za reciklau,to je za 29% poveanje u odnosu na 1999.godinu.Svetski eksperti predvidjaju da e u sledeih pet

161

godina doi do poveanja obima reciklae za 20% godinje.U Belgiji je izuzetan uspeh postignut u oblasti skupljanja sekundarnih sirovina i njihove reciklae.Embrion za reciklau u Belgiji se razvija od 1994.godine.Vie od 90% belgijske populacije sortira metalnu ambalau, kartonsku, karoserije kola, staklene i plastine flae.Sakupljeno je i odvojeno vie od 551 512 tona sekundarnog materijala u malim kontejnerima koji su smeteni u blizini kua, a zatim otpremljeno na reciklau u toku prole godine. U Evropi se oekuje da se u toku 2001,godine polomi 300 000 tona metalne ograde.Na ovaj nain dobijaju se izvrsni materijali za proizvodnju. Svetski trendovi su legure titana, legure za avio i auto industriju, kao i korienje pene nikla u proizvodnji specijalnih baterija.Pravu revoluciju u svetu materijala ine legure koje e se proizvoditi sledeih 20 godina iz oblasti biomedicinskih materijala.Kod tih legura izrazaito je poveana vrstoa, a ovi materijali obezbeuju produenje ljudskog veka.Kvalitetan ivot moe da se produi do 100 godina.Vek implatanta je oko 25 godina.Prema najnovijim prognozama vreme trajanja implatanta e se produiti do 40 godina sa poboljanjem kvaliteta materijala i njihovom kompatibilnou sa ljudskim organizmom.Dosta se insistira na genetikoj kontroli bioaktivnih materijala.Sve to ima za cilj poboljanje kvaliteta ivota za milione ljudi i produenje ljudskog veka.Nove tehnologije za proizvodnju kompozitnih i keramikih materijala zauzimaju vidno mesto. Prioritetan znaaj ima dekorativan izgled proizvoda, to dovodi do originalnih umetnikih proizvoda, razliitih nijansi boja kod izrade optikih instrumenata, satova i drugih proizvoda uz softversku podrku.Nova generacija materijala potpuno e zatititi materijale od korozije i to korienjem legure Zn-Al. ISO 14000 je serija standarda iji je cilj da pomognu kompanijama u uvoenju i korienju sistematskog i preventivnog posla u upravljanju zatitom ivotne sredine.Oni potiu od meunarodno definisanih i prihvaenih metoda koje daju podrku ekolokim parametrima. Serija standarda ISO 14000 se sastoji u ovom trenutku od itavog seta alatki menadmenta za prezentovanje aspekta ivotne sredine.Standard serije ISO 14001 je jedna alatka na polju zatite ivotne sredine koja je apsolutno uniformna za sve kompanije irom sveta.Poetkom ovog milenijuma vie od 20 000 preduzea u oko 100 zemalja je kompletno ili delimino sertifikovano.Prioritetan cilj je promovisati zatitu ivotne sredine,spreiti njeno zagaenje a sve to mora biti u vezi sa drutvenim i ekonomskim potrebama. Verovatno da e ovaj alat postati osnovni u industrijama celog sveta,to e uticati na zdravlje, lepotu i kvalitet ivota. Ovo su samo neke od informacija koje su dobijene u saradnji sa Institutom za materijale u Londonu.

162

Literatura 1. O.Novitovi:Materijali i proizvodi za novi milenijum 2001,140,7-15 2. R.G.Baker and A.Kelly(ed):The contribution of physical metallurgy to engineering practice;1976 London, The Royal Society 3. D.Miclean:A new field for materials science, Materials Science and Engineering, 1976,26,141-152. 4. A.Kelly: Walter Rosenhain and materials research at Teddington, Philosophical Transactions of the Royal Societu, 1976,282,5-36. 5. S.H.Alsayed et al.: Fibre- reinforced polymer repair materials-some facts, Proceedings of the Institution of Chemical Engineers, 2000,138,131-134. Zbrinjavanje opasnog infektivnog otpada Koliina opasnog i potencijalno infektivnog otpada u stalnom je porastu, nezavisno od toga da li je re o javnom ili privatnom zdrastvenom sektoru. Nadzor nad kompletnom strukturom, izvorima otpada, kao i konano njegovo zbrinjavanje je prioritetan zadatak. Nije suvino da svi uesnici u ovom procesu imaju u vidu prioritetne kriterijume, a to su: -Ekonomski -Tehnoloki -Upravljaki -Ekoloki -Zakonodavni Prioritetni kriterijumi za upravljanje otpadom: -Prevencija i smanjenje proizvodnje otpada -Visoki stepen zatite zdravlja i okoline -Smanjenje rizika i opasnosti -Efikasna kontrola -Upravljanje otpadom po kriterijumu ekonominosti -Reciklaa i iskoriavanje -Sakupljanje, transport, optimizacija procesa. Na osnovu direktiva 75/442/EEC i 91/156/EEC Evropska Unija je jasno zacrtala smernice za upravljanje opasnim otpadom. Svrha navedenih direktiva je visok stepen zatite zdravlja i okoline na nain da svaka zemlja mora uiniti sledee: Promovisati prevenciju i smanjti proizvodnju medicinskog otpada, -Zbrinuti sopstveni otpad, -Otpad se mora obraivati i odlagati , koliko je to mogue sa tehnikog aspekta to blie mestu na kome nastaje, -Potsticati sigurnost i zatitu, -Opredeljivati se za iste tehnologije,

