You are on page 1of 5

Nastava matematike korišćenjem e-learning sistema

E-learning based Mathematics teaching

dr Ljiljana Radović 1 , prof. dr Miroslav Trajanović 1 1 Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu

Sadržaj – U radu je predstavljen model i koncept nastave matematike prilagođen e-learning sistemu učenja na daljinu na Fakultetu za Informacione tehnologije u Beogradu.

Abstract – This paper presents a model and fundamental base in curse of Mathematics witch was modifated for distanse e-learning sistem on Faculty for Information Technologies in Belgrade.

1. UVOD

Nastava matematike oduvek je predstavljala temu oko koje se vodilo dosta polemike, počevši od nivoa koji programi i nastavnici zahtevaju, do načina realizacije same nastave. Pored postojećih nedoumica u vezi sa sadržajima i načinom prezentovanja tema iz matematike, u današnje vreme ubrzanog razvoja

informacionih tehnologija, nastava matematike je, kao i celokupna sfera obrazovanja, suočena sa novim izazovima. Ovo se pre svega odnosi na potrebu da se informacione tehnologije integrišu u obrazovni proces.

U okviru toga, jedna od najzanimljivijih novina koja

zaokuplja pažnju i u našoj sredini, zasada prvenstveno u oblasti univerzitetskog obrazovanja, jeste učenje na daljinu, koje je u novom obliku postalo moguće ( i poželjno) zahvaljujući razvoju Interneta i tehnoloških dostigunuća kao što su interaktivne web stranice, brzi Internet, audio i video konferencijske veze i specijalne softverske platfome za podršku nastavi (tipa Moodle).

Uz

različite izazove koje učenje na daljinu predstavlja

za

sve učesnike u ovom procesu (obrazovne stručnjake,

institucije, studente), za nastavnike matematike izazov

je još već, zbog specifičnosti nastave matematike i

potreba onih koji ga uče.

U ovom radu biće reči o učenju na daljinu na

univerzitetskom nivou, a posebno će biti predstavljen kurs Matematike 1 na Fakultetu informacionih tehnologija u Beogradu.

2. UČENJE NA DALJINU

Sam termin ’učenje na daljinu’ je direktan prevod engleske sintagme distance learning. U literaturi na

engleskom jeziku ona se ponekad koristi u istom značenju kao i open learning i, nešto ređe, flexible learning. Ovaj način učenja prvenstveno podrazumeva

da studenti rade individualno i samostalno, na mestu i u

vreme koje sami odaberu, i , u izvesnoj meri, birajući i ritam učenja i način na koji će prelaziti gradivo.

Suština je, međutim, u tome da su oni povezani sa nastavnim centrom. Najpoznatiji i najrazrađeniji primer ovakve nastave je Otvoreni univerzitet u Velikoj Britaniji (http://www.open.ac.uk/). Iako se u prošlosti učenje na daljinu obavljalo uglavnom preko radija i/ili video kaseta, pa čak i dopisno, u novije vreme pojam ’učenje na daljinu’ u engleskom jeziku se sve više izjedančava sa pojmom e-learning (electronic learning), koji se odnosi na učenje preko Interneta.

Svakoga dana je sve veći broj web sajtova i institucija koje nude najrazličitije nastavne materijale i , čak, kompletne obrazovne programe preko Interneta, što je moguće zahvaljujući specijalnim softverskim platformama, tzv. Virtual Learning Environment (VLE), uz pomoć kojih je moguće kreirati onlajn kurseve, upravljati njima i distribuirati ih. Najpoznatije takve platforme su dostupne čak i besplatno (open source software): Moodle (http://moodle.org) i Blackboard (http://www.blackboard.com). Kada se radi konkretno o učenju matematike na daljinu, odličan izvor infomrmacija predstavlja sajt Australijskog univeziteta http://www.unisa.edu.au/ kao i kursevi sa MIT univerziteta http://ocw.mit.edu/index.html

Prva visokoobrazovna institucija u našoj zemlji koja je ponudila, pored tradicionalnog načina studiranja, i studiranje preko Interneta je Fakultet informacionih tehnologija (FIT) u Beogradu.

