You are on page 1of 3

Povijesne okolnosti

STOPAMA XI. DALMATINSKE BRIGADE*


Izvadci iz autobiografske knjige Sime Dubajia, Vesti, Bad Vilbel, Beograd, 2006.
Pisma Boku iljegoviu1 etvrto pismo
Dragi Boko! Upropasti me ovaj moderni ma nir urnalistike i beletristike, da se piu sve opirnija pisma. Tako se, valjda, najlake stie do kvantiteta. Kao u politici. I novine su zatrpa ne pismima. Svak pie, i svakom se pie, pa i meni to treba. Napisao sam otvorenu dopisnu kartu Iliji Rada koviu, i pozvao ga da doe u Otri, gde bi ga odmah izabrali za pandura, jer nam je sadanji orav. Nita mi nije odgovorio, ali pretpostavljam da on za sada ima bolje mesto kao predsednik Partizana u Beogradu. I jer mu je brat Vojica bio otriki et nik. Neko vreme junak u borbi pro tiv ustaa, docnije ubijen, jer se na Ilijinu re predao eti slavne slube PPK, a ova ga dovela kao vodia na izneverene etnike u Kuinoj kosi i Vaganu Alekse Torbice. Moj brat Milan, sreom, nema tako jezivu biografiju, ali je revoltiran intervjuom Mila Gligorijevia, i kae da bi ga trebalo tuiti zbog kleveta. Rekao Milo negde u novinama da imam petnaestoro dece. Zaista, ne mam ih toliko, nego samo trinaesto ro. I nikad nisam tenkom iao na lju bavni sastanak, jer sam bio oenjen. U tenku sam vozio Stipu Bokovia, mog profesora iz predratne ibenske gimnazije. Natukao je lemofon kao pravi tenkista, i nije razbio glavu kad smo preskoili poligonski jarak na Banjici. A morao sam to uiniti za revan. Uoi rata, profesor mi je darivao svoj smoking. Bio mu je iz mlaih dana, i tesan. Meni je kao sa liven stajao na maturantskom plesu u Krki.
* 1

, Nidda Verlag,
moj radni sto i ode. Posle radnog vremena, naem se sam u atoru gde smo privremeno stanovali, u parku, blizu komande. Znam da on nee doi i da je tu u susedstvu. Da bude zabavno, vratim se do komande. U hangaru je leao tenk T34. Na strai moj kurir Zi monja. Sednem u tenk i kaem Zi monji: Podigni rampu! Razumem! Put me vodio preko Zvezde. Na sred skvera ostao veliki vapski bun ker. Okolo granitna kockasta kaldr ma. Pod gasom do daske skreem nadesno. Levim bokom klizim na bunker. Zamiljam kako seva oganj pod elinim gusenicama. Izvuem se i zakaim iblje. Plakao bih da sam razbio tu divnu mainu, koju sam vo leo. Na rubu umarka, pred Verinom vilom, ustavim i zovem klaksonom. Na verandu izlazi Toni, s nonom kapicom na glavi. Lii mi na Skara mua, i smejem se. On se od cereka nja hvata za stomak. Dao sam mu ideju da se s tenkom moe ugovarati randevu. Bio je nenadmaan kolega i pri jatelj. Svukao se pre mene. Jo slu am odnekud iz zaborava njegovu mandolinu... Da li je iv? On mi je govorio da iz Armije treba otii pre nego to se dobije nagradni pozdrav nogom, kao to se desilo Pavlu Jaki u i Stanku Parmau. Veno ti blagodarim Boko jer si mi spasio ivot i dao mi penziju. I srean sam to ve 43 godine ivim u tvojoj senci, pod tvojim krilom. Teko je bilo odrei se tueg ue nja i naune ideologije, pa se vratiti nazad u naivnu, staru veru preda ka. Lomio sam se u eliji suterena,