163

-Podravati procese reciklae, iskoriavanje otpada, kao i sekundarne sirovine. Glavna svrha svake pojedine tehnologije je dekontaminacija otpada kroz razgradnju mikroorganizama. Izbor bilo koje tehnologije mora zadovoljiti vaee zakonske propise. Obraeni otpad mora biti sterilan, suv, smrvljen, neprepoznatljiv, iskoristiv kao izvor energije, bez neugodnih mirisa. Infektivni otpad koji se moe obraivati: (otpad koji sadri patogene bioloke agense koji zbog svog tipa, koncentracije ili broja mogu izazvati bolest kod ljudi kji su im izloeni,-- kulture i pribor iz mikrobiolokih laboratorija, delovi opreme, materijal i pribor koji je doao u dodir sa krvlju ili izluevinama infektivnih bolesnika ili je upotrebljen pri hirukim zahvatima, previjanju rana, obdukcijama, otpad iz dela za izolaciju bolesnika, otpad iz dela za dializu, sistemi za infuziju, rukavice i drugi pribor za jednokratnu upotrebu, zatim otpad koji je doao u obzir za raznaispitivanja i istraivanja), Otri predmeti i predmeti od stakla (igle, lancete, pricevi, skalpeli, i ostali predmeti koji mogu izazvati ubod ili posekotine, epruvete, petrijeve olje, ampule idr ). Posude za otre predmete (posude koje se koriste za otre predmete, neprobojne za sadraj pri normalnim uslovima postupanja napravljene tako da je onemogueno ispadanje sadraja ili pozleivanje i prenos infekcija na osobe koje upotrebljavaju posudu ili postupaju sa otpadom. Ostali predmeti (higijenski apsorbenti, hiruki otpad, kateteri, vreice sa tekuim sadrajem, krv, plazma, urin, fekalije) sonde rektalne i gastralne, vaginalne sonde i uni levii, speculum, ostatci hrane, ostali otpad koji nastaje kao nus proizvod pruanja zdravstvenih usluga. Budimo kreativni napravimo brend nae kue, naeg Zdrastvenog Centra. Polako da primenjujemo standarde da stvorimo standard, da nauimo da zatitimo i sebe i druge. ansa nae kue je velika. Ovde su date samo smernice koje treba da pomognu reavanju problema infektivnog medicinskog otpada. Za ovaj proces neophodno je uee svih lanova kolektiva.Moramo verovati da moemo da reimo ovaj problem. Napraviemo neto nae.

164

HIGIJENA ZAPOSLENIH I PRAVILA RADA U PROIZVODNJI HRANE I HRANE ZA IVOTINJE U cilju stvaranja uslova za proizvodnju bezbednog proizvoda i spreavanja mogunosti unakrsne kontaminacije proizvoda, zaposleni u procesu proizvodnje, kao i zaposleni koji na bilo koji nain dolaze u kontakt sa proizvodom obavezni su da se pridravaju sledeih pravila: 1. Zabranjeno je rukama dodirivati proizvod osim zaposlenih na svojim radnim mestima. 2. Svi zaposleni u procesu proizvodnje i pakovanja moraju nositi istu zatitnu odeu koja obuhvata: radne mantile ili odela, kape i zatitnu obuu. 3. Kapa se mora nositi na takav nain da potpuno pokriva kosu. 4. Zabranjeno je noenje brade u procesu proizvodnje. 5. Zabranjeno je noenje zatitne odee izvan proizvodnih prostorija. 6. Osoblje zaposleno u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme nositi: runi sat, nakit prstenje, ogrlice, narukvice i predmete u depovima koji mogu upasti u proizvod. 7. Osoblje koje radi u procesu proizvodnje i pakovanja proizvoda ne sme koristiti jake parfeme i sredstva posle brijanja jakog mirisa. 8. Zabranjeno je konzumiranje hrane, pia, vakanje guma za vakanje i puenje u prostorima gde se rukuje sa hranom i hranom za ivotinje. 9. Obavezno pranje ruku tenim spunom i toplom vodom na nain kako je to prikazano na posteru. Nakon pranja ruke osuiti papirnatim ubrusima. Obavezno je oprati ruke; Pre poetka rada; Posle pauze; Posle odlaska u toalet i svakog povratka na radno mesto; Posle kaljanja u ruku ili upotrebe maramice; Posle jela i pia; Posle dodira lica /usta, oi, nos, ui/ ili kose; Posle obavljanja bilo kakvih aktivnosti ienja; 10. Kosa i nokti se moraju odravati u istom stanju. 11. Radnici u proizvodnji su obavezni da informiu neposredne rukovodioce ako povraaju, imaju stomane tegobe, imaju povrede ili posekotine na koi /posekotine moraju biti pokrivene vodootpornim flasterom/. 12. U proizvodne pogone mogu ui samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o emu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona.