Tehnološki scenario u kome se odigrava e-learning proces učenja na daljinu prikazan je na slici 1. On podrazumeva da svi učesnici procesa vezani na Internet i da mogu međusobno da komuniciraju preko Interneta. Učesnici procesa učenja na daljinu su:

Nastavnici, čija je uloga da pripremaju nastavni materijal, prate aktivnosti studenata tokom semestra, pružaju im pomoć i ocenjuju. Svoje aktivnosti oni mogu obavljati u prostorijama fakulteta ili na udaljenim lokacijama.

Administratori sistema učenja na daljinu, čiji je zadatak da obrađuju i publikuju nastavni materijal, administriraju korisnike i održavaju sistem.

Studenti, čiji je zadatak da uče koristeći nastavni materijal i on-line konsultacije u sinhronom i asinhronom režimu. Pored toga, studenti su obavezni da rade domaće zadatke, testove za proveru znanja i ispite. I studenti koji studiraju po tradicionalnom principu i

studenti

koji

su

se odlučili za učenje na

daljinu

mogu

da

koriste ovaj e-learning

sistem.

Sirovi nastavni materijal koji pripremaju nastavnici sastoji se od tekstova predavanja, slika, audio zapisa, video zapisa, lista eksternih web lokacija, pitanja, testova i ispitnih zadataka. Sve ove komponente predstavljaju ulaz u produkcioni sistem čiji je zadatak da se proizvede nastavni materijal čija je forma pogodna za publikovanje na sistemu za učenje na daljinu. Šematski prikaz funkcionisanja produkcionog sistema je prikazan na slici 2. Gotov nastavni materijal se čuva u bazi podataka i dostupan je svim autorizovanim korisnicima (studentima, nastavnicima i administratorima).

korisnici obezbediti ISDN ili sve rasprostranjeniju ASDL vezu sa provajderom.

I studenti koji studiraju tradicionalno i oni preko

Interneta imaju iste predmete, sa potpuno istim sadržajima, pa je stoga za sve predmete bio izazov kako da budu prezentirani u dva različita medijuma, tradicionalno i na računaru, na isti ili vrlo sličan način. Što se nastave matematike tiče, potencijalni nedostatak softverskih platformi za učenje na daljinu, pa tako i paketa Oracle i-learning, jeste što su pedagoška rešenja na kojima su one zasnovane predviđena da ogovoraju velikom broju različitih kurseva, što znači da ne odgovaraju u potpunosti uobičajenoj praksi učenja i nastave matematike.

uobi č ajenoj praksi u č enja i nastave matematike. Slika 2.Produkcioni sistem 3. NASTAVA MATEMATIKE

Slika 2.Produkcioni sistem

3. NASTAVA MATEMATIKE

Programom studija FIT-a predviđena su dva jednosemestralna kursa, Matematika1 i Matematika 2 u prvom i trećem semestru. Pored ovih matematika, studenti imaju predmete Diskretne strukture u prvom i Verovatnoću i statistiku u četvrtom semestru. Ovde ćemo razmotriti problematiku i način realizacije kursa

iz Matatematike 1.

Po sadržaju, kursevi su kombinacija teorijskog i prektičnog znanja. Pri realizaciji kurseva predviđeno je

Slika 1. Tehnološki scenario

Prilikom produkcije nastavnog materijala stalno treba imati na umu da on treba da bude tako načinjen da udaljeni student ne primeti da nije u učionici. To je moguće postići samo adekvatnom kombinacijom audio-vizuelnog sadržaja. Glavni rezultat produkcije je audio-vizuelni zapis predavanja koji se na zahtev studenata emituje u doba kada njima to odgovara. Za razliku od tradicionalne nastave, udaljeni student je u mogućnosti da se kreće napred-nazad kroz predavanje i da ga ponavlja onoliko puta koliko mu je potrebno da nauči gradivo.