Tada nisam znao ni plesati, ni piti alkoholna pia. Tek 42. go dine, u ranu jesen, Tonija Milia i mene uio je ljiviti Mile Pavii ljivovica, prvi komandant nae rat ne avijacije; nekada naelnik taba Kraljevakog bataljona Pavla Jaki a. Mnogo ranije pilot, kapetan sta re Jugoslovenske vojske, doao nam je leta 1942. za nastavnika na Trei vii oficirski kurs u Lapac. A navee, kod kazana, degustirali smo poe tak i kraj svakog bardaka ljivovice. U drutvu plavue Bebe, uio nas je prve korake tanga i valcera. Tenk, koji se pominje, zatrebao mi je jednom, u julu 1945. godine, pre nego to sam za stanovanje dobio vilu br. 25. u Ulici ledi Kaudri, sada Neznanog junaka. Toni se napio i ostao kod Cice. Bio mi je pomonik, a ja naelnik operativnog odeljenja tenkovske armije, smetene u bivoj koli kralja Aleksandra, kod Topi derske zvezde. Negde pre podneva, Toni se mamuran pojavio na vra tima kancelarije. Nedjeljka Stani, daktilografkinja, donese mu crnu kavu, a ja okaim geografsku kartu Jugoslavije, vizavi Mainkine slike, nasuprot mog radnog stola. Iz ladice izvadim pitolj flober s dugom cevi kalibra 6 mm, i pruim mu ga, im je ispraznio oljicu. Radi zabave, gaali smo naizmenino omraena mesta iz rata. ta tue? upitao sam. iroki Brijeg rekao je i opalio. Bilo mi je jasno da je promaio, jer sam video kako mu se ruka trese od mamurluka. Pogodio si Mostar! Ti me testira? Ljuti se? Ma, idi! ree, baci igraku na

Naslov je redakcijski, a jezik je izvoran. S. Dubaji, ivot, greh i kajanje, Nidda Verlag, Vesti, Bad Vilbel, Beograd, 2006., str. 354. 355.

2010.

S 2 p

Povijesne okolnosti
2010.

u samici, kao Sidarta kad je poznao Budu. Treba li ii skroz do Peruna ili samo do Sv. Save? U svakom slu aju, ne gine mi anatema, jer sam grenik. Nisam Dobrica, nisam ni Lubarda, a i oni, i mnogi drugi. Oni bi jo da popravljaju svet savetima. Ja sam egoista, uvam po panjacima blago, volim svoje ene, decu, unu ad. Radujem se Boiu, slavim Sve tog ura i poseujem pravoslavne slave! Tamo ne bivam provociran i druge ne izazivam. Ne gue me par femi i deterdenti. U veri Tolstoja iako ga je Pobedonoscev anatemisao, i Dostojevskog koji se pokajao, u mirisu tamjana doneenog sa Hilan dara, u slatkom pravoslavlju, ini mi se da nema u meni vie mesta mr nji. Zato ne mrzim, niti volim ije dan izam niti ijednu vlast. Beim od njih u molitvu, da se ne susreemo. Da im ne smetam, i da mi ne zagor avaju starost. Nema tih ideala kojima moja deca treba da budu rtve!

Kuriri taba u predahu. S desna nalijevo stoje: Toni imir, Ante epi, ime urjak, nepoznata partizanka, Petar Sardeli, Mile Vidan i Slavko Druijani. Sjede: Ivan Prizmi Mulaco i Mihovil Kosi.

Pamflet Ministar i masakri2


Tolstoj: Svejedno, kako ste Vi opisali celu stvar, proizilazi da je, ipak, naredba za samu likvidaciju morala doi od Tita lino? Dubaji: Naravno. Niko nije mogao doneti takvu odluku, osim njega. Ako je postojala njegova de pea Nikoga ne dirati!, samo je on mogao da je opozove. Tolstoj: U meuvremenu, zaro bljenici su stigli u Koevlje i drani su zatvoreni u kolama?! ta se u prvi mah mislilo: da e oni tu bili ispiti vani? Dubaji: To su mislili zaroblje nici. Milka Planinc je bila u toj 11. dalmatinskoj brigadi, koja je izvrila masakr. I ona je odreivala ko e ii na taj posao. Tolstoj: Znai, ona je odluivala ko e vriti pogubljenje? Dubaji: Jeste. Izriito se trailo da to budu samo dobrovoljci i komu nisti. Ona je bila komesar.
2