165

KAKO TREBA PRATI RUKE?

1. NAKVASI RUKE VRUOM VODOM 2. ZA PRANJE KORISTI TENI SAPUN 3. SNANO PERI RUKE POSEBNO DELOVE IZMEU PRSTIJU NAJMANJE 20 SEKUNDI 4. POSEBNO OBRATI PANJU NA PRANJE NOKTIJU 5. ISPERI RUKE DOBRO VODOM 6. OSUI RUKE PAPIRNIM UBRUSOM ILI SUVIM VAZDUHOM
166

KADA TREBA PRATI RUKE?

PRE POETKA RADA POSLE UPOTREBE TOALETA POSLE SVAKOG PREKIDA RADA POSLE RUKOVANJA SIROVINAMA POSLE RUKOVANJA OTPADNIM MATERIJAMA POSLE KONZUMIRANJA HRANE, PIA, PUENJA I VAKANJA GUME ZA VAKANJE POSLE RUKOVANJA PRLJAVOM OPREMOM I PRIBOROM POSLE DODIRIVANJA KOSE, USTA, NOSA ILI BILO KOG DRUGOG DELA TELA POSLE KIJANJA, KALJANJA, BRISANJA NOSA
167

POSLE OBAVLJANJA BILO KAKVIH AKTIVNOSTI IENJA


Cilj Sistematsko odravanje line higijene i adekvatno ponaanje osoblja koje ima direktan ili indirektan kontakt sa proizvodim, radi proizvodnje bezbednih proizvoda. Oblast primene Uputstvo se odnosi na odravanje line higijene osoblja i ponaanje u proizvodnim pogonima i skladitima. Opis aktivnosti 4.1 Lina higijena i ponasanje Svi zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa proizvodom, radnim povrinama koje su u kontaktu sa proizvodom i materijalima za pakovanje proizvoda, obueni su da za vreme rada moraju da potuju pravila higijene kako bi se spreila kontaminacija proizvoda. Pravilima za odravanje higijene i istoe propisano je: korienje zatitnih odela /Evidencija pranja radnih uniformi/ pogodnih za obavljanje poslova i spreavanje kontaminacije proizvoda, radnih povrina koje su u kontaktu sa proizvodom i materijala za pakovanje proizvoda; odravanje visokog stepena line higijene; detaljno pranje ruku (i tretiranje odgovarajuim dezinfekcionim sredstvima ukoliko je to neophodno radi spreavanja kontaminacije neeljenim mikroorganizmima) na adekvatno ureenim mestima za pranje ruku, posle svakog odsustva sa radnog mesta ili svaki put kada se ruke zaprljaju ili kontaminiraju na nacin prikazan na Posterima; uklanjanje neobezbeenog nakita i drugih detalja koji bi mogli upasti u proizvod, opremu ili rezervoare i kontejnere, kao i uklanjanje runog nakita koji se ne moe dobro oistiti, za vreme runih manipulacija sa hranom (ukoliko runi nakit nije mogue skinuti, isti se mora zatititi pomou rukavica od nepropustljivog materijala, koje ispunjavaju zahteve za istou i sanitarne mere); korienje zatitnih rukavica za rukovanje proizvodima, koje ispunjavaju propisane uslove nepropustljivosti, istoe i sanitarnih mera; efikasno korienje, gde je neophodno, mreica za kosu, marama, kapa, pokrivaa za bradu; pravilno odlaganje odela i ostale zatitne opreme u prostorijama koje nisu izloene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vri ienje i pranje maina, opreme i alata; konzumiranje hrane, osveavajuih napitaka, vakanje vakaih guma u posebno obezbeenim prostorijama, koje nisu izloene kontaktu sa proizvodima ili dalje od mesta na kojima se vri ienje i pranje maina, opreme i alata;
168

preduzimanje ostalih preventivnih mera za zatitu od kontaminacije proizvoda, radnih povrina koje su u kontaktu sa proizvodima i materijala za pakovanje proizvoda mikroorganizmima ili stranim materijama, ukljuujui, ali nije ogranieno samo na, znojenje, kosu, kozmetiku, hemijska i medicinska sredstva za zatitu koe. Zaposleni radnici koji rade na pripremi sirovina, aditiva i pomonih materijala ne upuuju se na rad u deo proizvodnje u kome se vri rukovanje finalnim proizvodom /kupljenje, pakovanje ..../. Ukoliko je to neophodno, obezbeuje se da ti radnici primene potrebne sanitarne mere prilikom upuivanja na navedene poslove. Evidenciju kontrole odravanja higijene osoblja vodi rukovodilac proizvodenje.