Za komunikaciju između nastavnika i studenata takođe se koristi Internet (slika 3.). Na raspolaganju su sinhrone i asinhrone metode. Od sinhronih metoda koristi se ćaskanje (chat), Internet telefonija (VoIP) i video konferencije. Od asinhronih metoda koristi se samo elektronska pošta i diskusioni forumi. Produkcija istog audio-vizuelnog zapisa može da se obavi u različitim kvalitetima, koji odgovaraju različitim brzinama prenosnih puteva. Iako je moguć rad i sa nižim propusnim opsegom, minimalna preporučena brzina prenosnih kanala bi trebalo da bude 64 Kb/s. Tehnički to se može postići tako što će udaljeni

i korišćenje određenih softverskih paketa (poput paketa Mathematica 5). Akcenat je, međutim, na razvijanju logičkog mišljenja i rešavanju problemskih zadataka.

Cilj nastave matematike, specifikovanim od strane osnivača, a na osnovu preporuka IEEE (www.ieee.org),

je osposobiti studente za samostalno rešavanje logičkih

i matematičkih problema u radnom i akademskom

okruženju, kao i opšti nivo matematičke kulture akademskih građana. Za ovako definisan cilj nastave kao najbolje rešenje izabran je nastavni pristup koji se većim delom zasniva na zadacima a manjim delom na teoriji.

U koncipiranju i kreiranju kurseva Matematike bilo je

potrebno poći od nekih osnovnih pitanja koja se tiču koncepcije: 1) odrediti nivo i srazmeru teorije, klasičnih i praktičnih zadataka ; 2) uključiti dodatne elemente, specifične za potrebe informacionih tehnologija kao i akademske potrebe; 3)odabrati ili kreirati odgovarajuće nastavne materijale

Dodatna zadaci, koji se tiču specifičnosti FIT-a i činjenice da isti kurs treba da bude i za studente na tradicionalnoj i na Internet nastavi, jesu: 1) uskladiti ova dva različita pristupa nastavi (u učionici, i na daljinu, preko računara); 2) pružiti obema kategorijama studenata približno iste mogućnosti i zadatke

Što se tiče pretpostavljenog polaznog nivoa znanja, korišćena su uobičajena iskustva pri upisu studenata na fakultet. Ovde nastaju i prvi problemi, jer pretpostavljeni nivo predhodnog znanja u praksi veoma oscilira u zavisnosti od predhodno završene škole, kao i afiniteta samih studenata. Ovaj problem je delimično rešen ponuđenom pripremom za polaganje prijemnog ispita iz matematike kao i samim prijemnim ispitom.

Što se tiče nastavnih materijala, smatrali smo da je na bogatom tržištu nastavnih materijala iz Matematike 1, moguće odabrati odgovarajuće materijale u klasičnom obliku koji čine udžbenik sa zbirkom rešenih zadataka. Pri izboru klasičnog udžbenika, rukovodili smo se činjenicom da se udžbenik može naručiti putem Interneta, kao i da stil izlaganja bude jednostavan i praćen većim brojem urađenih primera.Stoga smo se opredelili za udžbenik Matematika I za inženjere autora Đ.Takači.Dodatne materijale, koji se tiču predavanja, domaćih zadataka i testova pisali smo sami.

Zbog specifičnosti zahteva dvostruke distribucije nastave, samo po sebi se nametnulo rešenje za Internet nastavu.