S 2 p

Tolstoj: Kome je palo na pamet da se krenjake peine upotrebe za smetaj pogubljenih? Dubaji: Verovatno Ivanu Ma eku, jer je on dobro poznavao teren. Tu se krio Glavni tab Slovenije to kom itavog rata. Tolstoj: Da li ste Vi bili fiziki prisutni za vreme likvidacije? Dubaji: Ne. Sedeo sam ispred jedne krme, primao raporte i pio bakarsku vodicu. Bio sam mrtav pijan jer je bolje biti mrtav pijan nego mrtav trezan, ali ne iskljuujem mogunost da sam ba ja dao nare enje da se nakon streljanja baca ek sploziv, da ne bi neko sluajno izaao iz jame. Ne znam da li su nai ljudi u Ko evlju streljali trezni. Ali, kad su se vratili odozgo, od jama, oni su bili ludi! Totalno! Morali smo odmah da ih aljemo na leenje. Obuzimala ih je neka vrsta partizanske padavi ce. Bilo je i onih koji su ostali zdra vi, npr. tambuk. On je novinarima ispriao kako je iao nad jamu, kako je sve video, i kako se zgraao. U drugom broju je sve to demantovao. A ispovedanje mu je moglo pomoi da bi se oslobodio zla. Strojem je komandovao Peria. Mi smo ga zvali i Dinko, i Ljubo. ta mu je pravo ime, ne znam. Kako je samo zavrio?! Imao je dva sina.

Ispoetka ih je mazio, a kasnije po kuavao biti strog. Stariji je jednom uzeo njegov dip i otiao da se pro voza s drutvom. Kad se vratio kui, otac ga je napao. Nastala je svaa. Mali ga je udario, na to je on rekao: Nikada u ivotu niko me nije udario, a da nije poginuo! Otiao je u svoju kancelariju, jer pitolj nije drao kod kue; uvek se bojao sebe: Bio je ve postao pukov nik ili potpukovnik. To se dogodilo u Novom Sadu. O tome su pisale novi ne... Otiao je, dakle, u kancelariju, uzeo pitolj i vratio se kui. Mali mu je otvorio; ubio ga je odmah tu, na vratima. ena je izala iz kupatila, ubio je i nju. Ovaj drugi sin je poku ao da pobegne, skaui kroz prozor. Pucao je na njega, i ranio ga. A onda ubio sebe! Tako se alosno zavrio, kona no, posle nekoliko decenija, masakr zapoet u Koevskom Rogu, u maju 1945. godine, kojim je Peria ko mandovao. Tolstoj: Da li ste vi, partizani, u toj pobednikoj orgiji, mislili da su zarobljenici ljudi kojima treba uzeti ivot? Dubaji: Nikada. Znali smo da su oni ubijali, ali da nisu svi. Iz isku stva sam znao da ni svi zarobljenici ne prou uvek isto. Neki stradaju, neki ostanu.

Isto, str. 383. 384.

U skladu s dekretom pape Urbana VIII. i uredbom II. vatikanskog sabora izjavljujemo da ne elimo pretei sud Crkve kome se potpuno podvrgavamo. Rijei muenik, muenitvo, udesa i slino imaju u ovom glasilu samo vrijednost ljudskog svjedoenja.