Voa Tima za bezbednost proizvoda planira i organizuje uzimanje briseva sa ruku osoblja u skladu sa zahtevima proizvodnje koja se obavlja radi potvrde efikasnosti sprovedenih mera higijene. 4.3 Zdravstveni status i ponaanje u sluaju bolesti Svaki radnik pre zapoljavanja u proizvodnji podvrgava se zdravstvenom pregledu o cemu se vodi Evidencija sanitarnih pregleda osoblja. Radnici zaposleni u proizvodnji podvrgavaju se periodinom sanitarnom/zdravstvenom pregledu, o emu se vodi evidencija Zdravstveni pregledi radnika. Zaposleni radnik, koji po miljenju odgovornog rukovodioca ili medicinskog strunjaka, ima ili moe da ima neko oboljenje, inficiranu ranu, otvorene povrede, upale, bolna ili osetljiva mesta, potkone ireve ili bilo koji drugi problem koji moe da dovede do kontaminacije proizvoda, povrina opreme koje su u kontaktu sa proizvodima ili materijala za pakovanje, udaljuje se iz procesa proizvodnje dok se problem ne otkloni ili sanira. U delu obuke za zaposlene radnike i istaknutim upozorenjima Higijena zaposlenih i pravila rada u prehrambenoj industriji , svi zaposleni u proizvodnim pogonima obueni su i informisani da odmah obaveste neposrednog rukovodioca u sluaju da primete pojavu bilo kakvog oboljenja, rane ili povrede koja moe dovesti do kontaminacije proizvoda. 4.4 Pravila za ponaanje internih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ui radnici iz slube odravanja u cilju obavljanja svojih redovnih radnih zadataka. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovi radnici moraju nositi propisanu istu zatitnu opremu, kao i pridravati se osnovnih zabrana koje se odnose na dodirivanje hrane, zabranu puenja, urednost i zatitu kose, odnosno sve to je navedeno u ovom uputstvu. Kontrolori, radnici odravanja i ostali zaposleni koji moraju da se kreu izmeu prostora za pripremu i prostora za proizvodnju/pakovanje proizvoda ili vre odreene intervencije na opremi, obueni su da oiste i operu svoje ruke i primene druge

169

propisane sanitarne mere radi spreavanja mogunosti kontaminacije proizvoda ili povrina koje dolaze u kontakt sa proizvodom. 4.5 Pravila za ponaanje eksternih posetilaca u proizvodnim pogonima U proizvodne pogone mogu ui samo oni eksterni posetioci koji imaju dozvolu Direktora o cemu se vodi Evidencija eksternih posetilaca proizvodnog pogona. Za vreme prisustva u proizvodnim pogonima ovm posetiocima se mora obezbediti odgovarajua zatitna oprema (mantil, maska, kapa, nazuvci) i isti se moraju ponaati u skladu sa optim pravilima ponaanja sa kojima ih je duan upoznati domain koji ih vodi kroz pogon.

PRAVILNIK O MIKROBIOLOKOJ ISPRAVNOSTI NAMIRNICA U PROMETU l OSNOVNE ODREDBE Clan 1 Namirnice koje se stavljaju u promet na domacem tritu moraju biti mikrobioloki ispravne, odnosno moraju odgovarati uslovima propisanim ovim pravilnikom. Clan 2 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nisu propisani uslovi u pogledu mikrobioloke ispravnosti shodno se primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnose na mikrobioloku ispravnost srodnih namirnica. Clan 3 Broj mikroorganizama u 1 g, odnosno 1 ml namirnice, u smislu ovog pravilnika, je broj mikroorganizamaodgojenih na podlozi hranljivog agara po propisanim metodama za vrenje mikrobiolokih analiza i superanaliza namirnica. II USLOVI U POGLEDU MIKROBIOLOKIH SVOJSTAVA NAMIRNICA Clan 4 Ako ovim pravilnikom za pojedine namirnice nije drukcije odredeno, namirnice u prometu ne smeju