Ključno pitanje u realizaciji ovakvog kursa je kako preneti na daljinu postojeće nastavne materijale i sadržaje. Svi časovi su unapred vrlo detaljno pripremljeni i razrađeni a potom prezentitrani putem slajdova. Uz svaki slajd je snimljen audio zapis kao naracija. Kako zbog različitog kvaliteta i brzine Internet veza nije predviđeno video snimanje samog časa, to je sve ono što nastavnik kaže, pita i objasni na času u učionici, predviđeno i snimljeno uz prezentaciju. Studentima se precizno i detaljno

objašnjavaju pojmovi i informacije prikazane na slajdu. Ako je prikazan zadatak, pored prikazanog toka rešavanja daju se i govorne instrukcije i detaljna objašnjenja vezana za tok rešavanja. Gde god je moguće, problematika je praćena vizuelnim prikazom

da bi se problem na što jednostavniji način prezentovao

studentima. Prezentaciju kompletnih predavanja i vežbi prati pisani tekst (tekst predavanja i rešeni zadaci

sa vežbi) u pdf. formatu 1 . Osim udžbenika i snimljenih časova, za sve aktivnosti, vežbanja i zadatke, koji se rade na času, postoje i dodatni materijali (pdf. dokumenti) sa rešenjima. Naravno, ukoliko studenti žele, uvek imaju mogućnosti da pitaju i provere svoje odgovore i kod nastavnika, putem elektronske pošte. Ono što je posebno važno istaći je da postoji jak segment podrške studentima na daljinu od strane nastavnika, koji redovno komunicira sa njima putem elektronske pošte i odgovara na sva pitanja koje mu studenti postavljaju. Takođe, postoji mogućnost da studenti komuniciraju i međusobno, putem elektronske pošte, foruma i ćaskaonice. Sa tačke gledišta nastavnika, ovakvi časovi, a i izvodjenje kursa u celini, zahtevaju mnogo veću i detaljniju pripremu, angažovanost i organizovanost, kao i visok stepen tehničkih znanja.

Provera znanja na FIT-u je, u skladu sa Bolonjskom deklaracijom, kontinuirana – 60% ukupne ocene student dobija kroz predispitne aktivnosti a 40% kao ocenu na ispitu, pri čemu student mora da svaku od ovih obaveza realizuje minimum 50 %.

U slučaju Matematike 1 na završnom pisanom testu se

proverava usvojenost pojmova kao i stepen savladanih veština u rešavanju problema. Naravno, studenti su tokom semestra a u okviru kursa dobijali slične zadatke.

Upravo u ovom delu provere usvojenih znanja je kurs Matematike veoma specifičan. Sam e-learning sistem je, što se testova i domaćih zadataka tiče, organizovan tako što se na sistem postavlja određeni test za proveru znanja. U okviru njega je moguće definisati vreme trajanja testa, mogućnost da se testu pristupi samo jednom ili više puta, mogućnost da se nakon testa odmah dobije povratna informacija o tome koliki je procenat testa tačno urađen kao i mogućnost da se vidi ceo test sa prikazanim tačnim i pogrešnim odgovorima. Ovo sa druge strane zahteva da se prilikom kreiranja testa i formiranja zadataka na testu posebno definišu i tačni odgovori. Naravno, kao i za svaki drugi test, postoji mogućnost da se uzabere jedan ili više tačnih odgovora od više ponuđenih ili da se odgovor upisuje (ukucava) u za to predviđeno mesto.

Ovde nastaju dva problema. Kao prvo, jedna od specifičnosti u rešavanju matematičkih problema je

postupnost u samom toku rešavanja koji nisu podržani

u formi e-learning testova koji treba da podležu

automatskom pregledu koji se odvija na sistemu.

1 Potrebno je napomenuti da su ova predavanja autorski zaštićena od strane FIT-a i ne mogu se redistribuirati

Slika 3. Komunikacija unutar e-learning sistema Tako đ e, oblik testa gde treba upisati odgovor

Slika 3. Komunikacija unutar e-learning sistema

Takođe, oblik testa gde treba upisati odgovor je takođe neprihvatljiv, jer je veoma teško definisati jedan oblik odgovora ( sem ako nije u pitanju tačno definisan oblik brojčane vrednosti). Zato smo koristili testove sa ponuđenim odgovorima koji su zahtevali ozbiljnu i veoma detaljnu pripremu. Naime, postoje određeni zadaci gde je relativno lako na osnovu ponuđenih odgovora prepoznati pravi, kao na primer kod rešavanja određenih jednačina, gde je dovoljno zameniti ponuđenja rešenje i odabrati pravi odgovor. Zato se kod takve vrste zadataka pribegava modifikovanim odgovorima, koji na primer, umesto samog rešenja jednačina daju intervale u kojima se ta rešenja nalaze.