Rije urednika

fra Miljenko Stoji

D ragi itatelji!
Uistinu mi je drago da vam moe mo podariti peti broj ovog naeg glasila. ee nije moglo izlaziti jer smo najprije eljeli prikupiti svjedoanstva jo ivuih svjedoka i dokumentaciju koja je u po sjedu dobrih ljudi. Usput smo jo mnogo toga pronalazili pa Vicepostulatura danas raspolae s dovoljno svjedoenja i doku menata te moe privoditi kraju ovo pri premno razdoblje. Znam, svi vjerujemo da su ubijeni franjevci umrli mueni kom smru, ali treba to potkrijepiti do kazima i priekati da ih Crkva prihvati. Ponovno pozivam sve one koji to god znaju, ili imaju dokumente koji bi nam bili od pomoi, da stupe u doticaj s Vicepostulaturom. Uinimo svi zajedno da ubijeni hercegovaki franjevci jednoga dana postanu blaenima i svetima, odno sno da ih Crkva proglasi muenicima. Po prvi put uvodimo poglavlje Istra ivanja. Podrazumijeva se da ne moemo stajati iza svakoga navoda ili iza svako ga stila napisa. Isto tako napisi ne smiju prelaziti odreenu granicu, ne smiju se razraunavati i moraju bitno pridonositi pronalasku istine. Ponovno je glasilo obojeno isko pavanjima posmrtnih ostataka ubijenih. Ovaj smo put na irokom Brijegu, u Knepolju, traili barem jednog naeg pogubljenog brata. Uskoro emo to ui niti i u Ljubukom. Imamo jo dojavu o masovnoj grobnici na Biokovu i time je naa potraga za sada dovrena. Ovo nae glasilo i nadalje e izlazi ti jednom u pola godine. Nastojat emo biti zanimljivi i na korist itateljstvu. Mi slim da smo ga ve sadrajno i grafiki oblikovali. Ostalo nam je jo uravnovje siti broj itatelja. Zbog toga sljedei put vie primjeraka aljemo samo onima koji su barem djelomino podmirili pretpla tu. Ispriavamo se odmah svima onima koji su to smetnuli ili imaju neki drugi opravdan razlog. Samo nam javite i pri mjerci opet stiu. Ako biste eljeli iriti glasilo, a ne moete to novano podnije ti, spremni smo vam ga slati i besplatno. Vano je da se istina promie i za to e se uvijek nai dovoljno sredstava, izmeu ostaloga zahvaljujui i darovateljima. Drimo se i dalje zajedno i nitko nas ne e uspjeti pobijediti. Naa ubijena braa zacijelo e nam biti zahvalna. Mir i dobro!

S topama p obijenih
Glasilo Vicepostulature postupka muenitva Fra Leo Petrovi i 65 subrae, III., 2 (5), Humac, 2010.

Glavni i odgovorni urednik: fra Miljenko Stoji, vicepostulator Lektura i korektura: Zdenka Leeni Adresa: Vicepostulatura, Trg sv. Ante 1, 88320 Ljubuki Humac, BiH; Vicepostulatura, p. p. 1, 20352 Vid, RH Veza: tel.: (039) 832582 faks: (039) 832585 mostar epota: mostar@pobijeni.info internet: www.pobijeni.info Grafiki prijelom i tisak: FRAMZIRAL, Mostar Glasilo izlazi polugodinje: sijeanj i srpanj Godinja pretplata: BiH 6 KM, RH 24 KN, EU 6 EUR, SAD i Kanada 10 USD Slanje pretplate i dobrovoljnih priloga (s naznakom za to): a) potanskom uputnicom b) UniCredit Bank d.d. Mostar, poslovnica Ljubuki: iroraun (BiH): 381602276649744 devizni raun (inozemstvo): IBAN: BA393381604876650839 SWIFT: UNCRBA22 Cijena pojedinog primjerka: 3 KM; 12 KN; 3 EUR; 5 USD ISSN: 18403808

IZ SADRAJA IZ SADRAJA
Iz ljetopisa Povijesne okolnosti Stratita Istraivanja Glas o muenitvu 4 7 9 26 38 Glas o znakovima Razgovor Podlistak Izdavatvo Darovatelji 42 44 48 59 59
2010.

S 2 p