170

sadravati: 1. bakterije Salmonella vrste u 25 g (ml), 2. koagulaza pozitivne stafilokoke u 0,01 g (ml), 3. sulfitoredukujuce klostridije u 0,01 g (ml), 4. Proteus vrste u 0,001 g (ml), 5. Escherichia coli u 0,001 g (ml). 1. Meso i proizvodi od mesa Clan 5 Sirovo meso trupova, polutki i cetvrtina ne sme u dubini miica sadravati, u 1 g bakterije iz clana 4 tac. 2 do 5 ovog pravilnika. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od l .000 u 1 g. Sirovo meso u manjim komadima ili konfekcionirano meso i sirovo meso ivine u trupovima i komadima ne sme sadravati sulfitoredukujuce klostridije u 0,1 g. Clan 6 Usitnjeno (mleveno) sirovo meso ne sme sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0,1 g i Proteus vrste u 0,01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3,000.000 u 1 g. Oblikovano usitnjeno (mleveno) sirovo meso tipa: "hamburger", "cevap-meso" i "kobasice za pecenje" ne sme sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0,01 g i Proteus vrste u 0,01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 3,000.000 u 1 g. Clan7 Trajne kobasice, fermentovane kobasice, domaca unka, prut (dalmatinski, kraki, njeguki) i sve vrste suhomesnatih proizvoda u komadima, suva vratina (bundiola), sokol, suva svinjska i goveda pecenica, goveda, ovcja i kozja pastrma, ovcja i kozja ko-stradina, suve glave, suve kolenice, svinjski i govedi dimljeni jezici, suva slanina (podbradnjak, tirolska, carska, mesnata, trbuina, papricirana, barena) i drugi proizvodi ove vrste ne smeju sadravati u 0,1 g: Escherichia coli i Proteus vrste, koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije. Clan 8 unkarica, tirolska kobasica, kranjska kobasica, lovacka kobasica, letnja kobasica, goveda kobasica,

171

hrenovke, safalade, parika kobasica, ekstra kobasica i druge polutrajne i barene kobasice ne smeju sadravati u 0,01 g: Escherichia coli i Proteus vrste, ni sulfitoredukujuce klostridije u 0,1 g. Clan 9 Tlacenica (vargla), krvavica, kavurma, jetrenjaca (diger-njaca), jetrena pateta u crevu i druge vrste kuvanih kobasica (kobasice od iznutrica) ne smeju sadravati u 0,01 g: Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 10 Dehidrirani proizvodi od mesa, sa dodacima ili bez dodataka, koji se stavljaju u promet u originalnom pakovanju ne smeju sadravati u 0,01 g: Escherichia coli i Proteus vrste, ni sulfitoredukujuce klostridije u 0,1 g. Clan 11 unka i plecka u limenki, kare u limenki, vratina u limenki, presovana unka, unka ili plecka u plasticnoj ambalai, teletina u eleu i ostale vrste pasterizovanih konzervi mesa koje se cuvaju na temperaturi do 10 C ne smeju sadravati u 0,1 g: Escherichia coli i Proteus vrste, koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfi-toredukujuce klostridije. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati pasterizovane polukonzerve riba, rakova, koljkaa, aba, pueva i kornjaca. Clan 12 Konzerve mesa u komadima, konzerve mesa u sopstvenom soku, konzerve usitnjenog mesa, konzerve krupnije i sitnije usitnjenog mesa, konzerve fino usitnjenog mesa, jela od mesa i iznutrica ili proizvoda od mesa sa povrcem ili bez povrca ili drugih namirnica biljnog porekla, u limenkama, kobasice u limenkama i ostale konzerve te vrste koje se obraduju na temperaturi vioj od 100 C moraju biti, po pravilu, sterilne. Nesterilni uzorci ne smeju sadravati vie od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. Uslovima iz stava 1 ovog clana moraju odgovarati konzerve riba, rakova, koljkaa, morskih jeeva, pueva, aba i kornjaca, koje se obraduju na temperaturi vioj od 100 C. Clan 13 Sveza riba u komadima mase vece od 0,5 kg ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoreduku-juce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.000 u 1 g.

172

Sveza riba mase vece od 0,5 kg mora odgovarati uslovima iz clana 4 ovog pravilnika.

Clan 14 Smrznuta riba, smrznuti rakovi i kornjace u komadima mase vece od 0,5 kg ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.000 u 1 g. Clan 15 Soljena riba ne sme sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 0,1 g, Proteus vrste i Escherichia coli u0,01 g, ni vie od 10.000 sporogenih aerobnih bakterija u 1 g. Clan 16 Dimljena i suena riba ne sme u dubini miica sadravati u 0.1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.000 u 1 g. 2. Mleko i proizvodi od mleka Clan 17 Sirovo mleko ne sme sadravati vie od 3,000.000 mikroorganizama u 1 ml. Clan 18 Sterilizovano mleko i sterilizovani mlecni napici moraju biti, po pravilu, sterilni. Nesterilni uzorci ne smeju sadravati vie od 100 mikroorganizama saprofita u 1 ml. Clan 19 Sve vrste mleka u prahu ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli, ni sulfitoredukujuce klostridije u 0,01 g. Broj mikroorganizma ne sme biti veci od 50.000 u 1 g. Clan 20