Sa druge strane, da bi se ispratio tok rešavanja zadatka,

pribegava se vezanim zadacima, gde je na osnovu predhodnog pitanja relativno jednostavno odgovoriti na neko od sledećih pitanja. Takođe, među ponuđenim odgovorima se uvek ostavljaju i zamka odgovori, koji predstavljaju klasične pogrešne odgovore koji studenti prave.

U ispunjenju predispitnih obaveza, studenti su nakon

svake nedelje vežbi dobijali određen set domaćih zadataka. Zadaci su bili postavljeni u formi testa na sistemu. Da bi se studenti ¨oslobodili¨ i naučili kako se sa ovakvim testovima radi, imali su mogućnost da domaći u obliku testa rade vremenski neograničeno dugo i da mu pristupaju neograničen broj puta. Pri tome su svaki put dobijali povratnu informaciju o broju tačnih odgovora.Po isteku termina za izradu domaćih zadataka, test se mogao otvoriti i videti tačni odgovori.

Naravno, studentima je bilo omogućeno da za to vreme kontaktiraju nastavnika u vezi određenog zadatka koji im nije bio jasan ili koji nisu umeli da reše. Zadaci koji su studentima zadavani bili su bazirani na zadacima i primerima koji su obrađivani na predavanjima i vežbama.

Pored domaćih, studenti su imali i tri kolokvijuma kojima su mogli da pristupe samo jednom, nakon čega

su dobijali informaciju o procentu urađenih zadataka.

Na završnom ispitu, deo zadataka je bio sa ponuđenim odgovorima a u jednom broju zadataka je morao da se vidi i sam rad.

Da bi se sve ovo realizovalo, formirane su banke testova i zadataka odvojene po oblastima iz kojih je

bilo moguće i metodom slučajnog izbora formirati test

sa slučajnio određenim redosledom odgovora.

Prilikom kreiranja testova i samih materijala kao i prezentacije, pojavio se i dodatni problem zbog većeg broja matematičkih simbola koji je korišćen a koji se morao u okviru HTML koda za unos testa realizovati preko jpg sličica za svaki matematički izraz , što generalno predstavlja posebnu poteškoću pri kreiranju samog tresta i zahteva veliko angažovanje samog nastavnika.

Sam nastavnik je iz baze podataka koja prati aktivnost studenata mogao da dobije sve potrebne informacije :

od informacije koliko vremena je svaki student proveo

u preslušavanju određenog materijala do informacije koliko puta je pristupio kom domaćem, kakav je

rezultat ostvario, sa kojim procentnom uspešnosti i sa kojim brojem poena je uradio koji kolokvijum, koliko vremena je proveo radeći test i tako dalje. Na osnovu ovakvog praćenja, bilo je moguće na vreme intervenisati i posebno aktivirati studente za koje se ustanovi da ne učestvuju redovno u procesu nastave.

Treba istaći da je na FIT-u organizovan mentorski sistem rada, te da se nastavnik, kao i student, može obratiti mentoru za pomoć u rešavanju eventualnih problema.

4.

DALJINU

U nastavku rada osvrnućemo se na neke potencijalne i uočene probleme i prednosti učenja na daljinu, kao i naša zapažanja nakon tri semestra rada.

Na samom početku smo sa zadovoljstvom uvideli da ono što se u literaturi pominje kao čest problem – neadekvatna tehnička opremljenost i nedovoljna računarska pismenost učenika – u našem slučaju gotovo da i nije predstavljalo problem, jer i sami studenti već poseduju najsavremeniju tehniku i vrlo visok stepen znanja iz oblasti informacionih tehnologija. Problemi su pre bili vezani za oslobađanje straha od nepoznatog kako će izgledati kolokvijumi i ispiti što je uspešno savladano upravo pomoću domaćih zadataka u obliku testa koji je u istom obliku samo sa vremenskim ograničenjem korišćen i na kolokvijumu.