173

Pasterizovano mleko u originalnom pakovanju, dok se nalazi uskladiteno u mlekari, ne sme sadravati u 1 ml koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.000 u 1 ml. Pasterizovano mleko u casu prodaje potroacima ne sme sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.000 u 1 ml. Clan 21 Zgusnuto zasladeno mleko i zgusnuto zasladeno obrano mleko ne smeju sadravati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.000 u 1 ml. Zgusnuto nezasladeno mleko i zgusnuto nezasladeno obrano mleko ne smeju sadravati mikroorganizme u 1 ml. Clan 22 Fermentisana mleka (kiselo mleko, jogurt, vocni jogurt, kefir i druge vrste fermentisanog mleka) dok se nalaze uskladiteni u mlekari, ne smeju sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Fermentisana mleka (kiselo mleko, jogurt, vocni jogurt, kefir i druge vrste fermentisanog mleka) u casu prodaje potroacima, ne smeju sadravati u 0,01 ml: Proteus vrste i Escherichia coli. Clan 23 Mlecni napici od pasterizovanog mleka, pasterizovanog obranog mleka, surutke i mlacenice ne smeju sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.000 u 1 ml. Clan 24

174

Nepasterizovana kisela i slatka pavlaka ne smeju sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste, kvasce i Escherichia coli. Pasterizovana slatka pavlaka, pasterizovana slatka pavlaka za kafu, pasterizovana fermentisana (kisela) pavlaka i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Pasterizovana slatka pavlaka, pasterizovana slatka pavlaka za kafu i pasterizovana tucena slatka pavlaka ne smeju sadravati vie od 50.000 mikroorganizama u 1 ml. Sterilizovana slatka pavlaka i sterilizovana slatka pavlaka za kafu ne smeju sadravati mikroorganizme u1 ml. Clan 25 Maslac ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni lipoliticne mikroorganizme u 0,001 g. Kajmak ne sme sadravati Escherichia coli i Proteus vrste u 0,01 g, ni lipoliticne mikroorganizme u 0,001 g. Clan 26 Sirevi ne smeju sadravati, i to: 1. tvrdi sirevi - koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g; 2. polutvrdi sirevi - Proteus vrste i Escherichia coli u 0,01 g; 3. meki sirevi (meki sirevi sa plemenitim plesnima, meki sirevi sa mazom, beli sirevi i svezi sirevi) - Proteus vrste u 0,01 g; 4. sirni namazi - Proteus vrste i Escherichia coli u 0,01 g; 5. topljeni sirevi - koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g, ni vie od 10.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 27

175

Sladoledi i sladoledne mesavine ne smeju sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 gi sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g, a vocni sladoled i kvasce u 0,01 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 g. Praak za sladoled i lag u prahu ne smeju sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 30.000 u 1 g. 3. Zacini, belancevine proizvodi i aditivi Clan 28 Prirodni zacini i njihove meavine koji su prethodno sterili-sani ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.000 u 1 g. Prirodni zacini i njihove meavine koje se koriste u proizvodnji namirnica koje podleu termickoj obradi, najmanje na temperaturi pasterizacije, ne smeju sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0,1 g, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,01 g, ni vie od 10.000 kvasaca u plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5,000.000 u 1 g. Clan 29 Ekstrakti zacina u tecnom stanju i njihove meavine ne smeju sadravati u 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 500 kvasaca i plesni u 1 ml. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 1.000 u 1 ml. Clan 30 Ekstrakti zacina koji se nanose na cvrste ko.rripbnente (ecer, so i dr.) i njihove meavine ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 g.

176

Clan 31 Meavine ekstrakata zacina i prirodnih zacina ne smeju sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke i sulfitoredukujuce klostridije u 0,01 g, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 100.000 u 1 g. Clan 32 Glutensko brano, krvna plazma u prahu, krv i hemoglobin u prahu, inaktivisani kvasci u prahu, ekstrakti i hidrolizati kvasaca, strukturni biljni i ivotinjski proteini, beiancevinasti proizvodi biljnog porekla i uljarica (soje), kazeinati, razni koncentrati be-lancevina i meavine navedenih preparata ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Escherichia coli i Proteus vrste, ni vie od 500 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme bit veci od 50.000 u 1g. Clan 33 Aditivi i meavine aditiva ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuceklostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 1.000 u 1 g. Clan 34 Meavine aditiva i drugih komponenti ne smeju sadravati: Escherichia coli u 0,1 g, Proteus vrste u 0,1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 50.000 u 1 g. Poboljivaci za pekarske proizvode ne smeju sadravati mikroorganizama, ni vie od 5.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 35 Prehrambeni elatin koji se koristi u proizvodnji dijetetskih namirnica ne sme sadravati u 1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 1.000 mikroorganizama. Prehrambeni elatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji ne podlee termickoj obradi ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce vie od 100.000

177

klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 5.000 u 1 g. Prehrambeni elatin koji se koristi u proizvodnji namirnica koji podlee termickoj obradi ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.000 u 1 g. 4. Ostale ivotne namirnice Clan 36 Polugotova jela pripremljena za pecenje ili kuvanje ne smeju sadravati Escherichia coli u 0,01 g, ni vie od 50.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 37 Gotova smrznuta jela od mesa, iznutrica i dodataka ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 10.000 mikroorganizama u 1 g i 1.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Clan 38 Gotova smrznuta jela od povrca ili namirnica biljnog porekla, sa dodatkom ili bez dodatka mesa, proizvoda od mesa ili iznutrica, ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli, ni vie od 10.000 mikroorganizama u 1 g i l .000 aerobnih sporogenih bakterija u1 g. Clan 39 Gotova jela od mesa, iznutrica, drugih namirnica ivotinjskog porekla i dodataka, pripremljena u restoranima i drugim objektima, ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.000 u 1 g. Clan 40 Gotova jela od povrca ili namirnica biljnog porekla, sa dodatkom ili bez dodatka mesa, proizvoda od mesa ili iznutrica, pripremljena u restoranima i drugim objektima, ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.000 u 1 g. Clan 41

178

Sirila svih vrsta ne smeju sadravati u 1 g, odnosno 1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli. Broj mikroorganizama ne sme biti veci od 10.000 u 1 g, odnosno 1 ml. Clan 42 Svea jaja u ljusci ne smeju sadravati bakterije Salmonella vrste u 50 g, ni kvasce i plesni u 1 g. Jaja u prahu ne smeju sadravati bakterije Salmonella vrste u 50 g, sulfitoredukujuce klostridije u 0,1 g, Escherichia coli u 0,01 g, ni vie od 200.000 mikroorganizama u 1 g. Smrznuta lupana jaja ne smeju sadravati bakterije Salmonella vrste u 50 g, sulfitoredukujuce klostridije u 0,1 g, Escherichia coli u 0,01 g, ni vie od 200.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 43 Smrznuta testa ne smeju sadravati vie od 500.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 44 Sve vrste testenina (obicna testenina, testenina sa dodacima, listovi za pite i savijace, mlinci) ne smeju sadravati u 1 g: vie od 100.000 mikroorganizama, vie od 10.000 aerobnih sporogenih bakterija, ni vie od 10.000 kvasaca i plesni. Clan 45 ita i mlinski proizvodi (od penice, rai, jecma, ovsa, heljde, kukuruza) ne smeju sadravati vie od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g, a pekarski proizvodi (hleb, pecivo, pogacice, krofne, mekike, pereci i devreci, grisini, punjeno pecivo, burek-pita, hlebne mrvice i ostali pekarski proizvodi) ne smeju imati vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 46 Pune cokolade u tablama, punjene cokolade i cokoladni deserti, nugat, marcipan, ratluk, kolaci (industrijski proizvedeni i proizvedeni od individualnih proizvodaca) i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadravati u 0,1 g koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli, a u 1 g: vie od 30.000 mikroorganizama, vie od 3.000 aerobnih sporogenih bakterija, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni. Cokolada u prahu mora odgovarati uslovima iz stava 1 ovog clana osim aerobnih sporogenih bakterija kojih ne sme sadravati vie od 1.000 u 1 g.

179

Clan 47 Bombone, draeji, gume za vakanje, keks (biskvit, punjeni keks, medenjaci), vafli, oblande i drugi proizvodi te vrste ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 1.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 48 Mlecni industrijski kremovi u originalnom pakovanju i ele od surutke ne smeju sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke u 1 g, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g, lipoliticne mikroorganizme u 0,01 g, ni vie od 30.000 mikroorganizama u 1 g. Kolaci sa kremom i kremovi ne smeju sadravati: koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli u 0,1 g, lipoliticne mikroorganizme u 0,001 g, ne vie od 50.000 mikroorganizama u 1 g. Kesten pire i ito sa orasima ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 100.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 49 Sve vrste krobova ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 10.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 50 ecer ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 1.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 51 Koncentrati za supe i koncentrati za supe sa dodacima ne smeju sadravati Escherichia coli u 0,1 g,

180

lipoliticne mikroorganizme u 0,01 g, vie od 50.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Majonez i senf ne smeju sadravati Escherichia coii u 0,1 g lipoliticne mikroorganizme u 0,01 g, ni vie od 50.000 mikroorganizama u 1 g. Salate sa majonezom ne smeju sadravati Escherichia coli u 0,01 g, lipoliticne mikroorganizme u 0,01 g, ni vie od 200.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 52 Margarin ne sme sadravati u 0,01 g Proteus vrste i Escherichia coli, ni lipoliticne mikroorganizme u 0,001 g. Clan 53 Nepasterizovano pivo ne sme sadravati Escherichia coli u 1 ml. Pasterizovano pivo ne sme sadravati Escherichia coli u 10 ml, ni koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije i Proteus vrste u 0,1 ml. Clan 54 Smrznuto voce i smrznuto voce u simpu ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 100.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 55 Sueno voce ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 200.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 56 Sueno povrce ne sme sadravati vie od 200.000 mikroorganizama i vie od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g.