Drugi problem je pitanje motivacije studenata preko Interneta, odnosno kako održati njihove pozitivne stavove i motivaciju, uprkos teškoćama sa kojima se suočavaju. U većini slučajeva radi se o ljudima koji imaju posao, porodicu i društvene obaveze, i koji uče individualno i samostalno. U slučaju nastave matematike kojoj je cilj usvajanje znanja ali i sticanje određenih veština, problem je pre svega u obezbeđivanju kvalitetnog predavanja, dovoljnog broja primera i adekvatne pomoći u samostalnom rešavanju problema. Izuzetno važan zadatak nastavnika u pripremi materijala i izvođenju kursa je kako održati visok stepen interakcije u virtuelnom nastavnom okruženju uprkos ograničenom direktnom kontaktu. U tom smislu je na nastavniku velika odgovornost i izazov da u nastavi koristi jezik razumljiv za studenta, da teorijsku nastavu stalno podkrepljuje i kad god je moguće postavi na osnovu realnih primera i problema, da problem vizualizuje kad god je to moguće itd. Takođe, treba pažljivo sastavljati zadatke i probleme, tako da se svi studenti, bez obzira na predhodni nivo znanja mogu uspešno uključiti u proces rešavanja određenih problema i zadataka. Veoma je važno oblikovati slajdove tako da drže pažnju dok ih prati audio zapis, koji takođe treba da bude dinamičan.

NA

PROBLEMI

I

PREDNOSTI

UČENJA

Učenje na daljinu ima, sa druge strane i svoje prednosti

u odnosu na klasične oblike nastave:

- povećana je fleksibilnost učenja i studenti imaju bolju mogućnost kontrole nad svojim vremenom, ritmom i načinom učenja;

- komunikacija sa nastavnikom preko mejla je brza, laka i, često, manje inhibirajuća nego direktna;

- u multimedijalnim nastavnim materijalima je moguće

integrisati različite izvore (pisane, audio, video, interaktivne) na nov, zanimljiv i koherentan način.

U anonimnoj anketi koja je sprovedena na kraju semestra studenti su visoko ocenili sistem učenja na daljinu.

5. ZAKLJUČAK

Naša zapažanja, posle početnih bojazni, su vrlo pozitivna. Takođe, predstoji dalji rad na poboljšanju kurseva, njihovoj razradi, boljoj multimedijalnoj prezentaciji, i, naročito, na pospešivanju interaktivnosti. Nadamo se da će i na drugim obrazovnim institucijama biti sličnih kurseva, kao i da će specijalizovane izdavačke kuće angažovati timove metodičara, stručnjaka i računarskih stručnjaka da naprave specijalne nastavne materijale za učenje na daljinu prilagođene potrebama naših studenata . Naše iskustvo predstavlja dobar primer potrebe za multidisciplinarnim pristupom u nastavi matematike, kao i mogućnosti da se visoka informaciona tehnologija primeni u nastavi matematike i da joj se prilagodi. Nadamo se da ćemo na nekom novom skupu uskoro imati prilike da čujemo i o drugim sličnim projektima.

8. LITERATURA

[1] Wolff D. (2003) "Web-based teaching and learning:

a research perspective": EUROCALL 2003

[2] Graves, K. (1996). Teachers as course developers. Cambridge: Cambridge University Press.

[3] S. Jeschke and T. Rassy. " Next Generation in eLearning Technology - Concepts and Visions for Math and Science" (Talk), November 2003. OpenMath Conference.

[4] Klaus-Dieter Graf Mathematics Education and Information and Communication Technologies;An Introduction.

[5] Mišić B., Trajanović M, "Distance learning and foreign anguage teaching", jun 2006. Zbornik radova konferencije Multidisciplinarnost u nastavi jezika i književnosti