181

Smrznuto povrce ne sme sadravati vie od 500.000 mikroorganizama u 1 g. Clan 57 Uecereno voce ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 100.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 58 Preni kikiriki sa ljuskom, orasi bez ljuske, mak, razne se-menke i leblebije ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, lipoliticne mikroorganizme u 0,001 g, vie od 100.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 1.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 59 Preni kikiriki bez ljuske, slani bademi i slicni proizvodi te vrste pakovani u limenke ili drugu hermeticki zatvorenu ambalau ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, li-politicne mikroorganizme u 0,001 g, vie od 10.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 60 Pasterizovani proizvodi od voca, povrca i pecuraka ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 10.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 61 Konzerve od voca, povrca i pecuraka koje se obraduju na temperaturi iznad 100C moraju biti, po pravilu, sterilne. Nesterilni uzorci ne smeju sadravati vie od 300 mikroorganizama saprofita u 1 g. Clan 62

182

Prena kafa ne sme sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 100.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 63 Kakao u prahu i mlevena kafa u vakumiranoj ambalai ne smeju sadravati u 0,1 g: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste i Escherichia coli, vie od 20.000 mikroorganizama u 1 g, ni vie od 100 kvasaca i plesni l p o' Clan 64 Puding u prahu ne sme sadravati vie od 1.000 aerobnih sporogenih bakterija u 1 g. Clan 65 Vocni sokovi i osveavajuci vocni napici ne smeju sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste, Escherichia coli, kvasce i plesni, ni vie od 100 mikroorganizama u 1 ml. Koncentrovani vocni sokovi, vocni sirupi i aromatizovani sirupi ne smeju sadravati u 0,1 ml: koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, Proteus vrste, Escherichia coli, kvasce i plesni, ni vie od 200 mikroorganizama u 1 ml. Clan 66 Osveavajuca gazirana bezalkoholna pica ne smeju sadravati Proteus vrste, Streptococcus faecalis i Pseudomonas aeruginosa u 100 ml, koagulaza pozitivne stafilokoke, sulfitoredukujuce klostridije, kvasce i plesni u 0,1 ml, vie od 100 mikroorganizama u 1 ml, ni vie od 10 kolifornih bakterija u 100 ml, odredenih kao najverovatniji broj. Clan 67 Cajevi u suvom obliku ne smeju sadravati vie od 10.000 kvasaca i plesni u 1 g. Clan 68

183

Ako se mikrobiolokim ispitivanjem utvrdi da namirnice iz cl. 4 do 67 ovog pravilnika u pogledu mikrobioloke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom, te namirnice smatraju se mikrobioloki neispravnim. Izuzetno od odredbe stava 1 ovog clana, namirnice se ne smatraju mikrobioloki neispravnim ako je brojmikroorganizama i broj kvasaca i plesni u 1 g, odnosno 1 ml povecan do 50% u odnosu na broj mikroorganizama koji, po odredbama ovog pravilnika, mogu te namirnice da sadre, ako takve namirnice u pogledu mikrobioloke ispravnosti odgovaraju ostalim uslovima propisanim ovim pravilnikom. Clan 69 Ako namirnice iz cl. 5, 6, 13, 14, 15, 17, 19, 24 i 25 clana 26 tac. !, 2 i 3, clana 42 st. 2 i 3, cl. 43, 44, 52, 55 i 56 ovog pravilnika u pogledu mikrobioloke ispravnosti ne odgovaraju uslovima propisanim ovim pravilnikom, osim uslovima predvidenim u odredbama o sadraju bakterija Salmonella vrste, koagulaza pozitivnih stafilokoka i sulfitoredukujucih klostridija, a imaju nepromenjena organolepticka svojstva, mogu se obradivati, odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica pod sledecim uslovima: 1. namirnice iz cl. 5, 6, 13, 14 i 15 ovog pravilnika - ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 C u centru proizvoda; 2. namirnice iz cl. 17, 19, 24 i 25 stav 2 ovog pravilnika -ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije; 3. namirnice iz clana 25 stav l ovog pravilnika - ako se upotrebe kao sirovina za proizvodnju masla; 4. namirnice iz clana 26 tac. l, 2 i 3 ovog pravilnika - ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju topljenih sireva ili ako se termicki obrade najmanje na temperaturi pasterizacije; 5. namirnice iz clana 42 st. 2 i 3 ovog pravilnika - ako se upotrebe kao sirovine za proizvodnju testenina; 6. namirnice iz cl. 43, 44, 52, 55 i 56 ovog pravilnika - ako se termicki obrade na temperaturi od najmanje 70 C u centru proizvoda.

184

Namirnice iz stava 1 ovog clana mogu se obradivati, odnosno upotrebljavati kao sirovine za proizvodnju drugih namirnica samo u preduzecima koja ispunjavaju propisane uslove za termicku obradu, odnosno za proizvodnju namirnica, i to pod kontrolom nadlenih organa inspekcije. Ill PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE Clan 70 Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vai Pravilnik o uslovima u pogledu mikrobioloke ispravnosti kojima moraju odgovarati ivotne namirnice u prometu ("Slubeni list SFRJ", br. 45/83 i 43/89). Clan 71 Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

185